„ETIKA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE“Iz predmeta POSLOVNA ETIKA

SADRŽAJ

1. Uvod..........................................................................................................................31.1. Etika i zaštita životne sredine...............................................................................31.2. Povezanost poslovne etike i zaštite životne sredine.............................................4

2. Analiza studije slučaja2.1. Studija slučaja : Etika i zaštita životne sredine...................................................52.2. Definisanje etičkog problema..............................................................................52.3. Moguće alternative..................................................................................................52.4. Učesnici u događaju................................................................................................62.5. Analiza studije sa etičkog aspekta..........................................................................6

3. Zaključak...............................................................................................................8

4. Literatura...............................................................................................................9

2

1. UVOD

1.1. Etika i zaštita životne sredine

Poslednjih godina, velika pažnja se posvećuje očuvanju prirodne sredine u svim delovima sveta, na svim nivoima, u okviru svih organizacija. Ekološki problemi su posebno uticali na mnoge organizacije, na njihov menadžment, ali i na vodeće menadžere. Organizacije su morale da prate i da se pridržavaju zakonskih propisa o ekološkim pitanjima, morale su da se bave reakcijama javnosti u pogledu određenih ekoloških problema. Mnoge organizacije počele su da razvijaju nove proizvodne procese koji ne dovode do ugrožavanja čovekove životne sredine. Neke organizacije su svoju delatnost usmerile ka raščišćavanju ekoloških oštećenja do kojih je već došlo. Tako se menadžeri sve više i sve češće susreću sa brojnih pitanjima i brojnim problemima zaštite i očuvanja čovekove sredine.Liste ekoloških problema sa kojima se organizacije neminovno susreću izuzetno je dugačka i svakim danom sve obuhvatnija.Vidljivi efekti ekološke krize ogledaju se u brojnim globalnim problemima, od zagađenja prirodne sredine, do nedostatka hrane.

Zagađenje prirodne sredine ispoljava se na različite načine i ima mnogo oblika ovog ispoljavanja. Kao opasne supstance koje zagađuju prirodnu sredinu navode se: polihlorisani bifenili(PCB), hlorisani rastvori koji su opasni zagađivači vode za piće, pesticidi, olovo, azbest, nuklearni otpad, otrovne hemikalije i kisele kiše.

Promena klime na planeti uzrokovana je čovekovom delatnošću. Došlo je do pregrevanja planete. Naime, veoma malo povećanje temperature bilo bi dovoljno da se klima znatno izmeni. Jer, gasovi iz staklenika, koji se oslobađaju sagorevanjem goriva na bazi ugljenika, zadržavaju toplotu u atmosferi i kako procenjuju naučnici dočiće do globalnog zagrevanja. To će za posledicu imati viši temperaturu za otprilike 1,5do 4,5 Celzijusa( ako se ovako nastavi) , gusto naseljeni delovi kopna će nestati, morska voda će prodreti dalje u unutrašnjost i uzvodno u reke zagađujući pri tome podzemne sveže vode. Promena klime će verovatno smanjiti raznolikost biljnih vrsta.

Ozonske rupe i uništavanje ozonskog omotača nastaje kada se u atmosferu ispuste i razlože hlorofluorougljenici (CFS) koji oslobađaju molekule hlora i uništavaju molekule ozona. Tada se smanjuje ozonski omotač oko Zemlje, a ako se ovaj zaštitni omotač istanji, štetni ultraljubičasti zraci izazivaće mnogo veći broj obolelih, posebno od raka kože. Inače ova jedinjenja imaju široku primenu u industriji zato što su relativno netoksična, nezapaljiva i ne razlažu se lako. Njihovo trajanje u prirodi procenjuje se na 150 godina. Smatra se da je ovo jedinjenje do sada uništilo između tri i pet posto oznoskog omotača.Mnoge zemlje su sklopile međunarodne dogovore o tome da se proizvodnja CFS-a ograniči ili da se ova materija potpuno izbaci iz upotrebe.

Nedostatak hrane je globalni problem ove planete, jer je u dvadesetom veku bilo toliko gladnih koliko je u devetnaestom veku bilo stanovnika. Više od polovine svetskog stanovništva trpi hroničnu glad za belančevimana. Nedostatak belančevina u organizmu dovodi do neishranjenosti, ali bitno utiče i na mentalni i fizički razvoj dece. Glavni izvor hrane za čovečanstvo predstavlja obradiva zemlja.

3

Ugrožavanje čovekove prirodne sredine tako je poprimilo globalni karakter, kriza je postala prioritetan problem savremenog društva koji se mora rešavati.

Kao najznačajniji globalni problemi u savremenom društvu (prema Danilu Ž: Markoviću), navode se:

Brzi i nekontrolisani prirodni priraštaj stanovništva Proizvodnja koja zadovoljava interese vladajućih grupacija, a ne vodi računa o uslovima

prirodne sredine Iscrpljivanje sirovinskih izvora Iscrpljivanje energetskih izvora Razvoj tehničko-tehnoloških sistema koji dovode do zagađivanja prirode

1.2. Povezanost poslovne etike i zaštite životne sredine

Poslovna etika i zaštita životne sredine nalaze se u neraskidivom međusobnom odnosu . Sa etičkog stanovišta, taj odnos se bazira na činjenici da menadžment, ali i menadžeri, imaju obavezu i moralnu odgovornost da zaštite čovekovu sredinu, pri čemu je ta obaveza i odgovornost mnogo veća od one koju zahteva i utvrđuje zakon i drugi propisi iz ove oblasti.Principi etičkog poslovanja u zaštiti čovekove životne sredine ( po Majklu Hofmanu ) su: minimalistički princip ili princip štete, naturalistički princip, biocentrični princip, homocentrički princip.Minimalistički princip podrazumeva uzdržavanje ili sprečavanje uzroka koji dovode do neopravdane štete, jer bi u suprotnom bila prekršena moralna prava o nenanošenju štete.Naturalistički princip zaštite životne sredine polazi od toga da neživa priroda ima svoju sopstvenu unutrašnju vrednost, pa kao takva ima i svoju moralnu vrednost. U tom slučaju neki naturalisti smatraju da moralne vrednosti imaju samo živa bića, dok drugi smatraju da moralne vrednosti poseduju svi sastavni delovi ekosistema.Biocentrični princip zaštite čovekove sredine zasniva se na naturalističkom pristupu da moralnu vrednost poseduju sva živa i neživa bića kao sastavni elementi ekosistema.Homocentrični pristup posmatra moralnost iz ugla ljudskih bića i njihovih potreba.

Treba napomenuti i principe humanizma kao filozovskog, etičkog i naučnog pogleda na svet.Globalni problemi čovekove životne sredine moraju se rešavati na globalnom nivou, što znači da sa etičkog aspekta zaštita životne sredine podrazumeva:

smanjenje zagađenja u smislu rešavanja problema koje izaziva ugljen-dioksid i ostali gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte

odnosi se na načine stvaranja i razvijanja alternativnih goriva, na pošumljavanje goleti da se kompanije bave onim poslovnim aktivnostima koje neće ugroziti prirodno

okruženje ograničenje ribolova samo na otvorenim morima kako bi se zaštitilo ukupno uništenje

riba na sve načine zaštite nestanka već ugroženih vrsta.

Etika zaštite životne sredine zasniva se na moralnoj odgovornosti čoveka da ne ugrožava sredinu u kojoj živi, jer samo tako ostvaruje uslove za kvalitetniji način života.

4

2. ANALIZA STUDIJE SLUČAJA

2.1. Studija slučaja : Etika i zaštita životne sredine

Šental Leru radi kao službenik za AVCO ekološku službu, malu kompaniju za odstranjivanje toksičnog otpada.

Kompanija ima ugovor da odstranjuje medicinski otpad iz lokalne bolnice. U toku obuke, Šental je došla do dokumenata koji sugerišu da AVCO odstranjuje deo medicinskih otpadaka na lokalno opštinsko zemljište. Bila je šokirana. Znala je da ovakva praksa nije legalna. Iako je to samo deo medicinskog otpada, bilo koja količina predstavlja zabrinjavajuću pretnju za zdravlje ljudi.

Šental je prikupila odgovarajuća dokumenta i odnela ih prvom predpostavljenom-Dejvu Lambu. Dejv kaže: „Slušaj, ja mislim da ta stvar nije mi moja, ni tvoja briga. Mi smo tu da ispunjavamo zaduženja, a ne da donosimo odluke o tome gde se stvari bacaju. Predlažem ti da to staviš po strani.“.

Sledećeg dana, Šental je odlučila da ode korak dalje i da popriča sa Anđelom Vigenburg, operatvnim menadžerom kompanije. Anđela je bila vidno razdražena. Rekla je:“To nije tvoja briga. Slušaj, ovo je način da se smanje troškovi i da mala kompanija, kao što je naša, može da se takmiči sa našim velikim konkurentima. Ne postoji realna opasnost ni za koga od male količine medicinskog otpada koji se izbacuje na lokalnom opštinskom zemljištu. Ja smatram da je ovaj slučaj zatvoren“.

Razmotrila je svoju situaciju. Poruka njenih nadređenih je bila glasna i jasna. Bila je jako sumljičava da bi pravljenje dalje buke oko ove teme moglo ugroziti njen posao. Generalno ima poverenja u menadžment kompanije. Oni su uvek izgledali kao pošteni, poverljivi ljudi, ali je bila uznemirena zbog ovog očiglednog nepoštovanja javne bezbednosti. S druge strane, pitala se da li je možda Anđela bila u pravu kad je tvrdila da je opasnost minimalna.

Šental je potražila broj telefona jednog starog prijatelja koji radi za lokalne novine. Šta će uraditi?

2.2. Definisanje etičkog problema

Etički problemi u ovom slučaju su: Zagađivanje životne sredine Ne prenošenje informacija od nižeg ka višem menadžeru Donošenje menadžerski odluka čija primena može ugroziti sigurnost drugih

2.3. Moguće alternative

Šental obaveštava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište. On objavljuje članak u novinama koji govori o tome. Firma AVCO traži drugo mesto za odlaganje medicinskog otpada. Šental je zadovoljna ali menadžer njene firme mora da pronađe drugo rešenje za smanjenje troškova ako hoće da opstane na tržištu.

5

Šental obaveštava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište. On objavljuje članak u novinama koji govori o tome. Firma AVCO traži drugo mesto za odlaganje medicinskog otpada. Šental dobija otkaz . Ona mirne savesti traži drugi posao.

Šental obaveštava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište. On se raspita o štetnosti tog medicinskog otpada i odlazi na razgovor sa Šentalvim predpostavljenima. Oni shvativši da se javnost umešala odlučuju da nađu drugo mesto za odlaganje.

Šental obaveštava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište. On odlazi do opšinski vlasti i saopšrava vam im šta firma AVCO radi. Opštinski čelnici odlaze u Šentalovu firmu i traže da smesta prekinu odlaganje medicinskog optada na to zemljište i da prenesu sve do sada odloženo. AVCO to i radi . Zatim obećava da više nikad se neće oglušiti o životnu sredinu čoveka.

Šental obaveštava svog prijatelja koji radi za lokalne novine o odlaganju medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište. Zatim ona daje otkaz a njen prijatelj objavljuje u novinama kako AVCO odlaže otpad gde mu nije mesto. AVCO gubi posao sa bolnicom.

2.4. Učesnici u događaju

Direktni učesnici u ovom događaju su: Šental, Dejv Lambu, i Anđela Vigenburg . Indirektni učesnici su svi ostali ljudi.

2.5. Analiza studije sa etičkog aspekta

Ono što je uradila Šental je ispravno i moralno. Ona je uočivši moralni problem obavestila o tome prvo svog predpostavljenog a kada je uvidela da on ne pridaje tome značaj otišla dalje u hijerarhiskoj lestvici. Kada je shvatila da operativni menadžer Anđela zna za odlaganje dela medicinskog otpada na lokalno opštinsko zemljište radi manjih proškova i opstanka na tržištu rešila je da se posavetuje sa svojim prijateljem koji radi za lokalne novine.

Sa deontološkog pristupa Šental je ispravno postupila zato što niko ne sme zbog ničega da ugrožava životnu okolinu. Njena je bila dužnost da to prijavi nadređenima. Dužnost Dejva Lamba je bila da prijavi višim menadžerima ono što mu je Šental saopštila i on se oglušio o to. Dejv sa deontološkog pristupa nije ispunio svoju dužnost. Anđelina dužnost je bila da poštuje potpisan ugovor sa lokalnom bolnicom i vrši odlaganje medicinskog otpada po propisu. Ona takođe nije ispunila svoju dužnost šro se tiče ugovora a i zbog dužnosti očuvanja životne sredine i ne ugrožavanja ljudskih života.

Sa gledišta etike vrline Šental je pravedna, poštena i iskrena. Anđela je amoralna jer ona biznis stavlja ispred etike i svesno odlaže otpad gde mu nije mesto radi opstanka na tržištu. Dejv ima problem ne prenošenja informacija predpostavljenima i zanemarivanje mišljenja svojih podređenih. On je indiferentan i lojalan firmi.

Sa gledišta etike brige kao moralnog načela firma AVCO treba da prestane da odlaže medicinski otpad gde mu nije mesto zato što ma koliko mali bio deo što se odlaže i po rečima Anđele iako ne postoji realna opasnost za ljude vremenom bi to postao veliko problem i bolje je sprečiti nego

6

lečiti. Kada bi svi bacali otpad gde mu nije mesto, bez obzira kolike veličine bio to malo po malo zagađuje našu životnu sredinu. Ako želimo da živimo na čistijoj i zdravijoj planeti moramo da vodimo računa o njoj.

Sa utilitarističkog gledišta etike firma AVCO bi trebala da odlaže deo medicinskog otpada na drugo mesto i time nezagađuje i neugrožava životnu sredinu. Treba da pronađe drugi načina za rezanje troškova. Tako bi bio ispoštovan ugovor sa lokalnom bolnicom, firma bi i dalje radila, životna sredina i ljudski životi nebi bili u opasnosti.

Moje gledište dalje radnje je sledeće:Šental razgovara sa svojim prijateljem o problemu na koji je naišla u AVCO firmi i tiče se zagađivanja okoline i pretnje za ljudsko zdravlje. Njena moralna obaveza je bila da to saopšti predpostavljenima kao što je i učinila i tek onda je rešila da razgovara sa prijateljem iz lokalnih novina. Njemu se obratila jer griža savest joj nije dozvoljavala drugačije. Nije mogla da zažmuri pred činjenicom koju je otkrila. Nakon razgovora novinara sa Anđelom ona će se osvestiti i shvatiti dubinu moralnog problema. Rešiće da više ne odlažu deo medicinskog otpada na opštinsko zemljište već će naći način da ga adekvatno odlože i unište. Smanjenje troškova će potražiti na drugi način i opstaće na tržištu među velikim igračima. Dejva će opomenuti da mora da razgovara sa zaposlenima i da prenosi informacije nadređenima.Time bi svi bili zadovoljni a i prirodu i ljudske živote nebi dovodili u pitanje. Dugoročno gledano sve firme bi trebale da čuvaju okolinu jer u njoj živimo i ona nas hrani ako mi o njoj nevodimo računa nećemo imati gde da živimo.Sa druge strane neki su mišljenja da je profit najvažnija od svega i do nje dolaze po svaku cenu. Tako će i Anđela odlučiti da je najbolji i najbrži način da ostvare profit da odlažu deo medicinskog otpada na lokalno opšinsko zemljište i da imaju najmanje troškove. Ne misleći da time ugrožavaju živote zato što o tome ne razmišljaju.

3. ZAKLJUČAK

7

„Ne seci granu na kojoj sediš“

Ovo upozorenje se u mnogo čemu može primeniti na savremeni biznis i njegov uticaj na prirodnu sredinu. Moderna tehnologija omogućila je čovečanstvu materijalno blagostanje nezabeleženo u dosadašnjoj ljudskoj istoriji. U isto vreme, industrijski razvoj doveo je do opasnog zagađenja životne sredine i ugrožavanja prirodnih resursa i ekološke ravnoteže. Svet biznisa mora naučiti jezik prirode i razumeti principe ekologije ako želi da omogući ne samo održiv razvoj, već i opstanak naše planete. Zemlji preti ekološka katastrofa ako ne definišemo pravce održivog razvoja i ne promenimo stil življenja i poslovanja.Rešavanje problema zagađenja i očuvanja zdrave prirodne sredine može se definisati kao dužnost da se razume i sačuva ekološki sistem u kojem živimo. Ako biznis ne prihvati i ne razume principe ekološke uzajamnosti i odgovornosti, i ako se osigura da se njegove aktivnosti odvijaju po ekološkim zakonitostima, teško da se mogu izbeći i rešiti ozbiljni problemi zagađivanja životne sredine. Umesto da bude deo ekološkog problema, biznis bi se morao potruditi da pronađe kreativan način njihovog rešavanja.Svi treba da vodimo računa o našoj planeti jer ako bi se svi ponašali kao Anđela i zarad profita zagađivali planetu Zemlju, brzo bi nam se ona osvetila. Ne bi imali zdravu hranu, čist vazduh i vodu. Trebalo bi da se ponašamo kao Šental koja nije mogla da okrene glavu i da zažmuri pred činjenicom nemoralnog ponašanja prema našoj okolini a i prema nama samima. Moramo da podignemo moralnu svest na zavidni nivo kroz ekukacije u školama, fakultetima, kroz razne seminare i preko medija. Smatrali smo da resursi, kakvi su voda ili vazduh, su opštedostupna dobra, stvari koje nisu ničije i svi ih možemo koristiti slobodno i bez obaveze da bilo kome o tome polažemo račune ili plaćamo određenu naknadu. Ali to nije tako oni jesu opštedostupna dobra ali moramo voditi računa kako ih koristimo i trošimo da bi ih imali dovoljno.Očigledno je da ekološko zagađenje nije samo problem zaštite i kvaliteta prirodne okoline, već i pitanje zdravog duha i zdravog društva i najdubljih vrednosnih temelja civilizacije u kojoj živimo.

8

4. LITERATURA

1. Vidaković, M.: Poslovna etika, Cekom-books d.o.o., Novi Sad, 2009.

2. Vučković, Ž.: Biznis i moral, Cekom-books, Novi Sad, 2006.

9