ЕВРОПА – ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

Проф. Мирослав Маркићевић

УВОД Водећа економска позиција Европе у

свету Удео у глобалном БДП-у опада Недостатак сировина и енергената

ВОДА Добро искоришћено природно

богатство Највећи ХЕ потенцијал: реке

Скандинавије, Алпа, Динарида и на Дунаву у Ђердапу

Највећи пловидбени значај: систем Дунав – Мајна – Рајна, Рајна, доњи токови атланских река

СИСТЕМ ДУНАВ – МАЈНА – РАЈНА

ВОДА Највећа језера – ледничка (Ладога,

Оњега), Највећи број језера у Скандинавији –

Финска (преко 50000 језера) Економски најзначајнија алпска и

вештачка језера

ВОДЕ

ПОГЛЕД НА КУЈБИШЕВСКО ЈЕЗЕРО, НАЈВЕЋЕ У ЕВРОПИ ДЕТАЉ СА ЈЕЗЕРА КОМО НА СЕВЕРУ ИТАЛИЈЕ

ПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ Највише заступљено у Ломбардији, Панонској, Влашкој

Западноевропској и јужном појасу Источноевропске низије, приморским зонама и долинама великих река

Земљиште Северноевропске равнице садржи доста песка

Степске површине су претворене у обрадиво земљиште

У Холандији већ вековима траје процес „отимања земљишта од мора“ полдерима

ПЛОДНО ЗЕМЉИШТЕ

ПОЛДЕР У ХОЛАНДИЈИ СИСТЕМ КАНАЛА, ХОЛАНДИЈА

ПОЉОПРИВРЕДА Пољопривреда Европе – веома развијена, механизована

и научно-технолошки унапређена, тржишно оријентисана, али је од глобалне конкуренције и заштићена различитим економско-административним мерама (квалитет, количине, цене, финансијска подршка производњи...).

Европа је највећи светски извозник хране (махом финалних, агроиндустријских производа), али и највећи светски увозник пољопривредних производа (меса, тропског воћа, кафе, чаја).

ПОЉОПРИВРЕДА Пшеница – друга у свету, иза Азије

Примарни рејони гајења: Париски басен и велике европске низије

Кукуруз – у влажнијим равницама и поред река

Остале житарице – сточна исхрана и „здрава храна“

ПОЉОПРИВРЕДА Повртарство

Кромпир - Северноевропска низија и у брдско-планинским крајевима широм Европе

Воћарство – развијено у централној и јужној Европи: јабуке, крушке, трешње, вишње, кајсије, јагодичасто воће, а на Медитерану агруми, смокве, маслине, винова лоза

Сточарство Стајско: фарме у Великој Британији, Француској Холандији,

Данској...) Пашњачко: у планинским пределима (Швајцарска, Аустрија...).

ПОЉОПРИВРЕДА

ГОВЕЧЕ ЛИМУЗИН, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА СТОЧАРСТВО НА АЛПИМА

РУДНО БОГАТСТВО Скромно и исцрпљено дугом експлоатцијом Гвоздена руда: Скандинавско полуострво

(Кируна, Еливара у Шведској), североисток Француске (Лорен), северозападна Шпанија (Билбао)

Оплемењивачи челика: у Португалији, Финској, Грчкој, Албанији, косовско-метохијском делу Србије.

РУДНО БОГАТСТВО

РУДНИК У КИРУНИ, ШВЕДСКА РТБ БОР, РУДНИК ЦЕРОВО, ДЕТАЉ

Боксит: Медитеранска област – Прованса у Француској, полуострво Монти Гаргано у Италији, Далмација, Црна Гора, Грчка, источни део Републике Српске, Бакоњска шума у Мађарској

Лежишта бакра: у Пољској, Немачкој, на Пиринејском, Скандинавском (Шведска, Финска) и Балканском полуострву (јужна Бугарска, источна Србија)

Олово-цинкана: у Шљонском басену (Пољска, Чешка), у Финској, Шведској, Шпанији, Грчкој и косовско-метохијском делу Србије (Трепча је једно од највећих лежишта у Европи)

РУДНО БОГАТСТВО

ЕНЕРГЕТИКА Рудници каменог угља у централној Енглеској,

немачком Руру и Сару, француском Лорену и пољском Шљонску

Лежишта мрко-лигнитних угљева у Немачкој су најбогатија на свету, а у косовско-метохијском басену Србије пета у свету.

Једине веће резерве нафте и гаса су у Северном мору, те је Европа дефицитарна и високо увозно зависна од Русије и земаља северне Африке и Персијског залива.

Највеће европске нуклеарне електране

Најпространијим и најразвијенијим државама Европе нуклеарне електране дају велики део електричне струје (у Француској 3/4, Украјини и Шведској 1/2, Немачкој 1/4)

ИНДУСТРИЈА Зачела се крајем 18. века у Великој

Британији („фабрика света“) и брзо се проширила на Француску, Немачку, Шведску, Русију

Током 20. века примат преузимају САД Западна и централна Европа су индустријски

знатно развијеније од источне и јужне

ЦРНА МЕТАЛУРГИЈА Црна металургија смештена у рејонима богатим

гвозденом рудом и каменим угљем Сада се лоцира у лукама У европској производњи челика водеће су Немачка,

Украјина и Италија, тј. велике компаније British Steel, Thyssen...

Обојена металургија – производња алуминијума близу извора јефтине хидроенергије (водећа Норвешка, а за њом следе Немачка, Француска и Шпанија)

АУТОМОБИЛСКА ИНДУСТРИЈА Немачка је водећи произвођач аутомобила:

Опел, Мерцедес, БМВ, Фолксваген, а центри су Келн, Волфсбург, Минхен.

Следе Француска (Рено, Пежо, Ситроен), Италија (Фиат, Алфа Ромео), Шпанија (Сеат), Велика Британија (Ролс Ројс, Морис, Лејланд).

ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА ½ укупне светске производње Дисперзно је распоређена– од петрохемијске,

махом уз рафинерије у увозним лукама, до фармацеутике и козметике уз урбано-научне центре.

Светски познате су компаније са веома разноврсном производњом – BASF, Bayer, Hoechst (Немaчка), Royal Dutch/Shell (Велика Британија/Холандија), ICI (Велика Британија)...

ОСТАЛЕ ГРАНЕ ИНДУСТРИЈЕ Електро-индустрија: производња беле технике,

аудио-визуелне и телекомуникационе опреме (Siemens, Philips...)

Прехрамбена индустрија Текстилна, дуванска и индустрија обуће сада се

углавном измештају у ваневропске земље са јефтином сировином и радном снагом

САОБРАЋАЈ Ауто-путеви су квалитетни, а на пругама се

развијају све веће брзине - на раздаљинама од неколико стотина километара укупно време путовања возом је краће од путовања авионом (брзи возови TGV у Француској, EC и IR у Немачкој...).

Највећи аеродроми: Франкфурт, Хитроу у Лондону, Шарл де Гол у Паризу, Леонардо да Винчи Фијумићино у Риму, Елефтериос Венизелос у Атини.

САОБРАЋАЈ

МОСТ РИУ-АНТИРИУ ПРЕКО КОРИНТСКОГ КАНАЛА

ТУНЕЛ ИСПОД ЛА МАНША, ДЕТАЉ

ТРГОВИНА Трговина и остале услуге имају далеко веће учешће у

БДП-у и запослености од пољопривреде и индустрије заједно.

Главни трговински партнери Европе су САД, Кина и Русија.

Европа са других континента увози сировине, нафту и гас, аутомобиле, електро-индустријске и пољопривредне производе, а извози аутомобиле, хемијску, агро-индустријску, електро-индустријску робу.

ЗАКЉУЧАК Светски утицај Европе је велики, али слаби

под утицајем динамичнијих земаља и регија Велика економска снага није праћена

војном моћи – утицај САД и НАТО Ривалитет великих држава (Немачка,

Француска, Велика Британија) отежава брже интегрисање

ХВАЛА НА ПАЖЊИКрај предавања!