Fanzin Benzin

8/19/2019 Fanzin Benzin

1/30

Benzin impresum:Projekat BENZIN ima za cilj doprinos lokalnom

umrežavanju radi rešavanja problema s kojima se

zajednica suočava, kroz ideje besplatnog obrazovanja i

slobodnog protoka informacija. Načini na koje bismo ovo

ostvarili jesu:

– otvoreni redakcijski sastanci;

– slobodno oglašavanje radova, tekstova i informacija;

– slobodno umnožavanje objavljenog sadržaja.

Svi pojedinci, grupe i organizacije koji dele ideju BENZIN-a,

mogu učestvova u realizaciji projekta na bilo koji od gore

pomenuh načina, prijavljivanjem na mejling listu:

[email protected], ili preko veb-sajta: www.benz.in.rs.

redakcija:Jelena Joveski, Branislav Simić,Mladen Nikolić, Ivana Rajić, Marina Balaž,

Marija Milosavljević, Miloš Mijakovac,

Marija Samardžić, Milan Vukelić, Mileta Mijatović,

Magda Janjić, Bora Ćosić, Nicolea Carboni,

Jelena Veljić, Aleksandra Ilić Giford, Branislav Omorac,Vuk Vučković, Sanja Maljković, Sanja Momčilović

lektura:Danamarija Serdar

ilustracije: naslovna ─ Milan Bulatović, ipbook ─

Miloš Bakalović, sredina ─ BIPEDE, Ilustracije za pesmu

Bore Ćosića ─

Johanna Marcadé, Bruno Tolić,

Ilustracija za priču Magde Janjić ─ Paul Dufy,

strip ─ Vladimir Palibrk,

dizajn i prelom: Marina Grujić broj 1, tiraz: 250, stamparija: Copy Planet

projekat omogucili:projekat podrzali:

Sadrzaj:

str. 1 / impresum

str. 2 / poezija

str. 3 / Zasto alternativni mediji

str. 4 / Borba za besplatnoobrazovanje

str. 5 / Izvestaj sa Balkanskogzbora studenata

str. 6 / Neformalno obrazovanje

str. 7 / Kancelarija za mlade / konkursi i pametni linkovi

str. 8 / Intervju s IvanomKurajevim, predsednikom Udruzenjaza zastitu zivotinja „Ljubimci”

str. 9 - 10 / ARTifACT

str. 11 - 12 / Spleen teatar

str. 13 / Kroz prozor fabrika

str. 14 - 17 / program Pancevo- Beograd

str. 18 / Industrijsko naslede

str. 21 / Arhiv

str. 22 / Noc neotvorenih ateljea

str. 23-22 / Da komsiji crkne krava

str. 25-26 / Trafficking

str. 29 / Koko Das

v v

v

v

v

v

v

v v

v

──

/

v

v

/


2/30

v

Marina Balazv


3/30

Zašto alternavni mediji?

Potreba za osnivanjem alternavnih medija proizlazi iz nedovoljnog protoka informacija udruštvu, kao i iz nemogućnos njihovog plasiranja ili oskudne movacije već postojećih medijada istraže određene teme od javnog značaja. Aktuelne medije je u velikoj meri zahvao proces

komercijalizacije sadržaja, pa, pored jeine zabave, i informacije kontrolišu različite interesnegrupe i kapitali. Na taj način, sadržaj koji ne donosi novac ili bar za svoj primarni cilj nema zaradu,često je marginalizovan i nevidljiv široj javnos. Pored toga, ekonomski determinizam u radučesto vodi objavljivanju netačnih ves i informacija koje za cilj mogu ima manipulaciju, a zam ioblikovanje javnog mnjenja radi drugih poličkih ili ekonomskih zahteva onih koji poseduju moć.

S obzirom na ustoličenost televizijske kulture u našem društvu, ono što se na ovom mediju objavikao važan problem ili zasluga, i dobija takav tretman znatnog dela populacije. To bi, dakle, bilaprogramska šema koja se zadržava na poličkim sitnicama, globalnim poličkim problemima,promovisanju komercijalne „umetnos” i zabavnim „realnim predstavama života”. Koncept jeuglavnom takav da su gledaoci trerani kao pasivni posmatrači, a šablon „reality show” sve višedominira čak i van zabavnih emisija. Situacija u izdavaštvu nije ništa bolja, pa najveći raži pri-padaju upravo onim medijima koji se nadovezuju na televizijsku kulturu i vrednos na kojimase ona zasniva. Širi slojevi društva, na ove načine, isključeni su iz servisa informisanja što vodidestrukciji akvizma, samoorganizovanja i alternavne kulture. Ostaje usak da potencijal, mo-vacija i angažman u kulturno-edukavnom sektoru ne postoje, što nikako nije tačno, a radničkei studentske inicijave izvan zvaničnih državnih kanala su ovlaš spomenute, iako je u realnossasvim drugačije.

Iz h razloga, potrebno je uspostavi kanale informisanja na alternavne načine, radi pouzdanihi korisnih informacija koje mogu doprine izgradnji boljeg okruženja otvaranjem javnih diskusija,pronalaženjem rešenja za probleme ili barem omogućavanjem boljeg sagledavanja realnog stanjai mogućnos. Za ovakav poduhvat potrebno je samoorganizovanje i umrežavanje, ali i otvaranjeinstucija i fondova prema svim građanima. Pošto se radi o znanju i informacijama od opštegdobra, neophodno je napravi horizontalni pristup hijerarhije u ovakvim mrežama kako ne bidošlo do isključivanja ili pada pod ucaje interesnih grupa. Slobodni protok informacija i znanjadaje veće šanse i mogućnos svakom pojedincu, pa tako i širem društvu nasuprot monopolskomsistemu i unifornom mišljenju.

MladenNikolic

BENZIN besplatno-edukativno-naucno-zabavne-informativne novinev

/


4/30

Dok razmatramo ovu temu, Univerzitet u Beogradu potvrdio je povećanje školarina za sledeću školsku godinu

na većini fakulteta u svom sastavu. Neke od školarina danas u Srbiji na državnim fakultema premašuju i iznos od

3 000 evra po godini. Ako smo svedoci studentskih protesta širom sveta upravo sa zahtevom za besplatno (visoko)

obrazovanje i formiranja nadnacionalnog Međunarodnog studentskog pokreta sa

ism zahtevom, postavlja se pitanje – kada će studen i studentkinje u Srbiji, umesto što svake

godine protestuju tražeći ad hoc mere koje će im pomoći da nansijski „prežive“ aktuelnu školsku

godinu, isporuči jedan generalniji zahtev, zahtev za besplatnim i dostupnim visokim obrazovanjem?

Za početak bismo mogli vide koje su smetnjeformulisanju ovakvog jednog zahteva. Problemi subrojni, međum, ovde ćemo se fokusira na dva kojasu u vezi sa akademskom zajednicom. Kada je reč ostudentskoj populaciji, možemo se fokusira na njenu razjedinjenost. Studenma se često čini da će uko-liko ispostavljaju konkretnije, fokusiranije zahteve

koji se odnose na manji broj ljudi, lakše to i ostvari.Sa druge strane, „zvanični“ studentski predstavnici,najčešće oličeni u članovima/funkcionerima studentskihparlamenata, podgrevaju ovaj usak. Oni to u velikombroju slučajeva čine zato što su, posredstvom učešćau studentskim predstavničkim telima, i sami posta-li više deo profesorske zajednice nego studentske.

Naime, kako su statusom izdvojeni od svojim kolega i ko-leginica i u redovnijim kontakma sa svojim profesorima iprofesorkama, studentski predstavnici često se nestavljaju u ulogu studentskih advokata, već toboženezavisnih arbitara koji odlučuju o opravdanos ilineopravdanos studentskih zahteva. Ovo je posledi-ca postojanja jednog strukturalnog problema u vezisa studentskim predstavničkim telima – studentskipredstavnici su manjinski zastupljeni u telima i or-ganima visokoškolskih instucija, pa su u isma pregla-sani od strane profesora kada i pokušaju da predložemere koje idu u korist studenma. Pored navedenog,njima često, direktno ili indirektno upravljaju drugi cen-tri moći, ponajviše poličke parje, i to preko svojihomladinaca koji, ako se jednom nađu u ulozistudentskih predstavnika više vode računa ointeresima svoje parje nego o studentskim interesima.

Drugi problem vezan je za profesorsku populaciju.Naime, kako je moguće da izuzev retkih pojedinaca,profesori i profesorke nikada nisu podržali studentskezahteve za besplatnim obrazovanjem? Može se reći dauniverzite i država sarađuju već godinama, na temelju jednog prećutnog dogovora, prema kojem državaizdvaja izvesna sredstva za visoko obrazovanje, jasnonedovoljna, ali zauzvrat ostavlja prostora fakultemada iz sopstvenih prihoda, koje uglavnom čine neoprav-dano visoke školarine i takse na razne vrste usluga kojeobrazovne instucije pružaju(papreno naplaćivanje

ispitnih prijava, molbi, žalbi, izdavanja uverenja ostudiranju...), a koje uglavnom plaćaju porodicestudenata, uvećavaju svoje plate. Kada je odnosprofesorskih plata i školarina uređen na ovaj način, nemožemo očekiva da će se profesorska zajednica ikadaorganizovano zalaga za ukidanje školarina, pa ni za njihovo smanjenje.

U Srbiji je tržišna ideologija kod mnogih univerzitetskihi fakultetskih uprava u Srbiji naišla na zdušni prijemiako se skoro apsolutna većina svih akademskih radnikasvojedobno školovala na račun države, i ne samo to, većsu kasnije mnogi od njih, kao nastavnici, propovedaliideju besplatnog obrazovanja. Da ironija bude veća, univerzite, odnosno fakulte danas samoupravljaju

državnim kapitalom, invescijom koju nisu oni saminačinili, odnosno rizikom koji nisu preuzeli, na tržišnomprincipu. Ne treba zaboravi da u slučaju mnogih naučnihdisciplina poseduju monopol. Visoke školarine u našojzemlji, kao i postojanje privatnih univerziteta, nužno do-prinose društvenom raslojavanju gde je sve manji brojveoma bogah i sve veći broj siromašnih građana i deo su jedne šire slike nepravedne redistribucije bogatstva koja jeotpočela sa procesom privazacije.

Situacija, međum, nije beznadežna. Studen i studentkinje širom sveta mahom napuštaju idejuparlamentarnog organizovanja i okreću se students-kim plenumima. Oni se organizuju nehijerarhijski naosnovu direktno-demokratskih principa. Svi koji učestvuju uplenumu imaju pravo glasa o svemu o čemu se diskutu- je – počevši od aktuelnih problema do izrade strategijeza borbu prov njih. Ovi vidovi organizovanja postoje iu Srbiji. Internet i društvene mreže omogućile su boljiprotok informacija i bolje povezivanje lokalnihinicijava, a samim m i razvijanje zajedničkih plaor-mi i strategija u borbi za besplatno obrazovanje koje jedanas već prepoznato kao opšte društveni cilj.Nema sumnje da je krajnje vreme da se i studentskipokret u Srbiji okrene jednom ovakvom opštem zahtevu.

Jelena Veljić

PAR „CRTICA'' O STUDENTSKOM ORGANIZOVANJU I BESPLATNOM OBRAZOVANJU


5/30

Izvestaj sa Balkanskog zbora studenata zemalja bivse Jugoslavije

Skopje 18.4.2011.

Press release

For immediate release

v v

Last weekend, the city of Skopje hosted a daring

meeng which included students from dierent

universies from around the Balkans. Responding to

the call of “Sloboden Indeks” (hosts of this meeng)

acvists from dierent groups including:

“Sindikat obrazovanja ASI” (Belgrade),

”Studentski Glas” (Soa), “n’Solidaritet” (Prishna) and“Nezavisna studentska inicijava” (Belgrade) have come

together to discuss the problems which their struggle

faces in their nave countries. Higher educaon, one

of the greatest vicms in the process of aggressive

implementaon of neo-liberal trends in Balkan, has

collapsed due to reforms where “knowledge and

educaon is distributed as any other product”.

Internaonal Student Movement – Balkan Meeng is

a meeng between Balkan student movements that

ght for free and emancipatory educaon that is en-

dangered by the Bologna Process, diminishing autono-

my of the university to state and economic powers and

high fees among other things.

This is the rst serious aempt towards coordinaon

between the groups, which means coordinaon in

acons, informaon sharing and most important

working under the same ideology in full solidarity with

one another. “The important goal of the meeng was

to create a unied plaorm which all the individuals

and groups who idenfy with, can join in the struggle”.

“Balkan Student” (network’s ocial name from nowon) sees today’s universies as a mere “factories” of

producing cheap technical labor force with no

knowledge and crical thinking whatsoever. The future

acons will ght these occurrences and will propagate

the idea of the publicly funded and autonomous free

university that is free from any polical and

economical inuences, with the students and

professors organized on the principles of direct

democracy. The rst Balkan Student meeng was held

from 16th to 18th of April 2011 and it was supposed to

end with a public discussion on the subject of “student

self-organizing” at the University “Sv. Kiril i Metodij” in

Skopje. The student network has announced its next

meeng in Belgrade at the beginning of the next

academic year and acons that are soon to follow.

Prošlog vikenda, grad Skoplje upriličio je odvažni sus-

ret koji je uključio studente s različih univerziteta

širom Balkana. Odgovorivši na poziv „Slobodnog in-

deksa” (organizatora zbora), akvis različih grupa

uključujući „Sindikat obrazovanja ASI” (Beograd), „Stu-dentski Glas” (Soja), „n’Solidaritet” (Prišna) i „Neza-

visnu studentsku inicijavu” (Beograd), okupili su se da

bi diskutovali o problemima borbe u svojim zemljama.

Visoko obrazovanje, jedna od najvećih žrtvi u procesu

agresivne implementacije neoliberalnih trendova na

Balkanu, doživelo je kolaps usled reformi kojima su

„znanje i edukacija distribuirani kao svaka druga roba”.

Internacionalni studentski pokret – Balkanski zbor je

skup balkanskih studentskih pokreta koji se bore za

besplatno i emincipatorsko obrazovanje koje je

ugroženo bolonjskim procesom, umanjenom au-

tonomijom univerziteta naspram državnih i ekonom-

skih moći i, između ostalog, visokim taksama.

Ovo je prvi ozbiljni pokušaj koordinisanja grupa, što

znači koordinacija na delu, širenje informacija i, što je

najvažnije, rad pod okriljem iste ideologije u potpu-

noj međusobnoj solidarnos. „Cilj ovog sastanka bio

je da stvori jedinstvenu borbenu osnovu s kojom ćesvi pojedinci i grupe moći da se idenkuju i uključe.”

„Balkanski student” (zvanično ime mreže od sada) vidi

današnje univerzitete kao obične fabrike koje proiz-

vode jeinu radnu snagu bez znanja i ikakvog kričkog

mišljenja. Buduće akcije će se suočava s ovakvim

pojavama propagirajući ideju javnog nansiranja i au-

tonomnog besplatnog univerziteta koji je oslobođen

svih poličkih i ekonomskih ucaja, sa studenma i

profesorima organizovanim na principima direktne

demokraje. Prvi Balkanski studentski zbor trajao je

od 16. do 18. aprila 2011, a kao njegov rezultat plani-

rana je javna diskusija na temu „studentskog samoor-

ganizovanja” na Univerzitetu „Sve Kiril i Metodije” u

Skoplju. Studentska mreža najavila je svoj sledeći su-

sret u Beogradu početkom naredne akademske godine,

kao i akcije koje će ga pra.


6/30


7/30

KANCELARIJA ZA MLADE PANCEVO

Formalno rečeno, Kancelarija za mlade (KZM Pa) je operavno telo koje brine o sprovođenju Strategije brigeo mladima grada Pančeva 2007–2012.Osnovana je 2007. godine kao programski deo Odseka za kulturu, informisanje,sport, brigu o mladima i civilni sektor Sekretarijata za javne službe i socijalna pitanja Gradske uprave grada Pančeva.Konkretnije, KZM je zamišljena kao servis koji pruža podršku svim mladima i onima koji se na bilo koji način njima bave.Zadatak Kancelarije je da stvara i proširuje mrežu mladih akvista radi međusobne razmene informacija o temamakoje su im značajne, kao i da radi na otkrivanju potreba, teškoća i problema mladih, ali i na osmišljavanju rešenja, krozzajedničko sprovođenje ideja u delo.

Njena sušna je da konnuirano, kroz kreavne, korisne, volonterske, zabavne, poučne i razne druge akvnos, radina tome da se mladi što bolje osećaju u svom gradu i budu prepozna kao ravnopravni i akvni deo lokalne zajednice.Kancelarija za mlade služi i kao sredstvo uz pomoć kojeg se pojedinci ili grupe mogu poveza s NGO sektorom, ustano-vama i Gradskom upravom grada Pančeva, s ciljem da se olakša i unapredi međusobna komunikacija i saradnja na svimnivoima.

Kada su u pitanju briga o mladima i podrška njihovih inicijava, denivno treba spomenu Konkurs za nansira-nje i sunansiranje projekata u okviru realizacije Strategije brige o mladima grada Pančeva 2007–2012, koji jednomgodišnje raspisuje grad Pančevo (Odsek za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor Sekretarijata za

javne službe i socijalna pitanja Gradske uprave grada Pančeva). Preko ovog konkursa, mladi mogu doći do sredstava zarealizaciju svojih projektnih ideja ili studijskog putovanja, a pravo učešća imaju ne samo omladinske organizacije već ineformalne grupe i pojedinci. Ove godine je raspisan 12. maja, a javni poziv i konkursna dokumentacija biće objavljenina sajtu grada Pančeva www.pancevo.rs

Da se vramo na priču o KZM. Osnovna svrha, poenta i ujedno i jedini način njenog postojanja, jesu prisutni i akvnimladi.Korism ovaj tekst da pozovem sve kreavne, inovavne, inspirisane, željne znanja, akcije, novog iskustva, senergijom, idejom, vizijom, uspavane, bez ekipe za akciju, izrevolrane... da se pridruže, udruže, povežu, pokažu,probude, pokrenu, izraze, istaknu! Da zajedno radimo na poboljšanju kvaliteta života mladih na teritoriji Pančeva. Svedetaljnije informacije o KZM Pa ili o gradskom Konkursu za mlade možete dobi od mene, pa me slobodno pozovitesvakog radnog dana, od 7.30 do 15.30, na: 013/308-907, ili pišite na: [email protected]. KZM Pa se nalazi uzgradi Gradske uprave (Trg kralja Petra I, br. 2-4), na drugom spratu, kancelarija broj 204.

Marija Komanov

VIDLJIVO BOLJE: Građani koji fotoaparatom ili mobilnim telefonom uspeju da zabeleže neku pozivnu promenu kojase desila njima lično ili u njihovom okruženju, mogu da pošalju svoje fotograje do 15. juna, na konkurs pod nazivom„Objekvno bolje” i da krajem juna učestvuju u izložbi i budu nagrađeni. Fotograje je potrebno posla na imejladresu [email protected], a konkurs se organizuje u okviru kampanje Vidljivo bolje, koju sprovodi Instut zaodržive zajednice u Srbiji (ISC), s ciljem da predstavi dosadašnje napore građanskog društva usmerene ka rešavanjukonkretnih problema od opšteg interesa.

ZAGREB FILM FESTIVAL: Zagreb lm fesval (ZFF) biće održan od 16. do 23. oktobra, a konkurs za prijavu lmova zatakmičarski program otvoren je do 15. avgusta. Debitantske, odnosno prve i druge lmove moguće je prijavi putemonlajn u kategoriji dugometražnog i kratkometražnog igranog lma, kao i dokumentarnog lma. Pravilnik i Prijavnicadostupni su na sajtu ZFF-a (hp://www.zagreblmfesval.com),

a informacije je moguće dobi i na [email protected].

HENKEL CEE: Kompanija Henkel za centralnu i istočnu Evropu, u saradnji sa udruženjem KulturKontakt Austrija izBeča, nudi i ove godine tromesečnu spendiju u Beču umetnicima iz srednje i istočne Evrope, u okviru programa“Umetnici na radnom boravku” (Arsts-in-Residence) KulturKontakta. Nagrada podrazumeva atelje, smeštaj, osigu-ranje, mesečnu spendiju od 1.000 evra, kao i prikazivanje umetničkih radova na kraju boravka. Na konkursu moguda učestvuju umetnici stari do 35 godina. Sve prijave moraju bi podnete najkasnije do 27. jula 2011. godine . Zadodatne informacije kontakt osoba je Renate Bartaun iz udruženja KulturKontakt Austria([email protected], ili +43-1-523 87 65 lok. 43). Sajt kompanije www.henkel-cee.com.

SARAJEVO FILM FESTIVAL: Sarajevo Film Fesval objavio je poziv za volontere koji će radi na njegovom 17. izdanju

krajem jula. Organizatori su poručili i da volonranje na SFF-u omogućava slobodan pristup lmskim projekcijama,

koncerma, parjima i ostalim događajima koji se održavaju u sklopu fesvala. Potrebno je ima najmanje 18 godina

i popuni aplikacioni formular koji se može preuze na sajtu www.s.ba .Konkurs traje do 15. juna, više informacija

moguće je dobi kontaktom na e-mail: [email protected].

http://konkursiregiona.net/; http://www.omladina.info/;http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/;http://www.gradjanske.org

v


8/30

Dan otvorenih vrata

Akcija „Dan otvorenih vrata – renoviranje starih kućica,sađenje cveća i sadnica” upriličena je 2. aprila, u

Skadarskoj bb. Iniciralo ju je Društvo prijatelja živonja„Ljubimci”, koje je baš tog dana, pre 15 godina, zvaničnopočelo s radom. Akcija je u azilu bilo i ranije, ali nisuna ovaj način najavljivane i organizovane, već su u nji-ma uglavnom učestvovali volonteri DPŽ-a „Ljubimci”.Prisustvovalo je oko 50 ljudi, među kojima je bilo najvišemladih i dece. Poseoci i volonteri su popravili i ofarbalidevet kućica, koje će bi postavljene u gradu (na lokacijama koje nisu prometne), i koje će služi kao smeštajnapuštenim psima koji žive na ulicama grada. Takođe,farbali su ograde, čisli krug azila, sređivali dvorište,sadili cveće, donosili hranu, ćebad, peškire, sredstva zahigijenu, igračke za živonje... Udomljena su trinapuštena šteneta i jedan odrastao pas. Akcija je uspešnorealizovana i medijski propraćena u lokalnim medijima. Marina Balaž

BENZIN:Otkadpostojitekaoorganizaci- ja? Ivan Kurajov: Organizacija Društvo prijatelja živonja

„Ljubimci” postoji od 1996. godine. •Kojesuvašeglavneaktivnosti? ─ Glavne akvnos Društva su udomljavanje živonja – naštandu u centru grada i u azilu, edukacija građana – naročitoomladine koja pohađa osnovne i srednje škole, održavanje azilaza napuštene živonje, koji postoji od kraja 1997. godine, orga-nizacija seminara i stručnih predavanja na temu zašte živonja,dobrobi živonja i zdravstvene zašte, rad i akvnos na izradipreciznih zakonskih i podzakonskih akata – naši predstavniciučestvovali su u izradi Zakona o dobrobi živonja, kao i gradskeOdluke o držanju živonja na teritoriji grada Pančeva, promocijadobrobi živonja putem medija...

•Kakvesureakcijeljudikojisepo prviputsretnusvamaivašimradom? ─ Reakcije su različite, pošto je ljudima neverovatno da se nekobavi volonterskim akvnosma poput ove, naročito u aktuelnimokolnosma i u ovom okruženju. U poslednjih nekoliko godinasituacija se dosta promenila, tako da se sve više ljudi interesujeza naš rad, za naše akvnos i rezultate, i njihov stav o nama je

generalno pozivan, a odnos prijatan i srdačan.

•ImateštandnaulazuuUlicuŽivojina Mišicanakomudomljujetekuceimace... Kakvisurezultatitakvogpristupa? ─ Prošle godine je na štandu u centru udomljeno oko 600 pasa imačaka, tako da smo veoma zadovoljni. Štand je takođe veoma

koristan za upoznavanje dece i ljudi sa živonjama, naročitoonih koji nisu dolazili u kontakt sa živonjama i koji tom prilikommogu da prevaziđu svoje strahove ili probleme koje eventualnoimaju u odnosu prema živonjama.

•ZnatelikolikouPancevuimapasa lutalica?Kolikoimanapadatakvih pasanaljude,aposebnodecu?Koliki jeprosecniživotnivekjednogtakvog psa? ─ U Pančevu postoji oko 2.000 napuštenih pasa na ulicama –ovaj broj varira u zavisnos od godišnjeg doba, ali i od mnogihdrugih faktora. Životni vek psa na ulici je od tri do pet godina,

u zavisnos od dela grada u kojem se nalazi i od dostupnosdovoljne količine hrane i skloništa. Svake godine broj napadanapuštenih pasa manji je od broja napada pasa koji imaju vlas-nika, i 70 posto napada na ljude čine upravo psi koji imaju gazdu.Napušteni psi uglavnom napadaju u samoodbrani ili ukoliko jereč o ženkama sa štencima. Moram da istaknem da je Pančevomeđu gradovima u Srbiji s manjim brojem prijavljenih napada

pasa lutalica.

•Postojilinegdeevidencijaonasilju nadživotinjama? ─ Tačna evidencija o zlostavljanju živonja ne postoji – ovakvislučajevi se evidenraju u Policijskoj upravi, ali i u našoj orga -nizaciji. Pravna služba naše organizacije tada reaguje i podnosiprijave kako prov zlostavljača, tako i prov ljudi koji ubijajuživonje.

•Možešlidanamispricašneštocudno izdosadašnjekarijereaktivisteza zaštituživotinja?

─ Bilo je dosta čudnih slučajeva, ali jedan od čudnijih jeste onaj kada sam ušao u dvorište čoveka koji ima preko30 pasa... Takođe se na štandu gde udomljavamo živonje

svake nedelje susrećemo s mnogo čudnih slučajeva, oddede koji traži babu za udomljavanje do ljudi koji bi daudome jazavce, slepe miševe i slično… •Poredpasaimacaka,dalivaša organizacijabrineojošnekimvrstama životinja? ─ Uglavnom zbrinjavamo pse i mačke, ali smo udomlja-vali i zečeve, pce, gmizavce, a pomagali smo i u zbrinja-vanju vukova, medveda, lisica i još nekih divljih živonja. •Štabismomoglidaporucimovlasni- cimakucnihljubimaca?Naštanarocito

daobratepažnjutokomproleca,kada sunegaibrigaupitanju? ─ Najvažnije je da obrate pažnju na svoje ljubimce i dauvek znaju gde se oni nalaze. Ukoliko ih izgube, obaveznisu da nestanak prijave u najkraćem roku, kako bi živonjušto pre pronašli i kako bi izbegli plaćanje visokih kazni.Ukoliko primete neku promenu u njihovom ponašanju iliukoliko dođe do zdrastvenih problema, bilo bi najbolje dasa svojim ljubimcem odu do veterinarske ambulante i dase o svemu konsultuju s veterinarom. •Kakopostaticlanvašeorganizacije? ─ Akvista i volonter naše organizacije može da postane

svako ko ima želju da deo svog slobodnog vremena pos-ve živonjama i da se kroz neku od akvnos uključi unaš rad.Do nas se najlakše može doći telefonom:064/2174-880, ili putem veb-sajta: www.ljubimci.org.

rs, a najakvnija je svakako naša „Fejsbuk” sekcija koja

uredno i redovno na našoj strani prezentuje sve

akvnos i akcije. Vladimir Palibrk

Intervju s Ivanom Kurajovim(predsednikom Drustva prijatelja zivotinja „ Ljubimci”)v v

v

v

v

v

/

v

v


9/30

ARTifACT

arfakt – korisni, vredniobjekat • art if act – umetnost

ako deluješ

ARTifACT je nastao kao društveno

angažovani umetnički projekat

čiji je cilj bio stvaranje novemreže mladih umetnika, kao iunapređenje načina predstavljanjakonceptualne umetnos u Srbiji.Projekat se tokom realizacije prvedve akcije zvao „Maš na volju”, ateme određene projektom trebalo je da kroz umetnički rad probudesvest društva o socijalnom akv-izmu danas, kao i da podsete naslične akvnos iz XX i XXI veka.Nastao je krajnje spontano, kroz

razgovor nekoliko ljubiteljaumetnos.

Ideja je bila da pokrenemo našeprijatelje umetnike i da im pružimoprostor za izlaganje, a da ih u tomprostoru povežemo s mladim ljudi-ma koji su po idealima i stavovimaslični nama. U početku naivan po-lunapisan projekat listao je svojestranice u Beogradu, u prostoru

MSC Yachng kluba u Nušićevojulici. Dragan, vlasnik MSC Yachngkluba, nesebično je pristao da bezikakve novčane nadoknade izve-demo tri izložbe u ovom prostoru,a da pri tom i prodamo po neku

čašicu domaćeg vina.

Tako smo i počeli – štampanjeplakata i ajera u ličnoj režiji, bezikakve zarade, samo sa željom daprikažemo kapacitete naših prijatel-

ja i poznanika. Prvom izložbom,„Duhovi grada”, okupili smo čeristudenta tada druge godine arhitek-ture i osam studenata muzičke aka-demije i pred više od sto poselacaizložili njihove radove i predstavilinjihovu autorsku muziku. Februaru Beogradu dočekali smo izložbom„Odbrojavanje”, čiju su organizacijui veći deo programa realizovali stu-den Akademije lepih umetnos izBeograda. Na ovoj izložbi, 15 stude-nata ALU predstavilo je zbornik ra-dova koji se bavi razvojem informa-ke u umetnos, kao i posledicamakoje digitalna umetnost ostavlja

na tradicionalnu. Pored njih, svojeradove predstavilo je osam umet-nika različih obrazovnih prolai interesovanja, pa su se i tu našlifotogra, grački dizajneri, frilensumetnici i arhitekte. Poseoci su,pored izloženih radova, skulptura i

intervencija u prostoru, imali prilikeda se ponovo susretnu s igricamakoje smo pokretali u MS DOS-u i

Windows-u 95.

Proleće je sglo, a naša maladružina izmilela je kako bi izvelaperformans na ulicama Beograda.Odlučili smo da 27. marta održimotreću izložbu pod imenom „JunkStory”, kada smo, kao i prethodnihputa, pozvali svoje prijatelje i poz-

nanike da nam ispričaju svoju pričuo smeću, sada našoj svakodnevnojagoniji, na način na koji oni to žele.Performans smo izveli 26. marta,a sastojao se od „turisčkog obi-laska” znamenitos Beograda.Dozvolu za održavanje dobili smou 5 do 12, a u 13 sa našli smo seveć na ulicama obučeni u „vanze-maljce” sa gas-maskama na licu.Obišli smo deset beogradskih zna-

menitos ispred kojih je turisčkivodič pričao o samim lokacijama.Dok smo šetali ka lokacijama, vodič je pričao nama, „vanzemaljcima”, otome kako „obični ljudi” zagađujuovu planetu i kako je možemo nanajlakši način zajedno obnovi iposve joj više pažnje. Turisčkivodič je imao megafon, te jeprekornim tonom više pričao gra]đanima Beograda nego nama. Kakobismo uključili što više ljudi i pod-

vukli svrhu ovog performansa, to-kom šetnje, pozivali smo građanena izložbu ajerima štampanimna recikliranom papiru koji je,između ostalog, sadržao činjeniceo zagađenju i hintove kako rešiove probleme, tako da su oni kojisu propusli glas turisčkog vodičamogli ipak shva šta tražimo naulici „takvi”. Komentara je, naravno,bilo raznih, a kada se sve završilo,

trebalo je postavi izložbu.

Prostorije oblepljene čituljama,voda zašćena od bakcila staklom,planeta

Zemlja u invalidskim kolicima, ak-vistkinja koja u 20.30 pali sveću zaplanetu ispred skupšne, više odsat izložbe pod svećama uz zvukovegitare, deset umeka i preko 30

umetničkih dela...

Sada već formalni dokument, našprojekat ARTifACT, tačnije jedannjegov deo, uspeo je da postaneprateći program Trenchtown fes-vala. Besplatna sito štampa natrikotaži , Fanzin Ceger, koji je rušiosnove i već postojeće aplikacijena iznošenim majicama, ćebadprekrivena stripovima, radionicanakita, kao i improvizovana galerijaod elektronskog otpada koju sustanovnici Trenchtown fesvala do-

punjavali svakodnevno, bili su deoprograma koji smo predstavimona ovom fesvalu. Čeri mesecanapornog rada bez dinara na kul-turnoj sceni Beograda, rekli bistenemoguće, ali varate se, želeli smosve sad i odmah, nismo imali vre-mena da čekamo nečiju odluku ovrednovanju umetnos... A ondapreokret, sže novac iz gradskogbudžeta za fesval vizuelnih umet-

nos „Ko se boji buntovnika još?”.Koncept i ono što se zaista desilo sudve totalno suprotne stvari. Umestoprvobitne svote novca, dobili smotri puta manju. Neki bi odustali, aliodluka je pala – fesval se održava.Fesval „Ko se boji buntovnika još?”imao je za cilj da predstavi problemnasilja kroz okular umetnos, kaoi da ukaže na rešavanje ovog pro-blema, na koji način zaustavi pro-gresivni razvoj nasilja kod mladih,

ne samo između sebe već i premaživonjama, prirodi... Tokom ovogfesvala održana je jedna izložba nakojoj je predstavljeno osam umet-nika u Kafeu „Galerija”, zam akcijasito štampe Wostokovog „vojnika”,koji je predstavljao simbol fes-vala, nakon toga čeri tribine kojesu prale projekcije lma, tematskipovezane s problemom s kojimsmo želeli da se suočimo. Pričalo

se o nasilju među mladima, nasiljuprema živonjama, trakingu, kao io nasilju nad prirodom...


10/30

Jesen sže, a mi ko međedi ušli

u hibernaciju. Praznih džepova,

puni ideja, prezimili smo u

Galeriji „Elektrika”. Diskutovali o

raznim idejama i mislima, kovali razne

planove... U periodu oko Nove go-

dine nastade tajac, a onda se jedna od

„naših” pojavi i izjavi kako bi bilo izvrs-

no da sve dosadašnje akvnos smes-

mo u jedan dan i tako proslavimo našu

godišnjicu. Dakle, u tom se čuču grmio

zec, mulmedijalni džem (mulmedia

JAM) i pekmez u našem skromnom mi-

risnom gradiću. Jednoglasno kažemo

„DA” i počnemo da nabrajamo šta se tu

sve može desi ... Trebalo nam je

30 dana da organizujemo 21 fotografa,

čeri slikara, dva di-džeja, dva benda i

10 nezavisnih muzičara koji su zajedno

ovaj događaj preveli na mnogo višinivo.

Za razliku od onih koji imaju

materijalnu i položajnu mogućnost

da promene okolnos i poboljšaju

kvalitet naših života, grupa

akvista dosela se da probleme poput

ekološkog beznađa i nasilja iznese di-

rektno na ulice, u galerije, klubove, par-

kove i tako skrene pažnju javnos. Arhi-

tekte, fotogra, muzičari, slikari, oni

koji su pored projekta počeli da uviđajuozbijnost situacije u kojoj se nalazi

savremeno društvo, domaća kul-

turna scena – svi ljudi i velika doza

nesputanog opmizma, kreavnos i

truda doprineli su da ARTifACT iz ideje,

tokom jedne godine, preraste u pokret.

Dakle, uspeli smo. ARTifACT postoji i

krije se u vama, probudite ga, kako pod

stare dane ne biste morali da restau-

rirate mozak da biste bili kreavni.


11/30

Kroz prozor # Fabrika Nezavisnu pozorišnu trupu „Kroz prozor #

Fabrika” osnovali su 2009. godine

scenograf Sanja Maljković ifrancuski režiser Žan Bast Demarinisa glavnim ciljem da razviju i negujudruštvenoodgovorno pozorište u Srbiji.

„Kroz prozor # Fabrika” obraća se„običnim ljudima” s ciljem da ponovoizgradi „zajedničko” (kao javni domen) naBalkanu, kao odgovor na podele koje suprevladale poslednjih godina, izazivajućiklimu mržnje i straha.

Teatar, kao mesto gde društvo samo sebesimbolično oslikava i gde se ljudi sreću,

poseduje veliki kapacitet zasocijalnu koheziju i obnovu društvenog

tkiva. Međum, u Srbiji je pozorištegotovo isključivo instucionalno. Kad gapokrene civilno društvo, nije prepoznato.Zbog toga je kao cilj postavljeno i jačanjekapaciteta nezavisnih inicijava, krozkreiranje čvrste i izazovne, kosmopolitskei svima pristupačne nezavisne pozorišne

Trupa funkcioniše na tri nivoa:

• Istraživanje – kako bismo održalikreavnu i živu pozorišnu scenu (Projekat„Slobodna dramska akademija”);• Demokrazacija kulture – radi stvaranja

jednakih uslova za realizaciju i pristup kul-

turi (Projekat „Pravo na teatar”);• Mulkulturalna saradnja – krozzajedničke produkcije s umetnicima s pro-stora bivše Jugoslavije i zemalja EU, bavećise temama kulturnog identeta (Projekat„Napred-nazad”).

O nekim našim projekma:Slobodna dramska akademija:Generalni cilj projekta jeste da doprinese stvaranju sre-

dine koja favorizuje kreavnost i obnovu pozorišne umet-nos u Srbiji.Ovo bi bilo sprovedeno realizacijom specičnih ciljeva: – Organizacija profesionalnog usavršavanja i laboratorijeza istraživanja u kojima bi svako mogao učestvova dabi stekao obrazovanje iz novih pozorišnih praksi, i da biprodubio i prikazao sopstvena istraživanja; – Stvaranje mesta susreta mladih umetnika željnihpromene u aktuelnoj pozorišnoj situaciji, mesta gde bioni mogli da se upoznaju, razmene iskustva i doprinesunastajanju kričkog duha prema savremenoj umetničkojdelatnos, kao i da sarađuju na zajedničkim projekma; – Razvoj i difuzija ečkih i estetskih vrednos insisra-

njem na odgovornos umetnika prema publici.Rad na akademiji odvija se kroz radionice. Svi mogu dakonkurišu, bez obzira na polje rada (glumci, scenogra,dramski pisci, režiseri...) i svoju karijeru. Od učesnika sezahteva jedino posvećenost. Mi stvaramo akademiju bezučitelja, bez nastave. Uvek će neko vodi istraživanja,ali operavni m akademije je grupa. U predviđenomperiodu (u rasponu od tri do 15 dana), na zadanu temu,grupa formira i predlaže zaokret u odnosu na ono što jeprethodno bilo shvatano kao „pozorište”. Jasno, zadatak je ogroman, ali nema umetnos po nižim cenama.

Pravo na teatar

Teatar u Srbiji, za sada, nije popularno polje nezavisnogdelovanja. Kao ostavšna iz prethodnog perioda, gde jecentralizovan sistem odlučivanja služio nacionalizmu,nedostatak državnih polika usmerenih na nezavisnuscenu učinio je instucionalizovano pozorište jedinoodrživim. To je dovelo do ekstremne kulturne centra-lizacije (koja se obraća urbanoj eli), kulturne komercija-lizacije (umetnost u funkciji zabave) i socijalne pasivnos.Verujemo da nezavisno pozorište može ima važnu uloguzahvaljujući svojoj prednos – dosezanju sektora koje in-stucionalno ne dohvata. Provno diktatu populizma ikonzumerskog društva, mi pretpostavljamo pravo svih na

ideju i lepotu. Kultura je, nažalost, porekla jednu od svojihosnovnih uloga – društveno povezivanje – pod ucajemrastućeg trenda razdvajanja na visoku (elitnu) umetnost imasovnu kulturu. Ovaj projekat namerava da premos taj jaz tako što bi bile organizovane decentralizujuće turnejesvih naših produkcija.

Poslednja predstava: „Jedan zarez nešto (1,...)” – 2009.Tragikomedija o osamdesem godinama, bazirana natekstovima Predraga Matvejevića, u režiji Žana BastaDemarinija, scenograja i video Sanja Maljković, glumeBoško Petrov i Ana Jovanović.

Više informacija o organizaciji i projekma možete naćina veb-sajtu: hp://krozprozorfabrika.tk.


12/30

SpLiN TeAtAr

(rođen 1998. > hibernirao 2007.)

ZAČETAK > Koreni „Splina” >INSPIRACIJa/e > POSADA splava...

„Kako nastaje dan? Svetlost se pretapa u nebrojenim bojama, a

senka prerasta naš dah…”

Kao student dramaturgije na

Fakultetu dramskih umetnos uBeogradu, 1998. godine pokrećemosnivanje pozorišne trupe. Ta se go-

dina beleži kao godina začetka „Splinteatra”, iako je prvo ime trupe bilo

„Popokatepetl” – zbog moje ličneopčinjenos vulkanima i drevnomcivilizacijom Asteka. To erupvnoime je sasvim odgovaralo mom kon-

ceptu „teatralizacije životnih igara”.Još tada sam volela igre reči i poi-gravanje terminologijom, sistemom

znakova kulturnog nasleđa, istorijei komunikacije u globalu. Uvek mi je bilo zanimljivo da izazivam ljude.

Na primer, da bih videla koliko njih

može da izgovori „Popokatepetl”brzo i tečno iz prvog pokušaja. Pre,dakle, 13 godina pančevački „Popo-katepetl” je uzavreo i propućkao.Okupila sam nekoliko istomišljenika-

entuzijasta i započet je rad na prvomprojektu. Ozbiljno smo krenuli u

postavku moje drame „Gladna poljai Ružini potomci”. Bila je to pravaeko-farsa, objavljena iste godine u

listu „Književna reč”, koja je nekakosimbolično najavila događaje kojiće usledi – kako na individual-nom, tako i na kolekvnom planu.U nekoliko činova „Gladnih polja...”,u krajnje tragikomičnom maniru,smeštam ljudsku postapokalipčnupriču u Deliblatsku peščaru. Na-kon raspada južne industrijske zoneu Pančevu i ekološke katastrofe,nekoliko jedva preživelih pripadnika

ljudske vrste susreću se s problemi-ma postegzistencije u specičnojmešavini Vajlder–Jonesko manira.Šta da vam kažem... susret s mutan-ma, u ovom slučaju „svinjoljudima”,bio je neizbežan! „Popokatepetl”ekipa bila je inspirisana, vredna i

spremna za erupciju, a premijera

predstave je planirana za proleće1999. godine. Jasno je da tada naša

premijera nije održana. U Srbiji jeotpočela neka druga vrste predstave,pod imenom NATO bombardovanje.

Sve nam se ispomeralo i, nažalost,„Gladna polja...” ostala su nereal-izovana. Trupa je, uprkos takvom

početku, nastavila da raste i mrda.Nekako okuraženi i osnaženi mizeri-

jom događanja, pridružuju nam se

novi ljudi. Pućkanje i praskanje uvidu svakodnevnih proba nastavilo

se uz pratnju sirena za uzbunu. Naše

sklonište bilo je pozorište! Međum,prvi projekat opirao se realizaciji.

Bio je prezahtevan i preambiciozan

za naše okruženje i za mogućnospojedinačne podrške koju smo dobi- jali. Šta ćemo... Nemirni i neposlušni,bacili smo se na ono što možemo sonim što imamo – sopstvena tela,mladost i želju da stvaramo. Tako nas-

taje „Saga o gladnom” – pozorišnomrdanje u sedam mrda – groteskna,furiozna scenska ekspresija s inter-

akvnim tendencijama. Bilo je ludoi nezaboravno! Mali Cirque du Soleilusred Pančeva! Nezaboravna burles-ka na sceni umotanoj u crveni pliš, sa

šest i po metara dugačkim plasčnimcrevom što se protezalo kroz redove

stolica, u kome su se migoljila ljud-

ska tela. Performeri koji se spuštajus tavanice u publiku i kul muzičarina sceni – kvartet „Sih”, koji uživopra celu predstavu originalnimmuzičkim kompozicijama. Eksplozijaboja i kreavne energije! I mnoštvoljudi! Ljudi koji su voleli što su deotoga, ljudi koji su nas podržavali ibodrili... Snežana Baralić-Bošnjakkoja nas je odmah prigrlila i samo-

prozvala se našom surogat majkom,

zam Lambros Hudeludis koji nam je svojski pritekao u pomoć s plani-narskim užadima (kako se ne bismoporazbijali u silnoj želji da pole-

mo)... Počela su prva putovanja, gos-tovanja i nagrade. Tako je Pančevokonačno i zvanično dobilo svoju prvu(za sada jedinu) boemsko-akrobats-ko-burlesknu pozorišnu trupu. Malood muke i više od milos, tek proz-vasmo se „Splin pleme”. Tada SonjaSavić o nama reče: „Oduševljenasam snagom ove nove grupe mladih

umetnika koji pronose duh drevnih

svečanos, upirući u balvane unašim očima… a sve u slavu Dionisa.”Još mi to odzvanja u mislima. Kao

osnažujući eho, kao potvrda „pra-vog puta”. I ne samo to... Potvrde sudolazile od svih koji su pre nas iskusili

splin, prepoznali i ostavili mnogo is-nih poruka generacijama u nasleđe.


13/30

Tako su počela naša traganja, tako je počeo naš „Splin”. Nezaustavljivo smo nizali projekat za projektom. Na vrlo specičannačin istraživali smo scenski pokret, upotrebu poezije u pozorištu i forme uličnog teatra. Eksperimensali smo sa zvukom imuzikom, proučavali mogućnos kombinovanja „drevnih” vešna i savremenih iskustava u plesu i pozorišnim kretnjama.Deklarisali smo se kao antropološko, psiho-zičko, muldisciplinarno, totalno i nadasve klasično-avangardno pozorište.Pančevo smo predstavljali na mnogim fesvalima u zemlji i inostranstvu. Osvajali smo nagrade. Sve sama „mulmedijala”i „interdisciplinarium”. Nažalost, gde ima sjaja, ima i bede. Hoću reći da nije bilo lako radi to što smo radili tada i tamogde smo radili. Mada smo odolevali i obnavljali se bukvalno samo uz ritam „tam-tama”, naših dlanova i tabana. Taj pri-mordijalni krik čiste žeđi za kreacijom nas je terao da idemo dalje. Naše predstave i performansi presecali su i ukrštali luda

vremena i mnoge faktore destrukcije. Prkosili su pečama kaijanskih procesa, toj suludoj administraciji i zbunjenim in-stucijama, crvotočnoj polici i parjskom licemerju, provincijskoj učaurenos, pustologiji nemašne... Mislim da smoobigrali sve najnapuštenije i najhladnije prostorije za vežbanje koje možete da zamislite! Bogami, i one koje ne možete!Evo samo nekih od naših čuvenih kreavnih prkosa:

– 1999. „Saga o gladnom” – pozorišno mrdanje; – 1999. „(Po)kretanje” – ulični performans za otvaranje Fesvala eksperimentalnih formi; – 2000. „U ime izgubljenog” – vizija i molitva po Dilanu Tomasu; – 2001. „Putovanje i dodirivanje” – poezija u pokretu i slikama; – 2002. „Peščani splav” – Danse Macabre XXI veka; – 2003. „In/Out” – skriveni prolaz, performans koji preseca vreme i prostor; – 2003. „In/Out” – Prividi – Iluzija; – 2004. „In Utero” – burleskna cyber-punk drama;

– 2006. „Pozna stranac” – Moj dragi Pessoa ili Tedium – maskiranje i demaskiranje...

Što se posade „splava ’Splina’” če... ekipa je između 1998. i 2007. godine više puta pretrpela transformaci- je. Ljudi su dolazili i odlazili... ali srce, to vitalno jezgro naše kreavne družine, nije se obeshrabrivalo niumanjivalo. Otkucaji su bili snažni, a cirkulaciju su održali: Aleksandra Ilić-Giord, Marija Ilić,Aleksandra Malijar, Željko Stokić, Sead Bogućanin, Aleksandra Nikolić, Siniša Hadži-Anć, Jovan Arsenov,Snežana Jadran-Konrad, Bojana Jovičić, Mile Radoičić, Predrag Mihajlović, braća Uspenski – Vladimir i Nikola,Nenad Č. Bojat. Navedeni ljudi su godinama uporno i vredno istrajavali u „Splinu”, i doprineli rastu i razvoju trupe.Kada bih navela imena svih koji su bili makar na jednoj „plovidbi”, spisak bi bio podugačak... seće se mnogi iprepozna u ovoj priči. Hvala svima. I tako... mogli bismo još mnogo da pričamo, ali ostavićemo nešto i za drugi put.

Trupa je zvanično ušla u stanjehibernacije u aprilu 2007. godine. Tada je moja malenkost, Aleksandra Ilić-Giord, podigla sidro i pokrenula svojbrod-karavan preko Atlantskog okeana.Ushićena izazovima novih horizonata iotkrića, živim i stvaram u Severnoj Americipod imenom Wild Pearly. Kao i uvek,inspiracija i priče su samo transformisane.Ovog puta, dramu sam pretočila u obiljeboja i oblika. Pozdravljam vas do ponovnoguskrsnuća! Do tada, prihvate SpLin kao usudpostojanja. U splinu se mogu pronaći irazotkri nebrojeni heteronimi nas samih!

Aleksandra Ilić-Giord a.k.a. WiLd PeArLy

Aleksandra Ilić-Giford & Brandon Lee Giford


14/30


15/30


16/30


17/30

Kada govorimo o Pančevu, neizostavna je asocijacija na industrijske komplekse, a usled propas gotovo svih ostalihproizvodnih sektora u procesu tranzicije koji je ovaj grad zahvao krajem XX veka, pančevačka industrija je neretkosinonim za kompleks „južna zona” i otrovna isparenja kao rezidualni proizvod ovih fabrika.Privreda ovog grada je ne tako davno ipak bila raznovrsnija i postojala su različita industrijska postrojenja koja danasne rade te sve više padaju u zaborav, što vodi njihovom propadanju, prodaji po niskim cenama ili pak demoliranjukao što se to desilo sa preduzećem “Kutko“ na čijim ruševinama je izgrađen tržni centar kao isnski simbol tranzicije

iz proizvodnog u potrošačko društvo. Iako se propast proizvodnje i proizvodnih objekata koji su funkcionisali doskoranameće u ovom tekstu, ovde bi trebalo prikaza ophođenje prema istorijskom industrijskom nasleđu i vra se nasame početke industrijalizacije i izgradnje proizvodnih objekata čijoj propas danas prisustvujemo.Geopolički položaj grada – izlazak na reku Tamiš i pogranični položaj koji su pogodovali razvoju trgovine, ucao jena proces industrijalizacije koji je zahvao Pančevo već u XVIII veku. Tada je, kao što je krajem pedeseh godina XXveka pokrenuta gradnja „južne zone”, na obalama Tamiša izgrađivan prvi industrijski kompleks danas poznat kao „sta-ra industrijska zona Pančeva” i najčešće podrazumeva šest objekata koje je Regionalni program za kulturno nasleđe jugoistočne Evrope označio 2004. godine kao spomenike kulture. Ovaj kompleks čine dva magacina (Provijant i Crvenimagacin), dva saobraćajna objekta (stara železnička stanica i sveonici) i dva industrijska objekta (stara Vajfertovapivara i Svilara).

Drugi svedok industrijske prošlos i nasleđa pančevačkih radnika jeste kompleks stare Svilare na Tamišu, koja je počela

s radom u martu 1900. godine. Tada je ovde bilo zaposleno oko 150 ljudi i proizvodilo se između 15.000 i 17.000 kgsvile. Proizvodnja svile progresivno se razvijala sve do Drugog svetskog rata, nakon čega su drvoredi dudova poste -peno posečeni, a 1967. proizvodnja svile staje. Ovaj industrijski kompleks vrlo brzo je našao drugu namenu, tako da je iste godine ovu građevinu preuzelo preduzeće za proizvodnju gume i plaske, „GIP Pančevo”, koje je radilo do prenekoliko godina. U procesu privazacije, GIP je prodat za 2,5 miliona dinara, ali je vrlo brzo usledio štrajk radnika uslednepoštovanja kupoprodajnog ugovora. Pre tri godine, ovaj ugovor je raskinut, proizvodnja je potpuno stala, radnici suizgubili posao, a slučaj Svilare je nanovo vraćen Agenciji za privazaciju.

Građevina koja se odlikuje jedinstvenom arhitekturom, čeličnim stubovima i rešetkastom čeličnom krovnom konstruk-cijom, koja je bila značajna inovacija u vreme gradnje krajem XIX veka, prepuštena je na milost i nemilost vremenu. Iznezvaničnih izvora saznajemo da je veliki deo alata i postrojenja iz fabrike pokraden, a dvorište i čeri bazena koja sunekada služila za potapanje čaura, zarasli su u korov. Ono što je vrlo zanimljivo u vezi sa Svilarom jeste to da nju VladaSrbije još nije prepoznala kao spomenik kulture. Sva potrebna dokumentacija o objekma koji čine ovaj kompleks po-

slata je u Republički zavod za zaštu spomenika kulture u Beogradu, ali nikakav odgovor još nije sgao.Rešenja za neiskorišćenost ovog i sličnog prostora možda su zakazala u samom početku kada nisu razmatranemogućnos samoorganizovanja radnika u preduzećima kojima je preo stečaj. Različite mogućnos i dalje postoje,kao što je obavljanje iste ili slične proizvodne delatnos, ali i pretvaranje ovih prostora u kulturno-zabavne, turisčkeili neke slične namene. Za početak, možda je potrebna javna rasprava na ovu temu jer je jasno da idejna rešenja ipakpostoje, samo je pitanje želi li ih iko ču. Mladen Nikolić

PanCevo, industrijski grad?

Objek stare industrijske zone nisu označeni te je njihov značaj u-glavnom nepoznat građanima, a pored toga je evidentno neadekvatnoophođenje prema ism koje ima tendenciju da neki od ovih spomenikakulture zauvek nestanu. Kaćurina štamparija, koja je pripadala ovomkompleksu, bila je zašćena zakonom kao spomenik kulture Odlu-kom Vlade Republike Srbije iz juna 2001. godine, ali je ipak srušenatri godine kasnije bez ikakvog objašnjenja ili odgovornos. Godinudana kasnije, 2005, u požaru preduzeća za obradu drveta „Dajmond”građevina stare Vajfertove pivare znatno je oštećena. Nedavno jesrušen i spomenik kulture, stari kupleraj “Štuka”, jer je, kako kažuu Direkciji za izgradnju grada Pančeva, bio apsolutno nebezbedanusled lošeg održavanja. Stara pivara, izgrađena 1722. godine, često jepominjana kao prvo industrijsko postrojenje na Balkanu. Šteta koja jenačinjena u požaru, onemogućila je nastavak proizvodnih delatnosu ovom prostoru, ali su delovi pivare spašeni te postoji mogućnost

rekonstrukcije. Arhitektura prostora, kao i ostatak mašina koje su i daljeunutar zidova pivare, poseduju znatan kulturno-istorijski a samim mi turisčki kapital, koji je apsolutno neiskorišćen. Sa različih stranapostavljana su pitanja revitalizacije ovog objekta, ali je sama poličkavolja da se ovako nešto i učini izostala, verovatno usled problemapreraspodele novca i nedostatka inicijave. Devedeseh godina ovajprostor zakupljen je od strane preduzeća za obradu drveta “Dajmond”,a ugovor je potpisan na skoro 100 godina, tako da ga ovo preduzeće idalje koris za svoje potrebe. I pored nepažljivog rukovanja objektomkoje je dovelo do požara ne razmatra se o raskidu ovog ugovora.

v


18/30


19/30


20/30

ISTORIJSKI ARHIVNEISKORISCENO BLAGO

Nakon oslobođenja Banata od fašista, 1944. godine, pojavila se potreba za očuvanjem istorijskih spomenika, pa jekomandant mesta angažovao poznate kulturne radnike u Pančevu za prikupljanje istorijskih spomenika. Dr Mihovil

Tomandl i profesor Đorđe Živanović dobili su nalog da prikupe i zašte arhivsku građu.

Pančevački arhiv spada u pet najvećih u Srbiji. S 9.000 metara arhivske građe, on je u vrhu zajedno s Arhivom Beogra-da, koji sadrži 10.000 metara, i pokrajinskim arhivom s istom dužinom građe. U njemu se čuva kulturna bašna, sveono što čini istoriju, van one „velike istorije” koja se pretežno uči u našim obrazovnim instucijama. U pančevačkom

istorijskom arhivu postoji konnuitet arhivske građe, od 1730. do danas. Na osnovu ovih papira, beleški, pisama,može se rekonstruisa život u našem mestu od prve polovine XVIII veka do danas.

Ono na čemu se insisra u ovakvim ustanovama jeste učenje istorijskog konteksta. Niko ne osporava značaj velikih

događaja, ali mnogi „mali” ljudi, čija su imena danas sasvim nepravdeno zapostavljena, bili su veoma važni onda kadasu se događaji odigrali, a po pravilu, bili su od velike pomoći ljudima. Navešćemo primer Konstanna Peičića. On je1840. godine došao u Pančevo. Bio je vodeći zikus (prakčar medicine) tog vremena. „Velika istorija” kaže da je on

mnogo učinio za ugarske Srbe tog vremena, da je trebalo da bude poslanik u ugarskom Saboru, ali da to na kraju ipaknije postao. Pripisuju mu se nacionalne zasluge. Istorijski kontekst nam, međum, govori i sledeće, a što ne možemozna ako ne gledamo kroz redove. On je dva puta išao na studijska putovanja. Šest meseci je stažirao u Beču radeći

na onkologiji i proučavajući rak! To je bilo veoma napredno stažiranje za prvu polovinu XIX veka. Osnovao je prvimedicinski časopis u Srbiji i prosvećivao ljude, govoreći im da ne ljube pokojnike, jer postoji opasnost od boles. Do

tada, takvi postupci bili su uobičajeni u našem gradu. Drugi istorijski kontekst u vezi je s religioznom prirodom Peičića.On je bio veliki vernik. Da li ste znali da je DRUGA kulturna ustanova osnovana među Srbima Pančevačko srpsko

pevačko društvo, osnovano 1848. godine, šest godina posle osnivanja Mace srpske? Glavni horovođa tog društvabio je Davorin Jenko, kompozitor sadašnje srpske himne „Bože pravde”.

Istorijski arhiv u našem gradu ima više oblika delatnos. Radnici ove ustanove građanima izdaju uverenja, a njihovrad regulisan je odredbama Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o opštem upravnom postupku. Arhiv u Pančevučuva istorijsku građu s teritorije pet opšna: Pančeva, Kovina, Kovačice, Opova i Alibunara. Ima bogatu izdavačku

delatnost. Jedno od poslednjih izdah dela, 2010. godine, jeste Mihovila Tomandla, osnivača Arhiva. Objedinjena sutri njegova teksta i to „Pančevo u Prvom svetskom ratu” (u tekstu se ne govori o „velikoj istoriji”, već se priča sudbinamalog čoveka koji je nekoliko puta bio izbeglica u toku rata, pa vojnik), „Uništenje triju monograja u Pančevu posleoslobođenja 1918.” i „Moji susre s Urošem Predićem” (izdat od strane svojih kolega kao „zastareo slikar”, Predić je,

mada akademik, jedva sebe izdržavao; posebno interesantno je što je prenešen autenčan spisak Predićevih slikakoje je on sam sastavio). Starija izdanja možete vide na veb-stranici (doduše, slabo ažuriranoj):

hp://www.arhivpancevo.org.rs/izdanja.htm.

Poslednji Bijenale crteža Srbije organizovan je 2009. godine. Kao što sam naziv kaže, ova manifestacija održava sesvake druge godine. Bijenale će se ove godine održa 7. novembra, a radovi se mogu posla na konkurs još tokommaja. Istorijski arhiv u Pančevu i Arhiv grada Celje u Sloveniji (Zgodovinski arhiv Celje) sarađuju već tri godine, kroz

Sporazum o zajedničkim nastupima i organizovanju izložbi. Edicija „Zbirka zanatskih isprava”, odnosno „Zbirka obrtnihlisn” izdata je maja 2008. godine. Nažalost, za izložbu, koja je svojevremeno organizovana u Pančevu, nije bilo mno-go zainteresovanih. Postavka je sada u Zrenjaninu, a nakon toga će bi premeštena u neki grad uže Srbije. Poenta jevide kako je od pomoćnika postajao majstor. Šta je trebalo uradi da bi se postalo majstor? Trebalo je uradi neki„remek” (danas poznaje kao remek-delo). U ovom prikazu, izdatom u organizaciji arhiva Celje i Pančevo, možetevide fotograje raznih potvrda, preporuka iz tog vremena. Arhiv, kao što smo pomenuli, poseduje 9.000 metara

arhivske građe. Vrlo je verovatno da ćete u njemu pronaći ono što vas interesuje. S preko 790 fondova, ova ustanovaimpresioniraće svakoga ko ima interes da proširi svoje znanje, nauči nešto novo, korisno provodi svoje vreme.

Veliku zahvalnost dugujemo gospodinu Milanu Jakšiću, direktoru ove ustanove.

Branislav Omorac

v /


21/30

A zašto je to tako?

Grad Pančevo, tačnije Direkcija, poseduje 25 ateljea, koji nisu obnovili svoje vla-

snike od devedeseh… Da vas podsem, od tada je prošlo 20 godina! Pošto po

umetnos koju stvarate vidim da se barem toliko niste apdejtovali, a možda i

više.

A kako bi taj problem pošteno mogao da se reši?

Sastavi se komisija od kompetentnih i nezavisnih ljudi. Napravi se popis ateljea i

lica koja ih trenutno koriste. Utvrdi se pravilnik o korišćenju. Koje uslove kandidat

treba da ispuni? Određena stručna sprema, izlagačka karijera, doprinos zajedni-

ci, itd. Razreše se oni koji ne ispunjavaju uslove. Dobiju rok da se isele. Raspiše se

PONOVO javni konkurs za dodelu ateljea. Opet sa stručnom komisijom. I opet se

boduju novi umetnici. Sačini se rang-lista kandidata po zasluzi. Sklopi se ugovor

o korišćenju na određeno vreme, recimo naredne tri godine, koje umetnik mora

da opravda svojom akvnošću na sceni. I tako iznova i iznova, ko ispunjava

uslove, ostaje, ko ne, le napolje – dolazi neko bolji.

A šta se SADA dešava na „umetničkoj sceni” našeg malog lepog grada?

Deset godina revnosno obilazim svaku izložbu u našem malom gradu.

Sagledavajući ih u početku kao neko ko misli da mu se ništa ne dopada, misli

da može bolje, ali ne sme da kaže jer nije siguran da razume. Kasnije, odlučan

da pokuša, da proba može li bolje od toga, priprema se za upis na likovnu aka-

demiju. Onda, kao student, shvata da tu nije nešto u redu, shvata da je to mi-

skacija, pretvaranje, foliranje, ma teško sranje! Vidi da car nema novo odelo.

Sada – diplomirao sam. Eto, organizovao sam par izložbi, dobio par nagrada,

proputovao malo, učlanio se u ULUS, ma i doktoriraću, jaka stvar! Ali ne mogu

da gledam ovo više! Spreman sam da viknem: „CAR JE GO!”Za tu deceniju svoga akvnog interesovanja za kulturno-umetnički život grada,

nisam siguran da bih mogao da nabrojim deset umetnika koji su priredili sa-

mostalnu izložbu u skladu s rangom za koji misle da zaslužuju. Dobro, nisam ja

baš najbolji sudija, previše sam kričan i suviše ambiciozan. Nadam se da mi

gledajući svoje „kolege”, s godinama, i nivo samokričnos neće opas. Da sra-

mota bude još veća, čuo sam da pojedini u svom vlasništvu drže čak dva ateljea.

Da neki nisu odavno među nama, otputovali daleko. Neka čeri imena se tu

pominju. A da pukne bruka najveća, otvoriše se samo tri ateljea. Dakle, stvarno

SRAMOTA! Drage kolege, sad ste me stvarno iznenadili. Očekivao sam da će se

bar 50 posto vas odvaži da pokaže šta to novo stvara.

Vuk Vučković

Održana na dan Svetog Valenna, odnosno Trifuna, na takozvani Dan zaljubljenih. Za poseoce bila je to prilika da se

zakorači u umetnikov najinmniji svet, mesto gde nastaju umetnička dela... Međum, ova romančna manifestacija

„Noć otvorenih ateljea”, za same umetnike, imala je sasvim drugačije značenje. Sama reč „atelje” za mnoge mlade

umetnike predstavlja bolnu stavku na njihovom trnovitom putu ka armaciji, misaonu imenicu. Jedna normalna i

uobičajena stvar, neophodna za njihovu budućnost, danas se u Pančevu smatra luksuzom.

Šta je sad izgovor?

Da nije čuvena umetnička sujeta? Da vam neko ne otkrije tako genijalnu ideju za novu seriju radova, neviđenu na ovom

svetu? Ili ste pak svesni da je promašaj, da vrte iznova istu stvar, ili možda ne slikate uopšte? Znam, težak je život!

Zaposlili ste se, ne sžete, žena, deca… Ali puste malo nas, imamo mi nešto novo da kažemo. Otvorite nam vrata!


22/30

To su ljudi na koje sam naišla tokom svog terenskog istaživanja „socijalnih stanova”, realizovanog uz podršku i donacijuitalijanske vlade, 2007. godine, sprovedenog u Pančevu, u naselju Strelište. Kategorija „socijalnog stanovanja” uvrštena je u zakonodavstvo Srbije krajem 2009. godine Zakonom o socijanom stanovanju, koji bi trebalo da reguliše admin-istraciju javnih stambenih nekretnina i garantuje jednak pristup pravu posedovanja kuće svakom građaninu države.Javni stambeni posed se, prema Zakonu, ne može kupi ni proda. Budući da su stanovnici ove zgrade ušli u stanovepre nego što je Zakon stupio na snagu, i budući da su bili obavešteni o određenim uslovima zakupa koji očigledno nisuispoštovani, očekivalo se da zajedničkim zalaganjem pronađu uslove za scanje određenih prava – prava kupovine

stanova i nižih ren – kao što je sporadično pisano u lokalnim novinama u poslednje dve godine, na osnovu protesta ištrajkova stanara. Cilj je bio uvide neke organizovane strukturalne teškoće u kojima ovi ljudi žive, uvide da oni želebi subjek a ne samo objek polike, glumci koji istupaju u javnu sferu sa svojim zahtevima i tako postaju akvnigrađani. Osobe s ciljem da prevaziđu kategorije date Zakonom, programa za integraciju i razvoj i instucionalnih den-icija, doprinoseći na taj način oblikovanju novih metoda upravljanja, idealisčki bližih njihovim potrebama i zahtevima.Ipak, nije bilo lako učestvova u tako demokratskom i izazovnom eksperimentu. Ili ukoliko je bilo moguće posmatraneku vrstu truda pri horizontalnom procesu donošenja odluka, što je verovatno imalo efekta u kričnom momentu ukojem su se psihološke traume zajedničke prošlos spojile s frustracijama zbog teško vidljive šanse da se dobije onošto je obećano: dom po zaista pristupačnim uslovima. Ono što se pokazalo bila je zloupotreba zajedničkih sredstava,nesporazum normi, uloge govora i komunikacije, širenje nepoverenja i tendencija da se iskoriste neke pozicije uprav-ljanja da bi se došlo do lične koris pre nego do kolekvne. Tužno je reći, ali kad sused istog porekla dobija nešto podpovoljnijim uslovima, onda praznina između to dvoje mora bi popunjena. Ukoliko pojedinac u procesu dobije neku

vrstu priznanja, transparentnos i presža, takoreći moći, onda je to još više vredno truda.

Kada se posmatra sa strane ocijalnog donosioca odluka iz vladajuće strukture, rezulta nisu ništa bolji. Od lokalnihinstucija se očekuje da budu u mogućnos da daju movisane i značajne odgovore na zahtev ovih ljudi, a nažalost onošto se najčešće pojavljivalo bile su predrasude i upotreba govora diskriminacije, kao i nevoljno preuzimanje odgovor-nos da bi se posgle neke promene u odnosu na trenutnu situaciju. Čini se da je uloženo premalo truda za uviđanjesušne problema, a energija je utrošena na sgmazaciju i kreiranje stereopa grupe koja nipodaštava većinu zahteva.Moj cilj nije bio pronalaženje rešenja, već shvatanje nasleđa socijalisčke Jugoslavije na delu, kako bi Srbija u tranzicijika jezivo liberalnoj ekonomiji mogla da bude model, sa svojim kolekvno nasleđenim običajima, zapadnim zemljama,a ne samo mesto eksperimensanja primenljivos stranih upravljačkih principa.Neću odusta od potrage za takvim duhom kolekvne organizacije i donošenja odluka. Sigurna sam da je, kao što vidimkod mlađih generacija u Pančevu, sačinjenih od meštana, bivših izbeglica i stranaca, novi model direktne demokraje,namenjen kao konkretna moć (κράτος) naroda (δήμος), koji ne pravda svoje delanje drugima ni preuzima odgovor-

nost, i dalje moguć. Taj model neće bi preuzet već prvi put stvoren u ovoj ranjivoj ali još veoma životnoj i intelektualnobogatoj zemlji.

Nicolea Carboni

Ljudi obuhvaćeni istom kategorijom koja varira od „bivše izbeglice” dodanašnjih naziva „socijalni slučajevi” ili „ljudi u nevolji”.

Ljudi povezani ism iskustvima: rat, zemlja koja više nije njihova, spalje-ni, bombardovani i opljačkani domovi koji takođe više nisu njihovi.

Ljudi što dele istu zgradu koja spada u kategoriju „socijalnog stanovanja”, i, čini se, veoma visokih cena zakupa.

Ljudi povezani novim besom, razočarenjem, ogorčenošću. Vođeniosećajem kao da su ponovo prevareni, kao da u njihovom životu nema

kraja sramo.Ljudi koji su umorni i bez nade, ljudi koji i dalje sanjaju.

Ljudi koji su bili ujedinjeni za iste ciljeve, ali koji nemaju odgovore od-govornih i naizgled gluvih instucija.

Ljudi koji bi mogli da se okupe i akvno uključe u pitanja iz javne sfere,koji su sada uglavnom digli ruke, dopuštajući da događaji idu svojim

tokom, čekajući sledeću meru rukovodstva.Ljudi koje lokalni predstavnici države i njenih zakona često sramno na-

zivaju „divljacima”


23/30


24/30

„Tražim konobarice i konobare za rad uinostranstvu; sređujemo papire; početnaplata 1.000 evra” ili „Tražim devojke do 26godina za posao fotomodela i snimanjespotova”. Ovako izgledaju neki od oglasakoje koriste trgovci ljudima. Traking ilitrgovina ljudima vrši se s ciljem seksual-nog iskorišćavanja, prisilnog rada, lažnog

usvojenja, prisilnih brakova, primoravanjana kriminalna dela, prisilnog prosjačenja,trgovine organima, trgovine bebama, sni-manja pornografskih lmova...

Predstavlja jednu od tri najprotabilnije aniskorizične kriminalne delatnos. Iako je ropstvo zabranjeno zakonom, ljudi se i daljekupuju, prodaju i eksploašu širom sveta, aovaj vid trgovine nije mimoišao ni Srbiju.Žrtva može posta svako. Žene su surovoseksualno eksploasane, deca takođe, ali su

uvrštena i u lanac prosjačenja, a muškarciodlaze na „poslovne aranžmane”, odnosnoprinudan rad.

Postoji više mehanizama kontrole žrtava.Naime, ukoliko osoba ne želi da radi onošto se od nje traži, trgovci upotrebljavajunasilje i prete žrtvi i njenoj porodici.

Dakle, ukoliko devojka ne želi da imaseksualne odnose s 30 muškaraca na dan,muškarac ne želi da radi bez hrane i vode,bivaju pretučeni, silovani, a kao čest oblik kontrole koris se i stvaranje zavisnosod narkoka i alkohola. Međunarodne or-ganizacije raspolažu različim podacimao broju ljudi koji godišnje postanu žrtvetrgovine ljudima (Ujedinjene nacije proce-njuju da ih je od dva do čeri miliona), kao io protu koji se ostvaruje od ove kriminalneakvnos (više milijardi dolara).

U Republici Srbiji radnici Službe za koordi-naciju zašte žrtava trgovine ljudima, u toku2009. godine, idenkovali su 127 žrtava, odčega je broj žrtava trgovine ljudima 107, a20 su potencijalne. Prema starosnoj struktu-ri, 59 su maloletne, a 68 je punoletnih, dokprema polnoj, 104 žrtve su ženskog pola, a23 muškog.

M. je otputovala sa svojim dečkom u Am-sterdam kad je imala 21 godinu. Dečko s ko- jim je bila u vezi skoro dve godine prodao jetrgovcima ljudima. Pod pretnjama nasiljemprema njoj i njenoj porodici i pod velomlažnih dugova, ona je seksualno ekspolasa-na i primoravana da svoje usluge pruža i dočetrdesetorici muškaraca na dan. Slučajnose spasila nakon policijske racije i iako je bilau kontaktu sa svojom porodicom, nije se vra-

la u Srbiju iz straha da će je trgovci ljudimaponovo pronaći. Nije mogla da zna da je on „lover boy”(vrbovatelj u lancu trgovine ljudima).

NE DOZVOLIDA TE PREVARE I ISKORISTE!INFORMIsI SEBE I DRUGE!

Terenska jedinica Crvenog krsta Pančevo

sprovodi obuku za edukatore u programuBorbe prov trgovine ljudima. Ukoliko želišda se opširnije informišeš i pomogneš u pre-venciji, sastanci su svakog utorka, od 20 sa(Žarka Zrenjanina 15), ili to možeš učini naveb-sajtu:

www.omladinackpancevo.org.rs.

zrtvatrgovineljudima

mozesbititi

v

v v

Marija Milosavljević

v


25/30


26/30

OGLABINE

Stanoje Ćebićmetalostrugar bez posla

pesnik takođe jede oglabine ostavljenje u tanjirima

po aščinicama Karađorđeve ulice

jer ljudima iz Karađorđeve ulicenije ni do Karađorđeve ulice

ni do onog što imaju u tanjirimatako Stanoje Ćebić

hrani svoje suvo telootpacima nervoznih nosača

i taksi-šofera iz okolineodržavajući inkarnat svoje ideje

možda ludeoblepljen slikama Karla Marksa

odlučan da makar crko gladanneće skinuti sa sebeslike svog profeta

prežvakanog takođeod onog majora iz moje ulice

koga sam lično poznavaokoji se nažderao

hrane potrebne Stanoju Ćebićukoji je strpao u svoju gušu

celu Karađorđevu ulicusav ovaj grad

njegovo lepo ponašanjenjegovo cveće i smejanjenjegovo vreme i nevreme

i onaj čas kada sediš u parkus Rilkeovom knjigom u ruci

ne znam gde mu je sve to stalokad i sam mršav kao smrt

hoda kroz povests viljuškom kašikom nožem u ruci

srčući drobeći kasapeći

ostavljajući za sobomsamo oglabine

Bora Ćosić

Stanoju Ćebiću, posvećen je 16. broj „Cegera”, radnikukoji je pokušavao da nađe svoje pravo mesto u društvu, alinije uspeo. Bio je kriv što je tražio da radi na bazi svesti –

bez norme. Svoja radnička prava pokušao je da ostvari u154 preduzeća Jugoslavije, Savezne Republike Nemačke,Švajcarske i Belgije, nije uspeo. Kada je zaključio da munema mesta u ljudskoj zajednici,


27/30

Lepo kradi

Ružno gradi

Puno kradi

Malo gradi

Gradi kradi

Mileta Mijatović ─ INVESTITORSKA

Magda Janjić ─ Povraćanje

Ako se sem, onda ću da zaboravim. Baš ću da zaboravim, a ne bih

da budem senmentalna, jer kad sam senmentalna, onda mi se

povraća, a ja se mnogo plašim povraćanja. Mnogo. Svaki put mislim,

to je to, umirem. A kad mislim da umirem, onda ne smem da uđem

u autobus i pram disanje potpunih stranaca i divim im se. Kada

mislim da umirem, onda mislim na vrata, na ona što su zatvorena

i nekako samo u njih gledam kako možda neće nikada da se otvore,

i onda mi se, naravno, pada u nesvest. A kada mi se pada u nes -

vest, ja želim dodir, onako čisto zbog sigurnog pada… jer siguran pad

je bitan. Ne bih da budem nesigurna, jer kad sam nesigurna, ondapomalo i mrzim ove sigurne. A ako mrzim, onda sigurno mogu i da

volim, a to me tera na još povraćanja… A ja se mnogo plašim povraćanja.

Milan Vukelić ─ Sekira

Gubim vreme.

Osvrnem se i vidim

Isto.

Gde si,

Evo, delim život.

Ja to

Onako sekirom.

Marija Samardžić ─ Meso

na zube se smeste

na zubu masne

ostanu kape

jes tuđ zivot

smrt u stvari

trudi se

ne misli


28/30

MALI SAJAM RUKOTVORINA je manifestacija koja se održava u Pančevu od februara prošle godine, u prostorimaGalerije „Elektrika” i Galerije „Dvorište”. Cilj sajma je da spoji sve vredne i kreavne ljude, pruži im priliku da svojeradove prikažu, prošire biznis, upoznaju sebi slične i svoj trud unovče. Ograničenja što se samih proizvoda čenema, na sajmu možete naići na različite ručne radove od nakita, odeće, do elemenata za dom. Pitanja i prijavemožete sla na: [email protected], kao i na „Fejsbuk” stranicu.

Jedna od učesnica MSR-a sa čijim radovima smo imali više puta prilike da se sretnemo jeste Mina Ilić s dizajnomnakita pod nazivom „Koko Daš”.

Ali sada je reč o „Koko Daš”, dizajnu nakita koji je i proistekao upravoiz tog razmišljanja o kosmima, načinima odevanja, njenog ličnog sla.Inspirisana stvarima koje su izgubile upotrebnu vrednost, starim sato-vima, zaboravljenim krpicama, rasum perlama i pokidanim ogrlicama,novčićima, neparnim dugmadima i izbledelim fotograjama, Mina imvraća vrednost dizajnirajući od njih nakit. Jedina osoba koja pored Mineučestvuje u kreavnom procesu jeste Minina mama, Ditka, koja svojimprakčnim i kreavnim iskustvom pomaže realizaciju ovih ideja. Sva-kom komadu posvećuje se jednaka pažnja i nijedna stvar njen radni pro-

stor ne napušta ofrlje urađena. Velika energija ulaže se u svaku izložbu,posebno se osmišljava scenograja, bira devojka koja nosi i celokupnistajling. To je ono što ovaj nakit i čini posebnim, i nije čudno što su izložbenajposećenije kada je „Koko Daš” prisutan. Potražite ga na „Fejsbuku”,ako niste do sada, obiđite „Modu za pone”, koja se održava skoro svakogmeseca, i sajmove rukotvorina u našem gradu, prijaće vam ovaj vintagenačin razmišljanja i esteke u ovom modernom, više sivom nego šarenomsvetu. Branislav Simić

„Koko Daš?” Toliko dobiješ. Tako bi trebalo da bude uvek, svakodnevno. Na ideje, rad, kreavnost i ljubav trebalo biuzvraća istom merom. U jednoj maloj radnoj sobi koja se nalazi u našem gradu nastaju neke lepe stvari. Mina Ilić

je diplomirani arhitekta, ali se već godinama bavi scenograjom i kosmom. Gledali ste „Čarobnjaka iz Oza”, „Crven-kapu”, „Osvrni se u gnevu”i „Čekaonicu i gospodina”, predstave koje su se izvodile u Kulturnom centru.


29/30


30/30

Fanzin Benzin

Documents

Transcript of Fanzin Benzin