Република Србија - Ministry of Finance...Република Србија...

ТЕКУЋА МАКРОЕКОНОМСКА КРЕТАЊА

Мај 2019.

Република Србија

Министарство финансија

Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

* Приликом коришћења анализа објављених у овој презентацији обавезно је навођење извора.

РЕАЛНИ СЕКТОР

Очекивани кумулативни раст у периоду 2019-2021. година износи

11,9%

Раст БДП у првом кварталу 2019. године износио је 2,3% мг.

Према ИПАС у марту 2019. године је остварен раст привредне

активности од 2,3% мг

Укупна индустрија у марту међугодишње је мања за 2,8%

Мартовски промет робе у трговини на мало реално већи за 9,5%

У марту је број туриста међугодишње већи за 5,7%

Министарство финансија Републике Србије – Сектор за макроекономске и фискалне анализе и пројекције

Извор: РЗС, обрачунато у Мфин;

* Сума четири квартала

Доприноси годишњој стопи раста БДП,

расходна страна, п.п.

Доприноси годишњој стопи раста БДП,

производна страна, п.п.

Привредна активност у 2018. години већа од првобитно очекиване.

Сви производни сектори бележе позитивно кретање. Раст укупне

привредне активности вођен је услужним сектором, уз снажан позитиван

утицај пољопривреде. Интензивиран инвестициони циклус обезбедио је

убрзање грађевинске активности, док је стабилан позитиван допринос

укупне индустрије највећим делом опредељен кретањима у

делатностима прерађивачке индустрије. Позитиван допринос нето

пореза указује на убрзање личне потрошње услед раста животног

стандарда.

Према прелиминарним подацима РЗС раст БДП у 2018. години износио је 4,3%. Првобитно пројектована стопа раста од 3,5%

премашена је активирањем позитивних ризика, пре свега кроз пољопривредну производњу значајно изнад очекиване, као и

већом грађевинском активношћу од пројектоване, како у јавном тако и у приватном сектору.

Инвестиције и потрошња домаћинстава су доминантне компоненте

расходне стране БДП по генерисаном расту, a праћене су позитивним

утицајем државне потрошње услед постепене фискалне релаксације.

Нето извоз је имао негативан утицај на стопу раста услед снажног увоза

репроматеријала и инвестиционе опреме с једне стране, као и

негативног утицаја прошлогодишње пољопривредне сезоне на извоз у

првој половини 2018. године.

-2.7

0.7

2.0

-0.7

2.9

-1.6

1.8

3.3

2.0

4.3

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018*

проц

ентн

и п

оени

Пољопривреда Индустрија

Грађевинарство Услуге

Нето порези БДП

-2.7

0.72.0

-0.7

2.9

-1.6

1.8

3.32.0

4.3

-15

-10

-5

0

5

10

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018*

проц

ентн

и п

оени

Лична потрошња Државна потрошња

Инвестиције Нето извоз

Залихе БДП


Доприноси стопи реалног раста БДП,

производни приступ, п.п.

Доприноси стопи реалног раста БДП,

расходни приступ, п.п.

Очекивани кумулативни раст у периоду 2019-2021. година износи 11,9%.

Раст ће у овом периоду бити доминантно вођен домаћом тражњом,

услед наставка интензивне инвестиционе активности али и раста личне

потрошње становништва. Повећање приватне потрошње пројектовано је

по нижој стопи од убрзања привредне активности и у просеку износи

3,2%. Ово повећање у себи не садржи нарушавајуће елементе

успостављеним равнотежама. Очекује се стабилан раст инвестиција у

просеку од око 6% годишње, што ће постепено подизати њихово учешће

у структури БДП. Просечан годишњи раст извоза биће 9,4% и бржи је од

очекиваног раста увоза за 8,1%.

Посматрано на страни понуде, услужни сектор и индустрија ће задржати

улогу доминантних извора раста и повећавати креирану БДВ у просеку

годишње за 3,8% и 4,9%, респективно. Позитиван допринос ће доћи и од

очуваног динамичног раста грађевинске активности који ће просечно

годишње износити око 8%. Након пада у 2019. години, услед високе

базе у 2018. години, очекује се скроман раст пољопривредне

производње у 2020. и 2021. години.

Извор: РЗС; прерачунато у МФИН

Након остварене стопе привредног раста од 4,3% у 2018. години, према пројекцијама Министарства финасија у периоду 2019–2021.

очекује се просечан годишњи раст привредне активности од 3,8%.

3.3

2.0

4.3

3.54.0 4.0

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2016 2017 2018 2019 2020 2021

Нето извоз Инвестиције

Приватна потрошња Државна потрошња

Промена у залихама Реални раст БДП

ПРОЈЕКЦИЈА

3.3

2.0

4.3

3.5

4.0 4.0

-3

-1

1

3

5

2016 2017 2018 2019 2020 2021



Нето порези Реални раст БДП

ПРОЈЕКЦИЈА


Доприноси кварталној стопи раста БДП,

расходна страна, п.п.Доприноси кварталној стопи раста БДП,

производна страна, п.п.

Према флеш процени РЗС, у првом кварталу 2019. године регистрован је

међугодишњи раст од 2,3%.

У првом кварталу 2019. године улогу носиоца раста задржава услужни

сектор са доприносом од 1,8 п.п. Смањена спољна тражња за

производима прерађивачке индустрије, уз негативни допринос електро-

eнергетског сектора, имали су за последицу наставак негативног утицај

индустрије на укупни раст. Интензивирани инфраструктурни радови

резултирали су растом грађевинске активности изнад очекивања и

обезбедили допринос овог сектора расту БДП од 0,5 п.п.

Посматрано по агрегатима употребе, раст је вођен приватном

потрошњом која даје допринос од 2,4 п.п. Овај раст је обезбеђен

континураним повећањем запослености, као и одрживим повећањем

пензија и плата у јавном сектору. Значајан допринос инвестиција

детерминисан је повећаним обимом грађевинских радова и повећаним

улагањима у изградњу, набавку и модернизацију основних средстава. С

друге стране, оваква кретања, уз повећану потребу привреде за

репроматеријалом определила су нешто динамичнији раст увоза,

односно, негативан допринос нето извоза укупном привредном расту.

Извор: РЗС; прерачунато у МФИН

Према анализи Министарства финансија раст је вођен услужним сектором и убрзањем грађевинске активности, посматрано са

производне стране, док приватна потрошња и инвестиције представљају доминантне изворе на расходној страни.

3.43.0

4.0

2.9

1.6 1.82.2

2.5

4.9 4.9

4.1

3.4

2.3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2016 2017 2018 2019



Нето порези Бруто домаћи производ (БДП)

3.43.0

4.0

2.9

1.6 1.82.2 2.5

4.9 4.94.1

3.4

2.3

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2016 2017 2018 2019

Приватна потрошња Државна потрошња

Инвестиције Нето извоз

Залихе Бруто домаћи производ (БДП)


ИПАС – оригинални подаци, десезонирана серија и тренд циклус

(2018=100)

Индикатор привредне активности по секторима,

(доприноси расту, п.п.)

ИПАС показује раст привредне активности у марту од 2,3% мг.

Министарство финансија, за потребе континуираног мониторинга

економске активности и раног идентификовања активирања ризика

привредног раста, на бази краткорочних показатеља израђује

композитни индикатор привредне активности Србије – ИПАС*, као

показатељ кретања БДП у месечној динамици. Овај индикатор показује

високу поузданост за сагледавање краткорочних кретања али се не

може користити изоловано за оцену годишњих и средњорочних

трендова.

Најснажнији допринос расту привредне активности у марту од 1,7 п.п

долази од услужних делатности, пре свега као резултат раста сектора

трговине и телекомуникација, али и повећања у сектору угоститељских

услуга. Грађевинска активност је забележила позитивна кретања са

доприносом од 0,6 п.п. За разлику од претходног месеца, индустријска

производња је негативно утицала на раст БДП са 0,4 п.п, пре свега

услед ремонта производних капацитета у нафтном и хемијском

комплексу, без којих би утицај индустрије био неутралан.

* http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281

Улужни сектор задржава улогу доминантног извора раста. Планирани ремонти у водећим компанијама нафтног и хемијског комплекса

детерминисали су негативан допринос укупне индустрије, док је грађевинска активност имала обим изнад очекиваног. Пољопривредна

производња је за сада процењена на бази просечне пољопривредне сезоне, што даје миноран негативан допринос.

5.0

3.9

5.75.4

4.0

5.3

4.7

4.03.7

4.3

3.3

2.6

0.9

3.8

2.3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II III

2018 2019

Пољопривреда Индустрија Грађевинарство

Услуге Нето порези БДП

80

85

90

95

100

105

I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III

2015 2016 2017 2018 2019

Оригинални подаци Тренд циклус Десезонирани подаци

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=13281


Физички обим укупне индустрије у марту међугодишње је мањи за 2,8%.

Електро-енергетски сектор се опоравља, док је успоравање прерађивачке индустрије последица краткорочних утицаја. Већа производња електричне енергије за 7,3% и рударстава за 3,2% ипак није надоместила пад прерађивачке индустрије од 5,9%. Како је

пад детерминисан привременим чиниоцима, очекује се да ће пројектована стопа бити достигнута до краја године.

Индекси прерађивачке индустрије (2018=100)

Извор: РЗС, обрачунато у Мфин

Најзначајнији позитиван допринос кретању укупне индустрије даје

повећање производње струје за 7,3% мг. Такође, по значајном позитивном

утицају издвајају се производња основних метала и производња

производа од неметалних минерала са растом од 24,7% и 31,5%,

респективно. Делатност основних метала доминантно је одређена

динамиком производње смедеревске железаре, док је производња

производа од неметалних минерала стимулисана успостављеним

позитивним кретањима у грађевинарству.

Пад прерађивачке индустрије највећим делом је опредељен застојем у

производњи НИС услед планираног ремонта, као и ремонтом у ХИП-

Петрохемија

Физички обим делатности производње нафтних деривата мањи је за

89,7% мг, док је хемиска индустрија произвела мање количине за 14,3%.

Примера ради, да је у ове две делатности задржан ниво производње из

марта прошле године, при идентичним кретањима осталих делатности,

стопа раста прерађивачке индустрије би била око 2,5%, односно, укупна

индустрија би бележила међугодишњи раст од око 3%. Како се ради о

најављеним и планираним смањењима производње, која су последица

производних процеса и која ће на годишњем нивоу бити надокнађена,

овим кретањима и њиховом утицају може се приписати привремени

карактер.

Индекси укупне индустријске производње (2018=100)

75

80

85

90

95

100

105

110

I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд

65

75

85

95

105

115

I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Оригинални подаци Десезонирани подаци Тренд


У првом тромесечју 2019. године индустријска производња је нижа за 1,9% мг.

На позитивна кретања која су регистрована у фебруару, надовезала су се мартовска успоравања изазвана ремонтима у делатностима са високим уделом у укупној индустрији. Овим је и поред назнака опоравка електро-енергетског сектора опредељено

међугодишње смањење физиког обима производње за прва три месеца.

Извор: РЗС, обрачунато у Мфин

Индустријска производња по производним секторима и намени,(доприноси расту, п.п.)

Кумулативно гледано, у прва три месеца 2019. године, најзначајнији

позитиван допринос расту даје производња машина, производа од гуме и

пластике и производа који се користе у грађевинарству.

Негативна стопа раста опредељена је значајно мањом производњом

нафтних деривата и хемикалија, што је успоравање изазвано

привременим чиниоцима, те се до краја године може очекивати благо

позитиван утицај ових делатности.

Доприноси стопи раста укупне индустрије, јануар–март 2019.

-1.9

-15

-10

-5

0

5

10

20

01

2002

20

03

20

04

20

05

20

06

2007

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

I–II

I 2

01

9

Нетрајни производи за широку потрошњуТрајни производи за широку потрошњуКапитални производи

Интермедијарни производи, осим енергијеЕнергија

Индустрија укупно

0.4

0.2

0.2

0.2

0.2

0.2

0.2

0.2

0.1

0.1

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

-0.1

-0.1

-0.1

-0.2

-0.2

-0.2

-0.2

-0.3

-0.5

-0.8

-1.2

-1.9

Произ. машина и опреме

Остале прерађивачке делатности

Произ. пр. од гуме и пластике

Произ. пр. од неметалних минерала

Произ. папира и пр. од папира

Произ. металних производа

Производња основних метала

Произ. осталих саобраћајних сред.

Фармацеутска индустрија

Поправка и монтажа маш. и опр.

Штампање и умножавање

Произ. прехрамбених производа

Експлоатација угља

Произ. коже и предмета од коже

Остало рударство

Експл. сирове нафте и прир. гаса

Произ. текстила

Произ. намештаја

Произ. рачунара, елек. и опт. пр.

Произ. електричне опреме

Производња пића

Производња дуванских производа

Снабд. ел. енергијом, гасом и паром

Експлоатација руда метала

Производња одевних предмета

Прерада дрвета и пр. од дрвета

Произ. мотор. возила и приколица

Произ. хемикалија и хемијских пр.

Произ. кокса и деривата нафте

ИНДУСТРИЈА УКУПНО

-1.9

-15

-10

-5

0

5

10

20

01

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

2012

20

13

20

14

20

15

20

16

2017

20

18

I–II

I 2

01

9

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

Прерађивачка индустрија

Рударство

Индустрија укупно


0

100

200

300

400

500

600

700

0

20

40

60

80

100

120

140

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2014 2015 2016 2017 2018 2019

хиљ

ад

е т

она

Инд

екс

и,

Ø2018=

100

Вредност изведених радова, реално Часови рада

Производња производа од неметалних минерала Производња цемента (десна скала)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0

1.2

1.4

I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I

2014 2015 2016 2017 2018 2019м

ил

. Е

УР

у м

ил

.

Ноћења туриста Доласци туриста Девизни прилив од туризма (десна скала)

Промет робе у трговини на мало у прва три месеца 2019. године реално

је повећан за 8,6%.

У истом периоду Србију је посетило скоро 607 хиљада туриста, што је

међугодишње повећање од 3,9%, уз раст броја остварених ноћења за

3,9%. У периоду јануар–фебруар, девизни прилив по основу туризма

већи је за 8,7% мг. и износио је 169,5 милиона евра.

У 2018. години забележен је раст броја новорегистрованих аутомобила

од 11,3%.

Према високофреквентним индикаторима услужни сектор наставља раст.

Ноћења и доласци туриста, девизни прилив од туризма

Извор: РЗС, НБС

Раст економске активности наставља се у услужном сектору и грађевинарству што је потврђено и кретањима

високофреквентних индикатора.

Грађевинарство

Промет у трговини на мало; трговина, саобраћај и услуге смештаја и исхране

Извоз услуга

Извоз услуга континуирано расте, вођен је све значајнијом улогом ИКТсектора, и у периоду јануар–фебруар је међугодишње већи за 20,4%.

Након снажног раста у 2018. години од 12,7%, позитивна кретања усектору грађевинарства настављају се и у првом кварталу 2019. године.Регистрован је реални раст вредности изведених радова од 13,6% мг,док је број издатих грађевинских дозвола остао готово непромењен упрва два месеца. Позитивна кретања у првом кварталу су потврђена имеђугодишњим растом производње цемента и грађевинског материјалаод 12,2% и 10,5%, респективно.

0

200

400

600

800

1,000

1,200

I–II2014

I–II2015

I–II2016

I–II2017

I–II2018

I–II2019

мил

. Е

УР

ИКТ услуге Транспорт Туризам Остале услуге

70

75

80

85

90

95

100

105

110

I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I IV VII X I

2014 2015 2016 2017 2018 2019

Инд

екс

и,

Ø2018=

100

Трговина, саобраћај и услуге смештаја и исхране (национални рачуни), дсз. подаци

Промет у трговини на мало, дсз. подаци

ЕКСТЕРНИ

СЕКТОР

Покривеност робног увоза извозом у 2018. години 74,2%

Учешће укупног извоза у БДП дуплирано у односу на преткризни период и износи

50,9% у 2018. години

Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије Немачка, Италија и

Руска федерација

Међугодишњи раст робног извоза у марту 6,2%, увоза 4,6%

Дефицит текућег рачуна платног биланса у фебруару повећан на 313 мил. евра


У 2018. години обим укупне спољнотрговинске размене је међугодишње већи за 8,9% и износио је 47,1 млрд. евра*.

Извор: РЗС

Робни извоз је у 2018. години износио 16,3 млрд евра. Посматрано премакласификацији делатности, најзначајнији утицај на кретање извоза имала јепроизводња основних метала, производа од гуме и пластике, хемијскихпроизвода и машина.

Истовремено, вредност увоза је износила 21,9 млрд. евра. У структуриувоза по наменским групама доминантна је улога интермедијарнихпроизвода, енергије и капиталнх добара. Ове три категорије определиле сутри четвртине раста увоза, што је у складу са убрзаном динамикомпривредне и инвестиционе активности.

Појачана тражња привреде за репроматеријалом и средствима за рад детерминисала је нешто бржи раст увоза од извоза, 13,0% и

8,1% респективно, што је определило за око трећину виши дефицит спољнотрговинске размене у односу на 2017. годину.

Извоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси п.п. Увоз по економској намени производа БЕЦ, доприноси, п.п.

У 2018. години, у односу на преткризни период укупни извоз је готоводуплиран, што је повећало његово учешће у БДП са 28,4% у 2008.години на 50,9% у 2018. години.

У истом периоду покривеност укупног увоза роба и услуга извозомповећана је са 56,6% на 85,9%.

Учешће укупног извоза у БДП, покривеност увоза извозом

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Средства за рад Репродукција Потрошна роба Некласификовано по БЕЦ намени Укупно

-10

-5

0

5

10

15

20

25

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

0

20

40

60

80

100

20

30

40

50

60

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Учешће извоза у БДП Покривеност увоза извозом, десна скала

Извоз услуга, мил. евра

* Према националним рачунима

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Остале услуге ИКТ Туризам Транспорт


Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у првом кварталу 2019. године.

Учешће у укупној

спољнотрговинској робној

размени и најзначајнији

производи*, %

Обим спољнотрговинске

размене, мил. евра20.4

16.454.2

Опрема за дистрибуц.ел.енерг.

Ротационе електричне машине

Воће припремљено и производи(сем сокова)

Елек.и неелек.опрема за домаћ.

Остало

82.4

Путнички аутомобили

Шинска возила и опрема

Лекови

Бакар

Остало

21.4

9.3

8.0

4.6

56.7

Путнички аутомобили

Обућа

Ваљани производи,неплатирани

Бакар

остало

9.3

78.9

Делови,прибор за мотор.возила

Кожа

Предиво од текстилних влакана

Производи од пластике

Остало

14.2

11.3

9.4

6.5

58.6

Воће свеже или суво

Гуме за аутомобиле и сл.

Прибор за одећу од текстила

Лекови

Остало

37.3

24.9

7.4

4.5

25.8

Гас природни,течни или не

Нафта,минерална уља,сирови

Ђубрива(сем сирових)

Ваздухоплови и опрема

Остало

36.8

18.48.5

8.2

28.1

Бакар

Дрво,просто обрађено

Пумпе за течности

Дрво необрађ.или грубо обрађ.

Остало

11.1

79.0

Телекомуникациона опрема

Машине за АОП и јединице

Полиацетали и остали полиетри

Дечја колица,играчке и сл.

Остало

17.0

4.64.44.3

69.8



Гуме за аутомобиле и сл.

Цеви и црева од пластич. маса

Остало

19.0

6.3

6.265.0

Уља од нафте и минерала

Лекови


Електрична енергија

Остало

7.9

81.9

Уља од нафте и минерала

Обућа

Чврсте биљне масти,уља'мека'


Остало

27.9

12.3

50.3

Кокс,полукокс, ретортни угаљ

Шипке,профили, фазонски челик

Дрво,просто обрађено

Млеко и производи

Остало

528.5

468.2

210.0

18.1

186.5

304.4

695.9

449.4

539.1

499.2

266.5

136.5

Немачка

Италија

Рускафедерација

Кина

Мађарска

Босна и Херцеговина

Извоз Увоз

12,7

9,5

7,8

5,4

4,7

4,6


Извоз робе у првом кварталу износио је 4.092,8 мил. евра, док увежена вредност износи 5.533,6 мил. евра, што је раст од 6,9% и 9,0%,

респективно. Оваква кретања определила су међугодишње повећање дефицита за 15,6%, као и благо смањење покривености увоза

извозом са 75,4% на 74,0%.

Међугодишњи раст робног извоза у марту износио је 6,2%, док је увоз био већи за 4,6%.

Извор: РЗС

У периоду јануар-март, кретање извоза у највећој мери определио је извозсектора прерађивачке индустрије који даје допринос од 4,1 п.п. У оквирупрерађивачке индустрије значајан је извоз електричне опреме и машина(допринос од 1,5 п.п. појединачно) као и извоз производа од гуме ипластике и прехрамбених производа (1,1 п.п. и 1 п.п, респективно). Растизвоза детерминисан је и вишим извозом пољопривредних производа којиобезбеђују допринос од 2,3 п.п.

На успоравање извоза у овом периоду доминантно су утицале делатностипроизводње моторних возила и основних метала.

Истовремено, доминантан утицај на укупан раст увоза имале сукомпаније регистроване у делатностима производње хемијскихпроизвода и саобраћајних средстава (допринос од 1,4 и 1,3 п.п.респективно). Осим тога, значајан допринос расту увоза дајупроизводња кокса и деривата нафте и експлоатације руда метала(допринос од 1,1 п.п. појединачно) као и производња фармацеутскихпроизвода (допринос од 0,6 п.п.).

На динамику увоза обуздавајуће је деловало међугодишње смањењеувоза у оквиру аутомобилске индустрије и експлоатације нафте игаса.

Спољнотрговинска робна размена у периоду јануар-март, мил.евра Делатности са најзначајнијим утицајем на раст/пад извоза

Делатности са најзначајнијим утицајем на раст/пад увоза

-2000

-1800

-1600

-1400

-1200

-1000

-800

-600

-400

-200

0

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

I-III2012

I-III2013

I-III2014

I-III2015

I-III2016

I-III2017

I-III2018

I-III2019

Извоз Увоз Салдо (десна скала)

Пољопр. произв., лов и услужне дел.

Произв. електричне опреме

Произв. непоменутих машина и опреме

Произв. производа од гуме и пластике

Производња прехрамбених производа

Произв. моторних возила и приколица

Произв. основних метала

Произв. осн. фармацеутских производаПроизводња кокса и

деривата нафте

Производња одевних предмета

Произв. хемикалија и хем. производа

Произв. осталих саобраћајних средстава

Производња кокса и деривата нафте

Експлоатација руда метала

Произв. осн. фармацеутских производа

Произв. моторних возила и приколица

Експлоат. сирове нафте и прир. гаса

Произв. папира и производа од папираПроизв.

намештаја

Произв. електричне опреме


Укупна вредност извоза 15 највећих извозника у прва три месеца у 2019. години износила je 977 мил. евра. Највећи извозник је смедеревска железара, а следе

ФЦА Србија и Тигар.

15 НАЈВЕЋИХ ИЗВОЗНИКА* У ПЕРИОДУ ЈАНУАР-МАРТ 2019.

године (мил. евра)

НАЗИВ ИЗВОЗНИКA МЕСТО Извоз

HBIS GROUP SERBIA IRON &

STEEL D.O.O. БЕОГРАД 177,4

FCA SRBIJA D.O.O. КРАГУЈЕВАЦ 121,4

TIGAR TYRES ПИРОТ 108,3

DRUŠTVO ZA TRGOVINU

ROBERT BOSCH БЕОГРАД 63,4

LEONI WIRING SYSTEMS

SOUTHEAST ПРОКУПЉЕ 62,6

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE НОВИ САД 62,4

GRUNDFOS SRBIJA ИНЂИЈА 58,1

TETRA PAK PRODUCTION БЕОГРАД 53,6

HENKEL SRBIJA БЕОГРАД 49,0

YURA CORPORATION РАЧА 48,5

HIP - PETROHEMIJA ПАНЧЕВО 41,8

HEMOFARM ВРШАЦ 38,3

IMPOL SEVAL СЕВОЈНО 31,8

APTIV MOBILITY SERVICES

DOO НОВИ САД 30,3

PRIVREDNO DRUSTVO

JOHNSON ELECTRIC DOO NIS НИШ 30,1

Најзначајнији извозни производи, јануар-март 2019.

Најзначајнији увозни производи, јануар-март 2019.

* Према евиденцији Управе царина, појединачни подаци (без сумирања компанијских групација и

холдинга)

Електричне

машине, апарати и

уређаји 12,1%

(493,6 мил. еур)

Производи

од каучука

5,3% (216,8

мил. еур)

Гвожђе и челик

5,1% (209,7 мил.

еур)

Друмска

возила 5,2%

(214,9 мил. еур)

Житарице и

производи на

бази житарица

4,9% (198,9

мил.еур)

Електричне

машине,

апарати и

уређаји 5,9%

(326,9 мил. еур)Нафта, нафтни

деривати и

сродни

производи 4,8%

(267,3 мил. еур)

Друмска возила

5,5% (306,7 еур)

Гас,

природни и

индустријски

3,9% (213,8

мил. еур)

Медицински и

фармацеутски

производи 3,7%

(205,2 мил. еур)


У прва два месеца 2019. године дефицит текућег рачуна је виши за трећину у односу на исти период претходне године и износио је 455,4 мил. евра.

Нето прилив страних директних инвестиција је у прва два месеца

износио 534,9 мил. евра, што је за 2% више у односу на исти

период у 2018. години.

Код осталих и портфолио инвестиција је регистрован одлив у

износу од 80,7 и 47,8 мил. евра, респективно.

Извор: НБС

Укључени су међукомпанијски кредити и реинвестирана добит.

Платни биланс, мил.евра Структура финансијског биланса, % БДП

У посматраном периоду негативан утицај на салдо текућег рачуна имао је

и примарни доходак, где су расходи били већи од прихода за 352,8 мил.

евра, док је у позитивном смеру деловао резултат секундарног дохотка са

приходима већим од расхода за 572,2 мил. евра.

Робни дефицит је износио 856,2 мил. евра и међугодишње је повећан за 26,8%, што је доминантно детерминисало дефицит текућег

рачуна. Овај резултат је донекле ублажен оствареним суфицитом у размени услуга од 181,4 милиона евра.

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

2000

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2015 2016 2017 2018

Салдо робе Салдо услугаПримарни доходак Секундарни доходакДефицит текућег рачуна

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

2015 2016 2017 2018

Девизне резерве (- значи повећање)Остале инвестицијеФинансијски деривати (осим дев. резерви) и опције на акције за запослене Портфолио инвестицијеДиректне инвестицијеФинансијски рачун


Током прва два месеца 2019. године, у спољнотрговинској размени услуга остварен јесуфицит од 181,4 мил. евра и доминантно је одређен делатностима транспорта, туризма

и ИКТ услугама. Лични трансфери из иностранства били су већи за 6,4% у односу на исти период претходне године.

* Текући трансфери између резидентних и нерезидентних домаћинстава. Извор: НБС

Лични трансфери и дознаке радника, мил. ЕУР

Структура извоза услуга, мил. ЕУР Структура увоза услуга, мил. ЕУР

2015 II, 162.4

2016 II, 193.6

2017 II,188.2

2018 II,241.4

2019 II,196.1

3

4

5

6

7

8

9

10

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

III V

VII IX XI I

2015 2016 2017 2018 2019

%Б

ДП

мил

. Е

УР

Лични трансфери* Дознаке радника Лични трансфери*, учешће у БДП, десна скала

-10

-5

0

5

10

15

20

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2015 2016 2017 2018

%

мил

. Е

УР

ТранспортТуризамУслуге телекомуникација, компјутерске и информацијске услугеОстале пословне услугеОстале услугеИзвоз услуга, стопа раста, десна скала,леви графикон; Увоз услуга, стопа раста, десна скала, десни графикон

-10

-5

0

5

10

15

20

25

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600


2015 2016 2017 2018

%

мил

. Е

УР


На крају 2018. године укупан спољни дуг износио је 26,9 млрд. евра.

Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је

однос спољног дуга и извоза робе и услуга испод 132%, а високо

задужена ако је тај однос изнад 220%.

Према критеријумима Светске банке, земља је ниско задужена ако је

однос спољног дуга и БДП-а испод 48%, а високо задужена ако је тај

однос изнад 80%.

Извор: НБС

Спољни дуг, у млрд евра

Раст спољног дуга опредељен је задуживањем приватног сектора (више за 1,8 млрд), у чијој структури су се предузећа задужила

више за 1,1 млрд, а банкарски сектор више за 732 мил евра. Истовремено смањена је задуженост јавног сектора за 487 мил. евра.

Почев од 2013. године бележи се значајно побољшање екстерне

солвентности. На крају 2018. године, настављен је тренд снижења

рација спољног дуга према извозу, што је Србију према

критеријумима Светске банке сврстало у ред ниско задужених

земаља. Настављен је и тренд снижења рација спољни дуг/БДП,

према ком се Србија налази у категорији средње задужених земаља.

Спољни дуг/извоз робе и услуга

Спољни дуг/БДП

56

58

60

62

64

66

68

70

72

74

76

78

0

5

10

15

20

25

30


2015 2016 2017 2018

Јавни сектор Банке Предузећа Укупно у % БДП (десна скала)

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

100

120

140

160

180

200

220

240

260

280

300

%

зад

уж

еност

ниска

сред

ња

в

исока

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

20

30

40

50

60

70

80

90

100

%

зад

уж

еност

ниска

с

ред

ња

в

исока

ТРЖИШТЕ

РАДА

Формална запосленост у марту већа за 2,9% мг

Стопа незапослености у Q4 2018. године износила је 12,9%

Фебруарска просечна нето зарада реално већа за 7%, мг

Нето зарада у фебруару износила је 54.426 РСД, односно 443 евра


Побољшања на тржишту рада показују подаци Анкете о радној снази, евиденција Националне службе за запошљавање, као и

приходи буџета по основу доприноса и пореза на доходак грађана.

Број формално запослених у марту међугодишње је већи за 2,9%, што је за око 58 хиљада запослених лица више.

Према ЦРОСО* евиденцији повећање запослености у марту у потпуности

је резултат раста запослености у приватном сектору од 4,7%, што је око

67 хиљада лица, док је у јавном сектору број запослених смањен за 1,4%,

односно око девет хиљада лица.

У првом кварталу 2019. године број запослених већи је за 3,1% мг.

Најзначајнији раст регистрован је у прерађивачкој индустрији,

грађевинарству и трговини, што је у складу са повољним економским

кретањима која ови сектори бележе.

Стопа запослености и незапослености према АРС*Просечан број формално запослених, допринос

међугодишњој стопи раста

10

14

18

22

26

30

34

38

42

46

50

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

2014 2015 2016 2017 2018

Стопа незапослености Стопа запослености

Према подацима из Анкете о радној снази у четвртом кварталу 2018.

године, стопа незапослености је износила 12,9% што је међугодишње

побољшање од 1,8 п.п.

Стопа запослености од 47,4% представља побољшање у односу на

последњи квартал 2017. године од 1,1 п.п.

* Централни регистар обавезног социјалног осигурања

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III

2016 2017 2018 2019

Јавни сектор Приватни сектор Укупан број формално запослених


15–19

20–24

25–34

35–44

45–54

55–64

65+

0% 20% 40% 60% 80% 100%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Проценат становништва

Проценат с

танов

ниш

тва

Мушкарци Жене

Старост

(године)

15–19

20–24

25–34

35–44

45–54

55–64

65+

0% 20% 40% 60% 80% 100%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Проценат становништва

Проценат с

танов

ниш

тва

Мушкарци Жене

Старост

(године)

Поред рапидног смањења стопе незапослености, подаци Анкете о радној снази показују и структурна побољшања на тржишту рада.

У последње четири године смањење незапослености регистровано је у

свим старосним групама, осим код лица старости 65 и више година.

Поред категорије младих (15–24 године), значајно смањење

незапослености забележено је и код старосне групе 25–34 године.

Такође, у овом периоду је повећано учешће лица старости 65 и више

година у укупном становништву, док је учешће младих опало.

У последње четири године регистровано је смањење стопе незапослености младих за 17,8 п.п, са 47,5% на 29,7%. Такође, уочљив је напредак у положају жена на тржишту рада.

Динамика смањења незапослености код жена бржа је него код

мушкараца у старосној доби од 20. до 44. године. Такође, приметно је

повећање стопе активности код оба пола свих старосних доби, уз нешто

бржу динамику код женског дела популације.

2014. година 2018. година

Неактивно

Запослено

Незапослено


Просечна бруто зарада је у фебруару износила 72.350 динара, док је након одбијања пореза и доприноса регистрован нето износ од 52.426 динара. Прерачунато према званичном курсу НБС, просечна нето зарада у фебруару међугодишње је већа за око 40 евра.

Просечна нето зарада у фебруару реално је повећана за 7% мг.

Извор: РЗС, прерачунато у МФИН

Просечна нето зарада Просечна нето зарада, допринос реалној стопи раста

Раст зарада у фебруару вођен је међугодишњим повећањем од 7,1% у

приватном сектору, док је у јавном забележен раст од 7,8%.

На укупан раст зарада у фебруару утицало је и повећање нето

минималне цене рада по радном часу, нето, са 143 динара колико је

износила у 2018. на 155,3 динара почев од јануара 2019. године.

Најзначајнији допринос фебруарском расту зарада дају трговина и

прерађивачка индустрија, и то пре свега делатности трговине на велико и

производње моторних возила.

Допринос расту зарада долази и од мера фискалне релаксације, односно

повећања у здравству, образовању, државној управи и одбрани.

У прва два месеца 2019. године просечна нето зарада је порасла за 6,9%,

мг, реално и износила је 53.470 динара.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II

2018 2019Јавни сектор Приватни сектор Просечна нето зарада

-2

0

2

4

6

8

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I II

2018 2019

Услуге Грађевинарство Индустрија Пољопривреда, шумарство и рибарство

300

350

400

450

500

I 2018 II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I 2019 II

0

2

4

6

8

Просечна нето зарада, ЕУР (лева скала)

Просечна нето зарада, реална стопа раста (десна скала)

0

2

4

6

8

10

12

28,000

32,000

36,000

40,000

44,000

48,000

52,000

56,000

I2018

II III IV V VI VII VIII IX X XI XII I2019

II

Просечна нето зарада, РСД

Просечна нето зарада, номинална стопа раста (десна скала)


Активне мере Владе РС креиране су у смеру смањења идентификованих регионалних и социјалних неједнакости.

Регионални критеријум при субвенционисању инвестиција, активна улога државе у социо-економском дијалогу, првенствено по питању минималне цене рада, као и увођење принципа родно одговорног буџетирања обезбедили су континуирано смањење проблема

вертикалних и хоризонталних неједнакости.

Просечне нето зараде по областима, фебруар 2019. године

Извор: РЗС и Министарство трговине, туризма и телекомуникација

Однос зараде и потрошачке корпе

55

57

59

61

63

65

67

69

71

73

75

I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV

2013 2014 2015 2016 2017 2018

покривеност просечне корпе просечном зарадом

покривеност минималне корпе минималном зарадом

МОНЕТАРНА

КРЕТАЊА

Међугодишња инфлација је у марту износила 2,8%

Кредитна активност номинално већа за 9,6% у односу на март 2018. године

Динар је у марту апрецирао за 1,6% реално, мг

Девизне резерве на крају марта међугодишње веће за 11,8% и износе

11.440 мил. евра


Инфлација је у марту 2019. године износила 2,8% мг. и кретала се у границама дозвољеног одступања од циља НБС (3%±1,5 п.п).

Раст инфлације на међугодишњем нивоу последица је пре свегараста цена поврћа, дувана и нафтних деривата. Ове категоријепроизвода определиле су и кретање инфлације на месечном нивоу.

Међугодишње стопе раста Доприноси месечној инфлацији, п.п.

Извор: РЗС, НБС

У марту су потрошачке цене у односу на претходни месец биле више за 0,4%.

Као резултат и даље присутних ниских инфлаторних притисака, у мају

2019. године НБС је задржала референтну каматну стопу на нивоу од

3,0%.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Референтна каматна стопа Потрошачке цене

Циљана инфлација Коридор инфлације

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5


2016 2017 2018 2019

Услуге Енергија

Индус.произ. без хране и енерг. Прерађена храна

Непрерађена храна УКУПНО


Извор: НБС

Kредитна активност, доприноси мг. стопиМеђугодишње стопе раста кредитне активности

Новоодобрени кредити привреди, млрд динара Новоодобрени кредити становништву, млрд динара

Укупна кредитна активност у марту је забележила снажан раст од 9,6%, мг,

номинално.

Регистровано је номинално повећање пласмана привреди од 7,5%, док кредитна активност становништву наставља висок

раст по стопи од 12,2%, мг, номинално.

Каматна стопа на укупне новоодобрене динарске кредите у марту је смањена за 0,8 п.п, и износила је 8,35%. Укупни новоодобрени кредити у првомкварталу су повећани за 11,6%, мг.

0

10

20

30

40

50

60


2015 2016 2017 2018 2019

Стамбени Потрошачки Готовински Остали

0

20

40

60

80

100

120

140

160


2015 2016 2017 2018 2019

Инвестициони За обртна средства Остали

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12

14


2015 2016 2017 2018 2019

Привреда Становништво

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12


2015 2016 2017 2018 2019

Привреда Становништво Укупно


Ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динараНБС је у марту интервенисала на међубанкарском девизном тржиштукуповином девиза у износу од 135 мил. евра.

Извор: НБС

Реални и номинални курс, индекси

децембар 2010=100

Кретање девизног курса и интервенције НБС на

међубанкарском девизном тржишту

Девизне резерве и девизна штедња становништва, млрд евраПокривеност увоза роба и услуга

Динар је просечно у марту 2019. године номинално и реално апрецирао

0,2% мг. и 1,6% мг, респективно. Истовремено, девизне резерве су

повећане за 11,8%, мг.

Мартовски износ девизних резерви од 11.440 мил. евра био је довољан за покривеност више од пет месеци увоза робе и услуга.

Повећање девизних резерви у марту у односу на претходни месецостварено је у амбијенту знатног раздужења државе, и у највећој мерије резултат активности Народне банке Србије на домаћем девизномтржишту. У односу на март 2018. године девизне резерве су повећанеза 1,2 млрд. евра.

-500

-400

-300

-200

-100

0

100

200

300

400

95

100

105

110

115

120

125

130


2016 2017 2018 2019

Интервенције НБС, нето, мил. евра (десна скала) Просечан девизни курс - EUR/RSD

3

4

5

6

7

8

9

10

0

2

4

6

8

10

12

14

месец

и

мл

рд

ев

ра

Девизне резерве НБС (лева скала) У месецима увоза робе и услуга (десна скала)** Према последње расположивом податку из платног биланса НБС.

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

XII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII IV VIIIXII

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Просечни реални девизни курс - EUR/RSDПросечни номинални девизни курс - EUR/RSD

8

8

9

9

10

10

11

0

2

4

6

8

10

12

14


2016 2017 2018 2019

Девизне резерве НБС

Девизна штедња становништва (десна скала)

ФИСКАЛНА

КРЕТАЊА

Фискални резултат у 2018. години бољи од планираног.

Средњорочни циљ фискалне политике одржив, низак

дефицит – 0,5% БДП.

Одрживи фискални дефицит →даље смањење релативног

односа јавног дуга и БДП.

Позитивна фискална кретања настављена у првом

тромесечју 2019. године.


Фискални резултат у 2018. години бољи је од планираног

Према прелиминарним подацима на крају 2018. године, на нивоу опште државе остварен је суфицит у износу од 32,2 млрд динара

(0,6% БДП). Буџетским планом за 2018. годину на нивоу опште државе планиран је дефицит у износу од 32 млрд динара. Позитиван

фискални резултат допринео је даљем смањењу учешћа јавног дуга опште државе у БДП који је на крају године износио 54,5% БДП.

Консолидовани јавни приходи, јавни расходи и фискални резултат опште државе за период 2012-2018. године

Јавни дуг опште државе у % БДП-а за период 2012-2018 године

0.6

-7

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

-2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

јавни приходи јавни расходи резултат (десна скала)

Ухи

љ.м

лр

дР

СД

%Б

ДП

54.6 57.5

67.5 71.2 68.8

58.754.5

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

%Б

ДП

Бољем резултату допринели су јавни приходи са остварењем

бољим у односу на план од 4,5%. Остварење веће у односу на

план имали су и порески и непорески приходи. У оквиру пореских

прихода боље је остварење директних пореза (порез на доходак

и порез на добит) и доприноса. Непорески приходи остварени су

боље у односу на план услед реализованих непореских прихода

једнократног карактера (дивиденде и добит ЈП преко структурног

нивоа, наплаћена потраживања државе преко АОД, премија по

основу реотварања емисија ХоВ).

Укупни расходи опште државе виши су од плана 1,3%, Дошло је

до значајне измене у самој структури расхода у односу на

иницијални план с обзиром да су неке категорије расхода

извршене испод плана (камате, субвенције), а друге расходне

категорије су премашиле плански износ (капитални расходи и

расходи за робе и услуге).


Средњорочни циљ фискалне политике одржив, низак дефицит – 0,5% БДП.

Бројчано исказан циљ фискалне политике у наредном средњорочном периоду је остваривање релативно ниских фискалних дефицита од 0,5% БДП, који омогућавају наставак силазне путање дуга, али и коришћење фискалног простора у циљу подршке привредном расту. У 2019. години напуштене су кризне мере фискалне консолидације, с једне стране, те креиране мере у циљу подршке привредном расту, с

друге стране.

Фискални резултат и јавни дуг, у % БДП-а

71.2 68.8 58.7 54,5 51.7 49.3 46.9

-3.5

-1.2

1.1

0.6

-0.5 -0.5

-0.5

-4.0

-3.5

-3.0

-2.5

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021

дуг опште државе % BDP баланс резултат

Напуштање кризних мера:

- Укидање закона о привременом умањењу пензија;

- Фазно укидање закона о умањењу плата.

Мере за подстицај расту:

- Смањење пореског оптерећења зарада, укидањем доприноса за

осигурање од незапослености на терет послодавца;

- Закон о накнадама;

- Повећање јавних инвестиција.


Фискална политика током 2018. године имала је благи контрациклично-експанзивни карактер

Циклично прилагођени и структурни биланс пружају објективнију слику фискалне позиције земље. Циклично прилагођени примарни дефицит се смањује од 2012. године, а у 2017. и 2018 остварен је циклично прилагођени фискални суфицит, док је примарни суфицит

остварeн нешто раније.

Циклично прилагођени и структурни примарни фискални биланс у %БДП-а за период 2005-2018. године

Карактер фискалне политике и производни јаз за период 2005-2018. године

* За оцену циклично прилагођеног фискалног биланса коришћена је дезагрегирани приступ ОЕЦД методологије. Детаљнији опис коришћене методологије може се пронаћи у Фискалној стратегији за 2013. годину са пројекцијама за 2014. и 2015. годину или путем линка http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626. ** Структурни примарни биланс се добија искључивањем прихода и расхода по основу камата, као и једнократних прихода и расхода из циклично прилагођеног резултата. *** Карактер фискалне политике се оцењује комбиновањем производног јаза и тзв. фискалног импулса. Фискални импулс дефинише фискалну политику као експанзивну или рестриктивну и у овом случају је добијен као разлика два узастопна структурна примарна биланса.

-7.0

-5.0

-3.0

-1.0

1.0

3.0

5.0

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

% Б

ДП

Производни јаз

Фискални билансЦиклично прилагођени фискални билансСтруктурни примарни фискални биланс

20062007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

2016 2017

2018

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

-3 -2 -1 0 1 2 3 4 5

Фиска

лни и

мпул

с

Производни јаз

проциклично -

рестриктивна

проциклично -

експанзивна

контрациклично -

рестриктивна

контрациклично -

експанзивна

http://www.mfin.gov.rs/pages/article.php?id=8626


На крају првог тромесечја текуће године, на нивоу опште државе, резултат је позитиван

Фисклни резултат опште државе за период јануар–март 2012-2019. године

Доприноси годишњој стопи раста прихода за период од 2006. до

јануар-март 2019. године

Доприноси годишњој стопи раста расхода за период од 2006. до

јануар-март 2019. године

На нивоу опште државе, на крају првог тромесечја

остварен је фискални суфицит у износу од 11,2 млрд

динара и примарни фискални суфицит у износу од 57,3

млрд динара. Кључни допринос расту прихода потиче од

раста прихода од ПДВ у првом кварталу текуће године.

Позитиван допринос бележи се и код директних пореза

(порез на добит) и доприноса. Расту расхода у истом

периоду значајније доприносе расходи за пензије, робе и

услуге и плате.

-5

0

5

10

15

20

п-п

.

Порез на доходак Порез на добит

ПДВ Акцизе

Царине Социјални доприноси

Остали порески приходи Укупно стопа раста/пада

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30Расходи за запослене Робе и услуге и остали текући

Камате Субвенције

Пензије Социјална давања

Капитални расходи Укупно стопа раста/падап.п

-57.3

-46.2

-68.1

-21.2-16.0

11.8

3.7

11.2

-70

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

мл

рд

РС

Д


Буџет Републике је на крају првог тромесечја у суфициту 15,8 млрд динара

На локалном нивоу власти (градови и општине и АПВ) на крају марта 2019. године остварен је суфицит. Предузећа за изградњу путне инфраструктуре почетком године су готово избалансирани. Фондови социјалног осигурања уобичајено почетком године остварују дефицит

финансиран пренетим средствима из претходне године.

Консолидовани резултат опште државе по нивоима власти за период 2012-2018. године Консолидовани резултат опште државе по нивоима

власти за период јануар-март 2019. године

-300

-250

-200

-150

-100

-50

0

50

100

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Република ООСО Путеви и Коридори

Локал Ап Војводина Укупно

мл

рд

РС

Д

Буџет Републике 15,8 млрд

дин.

ООСО-12,2 млрд дин

Путеви и Коридори -0,2

млрд дин.

Локал 4,6 млрд дин.

АП Војводина 3,1 млрд дин

Република ООСО Путеви и Коридори Локал Ап Војводина

-54.6-58.5 -75.2

-21.4-8.9

7.2 6.515.8

-80

-60

-40

-20

0

20

40

2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019Јан-Мар

Фискални резултат буџета Републике у првом тромесечју 2012. до 2019. године

мл

рд

РС

Д


Дуг централног нивоа власти на крају марта износи 50,9%БДП

47.6

33.9

27.9 26.830.9

39.542.8

52.956.0

66.270.0 67.8

57.953.8

50.9

0

20

40

60

80

у %

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 III/2019

RSD EUR USD CHF SDR Остале валуте

2.64%2.64%

2.64% 2.64% 2.64% 2.64% 2.64%

3.48% 3.48% 3.48% 3.48% 3.48%

5.00%

4.29%

3.80% 3.80% 3.73%3.69%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

5.0%

5.5%

Септембар Новембар Јануар Март Мај Јул Септембар Новембар Јануар Март

2017 2018 2019

Сто

пе п

риноса н

а п

рим

арној аукц

ији

д

рж

авних х

арти

ја о

д в

ред

ности

Последња реализована стопа на аукцијама државних хартија од вредности на месечном нивоу

Државни записи 3М Државни записи 6М Државни записи 53Н Државне обвезнице 3Г

Учешће јавног дуга Републике Србије у БДП*

* Односи се на дуг централног нивоа власти

Валутна структура јавног дуга, у %

Преглед извршних стопа динарских државних хартија од вредности


Кредитни рејтинг Републике Србије и земаља у региону

Март-19 Март-18 Промена Март-19 Март-18 Промена Март-19 Промена

Србијa BB BB нема промене BB BB нема промене Ba3 нема промене

Бугарска BBB- BBB- нема промене BBB BBB нема промене Baa2 нема промене

Хрватска BBB- BB+ BB+ BB+ нема промене Ba2 нема промене

Мађарска BBB BBB- BBB BBB- Baa3 нема промене

Румунија BBB- BBB- нема промене BBB- BBB- нема промене Baa3 нема промене

Македонија BB- BB- нема промене BB BB+ / нема промене

Босна и

ХерцеговинаB B нема промене / / / B3 нема промене

Црна Гора B+ B+ нема промене / / / B1 нема промене

Standard and Poor's – S&P – У децембру 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Standard & Poor's потврдила је оцену кредитногрејтинга Републике Србије на нивоу BB, уз унапређење изгледа са стабилног на позитивни, што значи да би кредитни рејтинг могао бити увећанна BB+ у наредних 12 месеци. Агенција процењује да ће БДП наставити да расте у периоду од 2019. до 2021. године по просечној стопи од 3,3% ивише, и да ће раст бити заснован пре свега на приливу страних директних инвестиција и већој приватној потрошњи која ће бити подстакнутарастом запослености, зарада и стабилном приливу дознака. Позитивни изгледи за унапређење кредитног рејтинга уједно су и одразконтинуираног смањења јавног дуга.

Fitch Ratings – У новембру 2018. године, агенција за оцену кредитног рејтинга Fitch Ratings задржала је кредитни рејтинг Републике Србије на

нивоу ‘BB’ , уз стабилне изгледе за унапређење кредитног рејтинга. Aгенција је подигла процене раста у наредном периоду. У 2018. години на

4,3% и за период 2019-2020. годинe на 3,2%. Основни покретачи позитивног тренда су могућност даљег раста привреде Републике Србије у

средњем року, фискална консолидација која је довела до смањења односа јавног дуга и БДП и континуирано смањење нето спољне задужености.

Moody’s – У марту 2017. године Агенција за оцену кредитног рејтинга Moody’s повећала је кредитни рејтинг Републике Србије са „B1“ на „Ba3“

уз стабилне изгледе за даље унапређење кредитног рејтинга. Основни разлози побољшања кредитног рејтинга Републике Србије су успешно

спровођење програма фискалне консолидације што је омогућило смањење учешћа јавног дуга у БДП и спровођење структурних реформи које

су повећале способност српске привреде да одговори на шокове и убрзале економски раст.

МЕЂУНАРОДНО ОКРУЖЕЊЕ

Економска активност наших највећих спољнотрговинских партнера успорава

Према флеш процени Еуростата, привредни раст у првом кварталу 2019.

године у ЕУ28 је износио 1,5% мг, а у еврозони 1,2%

PMI индекс евро зоне је у априлу 2019. опао за 0,1 поена, ESI индикатор за 1,6,

док је BCI смањен за 0,11 поена

Инфлација у еврозони је благо опала са 1,5% мг у фебруару, на 1,4% мг у марту

2019. године


Привредни раст евро зоне и ЕУ28 у четвртом кварталу 2018. године износио је 1,1% мг. и 1,4% мг. респективно.

БДП (реалне стопе раста, %)Кретање БДП главних спољнотрговинских партнера Србије

Извор: Европска комисија, Јесење пројекције 2018 i Зимске пројекције 2019 (за Евро зону,

Италију и Немачку)

Немачка привреда је у четвртом кварталу 2018. године стагнирала у

односу на претходни квартал, док је међугодишњи раст преполовљен и

износио је 0,6%. Још неповољнија кретања карактеришу економију

Италије која је након десезонираног пада у последњем кварталу 2018.

године и званично ушла у рецесију.

Очекује се спорији раст БДП евро зоне у 2019. години. Према

пролећним пројекцијама ЕК, раст би требао да износи 1,2% што је 0,7

п.п. ниже од претходне (јесење) пројекције. Прогнозу карактерише

повећање негативних ризика у вези са динамиком спољнотрговинске

размене у свету и растућих геополитичких тензија.

Економска активност наших највећих спољнотрговинских партнера успорава уз ревидирање наниже изгледа и пројкеција раста БДП

у 2019. години.

Према мартовским проценама ЕЦБ, у 2019. години очекује се раст евро

зоне од 1,1% што је за 0,6 п.п ниже од децембарске пројекције.

ЕЦБ је у априлу донела одлуку да задржи референтну каматну стопу на

рекордно ниском нивоу од 0%.

ФЕД је у мају одлучио да задржи референтну стопу на распон од 2,25 до

2,50%. Претходно планиран број повећања референтне стопе је смањен

са три на два, у средњерочном периоду.

90

95

100

105

110

115

120

Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

ЕУ(28 земаља) Немачка Италија Србија

дсз Q12008=1002017 2018 2019

Актуелна

пројекција

Δ Претходна


Актуелна


Δ Претходна


Свет 3,7 3,6 -0,1 3,2 -0,3

Евро зона 2,4 1,9 -0,2 1,2 -0,1

Главни спољнотрговински партнери РС

Италија 1,7 0,9 -0,2 0,1 -1,1

Немачка 2,2 1,4 -0,1 1,2 -0,3

Босна и Херцеговина 3,5 3,3 0,3 3,4 0,2

Румунија 7,0 4,1 0,5 3,3 -0,5

Руска Федерација 1,5 2,3 0,6 1,5 -0,1

Црна Гора 4,7 4,9 1,0 2,9 0,1


40

50

60

70

80

90

100

110

120

30

35

40

45

50

55

60

I VI XI IV IX II VII XII V X III VIII I VI XI IV IX II VII XII V X III VIII I

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 20182019

Инд

екс

и 1

990

-2017=

100

Инд

екс

ни п

оени

PMI Composite лева скала ESI десна скала

50 = без промене

Композитни PMI индекс евро зоне је ослабио са 51,6 поена у марту на 51,5 у априлу, док је ESI индекс опао за 1,6 п.п. Пад ових

идикатора праћен је и погоршањем показатеља пословне климе.

Кретања индикатора економске активности и пословне климе у евро зони указују на даље успоравање привреде у првом кварталу 2019. године а раст БДП би

према проценама требао да износи 0,4% у односу на пртетходни квартал.

Извор: IHS Markit, Европска Комисија, Евростат

BCI индекс и индустријска производња евро зоне

*PMI композитни индекс евро зоне који објављује компанија Markit Ltd. се базира на оригиналним подацима из анкета прикупљених из репрезентативног узорка од 5000 производних и услужних предузећа.

Методологија израде овог индекса прати промене у запослености, ценама,продаји и залихама. Вредност индекса изнад 50 указује на побољшање економске активности, док вредност испод 50 указује на

погоршање.

Индекс економског расположења (ESI) је развијен од стране Генералног директората за привреду и финансије Европске комисије. Добија се на бази одговора на упитник који се спроводи у неколико области:

прерађивачка индустрија, грађевинарство, трговина на мало, услуге и финансијске услуге. Вредност индекса изнад 100 указује на побољшање економске активности, док вредност испод 100 указује на

погоршање.

Индикатор пословне климе (BCI) је базиран на процени производње, поруџбина и залиха, као и текућих и будућих очекивања привредника. BCI индекс одступа од индустријског индикатора поверења према броју

инпута које процењује, и зато се изражава у облику стандардне девијације.

Економски индикатори евро зоне

Динамика PMI евро зоне у априлу 2019. године одражава дивергентне

трендове у сектору усуга и индустрије. Док су услужне активности

задржале споре али стабилне изгледе за раст, произвођачи роба

забележили су трећи узастопни месечни пад производње. Немачка као

водећа привреда ЕУ остварила је у априлу вредност PMI индекса од

52.2.

Погоршање расположења у еурозони и смањење ESI индекса

последица је изразито мањег поверења у индустрију и у мањој мери

услуга, док је поверење у трговини на мало и грађевинарству

побољшано и остало је углавном стабилно међу потрошачима. Пад BCI

индекса у априлу од 0,11 поена последица је смањења у четири од пет

компоненти овог индикатора.

I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I V IX I

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

-24

-19

-14

-9

-4

1

6

11

-4

-3

-2

-1

0

1

2

Ме

ђуго

ди

шњ

а с

топа р

аста

п.п

. ста

нд

ар

дна

де

вија

ција

BCI Индустријска производња мг, десна скала


Међугодишња инфлација у еврозони се благо смањила са 1,5% у фебруару на 1,4% у марту 2019. године.

Цене пољопривредних производа забележиле су раст од 1,5% у марту2019. године у односу на претходни месец, док је цена хране порасла за0,6%. Цене основних метала су у марту у просеку порасле за 1,3% уодносу на претходни месец; док је цена руде гвожђа забележила пад од0,6%, а цена бакра је повећана за 2,2%. У групи племенитих метала,цена злата у фебруару у односу на претходни месец је смањена за1,5%, а цена сребра за 3,1%.

Извор: ММФ, Еуростат

У марту 2019. године, највећи допринос годишњој стопи инфлације дали су сектори енергије и услуга од по 0,5 п.п, а затим хране,

алкохола и дувана 0,3 п.п.

Укупна инфлација у еврозони опала је крајем 2018. године као резултатнаглог пада цена енергије. Према процени ЕК услед базног ефекта ипретпоставке о нижој цени нафте очекује се спорији раст укупнеинфлација у еврозони од по 1,4% у 2019. и 2020. години.

Цена нафте типа Урал, према подацима ОПЕК, у марту је износила66,21 $/барел, што је 3,3% мање у односу на претходни месец. Одпочетка 2019. године цена је смањена за 2,7% у односу на исти период2018. године, на 63,46 $/барел.

Инфлација у марту 2019. године, међугодишње стопе, % Цене сировина, индекси, 2008=100

95

100

105

110

115

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2014 2015 2016 '17 '18 19 20* 21*

Индекс цена хране Индекс пољопривредних сировина

Индекс цена метала Индекс цена нафте

HICP у евро зони - десна скала

1.4% - просек земаља еврозоне

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

Црна Г

ора

По

рту

гал

ија

Грчка

Ирска

Хрватс

ка

Ита

лија

Кипар

Финска

Данска

Шпанија

Фр

анц

уска

Мал

та

Нем

ачка

Сл

овенија

Аустр

ија

Пољ

ска

Швед

ска

Бел

гија

Есто

нија

Северна …

Лукс

ем

бург

Чеш

ка

Литв

анија

Лето

нија

Сл

овачка

Буга

рска

Срб

ија

Хол

анд

ија

Мађарска

Рум

унија

СЕКТОР ЗА МАКРОЕКОНОМСКЕ И ФИСКАЛНЕ АНАЛИЗЕ И ПРОЈЕКЦИЈЕ

Република Србија

Министарство финансија

Контакт: [email protected]

Република Србија - Ministry of Finance...Република Србија...

Documents

Transcript of Република Србија - Ministry of Finance...Република Србија...