Еволуција човека је поље научног истраживања које настоји да схвати и опише порекло и развој људског рода који потиче од примата. Еволуција човека обухвата и друге значајне научне дисциплине као што су антропологија и генетика човека. Термин човек, у контексту еволуције човека, односи се на род Homo, али проучавање еволуције човека обично обухвата и човекове претке хоминиде као на пример аустралопитекуса (род Australopithecus).

Најзначајније морфолошке прoмене током еволуције

У најзначајније карактеристике човека спадају појава усправног хода (двоножног кретања) и знатно повећање масе мозга. Осим ових долази и до других морфолошких промена, кичма добија облик слова Ѕ (због усправног хода) и карлица је постаје краћа и шира. Такође изглед лобање се мења, вилица и зуби постају мањи.

АустралопитецинеНајстарији хоминиди припадају групи аустралопитецина, који су насељавалеисточну и јужну Африку. Појавиле су се пре око 4 милона година а несталипре нешто више од милион година.Њихова грађа пружа јасне доказе да су се кретали усправно. Имали су ниско чело, изражен коштани гребен изнад очију, и 35% од величине мозга савременог човека. Већина је висине до 1,2–1,4 m, са понекад израженим полним диморфизмом (мушкарци крупнији и до 50% од жена).

Прва описана врста аустралопитецина јеAustralopithecus africanus. Пронађена је двадесетих година прошлог века у јужној Африци.Такође пронађен је фосил ‘’Луси’’ који припада још старијој врсти Australopithecus afarensis која је живела у источној Aфрици. Луси је

била тешка око 27 килограма, висока око једног метра, запремине мозга између 375 и 500 кубних

цетниметара и ходала је усправно. Луси је „доказала“ да је човек

прво проходао усправно, па тек онда развио велики

мозак.

Homo - Наш родHomo habilis - спретни човек

Најстарија врста нашег рода је Homo habilis. Живео је ујужној и источној Африци пре између 2,3 милиона до 1,7

милиона година. Развио се од аустралопитекуса, којима је сличан у многим

телесним карактеристикама, али се разликује мањим кутњацима и већим кранијалним капацитетом (мера запремине унутрашњости

лобањске чахуре). Величина мозга код ове врсте варирала је од 500 cm³

до 750cm³ . На основу положаја кучме и облика бутне кости, може

се са великом сигурношћу тврдити да је Homo habilis ходао

усправно. Први су користили оруђе, нпр камене оштрице за сечење меса.

Homo erectus – Усправни човек Хомо еректус је биће из породице Homo. Сматра се да је наследио форме Аустралопитека и да је предак Хомо сапиенса.Као и Аустралопитеци и еректус форме насељавале су подручје Африке. Најстарији подаци о насељавању потичу из времена од пре 1.500.000 година. Због природних одлика Африке, месо је постало доминантно у исхрани. Због тога, током раног Плеистоцена, еректус напушта афрички континент и креће се преко Блиског истока у Азију, понекад и у Европу.Усправни људи еректус форме навикнути су на месну исхрану, а користе и ватру, тако да се претпоставља да су они започели исхрану карактеристичну за модерног човека. Ватру нису знали да производе, већ су је користили из природе.Најстарији подаци о ватри потичу са локалитета Коби Фора у источној Африци (1.500.000/1.400.000 година), али поуздане податке за ватру имамо из периода 800/700 000 година на два налазишта, Ескалп у Француској, Цукутјен у Кини.Такође се за еректусе везује и канибализам. Верује се да се код њих развио говор.

Архаични човекПре скоро пола милона година појавила се нова врста чији припадници толико личе на савремене људе да их већина научника

ставља у нашу врсту. Међутим постоје уочљиве разлике , запремина мозга је мања, скелет и зуби масивнији а облик лобање другачији – и због тога га зову архаични хомо сапианс. Карактерише их знатно повећање запремине мозга у односу на предходне врсте.

Неандерталски човек

Неандерталац је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу и део Азије. Име је добио по долини реке Неандер у Немачкој (Homo neanderthalensis), где су пронађени његови остаци.Они су били виши и снажнији од данашњих људи. Имали су већи мозак,

али нису били интелигентнији. Имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде.Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле. Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну

температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део јер је унутрашњост била мрачна и влажна.Неандерталци се датују у 120000 до 35000 година. Сматра се да су били виши и снажнији од сапијенса,

високи од 160 до 165 cm, мождане запремине 1200-1600 кубних центиметара.

Савремени човекСавремени човек, Homo sapiens, појавио се пре више од 130000 година. Има велику запремину мозга, у просену око 1350 кубних центиметара. Његово лице је смањено у односу на укупну величину лобање, чело је високо, брада истакнута, а надочни лукови нису изражени. Скелет је нежније грађе него код предходних врста. У најпознатије фопсилне налазе спада кромањонски човек, назван по налазишту Кро-мањон у Француској. Кромањонска култура настала је Пре око 40 000 година. Оруђе је знатно усавршено, а нешто касније се јавило и поћинско сликарство.

Постоје више објашњења како се савремени човек појавио на различитим континентима. Већина научника прихвата модел по којем су савремени људи постали од архаичних у источној Африци. Одатле су у великој миграцији населили најпре блиски исток, Европу, у јужну Азију, а касније и остале делове света, потпуно потискујући архаичне људе.