Fakultet za usluzni biznis

Fakultet za usluni biznis

Novi Sad

SEMINARSKI RAD

Predmet: Menaxersko ra~unovodstvo

Tema: Globalna harmonizacija polagawa ra~una

Student: Sla|ana Kruni} Prof. dr Slobodan Vidakovi}

Br indeksa: 327/04

Novi Sad

Mart 2005

Ukoliko autori i korisnici finansijsko-ra~unovodstvenih iskaza deluju u istom pravno ekonomskom sistemu, prilikom zadovoqavawa informativnih potreba, ne dolazi do ve}ih problema. Me|utim, kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugi korisnik finansijsko-ra~unovodstvenh izve{taja nalaze u jednoj dr`avi, a treba da se upoznaju sa celovitom ili parcijalnom ekonomskom slikom privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki problemi prouzrokovani sadr`inskim i formalnim razlikama finansijsko-ra~unovodstvenog izve{taja razli~itih zemaqa.

Naime, da bi stekao uvid u obim i sadr`aj imovinsko-finansijskog polo`aja i uspeha privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati razumqivim godi{wim ra~unovodstvenim izve{tajima.

Zahtevi za prevazila`ewem konstatovanog stawa inicirali su Evropsku Zajednicu da kontinuirano radi na usvajawu posebnih ra~unovodstvenih direktiva gde se te`ilo zajedni~kom dogovoru i izboru prihvatqivih re{ewa, koja omogu}avaju poslovno sporazumevawe, drugim re~ima, ra~unovodstvo treba da bude jezik poslovnog sporazumevawa.

I pored ~iwenice, da sve ra~unovodstvene {kole imaju osnovu u italijanskom dvojnom kwigovodstvu, izme|u wih su prisutne brojne razlike koje bitno uti~u na prikazivawe finansijskog polo`aja i uspeha privrednih dru{tava. Na potrebu za me|unarodnim razumevawem ra~unovodstva uticao je razvoj privrede, posebno me|unarodne trgovine robom i kapitalom. Globalizacija sve vi{e pove}ava i {iri finansijske transakcije i zahteva podr{ku na poqu me|unarodno uporedivog ra~unovodstva.

UTICAJ ISTORIJSKIH OKOLNOSTI NA PRISUSTVO RAZLIKA U RA^UNOVODSTVENIM RE[EWIMA

Privredna dru{tva se u SAD i u Velikoj Britaniji finansiraju prete`no putem prodaje vrednosnih papira, tj. drugim re~ima davaoci kredita i ostali poverioci su u mawini, {to po logici stvari, zna~i da investitori preuzimaju ve}i rizik, za finansijska ulagawa. Osnovna pa`wa usmerena je na dokaze uspeha, dok u ra~unovodstvu preovla|uju usmerewa kao {to su realan prikaz, neprekidnost, stalnost i realizacija. Jedan od takvih doga|aja, svakako je i svetska ekonmska kriza, koja je u SAD dovela do osnovawa ameri~ke dr`avne Komisije za nadzor berzi, sa prevashodnom funkcijom nadzorno-berzanske vlasti u SAD. Zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i ra~unovodstveno-revizorske organizacije navedena komisija je 1929. godine bila autor op{tih ra~unovodstvenih na~ela, koja su od tog trenutka, postala osnovna pravila obavezna za sve ~lanove berze prilikom izdavawa ra~unovodstvenih izve{taja. Od tog momenta 1929. godine op{ta ra~unovodstvena na~ela (GAAP) su po~ela da se koriste.

Pomenuta na~ela sadr`e, izme|u ostalog, slede}a re{ewa: na~elo realne prezentacije, na~elo prioriteta sadr`ine u odnosu na formu, na~elo kontinuiteta, na~elo realizacije, na~elo sadr`ajnog razgrani~avawa, na~elo opreznosti, na~elo formalne i materijalne konstantnosti, na~elo bistvenosti.

Postoje}e ili nove dr`ave, u delu Evrope gde je dominirao socijalizam, uspostavile su 90-ih godina, nove ekonomske i pravne sisteme, kao i re{ewa vezana za ra~unovodstvo svojih privrednih dru{tava. Kao uzor za izradu sopstvenih ra~unovodstvenih standarda, u slu~ajevima nekih zemaqa (Slovenija, ^e{ka, Poqska, Slova~ka, Bosna i Hercegovina), poslu`ili su me|unarodni standardi i re{ewa. S druge strane, neke od zemaqa (SR Jugoslavija, Hrvatska) su izabrale neposrednu upotrebu ra~unovodstvenih standarda i re{ewa.

Ipak, ve}i deo evropskih zemaqa je ra~unovodstvena pravila definisao i uredio u okviru privrednog prava, {to je bila direktna posledica prvih evropskih trgova~kih zakona, kao i kasnijih pravnih nadgradwi.

U pro{losti, dvojno kwigovodstvo se razvilo i bilo prihva}eno, najpre, u Italiji, Francuskoj, Holandiji, a zatim se pro{irilo i na ostale zemqe u svetu, uglavnom na kolonije i uprave pomenutih dr`ava. Drugi va`an transfer ra~unovodstvenih znawa Engleska je izvr{ila putem investirawa u Severnoj Americi.

DIREKTIVE EZ O POLAGAWU RA^UNA

Zemqe ~lanice EZ bile su dvema bitnim ~iwenicama motivisane da se propisima o polagawu ra~una zavr{ni ra~uni u~ine razumqivim tj. da se olak{a wihovo ~itawe. U prvom redu, pomenuto nastojawe uslovqeno je potrebom za konstituisawem zajedni~kog tr`i{ta, koje pre svega zna~i brisawe ograni~ewa izme|u zemaqa ~lanica.

Druga bitna ~iwenica motivisana je okolno{}u da su se, u pojedinim zemqama, propisi o polagawu ra~una delimi~no veoma razli~ito razvijali.

Do kona~nog odre|ivawa va`nih direktiva do{lo je tek 1984. godine, i to slede}im redom: prvu direktivu vezanu za publikovawe, tj. za objavqivawe, Evropska Zajednica je usvojila 9. marta 1968. godine; ~etvrta direktiva, koja se odnosi na unifikovane godi{we ra~unovodstvene izve{taje o ekonomskom polo`aju i uspehu dru{tava kapitala, zatim dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u, usvojena je od strane Evropske Zajednice 25. jula 1978. godine; sedma direktiva se odnosila na izradu konsolidovanih bilansa dru{tava kapitala, a usvojena je od strane Evropske Zajednice 13. juna 1983. godine; osma direktiva, koja je tretirala ekstremnu reviziju godi{wih obra~una poslovawa dru{tava kapitala, usvojena je 10. aprila 1984. godine.

Pored ovih EZ je usvojila i druge directive koje tangiraju oblast uskla|ivawa ra~unovodstva. Radi se, dakle, o direktivama vezanim za godi{we obra~une nepovezanih i povezanih banaka i ostalih finansijskih organizacija; zatim direktivu koja se odnosi na godi{we izve{taje i konsolidovane izve{taje osiguravaju}ih preduze}a.

Me|utim, i daqe ima vrlo autorativnih mi{qewa, prema kojima directive jo{ uvek reguli{u vi{e formalnu, a u mawoj meri su{tinsku stranu problema kao i da u nepovezanim preduze}ima nisu dale odgovor na su{tinska pitawa koja se javqaju u izve{tajima o godi{wem obra~unu ra|enom prema prihodima, i nisu regulisala prera~unavawe i ukqu~ivawe obra~una stranih preduze}a k}erki u obra~unu koncerna. Kao posledica toga, ve}ina dr`ava je zadr`ala sopstvene (ra~unovodstvene navike(, {to ima za posledicu da su iste stvari razli~ito prezentirane u razli~itim zemqama.

Ukoliko izradimo ra~unovodstveni izve{taj prema ra~unovodstvenim pravilima jedne ili druge ~lanice Evropske zajednice, pojavi}e se i druge zna~ajne razlike. Nau~nici A. Oestreicher i C. Spengel su izradili bilansne aggregate za dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u. U sedmoj godini rada, dru{tvo }e ispoqiti stanovite razlike, s gledi{ta imovinsko-pravnog stawa i uspeha, i to:

Pozicije G.m.b.h(Nema~ka) Francuska

Sredstva 60.908.259 55.140.683

Kapital 15.000.000 15.000.000

Dugoro~na rezervisawa 6.105.859 0

Dugovi (obaveze) 29.345.544 29.345.544

Dobit 2.171.302 2.389.561

Da bi se pomenute razlike svele na prihvatqiv minimum neophodna je daqa unifikacija ra~unovodstva, a posebno pravnih re{ewa na podru~ju bilansirawa, u dr`avama Evropske Zajednice.

HARMONIZACIJA RA^UNOVODSTVENIH STANDARDA

Na shvatawe da prioritetne aktivnosti nacionalnihi i me|unarodnih ra~unovodstvenih institucija treba da budu na planu uspostavqawa izgradwe ra~unovodstvenih na~ela i standarda najvi{e je uticala okolnost da su finansijski izve{taji nezaobilazna informaciona osnova korisnicima ra~unovodstvenih informacija, prilikom ocene imovinskog, finansiskog i rentabilitetnog polo`aja kompanija.

Kao rezultat potrebe za harmonizacijom ra~unovodstvenih standarda formirana je jos 1973. godine profesionalna ra~unovodstvena institucija, Komitet za me|unarodne ra~unovodstvene standarde (IASC-International Accounting Standards Committee), od strane profesionalne grupe ra~unovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade, Australije, Francuske, Nema~ke, Holandije, Meksika i Japana. Osnovni moto, kojim se IASC rukovodi, pri realizaciji svojih aktivnosti, jeste da su uporedivi finansijski izve{taji neophodan uslov za slobodan i normalan protok kapitala prema najefikasnijim korisnicima, po najni`im tro{kovima.

Pored pomenutog Komiteta za me|unarodne ra~unovodstvene standarde, u aktivnosti na dono{ewu internacionalnih ra~unovodstvenih standarda ukqu~ene su i slede}e institucije: Komisija EU, Me|udr`avna radna grupa eksperata za me|unarodne standarde ra~unovodstva i izve{tavawa UN i Radna grupa za ra~unovodstvene standarde OECD.

Radom Komiteta za me|unarodne ra~unovodstvene standarde rukovodi Odbor koji se sastojao od maksimalno 17 ~lanova sa slede}om strukturom: 9 ili 10 ~lanova delegiraju rzvijene zemqe, 3 ili 4 ~lana zemqe u razvoju i do 4 ~lana delegiraju organizacije koje pripadaju tzv. Konsultativnoj grupi Komiteta.

Prilikom dono{ewa svakog Me|unarodnog ra~unovodstvenog standarda mora se po{tovati slede}a procedura: sva tela, ~lanovi IASC, donosioci standarda i druge zainteresovane organizacije, pozivaju se da dostave relevantan materijal za razmatrawe na Potkomitete. Pored navedenog, Sekretarijat vr{i pregled postoje}ih nacionalnih zahteva, kao i drugih materijala koji tretiraju odnosnu temu; Sva ukqu~ena pitawa razmatra Potkomitet, nakon ~ega sa~iwava wihov sintetizovan pregled za razmatrawe na Odboru; Potkomitet priprema nacrt iskaza o principima, ~ija svrha je da izlo`i predlo`ena ra~unovodstvena na~ela.

Od strane Odbora preispituje se nacrt Iskaza nakon ~ega se dostavqa ~lanovima Konsultativne grupe, kao i ostalim zainteresovanim organizacijama za komentare i mi{qewa; Komentare o nacrtu Iskaza o principima razmatra Potkomitet i razvija predlog javnog nacrta koji preispituje Odbor, a ukoliko su najmawe 2/3 ~lanova saglasne, Javni nacrt se publikuje, uz poziv zaiteresovanim stranama za komentare i mi{qewa; Nakon isteka roka od 6 meseci potkomitet raspravqa dostavqene komentare i mi{qewa i priprema Nacrt Me|unarodnog ra~unovodstvenog standarda koga dostavqa Odboru na ramatrawe;

Odbor pretresa Nacrt Me|unarodnog ra~unovodstvenog standarda i uz saglasnost najmawe 3/4 ~lanova Odbora, standard se objavquje. IASC je do sada produkovao 41 me|unarodna ra~unovodstvena standarda, rade}i istovremeno i na revidirawu postoje}ih, odnosno predhodno publikovanih standarda.

Aktuelna situacija sa me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima,koji su u primeni pre i posle 1. januara 1999. godine, je slede}a:

MRS 1- Prezentirawe finansijskih izve{taja

MRS 2- Zalihe

MRS 3- Konsolidovani finansijski izve{taji (vi{e

nije u upotrebi)

MRS 4- Obra~un amortizacije

MRS 5- Informacije koje treba da budu otkrivene u

finansijskim izve{tajima (vi{e nije u

upotrebi)

MRS 6- Ra~unovodstveni odgovori na promene cena

vi{e nije u upotrebi)

MRS 7- Izve{taji o toku gotovine

MRS 8- Neto dobitak ili gubitak perioda,

fundamentalne gre{ke i promene u

ra~unovodstvenim politikama

MRS 9- Tro{kovi istra`ivawa i razvoja

MRS 10- Eventualnosti i doga|aji koji nastaju posle

Datuma Bilansa stawa

MRS 11- Ugovori o dugoro~noj izgradwi

MRS 12- Porezi na dohodak

MRS 13- Prezentacija obrtne imovine i teku}ih

Obaveza (nije vi{e u upotrebi)

MRS 14- Izve{tavawe po segmentu

MRS 15- Informacija koja odr`ava uticaje promene

Cena

MRS 16- Nepokretna imovina, postrojewa i

Imovina

MRS 17- Lizinzi

MRS 18- Prihodi

MRS 19- Beneficije zaposlenih

MRS 20- Ra~unovodstveno obuhvatawe dr`avnih

Dotacija i otkri}a dr`avne pomo}i

MRS 21- Uticaji promena kurseva stranih valuta

MRS 22- Poslovna kombinovawa

MRS 23- Tro{kovi zajmova

MRS 24- Otkri}a o povezanoj stavki

MRS 25- Ra~unovodstveno obuhvatawe ulagawa

MRS 26- Ra~unovodstveno obuhvatawe i izve{tavawe

Na osnovu planova penzionih beneficija

MRS 27- Konsolidovani finansijski izve{taji i

ra~unovodstveno obuhvatawe ulagawa u

preduze}a k}eri

MRS 28- Ra~unovodstveno obuhvatawe investirawa u

pridru`ena preduze}a

MRS 29- Finansijsko izve{tavawe u

hiperinflatornim privredama

MRS 30- Otkri}a u finansijskim izve{tajima banaka

i sli~nih finansijskih institucija

MRS 31- Finansijsko izve{tavawe o interesima u

zajedni~kim ulagawima

MRS 32- Finansijski instrumenti

MRS 33- Zarade po akciji

MRS 34- Me|ubilansi

MRS 35- Prihod poslovawa

MRS 36- Smawewe poslovawa

MRS 37- Pokri}a, neizvesne obaveze i nepredvi|ena

sredstva

MRS 38- Imaterijalna aktiva

MRS 39- Nematerijalna sredstva

MRS 40- Ulagawa u nekretnine

MRS 41- Poqoprivreda

Protagonisti standardizacije insistiraju, prvenstveno, na pozitivnim efektima koji bi se wome ostvarili. Od univerzalno prihva}enih standarda mogu se, dakle, o~ekivati slede}e prednosti i to: uporedivost me|unarodnih finasijskih informacija bila bi najve}a pozitivna posledica harmonizacije i stardanizacije ra~unovodstva, jer bi se na taj na~in otklonili sada{wi nesporazumi oko pouzdanosti stranih finansijskih izve{taja, ~ime bi, ujedno, bili eliminisana jedna od najva`nijih prepreka koja stoje na putu me|unarodnom tokovima kapitala. Naredna prednost ti~e se u{tede vremena i novca koji se sada tro{e na konsolidovawe divergentnih finansijskih informacija. Christopher Nobes je naveo odre|eni broj interesnih grupa koje bi imale koristi od harmonizacije. Investitori i finansijski analiti~ari, koji treba da budu u stawu da razumeju finansijske izve{taje stranih kimpanija ~ije akcije eventualno `ele da kupe, predstavqaju prvu takvu grupu.

One kompanije koje `ele da izdaju nove akcije i izvan doma}eg tr`i{ta }e uvideti prednosti standardizovane prakse izve{tavawa za promociju wihovih emisija, u slu~aju kada akcije inostranih kompanija kotiraju na doma}oj berzi.

Za multinacionalne kompanije prednosti vezane za standardizaciju su jo{ va`nije i to po vi{e osnova. Naima, kada bi finansijski izve{taji {irom sveta bili sa~iweni na istoj osnovi rad finansijskih ra~unovo|a na pripremawu pomenutih iszve{taja bio bi umnogome jednostavniji.

Zatim u velikoj meri bio bi olak{an poslovni zadatak oko pripremawa uporedivih internih informacija za ocenu uspe{nosti poslovawa filijala u razli~itim zemqama.

Isto tako, znatno bi bila olak{ana procena stranih kompanija za potencijalno preuzimawe. Napokon, od ne male va`nosti multinacionalnim kompanijama bila bi realna mogu}nost da mnogo lak{e mogu dislocirati svoje ra~unovodstvene kadrove iz jedne zemqe u drugu.

Slede}a interesna grupa koja bi imala koristi od harmonizacije su Me|unarodni davaoci kredita, jer se konstantno suo~avaju sa te{ko}ama vezanim za upore|ivawe.

Me|unarodne ra~unovodstvene firmae su grupacija koja bi, tako|e, efektuirale na harmonizaciji. Naime, mnogi od klijenata velikih angloameri~kih ra~unovodstvenih firmi imaju najmawe jednu filijalu u inostranstvu. Ukoliko bi ra~unovodstvene prakse bile standarizovane, pripremawe, konsolidovawe i revizija finansijskih izve{taja ovih kompanija bilo bi znatno olok{ano.

Slede}e tri grupe daju podr{ku radu IASC, s osnovnim ciqem afirmacije standarda podr{ke za wihovu primenu i to: Me|unarodni savez ra~unovo|a, Nacionalne berze kapitala i Regionalne grupe ra~unovo|a.

Me|utim, prema mi{qewu poznatog teoreti~ara Irvinga Foutla, postoje tri glavne prepreke koje stoje na putu me|unarodnoj standardizaciji ra~unovodstva: razlike u nacionalnim specifi~nostima i tradicijama, zatim razlike u potrebama razli~itih ekonomskih okru`ewa i, napokon, izazov standardizacije nacionalnom suverinitetu.

HARMONIZACIJA STANDARDA REVIZIJE

U obezbe|ewu itegriteta finansijskih informacija u~estvuju kompetentni nezavisni revizori koji vr{e funkciju potvr|ivawa u revizorskom svetu, odnosno revidiraju finansijske informacije i na osnovu toga potvr|uju wihovu pouzdanost, po{tewe, kao i druge aspekte kvaliteta.

Objavqivawe i usvajawe Me|unarodnih standarda revizije rezultira}e, prema renomiranim ameri~kim autorima Stemp-u i Munic-u, ve}im brojem pozitivnih efekata i to:

- Korisnici revizorskih izve{taja (koji su sa~iweni u drugim zemqama) u uslovima postojawa niza me|unarodnih standarda revizije }e imati mnogo vi{e poverewa u ekspertsko mi{qewe revizora. Odnosno, pomenuti standardi pru`aju korisnicima finanasijskih izve{taja dodatnu uverqivost;

- Uve}avaju se koristi koje ve} proizilaze iz postojawa Me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda pru`aju}i ~itaocima dodatnu sigurnost da su primeweni ra~unovodstveni standardi u saglasnosti sa wima;

- Uve}avaju}i snagu me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda me|unarodni standardi revizije poma`u korisnicima u vr{ewu me|unarodnih finansijskih upore|ivawa;

- Daqi podstrek za unapre|ewe i {irewe niza me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda, daju upravo me|unarodni standardi revizije;

- Wihovo postojawe poma`e investirawu kapitala, naro~ito u nerazvijena prdru~ja;

- Nerazvijenim zemqama razvijawe niza standarda olak{ava produkovawe doma}ih standarda revizije;

- U svim slu~ajevima gde postoji sukob interesa izme|u menaxmenta, i eksternih korisnika tih izve{taja oeophodna je delotvorna i verodostojna revizija.

Jedino telo koje se trenutno bavi dono{ewem me|unarodnih standarda revizije je Me|unarodni zavez ra~unovo|a (IFAC), nastao 1977. godine, u ~ijem sastavu se danas nalaze 142 ra~unovodstvena tela, iz 103 razne dr`ave. U IFAC-u je, na osnovu pomenutog ~lanstva danas zastupqeno oko 2 miliona profesionalnih ra~unovo|a, iz svih delova sveta.

Me|unarodni zavez ra~unovo|a (IFAC) ima prema odredbama Statuta dva upravqa~ka tela, i to: Skup{tinu i Savet.

S ciqem tehni~ke realizacije svog programa rada skra}enica IFAC je osnovao osam stalnih komiteta zadu`enih i odgovornih za niz pitawa, me|utim, problematikom dono{ewa me|unarodnih standarda revizije bavi se samo Komitet za me|unarodnu revizorsku praksu koji u ime saveta IFAC ima posebno ovla{}ewe da izda javne nacrte i uputstva u vezi sa op{teprihva}enim revizorskim praksama, kao i sa formom i sadr`inom revizorskih izve{taja.

U slu~aju kada se obavqa nezavisna revizija, odnosno prilikom nezavisnog ispitivawa finansijskih informacija nekog poslovnog entiteta, bilo da je on profitno orijentisan, ili ne, i nezavisno od wegove veli~ine ili pravne forme, kada se odnosno ispitivawe vr{i sa ciqem izra`avawa mi{qewa, primewuju se Me|unarodni ra~unovodstveni standardi.

Me|unarodni standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitawa revizije, tako da su svrstani u oddre|ene grupe po tretirawim pitawima. Svaki Me|unarodni standard revizije, u okviru pojedine grupe, ozna~en je trocifrenim brojem.

U devet grupa, odnosno sekcija su svrsteni pomenuti standardi, i to: uvodna grupa obuhvata predgovor standardima, re~nik termina i okvir Me|unarodnih standarda revizije; slede}a grupa je pod nazivom Odgovornosti; tre}a se odnosi na Planirawe revizije; slede}a grupa se odnosi na Internu kontrolu; peta grupa pokriva problematiku Revizorskih dokaza; {esta je posve}ena kori{}ewu rada drugih; zakqu~ke revizije i izve{tavawa tretira slede}a grupa pitawa; zatim, osma grupa se odnosi na Specijalne oblasti tj. podru~ja i posledwa grupa pokriva problematiku Usluga srodnih revizija.

Kao optimalnu strategiju uvo|ewa Me|unarodnih standarda revizije, pomenuti ameri~ki autori Stemp i Munic preporu~uju preduzimawe preventivnih mera u okviru profesije, {to podrazumeva, izme|u ostalog, obrazovne uslove, obu~avawe, opse`ne ispitne postupke, kao i kontinuirano profesionalno obrazovawe.

ODNOS PREMA GLOBALNOJ HARMONIZACIJI POLAGAWE RA^UNA U JUGOSLOVENSKOJ PRAKSI

Brojni su i vidqivi dokazi koji indiciraju da je u nas kvalitet finanskijsko-ra~unovodstvenih izve{taja preduze}a i drugih izve{tajnih entiteta na vrlo niskom nivou. Ako se po|e od ~iwenice da su ra~unovodstvo i revizija proizvod ekonomskog i ukupnog dru{tvenog sistema, ali i determinanta razvoja sistema, onda je jasno da krivca za pomenuto stawe bi trebalo tra`iti na vi{e strana, jer i na strani profesije, kao i u wenom okru`ewu imamo ve}i broj u~esnika, me|u kojima i onih koji imaju ulogu kreirawa na obe strane, odnosno uti~u i na oblikovawe javnog interesa i na kvalitet ra~unovodstveno-informacionog odgovora na izazove iz okru`ewa. Da bismo sagledali barem neke od problema koji ote`avaju kvalitetnije funkcionisawe dvostranog procesa na relaciji (profesionalna odgovornost - javni interes(, pomenu}emo kqu~ne aktere u tom procesu, i to: menaxment preduze}a, dr`avu i na kraju profesionalne asocijacije ra~unovo|a i revizora.

Vrhovnom menaxmentu preduze}a po logici stvari pripadaju slede}e nadle`nosti i odgovornosti:

Polagawem ra~una o stawu, uspehu i promenama u finansijskom polo`aju preduze}a

Dono{ewe pojedina~nih poslovno-finansijskih odluka

Planirawe i kontrola ostvarewa preduze}a u domenu stawa, uspeha i promena finansijskog polo`aja preduze}a

Top menaxment tj. uprava preduze}a ima dvojaku ulogu:

U prvom redu, on je kreator eksternih finansijsko-ra~unovodstvenih informacija

U vezi s drugom svojom nadle`no{}u i odgovorno{}u, vrhovni menaxment se javqa u funkciji korisnika finansijsko-ra~unovodstvenih informacija o preduze}u koje vodi.

Me|utim, nijednu od tih uloga uprave na{ih preduze}a ne realizuju na zadovoqavaju}i na~in. Tri su glavna razloga za konstatovano stawe: nedopustivo niska ra~unovodstvena obrazovanost ~lanova vrhovnog menaxmenta, zatim, neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave i na kraju odsustvo sankcija za slu~aj emitovawa nedovoqno relevantnih, pouzdanih i uporedivih finansijsko-ra~unovodstvenih informacija. Na~in za prevazila`ewe navedenih problema nalazi se u intenzivirawu ra~unovodstvenog obrazovawa menaxera i insistirawe, putem davawa podr{ke wihovom okru`ewu, na zahtevu da sa~ine sopstveni kodeks poslovne etike, te da stalno rade na wegovoj afirmaciji.

Dva su va`na kvalitativna pomaka u~iwena dono{ewem Zakona o ra~unovodstvu. Prvi se odnosi na regulisawe odre|enih pitawa vezanih za vo|ewe poslovnih kwiga i eksternog ra~unovodstvenog izve{tavawa, na prili~no uporediv na~in sa svetskim uzorima. Drugi se ti~e delimi~nog povla~ewa dr`ave u odnosu na prethodna re{ewa i opravdano ustupawe prostora profesionalnoj asocijaciji oli~enoj u Savezu ra~unovo|a i revizora Jugoslavije. Da bi se poja~alo postoje}e revizorsko jezgro, dr`ava bi trebalo da poradi na izradi jednog dobrog zakona o reviziji, kao i da intenzivira proces obrazovawa i dodele sertifikata revizorima. Izrazito va`ne i velike nadle`nosti i odgovornosti za odnos ukupne profesije prema javnom interesu, stekla je profesionalna asocijacija ra~unovo|a i revizora.

U profesionalnoj asocijaciji, zato je neophodno formirati odgovaraju}a tela za pra}ewe profesionalnog pona{awa, za sprovo|ewe odgovaraju}e disciplinske procedure i sankcionisawa kr{ewa profesionalne etike, za za{titu ra~unovo|a od pritisaka kojima su izlo`eni, za {to je neophodna i podr{ka dr`ave. Dakle, bez kvalitetnog finanskijsko-ra~unovodstvenog informisawa nema transparentnog ekonomskog, pa i ukupnog dru{tvenog sistema zemqe. Sukcesivno dono{ewe i usvajawe Kodeksa ra~unovodstvenih na~ela i pojedinih ra~unovodstvenih standarda rezultat je dakle, pomenute aktivnosti Saveza RFR Jugoslavije, tj. wegovih stru~nih organa, koja se odvijala u biv{oj SFRJ i koja je nastavqena od SRR nekada{we SR Jugoslavije.

[to se ti~e odnosa prema Me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima i wihovoj primeni, SRR Jugoslavije je, na osnovu zakonskog ovla{}ewa I svog statuta, doneo Odluku o neposrednoj primeni me|unarodnih ra~unovodstvenih standarda u SR Jugoslaviji. Nekoliko ozbiqnih dilema je izazvala pomenuta odluka. Naime, u prvom redu ostalo je nerazja{weno, da li wihovo prihvatawe zna~i napu{tawe do sada done{enih JRS. Naredna dilema proizilazi iz pitawa {ta }e biti sa onom problematikom ra~unovodstva i ra~unovodstvenog izve{tavawa koje je pokriveno sa JRS, a ne i sa MRS, kao i obrnuto, dali su o~ekivawa da }e MRS biti u praksi boqe prihva}eni i primeweni od JRS.

Me|utim, u posledwe vreme do{lo je do bitnih izmena u Me|unarodnim ra~unovodstvenim sandardima, a da, s druge strane, JRS nisu mewani. Usled toga, ni aktuelni Zakon o ra~unovodstvu, ni JRS nisu doveli do harmonizacije jugoslovenskog ra~unovodstva i finansijskog izve{tavawa sa relevantnim Me|unarodnim ra~unovodstsvenim standardima.

Zakon o reviziji ra~unovodstvenih iskaza, kojim je revizija ustrojena na na~in sli~an onome u zemqama sa dugom tradicijom revizije, je imao preesudan uticaj na teku}u praksu eksterne revizije. U odredbi prvog stava ~l. 8 Zakona ka`e se da se (revizija obavqa po odredbama ovog Zakona, propisa o na~inu obavqawa revizije i standardima revizije, kao i pravilima profesionalnog pona{awa revizora.(Kao jedan od prvih koraka u~iwenih ka primeni Me|unarodnih standarda revizije u na{oj praksi smatra se objavqivawe prevoda Me|unarodnih standarda revizije sa engleskog jezika 1998. godine u izdawu SRR Srbije. Me|utim, me|unarodni standardi revizije na{im sada{wim revizorskim kadrovima nisu bliski, uglavnom iz razumqivih i opravdanih razloga. Naime, za razliku od revizora iz anglosaksonskih zemaqa, koji imaju iskustvo u primewivawu nacionalnih profesionalnih standarda revizije, na{ revizorski kadar se uglavnom, mawe vi{e. sa wima prvi put suo~ava.

Studentima, odnosno budu}im revizorima Me|unarodni standardi revizije bi, s obzirom na wihov broj i sadr`inu, mogli po logici stvari, da budu izlo`eni samo na~elno. Upravo iz navedenih razloga u razre{ewe odnosne problematike vezane za implementaciju Me|unarodnih standarda revizije, mora se aktivno ukqu~iti SRR, kao na{a za sada jedina profesionalna organizacija. U protivnom, bilo bi nerealno o~ekivati da se me|unarodni standardi revizije, deklarativno progla{eni kao obavezuju}i, stvarno i

primene u praksi, {to bi bila ogromna {teta koja bi se neminovno odrazila na kvalitet revizorskog rada, sa svim negativnim posledicama koje bi iz toga mogle proiza}i.

PAGE 1