Etrurci_Istorija_civilizacije

8/3/2019 Etrurci_Istorija_civilizacije

1/9

Istorija civilizacije

Etrurci

Etrurci - bili su jedan od italskih naroda antike Italije. Oni su na Apeninskompoluostrvu stvorili prvu veliku civilizaciju, iji uticaj na Rimljane postaje sve vieoigledan. Upravo su Etrurci nauili Rimljane alfabetu i brojevima, kao i mnogimelementima u arhitekturi, umetnosti,religiji i odevanju.Togaje bila etrurski izum,a dorski stub etrurskog stila (pre nego njegova grka verzija) postao je glavnielement renesansne i klasine arhitekture. Etrurski uticaj na antiko pozorite vidi se ureiphersu (to znai "maskiran ovek"), koja je u latinskom postalapersona, a uengleskomperson. Grci su Etrurce zvali Tyrsenoi ili Tyrrhenoi,dok su ih Latininazivali TusciiliEtrusci. Na latinskom se njihova zemlja zvala Tuscia iliEtruria. Premagrkom istoriaru Dioniziju iz Halikarnasa(oko 20.g.p.n. e.), sami Etrurci su sebezvaliRasenna, a ta je izjava potvrena oblikom rasna, koji se nalazi na etrurskimnatpisima.

1. Geografski uslovi i prirodna bogatstva

Antika se Etrurija nalazila u srednjoj Italiji, ograniena na zapadu Tirenskim morem (zakoje su Grci ve rano priznali da pripada narodu Tyrrhenoi), na severu rekom Arno, a naistoku i jugu rekom Tibar. Ta oblast se velikim delom poklapa sa dananjom Toskanom,te s delovima Lacija i Umbrije. Glavno prirodno bogatstvo te oblasti, koje je nesumnjivoimalo vanu ulogu u etrurskoj trgovini i razvoju gradova, bile su bogate naslage metalakako u severnoj tako i u junoj Etruriji. Na jugu, u primorskoj oblasti koja se prostiralaizmeu prvih velikih etrurskih gradova Tarkvinija (Tarquinii) i Cere (Cerae,

danas Cerveteri), niske planine Tolfa su pruale zalihe bakra, gvoa i kalaja. Ti su seminerali vadili i u unutranjosti zemlje, u oblasti planine Amijata, najvie planine uEtruriji, blizu grada Kluzija (Clusii, danas Chiusi). Najproduktivnija je oblast ipak bila usevernoj Etruriji, u planinskom lancu nazvanom Catena Metallifera (to je "Lanac kojidaje metal"), odakle su se u ogromnim koliinama vadili bakar i, naroito, gvoe. GradPopulonija (Populonia), smeten na obali, imao je vodeu ulogu u ovoj industriji, kao ioblinje ostrvo Elba, koje je od ranog vremena bilo poznato po svom rudnom bogatstvu.

Drugo znaajno prirodno bogatstvo Etrurije bile su ume, koje su obezbeivale velikekoliine drvne grae kako za metalurke operacije tako i za gradnju brodova. Etrurci subili poznati po svojoj pomorskoj aktivnosti: dominirali su morima na zapadnoj obali

Italije, a njihova reputacija gusara zadavala je strah irom Mediterana. Meutim, izgledada je njihov vievekovni prosperitet bio zasnovan i na jakoj poljoprivrednoj tradiciji:kada je Scipion Afrikanac 205. god.p.n. e. opremao ekspediciju protiv Hanibala, etrurskisu gradovi jo uvek bili u stanju da obezbede impresivne koliine ita, kao i oruja imaterijala za brodogradnju.

1
http://wapedia.mobi/sh/Italicihttp://wapedia.mobi/sh/Apeninsko_poluostrvohttp://wapedia.mobi/sh/Apeninsko_poluostrvohttp://wapedia.mobi/sh/Alfabethttp://wapedia.mobi/sh/Arhitekturahttp://wapedia.mobi/sh/Umetnosthttp://wapedia.mobi/sh/Religijahttp://wapedia.mobi/sh/Togahttp://wapedia.mobi/sh/Togahttp://wapedia.mobi/sh/Togahttp://wapedia.mobi/sh/Doranihttp://wapedia.mobi/sh/Renesansahttp://wapedia.mobi/sh/Klasicizamhttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dkahttp://wapedia.mobi/sh/Dionizije_iz_Halikarnasahttp://wapedia.mobi/sh/Dionizije_iz_Halikarnasahttp://wapedia.mobi/sh/Italijahttp://wapedia.mobi/sh/Tirensko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Tibarhttp://wapedia.mobi/sh/Toscanahttp://wapedia.mobi/sh/Laziohttp://wapedia.mobi/sh/Umbriahttp://wapedia.mobi/sh/Elbahttp://wapedia.mobi/sh/Sredozemljehttp://wapedia.mobi/sh/Scipion_Afrikanac_Starijihttp://wapedia.mobi/sh/Italicihttp://wapedia.mobi/sh/Apeninsko_poluostrvohttp://wapedia.mobi/sh/Apeninsko_poluostrvohttp://wapedia.mobi/sh/Alfabethttp://wapedia.mobi/sh/Arhitekturahttp://wapedia.mobi/sh/Umetnosthttp://wapedia.mobi/sh/Religijahttp://wapedia.mobi/sh/Togahttp://wapedia.mobi/sh/Doranihttp://wapedia.mobi/sh/Renesansahttp://wapedia.mobi/sh/Klasicizamhttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dkahttp://wapedia.mobi/sh/Dionizije_iz_Halikarnasahttp://wapedia.mobi/sh/Italijahttp://wapedia.mobi/sh/Tirensko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Tibarhttp://wapedia.mobi/sh/Toscanahttp://wapedia.mobi/sh/Laziohttp://wapedia.mobi/sh/Umbriahttp://wapedia.mobi/sh/Elbahttp://wapedia.mobi/sh/Sredozemljehttp://wapedia.mobi/sh/Scipion_Afrikanac_Stariji


2/9


2. Istorijski periodi

O prisustvu Etruraca u Etruriji svedoe pre svega njihovi sopstveni natpisi, koji se

datiraju u oko 700. godinu p.n.e., ali veruje se da su Etrurci iveli u Italiji i pre togvremena, te dapraistorijskakulturagvozdenog doba nazvana "Villanova"(9-8. vek.p.n.e.)zapravo predstavlja ranu fazu etrurske civilizacije. Kako ne postoje nikakvaetrurska knjievna dela, hronologija etrurske istorije i civilizacije konstruisana je naosnovu arheolokih i literarnih podataka bolje poznatih civilizacija Grke i Rima,te Egipta i Bliskog Istoka. Etrurci su prvi put doli u dodir sa Grcima otprilike u vremekada je u Italiji osnovana prva grka kolonija (775-750 g.p.n.e.), kada su Grci sa ostrvaEubejeosnovali gradiPithekoussai uNapuljskom zalivu. Posle toga u Etruriju su seuvozili mnogi grki i bliskoistoni predmeti, pa su oni,zajedno sa etrurskim artefaiktimakoje odaju grki ili orijentalni uticaj, posluili da se uz optu ustanovi i neto preciznijahronologija. Zapravo, nazivi za istorijske periode u Etruriji pozajmljeni su od

odgovarajuih perioda u Grkoj; ti su periodi ustanovljeni tako da uvek nastupaju netokasnije nego odgovarajui periodi u Grkoj, kako bi se ostavio prostor za "protokvremena" izmeu kultra.Tako etrurski orijentalizirajui period pripada 7.vekup.n.e.,arhajski period 6. veku i prvoj polovini 5. veka, klasini period drugoj polovini5. veka i 4. veku, a helenistiki period traje od 3. do 1. veka p.n.e. Tokom 1. veka p.n.e.etrurska je kultura bila asimilovana u rimsku civilizaciju, pa je nestala kao posebanentitet.

3. Jezik i pismo

Etrurski, posle grkog i latinskog trei veliki jezik u Italiji, nije sauvan u knjievnim

delima. Neka etrurska religijska literatura jeste postojala, a podaci ukazuju na to da jemoda postojao i znatan korpus istorijske i dramske knjievnosti. Poznato je, na primer,ime nekog pisca drama, Volnius, koji je pisao "etrurske tragedije". Etrurski jezik jeprestao da se govori u doba Rimskog Carstva, mada su ga i dalje uili svetenicii filolozi. Car Klaudije(umro 54. god. n. e.) napisao je istoriju Etruraca u 20 knjiga, kojase zasnivala na izvorima koji su u njegovo vreme jo postojali. Etrurski se jezik do pozneantike koristio u religijske svrhe; poslednji podatak o takvoj upotrebi etrurskog jezikaodnosi se na pustoenje Rima od strane Alariha, voe Vizigota, 410. godine n. e., kada supozvani "etrurski svetenici" kako bi izazvali udar munje na varvarska plemena. Postojivie od 10.000 etrurskih natpisa, a svake godine se otkrivaju novi. To su uglavnom kratkipogrebni natpisi koji se nalaze na urnama, u grobovima ili na predmetima darovanimsvetilitima. Naeni su i natpisi na graviranim etrurskim bronzanim ogledalima, gdeoznaavaju mitoloke likove ili ime vlasnika, kao i na novcu, kockama i keramici.Postoje i grafiti urezani na keramici: iako je njihova funkcija uglavnom nepoznata,izgleda da oni ukljuuju imena vlasnika, kao i brojeve, skraenice i nealfabetske znake.

2
http://wapedia.mobi/sh/Praistorijahttp://wapedia.mobi/sh/%C5%BDeljezno_dobahttp://wapedia.mobi/sh/%C5%BDeljezno_dobahttp://wapedia.mobi/sh/Villanovahttp://wapedia.mobi/sh/Knji%C5%BEevnosthttp://wapedia.mobi/sh/Arheologijahttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dkahttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dki_Rimhttp://wapedia.mobi/sh/Egipathttp://wapedia.mobi/sh/Bliski_Istokhttp://wapedia.mobi/sh/Eubejahttp://wapedia.mobi/sh/Eubejahttp://wapedia.mobi/sh/Napuljski_zalivhttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Rimsko_carstvohttp://wapedia.mobi/sh/Filologijahttp://wapedia.mobi/sh/Klaudijehttp://wapedia.mobi/sh/Alarihhttp://wapedia.mobi/sh/Vizigotihttp://wapedia.mobi/sh/Epigrafikahttp://wapedia.mobi/sh/Numizmatikahttp://wapedia.mobi/sh/Praistorijahttp://wapedia.mobi/sh/%C5%BDeljezno_dobahttp://wapedia.mobi/sh/Villanovahttp://wapedia.mobi/sh/Knji%C5%BEevnosthttp://wapedia.mobi/sh/Arheologijahttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dka_Gr%C4%8Dkahttp://wapedia.mobi/sh/Anti%C4%8Dki_Rimhttp://wapedia.mobi/sh/Egipathttp://wapedia.mobi/sh/Bliski_Istokhttp://wapedia.mobi/sh/Eubejahttp://wapedia.mobi/sh/Napuljski_zalivhttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Hronologija_anti%C4%8Dke_Gr%C4%8Dkehttp://wapedia.mobi/sh/Rimsko_carstvohttp://wapedia.mobi/sh/Filologijahttp://wapedia.mobi/sh/Klaudijehttp://wapedia.mobi/sh/Alarihhttp://wapedia.mobi/sh/Vizigotihttp://wapedia.mobi/sh/Epigrafikahttp://wapedia.mobi/sh/Numizmatika


3/9


Od duih natpisa najvaniji je "Zagrebaki omota na mumiji", koji je pronaen u Egiptuu 19. veku i koji je neki putnik preneo u Hrvatsku, gde se danas uva u Narodnommuzeju u Zagrebu. To je prvobitno bila knjiga od lanenog sukna, koja je u nekom

trenutku bila iseena na pruge, kako bi se omotala oko mumije. Sa oko 1.300 rei,napisanih crnim mastilom na lanu, taj je natpis najdui postojei etrurski tekst. Onsadri kalendari uputstva za rtvovanje, to je dovoljno da se dobije bar neka predstava oetrurskoj religijskoj literaturi. Iz Italije potie vaan religijski tekst, urezan na crepupronaenom na mestu antikeKapue (Capua), kao i natpis na jednom kamenu meauu Perui, koji je vaan zbog svog pravnog sadraja. Malobrojni dvojezini etrursko-latinski natpisi, svi pogrebnog karaktera, nemaju veliku vanost za odgonetanje etrurskogjezika. Ali zlatne ploe naene na mestu antikog svetilitaPirgija, luke grada Cere,sadre dva teksta, jedan na etrurskom, a drugi na fenianskom, koji su znaajne duine(oko 40 rei) i analognog sadraja. Ta dva teksta predstavljaju ekvivalent jednomdvojezinom natpisu, pa stoga nude znaajne podatke za objanjavanje etrurskog putem

nekog poznatog jezika, u ovom sluaju fenianskog. Taj je nalaz istovremeno i vaanistorijski dokument, jer belei kako Thefarie Velianas, kralj grada Cere, poetkom 5.veka p.n.e. posveuje fenianskoj boginji Atarti "sveto mesto" u etrurskom svetilituPirgiju. Etrurski se tekstovi uglavnom mogu proitati. Alfabet potie od grkog alfabeta,koji su Grci ranije preuzeli od Feniana. Njega su po Italiji tokom 8. veka proirilikolonisti sa Eubeje, ali je on prilagoen etrurskoj fonetici; od njega se u krajnjoj linijirazvio i latinski alfabet. Sa svoje strane, etrurski se alfabet rairio krajem arhajskogperioda (oko 500. god.p.n.e.) u severnu Italiju, te je postao model za alfabete Veneta iraznih alpskih populacija; to se dogodilo istovremeno sa stvaranjem umbrijskogi osakog alfabeta na poluostrvu. Pravi problem s etrurskim tekstovima lei u tekoi dase razumeju znaenja rei i gramatiki oblici. Glavna prepreka potie iz injenice da

nijedan drugi poznati jezik nije dovoljno blizak etrurskom da bi se uspostavilo pouzdano,obuhvatno i sigurno poreenje. Ve su antiki pisci konstatovali oiglednu izolovanostetrurskog jezika, koju potvruju i stalni i uzaludni napori modernih filologa da etrurskijezik pripiu nekoj od razliitih lingvistikih grupa ili tipova mediteranskogi evroazijskog sveta. Meutim, veze s indoevropskim jezicima zapravo postoje, naroito sitalskim jezicima, a takoe i s vie ili manje poznatim ne-indoevropskim jezicimazapadne Azije i Kavkaza, Egejske oblasti, Italije i alpske zone, kao i s ostacimamediteranskog lingvistikog substratuma, koji se otkriva u toponimima. To znai daetrurski jezik nije sutinski izolovan, nego se njegovi koreni prepliu sa korenima drugihprepoznatljivih lingvistikih formacija u okviru geografske oblasti koja se protee odzapadne Azije do istone i srednje Evrope i centralnog Mediterana, a do njegovogposlednjeg formativnog razvoja moda je dolo u neposrednijem kontaktu spreindoevropskim i indoevropskim lingvistikim okruenjem Italije. Ali to takoe znaida se etrurski, kao to filolozi znaju, ne moe jednostavno klasifikovati kao pripadnikkavkaskih, anatolskih ili indoevropskih jezika, kao to su grki i latinski, od kojih se,izgleda, razlikuje u strukturi.

3
http://wapedia.mobi/sh/Hrvatskahttp://wapedia.mobi/sh/Kalendarhttp://wapedia.mobi/sh/Kapuahttp://wapedia.mobi/sh/Kapuahttp://wapedia.mobi/sh/Perugiahttp://wapedia.mobi/sh/Pyrgihttp://wapedia.mobi/sh/Pyrgihttp://wapedia.mobi/sh/Feni%C4%8Danihttp://wapedia.mobi/sh/Fonetikahttp://wapedia.mobi/sh/Venetihttp://wapedia.mobi/sh/Oscihttp://wapedia.mobi/sh/Gramatikahttp://wapedia.mobi/sh/Eurazijahttp://wapedia.mobi/sh/Indoevropski_jezicihttp://wapedia.mobi/sh/Azijahttp://wapedia.mobi/sh/Kavkazhttp://wapedia.mobi/sh/Egejsko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Toponimhttp://wapedia.mobi/sh/Anatolski_jezicihttp://wapedia.mobi/sh/Hrvatskahttp://wapedia.mobi/sh/Kalendarhttp://wapedia.mobi/sh/Kapuahttp://wapedia.mobi/sh/Perugiahttp://wapedia.mobi/sh/Pyrgihttp://wapedia.mobi/sh/Feni%C4%8Danihttp://wapedia.mobi/sh/Fonetikahttp://wapedia.mobi/sh/Venetihttp://wapedia.mobi/sh/Oscihttp://wapedia.mobi/sh/Gramatikahttp://wapedia.mobi/sh/Eurazijahttp://wapedia.mobi/sh/Indoevropski_jezicihttp://wapedia.mobi/sh/Azijahttp://wapedia.mobi/sh/Kavkazhttp://wapedia.mobi/sh/Egejsko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Toponimhttp://wapedia.mobi/sh/Anatolski_jezici


4/9


Tradicionalne metode koje su se do sada koristile u interpretaciji etrurskog jezika jesu(1) etimoloka metoda, koja se zasniva na uporeivanju korena rei i gramatikihelemenata s korenima i elementima drugih jezika, i koja pretpostavlja da postoji neki

lingvistiki odnos koji doputa objanjavanje etrurskog spolja (ta je metoda dalanegativne rezultate, poto je pretpostavka bila pogrena), (2) kombinatorska metoda, kojapredstavlja proceduru analize i interpretacije etrurskih tekstova, strogo ograniene naunutranje komparativno prouavanje samih tekstova i gramatikih oblika etrurskih rei(to je napravilo znaajan napredak u poznavanju etrurskog, ali mane lee u hipotetikomkarakteru mnogih zakljuaka, zbog nepostojanja spoljnih dokaza ili potvrda), te(3)bilingvalna metoda, koja se zasniva na poreenju etrurskih rutualnih, votivnih ipogrebnih formula sa, po pretpostavci analognim, formulama iz epigrafskih ili knjievnihtekstova napisanih na jezicima koji pripadaju blisko povezanom geografskom iistorijskom okruenju, kao to su grki, latinski ili umbrijski. Ipak, sa sve veim brojempouzdanih podataka, delimino iz nedavnih epigrafskih otkria (kao to su ve pomenute

zlatne ploe iz Pirgija), razvija se tendencija da se koriste svi raspoloivi postupci imetode.

4. Arheoloki podaci

Nepostojanje etrurske knjievnosti i opte poznata pristrasnost i kontradiktorni prikazietrurske istorije koje su nam ostavili grki i rimski pisci stvaraju jednu situaciju u kojoj jeza razumevanje Etruraca osnovno paljivo prouavanje njihovih vidljivih ostataka.Arheoloki konteksti i sami ostaci (meu kojima su keramika, predmeti odmetala, skulptura, slikarstvo, arhitektura, ivotinjske i ljudske kosti i najneznatnijipredmeti svakodnevnog ivota) dele se na sledee tri osnovne kategorije:pogrebni,

gradski i sveti (religijski), premda ponekad postoji preklapanje tih kategorija.Dalekonajvei procenat materijala je pogrebnog karaktera; stoga postoji dosta podataka oetrurskim idejama o zagrobnom ivotu i o njihovim stavovima prema umrlim lanovimasvojih porodica. Ali nema sumnje da su od velike vanosti i relativno siromanaobavetenja o etrurskim naseljima. Ostaci dobro ouvanog etrurskog grada na lokalitetuMarzabota (oko 500. god.p.n.e.) blizu Bolonje (koja je verovatno bila etrurska kolonija)otkrivaju da su Etrurci meu prvima na Mediteranu organizovali grad prema mreastomplanu: osnovu mu je inila jedna glavna ulica u pravcu sever-jug, koju je presecala jednaili vie ulica u pravcu istok-zapad. Obred koji je bio povezan s postavljanjem ovakvihtemelja grada bio je Rimljanima poznat kao ritus Etruscus (to je "etrurski obred"). Tajsu sistem Rimljani najvie koristili pri postavljanju temelja za vojne logore i za novegradove, te se on i danas moe videti u mnogim evropskim gradovima. Izgleda da su uEtruriji tako strogo organizovani urbanistiki planovi bili retki, jer se ee nailazi najednu nepravilnu emu, koja je nastala kao rezultat stapanja sela u doba kulture Villanovai koja je prilagoena brdima, koja su uglavnom bila birana za mesta na kojima e seosnovati gradovi.

4
http://wapedia.mobi/sh/Etimologijahttp://wapedia.mobi/sh/Kombinatorikahttp://wapedia.mobi/sh/Bilingvalizamhttp://wapedia.mobi/sh/Bilingvalizamhttp://wapedia.mobi/sh/Skulpturahttp://wapedia.mobi/sh/Slikarstvohttp://wapedia.mobi/sh/Bolonjahttp://wapedia.mobi/sh/Urbanizamhttp://wapedia.mobi/sh/Etimologijahttp://wapedia.mobi/sh/Kombinatorikahttp://wapedia.mobi/sh/Bilingvalizamhttp://wapedia.mobi/sh/Skulpturahttp://wapedia.mobi/sh/Slikarstvohttp://wapedia.mobi/sh/Bolonjahttp://wapedia.mobi/sh/Urbanizam


5/9


U kontekstu svetinja, etrurski hram takoe esto otkriva paljivu organizaciju, ponovo sjednim sistemom koji je kasnije preao Rimljanima. Za razliku od grkih hramova,Etrurci su esto jasno razlikovali prednji i zadnji deo, s dubokim prednjim tremom, na

kome su se nalazili stubovi, i sa celom koja je bila u istoj ravni kao i podij na kome jestajala. esto su se koristili nepostojani materijali (drvo i cigla od blata, na temelju odkamena), a izuzetak su bile mnogobrojne skulpture od terakote koje su ukraavale krov.Naroito su dobro ouvane akroterije ili krovne strukture, sa hrama Portonaccio uVejima(kraj 6. veka p.n.e.), koje prikazuju Apulua (etrurskog Apolona) i drugemitoloke linosti.Drugaije su vrste spektakularni pronalasci s lokaliteta Poggio Civitate(Murlo) blizu Sijene, gde su otkopavanja (zapoeta 1966) otkrila veliku zgradu izarhajskog perioda sa zidovima od nabijene zemlje, koja je sa svake strane visoka oko 197stopa i u ijem se sreditu nalazi prostrano dvorite. Zgrada je bila ukraena ljudskim(mukim i enskim) i ivotinjskim figurama od terakote u prirodnoj veliini; neke figurenose velike "kaubojske" eire u lokalnom stilu. Ispitivai se jo uvek ne slau o prirodi

te lokacije i nisu sigurni da li je zgrada bila neka palata, svetilite ili moda mesto zasednice gradske skuptine. Obine etrurske kue, poznate s nekiliko lokaliteta, imaju ilioblik ovalnih koliba u San Giovenalu i drugim mestima, ili pravolinijsku strukturu u Vejui Akvarosi (iz arhajskog doba) i Vetuloniji (iz helenistikog doba).to se tie nekropola uEtruriji, i one povremeno pokazuju znake mreastog plana, kao na lokaciji Crocefisso delTufo kod Orvijeta (druga polovina 6. veka p.n.e.) i u Ceri. Poto su se Etrurci veomamnogo trudili da njihovim roacima bude udobno u "venoj kui", grobovi sadre mnogedetalje iz pravih etrurskih kua. Tako, grobnice iz Cere (posebno one iz 6. veka p.n.e. ikasnijeg vremena), isklesane pod zemljom od laganog vulkanskog tufa vrlo rairenog uEtruriji, imaju ne samo prozore, vrata, stubove i potkrovne grede, nego i nametaj(krevete, stolice i hoklice) koji je bio izvajan u steni. U Tarkviniju se razvijala druga

tradicija u dekoraciji grobova, pa su tu zidovi komore oslikani freskama etrurskihpogrebnih ceremonija, ukljuujui bankete, igre, plesanje, muziku i razliite predstavepod vedrim nebom. Te su scene verovatno predstavljale komemoraciju pravih sahrana, alisu moda aludirale i na zagrobni ivot koji je oekivao pokojnika. U arhajskom jeperiodu preovlaivao koncept rajskog zagrobnog ivota, ali u narednim se vekovima svevie naglaava tamnija stranapodzemnog sveta. Freske pokazuju njegovog vladara, Aita(etrurskog Hada), kako nosi kapu od vuje koe i kako sa svojom enom sedi na prestolu;tu scenu dopunjuju demoni i udovita. Oni se mogu videti u izuzetnom "Grobu plavihdemona" (oko 400. god.p.n.e.), koji je 1987. godine otkriven u Tarkviniju, ili na "GrobuFrancois" iz Vulcija, gde plavoputi demon Charu (koji samo izdaleka nalikuje na grkogprevoznika umrlih dua, Harona) eka da svojim ekiem udari pokojnika i odvede ga upozdemni svet. Ponekad je s njim i njegov neniji kolega, Vanths aneoskim krilima,koji pomae da se olaka prelaz iz ivota u smrt.

5
http://wapedia.mobi/sh/Gr%C4%8Dki_hramhttp://wapedia.mobi/sh/Tremhttp://wapedia.mobi/sh/Celahttp://wapedia.mobi/sh/Terakotahttp://wapedia.mobi/sh/Akroterijahttp://wapedia.mobi/sh/Vejihttp://wapedia.mobi/sh/Vejihttp://wapedia.mobi/sh/Apolonhttp://wapedia.mobi/sh/Sienahttp://wapedia.mobi/sh/Nekropolahttp://wapedia.mobi/sh/Tufhttp://wapedia.mobi/sh/Freskehttp://wapedia.mobi/sh/Podzemni_svijethttp://wapedia.mobi/sh/Hadhttp://wapedia.mobi/sh/Haron_(mitologija)http://wapedia.mobi/sh/Gr%C4%8Dki_hramhttp://wapedia.mobi/sh/Tremhttp://wapedia.mobi/sh/Celahttp://wapedia.mobi/sh/Terakotahttp://wapedia.mobi/sh/Akroterijahttp://wapedia.mobi/sh/Vejihttp://wapedia.mobi/sh/Apolonhttp://wapedia.mobi/sh/Sienahttp://wapedia.mobi/sh/Nekropolahttp://wapedia.mobi/sh/Tufhttp://wapedia.mobi/sh/Freskehttp://wapedia.mobi/sh/Podzemni_svijethttp://wapedia.mobi/sh/Hadhttp://wapedia.mobi/sh/Haron_(mitologija)


6/9


Vena tema u raspravi o etrurskoj materijalnoj kulturi jeste odnos prema grkim uzorima.Poreenje se namee prirodno i zapravo je nuno, u svetlu velike koliine grkihizraevina, posebno vaza, koje su pronaene u Etruriji i u svetlu mnogobrojnih primera

etrurskih imitacija, posebno keramike. Takoe je sigurno da su se grke zanatlije ponekadnaseljavale u Etruriji, kako govori priaPlinija Starijeg(1. vek n. e.) ojednom korintskom plemiu po imenu Demarat, koji se preselio u Tarkvinij, vodei sasobom tri svoja umetnika. Sve vei naglasak se stavlja na definisanje veoma originalnihelemenata u etrurskoj kulturi, koji postoje istovremeno sa onim kvalitetima koji pokazujunjihovo veliko divljenje prema grkim artefaktima. Pored njihovih karakteristinih nainaza dizajniranje grada ili za izgradnju hrama i grobnice, moe se primetiti i njihovajedinstvena keramika, buccehro(koja se javlja od oko 680. god.p.n.e.), s njenimdekorativnim urezima na sjajnom crnom materijalu. Ona se znatno razlikuje odstandardne dekoracije na grkim vazama, koja se redovno sastoji u boji i u kontrastucrvene ili boje krema i crne. U metalurgiji, njihova bronzana ogledala, za koja se

ponekada govori da predstavljaju etrursku "nacionalnu industriju", sastoje se odkonveksne odrazne strane i konkavne strane ukraene gravurama s temama iz grke ietrurske mitologije i svakodnevnog ivota. Etrurska je moda takoe sadravala mnogejedinstvene elemente, kao to su pletenica putena niz lea (7. vek p.n.e.), cipele sazailjenim vrhom (oko 575-475. god.p.n.e.) i plat sa savijenim rubom, koji je kodRimljana bio poznat kao toga (6. vek p.n.e. i kasnije). Najzad, Etrurci su se, izgleda, ranozainteresovali za reprodukovanje odlika njihovih proslavljenih roaka ili zvaninika (kaona pogrebnim kupolastim urnama iz Kluzija), te su tako dali podsticaj za razvoj istinskirealitinihportreta u Italiji, posebno u helenistikom periodu.

5.Religija i mitologija

Glavni je element etrurske religije bilo verovanje da je ljudski ivot samo jedan mali deosveta koji kontroliu bogovi, koji svoju prirodu i svoju volju manifestuju u svakom deliuprirode, ali i u predmetima koje su stvorili ljudi. To verovanje proima etrursku umetnost,gde nalazimo bogato oslikanu zemlju, more i vazduh, sa ovekom integrisanim u tajambijent. Rimski nam pisci svedoe da su Etrurci svaku pticu i svaku biljku smatralipotencijalnim izvorom znanja o bogovima, te da su razvili istananu nauku i prateerituale za korienje tog znanja. Njihovi sopstveni mitovi objanjavali su da su tu "nauku"ljudi dobili od samih bogova, preko proroka Tagesa, udesnog deteta koje je imaloosobine nekog starog mudraca, koji je iskoio iz izorane brazde na poljima gradaTarkvinija te otpevao elemente onoga to su Rimljani nazvali disciplina Etrusca.

6
http://wapedia.mobi/sh/Plinije_Starijihttp://wapedia.mobi/sh/Plinije_Starijihttp://wapedia.mobi/sh/Plinije_Starijihttp://wapedia.mobi/sh/Korinthttp://wapedia.mobi/sh/Portrethttp://wapedia.mobi/sh/Mithttp://wapedia.mobi/sh/Plinije_Starijihttp://wapedia.mobi/sh/Korinthttp://wapedia.mobi/sh/Portrethttp://wapedia.mobi/sh/Mit


7/9


8/9


6.Poreklo

Prva istraivanja Etruraca i njihove umetnosti poinju u XVIII. veku. Prema grkomistoriaru Herodotu Etrurci su oko 1200. god. pre nove ere napustili svoju postojbinuLidiju u Maloj Aziji i naselili se na podruje koje se danas naziva Toskanom, zemljomToskanaca ili Etruraca. Etrurska civilizacija i umetnika proizvodnja imale su svojepokretako sredite u Etruriji izmeu Tiranskog mora, Arna i Tibra najlepoj inajromantinijoj italijanskoj pokrajini, koja je takoe svoje ime dobila po Tuscima kojeje takoe drugo ime za Etrurce. Taj zagonetni narod je imao mnogo imena, antiki piscizvali su ih as Pelazgo- Tirenima, as Tuscima, zatim Etrurcima, Tirenima i, na kraju nanjih se odnosi iako veoma retko i ime Raseni. U starijem periodu, u starijim tekstovimaTireni se zovu Meonci, a Herodot ih naziva narodom Lidija.

7.Kriza i pad

Kraj 6. i poetak 5. veka bio je preloman trenutak za etrursku civilizaciju. U to je vremeizbilo nekoliko kriza, od kojih se Etrurci nikada nisu potpuno oporavili i koje su, bilezapravo samo poetak brojnih nedaa koje su imali da pretrpe u narednim vekovima.Proterivanje Tarkvinijevaca iz Rima 509. godine p.n.e. liilo ih je kontrole nad tomstratekom takom na Tibru i preseklo njihov kopneni put u Kampaniju. Uskoro suizgubili i premo na moru, kada su brodovi sirakukog tiranina Hijerona I naneli

katastrofalan poraz njihovoj floti kod Kume 474. god.p.n.e. Izgubivi svaki kontakt setrurskim gradovima u Kampaniji, nisu mogli spreiti da tu oblast preuzmu umbro-sabelska plemena, koja su se iz unutranjosti kretala prema obali. Sve su te nedae doveledo ekonomske krize i prekinule trgovinu sa gradovima na obali i na jugu,preusmeravajui trgovinu ka jadranskoj luci Spini. Situacija se na jugu dodatno pogoralakada je grad Veji, posle periodinih sukoba sa Rimom, postao prva etrurska drava kojaje pala pod vlast te sve snanije sile u srednjoj Italiji (396.g.p.n.e.).U to doba dolina rekePad (Po) i jadranski gradovi doivljavali su izvestan stepen prosperiteta, ali je i taetrurska vitalnost na severu bila kratkog veka. Sve vei prodor i pritisakKelta, koji su senaselili u dolini reke Pad (Po), na kraju su uguili i nadvladali napredne etrurske gradskezajednice, te su do polovine 4. veka p.n.e. gotovo u potpunosti unitili njihovu

civilizaciju.U meuvremenu je galsko pleme Senona stavilo pod svoju vrstu kontroluoblast Picenuma na Jadranskom moru, a navale Kelta su dopirale, s jedne strane, doEtrurije i Rima (koji je osvojen i spaljen 390. god.p.n.e.), a s druge, sve doApulije.

8
http://wapedia.mobi/sh/Trakvinije_Oholihttp://wapedia.mobi/sh/Hijeron_Ihttp://wapedia.mobi/sh/Keltihttp://wapedia.mobi/sh/Keltihttp://wapedia.mobi/sh/Galhttp://wapedia.mobi/sh/Picenumhttp://wapedia.mobi/sh/Jadransko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Apulijahttp://wapedia.mobi/sh/Apulijahttp://wapedia.mobi/sh/Trakvinije_Oholihttp://wapedia.mobi/sh/Hijeron_Ihttp://wapedia.mobi/sh/Keltihttp://wapedia.mobi/sh/Galhttp://wapedia.mobi/sh/Picenumhttp://wapedia.mobi/sh/Jadransko_morehttp://wapedia.mobi/sh/Apulija


9/9


U 4. veku p.n.e. antika je Italija prola kroz duboku transformaciju. Istoni italski narodiumbro-sabelskog porekla rairili su se gotovo po celom poluostrvu; Sirakuza i, najzad,sve vea mo Rima zamenili su Etrurce (i grke kolonije na jugu Italije) kao dominantnu

snagu. Etrurski se svet sveo na ogranienu, regionalnu sferu, izolovanu u svojimtradicionalnim vrednostima; ta je situacija odredila njegov postepen prelaz u politikisistem Rima.U tom je kontekstu Italija doivela ekonomski oporavak i jaanjearistokratije. U grupama grobnica iz tog vremena ponovo se nailazi na raskone iluksuzne predmete, a niz oslikanih grobova u Tarkviniju, prekinut tokom 5. veka, senastavlja. Ipak, u tim grobovima vlada nova atmosfera: tu su predstave tunog zagrobnogivota, predstavljenog u podzemnom svetu punom demonima i natkrivenom crnimoblacima. Obnovljeni otpor novoj sili na Tibru pokazao se beznadenim. Rimska istorijaje puna pomena o pobedama i trijumfima nad etrurskim gradovima, posebno na jugu.Tarkvinije je traio mir 351. god.p.n.e., a Ceri je darovano primirje 353. god.p.n.e.;Ruzela je savladana 302. god.p.n.e., a konaan joj je poraz nanet 294. god.p.n.e., Voltera

je pobeena 298. god.p.n.e. I Volsinij je 294. god.p.n.e. bio pobeen, a njegova poljaopustoena. Tokom tog tmurnog perioda etrursko su drutvo razdirali i unutranji sukobi,koji su na kraju rezultirali stvaranjem znatnog stalea osloboenika, posebno u severnojEtruriji, gde su se po brdima rairile brojne male seoske zajednice. U nekim je gradovimaaristokratija upirala oi u Rim i oekivala pomo protiv pobunjenog, potlaenogstanovnitva. Aristokratska porodica Cilnija u Areciju pozvala je Rim u pomo protivpobune niih slojeva 302. god.p.n.e., a u Volsiniju se situacija tako pogorala da suRimljani umarirali u grad i sravnili ga sa zemljom (265. god.p.n.e.), a njegovestanovnike preselili u Novi Volsinij (verovatno dananja Bolsena). U veini sluajeva,etrurski gradovi i njihove teritorije sauvali su formalnu autonomiju kao nezavisnedrave sa sopstvenim magistratima, pa su tokom 2. veka p.n.e. proivljavali period bez

znaajnijih dogaaja. Najtunije poglavlje etrurske istorije ispisano je tek u 1. veku p.n.e.Rimljani su 90. god.p.n.e. dali graanska prava svim Italicima, to je kao posledicu imaloi potpunu politiku unifikaciju italsko-rimske drave, te je eliminisalo poslednje ostatkeautonomija u etrurskim gradovima-dravama. Pored toga, severna je Etrurija doivelakonano unitenje kada je postala bojno polje suprotstavljenih strana u graanskomratu Marija i Sule. Mnogi su etrurski gradovi stali na stranu Marija, te ih je pobednik Sulasa svom okrutnou kaznio i unitio (80-79. god.p.n.e). U Fezuli, Areciju, Volteri iKluziju, Sula je raspodelio gradsko zemljite vojnicima iz svoje 23 pobednike legije.Novi kolonisti su brutalno zlostavljali starosedeoce i istovremeno troili svoje vojnikenagrade, beznadeno tonui u dugove. Usledili su ustanci i kazne, ali taj mukotrpanproces romanizacije nije bio zavren sve dokAvgustova vladavina (31.g.p.n.e.-14.g.n.e.)nije donela novu ekonomsku stabilnost i pomirenje. Do tog je vremena latinski ve upotpunosti zamenio etrurski jezik.

Etrurci su predstavljali jednu od najdominantnijih civilizacija svog vremena. Njihova

kultura, znanosti i mistina saznanja u mnogim su aspektima nadilazili svoje

savremenike. Taj narod, koji je tokom prvog milenijuma pre Hrista naseljavao Italiju,stvorio je naprednu kulturu koja je mnogo uticala na Rim. A onda su zaboravljeni i

ponovo otkriveni tek u XXVII veku, kada postaju opsesija mnogih naunika.

9
http://wapedia.mobi/sh/Sirakuzahttp://wapedia.mobi/sh/Gaj_Marijehttp://wapedia.mobi/sh/Sulahttp://wapedia.mobi/sh/Romanizacijahttp://wapedia.mobi/sh/August_(rimski_car)http://wapedia.mobi/sh/Sirakuzahttp://wapedia.mobi/sh/Gaj_Marijehttp://wapedia.mobi/sh/Sulahttp://wapedia.mobi/sh/Romanizacijahttp://wapedia.mobi/sh/August_(rimski_car)

Etrurci_Istorija_civilizacije

Documents

Transcript of Etrurci_Istorija_civilizacije