FDUA PZS-Reciklaza

8/14/2019 FDUA PZS-Reciklaza

1/27

UPRAVLJANJE OTPADOM


2/27

Upravljanje otpadom


3/27

Nema uspenih reformi bez reformisane svesti graana

Potpuno se

slaeDeliminose slae

Neodluan/na, ne

zna

Uglavnom

se ne

slae

Uoptese ne

slaeUku

pno

Zrava ivotna sreina je neophona

za kvalitetan ivot ljui 83 4 10 1 2 100

Zatita priroe traitrokove koji

optereduju razvoj inustrije, novih fabrika i

otvaranja radnih mesta 8 8 22 15 47 100

Naa rava ima mnogo vedih problema

a bi se saa bavila jo i ekologijom 10 12 21 15 42 100

Nedemo udi u EU ako ne reimo

problem zagaenja ivotne sreine 32 16 31 9 12 100

O zatiti priroe treba misliti tek

kaa se rei pitanje razvoja inustrije 11 9 25 14 41 100

Graani svojim angaovanjem

mogu osta a utiu na zatitu ivotne

sredine 68 10 15 3 4 100


4/27

Kada obrazovanje nije dovoljno


5/27

Deponijese trenutno grade,

poele su prve reciklae


6/27

GENERA

TOR

OTPADA

INFORMACIJE O KOLIINIKORISNOG OTPADA

INFORMACIJE O KOLIINIPOTREBNOG OTPADA

TRINARAZMENA

INFORMACIJA

KORIS

NIK

INFORMACIJE O

POSTOJEIM KOLIINAMAINFORMACIJE O

POTRANJI


7/27


8/27

Koliine za odlaganje na deponiju(Primer: Sansenhecken, Okrug Neckar-Odenwald)


9/27

Predstavljanje koncepta

Staklo ElektroPapirKompostMokri otpad

Kanta

Suvi otpad

Kompost

Postr. biogas

Event. kese

za suvi otpad

Sistem 2 kante

Frakcija

Sakupljanje

Poljoprivreda

(ubrivo)

Mineral.

materije

Ostatak se

spaljuje

Razvrstavanje

Proizvodnja

zamenskog goriva

Metan+

viaktoplote

Povrat

proizvo.Demontaai separacija

Prodaja reci-

klanog otpaa

Problem. materije

Iglo kontejner,

vozilo za reciklani

i problem. otpad

Vozilo za reciklani

i problem. otpad

Koridenjeu sopstvenesvrhe

Koridenje


10/27

Trite sekundarnih materijala u Srbiji

Veliina trita sekunarnih materijala u tonamaSrbija

2005 Kategor. Sakuplj. Prera. Izvoz Uvoz

Papir 144,944 105,798 39,593 447

Metal 307,971 337,145 143,975 173,149

Staklo 31,262 12,446 18,816 0

Bakar 22,500 15,00 7,500 -

Alumin. 20,000 60,000 7,500 47,500Plastika 15,000 5,000 10,000 -

Ukupno 541,677 535,389 227,384 221,096

Izvor: Republiki Zavod za statistiku, Agencija za reciklau


11/27

Veliina trita sekunarnih materijala u EURSrbija

2005 Kategor. Sakuplj. Prera. Izvoz Uvoz

Papir 10.112.865 7.381.604 2.749.901 43.735

Metal 42.825.960 46.882.804 22.017.214 24.077.802

Staklo 375.803 149.616 226.187 0

Bakar 30.282.750 20.188.500 10.094.250 -

Alumin. 15.885.100 47.655.300 5.956.913 37.727.113

Plastika 8.609.010 2.869.670 5.739.340 -

Ukupno 108.091.488 125.127.494 46.783.805 61.848.650

Izvor: Republiki Zavod za statistiku, Agencija za reciklau

Trite sekunarnih materijala u Srbiji


12/27

Koridene automobilske gume

Oko 35.000 t otpada od automobilskih gumanastaje goinje, a imamo naslee o 50-

60.000 t tog otpada

Na osnovu Uredbe Vlade, svi uvoznici iproizvoai de pladati naknau, a 90%

prikupljenih srestava de biti iskorideno za

subvencionisanje recikliranja tih guma Slian ili isti sistem de biti primenjen i za ruge

vrste otpadaulja i maziva, azbest, baterije i

akumulatore...


13/27

Strategija za automobilske gumeodhazarda do profita

Uvoznici i proizvoaiguma plaaju naknadu

Fondu za ivotnu sredinu

Fond subvencionie one koji

prikupljaju, prevoze irecikliraju gume

Preraivai korienih guma

dobijaju subvencije za

recikliranje i na krajnjem

proizvodu ostvaruju profit


14/27

PLASTINE KESE U KOMUNALNOMOTPADU


15/27

na teritoriji optine Novi Sad nastaje preko130.000 t/god komunalnog otpada

8500 t/god, tj. 6.40% ine plastine kese

cilj je da se deponovanje plastinih kesa unarednom periodu smanji na najmanju moguumeru

mogua reenja sa aspekta ekonomskeopravdanosti, tehnike izvodljivosti, zakonskeregulative i uticaja na ivotnu sredinu.


16/27

Procentualna zastupljenost plastinih kesa u komunalnomotpadu-Novi Sad


17/27

proces proizvonje zahteva znaajne koliine energijei sirovina

za obijanje jene plastine kese utroi se: oko 500kJ prirodnog gasa, 120kJ nafte i 80kJ uglja proizvonjom jene plastine kese, u atmosferu se

ispusti 0.5kg zagaujudih materija

veoma ugaak perio razgranje: moe a traje i o 1000 goina

Proizvodnja plastinih kesa


18/27

plastine kese su veoma praktine i svrsishodne

prema sastavu: oko 85% plastinih kesa spadau kategoriju HDPE 15% ine LDPE, kese iz butika

lake, funkcionalne, otporne na vlagu, izdrljivena teinu

proizvode se jednostavnom iroko primenljivomtehnologijom konfekcioniranja polietilenskog

filma koji je lako dostupan na tritu na novosadskoj deponiji odlaese oko 7.800 t

plastinih kesa godinje.


19/27

Mogua reenja

Naplata taksi za korienje plastinih kesa

Izdvajanje i korienje plastinih kesa kaosekundarne sirovine

Supstituciju plastinih kesa sa papirnim.


20/27

Takse za korienje plastinih kesa

Cilj uvoenja takse na plastine kese jeste da se utiena potroae u smislu smanjenja potronje

poveanje viekratnosti upotrebe opredeljenje potroaa da koriste papirne ili platnenekese

krajnji rezultat je smanjenje koliine deponovanihplastinih kesa i ouvanje ivotne sredine

istraivanja pokazuju da bi 86% ljudi pri kupovini nosilosvoje kese, ukoliko bi se uvela taksa


21/27

u Srbiji trenutno ne postoji zakonska osnova za

donoenje Odluke o uvoenju takse na plastinekese

od 1. januara 2010. trebalo je da pone naplata

takse na ambalau sredstva ostvarena od naknade bila bi prihodbudeta Republike Srbije i koristila bi senamenski, u cilju upravljanja otpadom prekoFonda za zatitu ivotne sredine

Vlada propisuje blie kriterijume za obraunnaknade, visinu naknade kao i nainobraunavanja i plaanja naknade


22/27

Izdvajanje i korienje plastinih kesakao sekundarne sirovine

na gradskoj deponiji postoji postrojenje za izdvajanjekomponenti iz komunalnog otpada

na novosadskoj deponiji se proseno odlae oko 650 tplastinih kesa meseno, tj. 78.000 tona za period od 10godina

potrebna povrina za deponovanje plastinih kesa uperiodu od 10 godina iznosi 1.6ha, (16.000 m2 x 20/m2)

trokovi deponovanja u tom periodu iznose oko 320.000

uteda deponijskog prostora neodlaganjem plastinih kesa

je 32.000godinje, odnosno oko 2.700 meseno


23/27

tokom itavog ivotnog ciklusa plastine kesepredstavljaju pretnju po sva tri medijuma ivotne sredinei ljudsko zdravlje

evidentni su negativni uticaji na kvalitet vazduha i vode,

posebno je ugroeno zemljite zbog veoma sporogbiolokog procesa razgradnje plastinih kesa nakondeponovanja

primenom odreenih reenja mogue je neeljene efektesmanjiti na najmanju moguu / prihvatljivu meru

naplata taksi za proizvodnju ili korienje plastinih kesapredstavlja reenje kojim se u mnogim zemljama dolodo pozitivnih rezultata


24/27

Supstitucija plastinih kesa sa papirnim

kesama

mogue je izvriti njihovu zamenu sa papirnim kesama

papirne kese koje su biorazgradive nemaju tetan uticaj

nakon odlaganja, mogu se koristiti vie puta, izdrljive sui vrste,

jedna papirna kesa moe da izdri istu teinu koliko i

etiri plastine kese opravdanost prelaska na papirne kese sa ekolokog

stanovita u potpunosti mora da se sagleda,

potrebno je posmatrati celokupan ivotni ciklus kesa


25/27

PRIMERI U DRUGIM ZEMLJAMA

negativan uticaj na ivotnu sredinu je isti u svimzemljama,

razlikuje se pristup u njegovom reavanju

u Kanadiproblem plastinih kesa se reava tako to su uokviru reciklanih programa graani duni da posebno

izdvajaju otpad ove vrste u SAD, akcenat se stavlja na veoj upotrebi papirnih

kesa u odnosu na plastine kada je re o evropskim zemljama, najkonkretnije korake

preduzele su Danska i Irska


26/27

Primena ekonomskih instrumenata

Primeri EU?

vedska: porez na deponije 40/t porez na paljenje kunog smea 45 /t IKEAporez na plastinu kesu 5 c/kom.

Slovenija: EKO fondekoloke investicije kompanijama i privatnim licima

stavlja na raspolaganje 34 milionasa niskom kamatnomstopom

Investicije u sektor ZS iznosile su 2,7 milijardi (priprema iulazak u EU)

Srbija:

Primena Direktive EU u oblasti ZS, Srbiju bikotala:~4 milijardetj. 500/stanovniku (procena iz

2003.)


27/27

Cilj u Srbiji

Neogovarajude upravljanje otpaom prestavlja jean onajvedih problema zatite ivotne sreine Republike Srbije iiskljuivo je rezultat stava rutva prema otpau

Cilj - Uvesti sistem:

INTEGRISANOG UPRAVLJANJA OTPADOMpodrazumeva upotrebu razliitih postupaka ucilju bezbednog i efektivnog rukovanja sa

komunalnim otpadom od momenta sakupljanja,transporta, izdvajanja korisnih komponenti,reciklae, do konanog odlaganja

od kolevke do konanog odlaganja

FDUA PZS-Reciklaza

Documents

Transcript of FDUA PZS-Reciklaza