F23.0 Fresh Peaches Guide

8/9/2019 F23.0 Fresh Peaches Guide

1/60

BRESKVA

Dr Mirjana Bulatovi-Danilovi


2/60

2


3/60

3

BRESKVADr Mirjana Bulatovi-Danilovi


4/60

4

BRESKVA M. Bulatovi-Danilovi

Breskva, jedna od najpopularnijih vonihvrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi,Severnoj i Junoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u podrujima sa umereno kon-tinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo izKine, iako njeno nauno ime,Prunus persica,moe da navede na zakljuak da potie iz Per-sije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije,ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogopre nego to je uopte dola u Evropu. La-Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskvanosila naziv persijska jabukameutim, ukineskoj knjievnosti uzgajanje breskve se po-vezuje sa vremenom od 1000-te godine prenove ere, u knjizi poezije i pesama, u kojojse opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim

plodovima. Po svoj prilici, gajenje breskve uKini prethodi pisanoj istoriji.

Evropa je najvei proizvodja breskve u sve-tu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifor-nija) i Azija. Od evropskih drava, Italija jenajvei proizvoa breskve. Na drugom mestu je Grka, a zatim panija i Francuska.

U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, pobroju stabala breskva je na petom mestu, sa4,27% ukupne povrine pod ovom vonom vr-stom, iza ljive, jabuke, kruke i vinje. okomposlednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. Na grakonu 1 prikazan je trend velikog porasta broja stabala do 80-ihgodina. Od 80-tih pa do 2002. godine, stiese utisak da je rast prilino ujednaen, da bi od2002. godine na ovamo, krivulja na grakonuponovo ukazuje na uzlazni trend u pogledu za-stupljenosti stabala breskve. to se tie ukupne

proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identina, to je veoma dobar poka-zatelj. Uvodjenje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbeuje bolje i logicnije raspo-reivanje ekonomskog rizika.

Breskva ima veoma kratak formativni peri-od. Stabla breskve dostiu punu produktivnostu petoj i estoj godini po sadnji. U dobrimagroekolokim uslovima obilno i redovno raa(30-40 t/ha), to je vie nego dovoljno, s obzi-rom na njen relativno kratak vek eksploatacijekoji se kree od 12 do 15 godina.

Perspektive za gajenje breskve u Srbiji suveoma dobre, pod uslovom da se zone gaje-nja ogranie na lokalitete za koje se zna da supovoljni za uzgajanje ove kulture, kao to jeoblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beo-grad i ira podruja u toj oblasti). Bela Crkva,Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Ni,Leskovac, aak, Prizren su takoe samo nekaod najpoznatijih podruja.

Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjed-nako je vano uzeti u obzir zahteve trzistakome je proizvodnja namenjena. to se tietrita voa za svezu upotrebu, akcenat se stav-lja na obojenost plodova (svaka nijansa crvenese smatra dobrom), transportabilnost, trajnosti konzistentnost/vrstou plodova. Zahtevi tr-ita plodovima namenjenim preraivakojindustriji su slini, iako je obojenost opet uprvom planu (poeljno je da plodovi buduute boje, bez primesa crvene koja se sliva umeso ispod pokoice ili oko kotice, da me-zokarp bude vrst i da ne podlee promenamatokom i nakon prerade, da plodovi imaju do-bru transportabilnost, da se dobro uvaju uskladitu).


5/60

5

PODIZANJE ZASADA

Postoji nekoliko veoma vanih faktora kojetreba razmotriti prilikom izbora lokaliteta zagajenje breskve. Podizanje zasada je skupa idugorona investicija na koju utie i vei broj

spoljnih inilaca koji se ne mogu kontrolisati.Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do

15 godina. okom tog perioda, zasad mora daostvari prihod dovoljan za otplatu uloenog in-vesticionog kapitala kao i za pokrivanje troko-va za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tograzloga je od presudnog znaaja detaljna izradaplana po kome bi se preduzeli svi neophod-ni koraci za podizanje protabilnog projekta.Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledee

segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipazemljita i orijentacije zasada, detalji u vezi saprethodnim proizvodnim kulturama na tommestu/ ponovna zadnja na istom mestu, poten-cijalne bolesti koje e se preneti iz prethodnogzasada; obratiti panju na vremenske uslove,

topograju terena u odnosu na terene u nepo-srednoj blizini, raspoloivost visoko kvaliko-

vane radne snage sposobne da odgovori visokimtehnikim zahtevima proizvodnje, postojanjeadekvatne infrastrukture (putevi, hladnjae sakontrolisanom atmosferom za brzo hlaenje iskladitenje plodova pre plasiranja na trite),i tome slino. Verovatno najvaniji ograniava- jui faktor izvan ovekove kontrole, su klimat-ski uslovi odreenog podruja.

Sl. 1-3 Odumiranje stabala kao posledica izmrzavanja u prolee (9. mart), kada ja temperatura pala ispod -25 0 C nakon sedmice sa blagim vremenskim uslovima i sa temperaturama koje su se kretale od 2 to 7 0 C.


6/60

6

KLIMA

Breskva je najosetljivija vona vrsta u poree-nju sa ostalim vonim vrstama. Parcela ne smeda bude na mestu koje je izloeno jaim mra-zevima tokom zime ili prolea, kada su moguaoteenja cvetova ili tek zametnutih plodova.Istovremeno, neophodno je da temperatura uzasadu bude ispod 7C izvesno vreme tokomperioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanjeplodova i rast u narednom vegetacionom pe-riodu. Da li e gajenje breskve biti uspeno iline zavisi od uestalosti i jaine mrazeva tokom jeseni, zime i prolea. Produeni periodi toplogvremena u jesen praeni preobilnim padavi-nama mogu odloiti proces sazrevanja stabala,ime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oteenjatokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka

ve i samih stabala.okom perioda mirovanja, stabla breskve

podnose temperature i do -26,6 C bez ozbilj-nijih oteenja. Meutim, usled naleta toplijegvremena, koren stabla poinje da upija vodu,razblaujui koncentraciju elijskog soka. ki-vo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postajeekstremno osetljiva na nagli pad temperature.

emperature ispod take smrzavanja su naje-e posledica inverzije temperature vazduha.Delovi parcele u udolici su podlonije otee-njima od mrazeva jer se hladan, gui vazduh

tu sputa i due vreme zadrava, pogotovu kada je vazduna drenaa oteana zbog umaraka iligraevinskih objekata. Na slikama 1 3 pri-kazane su posledice naglog pada temperaturenakon produenog perioda toplog vremena po-etkom prolea (Miigen, 2002.).

Otpornost pupoljaka na niske temperaturezavisi od faze fenolokog razvoja. Pupoljci upoetnoj fazi bubrenja e bolje podnositi nietemperature nego pupoljci u periodu punogcvetanja. abela koja se odnosi na kritinetemperature u raznim fazama razvoja pupo-ljaka bazirana je na istraivanju obavljenomna Dravnom univerzitetu u Vaingtonu. Kaoto je prikazano u tabeli 1, prvi red brojevaodnosi se na temperature koje e prouzroko-vati odumiranje 10% pupoljaka u datoj feno-lokoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu

su date temperature koje e prouzrokovatiodumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnojfazi. Prilikom odreivanja lokaliteta za gajenjebreskve veoma je vano uzeti u obzir injeni-cu da temperatura raste sa visinom. Naunipodaci, kao i podaci sa terena, pokazali su danadmorska visina nije toliko znaajna kolikouzdignutost terena na kome je zasad, u odno-su na okruenje u neposrednoj blizini. ak inajneznatnija temperaturna razlika moe se, aesto tako i biva, znaajno odraziti na preiv-ljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i napotencijalne prinose.


7/60

7

ab.2. Prosene mesene, sezonske i godinje padavine za period 1991-2004Stanica JAN FEB MAR APR MAY JUN JUL AUG SEP OCT NOV DEC VEG YEAR Pali 30,8 28,3 25,5 45,4 45,5 65,4 64,8 47,3 57,3 50,5 46,7 48,7 376,2 556,2Sombor 32,9 29,3 29,1 45,1 51,4 68,2 79,7 43,9 64,9 61,3 56,9 50,8 414,5 613,5Novi sad 37,0 28,2 29,8 54,0 60,5 84,9 78,8 50,8 65,0 66,5 63,1 53,0 460,5 671,6

Vrac 34,5 26,9 25,0 56,9 56,1 82,3 85,8 58,1 67,9 47,2 46,7 50,8 454,3 638,2B.Karlovac 30,8 23,8 24,9 52,4 48,1 89,5 89,7 50,2 60,9 51,1 48,5 49,1 441,9 619,1S. Mitrovica 37,9 27,7 29,6 44,1 52,2 76,2 64,6 47,8 60,3 65,2 61,3 46,8 410,4 613,7Beograd 43,0 32,0 33,5 61,1 52,4 94,3 78,3 53,0 68,0 56,5 56,5 59,8 463,5 688,4S. Palanka 37,0 32,8 29,6 54,9 47,7 70,3 71,5 61,7 66,0 59,4 49,7 51,6 431,5 632,2Kraljevo 40,8 39,9 42,0 66,3 69,7 80,1 80,7 59,7 73,5 58,7 50,6 53,8 488,7 715,8uprija 41,3 38,5 33,7 70,2 63,0 76,4 61,0 41,5 69,2 53,0 50,3 51,0 434,3 649,1

Prosean godinji nivo padavina za podrujakoja se smatraju najpogodnijim za uzgajanjebreskve kreu se od 556 mm (Pali-Subotica)do neto manje od 716 mm (Kraljevo) ab.2. Po svoj prilici, ove koliine padavina mogubiti dovoljne za odravanje visoke produktiv-nost zasada na parcelama na kojima se prime-njuju adekvatne pomo- i agrotehnike mere.Faktori kao to su koliina padavina, preo-bilna rodnost i izvesne karakteristike zemlji-ta (poroznost i vododrni kapacitet) mogulako da dovedu do nedostatka vlage i postanuograniavajuci faktor u pogledu ostvarivanjaproizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanjemoe biti potrebno, naroito u najkritinijimfazama rasta i razvoja ploda.

ZEMLJI E

Breskva se moe gajiti na raznim tipovimazemljita, pod uslovom da se za svaki tip ze-mljita koristi adekvatna podloga. to se tiekotiavih vonih vrsta, najbolji rezultati sepostiu na dobro propustljivoj, dubokoj pe-skovitoj ilovai sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima

izmeu 6 i 7.Ukoliko se gaji na plodnijim, obino teim

zemljitima, stabla breskve mogu biti izraeni- je bujnosti to ih ini osetljivijim na oteenjaizazvana zimskim mrazevima, ime se dovodiu pitanje njihov opstanak.

PRIMPREMA ZEMLJI A

Uopteno govorei, vona stabla ne podno-se slabo drenirana zemljita (glineni horizont,nabijenost zemljista kao posledica viegodi-nje intenzivne obrade i tretiranja zemljita,itd.) to za posledicu ima zabarivanje, zasie-

nost zemljitavodom, naroito u toku vege-tacije. Glineni nepropustljivi horizont je slojmaterijala nalik steni, i moe biti debljine od20 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji one-moguava drenau. Ukoliko se nalazi u povr-inskom sloju zemljita, na dubini od najvie120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dola-zi do njegovog ponovnog formiranja tako danije neophodno ponoviti postupak. Dubokimoranjem se poboljsava situacija nastala kaoposledica nabijenosti zemljita ili prisustvanepropustivog sloja gline.

Drenaa zemljita se moe poboljati postav-ljanjem drenanih cevi ili sadnjom na uzdi-gnutim lejama. Kod drenanog sistema cevitreba postaviti pod nagibom tako da se suvinavoda usmerava prema perforiranim cevima, apotom se gravitacionom silom odvodi od ko-rena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru struno-tehniku osposoblje-nost, a esto predstavlja i prilino skupu inve-sticiju. Odravanje cevi u protonom stanjubez prisustva zemlje i drugog otpada moe dabude po prilian izazov. Drugi, sasvim uspe-an metod, je sadnja na uzdignutim lejama.

Leje se uzdignu za oko 50 cm od povrine ze-mljita dovoljno da se masa korenovof sistemaizdigne iznad nivoa podzemnih voda ime seizbegava potencijalni problem trulei korena.Pod ovim sistemom gajenja postavljanje siste-ma za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljite na uzdignutim lejama se brzo isu-uje.

IS ORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIE ZASAD

Poznavanje istorijske proslosti parcele upogledu vrsta koje su na njoj gajene u pret-hodnim godinama nam daje indikaciju opredvianju potencijalnih faktora rizika


8/60

8

(tetoine, oboljenja, korov, produktivnost)u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste vo-ne vrste tokom vie godina moe prouzro-kovati znaajne i nesavladive tekoe, usledobrazovanja specifinih uslova mikro-eko-sistema sredine koji su uglavnom posledicagajenja samo jedne iste vrste koje podrazu-mevaju primenu istovetnih agrotehnikihmera odravanja zasada. Zapravo, usled suz-bijanja istih tetoina identinim preparati-ma tokom vie decenija vrlo je mogue dasu se obrazovale populacije tetoina koje surazvile potpunu rezistentnost na preparatepredviene planom za zatitu od tetoina.Na takvim parcelama stabla su manje buj-na, slabo raaju, a zastupljenost tetoina ioboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojniproblemi, najbolje je na takvim parcelamane podizati vonjak neposredno nakon kre-

nja prethodnog zasada, ve tokom nekolikogodina rotirati povrinske useve, kao to sukukuruz, ra, sudanska trava, eerna repa idruge useve koji zahtevaju godinju kultiva-ciju. Obradom zemljita odstranie se ostacikorenovog sistema prethodnih zasada, imee se sniziti stepen zastupljenosti primar-nih izazivaa zaraze velikog broja oboljenjakoja se prenose putem zemljita. Obradomzemljita e se izmeniti struktura nemato-da, eliminisae se u potpunosti prisustvoprimarnih izazivaa izvesnih tetoina, kaoto je breskvin smotavac (Grapholita sp.) ioboljenja poput trulei plodova ( Moniliniasp.), itd.

Fumigacija zemljita, kao mera obrade ze-mljita pre sadnje, je ekasan postupak u suz-bijanju nematoda, korova, insekata i nekihoboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti kra- jem leta, nakon to se zemlja preore ili rigolu- je, ili u jesen, kada je zemljite prilino suvo,ali jos uvek dovoljno toplo da osigura eka-snost preparata.

NAGIB

Jedan od vanih faktora na koje trebaobratiti panju je nagib i njegova geografskaekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdo-vitim terenima sa blagim nagibom vazdusnadrenaa kao i drenaa zemljita su dobri.Geografska orijentacija zasada je odgovor-na za stvaranje mikro-klimatskih uslovakoji mogu da utiu na osetljivost stabala nazimske mrazeve i opstanak biljke, poetak vegetacije u prolee, cvetanje, potencijalrodnosti i vreme punog sazrevanja plodova.

Parcele sa junom ili jugozapadnom ekspo-zicijom se u prolee bre zagrevaju, podsti-ui ranije kretanje vegetacije, to moe do-

vesti do poveane osetljivosti pupoljaka narane prolene mrazeve i rezultirati u manjimili veim gubicima u prinosima. to se tieprednosti, plodovi koji se uzgajaju na tere-nima usmerenim ka zapadu sazrevaju neko-liko dana pre ostalih, to moguava postiza-nje vie cene na tritu. Na lokalitetima gdesu rani proleni mrazevi normalna pojava,izbor severne strane predstavlja najbolje re-enje. Zaista, stabla e se malo due zadratiu periodu mirovanja, ali e zato veina pu-poljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, savisokim potencijalom za zametanje plodovai redovnije plodonosenje. Na takvim tereni-ma, gubitak u prinosima je pre povremenanego stalna godinja pojava.

IZBOR I ODRAVANJE SADNOG

MA ERIJALA Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne

znai nita drugo do u svakom pogledu dobari protabilan zasad. Drugim reima, ne trebastedeti novac kada se dodje do sadnica dobrogkvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdrav-stvenog statusa je inicijalna investicija koja sed lako opravdati, a obezbeuje otplaivanjeulaganja tokom itavog perioda eksploatacijezasada.

Dobro razvijene sadnice breskve su srednjevisine, prenika 2 2,5 cm, sa dobro razvi- jenim prevremenim grancicama. Sadnice saveim prenikom su takoe dobre, ukoliko suadekvatno odravane i nemaju oteenja odniskih temperatura nastalih kako u polju takoi u skladitu. Velika je verovatnoa da e sad-nice manjeg prenika debla imati vei proce-nat izumiranja nakon sadnjei, zbog nedostat-ka vitalnosti i snage da prevaziu stres nakonpresaivanja, naroito ako se sadnja obavljana suvom zemljitu pod susnim uslovima ugodini sadnje.

Sadnice se obino vade iz zemlje u jesen, imogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju uskladite. Sadnice se, takoe, mogu utrapitido sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap,postavljaju se u rovove na mestima dobrozatienim od vetra, i sa zemljitem koje imadobru drenau. Preporuuje se trapljenje nasevernim stranama, kako bi se spreio preranprekid zimskog mirovanja u rano prolee. Izistog razloga, vrhovi sadnica treba da buduokrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i veideo debla treba dobro pokriti zemljom kakobi se spreilo eventualno izmrzavanje tokom

zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostatidobar deo prolea, do vremena presaivanjana stalno mesto.


9/60

9

ODREIVANJE SIS EMA UZGOJA

Pored oiglenih faktora sredine, planiranjei odredjivanje sistema uzgoja zasada je veli-kim delom uslovljeno stepenom tehnicke,hortikulturne osposobljenosti proizvodjaca injihove sigurnosne zone gde se oni osecajusposobnim da udovolje visokim tehnickim za-htevima proizvodnog sistema.

Cilj odredjivanja sistema uzgoja je u tomeda se obezbedi maksimalna izlozenost sun-cevim zracima jer je to neophodno da bi seobezbedilo formiranje dobro razvijenih cvet-nih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova idobre produktivnosti.

Uopteno govorei, zasadi breskve se mogusvrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gu-

stinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinomsadnje i oni sa gustom sadnjom.

ZASADI SA S ANDARDNOMGUS INOM SADNJE

Za zasade sa standardnom gustinom sadnjekarakteristino je vee meuredno rastojanje,kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske takegledita, najrasprostranjeniji uzgojni oblik jekotlasta kruna ili vaza, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. akav uzgojni oblik zahteva veliki prostor, obezbeuje prostranuotvorenu krunu koja je dobro osunena. Ovajuzgojni oblik pogoduje naroito sortama kojesame po sebi imaju izraenu bujnost i produk-tivnost, i koje trae veliki prostor za rast. Sta-bla gajena pod ovim uzgojnim oblikom dajuplodove odlinog kvaliteta.

ZASADI SA SREDNJOMGUS INOM SADNJE

Zasade sa srednjom gustinom sadnje ka-rakterie potreba za manjim prostorom, satendencijom poveanja produktivnosti sta-bala u prvim godinama po sadnji. Postojinekolicina uzgojnih oblika koji spadaju uovu kategoriju. Jedan od najeih pred-stavlja kombinaciju standardnog uzgojnogoblika kotlaste krunesa manjim rastoja-njem unutar reda, obino 3 x 4 m, a glavneskeletne grane se formiraju tako da imajutendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojnioblik izuzetno pogoduje sortama slabe buj-nosti, ili stablima posaenim na zemljiti-

ma sa relativno malom koliinom hranljivihmaterija. Vremenom, ova vea gustina sad-nje moe postati smetnja prilikom svakod-

nevnog odravanja i nege zasada (prilikomprskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjemsluaju, neophodno je ukloniti svako drugostablo da bi se obezbedio prostor za norma-lan porast i razvoj preostalih stabala. U pro-tivnom, zbog velike gustine krune i zasenca-vanja dolazi do doumiranja donjih ramenihgrana a smim tim i do smanjivanja rodnepovrsine i proizvodnog potencijala.

ZASADI SA GUS OM SADNJOM

Nastojanje da se uvea produktivnost u pr-vim godinama po sadnji i time ubrza povraajuloenog kapitala rezultiralo je eksperimenti-sanjem sa razliitim uzgojnim oblicima i ve-om gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnihoblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u

praksi nisu ispunili oekivanja. Uopteno, oviuzgojni oblici se mogu podeliti prema tomeda li zahtevaju naslon ili ne.

Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici pa-lir i tatura, centralna voica, kalifornijski V-sistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i ne-kolicina drugih o kojima ovde nee biti rei.

SIS EM SA CEN RALNOM VOICOM

Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je si-stem sa centralnom voicom sa rastojanjemunutar reda od 2,5 3,5 m i 4,5 5,5 m iz-meu redova. Nalik je istom sistemu koji seprimenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazujuna voici i na kratkim lateralnim rodnim gra-nama koje se obnavljaju godinjom rezidbom.Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je tajto stabla imaju tendenciju da se meusobnozasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sop-stvene krune. Ovaj uzgojni oblik moe biti odinteresa za predele sa velikim brojem sunanihdana tokom godine.

VER IKALNI V SIS EM

Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenomkalifornijski V sistem. Dve glavne ramene graneobrazuju V oblik usmeren niz red. Svaka odtih grana oblikuje se po sistemu centralne voi-ce. Rastojanje u redu je priblino 2,5 3,5 m,dok se meuredno rastojanje kree izmeu 4,5 i5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehani-zovanoj rezidbi i korienju platformi za berbu.Ovakav nain uzgoja zaista daje vee prino-se po hektaru u prvim godinama po sadnji. Upoznijim godinama dolazi di istih provblema u

vezi sa zasencivanjem kao i kod sistema sa cen-tralnom voicom, to bi sveukupno moglo dadovede do skraenog veka eksploatacije zasada.


10/60

10

PERPENDIKULARNI V SIS EM

Ovaj uzgojni oblik u sutini identian je ka-lifornijskom V sistemu. Razlika je u usmera-vanju glavnih skeletnih grana. One se razvodepod uglom od 900 u odnosu na red. Najeemeuredno rastojanje je 5,5 6,6 m, a unutarreda 1,5 2,5 m.SIS EMI KOJI ZAH EVAJU NASLON

Za palirje karakteristino formiranje rod-nih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno odravanje. Nije najpo-godniji za breskvu.

Tatura je sistem veoma slian upravnomV-sistemu. Posmatrano sa aspekta poprenogpreseka, red podsea na slovo Y. Glavne ske-

letne grane su naslonjene na icu i razvedenepod uglom od 60 u odnosu na horizontalu,to omoguava dobru izloenost sunevim zra-cima. Rastojanje u redu se kree izmeu 0,6 1,2 m, a izmeu redova 5,5 6,5 m. Dobrestrane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanjekrune i mogucnost havtanja velike koliinesvetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog dr-veta, rana i obilna rodnost relativno laka me-hanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistemakoji zahtevaju naslon su visoka ulaganja unjihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogleduvisoko strune radne snage.

PODLOGE

Glavni izvor podloge za breskvu su sejancibreskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve,seme poznatih sorti koje se mogu nai na tr-itu, ili seme izvedeno kroz razne opleme-njivake programe. Najee koriena div-lja sorta breskve u Srbiji je Vinogradarskabreskva (Prunus persica L. Batech), sorta sabelim mesom. Njene dobre osobine su kom-patibilnost sa velikim brojem sorti i tole-rantnost prema vlanim i teim zemljitima.Meutim, daje slabije rezultate na alkalnimzemljitima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadrajemgvoa.

Komercijalne sorte su sledei vaan izvor se-mena za podloge. o su uglavnom sorte kojese gaje za preradu.

U treu grupu sorti breskve spadaju breskvenastale kao rezultat raznih oplemenjivakihprograma, i nemaju drugu komercijalnu vred-

nost osim breskve koje su dobre kao podloga.U ovoj grupi su medjuvrsni hibridi i drugi hi-bridi iz rodaPrunus sp.(1)

PodlogeGF 557i GF 677su nastale kaorezultat hibridizacije breskve (Prunus persica)i badema (Prunus amygdalus ). One su naro-ito znaajne zbog svoje tolerantnosti premaalkalnim zemljitima i otpornosti na hlorozukoju izaziva visok sadraj gvoa. Preporuujuse za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi(Bellini, Grassely). (12)

PodlogaGF 557(Prunus persica x Prunus amygdalus)ima identino poreklo kao podlo-ga GF 677. Razmnoava se zelenim reznicama(na mnogo laki nain nego GF 677) ili kul-turom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna jesa evropskim i japanskim sortama ljive. Poka-zuje otpornost na nematode korena ( Meloida-

gyne incognita), kao i na kisela zemljita i suu.Veoma je osetljiva na zabarivanje.

PodlogaGF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat medjuvrsne hibridizacije iz-meu badema i breskve. Selekcija je stvorena uFrancuskoj, u INRA. Razmnoava se kulturomtkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist siste-ma. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnostsa evropskim i japanskim sortama ljive. ole-rantna je prema sui, raku korena, kao i premaFusicoccum amygdale, Delacr . iStereum hirsutum,meutim, osetljiva je na zabarivanje i nematodekoje stvaraju vorie na korenu Meliodagyne in-cognita.Pogodna je za korienje na siromanimzemljitima sa visokom pH vrednou.

Druge vrste iz rodaPrunus koje se koristekao podloga su badem (P.amygdalus ), ljiva isledei hibridi ljive: trnoljiva (japanski tipbreskve) (P. insititia, L.), Mirobalan dena-rika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Ju-lian 655-2 izvedenu odP. insititia, L., GF-43(P.domestica)i Damas GF 1869(P.domestica x P. spinosa).

Badem(Prunus amygdalus ) potie iz zapad-ne Azije. Razmnoava se semenom. Otporan je na visok sadraj bora, suu i, pretpostavljase na virus arke. Pogodan za zemljita sa viso-kim sadrajem bora. Osetljiv je na rak korena,trule korena, zabarivanje.

Podloga Ademir (Prunus cerasifera, Ehrh.)moe biti interesantna. Selekcionisana je 1990.godine u paniji, a testirana je pod oznakomMyrobalan 599AD. Lako se razmnoava zre-lim reznicama. Stabla koja imaju Ademir zapodlogu su za 15% nia u odnosu na ona naMirobalanu B. Prilagoena je tekim i kre-

nim zemljitima. Pokazuje otpornost na as-ksiju (guenje) korena i hlorozu indukovanusadrajem gvoa (Moreno et al.). (9)


11/60

11

Sejanac Denarike(Prunus cerasifera) odo-maen je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna pod-loga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnoavase semenom. Obrazuje veoma mali broj izda-naka. Pogodna za laka zemljita i sune terene.Osetljiva je na niske temperature, bakterioznirak (Pseudomonas syringae), trulez korena

(Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne in-cognita)i virus ( mRSV) prune brownline.

PodlogaDenarika B(P. cerasifera) je selek-cija stvorena u East Malling Research Station,u U K. Razmnoava se reznicama koje veomase teko oiljava. Veoma je slina denarici upogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdana-ka, produktivnosti i vremenu zrenja

PodlogaSt. Julian 655-2 -P. insititia je se-lekcionisana iz St. Julian K, a selekcija je obav-

ljena na institutu INRA u Francuskoj. Polukr-ljava do standardna podloga, rano prorodi,veoma obilno raa, moe uticati na kasnijevreme cvetanja i sazrevanja, dobro se ukore-njava, obrazuje mali broj izdanaka. Kompati-bilna sa velikim brojem evropskih sorti ljive,nektarinom i breskvom. Dobro podnosi tekai vlana zemljita. Otporna na bakteriozni rak stabla(Pseudomonas syringae). Osetljiva na vi-soke pH vrednosti zemljita.

St. Julian A - P. insititia, je polukrljavapodloga, veoma rano stupa u plodonoenje,dobro se okorenjuje, ima mali broj izdanaka.Po raspoloivim podacima, raa srednje obil-no. Kompatibilna sa nektarinom, breskvom,ljivom i sortama ljive koje su namenjene zasuenje. Srednje osetljiva na mraz, i deliminoosetljiva na suu. Veoma esto koriena pod-loga u Engleskoj i Nemakoj.

Neke od podloga koje se trenutno najeekoriste u Severnoj Americi su sejanci sorti bre-skve Bailey i Lovell. Daju dobre rezultate naraznim tipovima zemljita, i dobro podnoseoblasti sa hladnijom klimom. U rasadnikojproizvodnji se koristi jos nekoliko drugih pod-loga. Podloga Guardian, stvorena u SAD kaoodgovor na bolest kratkog veka stabla breskvekoja se povezuje sa nematodama, veoma jeslina podlozi Bailey u svim aspektima, mada je malo naglaenije bujnosti. ri najperspek-tivnije podloge iz serije Krymsk (1,2 i 86) suVVA-1, VSV-1 i Kurban, dok je Pumiselectnajperspektivnija krljava podloga koja dobrouspeva u oblastima sa hladnijom klimom (1).

VVA-1 ili Krymsk - 1je klonski tip hibri-da izmeu Nanking cherry and Denarike

(P. tomentosa x P. cerasifera).Dobro podnosiniske temperature, u pogledu bujnosti je sve-ga 40 do 50% od standarda, predviena je zasrednja do laka zemljita. Kako se navodi, nestvara izdanke, kompatibilna je sa breskvom,kajsijom i evropskim sljivama. Kako se navo-di, dobro podnosi niske temperature i zaba-rivanje a osetljiva je na suu. Potie iz oblastiKrasnodar u Rusiji.

VSV-1 or Krymsk - 2 je klonski tip, na-stao ukrtanjemPrunus incanax P. tomentosa.Sorte na ovoj podlozi daju krupne plodove,stablo je krljavo, verovatno stvara izdanke,(jedan drugi izvor navodi da ne formira iz-danke). Kompatibilna je sa breskvom, kajsijom i ljivom. Veruje se da dobro pod slabogoticanja vode nosi niske temperature, ali jemanje tolerantna prema zabarivanju. Pogodna

je za srednje laka do laka zemljita. Verovatno je otpornost na nematode korena. Potie izoblasti Krasnodar u Rusiji.

Kuban or Krymsk - 86je klonski tip, me-djuvrsni hibrid izmeu breskve i denarike(P. persica x P. cerasifera)Dobro podnosi nisketemperature, u pogledu bujnosti ispoljava 40 50 % od standarda. Kompatibilna je sa bre-skvom, kajsijom, bademom i ljivom. Dobropodnosi tea i vlana zemljit. Potie iz oblastiKrasnodar u Rusiji.


12/60


13/60

13

1 0 0

5 0 2 5 7 5

P u m i s e l e c t

( R h i n u s 2 )

C l o n e 2 9 C

6 5 5 - 2

K l o n

P . p u m i l a

P r u n u s

c e r a s i f e r a

P . i n c a n a x

P . c e r a s i f e r a

P . t o m e n t o s a x


P . i n s i t i t i a

P . i n s i t i t i a

P . p e r s i c a x


i t i m

i t i m

i t i m

m o m

m o m

m o m

m o m

( P s e u d o m o n a s

s y r i n g a e ) ,

( A r m i l l a r i a

s p . )

( M e l o i d a g y n e

i n c o g n i t a )

P o d n o s i

V V A - 1

( M e l o i d a g y n e

i n c o g n i t a )

P h y -

t o p h t o r a s p . )

v l a g o m

P o d n o s i

( A g r o b a c t e r i u m

t u m e f a c i e n s )

( A r m i l l a r i a s p . )

( A g r o b a c t e r i u m

t u m e f a c i e n s )

( A r m i l l a r i a s p . )

P o d n o s

i

?

?

?

?

1 0 0 5 0 2 5 7 5

M . B u l a t o v i - D a n i l o v i


14/60

14

PODLOGE

SOR E

Uspenost proizvodnje breskve zavisie velikimdelom od izbora odgovarajue sorte. Na tritupostoji na hiljade sorti breskve od kojih trebaizabrati onu koju emo gajiti. Ono to je na jed-nom kraju sveta izuzetno na ceni, na drugom nemora dobro da se prodaje. Vreme i napori ulo-eni u istraivanje trita na kraju se ipak isplate.Odgovarajuim sortama mogu se smatrati onekoje e zadovoljiti potrebe i zahteve namenskogtrista. rita za preradu breskve e imati spei-cne zahteve u pogledu krupnoe ploda, boje,vrstine mesa i kozistentnosti, sadraju eera, od-nosa eera i kiselina, sonosti, stepen oksidacijetokom i nakon obrade, kao i neke druge osobinekoje se odnose na nalni proizvod koji se od bre-

skve dobija. rita za konzumnu breskvu su vieusredsreena na transportabilnost, boju pokoice,trajnost, ukus plodova, i tome slino. Poznavanjekvaliteta kojima trite i potroai daju prednost je jedan od najvanijih segmenata kojima trebaposvetiti panju prilikom podizanja zasada.

U najnovijem sortimentu breskve koja se gaji uSrbiji nalazi se pedesetak sorti namenjenih za sveupotronju, 8 sorti za preradu i 10 sorti nektarine(3). Neke od ovih sorata su zastarele i mogu bitisamo od istorijskog interesa ili imaju vrlo ograni-en lokalni znaaj, dok su druge jo uvek ine glav-ni sastavni deo komercijalne proizvodnje (4, 5, 8).

SOR E ZA SVEU PO RONJU

Adria Ova sorta potie iz Nju Dersija, aza upotrebu u Jugoslaviji, uglavnom Sloveniji,priznata je 1974. godine (4). Ovo je rana sor-ta breskve koja zri 14 dana pre sorte Redhaven.Neophodno vreme jarovizacije (izlaganja tempe-raturama ispod 7C) je 950 sati, kako bi imalanekompromitovan potencijal rodnosti. Srednjeobilno raa. Plod je srednje krupan, okruglogoblika, ne naroito vrst, narandasto-ute boje,slatkog do nakiselog ukusa. Sorta manjeg, lokal-nog znaaja.

Armgold nastala je u Sjedinjenim Dravama,ukrtanjem sorti Flaming x Springtime. Stablo jebujno, srednjeg do slabog kapaciteta rodnosti. Sa-zreva rano, oko 30 dana pre sorte Redhaven. Plo-dovi su sitni do srednje krupni, okruglastojajasti,simetrini, ute boje, sa crvenim pegama na osun-anoj strani. Dobrog su ukusa i arome, i dobrogkvaliteta. Dobro podnosi transport. Osetljiva je

na niske temperature, i esto je podlona oteenji-ma nastalim usred mraza. Upotreba ove sorte ogra-niena je na june oblasti sa toplijom klimom.

Blake nastala u Nju Derziju, ukrtanjemsorti H.J. Hale x Primrose. Neophodna jarovi-zacija je 750 sati. Pupoljci su srednje otpornina mraz, i oteenja izazvana mrazom su mogu-a. Sorta srednjeg potencijala rodnosti, kasnogvremena sazrevanja, a sazreva 31 dan nakonsorte Redhaven. Plod je izuzetno atraktivnogizgleda, sa mesom ute boje. Mezokarp okokotice je crven, to nekada moe biti naroitoizraeno. Plod je vrst, slatkog do blago naki-selog ukusa, dobrog kvaliteta. Kotica se dobroodvaja od mesa. U godinama sa obilnijim pa-davinama plodovi su podloni pucanju. Sred-nje osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Jouvek od komercijalnog znacaja.

Cardinal nastala u USDA, Fort Valley uDordiji, SAD. Neophodan broj sati za jaroviza-ciju je 950. Rana sorta, a sazreva 19 dana pre sorte

Redhaven. Srednje obilno raa. Plodovi su okru-gli, sa izraenom bradavicom. Dobrog su izgledai prhvatljivog kvaliteta. Osetljiva na bakterioznupegavost lista. Kotica se delimino odvaja odmesa, i ima tendenciju pucanja. Nakon introduk-cije sorte June Gold u proizvodnju, ova sorta jeizala iz upotrebe.

Collins sorta nastala u Nju Dersiju. Ovo jerana sorta sa utim mesom, a sazreva 20 dana preRedhaven-a. Zahteva 950 sati jarovizacije. Ispo-ljava tendenciju prerodi, tako da zahteva prorei-vanje plodova. Obrazuje mali procenat plodova ukojih kotica puca. Kotica se teko ili deliminoteko odvaja od mesa. Plod je okrugao, srednjevrst, dobro podnosi transport. Ima veoma lepuboju. uto-zelenkasta osnovna boja pokoice go-tovo je u potpunosti prekrivena dopunskom cr-venom bojom. Meso je dobrog kvaliteta, vsto,ute boje, slatkog do blago nakiselog ukusa. Sortaosetljiva na bakterijsku pegavost.

Cresthaven nastala je kao rezultat sloenehibridizacije obavljane u Poljoprivrednoj ekspe-rimentalnoj stanici u Miigenu (Michigan Agri-culture Research Station). Za sortu je priznata1963. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenomsazrevanja koja zri oko mesec dana posle sorteRedhaven. Zahteva 950 sati jarovizacije. Raaobilno i redovno. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom formira deformisane plodove(krljavi plodovi). Ova sorta sadri gen koji jeodgovoran za deliminu sterilnost polena. Naj-bolje uspeva kada se sadi u kombinaciji sa dru-gim sortama. Plod je okruglog oblika, krupan,vrst, atraktivnog izgleda. Kotica se odvaja odmesa (cepaa). Meso je crvene boje oko kotice.Uopte uzev, ovo je sorta sa plodovima dobrog

ukusa i kvaliteta. Srednje je otporna na bakteri-oznu pegavost lista(Xantomonas sp.)Jo uvek jeod ekonomskog znaaja.


15/60

15

Dixigem nastala je 1944. godine u SAD(USDA Fort Valley, Dordija). Broj sati ne-ophodnih za jarovizaciju je 850. Veoma produk-tivna sorta. Sazreva 3 dana pre sorte Redhaven. Upogledu boje, nedostaje joj crvena. Plod je okru-gao, blago zailjen pri bradavici, obilno prekrivennim maljama, ne naroite vrstine, i uopte uzev prhvatljivog kvaliteta. Ova sorta ima samo istorij-ski znaaj, i ne preporuuje se za dalje irenje.

Dixired nastala je iz SAD-a. Potie iz isto-imenog mesta. Priznata je za sortu 1945. godi-ne. Ovo je sorta sa ranim vremenom sazrevanja,13 dana pre Redhaven-a. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. U krajevima u kojima tem-perature nisu dovoljno niske, zametanje plodova je kompromitovano i oteano, to se ispoljavakroz slabu rodnost. Pupoljci dobro podnoseniske temperature ime se objanjava obilan i

redovan rod. Da bi se umanjila tendencija ovesorte da prerodi i da bi se osigurala proizvodnjakrupnijih plodova, neophodno je vriti prorei-vanje plodova. Plodovi su uglavnom krupni,veoma atraktivne boje. Meso je ute boje, vrsto,dobrog ukusa. Kotica se tee odvaja od mesa.Pokazuje srednju otpornost na baktrioznu pega-vost lista. Ova sorta jo uvek ima mesto u ko-mercijalnoj proizvodnji.

Early Coronet sorta otkrivena 1960. god. uKaliforniji, a uvedena u proizvodnju 1964. godi-ne. Ona zapravo predstavlja mutaciju sorte Coro-net. Ima prilino niske zahteve u pogledu jarovi-zacije - 650 asova. Rano izlazi iz period zimskogmirovanja i podlozna je izmrzavanju u prolece.Ovo je rana sorta koja sazreva 15 dana pre sorteRedhaven. Stabla izuzetno obilno raaju. Plod jeokrugao, dobre krupnoe i izgleda. Meso je uteboje, srednje vrsto. Kotica se teko odvaja odmezokarpa. Kvalitetna sorta. Osetljiva je na bak-terioznu pegavost lista. Sorta slabijeg, lokalnogznaaja.

Early Redhaven predstavlja mutaciju sorteRedhaven stvorene u Dravi Vaington. Potrebanbroj sati za jarovizaciju je 950. Obilno raa. Vre-me sazrevanja je od 7 14 dana pre Redhaven-a,u zavisnosti od lokaliteta. Plod je dobrog izgleda,slian sorti Redhaven, pokiica ima utu osnovnuboju prekrivenu rumenilom na osunanoj strani,plod je srednje krupan, okruglog oblika, neznat-no zailjen pri bradavici. Meso je ute boje, vr-sto, dobrog ukusa. Kotica se delimino odvaja odmezokarpa. Generalno, kvalitetna sorta. Dobropodnosi transport. Pokazuje srednju otpornost nabakterioznu pegavost lista. Sorta od slabijeg ko-mercijalnog znaaja.

Elberta jedna od najstarijih sorti breskve kojase jo uvek proizvodi. Otkrivena je 1870. godine

u Dordiji, SAD, a u proizvodnju je uvedena1889. godine. U jedno vreme je bila najzastu-pljenija sorta breskve u Sjedinjenim Dravama.Neophodan broj sati jarovizacije je 850. Sortakasnog vremena zrenja, nekih 28 dana nakonRedhaven-a. Obilno raa, i pored toga to sadrigen koji odgovoran za sterilnost polena. Plod jeokrugao, uglavnom ute osnovne boje i neznat-no zastupljenom crvenom dopunskom bojom.Plodovi nisu naroito atraktivnog izgleda. Me-zokarp je ute boje, srednje vrst, neznatno bo-ljeg ukusa (blago opor). Uglavnom prihvatljivogkvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Pokazujesrednju otpornost na bakterioznu pegavost lista(Xantomonas sp.)Ova sorta ima istorijski znaaj,iako se jo uvek gaji u komercijalne svrhe u ne-kim delovima sveta.

Fairhaven starija sorta, stvorena 1946. go-

dine u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stani-ci u Miigenu (Michigan Agriculture ResearchStation). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Obilno i redovno raa. Sazreva 7 danapre sorte Redhaven. Plodovi su ovalnog oblikai sa veoma izraenim avom. Prilino atraktiv-nog izgleda sa crvenom bojom povrh zelenka-ste osnovne, pozadinske boje. Meso ploda jeute boje, srednje vrsto, vlaknaste teksture.Ne oksidira brzo i dobrog kvaliteta. Kotica seodvaja od mezokarpa. Pokazuje srednju oset-ljivost na bakteriozni rak (Pseudomonas sp.)Ova sorta je zamenjena drugim sortama, i imasamo istorijsku vrednost. Ne preporuuje seza gajenje u komercijalnim zasadima.

Fayette nastala je u SAD, kao rezultatkompleksne hibridizacije. Za sortu je pri-znata 1966. godine, a stvorena je u USDA,Fresno, Kalifornija. Neophodan broj sati za

jarovizaciju je 850. Ovo je sorta veoma ka-snog vremena zrenja koja sazreva 32 dana

posle sorte Redhaven, odnosno 4 dana poslesorte Elberta. Stabla su srednje bujnosti. Re-dovno i veoma dobro raa. Plodovi su krupni,


16/60

16

okrugli, sa izraenom brzadom, slabo prekri-veni nim maljama, privlanog izgleda, i savisokom zastupljenou crvene dopunske bojepreko osnovne ute. Mezokarp je ute boje,blago crvenkaste oko kotice, veoma je vrsteteksture i odlinog kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Ova sorta moe imati dvostrukuupotrebnu vrednost, kako za sveu potronju,tako i za preradu. Osetljiva je na bakterioznupegavost lista. Komercijalno odriva sorta.

Fillette selekcija stvorena u Nju Derziju, au proizvodnju uvedena 1966. godine. Zahtev za jarovizaciju je oko 950 asova. Sorta niskog po-tencijala rodnosti. Veoma rano sazreva, nekih 34dana pre Redhaven-a. Plodovi su okruglog oblika,privlanog izgleda, neznatno pokriveni nim ma-ljama. Kalanka je (kostica se ne odvaja). Kvalitetploda je osrednji. Od lokalnog je znaaja. Ne pre-

poruuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.Flavorcrest nastala kao rezultat veoma sloene

hibridizacije. Uvedena je 1974. godine (USDA,Fresno, Kalifornija, SAD). Ova sorta breskve za-hteva 750 sati jarovizacije, to ovu sortu ini ma-nje podobnom za gajenje u severnijim krajevima. Sazreva istovremeno sa Redhaven. Sorta srednjeobilne rodnosti. Plod je veoma privlanog izgleda,intenzivne boje, veoma malo pokriven nim ma-ljama. Meso je ute boje, izuzetno vrsto, dobrogkvaliteta. Dobro podnosi transport. Vrlo osetlji-va na bakterioznu pegavostlista. Najzastupljenijasorta u Kaliforniji, i nije najpogodnija za gajenje uregionima sa hladnijom klimom. Ukoliko se gajiu severnijim predelima treba je saditi na zatieni- jim poloajima se ekspozicijom koja obezbedjujestabilan period zimskog mirivanja i kasnije kre-tannje vegetacije kako bi se izbeglo izmrzavanjeusled zimskih i ranih prolenih mrazeva.

Glohaven sorta nastala ukrtanjem SH20(slobodnim opraivanjem sejanca J.H. Hale) xKalhaven, u Miigenu, SAD. Uvedena je 1963.godine (Michigan Agriculture Experiment Stati-on). U pogledu jarovizacije, za ovu sortu breskveneophodno je 850 asova. Sazreva 14 dana presorte Redhaven. Stabla obilno i redovno raaju.Plod je srednje krupan, okrugao, sa izraenim a-vom koja deli plod na dva dela. Kotica se odvajaod mesa. Plodovi su atraktivne spoljanosti. Me-zokarp je ute boje, srednje vrst, dobrog ukusa ikvaliteta. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost.

J.H. Hale sorta takoe poznata kao Hale Ye-llow, Jean Han Hale. Otkrivena je kao jedino sta-blo u skupini stabala sorte Early Rivers (4). Intro-dukovana je 1912. godine. Ovo je sorta sa kasnim

vremenom sazrevanja, oko 31 dan posle Redha-ven-a. Zahteva 850 sati jarovizacije. Osetljiva jena niske temperature, tako da je prikladnija za

gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Stablane donose naroito obilan rod. Ima sterilan poleni zahteva unakrsno opraivanje. Plod je krupando veoma krupan, okruglog do zatupastog oblika(vie idu u irinu nego u duinu), veoma atrak-tivne spoljanosti, slabo prekriven nim maljama.Mezokarp je ute boje (izraeno crvene boje okokotice), srednje vrstoe, slatkog, dobrog ukusa.Vrlo dobrog kvaliteta i ukusa. Kotica se odvajaod mesa. Sorta srednje osetljiva na bakterioznupegavost list. Osim lokalnog karaktera ima i isto-rijsku vrednost, jer se ova sorta sree u pedigreuvelikog broja sorti koje se danas gaje.

Jerseyland takoe poznata pod nazivom Be-auty-Gem. Za sortu je priznata 1946. godine, astvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnojstanici u Nju Brunsviku, Nju Derzi (New Jer-sey Agricultural Experiment Station, New Brun-

swick). Sorta sa utim mesom. Neophodno je da850 sati bude izloena temperaturama ispod 70C da bi zadovoljila uslove jarovizacije. Sazreva 2dana pre Redhaven-a. Stabla obilno raaju. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa izraenim avom ibradavicom, neprivlanog izgleda, sa zelenomosnovnom i tamno crvenom dopunskom bojom.Meso je prilino mekano, kotica se deliminoodvaja od mesa, zadovoljavajueg je kvaliteta. Uizvesnim sezonama, obrazuje plodove kod kojihkotica ima tendenciju da puca. Sorta je osetljivana bakterioznu pegavost lista. Ne preporuuje seza gajenje u komercijalnim zasadima.

Jerseyqueen stvorena je u poljoprivrednojeksperimentalnoj stanici u Nju Derziju (New Jersey Agricultural Experiment Station). Za sortu je priznata 1964. god. Potreba ove sorte za niimtemperaturama je 850 sati. Ima malu rodnosttako da i u godinama kada donese rod prinosi suokvirima srednjih vrednosti. Sazreva u isto vremekada i Redhaven. Plod je ovalnog oblika, pokoi-ca je ponekad grube povrine, tamno crvene bojei sasvim privlanog izgleda. Meso je ute boje,srednje vrsto, blago oporog ukusa i veoma do-brog kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Oset-ljiva je na bakterioznu pegavost lista. Jo uvek jeznatno zastupljena u istonom delu SAD.

June Gold pojavljuje se i pod nazivima DixiGold, Red Glow, Red Gold. Ovo je hibrid nastaoukrtanjem sorti Flamingo x Springtime. Za sortu je priznata 1958. god., a selekcionar je HerbertC.Swim, Rasadnici Armstong, Ontario, Kanada.Ova sorta breske ima relativno niske zahteve upogledu jarovizacije - samo 650 sati. Pogodnija jeza gajenje u oblastima sa toplijom klimom, na te-renima sa stabilnim periodom zimskog mirovanja

i odloenim kretanjem vegetacije, da bi se spreilaoteenja od zimskih i prolenih mrazeva. Sazreva19 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje-obil-


17/60

17

no raaju. Plod je prilino krupan, u odnosu naostale rane sorte breskve, ovalnog oblika sa jasnoizraenom bradavicom i avom, ime se objanja-va prilino nezadovoljavajui oblik ploda. Do-bre je boje, ali ukupan utisak u pogledu kvalitetaploda je nepovoljan. Ovo je breskva cepaa. Vi-soka zastupljenost plodova sa koticom koja pucaumanjuje njenu trinu vrednost. Srednje otpor-na na bakterioznu pegavost lista. Ne preporuujese za budue zasade.

Kalhaven spada u grupu starijih sorti razvijenih u Miigenu. Priznata je 1936. godine, astvorena je u u poljoprivrednoj istraivakoj sta-nici u Miigenu (Michigan Agricultural ResearchStation). Neophodno je da 850 sati bude izloenatemperaturama ispod 7C da bi kompletirala ja-rovizaciju. Stabla donose obilan rod. Ovo je sortasa kasnim vremenom zrenja koja sazreva 5 dana

nakon sorte Elberta, odnosno 33 dana nakonRedhaven-a. Plod je okruglog oblika, sa naglae-nim avom, lepog izgleda, i sa zelenkastom osnov-nom i crvenom dopunskom bojom. Meso je uteboje, srednje vrsto i dobrog kvaliteta. Kotica seodvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijskupegavost. Sorta lokalnog i istorijskog znaaja.

Redcap nastala ukrtanjem sorti Sout-hland x Dixired. Priznata je 1952. god., a se-lekcionisana je u USDA/Fort Valley, Georgia,SAD. Proces jarovizacije za ovu sortu traje750 sati. Ovo je rana sorta breskve koja sazre-va 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednjeobilno raaju. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom dolazi do pojave velikog brojadeformisanig plodova. Plodovi su okrugli, pri-vlanog izgleda. Mezokarp je ute boje, pri-lino mekan, kotica se delimino odvaja odmesa. Plodovi su dobrog ukusa. Osetljiva jena bakterioznu pegavost lista. Pogodnija je zagajenje u junijim, toplijim regionima.

Redhaven je najzastupljenija sorta svihvremena, svuda u svetu. Ukrtanje (Halehavenx Kalhaven) je izvreno u Miigenu 1940. go-dine (Michigan Agricultural Expriment Stati-on). Neposredno po uvoenju u proizvodnju,postala je standard u pogledu otpornosti na ni-

ske temperature i kvaliteta ploda. Neophodanbroj sati za jarovizaciju je 950. Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom.Stablo je srednje bujno, obilno i redovno raa.Dobro podnosi hladnou tokom zime. Sazreva28 dana pre sorte Elberta. to se tie gajenjau podruju Beograda, vreme sazrevanja je oddruge polovine jula, do poetka avgusta. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblikai atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, vr-sto, slatko, dobre arome i odlinog kvaliteta.Kotica se delimino odvaja od mesa. Dobropodnosi transport. Pokazuje srednju otpor-nost prema bakterioznoj pegavosti lista. Sortakoju treba i dalje komercijalno gajiti.

Redskin nastala ukrtanjem sorti J.H.Halex Elberta. Stvorena je u Merilendu, a za sortu je priznata 1944. god. (Maryland Agricultural

Experiment Station, College Park). Zahtevi za jarovizacijom su joj 750 sati. Obrazuje plodoveak i ako se ne ispune ti uslovi. Ovo je veimaproduktivna sorta. Sazreva kasno, 16 dana posleRedhaven-a. Plod je okrugao, sa ponekad izrae-nim avom, dobrog izgleda. Meso je ute boje,veoma vrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Koticase odvaja od mesa. Sorta od lokalnog znaaja.

Redtop nastala ukrtanjem sorti Sunhigh x July Elberta (slobodnim opraivanjem sejanca).Stvorena je u Kaliforniji, a za sortu priznata1961. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Ne-ophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sta-bla su srednje bujna do izuzetno bujna, a dajuplodove srednje krupnoe. Ovo je sorta kojasazreva 6 dana posle Redhaven-a. Plod je okru-gao do jajast, srednje krupnoe i odline boje.Meso je ute boje, veoma vrsto, dobrog ukusai kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Dobropodnosi transport. Osetljiva je na bakterioznupegavost lista. Sorta koja se jo uvek gaji.

Regina sinonim za ovu sortu je ReginaVemberg. Rezultat je sloene hibridizacije iz-vrene u USDA, Beltsville Station u draviMerilend. Priznata je 1958. godine. Neop-hodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sazreva4 dana posle Redhaven-a. Stabla su srednjebujna. Sorta visokog potencijala rodnosti.Pupoljci su delimino osetljivi na hladnou,tako da su skloni oteenjima izazvanim ra-nim prolenim mrazevima. Plodovi su okru-gli do jajasti, sa ponekad naglaenom brada-vicom i avom. Boja pokoice je intenzivna,i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je ute boje,vrsto, sono, slatko do nakiselo, dobrog jeukusa i vrlo dobrog kvaliteta. Kotica se de-

limino odvaja od mesa. Osetljiva je na bak-terioznu pegavost lista. Jo uvek prisutna ukomercijalnoj proizvodnji.


18/60

18

Rio Oso Gem verovatno je sejanac sorte bre-skve Late Crawford dobijene slobodnim oprai-vanjem. Nastala je u mestu Rio Oso u Kaliforni- ji. Introdukovao ju je 1931. godine W.F.Yerkes.Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ovasorta breskve ima veoma kasno vreme sazrevanja 34 dana posle sorte Redhaven. Stabla su slabe tosrednje bujnosti, u zavisnosti od prisustva laten-tnih virusa. Redovno raa, a rodnost je srednja dovisoka. Plodovi su ovalnog oblika, sa naglaenimavom i bradavicom; nema dobru boju pokoice,stoga nije naroito atraktivnog izgleda. Mezokarp je ute boje, vrlo vrst, veoma dobrog kvaliteta.Kotica se odvaja od mesa. Srednje je osetljiva nabakterioznu pegavost lista.

Royal Gold takoe poznata pod imenom Za-idar. Ova sorta predstavlja mutaciju sorte Sprin-gtime koja je nastala iz privatnog oplemenjivakog

programa Flojda Zaigera iz Modesta u Kaliforniji.Priznata je 1967. godine. Neophodan broj asovaza jarovizaciju je samo 500 sati. Nije pogodna zagajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Izmrza-va u severnijim regionima. U povoljnim uslovimastabla daju osrednje prinose. Plod je srednje vrst,ute boje, a na osunanoj strani dopunska boja je crvena. Meso je ute boje i dobrog je kvaliteta.Kotica se delimino odvaja od mesa. Osetljiva jena bakterioznu pegavostlista. Ne preporuuje seza irenje. Sorta od lokalnog znaaja.

Southland nastala je u SAD. Ova sorta jesejanac samooplodne sorte Halehaven. Introdu-kovana je 1946. godine. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Radja srednje obilno. Sazreva10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okrugao,mana joj je nedostatak crvene boje, nije lepogizgleda. Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrogkvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Osetljiva jena bakterioznu pegavostlista. Ne preporuuje seza irenje. Sorta od istorijskog, ali lokalnog zna-aja.

Springcrest Ova sorta je rezultat sloene hi-bridijzacije. Za sortu je prizanta 1972. godine(USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj satiza jarovizaciju je samo 650. Radja srednje obilno.Ovo je rana sorta koja sazreva 23 dana pre Red-haven-a. Plod je sitan, okrugao i sa katkad nagla-enom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda.Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrog kvali-teta. Kotica se delimino ili potpuno odvaja (upunoj zrelosti). Dobro podnosi transport. Oset-ljiva je na bakterioznu pegavost lista. Jo uvek jeprisutna u komercijalnoj proizvodnji.

Springold nastala u SAD, kao rezultat sloene

hibridizacije. Za sortu je priznata 1966 (USDA,Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jaro-vizaciju je 850. Daje srednje do visoke prinose.

Sazreva rano, 27 dana pre sorte Redhaven. Plod je sitan do srednje krupan, okruglog oblika i saponekada naglaenom bradavicom. Privlanogizgleda. Glavni nedostaci ove sorte su veliki brojplodova sa koticom koja puca, i neodgovaraju-a krupnoa plodova. Meso je ute boje, srednjevrsto i dobrog kvaliteta. Kotica se ne odvaja odmesa. Pokazuje osetljivost prema bakterioznoj pe-gavosti lista. Ovo je jedna od boljih sorti u odno-su na ostale rane sorte. Dobro podnosi transport. Jo uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji.

Springtime jo je poznata pod imenom Fleu-ry, Jasmin, Precoce Agenaise. Stvorena je u Kana-di, a za sortu priznata 1953. godine (ArmstrongRasadnici iz Ontarija, Kanada). Ova sorta pripadaroditeljskim kombinacijama od kojih su nastalesorte Springcrest, Starlite i Camden (4). Neop-hodan broj sati za jarovizaciju je 650. Sazreva ve-

oma rano, tridesetak dana pre Redhaven-a. Plod je krupan i sa veoma naglaenom bradavicom, aosnovna boja je zelenkasta. Daje srednje obilanrod. Meso je belo, meko, dobre arome i zadovo-ljavajueg kvaliteta. Kotica se ne odvaja od mesaSrednje otporna na bakterioznu pegavost lizta.Sorta od istorijskog, ili samo lokalnog znaaja.

Stark EarliGlo jo poznata i kao Roxburgh,Roxtu i ErliGlo. Ova sorta predstavlja mutacijukoju je stvorio J.M. Roxburgh iz mesta Simco,Ontario, Kanada). Uvedena je u proizvodnju1957. god. Neophodan broj sati na niskim tem-peraturama je 950. Daje visoke prinose. Sazreva10 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnog obli-ka, sa naglaenim avom i bradavicom. Prilinoatraktivnog izgleda. Meso je ute boje, srednjevrsto, mekano pri bradavici, poludurancija, do-brog ukusa i kvaliteta. Otporna na bakterioznupegavost. Sorta od lokalnog znaaja.

Summergold nastala je u Beltsvilu, dravaMerilend, a za sortu je priznata 1970. godine(USDA, Byron, Georgia). Stvarana je sa ciljemda bude visokokvalitetna breskva za preradu, aliodmah nakon priznavanja nala je svoje mestokao sorta za sveu potronju. Neophodan brojsati na niskim temperaturama radi jarovizacije je750. Srednje obilno raa. Sazreva 18 dana posleRedhaven-a. Plod je okruglog oblika, prilinoatraktivnog izgleda, iako mu je mana nedostatak crvene boje. Meso je ute boje i srednje vrsto.Ono to je zanimljivo je to da plodovi ne gubebrzo vrstinu. Veoma je dobrog kvaliteta. Koticase odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterio-znu pegavost.

Summerglo predstavlja sejanac nastao ukr-

tanjem sorti Collins x Red Slovenia. Ova sor-ta nastala je u Nju Derziju, a testirana je podoznakom NJ233. Za sortu je priznata 1978. god.


19/60

19

(Poljoprivredna eksperimentalna stanica u NjuDerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je750. Stabla daju srednje visoke prinose. Pupoljcipokazuju blagu osetljivost na mrazeve. Sazreva 9dana posle sorte Redhaven. Plod je krupan, okru-glog oblika, a brazda je naglaena. Nije naroitoatraktivnog izgleda. Meso je ute boje, mekanodo srednje mekano, dobrog ukusa. Uopte uzev,ova sorta daje plodove dobrog kvaliteta. Koticase odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterio-znu pegavost. Sorta od lokalnog znaaja. Ne pre-poruuje se za gajenje u komercijalnim zasadima.

Summerset nastala kao rezultat kompleksnehibridizacije. Stvorena je u SAD, a za sortu pri-znata 1965. god. (USDA, Fresno, Kalifornija).Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Dajevisoke prinose. Ovo je sorta sa izuzetno kasnimvremenom sazrevanja (35 dana posle sorte Elber-

ta, odnosno 63 dana posle Redhaven-a). Plod jeokruglog oblika i ima naglaenu brazdu. Nedo-statak joj je crvena boja pokoice, to nepovoljnoutie na izgled. Mezakarp je ute boje, vrste tek-sture i zadovoljavajueg je kvaliteta. Kotica se od-vaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost.Ne preporuuje se za komercijalnu proizvodnju.Sorta od istorijskog, ali samo lokalnog znaaja.

Suncrest hibrid nastao ukrtanjem sorti Alamar x Gold Prah. Priznata je 1959. godine(USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan brojsati na niskim temperaturama za jarovizaciju je650. Stablo je srednje do veoma bujno. Sortakoja daje visoke prinose, i do izvesne mere dobropodnosi niske temperature. Sazreva 18 dana po-sle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, atrak-tivnog izgleda. Meso je ute boje, vrsto, sono,veoma ukusno i sveukupno dobrog kvaliteta.Kostica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakte-rioznu pegavost i trule plodova(Monilinia sp.) Jo uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.

Sunhaven nastala ukrtanjem sorti Red-haven x SH50 (= J.H. Hale x Halehaven). Zasortu priznata 1955. god. (Poljoprivredna ek-sprimentalna stanica u Miigenu). Neophodanbroj sati za jarovizaciju je 850. Daje visoke pri-nose. Sazreva 12 dana posle Redhaven-a. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa naglaenim avomi bradavicom, slabo prekriven nim maljama, iprilino dobrog izleda. Meso je ute boje, do-brog ukusa, ali previe mekano za komercijalnuupotrebu i manipulaciju. Srednje otporna nabakterioznu pegavost i trule plodova(Monili-nia sp.) Zamenjuje se drugim sortama. Even-tualno, sorta lokalnog tipa.

Sunhigh nastala ukrtanjem J.H. Hale x NJ-40CS (= Carmen x Slappey). Introdukovana je1938. god. (Poljoprivredna eksprimentalna sta-

nica u Nju Derziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje srednje visoke prinose.Sazreva 14 dana posle Redhaven-a. Plod je oval-nog oblika sa ponekada naglaenom bradavicom.Veoma atraktivnog izgleda. Meso je ute boje,srednje vrsto, odline teksture i ukusom koji seu nekim delovima SAD smatra standardom vi-sokog kvaliteta. Kotica se odvaja od mesa. Veo-ma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Jo uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji.

Sunshine predstavlja mutaciju sorte Red-haven. Otkrio ju je Don Erera iz Hamonto-na, Nju Derzi, a u proizvodnju je uvedena1962. godine (Bountiful Ridge Nursery, Prin-cess Anne, Maryland). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Stablo je veoma rodno,sa tendencijom da prerodi, to za posledicuima sitne plodove. Proreivanje plodova bi

bilo korisno. Sazreva 6 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, sa veoma nagla-enom bradavicom. Boja pokoice je tamna,ime plod gubi na izgledu. Meso je ute boje,srednje vrsto, ne naroito dobrog kvaliteta.Kotica se odvaja od mesa. Otporna na bakte-rioznu pegavost. Ne preporuuje se za gajenje.Lokalnog je znaaja.

Triogem nastala ukrtanjem sorti J.H.Hale x Marigold. Za sortu je priznata 1938.god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanicau Nju Derziju). Neophodan broj sati za jaro-vizaciju je 850. Stablo veoma obilno raa. Ovasorta obrazuje veliki broj plodova, i neophod-no je prorevanje. Sazreva sporo, oko 5 danaposle sorte Redhaven. Plodovi su okruglogoblika, sa naglaenim avom. Atraktivnog suizgleda, bez obzira na nedostatak crvene boje.Meso je ute boje, srednje vrsto, dobrog kva-liteta. Kotica se odvaja od mesa. Otporna nabakterioznu pegavost. Ne preporuuje se zagajenje u komercijalnim zasadimaa. Sorta beznaroitog znaaja.

Veteran nastala ukrtanjem sorti Vaughanx Stark Early Elberty. Stvorena je u Kanadi.Priznata 1928. godine (Horticultural Resear-ch Institute Ontario, Vineland, Ontario, Ka-nada). Neophodan broj sati za jarovizaciju je1050. Stablo obilno raa. Sadri gen koji seodnosi na sterilnost polena. Sazreva 23 danaposle Redhaven-a. Po obliku, plod je okrugaodo jajast, sasvim privlanog izgleda, uprkosnedostatku crvene boje. Meso je ute boje,mekano i nije naroito dobrog kvaliteta za tr-ita sveim proizvodima. Sorta ima zadovo-ljavajui kvalitet za preradu. Kostica se odvaja

od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pe-gavost. Sorta od istorijskog znaaja. Ne prepo-ruuje se za gajenje.


20/60

20

SOR E S VORENE U SRBIJI

okom poslednjih tridesetak godina, u Srbi- ji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoli-ko sorti breskve (3, 5)

aak nastala ukrtanjem sorti Vetaran xEarly East. Stvorena je u Institutu za voarstvou aku, Srbija. Za sortu je priznata 1973. go-dine. Stablo je srednje bujno do bujno, i obilnoraa. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a.Plod je sitan to srednje krupan, ovalnog obli-ka, sa izraenim avom, slabo prekriven nimmaljama. Atraktivnog izgleda. Osnovna boja jenarandasta, a dopunska crvena u vidu prame-nova. Meso je srednje vrsto, sono, ne struk-ture, ute boje, slatko-nakiselog ukusa. Dobrog je kvaliteta. Kotica se delimino odvaja odmesa. Otporna je na Moniliniju, ali je osetljiva

na kovrdavost lia. Od lokalnog je znaaja.Dora - nastala je 1966. god. ukrtanjem sorti

Elberta x Springtime. Stvorena je u Institutu zavoarstvo u aku, Srbija. Za sortu je prizna-ta 1986. godine. Stablo je bujno i obilno raa.Pupoljci su otporni na mraz. Berba se moraobavljati u nekoliko navrata. Poslednja berba je5 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, ne-znatno spljoten u pravcu ava, krupan i atrak-tivnog izgleda sa 60% crvene boje preko uteosnove. Meso je vrsto, slatko-nakiselo, uteboje, dobrog ukusa. Meso se potpuno odvajaod kotice. U godinama sa veom koliinompadavina dolazi do pucanja kotice. Dobropodnosi transport. Osetljiva je na kovrdavostlista, a tokom vlanih/kinih godina trule plo-dova moe da bude problem. Ima potencijal zagajenje u komercijalnim zasadima.

Julija nastala je 1970. godine ukrtanjemsorti Redhaven x Collins. Stvorena je u Insti-tutu za voarstvo u aku, Srbija. Za sortu jepriznata 1986. godine. Stablo je srednje buj-no. Obilno i redovno raa. Ima tendenciju daprerodi, stoga je obavezno proreivanje da bise dobili krupni plodovi. Sazreva 20 dana preRedhaven-a. Plod je ovalnookruglastog obli-ka, sa sitnom bradavicom i naglaenim avom.Plod je sitan do srednje krupan, privlanogizgleda, osnovna boja je uta, a dopunska cr-vena koja prekriva 60% povrsine ploda. Meso je vrsto, sono, ne strukture i prijatnog slat-ko-nakiselog ukusa. Kotica se delimino od-vaja od mesa, a u punoj zrelosti se odvaja odmesa. Dobro podnosi transport samo ukolikoplodovi nisu potpuno sazreli. Osetljiva je nakovrdavost lista, a pokazuje tolerantnost pre-

ma Moniliniji. Moe se gajiti na okunicamai u komercijalnim zasadima.

Radmilovanka - (mutacija J.H. Hale) sazre-va priblino mesec dana posle Redhaven-a, ili udrugoj polovini septembra (podruje Beograda).

Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a)sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a.

Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a)sazreva 2 dana posle sorte Maja.

NOVOS VORENE SOR E BRESKVE ZA SVEU PO RONJU

Svi su izgledi da su potroai vie naklonjeniplodovima breskve visokog kvaliteta sa inten-zivnijom bojom. Poslednjih godina zabeleena je poveana ponuda ba takvih sorata uglavnomzahvaljujui postojanju dva privatna programaoplemenjivanja i selekcije iz Miigena. Jedan je

oplemenjivaki program Pola Fraidija, iz koga je proistekla serija Flaming Fury, a drugi Anete i Rendija Bjorg koji su razvili programzvezdanih sorti breskve (Stellar peaches).Ove sorte mogu zadovoljiti zahteve potroaa21. veka. Sve su popularnije i postepeno zame-njuju neke starije, poznate sorte. Nale su svojemesto u katalozima mnogih rasadnika, kako uzapadnim tako i u istonim dravama SAD.

ZVEZDANE SOR EBRESKVE S ELLAR PEACHES

Olstar (Allstar) sazreva pre sorte Crestha-ven, odnosno 18 dana pre Redhaven-a. Od 90 100% povrine ploda je brilijantne crveneboje, ima svetlo uto meso koje ne tamni usled

oksidacije. Plod je veoma krupan, vrst, veo-ma dobrog ukusa. Dobro podnosi transport iskladitenje. Stablo i plod pokazuju otpornostprema bakterioznoj pegavosti.

Outumstar (Autumnstar) sorta kasnog vre-mena zrenja, nekih 45 dana posle Redhaven-a.Plod je vrlo krupan, okruglog oblika, 80% plo-


21/60

21

da je prekriveno crvenom bojom. Plodovi suznatno vie obojeni u odnosu na sortu Fayette.Stablo je otporno na mrazeve i raa obilno iredovno. Otporna je na bakterioznu pegavost.ransportabilna je i doro se uva u skladitu.

Blejzingstar (Blazingstar)- je sorta saokruglim, veoma vrstim plodovima koja sa-zreva oko 5 dana posle sorte Redhaven. Deve-deset procenata povrine ploda je plamenocr-

vene boje, sa izuzetno ukusnim i kvalitetnimmesom ute boje koje ne ispoljava tendencijutamnjenja. Plod je dobre krupnoe, ima veo-ma sitnu koticu koja se odvaja od mesa. Po-koica oko peteljke nije podlona oteenjimaprilikom berbe, peteljkin oiljak je suv, veoma je transportabilna. Stablo je bujno, uspravno,iroke krune. Sorta je otporna na niske tem-perature sa istorijom redovne i obilne rodno-sti. Otporna je na bakterioznu pegavost.

Blaingstar (Blushingstar) sazreva 12 dananakon sorte Redhaven. Plod je srednje krupando krupan, prekriven crvenim rumenilom preko

80 90% povrine ploda ija je osnovna bojabela. Pokoica ploda je osetljiva. Veoma obil-no raa. Meso je bele boje sa malo crvenila oko

kostice. Ukus je veoma dobar, umereno-sladak sa malo povienim sadrajem kiselina. Pokazujesrednju otpornost na bakterioznu pegavost.

Bajtstar (Brightstar) sazreva 10 dana presorte Redhaven Veoma je produktivna sorta.Od 60 80% povrine ploda je crvene boje.Kotica se delimino odvaja od mesa. Povre-meno se desi da veoma mali broj kotica puca.Meso je ute boje, vrlo slatko, blagog ukusa isa tipinom aromom breskve. Plod je okru-glog oblika, i nema bradavicu. Ovo je izuzet-no kvalitetna rana sorta breskve.

Koralstar (Coralstar) sazreva 12 dana posleRedhaven. Plod je krupan sa 60 70% povrsineprekrivene crvenom bojom. Peteljkino udubljenje

je duboko, av je neznatno naglaen, a nekih godi-na na pokoici se mogu pojaviti ne malje. Meso jevrsto, dobre teksture, prijatnog ukusa, ute boje.Uopte uzev, veoma kvalitetna sorta. okom kinihgodina, primetna je tendencija pucanja kotice. Po-kazuje otpornost prema bakterioznoj pegavost.

Erlistar (Earlystar) sazreva 15 dana presorte Redhaven. Plod je krupan, lepog izgle-da, sa 80% povrine ploda obojene crvenombojom. Kotica se delimino odvaja od mesakoje je prijatne ute boje i odlinog ukusa.

Redstar izuzetno lepa sorta sa tamno-crvenombojom preko 80% povrine ploda ija je povrinau osnovi proarana pramenovima. Plod je krupando veoma krupan, vrst, i odlinog je ukusa. Do-


22/60

22

bro podnosi transport. Odvajanje kotice od mesa je skoro potpuno. Ima veoma mali broj plodovasa koticom koja puca. Sazreva istovremeno sasortom Redhaven a ponekad oko 3 dana kasnije.Stablo ima lepo razvedenu krunu, dobro podnosiniske temperature. Relativno je otporna na bakte-rioze pegavost i rak (Fusicoccum sp.).

Rajzingstar (Risingstar) ovo je veomaatraktivna, visoko kvalitetna rana sorta. Stablo je srednje bujnosti, obilne rodnosti sa otpor-noscu na niske temperature. Ima tendenciju daprerodi, stoga je neophodno vriti proreiva-nje da bi se dobilo na krupnoi preostalih plo-dova. Sazreva 8 dana pre sorte Redhaven. Imaplodove vrlo ujednaenog oblika, obojenosti isazrevanja, moe da se obere u dva do tri navra-ta. Plod je krupan, svetlo narandasto-crven sanesto tamnijim crvenim pramenovima. Meso

je vrsto ali se topi u ustima, blagog, slatko-nakiselog, vrlo prijatnog ukusa. Otporna je nabakterioznu pegavost i rak (Fusicoccum sp.).

Glouvingstar (Glowingstar) sazreva 24 danaposle sorte Redhaven. Plodovi su krupni i ravno-merno sazrevaju. Osnovna boja pokoice je uta,a 70% povrine je prekrivno crvenom bojom.Meso se u potpunosti odvaja od kotice. Vrlo jetransportabilna i dobro se uva u hladnjai.

Starfajer (Starre) sazreva 5 dana posleRedhaven-a. Plodovi su krupni, vrsti, naran-dasto-crvene boje. Meso je ute boje sa neznat-nim crvenilom u predelu kotice. Mezokarp je

vrst, izvrsnog je ukusa, i vrlo dobro podnositransport. Raa redovno i obilno. Stablo je buj-no, lepo razvedene krune i vrlo otporno na nisketemperature, kao i na bakterioznu pegavost i rak breskve(Fusicoccum sp.).

BRESKVE IZ SERIJE FLAMING FURY

Flaming Furyje zajedniki naziv za itavuseriju sorti breskve koje sazrevaju tokom itavesezone. Svaka selekcija ponaosob ima svoj oznaku

koja uvek poinje preksom PF. Prednost ovakvognaina oznaavanja je u prepoznavanju imena odstrane kupaca i jednostavnijem marketingu. Naizgled, prodavci i potroai uvek imaju pred so-bom jednu istu sortu koja je uvek crvena i veomavisokog kvaliteta. ako se obezbeuje kontinui-tet i uniformnost u pogledu nabavke, kao i prepo-znatljivost imena kod krajnjih potroaa.

PF 1- je rana sorta. Sazreva 25 dana presorte Redhaven. Obilno i redovno raa. Plod jesrednje krupan do krupan, uglavnom zbog ten-dencije zametanja veoma velikog broja plodova. Adekvatnim proreivanjem regulie se i krupno-a plodova. Plodovi su veoma atraktivnog izgleda,osnovna boja je uta prekrivena rumenilom prekopreko velokog dela povrine. Ima veioma malibroj plodova sa koticama koje pucaju. Otporna je na bakterioznu pegavost.

PF 9A-007je rana sorta koja sazreva 10 danapre Redhaven Plod je krupan, intenzivno obojen,atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, sono,slatko, dobre arome, tipinog ukusa. Kotica sedobro odvaja od mesa.

PF-7A je rana sorta koja sazreva 8 dana preRedhaven Plod je krupan, atraktivnog izgleda.Osnovna boja je narandasto-uta, a 80% povr-ine ploda prekriveno je crvenom bojom. Meso jeslatko, blagog ukusa. Ovo je vrlo kvalitetna sorta.Otporna je na bakterioznu pegavost.

PF Lucky 13 sazreva 5 dana posle Redhaven.Obilno i redovno raa. Obrazuje veoma velikibroj plodova, tako da je kod nje neophodno vritiproreivanje kako bi plodovi bili krupniji. Gene-ralno, plodovi su krupni, vrlo intenzivno obojenii vrlo atraktivnog izgleda. Meso je vrsto, slatko isono, i odlinog ukusa. Izuzetno dobro podnositransport. Plodovi ne opadaju sa grane. Otporna je na bakterioznu pegavost.

PF 24-007 Ovo je jedna od najboljih sortiiz itave serije. Kasno sazreva, oko 25 dana posleRedhaven. Plodovi su izuzetno krupni (vie od 10


23/60

23

S u m m e r s e

t

( + 6 3 )

A u t u m s t a r

( + 4 5 )

F a y e

t t e

( + 3 2 )

B l a k e

( + 3 1 )

J . H

. H a l e

( + 3 1 )

R a d m

i l o v a n

k a

( + 3 0 )

C r e s

t h a v e n

( + 3 0 )

E l b e r t a

( + 2 8 )

P F 2 4 - 0

0 7

( + 2 5 )

P F 2 5 C

( + 2 4 )

G l o w

i n g s

t a r

( + 2 4 )

V e t e r a n

( + 2 3 )

S u m m e r g o

l d

( + 1 8 )

S u n c r e s t

( + 1 8 )

R e d s k i n

( + 1 6 )

S u n h

i g h

( + 1 4 )

G l o h a v e n

( + 1 4 )

S o u t h a v e n

( + 1 2 )

S o u

t h l a n d

( + 1 0 )

V e s n a

( + 9 )

S u m m e r g l o

( + 9 )

M a j a

( + 7 )

F i r e h a v e n

( + 7 )

S u n s h

i n e

( + 6 )

R e d t o p

( + 6 )

T r i o g e m

( + 5 )

D o r a

( + 5 )

B l a z i n g s

t a r

( + 5 )

K a l h a v e n

( + 5 )

S t a r f i r e

( + 5 )

R e g

i n a

( + 4 )

R e d s t a r

( + 3 )

S o r t e k o j e s a z r e v a j u p o s l e s o r t e R e d h a v e n

( + b r o j d a n a )

S o r t e k o j e s a z r e v a j u p r e s o r t e R e d h a v e n

( - b r o j d a n a )

J e r s e y

l a n d

( - 2 )

D i x i g e m

( - 3 )

a a k

( - 3 )

P F L u c k y

1 3

( - 5 )

P F 7 A

( - 8 )

R i s i n g s

t a r

( - 8 )

B r i g

h t s t a r

( - 1 0 )

P F 9 - 0 0 7

( - 1 0 )

E a r l y R e d h a v e n

( - 1 0 )

S t a r

k E a r l y

G l o

( - 1 0 )

D i x i r e d

( - 1 3 )

R e d c a p

( - 1 4 )

A d r i a

( - 1 4 )

E a r l y C o r o n e t

( - 1 5 )

E a r l y

S t a r

( - 1 5 )

A l l s t a r

( - 1 8 )

C a r

d i n a

l

( - 1 9 )

C o l

l i n s

( - 2 0 )

J u l i j a

( - 2 0 )

S p r i n g c r e s t

( - 2 3 )

P F 1

( - 2 5 )

S p r i n g o

l d

( - 2 7 )

R o y a l g o

l d

( - 3 0 )

A r m g o

l d

( - 3 0 )

S p r i n g t

i m e

( - 3 0 )

R e d h a v e n

I s t o v r e m e n o s a s o r t o m

F l a v o r c r e s t

( 0 )

J e r s e y q u e e n

( 0 )


24/60

24

cm u preniku) i atraktivnog izgleda, sa utomosnovnom bojom pokoice i sa 80% povrine pre-krivene crvenom bojom. Meso je vrsto, slatko isono, ute boje. Kotica se odvaja od mesa. Sor-ta odlinog kvaliteta. Dobro podnosi transport.Dosadasnje iskustvo ukazuje na otpornost premabakterioznom raku (Pseudomonas sp.)

PF25C Ovo je sorta sa kasnim vremenom sa-zrevanja (24 dana nakon Redhaven-a). Pupoljcisu otporni na niske temperature, a raa i ondakada kod drugih sorti rod izostane usled mrazeva.Obilno i redovno raa. Plodovi su krupni, inten-zivno obojeni. Meso je slatko, sono i veoma do-brog ukusa. Pokazuje otpornost na bakterioznupegavost.

SOR E BRESKVE NAMENJENEZA PRERADU

Andross nastala kao rezultat sloene hibridiza-cije izvrene na Univerzitetu u Kaliforniji (Davis).Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Za-metne veliki broj plodova i dobro raa. Sazreva 38dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, ute bojesa neznatnom koliinom dopunske boje. Meso jeute boje, veoma vrsto i dobrog kvaliteta, ne topise. Kotica se ne odvaja.. Osetljiva je na bakterioznupegavost. Od interesa za industrijsku preradu.

SerijaBabygold (5,6,7,8 i 9)je nastala kao re-zultat veoma sloenog oplemenjivakog programaizvrenog u Nju Derziju. Kao sorte su priznate1961. godine (Poljoprivredna eksperimentalnastanica u Nju Brunsviku, Nju Derzi).

Babygold 5 Neophodan broj sati za jaro-vizaciju je 850 . Stablo je veoma otporno naniske temperature i obilno raa. esto prerodi.

Da bi plodovi bili krupniji neophodno je vritiproreivanje. Sazreva 8 dana posle Redhaven-

a. Plod je okrugao, sitan do srednje krupan,zadovoljavajueg izgleda. Pokoica je ute bojekoja je proarana crvenom bojom. Meso je ute

boje, veoma vrsto, dobre teksture. Kotica seneodvaja. Osetljiva je na bakterioznu pegavost.Ima komercijalni znacaj za preradjicacku indu-striju. Dobra je za kompote.

Babygold 6 Za jarovizaciju je neophodno850 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitetrodnosti. Sazreva 14 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, sitan do srednjekrupan, privlanog izgleda. Pokoica je uteboje i proarana sa crvenom bojom. Meso je ute boje, vrsto. Kotica se ne odvaja odmesa. Srednje otporna na bakterioznu pega-vost. Nije mnogo rasprostranjena, vie je odlokalnog znaaja.

Babygold 7- Neophodno vreme za jaro-vizaciju je 750 sati. Stablo ima veoma dobarkapacitet rodnosti. Sazreva 22 dana posle

Redhaven-a. Plod je okrugao, sitan do srednjekrupan, ne naroito atraktivnog izgleda. Po-koica je ute boje i proarana crvenim rume-nilom. Meso je ute boje, vrsto, veoma do-brog kvaliteta. Kotica se ne odvaja od mesa.Osetljiva na bakterioznu pegavost. Jo uvek segaji u komercijalne svrhe.

Babygold 8- Neophodno vreme za jaro-vizaciju je 950 sati. Stablo ima veoma dobarkapacitet rodnosti ak i pri nepovoljnim vre-menskim uslovima. Sazreva u isto vreme kadai Redhaven Plodovi su okruglog oblika, sitni,zadovoljavajueg izgleda. Meso je vrsto, do-bre teksture. Sorta dobra za preradu. Kosticase ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterio-znu pegavost. Ima lokalni znaaj.

Babygold 9 ovo je standardna sorta koja seu SAD koristi za preradu. Neophodno vremeza jarovizaciju je 950 sati. Pupoljci su izuzetnootporni na niske temperature, ima tendencijuda prerodi i neophodno je vriti proreivanje.Obilno raa. Sazreva 35 dana posle Redhaven-a. Plod je srednje krupan do krupan, okru-glog oblika i ne naroito atraktivnog izgleda.Osnovna boja pokoice je uto-zelenkasta,sporadino prekrivena rumenilom. Meso jevrlo vrsto, dobre teksture, ute boje. Kosticase ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna zapreradu. Najvei problem kod ove sorte je izu-zetna osetljivost na bakterioznu pegavost lista.Ima veliki komercijalni znaaj.

Loadel verovatno je sejanac samooplod-ne sorte Lovell ili izdanka stabla sorte Elberta.Introdukovana je 1950. godine u Kaliforniji.Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati.

Obilno raa. Sazreva 18 dana posle sorte Red-haven. Plod je okruglog oblika, ne naroitoprivlanog izgleda, a pokoica je uglavnom


25/60

25

ute boje. Meso je ute boje, vrsto, ne topise, pogodno za preradu. Sorta samo lokalnogznaaja. Odlina za plasman na trite u kon-zervisanom stanju.

Vivian nastala kao rezultat sloene hibri-dizacije. Za sortu je priznata 1950.g. (USDA,Palo Alto, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 800 sati. Ovo je sorta koja ve-oma obilno raa. Sazreva 25 dana nakon sorteRedhaven. Plod je okruglog oblika, ne naroi-to privlanog izgleda, a pokoica je uglavnomute boje. Meso je ute boje, vrsto, ne topise, pogodno za preradu/konzervisanje. Sor-ta samo lokalnog znaaja. Nema podataka oosetljivosti na bakterioznu pegavost.

NOVORAZVIJENE SOR E ZA PRERADU

Sledee sorte breskve su trenutno najtrae-nije u Istonim SAD. Verujem da e one i uSrbiji dobro uspevati, s obzirom na sline kli-matske uslove i nadmorsku visinu. Ove sortezavreuju da budu uvezene i introdukovane ukomercijalnu proizvodnju.

Catherina je proizvod veoma sloene hi-bridizacije. Nastala je u Nju Derziju, gde jetestirana pod oznakom NJC83. Ime joj je do-deljeno u INRA u Francuskoj, u ast KatarineBeili, naunice iz Nju Derzija koja se bavilaoplemenjivakim radom. Sorta je priznata jepod imenom Federica, za italijansko trite.Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati.Obilno i redovno raa. Sazreva 3 dana posle

sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, atrak-tivnog izleda, uglavnom zlatnoute boje poko-ice, a oko 30% povrine ploda proarano jecrvenom dbojom. Kotica je relativno sitna.Meso je bledoute boje (poredi se sa sortomBabygold 9), veoma vrsto, dobre teksture,non-melting, a u predelu kotice nije obojena.Ova sorta je veoma pogodna za preradu i to zaIQF ili pojedinano brzo smrznute krikice kao

i za polutke u sirupu (kao kompot). Relativno je osetljiva na bakterioznu pegavost.

Venture nastala je ukrtanjem sorti Sun-cling x NJC81. Ime je dobila pre nekolikogodina (2000?). Stvorena je u HorticulturalResearch Institute of Ontario Vineland, Ca-nada. Nema podataka u vezi sa jarovizacijomali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati.

Vreme sazrevanja je srednje kasno, istovremenosa sortom Babygold 5, odnosno 8 dana poslesorte Redhaven. Stablo je srednje bujno, veomaproduktivno. Plod je krupan, okruglog oblika,veoma atraktivnog izgleda sa lepom dopun-skom crvenom na narandastoute bojej poko-ici. Meso je ute boje, slabo obojeno u predeluoko kotice, non-melting, veoma vrsto i vrlodobrog ukusa. Kotica se ne odvaja od mesa.Izuzetno je pogodna za preradu. Otporna nabakteriozne pege.

Virgil nastala u Vinlandu (Ontario, Kana-da) ukrtanjem sorti Veecling x NJC95. Ime jedobila 1997. godine. Nema podataka u vezi sa

jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno850 sati. Stablo je srednje bujno. Stablo i pupoljcidobro podnose nisle temperature. Plod je okru-glog oblika, krupan i veoma atraktivan sa lepimrumenilom koje pokriva 60% narandasto-utepozadinske boje. Meso je svetlo ute boje. Veoma je vrsto, sono, non-melting, slatko-nakiselogukusa. Breskva odlinog ukusa. Kotica je sitna,okruglog oblika i ne odvaja se od mesa. Veoma

je tolerantna na bakterioznu pegavost lista i truleplodova(Monilinia sp.).


26/60

26


27/60

27

B a b y g o l

d 5

( + 8 )

A n d r o s s

( + 3 8 )

B a b y g o l

d 2

( + 3 5 )

V i v i a n

( + 2 5 )

B a b y g o l

d 7

( + 2 2 )

L o a

d e l

( + 1 8 )

B a b y g o l d 6

( + 1 4 )

B a b y g i l d 9

( + 3 5 )

V e n t u r e

( + 8 )

V i r g i l

( + 5 )

C a t h e r i n a

( + 3 )

S o r t e

k o j e s a z r e v a j u p o s l e s o r t e

R e d

h a v e n

( + b r o j

d a n a )

S o r t e

k o j e s a z r e v a j u p r e s o r t e

R e d

h a v e n

( - b r o j

d a n a

)

R e d

h a v e n

I s t o v r e m e n o s a R e d h a v e n ( 0 )

B a b y g o l

d 8 ( 0 )


28/60

28

NEK ARINE

Crimson Gold -proizala iz privatnog progra-ma za oplemenjivanje (Zaiger) u Modestu, Kali-fornija. Za sortu je priznata 1967. godine, a prviput introdukovana preko Stark Brothers Nurseri-es, Luizijana, Missouri. Poznata je i pod imenimaStark Crimson Gold i Zaiger. Neophodno vremeza jarovizaciju je 750 sati. Izgleda da dobro pod-nosi niske temperature. Izuzetno obilno raa, takoda je neophodno vriti proreivanje da bi se dobilikrupniji plodovi. Rano sazreva, nekih 45 dama presorte Redhaven. Plod je sitan, ovalnog oblika, vrloatraktivne crvene boje. Meso je veoma vrsto, slat-ko, sono, dobrog ukusa, ute boje. Osetljiva je nabakp. Jo uvek se gaji u komercijalne svrhe.

Early Sun Grand sejanac slobodno opraenesorte Sun Grand. Selekcionar je Fred Anderson iz

Modesta u Kaliforniji. Za sortu je priznata 1955.god. Neophodno vreme izlaganja niskim tempe-raturama radi jarovizacije je 650 sati. Stalno veo-ma obilno raa. Sazreva 25 dana pre redh. Plod je dobre krupnoe i boje, okruglog oblika. Meso je vrsto, sono, slatko, dobrog ukusa. Izuzetno jeosetljivo na bakp. Komercijalno odriva sorta.

Fantasia nastala ukrtanjem sorti Gold King xP101-24 (=Gold King nastala slobodnim opraiva-njem). Za sortu je priznata 1969. god. (USDA, Fre-sno, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo je bujno. Rodnost je neustaljena.Nekih godina slabo raa i daje plodove loeg izgle-da. Samooplodna je sorta. Sazreva istovremeno saRedhaven-om. Plod je zadovoljavajue krupnoe,okrugao/ovalan. Kotica se odvaja od mesa. Poko-ica je svetlo-ute boje sa crvenilom koje pokrivavie of polovine ploda. Osetljiva je na bakterioznupegavost lista. Ima komercijalni znaaj.

Flavortop Sejanac slobodno oploene sorte Fa-irtime. Priznata je 1969. god. (USDA, Fresno, Ka-lifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 750sati. Stablo srednje obilno raa. Sorta je samooplod-na. Sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Plod je kru-pan, ovalan, dobrog izgleda. Osnovna boja pokoice je uta, a prekrivena je dopunskom crvenom. Meso je ute boje, vrsto, slatko, sono i dobrog je ukusa.Kotica se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakte-rioznu pegavost. Komercijalno vrlo zastupljena. UKaliforniji je jo uvek vodea sorta.

Independence Sejanac slobodno opraenesorte Red King. Priznata je 1965. godine (USDA,Fresno, Kalifornija). Stablo je bujno, daje sred-nje obilan rod. Sazreva 25 dana pre sorte Redha-ven. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izgleda.

Osnovna boja pokoice je krem, a prelivena je ta-mno-crvenom bojom. Meso je vrlo vrsto, veomadobre teksture i ukusa. Kotica se odvaja od mesa.

Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Komercijal-no cenjena sorta.

Nectared 4 sejanac nastao kao rezultat sloe-ne hibridizacije. Za sortu je priznata 1962. godine(New Jersey Agricultural Experimental Station,New Brunswick). Neophodno vreme izlaganja ni-skim temperaturama radi jarovizacije je 850 sati.Sazreva 23 dana pre sorte Redhaven. Stablo sred-nje obilno raa. Plod je okruglog oblika, i gotovo je u potpunosti prekriven neprivlanom crvenombojom preko zelene pozadinske boje. Meso je uteboje, srednje vrsto do mekano, dobrog je kvalite-ta. Kotica se delimino odvaja od mesa. Otporna je na bakterioznu pegavost. Nema znaaj kao to jeimala. Sorta lokalnog tipa.

Red Jim mutacija sorte Regal Grand. Selekci-onisana u Ridliju, Kalifornija. Neophodno vreme

za jarovizaciju je 750 sati. Stablo dobro raa. Sazre-va 10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglogoblika, gotovo zagasito crvene boje. Meso je vrlovrsto, ute boje, dobrog kvaliteta. Kotica se neodvaja od mesa.

Stark Redgold sejanac slobodno oploene sor-te Sun Grand. Introdukovana je 1962. god. prekoStark Brothers Nurseries, Luizijana, Misuri. Neop-hodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Stablo jeslabije bujnosti u odnosu na ostale sorte breskvei/ili nektarine. Dobro raa i pouzdana je u pogleduredovnog plodonoenja. Sazreva 5 dana pre sorteRedhaven. Plod je okruglog/ovalnog oblika, in-tenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je uteboje, dobrog kvaliteta. Meso se odvaja od kotice.Osetljiva je na bakterioznu peavost lista. Jo uvek se gaji u komercijalne svrhe.

Stark SunGlo jo je poznata i pod imenima Andup i SunGlo. Sejanac je slobodno oploenesorte Sun Grand. Priznata je 1962. godine i in-trodukovana je 1962. god. preko Stark BrothersNurseries, Luizijana, Misuri. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Nije pouzdana u pogleduredovnosti raanja. U sutini, srednje obilno raa,mada nekih godina donosi prilino dobar rod. Sa-zreva 12 dana pre Redhaven-a. Plod je dobre kru-pnoe i atraktivne boje. Meso je ute boje, ukusno.Meso se odvaja od kotice. Osetljiva je na bakteri-oznu pegavost lista. Jo uvek se gaji u komercijalnesvrhe.

Sun Grand Poznata i kao Simaloo Masterpe-ace, Sunbrite, Sungrand. Stvorena je u Kaliforniji.Neophodno vreme za jarovizaciju je 650 sati. Obil-no raa, a plodovi su krupni i kvalitetni. Sazreva30 dana pre Redhaven-a. Plod je okruglog oblika i

vrlo atraktivnog izgleda. Meso je ute boje, veomadobrog ukusa. Kotica se odvaja od mesa. Komer-cijalno gajena sorta.


29/60

29

R e d J i m

( + 1 0 )

S o r t e k o j e s a z r e v a j u p o s l e s o r t e R e d h a v e n

( + b r o j d a n a )

S o r t e k o j e s a z r e v a j u p r e s o r t e R e d h a v e n

( - b r o j d a n a )

S t a r k R e d G

o l d

( - 5 )

S t a r k S u n G l o

( - 1 2 )

F

F23.0 Fresh Peaches Guide

Documents

Transcript of F23.0 Fresh Peaches Guide