Литература• Беговић, Б., (2011) Институционални аспекти привредног раста, ЦЛДС и Службени

гласник, Београд;

• Koуз, Р., (Coase, R. 1960), Проблем друштвеног трошка, Економски анали, (2004), Београд;

• Јовановић, А., (1998), Увод у економску анализу права, Правни факултет, Београд;

• Јовановић, А., (2008), Теоријске основе економске анализе права, Правни факултет уБеограду;

• Williamson,O. i Vinter,G.S., (2000), Priroda firme, C1D, Podgorica;

• Cooter, R. and Ulen, T., (2004), Law and Economics, Addison-Wesley Longman, Reading Massachusetts, Menlo Park California, New York, Harlow England, Omtario, Sydney, Mexico City, Madrid, Amsterdam;

• Ippolito, R.A., (2005), Economics for Lawyers, Princeton University Press, Princeton and Oxford;

• Pejovich, S., (ed.), (1997), The Economic Foundations of Property Rights, Edward Elgar, Cheltenham, UK;

• Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Company, Boston, Toronto, London;

Економска анализа праваПраво и економија – Law and Economics

Економска анализа права је примена економске теорије на анализупроцеса креирања права, правних процедура, примене права ипоследица које право и правне институције имају на економске и другедруштвене појаве.

Економска анализа права примењује микроекономску теорију, пресвега теорију цена, статистичке методе и емпиријске технике. Економска анализа права је дисциплина која проширује традиционалносхватање права које се заснива на појмовима правде и правичности, такода укључује и економско резоновање, односно критеријум економскеефикасности.

Економска анализа права као дисциплина потврђује имперјализаммодерне економске теорије јер се данас економска терија незаобилазнопримењује и изван тржишта као традиционалног подручја применеекономске теорије.

Позитивна и нормативна економскаанализа права

Право као предмет економске анализе:• Правне одлуке и одлуке о праву су као тржишни избори. • То може да се тврди јер право намеће имплицитне цене

доносиоцима одлука.

Позитивна економска анализа права је употреба техникаекономске анализе у анализи права, његовог креирања и примене.

Нормативна економска анализа права се дефинише каодисциплина која препоручује употребу економских принципа укреирању материјалног и процесног права.

Економски имперјализам• Економска анализа права је показала да се економски појмови могу

плодотворно користити у анализи и објашњењу права, и то свих областиправа, а не само својине, уговора већ и уставног права, кривичног права, управног права, породичног права, процесних права и тако даље. Свакаобласт права преко подстицаја и трошкова уређује економско али исвако друго понашање, па дакле експлицитно или имплицитно одређуједистрибуцију доходака и богатства. Зато је економски приступ правупостао начин анализе не само економског права, већ и анализе права уоним областима које се не односе на експлицитна тржишта, односно направно уређивање економије.

• Економски појмови – цене, трошкови, користи, понуда, тражња, ефикасност и други – су захваљујући економској анализи права почелида се користе не само у области економског права, већ и у онимобластима права које не уређују експлицитна тржишта.

• Термин ефикасност је захваљујући економској анализи права ушао управну терминологију. Заговорници ефикасности боре да ефикасностдобије већи значај у објашњењу права, као и разумевању односаефикасности и правде.

Правници и економска анализаправа

Ефикасност и правда

“Економска наука је моћно оружје за анализу великог кругаправних питања али већина правника и студената права - чак иврло способних има тешкоћа у повезивању економских принципаи конкретних правних проблема”.[1]

[1]Posner, R. A., (1998), Economic Analysis of Law, Little Brpwn and Company and Company, Boston, Toronto, London.

Економисти и економска анализа права

„У области економије, сваки поступак, навика, институција, илизакон не изазивају једну, већ низ последица. Само је прва од свихтих последица тренутна; она се манифестује истовременокада и узрок и – види се. До осталих се долази постепено и онесе не виде, а било би корисно да се предвиде. У томе и јестеразлика између лоших и добрих економиста – први узимају уобзир видљиве последице, а други не само њих већ и оне које јенеопходно предвидјети. Та разлика је огромна стога што задиректним последицама, уколико су повољне, касније обавезнослиједе штетне – и обратно. Из овога слиједи да лошекономиста тежи за малом тренутном коришћу за којом ћеуслиједити велико зло, док прави економиста тежи за великомкоришћу – по цијену извесних привремених нелагодности.“

Bastiat, F., (2001), Ono što se vidi i ono što se ne vidi, (Esej napisan 1850. godine), Institutza strateške studije i prognoze, Podgorica, str. 15.

7

Институције су темељ друштвеног поретка ичинилац његове стабилности. Док институцијеједног поретка добро функционишу, и сампоредак траје. Друштвени поредак се не можепроменити а да се не промене његове кључнеинституције.

Институције, право иекономија

Институције• Институције су правом, обичајем и мораломустановљене везе и правила понашања у међусобнимљудским интеракцијама које се понављају.

• Институције имају одређене економске ефекте. Економија и правокојим се данас најчешће креирају институције делују у истом послу -доношења ефикасних индивидуалних одлука о алокацији ресурса и уефикасном повезивању ових одлука.

• ТРЖИШТЕ ИНСТИТУЦИЈА - Институције могу настати спонтано-ендогено на тржишту институција у процесу селективне еволуције ионда их право "усваја" и формализује.

• СОЦИЈАЛНИ ИНЖИЊЕРИНГ - Други начин настанкаинституција је социјални инжињеринг којим се институције егзогенонамећу људима.

Институције и њихово установљавањенису бесплатни

• За усвајање правних правила, њихову примену, одржавање и њиховузаштиту троше се ресурси. Трошкови се односе на сам поступакдоношења закона и других прописа, контролу примене закона изаштиту (војска, судство, полиција). То су трошкови установљавања иодржавања институционалног, и у његовом оквиру правног система.

• Поред ових трошкова који настају у погледу избора институција, постоје и трошкови избора у погледу употребе ресурса. То сутрошкови тражења могућности за њихову употребу, односно тражењепартнера за размену, трошкови преговарања и склапања уговора сабудућим партнером, трошкови надзора и контроле извршења уговора.

• Поменуте две групе трошкова - за избор институција и за изборупотребу ресурса - су трансакциони трошкови.

Право као капитално добро• Право као данас најчешћи начин креирања институција се може разумети као

капитално добро.

• Право за дужи период пружа услуге у облику информације шта супреовлађујућа правила понашања, односно шта јесте а шта није дозвољено. Правна правила застаревају, амортизују се, замењују се новим и акумулирајусе нова правила.

• Застаревање је производ промене у окружењу које смањује вредност услугекоју нам информација (право) пружа. Од степена застаревања зависи и стопазамене правних правила.

• Неки аутори својство капиталног добра приписује прецедентном праву. Онисматрају да је прецедентно право економски ефикасније од европско-континенталног. Видети Posner, A.R., (1992), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Company, Boston, str. 519-548.

• Стопа амортизације није функција вредности кaпитaлнiх добaрa. Илустративан пример јe дa кoмпjутер зaстарева бrжe oд шрафцигера.

Подсетник: Фундаментални економски појмови ипринципи значајни за економску анализу права

• Ресурси су ретки.

• Методолошки индивидуализам: Појединац и његове одлуке супредмет економске анализе. Појединац доноси одлуке усопственом интересу, односно максимизира сопствену корисност.

• Економија је наука о рационалном избору.

• Понуда и тражња су основни инструменти економске анализе.

• Економска наука прави разлику између обрачунских иопортунитетних трошкова.

• Трансакциони трошкови су један од фундаменталних појмова

• Ресурси се крећу ка најефикаснијим употребама, односноалоцирају се у употреби где је опортунитетни трошак најнижи.Ефикасност подразумева да су ресурси искоришћени у употребигде је њихова вредност највећа: Парето оптималност и Калдор-Хицкс компензациони тест

Школе економске анализе права –идеје, концепција, методологија

Неокласична и неоинституционална економија – разлике и повезаност, редефинисање и промена конвенционалних претпоставки анализе;

Тржишно орјентисане школе• Чикашка школа• Неоинституционална економија

Економија трансакционих трошковаЕкономија својинских праваЕкономија уговорног приступаЕкономија - приступ социјалних норми у најширем смислу

• Теорија јавног избора• Аустријска школа

Нетржишно орјентисане школе• Институционална економија• Економија благостања

Својина, право и економија

• У суштини, економија је студија о својинскимправима над ретким ресурсима ... Алокацијаретких ресурса у друштву је одређивање права наупотребу ресурса... економско питање, или какоцене треба одредити, је питање како ћесвојинска права бити дефинисана и размењена, ипод којим условима.[1]

•[1]Furubotn,E.G., i Pejovich,S., (1972), Property Rights and Economic Theory: A Survey of Recent Literature, Journal of Economic Literature, br. 4, str. 1139.

Својина у праву и економији• Својина је најшира правна власт на стварима подограничењима одређеним законом.

• Својина је правна институција која је настала каопоследица реткости ресурса. Реткост је чињеница којаствара конкуренцију (такмичење) људи у присвајањуретких ресурса. Такмичење људи може да се одвија поразличитим критеријима - насиљем, првом који стигне (копре девојци њему девојка), на основу лепоте или онакокако је данас уобичајено путем добровољног уговарања натржишту.

• Свако еконoмскo дoбрo/ресурс се мoжe схватити кao скупправa (oвлaшћeњa) кoјa инфoрмишу људe o правилимаигре под којима могу да максимизирају своју корисност. Овакво схватање јасно указује да право и економија делујуу истом послу повезивања индивидуалних одлука уалокацији ресурса и оно представља теоријски оквир заекономску анализу права.

Својинска овлашћења иефикасност

• Правници говоре о праву својине које власника овлашћуједа ствар (ресурс) држи, користи и њоме располаже.

• Економски гледано власник има право да доноси одлуке оупотреби ствари (да врши избор како ће употребитиресурс, односно да управља и контролише), да присвајаприносе од њене употребе (да учествује у расподели), каои да располаже са претходна два овлашћења или пак са сватри заједно (да учествује у размени).

• За ефикасну употребу ресурса је одлучујући распоредсвојинских овлашћења, односно како су подељенаовлашћења држања, коришћења и располагања измеђуразличитих лица. На основу распореда својинскиховлашћења, економисти говоре о различитим облицимасвојине и о томе какве су последице различитихсвојинских облика на ефикасност.

Приватна својина - пуна илинеумањена својинска права

Приватну својину обележавају:1. Јасно одређена својинска овлашћења која служе каосистем информација о самим овлашћењима, ограничењиматих овлашћења и казнама за непоштовање и нарушавањеовлашћења;

2. Симетрија награди и казни које произлазе изсвојинских овлашћења и приписују се власнику;

3. Преносивост својинских овлашћења Власник може дапренесе сва три својинска овлашћења или само нека одњих.

4. Власници стварно могу да користе својинскаовлашћења, односно право својине је у пуном обимупримењиво. Ове четири карактеристике омогућавају разликовањевласника у формално-правном смислу од власника уекономском смислу. Власник у економском смислу јестелице које фактички користи својинска овлашћења.

Преносивост и капитализацијабудућих приноса

• Преносивост омогућава капитализацију будућих приносаод употребе продуктивних ресурса.

• Капитализација показује будуће последице неке одлукео употреби продуктивног ресурса на садашњу вредностресурса.

• Када власник ресурса одлучује о његовој употреби, одлукудоноси данас док ће последице (добици или губици) теодлуке сносити у будућности. Типичан пример су одлукекоје се тичу пословања предузећа.

• Преносивост својинских права омогућава да секапитализација одвија лако и јефтино, односно да се продаправо на будуће приносе

Ограничење приватне својине• Ограничења постављају препреке размени својинских права, па према

томе и кретању ресурса. Наиме, пуна својинска права омогућавајулаку размену и тако снижавају трошкове размене и производње.

• Не може се генерално закључити да су сва ограничења својинскихправа неефикасна јер се нека ограничења постављају на базиекономских разлога. То је емпиричко питање. Ипак, може сезакључити да трошкови расту и да се ефикасност умањује како бројограничења расте. Пример: Закон о својинској трансформацији.

• Нека ограничења приватне својине су економски ефикасна јер би безњих трошкови били већи упркос томе што права нису ограничена. Дешава се да су пуна својинска права у супротности са нечијимдругим правима или са обичајним или моралним нормама, па бињихово коришћење водило већим трошковима од користи којенастају. Тада би постојала неспутана тржишта на којима се размењујусвојинска права, али и могући трошак реакције оних чија су праваугрожена.

Својинска права и реткост ресурса

• Својинска права се размењују на тржиштима - роба, рада, капитала ифинансијским.

• Зато кажемо да су тржишта скуп уговора на којима се размењујусвојинска права. Само приватносвојинска права се могуразмењивати на тржишту у добровољној размени.

• Између својинских права и реткости ресурса постоји јаснодефинисана веза. Јасно дефинисана и преносива својинска правапокрећу ресурсе ка најефикаснијим употребама. Тако серелативизира проблем реткости.

• На тржишту правних институција, приватна својина је издржала тествремена и показала да најбоље повезује систем казни и награда задонете одлуке, односно користи и трошкове и тако даје најбољеподстицаје за ефикасну употребу ресурса. Приватна својина подстичесамоодговорност сваког појединца.

Нејасно дефинисана својинска права: јавна добра и колективна својина

• Уколико је неко добро слободно - бесплатно, односноуколико на њему нису успостављена јасна својинскаправа, очекивана последица је да ће такво доброкарактерисати:

1. прекомерно (без ограничења) трошење,2. подинвестирање-нема подстицаја да се инвестира3. неефикасна алокација ресурса - инвестирање уупотребе где су ресурси мање продуктивни.

• Бесплатни ресурси постоје зато што трошковидефинисања својинских права превазилазе користи које бинастале дефинисањем својинских права. Другачије реченокористи које би настале због промена у начину трошења, инвестирања и алокацији ресурса када би својинска правабила дефинисана, су мање од користи које дају бесплатниресурси.

Колективна својина• Колективна својина је облик својине за који је карактеристично да

одређена група људи заједнички управља, контролише и присвајаприносе неког ресурса који је непреносив. Дакле, одређена група људиима својинска овлашћења одлучивања и присвајања, али не и право дарасполаже овим овлашћењима (прода или поклони).

• Колективну својину обележава:1. Непреносивост својинских права2. Подељеност својинских овлашћења3. Својинска права се стичу на основу рада или на

неки други начин који омогућава појединцу дапостане члан одређене групе.

• Подељеност својинских овлашћења је последица непреносивости. Власничка овлашћења управљања и присвајања приноса, на пример, код друштвене својине се стичу на основу рада, припадајузапосленима и одвојена су од овлашћења располагања.

Furubotn-Pejovich ефeкт• (1) ефeкат подинвестирањa кадa се предузећe интернофинаnсира (реинвестира профит): (1+r*) – 1= (1 + i)r* = i + d

• (2) склонosт ка екстерном финансирању (крeдитнo финансирање);

• (3) склонoст да се интeрнo финансирање редукује када секомбинује са екстерним финансирањем;

• Нужна су ограничења како би се зaштитио ресурс однеефикасне употребе.

tt

Баријере слободном кретању ресурса: Трансакциони трошкови

• Прилика да се присвоји профит је магнеткоји активира ресурсе. Уколико магнет неделује, економиста ово не схвата као знакда су људи глупи или да имају чудне укусеили да су престали да буду рационалнимаксимизатори већ да постоје баријереслободном кретању ресурса.

Posner, R. A., (1992), Economic Analysis of Law, Little, Brown and Company, Boston, Toronto, London.

Трансакциони трошкови иинституционална структура

• Трансакциони трошкови који се јављају поред уобичајеносхваћених трошкова факторских инпута, увек постоје, могу бити већи или мањи, а директно зависе одинституционалне структуре једне привреде и то пре свегаод тога како су дефинисана својинска права и како суњима прилагођене друге институције. Трансакционитрошкови стварају веће или мање препреке размени, патако блокирају или олакшавају трансакције.

• Зато их у најширем смислу можемо дефинисати као"трошкове функционисања једног економскогсистема"[1].

• [1]Видети Arrow,K., (1969), The Organization of Economic Activity: Issues Pertinent to the Choice of Market Versus Nonmarket Organization, u The Analysis and Evaluation of Public Expenditure: The PPB System, US Joint Economic Committee 91st Congress, Washington, D.C., US Government Printing Office.

Извори трансакционих трошкова I• Трансакциони трошкови су трошкови разменесвојинских права.

• У литератури о трансакционим трошковима се могуиздвојити различита схватања о најзначајнијимизворима трансакционих трошкова. Као најзначајнијиелементи ових трошкова се истичу информационитрошкови[1], трошкови координације ресурса(фактора производње)[2], ограничена рационалност иопортунистичко понашање[3]и принципал-агентпроблем[4].

• [1]Stigler,G.J., (1961), The Economics of Information, Journal of Political Economy, 69; Barzel, J., (1985), Transaction Costs: Are They Just Costs?, Journal of Institutional and Theoretical Economics, 149.

• [2]Alchian,A.A. i Demsetz, H., (1972), Production, Information Costs and Economic Organization, American Economic Review, 62.

• [3]Williamson, O., (1985), The Economic Institutions of Capitalism, The Free Press, New York.

• [4]Jensen,M. i Meckling,W., (1976), Theory of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Structure, Journal Of Financial Economics, 3.

Извори трансакционих трошкова II

• Трансакциони трошкови се изводе из двепретпоставке људског понашања:1. ограничене рационалности2. опортунистичког понашањаи3. карактер саме трансакције постајеизвор трансакционих трошкова уколико сеуговором предвиђа будуће чињење.

Опортунизам

• Облици ex post опортунизма:

1. Принципал-aгент проблeм који oбухвaтa

a) мoрални хaзaрд иб) неприродну сeлекцију oсигураника

2. Експроприjација (пљaчкa) као пoследицa опoртунизма удруженог са специфичним карактеромресурса.

Карактер трансакције

Карaктер трансакције одређују следeћифактори:

1. специфични карaктер ресурса које је предметтрансакције

2. пластичност ресурса3. учесталост трансакције4. неизвесност5. вредност трансакције

Обликовање уговораТабелa[1] показује како се oбликују уговoри као пoследицакомбинацијa потпунoг постoјањa (означено +) или потпунoгнепостoјањa (означено -) наведeних извора трансакционих трошкoва.

______________________________________________________________ограничена опoртунистичко специфичност oбликовањерaционалnoст понашaње добра уговoра______________________________________________________________

- + + 1. планирaње+ - + 2. обећањe+ + - 3.конкуренција/тржишиште+ + + 4.управљaње/прeдузећe

______________________________________________________________

•[1]Williamson,O.E., (1985), The Economic Institutions of Capitalism, The Free Press, New York i Collier Macmillan Publishers, London, str 31.

Предузеће

• Тржиште и предузеће су алтернативниначини организовања привреднеактивности

• Предузеће као технолошка функција– црнакутија

• Предузеће као скуп уговора

Закони и трансакциони трошкови• На тржиштима се путем уговора размењују својинска права на

ресурсима. Тржишна алокација права има своју цену која се меритрансакционим трошковима.

• Поред добровољне алокације својинских права путем уговара натржишту, реалокација својинских права се обавља и законима и другомрегулативом која одређује ко има која својинска права, односно косноси трошак/корист.

• Свака правна регулатива омогућава редистрибуцију у корист некихдруштвених група на терет других друштвених група. Порески иприватизациони закони су илустративни пример трансфера својинскихправа и редистрибуције.

• Мере економске политике (фискалне, монетарне, спољнотрговинске, девизне, итд.), такође, реалоцирају својинска права и водередистрибуцији.

• Не треба заборавити да се и судским одлукама реаранжирају својинскаправа.

• Закони, дакле, алоцирају права. Они могу модификовати распоредправа који би се установио тржишним трансакцијама. Избор правнихправила којима се алоцирају права, такође, има своју цену. Унапред сене може одредити где треба повући граничну линију између уговорне(приватне) алокације својинских права и алокације својинских правапутем закона.

Закони и висина трансакционих трошкова• Ефикасни закони имају способност да штеде трансакционе трошкове,

односно да се суоче са проблемом трансакционих трошкова крозалокацију права.

• Закони дефинишу распоред права - компетенције привреднихсубјеката да користе ресурсе и да реалоцирају права онако како онимисле да је за њих најбоље. Закони дефинишу препреке које ометајуразмену својинских права.

• Сваки тип својине има различите трошкове надзора, контроле којимасе обезбеђује одржавање уговорних обећања у размени својинскихправа. Закон обезбеђује стандардне (садржину) уговорне елементекоје би саме странке уговориле и када закон не би постојао када битрошкови преговарања и извршења уговора били блиски нули. Такозакон, установљавајући економски ефикасна правила, економишетрансакционим трошковима.

• Закон поред стандардних уговорних елемената нуди правна средствакоја треба да обезбеде извршење уговора између учесника унутарпредузећа (запослених,менаџера и власника) и на тржиштима(купци,продавци,повериоци)

• Закон редукује трансакционе препреке које увек постоје тако штоминимизира неспоразуме који настају из дивергентних интереса, акоји подижу трошкове уговарања и извршења уговора. Дакле, функција закона је да заштити учеснике у уговарању одопортунистичког понашања њихових уговорних партнера и да такоподстакне оптималну употребу ресурса.

Цена закона и друге правнерегулативе

• За висину трансакционих трошкова је одговорнацелокупна правна регулатива.

• Задатак правне регулативе је да искорењује праксу којапоспешује неефикасност.

• Не треба заборавити да правна регулатива није бесплатна. Трошкови су директни и индиректни. Директни трошковису трошкови држвне активности у погледу доношења ипримене правних прописа. Индиректни трошкови сеогледају у могућем губитку алокативне ефикасностиуколико правна регулатива не поштује економску логику. Она треба да омогући такво понашање привреднихсубјеката које је ефикасно и уз најмање расипање ресурса.

Коузова теорема

Ronald Coase • За свој рaд и oткrића у облaсти трaнсакционих

troшкoва и својинских правa и њихов знaчај зa функционисање привреде и развојинституционалних структура Ronald Coase je добио Нобелову награду за економске науке1991. године.

• Coase-ови најзначајнији радови су “Природафирме” (“The Nature of the Firm”, Economica 1937) и “Проблем друштвеног трошка” ("The Problem of Social Cost", Journal of Law and Economics, 1960).

Coase-ова теoрeма неутралности

• Ефикасна алокација ресурса је независна одиницијалног распореда својинских права (установљеногзаконом или судском одлуком) на ресурсима уколико сусвојинска права јасно дефинисана, преносива итрансакциони трошкови једнаки или блиски нули.

• Важећи правни систем путем закона и судских одлукаодређује распоред својинских права који људиуговарањем на тржишту мењају.

• Када не би постојали трансакциони трошкови, односно када би размена својинских права билабесплатна, било који иницијални (неефикасни) распоред својинских права би се промениоуспостављајући ефикасну алокацију ресурса.

Коузова теорема - импликације

• Ефикасна алокација је независна од иницијалнограспореда својинских права.

• Алокативна ефикасност/правда – је независнаод иницијалног распореда својинских права.

• Дистрибутивни ефекти/правда - зависи одиницијалног распореда својинских права. Исход у погледу расподеле трошкова (штете) и користи (дохотка, богатства) зависи од иницијалног распореда својинских права.

Екстерни ефекти: приватни GT идруштвени гранични трошкови

37Q0

P0

PS

€

QS Q0

GDT

GPT

GDK = GPK

E0

ES

A

Негативни екстерни ефекти -штете

• Закон о облигационим односима, чл. 154“Ко другоме проузрокује штету, дужан јенакнадити је уколико не докаже да јештета настала без његове кривице.”

Пример накнаде штете: Лекар ипосластичар

• Петровић 1000 _ 1500• Јовановић 1200 _ 1000

2200 _ 2500

Ефикасно 2500решење

• Суд:• Петровић је

одговоранНеефикаснорешење 2200

• Преговори следе:• Петровић 1500 - 200• Јовановић 1000 + 200

• Ефикаснорешење 2500

• Суд:• Петровић није

одговоранЕфикасноРешење 2500

• Преговори следе• Петровић 1500 • Јовановић 1000

• До разменесвојинских праванеће доћи.

Понуда и тражња за негативним екстернимефектима када су трансакциони трошкови нула

40

ГК Јовановићаод сваке додатне

јединице смањења буке

ГТ Петровићаод сваке додатнејединице смањења буке

I IV

IIIII

< 100% повећање буке

100% смањењебуке

>0

Понуда и тражња за негативним екстернимефектима када има трансакционих трошкова

41

GK (D) Јовановићаод сваке додатнејединице смањења буке

GT(S) Петровићаод сваке додатнејединице смањења буке

P2 C

< 100% повећање буке

100% смањењебуке

>0

Q* Q2

P1

Q1

D

AB

E*P*

GT’(S’) Петровићаувећан за трансакционетрошкове

GK’ (D’) Јовановићаумањена за трансакционетрошкове

Решавање проблема екстернихтрошкова

• Интернализација екстерних ефеката може се, у зависностиод околности, решити на различите начине:

• ТРЖИШТЕ - Коузова теорема - преговоризаинтересованих страна које саме налазе ефикасно решење независноод иницијалне алокације својинских права

• ДРЖАВА - корективни порези- регулација (забране, дозволе, одређивањерадног времена, урбанистичко планирање)

• СУД42

Импликације судске одлуке надруштвено благостање

• ДЕФИНИСАЊЕ ОДГОВОРНОСТИ КОЈА СЕ ПРИПИСУЈЕШТЕТНИКУ:ОБЈЕКТИВНА – код делатности које по својој природи повећавајуопасност проузроковања штете -пожељно да накнада штете одговара штетиСУБЈЕКТИВНА

•ВИСИНА НАКНАДЕШТЕТЕ – информациони проблем1. Накнада већа од штете ствара подстицај оштећеном да се штета трпи(рента), да се утужује, као и да штетник производи мање од оптималног.2. Накнада мања од штете (делатности од општег интереса) даје подстицајоштећеном који трпи део штете да уложи у превенцију, да не утужује, као ида штетник производи више од оптималног.3. Потпуна накнада штете не даје подстицај да се улаже у превенцију.

• ВИСОКИ ТРАНСАКЦИОНИ ТРОШКОВИ ПАРНИЦЕ – таксе, адвокати.Трошкови парнице у Србији се алоцирају на онога ко изгуби парницу. Тужилац мери вероватноћу добијања парнице, а тужени може прилагођаватиштету нивоу који не даје подстицај да буде тужен.

Примена теоремеПримена:

а) на накнаду штетеиб) шире - увек када се законски, судски или регулацијомустановљава иницијални распоред својинских права.

Coase-ова теoрeма и неуспeх тржиштапотпуне конкуренцијe

• Постојање екстерних ефеката, посебно штетних екстерних ефеката јеучинило јасним да постоји проблем избора ефикасних правнихправила.

• Сваки избор правних правила о одговорности за накнаду штетекојима се решава проблем екстерних ефеката има другачијеекономске последице на алокацију ресурса и обим производње, пасамим тим свако изабрано решење има своје трошкове. Дакле, државна интервенција и регулација се примењује зато што тржиштене може да уради свој посао, што не значи да ће се регулацијомпостићи решавање проблема.

• Право и принцип ефикасности и/или принцип правичности• Режим обављања делатности одређује ко сноси

трошкове/одговорност:• Делатности од општег интереса – принцип ефикасности• Делатности са приватним интересом-принцип правичности

Реципрочна природа негативних екстерних ефеката• У повезивању економије и права Coase-ова теорема указује да треба поћи од

реципрочне природе проблема негативних екстерних ефеката. То значи дапроглашавајући Петровића одговорним за штету, суд својом одлуком наносиштету Петровићу. Дакле, питање је да ли ће Петровићу бити дозвољено дананоси штету Јовановићу (буком која смањује вредност Јовановићевог плаца) или ће Јовановићу бити дозвољено да наноси штету Петровићу (забрањујеПетровићу да ствара буку која повећава вредност Петровићевог плаца). Акоовако посматрамо реципрочну природу проблема накнаде штете, онда серешење проблема састоји у примени принципа економске ефикасности, односно у настојању да се избегне већа штета. Економска рационалност налажеда се штета спречава само онда када је добит од њеног спречавања већа одгубитка који настаје као резултат престанка активности која производи штету.

• "Проблеми адекватног решавања накнаде штете проистичу из погрешносхваћеног појма производних фактора о којима се уобичајено мисли као офизичким јединицама (стварима), уместо да се схвате као право да се користифизички ресурс. "Ако се фактори производње схвате као право, онда јеразумљиво да се право да се ради нешто што изазива штетне ефектепредставља, такође, фактор производње. Трошак употребе овог права (например права да се загађује, А.Ј.) је губитак (на пример права на чист ваздух, А.Ј.) који неко сноси као последицу употребе овог права".

• Coase, R., (1960), The Problem of Social Cost, Journal of Law and Economics, Vol. 3, October, str. 44.

Приватизација, трансакциони трошкови иCoase-ова теорема

• Приватизација је трансфер својинских права са државногдруштвеногсектора на приватни сектор тако да се физичка лица могу одредитикао коначни власници. Трансфер својинских права се остварујепродајом/поклоном и нормално укључује трансакционе трошкове.

• Трансакциони трошкови приватизације обухватају трошковеобављања организационих промена (организовање предузећа уакционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу), трошкови утврђивања вредности предузећа (трошкови процене), трошкови емисије акција и њихове продаје, трошкови вођењаевиденције о уписаним акцијама, трошкови контроле извршењаобавезе купаца (ако се акције продају на рате или са условом) и други, као и трошкови евентуалних судских спорова у вези саприватизацијом. У трансакционе трошкове приватизације улазе итрошкови државних институција (као што су Агенција заприватизацију, Акцијски фонд) које имају посебну улогу.

• Навели смо трансакционе трошкове "продавца" . У режиму друштвенесвојине у коме нису била јасно дефинисана својинска права, каоносиоци својинских овлашћења се појављују запослени, предузеће идржава.

• Држава увек сноси један део трансакционих трошкова приватизацијејер увек учествује у правном нормирању и контроли приватизације. Трансакциони трошкови које сноси држава представљају трошковекоје сносе порески обвезници.

Размена, уговори и тржиште

• “Есенцијална је претпоставка да систематске везепостоје између својинских права и економског избора... ... не би смело бити конфузије око чињенице да обе разменаи производња укључују уговорне аранжмане; овеактивности постоје не само да изврше размену добара иуслуга већ да дозволе размену скупа својинских права.”Alchian,A., (1967), Pricing and Society, Occasional Paper, br. 17, Westminster: The Institute of Economic Affairs, str. 2.

• Тржиште јe скуп уговора на основу којих се размењујусвојинска права.

• Економија је наука о “избoру уговора”.Buchanan, J., (1975), A Contractarian Paradigm for Applying Economic Theory, American Economic Review, Vol. 65, May, str. 229.

Трансакциони трошкови и тржишне структуре

1. Перфектна 2. Монополистичка 3. Олигопол 4. Монополконкуренција конкуренција

__________ _____________ _________ ____________1.Много малих 1.Много малих предузећа; 1.Међузависност 1.Једнопредузећа на између предузећа preduzeće;тржишту; чини понуду;

2.Предузећа 2.Предузећа имају неки 2.Неколико 2. Предузећенемају тржишну степен тржишне снаге, неки великих преду- има великуснагу, тржишна степен контроле над зећа на тржишту тржишну снагуцена је дата, ценом свог производа; са умереном јер производпредузећа је до великом нема супститут;прихватају тржишном снагом;(price taker);

3.Предузеће 3.Предузећа производе 3.Предузећа 3.Производпроизводи сличне производе који се производе немахомоген производ, ипак међусобно разликују диференциране супститут;па је савршена и добри су супститути; или хомогенесупституција; робе;

4.Лак улазак и 4.Лак улазак и 4.Умерене до 4.Снажнеизлазак на тржиште; излазак на тржиште; велике баријере баријере за

за улазак улазак нана тржиште; на тржиште;

Трансакциони трошкови и тржишне структуре• Трансакциони трошкови одређују структуру тржишта. Начин

уговарања на тржишту, односно врсте уговора које привреднисубјекти склапају у циљу заштите од опортунизма одређују какво ћесе тржиште формирати.

• Привредни субјекти напуштају уобичајене облике уговарања који сукарактеристични за тржиште потпуне конкуренције и закључујууговоре за које многи сматрају да представљју антиконкурентску, односно монополску праксу јер уводе ограничења другој уговорнојстрани и имају последица на купце и конкуренте.

• Предузећа, као уосталом и појединци, настоје да се заштите одопортунизма других предузећа са којима уговарају (добављачимарепроматеријала, на пример) специјалним врстама уговора којима седоговарају о ценама или количинама (1) или вертикалноминтеграцијом (2) када се трансакције између предузећа измештају сатржишта и стављају под контролу једног предузећа.

• Успостављају дугорочне пословне односе са другим предузећима(својим снабдевачима и купцима) у којима фиксирају цену или одредеколичине и начин адаптације на промењене околности, уговарајувезану трговину, уговарају и висину цене њихових производа и умалопродаји а не само у великопродаји, уговарају сталне цене илиунапред уговарају како ће се цена мењати у будућности илипрактикују дискриминацију цена. Степен контроле које предузеће иманад ценом својих производа и баријере које се постављају новимпредузећима која желе да уђу на тржиште, такође, могу битипоследица њиховог настојања да се заштите од опортунизма.

Тржиште, нестандардни уговори ипредузеће

• Пракса договорања о ценама и количинама, као и вертикална интеграцијаимају последица на купце и на друга конкурентска предузећа. Ова пракса се, међутим, не може објаснити само циљем предузећа да постане монопол и даужива монополску ренту. За објашњење овакве праксе уговарања ивертикалне интеграције прво треба установити да ли је она довела донеефикасне алокације ресурса, односно да ли је распоред својинских праваустановљен уговорима крив за неефикасну алокацију.

• Трансакциони приступ анализи оваквих врста уговора сматра да технологијаније једина која одређује економску организацију и методе организацијепроизводње - да ли ће то бити предузеће и који организациони обликпредузећа или тржиште и која тржишна структура (које врсте уговора) ће сеуспоставити.

• "Технологија у потпуности одређује економску организацију само ако (1) постоји једна технологија која је одлучно супериорна у односу на друге и ако(2) та технологија имплицира јединствени организациони облик”. Овајзакључак потврђује емпирија јер је уочено да се иста технологија користи упредузећима која су различитих органицазионих облика.

•

[1]Williamson, O.E., (1985), The Economic Institutions of Capitalism, The Free Press, Collier Macmillan Publishers, New York, London, str. 87.

Preduzeće