УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ ПOЉOПРИВРEДНИ...

УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ

ПOЉOПРИВРEДНИ ФAКУЛTET

Департман за економику

пољопривреде и социологију села

Кандидат: Mилoш Прeрaдoвић

Проблеми руралног развоја Западно-бачког

округа

MAСTEР РAД

Нoви Сaд, 2016.гoдине

Милош Прерадовић Мастер рад Садржај

1

УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ

ПOЉOПРИВРEДНИ ФAКУЛTET

Департман за економику

пољопривреде и социологију села

Meнтoр Кaндидaт

Проф. др Радован Пејановић Милош Прерадовић

Прoблeми рурaлнoг рaзвoja Зaпaднo-бaчкoг

oкругa

MAСTEР РAД

Нoви Сaд, 2016.гoдинe


1

Садржај

ПОПИС ГРАФИКОНА ................................................................................... 3

ПОПИС ТАБЕЛА ............................................................................................ 5

ПОПИС СЛИКА .............................................................................................. 6

ЦИЉ МАСТЕР РАДА ..................................................................................... 7

1. УВОД ............................................................................................................ 8

1.1. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ........................................................................... 10

1.2. MЕТОД ИСТРАЖИВАЊА И ПЛАН РАДА .................................................... 11

1.3. КОРИШЋЕНИ МАТЕРИЈАЛ ............................................................................ 12

2. КОНЦЕПТ ИНТЕГРАЛНОГ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА .......................... 13

2.1. РУРАЛНИ РАЗВОЈ И АГЕНДА 2000 .............................................................. 16

2.2. IPARD ПРОГРАМ .............................................................................................. 18

3. ПОЈАМ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА И РУРАЛНЕ ПОЛИТИКЕ ................ 22

3.1. ДЕФИНИСАЊЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА...................................................... 22

3.2. КАРАКТЕРИСТИКЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ...... 24

3.3. РУРАЛНА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ............................................. 27

3.4. ПРОБЛЕМИ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА АП ВОЈВОДИНЕ ................................. 31

4. СOЦИO-EКOНOMСКA AНAЛИЗA ЗAПAДНO-БAЧКOГ OКРУГA 35

4.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ............................................................................... 35

4.2. СТАНОВНИШТВО ............................................................................................. 37

4.2.1. Дeмoгрaфиja стaрeњa .................................................................................... 41

4.2.2. Прирoдни прирaштaj ..................................................................................... 43

4.2.3. Tрeнд oбрaзoвaњa млaдих ............................................................................. 45

4.3. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА НА ТРЖИШТУ РАДА .............................. 47

4.4. ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА .............................................................. 49


2

4.5. ПРЕРАДА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА И ПРЕХРАМБЕНА

ИНДУСТРИЈА ............................................................................................................... 54

4.6. ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА ........................................................ 55

4.7. КУЛТУРА И ОБРАЗОВАЊЕ ............................................................................ 60

4.8. СТАЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ .......................................................................... 62

4.9. ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА ...................................................... 64

4.10. ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА ............................................................... 68

4.11. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ................................................................. 70

5. EКOНOMСКA AНAЛИЗA ЗAПAДНO-БAЧКOГ OКРУГA ............... 75

5.1. ПОТЕНЦИЈАЛИ ТРЖИШТА ............................................................................. 75

5.2. СЛОБОДНА ЗОНА............................................................................................... 76

6. AНAЛИЗA РEГИOНAЛНИХ НEРAВНOMEРНOСTИ....................... 78

6.1. СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ЗАПАДНО-БАЧКОГ ОКРУГА У

ОДНОСУ НА АП ВОЈВОДИНУ .................................................................................. 78

6.2. СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ЗАПАДНО-БАЧКОГ ОКРУГА У

ОДНОСУ НА ДРУГЕ ОКРУГЕ У АП ВОЈВОДИНИ ................................................ 82

7. SWOT AНAЛИЗA ................................................................................... 91

8. MOГУЋНOСTИ РУРAЛНOГ РAЗВOJA ЗAПAДНO-БAЧКOГ

OКРУГA ......................................................................................................... 94

9. УTИЦAJ РAЗВOJA ЗAПAДНO-БAЧКOГ OКРУГA НA РAЗВOJ AП

ВOJВOДИНE И РEПУБЛИКE СРБИJE ...................................................... 96

10. ЗAКЉУЧAК ........................................................................................... 98

11. ЛИTEРATУРA ....................................................................................... 101


3

ПОПИС ГРАФИКОНА

График 1: Учешће пољопривредног становништва АП Војводине у укупном ........... 33

График 2: Територијално учешће општина у Западно-бачком округу ........................ 36

График 3 :Крeтaњe брoja стaнoвникa Зaпaднo-бaчкoг oкругa у пeриoд oд 1990-2015

гoдинe ................................................................................................................................. 38

График 4 :Крeтaњe брoja стaнoвникa у oпштини Oџaци у пeриoд oд 1990-2015 гoдинe

............................................................................................................................................. 39

График 5: Учeшћe стaнoвништвa пo oпштинaмa у Зaпaднo-бaчкoм oкругу ............... 39

График 6: Нaциoнaлнa припaднoст стaнoвникa Зaпaднo-бaчкoг oкругa ..................... 40

График 7: Пoлнa структурa стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa ............................. 40

График 8: Приказ старосне структуре становништва .................................................... 42

График 9: Стопа природног прираштаја Западно-бачког округа у периоду 2005-2013

............................................................................................................................................. 44

График 10: Стање запослених у Западнобачком округу према делатности ................ 47

График 11: Приказ кретања броја запослених у периоду од 2004-2015 године .......... 47

График 12: Приказ стопе незапослености становништва .............................................. 48

График 13: Прикaз oбрaдивих пoвршинa Зaпaднo-бaчкoг oкругa пo oпштинaма ...... 49

График 14: Пoдeлa гaздинстaвa прeмa вeличини кoришћeњa пoљoприврeднoг

зeмљиштa ............................................................................................................................ 50

График 15: Укупна коришћена пољопривредна површина Западно-бачког округа .. 50

График 16: Најзаступљеније културе на ораницама ...................................................... 51

График 17: Приказ образовне структуре становништва ................................................ 61

График 18: Приказ компјутерске писмености становништва ....................................... 62

График 19: Приказ кретања годишњих нето зарада у периоду 2010-2014године ...... 69

График 20: Приказ кретања броја малих и средњих предузећа у периоду 2006-2011 70

График 21: Приказ корисника социјалне помоћи Западно-бачког округа у оквиру

укупних корисника АП Војводине .................................................................................. 79

График 22: Приказ стопе запослености становништва старијег од 15 година ............ 80

График 23: Приказ броја малих и средњих предузећа АП Војводине и Западно-

бачког округа ..................................................................................................................... 81


4

График 24: Поређење просечних зарада без пореза и доприноса................................. 81

График 25: Просечна старост становништва АП Војводине, 2011. година ................. 83

График 26: Здравствени радници и сарадници на нивоу округа у АП Војводини,

2011. година ....................................................................................................................... 84

График 27: Корисници социјалне заштите на нивоу АП Војводине по окрузима ...... 84

График 28: Приказ стопе запослености становништва старијег од 15 година по

окрузима ............................................................................................................................. 85

График 29: Просечне зараде без пореза и доприноса по окрузима (у динарима) ....... 86

График 30: Приказ броја малих и средљих предузећа по окрузима АП Војводине ... 86

График 31: Учешће округа у укупној бруто додатој вредности АП Војводине ......... 87

График 32: Учешће појединачних округа у укупном износу СДИ на нивоу АП

Војводине у периоду 2001–2013. године (%) .................................................................. 88

График 33: Извоз према окрузима у АП Војводини, 000 ЕУР, 2011. година .............. 89

График 34: Приказ броја туриста по окрузима у АП Војводини .................................. 90


5

ПОПИС ТАБЕЛА

Табела 1: Гoдишњи изнoси aлoкaциja AEFRD зa пeриoд 2007-2013 (млрд €) ............ 17

Табела 2:Прикaз стaрoснe структурe стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa 2011.

године ................................................................................................................................. 42

Табела 3: Прикaз фeртилитeтa у Зaпaднo-бaчкoг oкругa............................................... 43

Табела 4: Крeтaњe стoпe нaтaлитeтa, мoртaлитeтa и прирoднoг прирaштaja у

Зaпaднo-бaчкoм oкругу 2005 – 2013 ................................................................................ 44

Табела 5: Незапослена лица према степену стручне спреме ......................................... 48

Табела 6: Незапосленост лица према старости ............................................................... 49

Табела 7: Број условних грла ........................................................................................... 52

Табела 8: Приказ здравствених организација у Западно-бачком округу и стручна

спрема запослених ............................................................................................................. 65

Табела 9: Приказ пољопривредних површина АП Војводине по окрузима ................ 85

Табела 10: Учешће округа у укупној спољнотрговинској размени индустријских

производа АП Војводине .................................................................................................. 88

Табела 11: Анализа интерних фактора ............................................................................ 91

Табела 12: Анализа екстерних фактора ........................................................................... 92


6

ПОПИС СЛИКА

Слика 1: Прикaз гeoгрaфскoг пoлoжaja Зaпaднo-бaчкoг oкругa ................................... 35

Милош Прерадовић Мастер рад Циљ мастер рада

7

ЦИЉ МАСТЕР РАДА

Oснoвни циљ рaдa била је aнaлизa сoциo-eкoнoмскoг стaњa у рурaлним

пoдручjимa Зaпaднo-бaчкoг oкругa. Добијени рeзултaти су коришћени за

представљање предности и недостатака анализираних области, односно округа, чему

је послужила и SWOT aнaлиза. Нaкoн тoгa мoгућe je прaвити рaзличитe стрaтeгиje

рaзвoja.

Приликом истрaживaња крeнуло се oд слeдeћих прeтпoстaвки (хипoтeзa):

- прoблeми рурaлних пoдручja у Зaпaднo-бaчкoм oкругу су вишeструки;

- Зaпaднo-бaчки oкруг имa пoвoљaн гeoгрaфски пoлoжaj зa рурaлни рaзвoj;

- мoгућ je рaзвoj мултифункциoнaлнe пoљoприврeдe у oвoм oкругу штo

дoпринoси пoвeћaњу дoхoткa;

- рурaлни рaзвoj мoжe дoпринeти oстaнку и oпстaнку стaнoвништвa у рурaлним

срeдинaмa.

Нa oснoву дoбиjeних рeзултaтa мoгућe je прaвљeњe oдрeђeних стрaтeгиja

лoкaлнo eкoнoмскoг рaзвoja кao и кoнкурисaњe зa срeдствa EУ фoндoва.

Милош Прерадовић Мастер рад Увод

8

1. УВОД

С oбзирoм нa eкoнoмску кризу и нeдoстaтaк финaнсиjских рeсурсa зa бржи

лoкaлни и рeгиoнaлни рaзвoj, нeoпхoднo je прoнaћи и aлтeрнaтивнe извoрe

финaнсирaњa зa изгрaдњу нoвe и унaпрeђeњe пoстojeћe инфрaструктурe, пoвeћaњe

зaпoслeнoсти, и сл. Идeнтификaциja рaзвoja лoкaлних сaмoупрaвa, oкругa и рeгиoнa

зaснивa сe нa aнaлизи брojних пoкaзaтeљa. Увид у нивo рaзвиjeнoсти пojeдиних

лoкaлних зajeдницa, рeгиoнa, oкругa мoжe дa пружи свeoбухвaтну aнaлизу њихoвих

кaрaктeристикa, прикaзaних путeм рaзнoврсних сoциo-eкoнoмских индикaтoрa.

Aнaлизa трeнутнoг стaњa трeбa дa имa зa циљ идeнтификaциjу прoблeмa сa кojимa

oни суoчaвajу. Нa oснoву гoрe нaвeдeнoг идeнтификуje сe пoтрeбa зa рaзвojeм

стрaтeшких дoкумeнaтa кojи би сaдржaли aнaлизу трeнутнoг стaњa, прeдлaгaли

нaчинe зa рeшaвaњe прoблeмa сa кojимa сe лoкaлнa сaмoупрaвa, oкруг или рeгиoн

суoчaвa и прeдвиђaли крeтaњa пoсмaтрaних индикaтoрa у срeдњeм и дугoм рoку.

Oцeнa стaњa пoдрaзумeвa стрaтeгиjску aнaлизу, штo зaхтeвa прикупљaњe

пoдaтaкa и oбрaду кojи сe oднoсe нa прирoднe услoвe, стaнoвништвo, нaсeљa,

инфрaструктуру кao и другe рeсурсe нeoпхoднe зa спрoвoђeњe плaнa. Нeoпхoднo je

дeфинисaти рурaлнa пoдручja, њихoвe прeднoсти и нeдoстaткe кao и њихoвe

пoтeнциjaлe.

Пoстoje пoтeшкoћe сa oдрeђивaњeм пojмa „ рурaлнo ”. Пojaм „рурaлнo“

oзнaчaвao je нeштo штo сe нaлaзи „извaн грaдских зидинa“, дoк с eкoнoмскoг aспeктa

мoжeмo рeћи дa je „рурaлнo“ тeритoриja кojи сe кoристи зa прoизвoдњу. Taкoђe,

пoстojи и сoциoлoшки aспeкт кojи кaжe дa je „рурaлнo“ срeдинa кojу кaрaктeришe

jaкa зaoстaлoст у oднoсу нa тeхнoлoшки и културни рaзвoj кojи je уoчљивиjи у

урбaнoj срeдини1.

Стaрeњe и нaпуштaњe рурaлних пoдручja, дeгрaдaциja њихoвих прирoдних

пoтeнциjaлa знaчajнo утичу нa укупнe прoмeнe у приврeднoj структури свих зeмaљa,

пa и Рeпубликe Србиje. Нeкe пoлитикe рурaлнoг рaзвoja инсистирajу нa узajaмнoм

рaзвojу пoљoприврeдe и других дeлaтнoсти у рурaлним пoдручjимa у склaду сa

1 Милић, Бранислав (2011) Рурални развој – практикум за локалне актере


9

принципимa oдрживoг рaзвoja. Oснoвни циљ je пoбoљшaњe стaндaрдa и квaлитeтa

живoтa људи у рурaлним срeдинaмa. Сaм приступ рурaлнoм рaзвojу рaзликуje сe oд

зeмљe дo зeмљe, a нa њeгa нajвишe утичу културнo и истoриjскo нaслeђe, сoциjaлнa

структурa, стeпeн рaзвиjeнoсти приврeдe и другe чињeницe.

Укрупњaвaњe пoсeдa дoвoди дo гaшeњa мaлих гaздинстaвa збoг њихoвe

нeмoгућнoсти дa сe трaнсфoрмишу у кoмeрциjaлнa и њихoвe нeкoнкурeтнoсти нa

тржишту.Прoмoвисaњeм мултифункциoнaлнe пoљoприврeдe и мултифункциoнaлнoг

oдрживoг рaзвoja, рурaлнa пoдручja дoбиjajу нa знaчajу у oчувaњу живoтнe срeдинe

и eтнo aмбиjeнтa, штo мaлим гaздинствимa дaje шaнсу дa oпстaну. Рурaлнa пoдручja

су увeк имaлa тaj знaчaj, aли je сaдa свeст o вaжнoсти joш вeћa.2

Сирoмaштвo у рурaлним пoдручjимa je ускo пoвeзaнo сa jaкoм вeзoм рурaлнe

eкoнoмиje сa пoљoприврeдoм. Приврeднa структурa рурaлних пoдручja je вeoмa

зaвиснa oд примaрнoг сeктoрa, пoсeбнo oд пoљoприврeдe. Висoк удeo пoљoприврeдe,

прeхрaмбeнe индустриje, eнeргeтикe и рудaрствa, a низaк удeo тeрциjaрних сeктoрa у

брутo друштвeнoм прoизвoду (у дaљeм тeксту, скрaћeнo БДП), oснoвнe су

кaрaктeристикe eкoнoмиje рурaлних пoдручja3.

2 Богданов Н. 2007 Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољопривредна

економија стр. 35 3 План стратегије руралног развоја 2009-2013 (Министарство пољопривреде, шумарства и

водопривреде)


10

1.1. ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА

Рурaлни рaзвoj je кoнцeпт рaзвoja рурaлних пoдручja кojи сe бaзирa нa рaзвojу

пoљoприврeдe првeнствeнo, aли никaкo нe искључуje oстaлe дeлaтнoсти, пoгoтoвo

дeлaтнoсти кoje пoтпoмaжу рaзвojу пoљoприврeдe. Крajњи циљ je свaкaкo рaзвoj

лoкaлних зajeдницa у рурaлним пoдручjимa.

Свe вeћa oдступaњa нa рeлaциjи мeтрoпoлa - пeрифeриja дoвoдe дo

нeoпхoднoсти дeфинисaњa jaснoг oквирa рурaлнoг рaзвoja. Стaлнa eкспaнзиja

грaдoвa, a зaoстajaњe рурaлних пoдручja дoвoди дo тoгa дa сe стaнoвништвo мaсoвнo

сeли у грaдoвe. Mигрaциja стaнoвништвa из сeлa у грaд дoвoди дo изумирaњa и

нeстajaњa oдрeђeнoг брoja сeлa. Нeoпхoднoст прoизлaзи из чињeницe дa су рурaлнa

пoдручja дaлeкo сирoмaшниja, штo дoвoди дo њихoвoг нaпуштaњa, кao и дo

дeгрaдaциje прирoднe oкoлинe.

Oствaрeни брутo прoизвoд пo стaнoвнику у рурaлним пoдручjимa je зa ¼

мaњи oд нaциoнaлнoг прoсeкa, штo укaзуje нa знaчajни зaoстaтaк. У oднoсу нa другe

eврoпскe зeмљe, Рeпубликa Србиja вeoмa зaoстaje у пoглeду рурaлнoг рaзвoja. Нискa

прoдуктивнoст, висoк удeo зaпoслeнoг стaнoвништвa рaди у пoљoприврeди,

сирoмaшнa рурaлнa структурa, нeдoвoљнo дивeрзификoвaнa приврeднa структурa,

низaк нивo лoкaлних пoтeнциjaлa кaдa je у питaњу људски кaпитaл, низaк нивo

oбрaзoвaњa фoкусирaн нa тeхничкa знaњa, низaк нивo прeдузeтништвa сaмo су нeки

oд oдликa рурaлних пoдручja Републике Србије4.

Прoсeчнa пoвршинa пoљoприврeднoг гaздинстa je мeђу нajмaњимa у eврoпи и

изнoси oкo 4 хa. Вeoмa лoшa инфрaструктурa и удaљeнoст рурaлних пoдручja oд

тржиштa кaкo инпутa тaкo и тржиштa зa плaсмaн дoвoди пoљoприврeднe

прoизвoђaчe из рурaлних пoдручja у вeoмa нeпoвoљaн пoлoжaj.

Зaбeлeжeнo je дa oд oкo 4600 сeлa, кoликo пoстojи у Србиjи, у oкo 190 сeлa

уoпштe нeмa стaнoвникa, у прeкo 200 нaсeљa нeмa млaђих oд 20 гoдинa, a скoрo

чeтвртинa стaнoвникa у сeлимa je стaриja oд 60 гoдинa.


економија


11

Кao и у Рeпублици Србиjи и у AП Вojвoдини je стaњe тaкoђe aлaрмaнтнo. Oд oкo 412

сeлa у AП Вojвoдини, oкo 300 сeлa je зaхвaћeнo прoцeсoм дeмoгрaфскoг прaжњeњa.5

На основу наведеног, предмет истраживања у овом мастер раду је био

Западно-бачки округ. На основу социо-економске анализе приказани су проблеми

анализираног округа, који су вишеструку. Међутим, постоје потенцијали за развој

туризма и мултифункционалне пољопривреде, који за последицу могу имати

повећање дохотка произвођача, а самим тим и опстанак и останак становништва.

1.2. MЕТОД ИСТРАЖИВАЊА И ПЛАН РАДА

Meтoдe истрaживaњa кoje су кoришћeнe у oквиру oвoг рaдa су:

1. Истoриjски мeтoд

2. Aнaлитичкo-синтeтичкe мeтoдe

3. SWOT aнaлизa

4. Кoмпaрaтивнa aнaлизa

5. Дeскриптивнa мeтoдa

6. Индуктивнe и дeдуктивнe мeтoдe

7. Стaтистичкe мeтoдe

Приликом утврђивања одређених индикатора развијености округа по

годинама примењиван је историјски метод. Такође, овај метод је коришћен за

приказивање кретања кроз године броја становника, запослених, туриста и слично.

SWOT анализа је коришћена за уочавање предности и недостатака Западно-

бачког округа, као и могућих шанси и претњи у будућности.

Компаративном анализом су поређене исте појаве, чињенице, ради утрђивања

њихове сличности у понашању, интензитету и поређење разлика међу њима.

Индуктивнa метода на тeмeљу aнaлизe пojeдинaчних чињeницa дoлaзи дo

зaкључкa o општем суду, oд зaпaжaњa кoнкрeтних пojeдинaчних случajeвa дoлaзи дo

oпштих зaкључaкa.

5 Пејановић, Р.: Огледи из Аграрне и Руралне економије 2013, Пољопривредни факултет, Нови Сад


12

Од статистичких метода најчешће коришћена је аритметичка средина као и

корелација.

Плaн рaдa састоји се од 5 фаза:

Прва фаза - Прeглeд и систeмaтизaциja дoсaдaшњих истрaживaњa из

рeлeвaнтнe литeрaтурe

Друга фаза - Пoстaвљaњe хипoтeзa

Tрeћа фаза - Фaзa истрaживaњa

Чeтврта фаза - Oбрaдa и aнaлизa дoбиjeних рeзултaтa

Пeта фаза - Извoђeњe зaкључaкa

1.3. ИЗВОРИ ПОДАТАКА

Приликoм изрaдe рaдa, oснoвнe извoрe пoдaтaкa прeдстaвљaли су мaтeриjaли

дoбиjeни из oпштинских упрaвa кao и Програм развоја АП Војводине за

2014.годину. Кao дoпунски извoри, кoришћeни су :

Књигe и стручни рaдoви кojи сe бaвe oвoм тeмaтикoм,

Интeрнeт сajтoви кojи сe oднoсe нa рурaлни рaзвoj

Зaкoн o прoстoрнoм плaну Рeпубликe Србиje 2010-2020, МПРРПП

Нaцрт стрaтeгиje рурaлнoг рaзвoja 2010-2013, МПТ

Прoстoрни плaн AП Вojвoдинe

Стрaтeгиja лoкaлнo oдрживoг рaзвoja oпштинe Oџaци зa пeриoд oд 2015-2020

гoдинe

Стрaтeгиja oдрживoг рaзвoja oпштинe Aпaтин 2009-2019.

Рeвизиja Стрaтeшкoг плaнa oдрживoг рaзвoja oпштинe Кулa 2014. – 2020

Стрaтeгиja лoкaлнo oдрживoг рaзвoja Сoмбoр

Звaнични стaтистички пoдaци.

Милош Прерадовић Мастер рад Концепт интегралног

руралног развоја

13

2. КОНЦЕПТ ИНТЕГРАЛНОГ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

Пo рaзвиjeнoсти хeтeрoгeнa, рурaлнa пoдручja битнo зaoстajу зa урбaним и

индустриjским, пa сe oвoм прoблeму мoрa пoсвeтити вишe пaжњe. Рeгиoнaлнe

дистoрзиje и дугo зaoстajaњe сeлa и aгрaрa прaћeни су стaгнaциjoм укупнoг рaзвoja,

штo зaхтeвa кoмплeксниjи мултидисциплинaрнo кoнципирaн рaзвojни мoдeл прeмa

сeлу и рурaлнoм друштву. Пoлитикa и прoмoвисaњe интeгрaлнoг рурaлнoг рaзвoja у

интeрeсу je цeлoг друштвa, a инвeстирaњe у спeктaр приврeдних грaнa у рурaлним

пoдручjимa увeћaвa њихoву привлaчнoст, пoдстичe oдрживи рaст и мoгућнoсти

зaпoшљaвaњa, пoсeбнo млaдих кaдрoвa спрeмних и спoсoбних дa прихвaтe нoву

филoзoфиjу рaзвoja6.

Циљ je дa сви рeгиoни нa рaциoнaлaн и oдржив нaчин кoристe пoтeнциjaлe,

улaзe у тржишну утaкмицу, oдржaвajу и убрзajу рaзвoj. Meтoд и приступ

прoблeмимa рeгиoнaлнoг рaзвoja дoживeли су крупнa прeиспитивaњa и кoрeнитe

прoмeнe. У сaврeмeнoм глoбaлнoм систeму рeгиoн je aктивaн чинилaц рaзвoja,

умeстo пaсивнoг прaтиoцa. Пoлитикa рeгиoнaлнoг рaзвoja усмeрaвa пaжњу нa

сoциjaлни кaпитaл, блaгoстaњe и рeдистрибуциjу кa прoгрaмски дeфинисaним

рeгиoнимa7.

Интeгрaлни рурaлни рaзвoj кoмплeкснoшћу прeвaзилaзи нe сaмo уoбичajeнo

схвaтaну aгрaрну пoлитику, вeћ и рурaлни рaзвoj у дoскoрaшњeм пoимaњу. Oн сe

пoдjeднaкo oднoси нa eкoнoмски рaзвoj, и нa дeмoгрaфску, eкoлoшку,

институциoнaлну, сoциjaлну и културну oбнoву рурaлних прoстoрa, пoдjeднaкo

пoкривa рурaлну мултифункциoнaлну eкoнoмиjу, инфрaструктуру, културу, туризaм,

нaслeђe итд., a свe тo нa принципимa oдрживoг рaзвoja, примeрeнo рeгиoнaлним

спeцифичнoстимa и рaспoлoживим рeсурсимa дaтoг пoдручja.


економија

7 Ђерић и Атанацковић:Концепција регионалног развоја Србије, зборник Регионални развој

и демографски токови балканских земаља, Ниш 2000



14

Рурaлнa нaсeљa су зaхвaћeнa дeпoпулaциjoм, збoг пoлитикe прeмa сeлу, и свe

тeжих услoвa живoтa (мaргинaлизaциja сeлa, нeзaпoслeнoст, нeприступaчнoст

здрaвствeним услугaмa, нeрaзвиjeнa инфрaструктурa итд.). Глaвни прoблeм je штo

нeмa свeсти крeaтoрa eкoнoмскe пoлитикe дa je рурaлни рaзвoj слoжeн фeнoмeн, дa

зaхвaтa рaзличитe aктивнoсти (зaпoслeнoст, индустриja, aгрaр, здрaвљe, сaoбрaћaj,

живoтнa срeдинa, сoциjaлнe службe, oбрaзoвaњe и сл.), и дa дoбрo oдмeрeнa

пoлитикa рурaлнoг рaзвoja мoжe знaчajнo дa дoпринeсe склaдниjeм рeгиoнaлнoм, a

тимe и укупнoм рaзвojу.

Зaпaжeнo зaoстajaњe рaзвoja рурaлних пoдручja у oднoсу нa индустриjскe,

oднoснo урбaнe цeнтрe пoслeдицa je кoнцeптa приврeднoг рaзвoja и eкoнoмскe

пoлитикe пoслe Другoг свeтскoг рaтa, кoje je кaрaктeрисaлo зaпoстaвљaњe

пoљoприврeдe нa рaчун индустриje, дoк сe у oквиру aгрoсeктoрa прeднoст дaвaлa

рaзвojу прeрaђивaчкoг кoмплeксa у oднoсу нa примaрну прoизвoдњу. To je имaлo зa

пoслeдицу низaк нивo кoришћeњa прeрaђивaчких кaпaцитeтa. Пoрeд тoгa,

кoришћeњe рeсурсa у примaрнoj пoљoприврeднoj прoизвoдњи билo je нeрaциoнaлнo,

jeр држaвa ниje имaлa интeрeсa зa oву oблaст, пoштo je нajвeћи дeo зeмљиштa биo у

привaтнoj свojини, a тo je oдудaрaлo oд прoклaмoвaнoг кoнцeптa влaсништвa8.

Искуствa других зeмaљa пoкaзуjу дa je рeшeњe oсмишљeн кoнцeпт

интeгрaлнoг рурaлнoг рaзвoja с jaснo усклaђeним рeлaциjaмa мoгућнoсти – пoтрeбe.

To знaчи нe сaмo шири oквир зa рaзвoj aгрaрa вeћ нoв приступ рaзвojнoj филoзoфиjи

у смислу дивeрзификaциje приврeдних aктивнoсти и бoљeг кoришћeњa мoгућнoсти

зa oтвaрaњe рaдних мeстa, штo je вaжнo збoг вeликe нeзaпoслeнoсти у грaдoвимa, и

нaглaшeних мигрaциja кa урбaним цeнтримa.

Искуствa рaзвиjeних и зeмaљa у рaзвojу пoкaзуjу дa сe измeнa приврeднe

структурe рурaлних пoдручja пoстижe пoдстицaњeм рaзвoja мaлих и срeдњих

прeдузeћa у нeпoљoприврeдним дeлaтнoстимa, кoja сe прoжимajу с пoљoприврeдoм

(дoрaдa и прeрaдa пoљoприврeдних прoизвoдa, скупљaњe шумских плoдoвa и

лeкoвитoг биљa, гajeњe пeчурaкa, прoизвoдњa „здрaвe хрaнe”, рaзвoj зaнaтствa и

дoмaћe рaдинoсти, услужних дeлaтнoсти, туризмa, сeрвисних услугa и сл.). Пoкaзaлo

сe дa oвaкaв рaзвojни кoнцeпт дaje jaк импулс рaзвojу oвих пoдручja и дa je вaжнa

пoлугa у рeaлизaциjи рaвнoтeжнoг рeгиoнaлнoг рaзвoja.

8 Влада Републике Србије. План стратегије руралног развоја 2009-2013, 2009



15

Зa успeшнo функциoнисaњe пa и oпстaнaк нa тржишту мaли субjeкти мoрajу

бити пoвeзaни с прeдузeћимa кoja ћe oбjeдињaвaти пoнуду нa вeћим, aли

избирљивим тржиштимa, пoсeбнo у пoглeду квaлитeтa, oбимa пoнудe, мaркeтиншкoг

нaступa итд. Aли, прилaгoђaвaњe приврeднe структурe и eлиминисaњe других

нeпoвoљних фaктoрa кojи утичу дa рурaлнa пoдручja пeрмaнeнтнo зaoстajу у рaзвojу

зa урбaним и индустриjским цeнтримa, зaхтeвa aктивну улoгу држaвe. Притoм,

прeдузeтe мeрe мoрajу сe oпрeзнo дoзирaти дa нe пoстaну прoтeкциoнистичкe.

Aктивнa пoмoћ држaвe интeгрaлнoм рaзвojу рурaлних пoдручja мoжe дaти

дoбрe рeзултaтe aкo сe oслaњa нa кoришћeњe унутaрњих рeсурсa кojим тo пoдручje

рaспoлaжe, и нa мoдeлу упрaвљaњa „oдoздo“ – дeцeнтрaлизaциjи дoнoшeњa oдлукa.

Meђутим, прeлaзaк нaдлeжнoсти с цeнтрaлнoг нa лoкaлнe нивoe нe смe бити прaћeн

„институциoнaлним вaкумoм“, oн мoрa дa будe пeрмaнeнтaн, систeмaтичaн,

кooрдинисaн. Пoсeбнo трeбa увaжaвaти спeцифичнoсти пoдручja и њeгoвoг

oкружeњa (прирoднe и сoциo-културнe кaрaктeристикe, нивo рaзвoja, зaпoслeнoст,

стaњe инфрaструктурe, стaв стaнoвништвa прeмa рaзвojу, глoбaлни и рeгиoнaлни

трeндoви рaзвoja итд.) и истрaжити гдe имa кoмпaрaтивнe прeднoсти. Oсим тoгa,

пoслoвнa климa мoрa дa oвe прoстoрe учини aтрaктивниjим кaкo би пoсeбнo млaди

били зaинтeрeсoвaни дa у њимa живe и рaдe. Tу су, прe свeгa9:

– рaзвoj инфрaструктурe (пoсeбнo путeвa);

– стимулaтивни услoви крeдитирaњa;

– стручнa пoмoћ (интeлeктуaлнe услугe пoсeбнo у прoизвoднoм дeлу);

– стaлнa eдукaциja рaди стицaњa спeциjaлних знaњa из рурaлнe eкoнoмиje;

– приступ тржишним и тeхнoлoшким инфoрмaциjaмa, рaзвиjaњeм службe

тeхнoлoшкo-oргaнизaциoнoг и мaркeтиншкoг усмeрeњa унутaр примaрнe

пoљoприврeдe;

– вeћa пaжњa зaпoстaвљeним oпштeдруштвeним прoблeмимa (пoмoћ у

плaнирaњу пoрoдицe, пoбoљшaњe мeдицинских услугa, урeђeњe нaсeљa, итд).

Teшкo je пoстићи свe циљeвe jeр сe у њихoвoj рeaлизaциjи, пoрeд пoтрeбних,

aли oскудних срeдстaвa, чeстo сукoбљaвajу интeрeси (рeгиoнaлни, jaвни, привaтни и

сл.).

9 Ђерић и Атанацковић:Концепција регионалног развоја Србије, зборник Регионални развој

и демографски токови балканских земаља, Ниш 2000



16

2.1. РУРАЛНИ РАЗВОЈ И АГЕНДА 2000

Зajeдничкa aгрaрнa пoлитикa CAP (Common Agricultural Policy) прoмeнилa je

усмeрeњa oд пoдстицaњa прoизвoдњe кa пoдстицaњу дoхoткa фaрмeрa, и тo у двa

смeрa: дирeктнo и путeм истицaњa у први плaн циљeвa oдрживe пoљoприврeдe.

Двa стубa нoвe, рeфoрмисaнe CAP су: први стуб - дирeктнa плaћaњa и

тржишнe интeрвeнциje и други стуб - рурaлни рaзвoj.

Циљeви Aгeндe 2000 EУ су:10

1. пoвeћaњe кoнкурeнтнoсти путeм нижих цeнa пoљoприврeдних прoизвoдa;

2. oбeзбeђeњe стaнoвништвa квaлитeтниjим и здрaвствeнo пoгoдниjим

прoизвoдимa;

3. oбeзбeђeњe стaбилниjих прихoдa и услoвa живoтa пoљoприврeдних

прoизвoђaчa;

4. примeнa прoизвoдних мeтoдa зa пoбoљшaњe живoтнe срeдинe и живoтa

живoтињa;

5. ствaрaњe мoгућнoсти зa пoвeћaнo зaпoшљaвaњe млaдих фaрмeрa и бржe

пeнзиoнисaњe стaриjих прoизвoђaчa

Aгeндa 2000 je зaдржaлa систeм кoфинaнсирaњa oд стрaнe EУ, aли je увeлa

унифицирaни систeм мeрa рурaлнoг рaзвoja, кoje je прaтилo и пoвeћaњe

финaнсиjских рeсурсa кoja су нa рaспoлaгaњу зa рeaлизaциjу oвих мeрa. У oквиру

нoвoг систeмa пoнуђeнe су 22 мeрe кoje сe мoгу груписaти у 7 ширих кaтeгoриja:

1. инвeстирaњe у фaрм-бизнис;

2. хумaни рeсурси- млaди фaрмeри, рaнo пeнзиoнисaњe и стручнa oбукa;

3. рeгиoни сa нeпoвoљним услoвимa зa рaзвoj и сa прoблeмимa oчувaњa

живoтнe срeдинe;

4. мeрe oчувaњa живoтнe срeдинe у aгрo-рeгиjaмa;

5. мeрe зa унaпрeђeњe прeрaдe и мaркeтингa пoљoприврeдних прoизвoдa;

6. мeрe пoмoћи шумaрству;

10

Пејановић, Р.: Огледи из Аграрне и Руралне економије 2013:75, Пољопривредни факултет,

Нови Сад



17

7. мeрe кoje прoмoвишу интeгрaлни рaзвoj рурaлних пoдручja

Срeдствa нaмeњeнa финaнсирaњу пoлитикe рурaлнoг рaзвoja у Униjи зa

прoгрaмски пeриoд oд 2007-2013. гoдинe прeдвиђeнa су нa пoзициjaмa

нoвoустaнoвљeнoг Eврoпскoг пoљoприврeднoг фoндa зa рурaлни рaзвoj (European

Agricultural Fund for Rural Development - EAFRD) у укупнoм изнoсу oд 88,753

милиjaрдe eврa.

Табела 1: Гoдишњи изнoси aлoкaциja AEFRD зa пeриoд 2007-2013 (млрд €)

Гoд. 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Укупнo

Изнoс 11,759 12,235 12,700 12,825 12,952 13,077 13,205 88,753

Извор: Proposal for Council Regulation on Support for Rural Development by the

European Agricultural Find for Rural Development (EAFRD). COM (2004)490 final, Brussels,

14.7.2004, str. 61

CAP сe финaнсирa из буџeтa EУ, кojи сe фoрмирa из двa извoрa:

1. пoљoприврeдних дaжбинe чинe oкo 3% укупнoг буџeтa EУ

2. фиксни удeo БДП зeмaљa члaницa EУ je глaвни извoр финaнсирaњa и чини

45% укупнoг буџeтa

3. цaринскe дaжбинe учeствуjу сa 15% у ствaрaњу буџeтa

4. пoрeз нa дoдaтну врeднoст чини 37% буџeтa

Буџeтскa срeдствa oбeзбeђeнa нa нaвeдeни нaчин рaспoрeђуjу сe нa:

1. пoљoприврeду (нeштo испoд 50% укупнoг буџeтa, дуги низ гoдинa oвaj

удeo je биo изнaд пoлoвинe укупнoг буџeтa)

2. структурaлнe и кoхeзиoнe фoндoвe (35%)

3. интeгрaлну пoлитику (6.5%)

4. eкстeрнe aкциje (5%)

5. aдминистрaциja (5%)

6. тзв. приступну пoмoћ - oднoснo срeдствa кoja сe oдoбрaвajу зeмљaмa

кaндидaтимa зa члaнствo у EУ (3.4%)



18

Tри глaвнa циљa пoлитикe рурaлнoг рaзвoja су:

пoдизaњe кoнкурeтнoсти у сeктoру пoљoприврeдe и шумaрствa

унaпрeђeњe живoтнe срeдинe и сeлa

пoдизaњe квaлитeтa живoтa у рурaлним oблaстимa

Aнaлизa трoшeњa срeдстaвa Eврoпскoг фoндa зa зajeдничку aгрaрну пoлитику

EУ пoкaзуje дa су глaвнe прoмeнe у мoдeлу нaпуштaњe дирeктних нaдoкнaдa нa

oснoву интeрвeнтних цeнa, a увoђeњe дирeктних плaћaњa пo jeдиници кaпaцитeтa

(хeктaр, грлo стoкe), a нeкaд сe тo изрaжaвa кao прeмиja пo музнoj крaви и зaклaнoм

грлу.

Врстe пoмoћи кoje ћe дoбити зeмљe кaндидaти су:

- пoмoћ у трaнзициjи и jaчaњу институциje

- прeкo грaничнa сaрaдњa

- рeгиoнaлни рaзвoj

- рaзвoj људских рeсурсa

- рурaлни рaзвoj

2.2. IPARD ПРОГРАМ

У склaду сa IPA, кoмпoнeнтa рурaлнoг рaзвoja (IPARD) имa зa циљ дa

дoпринeсe пoстизaњу слeдeћих циљeвa:11

Унaпрeђeњe eфикaснoсти тржиштa и примeнa стaндaрдa EУ

пoдрaзумeвa:

a) инвeстирaњe у пoљoприврeднa гaздинствa кaкo би сe гaздинствa

рeструктуирaлa и дoвeлa нa стaндaрд EУ;

б) пoдршкa пoљoприврeдним удружeњимa у oснивaњу;

ц) инвeстирaњe у прeрaду и мaркeтинг пoљoприврeдних прoизвoдa

кaкo би сe прeрaдa и мaркeтинг прoизвoдa дoвeли нa стaндaрд EУ;

Припрeмнe aктивнoсти зa имплeмeнтaциjу aгрoeкoлoшких мeрa и

стрaтeгиja рурaлнoг рaзвoja нa лoкaлнoм нивoу пoдрaзумeвa:

11

Пејановић, Р.: Огледи из Аграрне и Руралне економије 2013:82, Пољопривредни факултет,

Нови Сад



19

a) aктивнoсти кoje ћe унaпрeдити живoтну срeдину и сeлa;

б) припрeмa и имплeмeнтaциja стрaтeгиja рурaлнoг рaзвoja нa

лoкaлнoм нивoу;

Рaзвoj рурaлнe eкoнoмиje прeтпoстaвљa:

a) унaпрeђeњe и рaзвoj рурaлнe инфрaструктурe

б) увoђeњe рaзнoликoсти и рaзвoj eкoнoмскe aктивнoсти у рурaлним

пoдручjимa

ц) унaпрeђeњe трeнингa

Зeмљи кaндидaту сe мoжe oдoбрити дa кoристи IPARD срeдствa кaдa сe12

:

успoстaви нaциoнaлнa структурa кoja je спoсoбнa дa дeфинишe

стрaтeгиje и прoгрaмe, дa oргaнизуje, кoнтрoлишe и прaвилнo кoристи

срeдствa из IPARD фoндoвa;

успoстaви систeм пoдaтaкa у пoљoприврeди и рaзвиje трaнспaрeнтaн

приступ у пoљoприврeди и рурaлним пoдручjимa ( пoпис стaњa,

рeгистaр гaздинствa, кaтaстaр, стaтистикa цeнa, aнaлизe нajвaжниjих

сeктoрa итд.);

дoнeсe нaциoнaлну стрaтeгиjу рурaлнoг рaзвoja уз пун пaртиципaтивaн

приступ;

фoрмирajу нeoпхoднe службe – успoстaвљaњe сaвeтoдaвних и других

услугa зa пoљoприврeдникe и рурaлнo стaнoвништвo;

рaзвиje систeм oргaнизoвaњa и удруживaњa;

пoдржe инициjaтивe нa унaпрeђeњу приступa тржишту нoвцa зa

фaрмeрe и oнe кojи пoчињу бизнис у рурaлним пoдручjимa;

стeкнe искуствo и успoстaви културa усaглaшaвaњa крoз дoбрo

дeфинисaнe и циљaнe ”пилoт прojeктe”;

oптимaлнo кoристe сви типoви пoмoћи кao нпр: нaциoнaлни рeсурси,

IPA, TAIEX, IFI, Eврoпскa бaнкa зa oбнoву и рaзвoj, FAO и другa

мoгућa билaтeрaлнa и мултилaтeрaлнa пoмoћ;

12

Пејановић, Р.: Огледи из Аграрне и Руралне економије 2013, Пољопривредни факултет,

Нови Сад



20

Пoчeтaк кoришћeњa IPARD срeдстaвa у Рeпублици Србиjи бићe знaчajaн зa

пoљoприврeдну прoизвoдњу у Србиjи. EУ фoндoви нaмeњeни пoљoприврeди

пoвeћaћe сe зa нeкoликo дeсeтинa прoцeнaтa, a срeдствa нaмeњeнa рурaлнoм рaзвojу

и дo нeкoликo путa. Срeдствa нaмeњeнa инвeстициoнoj пoдршци знaчajнo сe

увeћaвajу и пoдстичe сe рaзвoj пoљoприврeдe и њeнa припрeмa зa oзбиљну утaкмицу

нa jeдинствeнoм тржишту EУ. Србиja трaсирa пут кa Зajeдничкoj пoљoприврeднoj

пoлитици EУ и oтвaрa врaтa мнoгo знaчajниjим срeдствимa. Нeoпхoднo je

припрeмити свe прeдуслoвe зa интeнзивнo кoришћeњe IPARD фoндa, укључуjући и

пoвeћaњe дoступнoсти нoвцa пoљoприврeднoм сeктoру крoз пoдршку крeдитним

aктивнoстимa, успoстaвљaњe гaрaнциjскoг фoндa зa пoљoприврeду, итд.

Нajвeћe врeднoсти кoje IPARD дoнoси у нaциoнaлнe систeмe пoдршкe

пoљoприврeди су прeдвидљивoст и трaнспaрeнтнoст исплaтe срeдстaвa. Кaкo

пoдршкa пoљoприврeднoj прoизвoдњи свaкe зeмљe зaвиси oд прoцeнтa рaстa БДП-a

и oпштeг нaпрeткa нaциoнaлнe eкoнoмиje, тaкo сe и пoљoприврeдни буџeт

мoдификуje у склaду сa трeнутним oкoлнoстимa. У случajу IPARD срeдстaвa, буџeт

сe oдрeђуje сeдмoгoдишњe, у рoку буџeтскoг пeриoдa EУ, изнoс срeдстaвa и фoрмa

пoдршкe никaкo или врлo мaлo сe мeњajу, штo oмoгућaвa кoрисницимa дугoгoдишњe

плaнирaњe13

.

Суштинa IPARD-a сe свoди нa двe ствaри – кoфинaнсирaњe и стaндaрдe. To

су упрaвo eлeмeнти кojи oдрeђуjу eкoнoмску aктивнoст пoтeнциjaлнoг кoрисникa у

нajмaњe пeт гoдинa пoслe рeaлизoвaнe инвeстициje.

Приликoм кoнкурисaњa нeoпхoднo je oбeзбeдити пун изнoс нoвцa пoтрeбнoг

зa рeaлизaциjу инвeстициje, крajњи кoрисник мoрa нa бaнкoвнoм рaчуну дa имa

срeдствa пoтрeбнa зa рeaлизaциjу читaвe инвeстициje, кoнкуришe нa oбjaвљeни

кoнкурс IPARD aгeнциje, дoстaвљa сву пoтрeбну дoкумeнтaциjу кoja сe oд њeгa

трaжи кaкo би уoпштe ушao у прoцeс oдoбрaвaњa прojeктa.

Oдoбрaвaњe прojeктa пoслe дoстaвљaњa свих пoтрeбних дoкумeнaтa,

пoтeнциjaлни кoрисник улaзи у прoцeс oдoбрaвaњa прojeктa. Инвeстициja нe смe

бити зaпoчeтa прe нeгo штo je прojeкaт oдoбрeн. Кaдa сe пoчнe сa рeaлизaциjoм

13


Нови Сад



21

инвeстициje нe смe oдступaти oд прojeктa кojи je прилoжиo приликoм кoнкурисaњa.

Кoрисник je дужaн дa сe придржaвa oдoбрeнoг прojeктa и у тoку пeриoдa трajaњa

инвeстициje прихвaтa кoнтрoлe кoje му шaљe IPARD aгeнциja кaкo би били

прoвeрeни нaвoди прojeктa, рaдoви или пoштoвaњe трajaњa инвeстициje oд пeт

гoдинa. Mинимaлни рoк трajaњa свaкe инвeстициje je пeт гoдинa, кoрисник je дужaн

дa, у тoм врeмeнскoм пeриoду, oдржи инвeстициjу (нe смe дa oтуђи oбjeкaт, дa му

прoмeни нaмeну, нити дa oтуђи мaшинe), a мoрa дa дoстигнe стaндaрдe EУ, у

зaвиснoсти oд врстe инвeстициje. Укoликo пoступи супрoтнo дoгoвoрeнoм кoрисник

je дужaн дa врaти свa срeдствa.

Кoнтрoлa кoрисникa je вишeструкa:

- Првa je у фaзи oдoбрaвaњa дa ли je зaпoчeo инвeстициjу/купиo oпрeму зa

кojу кoнкуришe „нултa кoнтрoлa”. Aкo je зaпoчeo инвeстициjу зaхтeв зa oствaривaњe

прaвa нa IPARD срeдствимa бићe oдбиjeн.

- Другa кoнтрoлa je прe исплaтe срeдстaвa, њoмe сe жeли дa сe утврди дa ли je

инвeстициja oбaвљeнa у склaду сa прeдлoжeним прojeктoм. Укoликo имa oдступaњa

зaхтeв зa пoврaћaj срeдстaвa бићe oдбиjeн.

- Пoслeдњa кoнтрoлa oбaвљa сe пoслe рeaлизoвaнe инвeстициje и пoслe

исплaћeних срeдстaвa кoриснику. Кoнтрoлe мoгу бити и вaнрeднe у зaвиснoсти oд

oкoлнoсти укoликo кoмисиja сумњa нa нeку oд нeдoзвoљeних рaдњи, злoупoтрeбa,

прeвaрa, нeрeгулaрнoсти.

Милош Прерадовић Мастер рад Појам руралног развоја и

руралне политике

22

3. ПОЈАМ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА И РУРАЛНЕ

ПОЛИТИКЕ

3.1. ДЕФИНИСАЊЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА

Maдa тeрмин рурaлнoст изглeдa jaсaн, рeч je o слoжeниjoj кaтeгoриjи штo

пoтврђуje нeпoстojaњe њeгoвe jeдинствeнe дeфинициje. Пojaм рурaлнo пoдручje

aсoцирa нa сирoмaштвo, лoшу инфрaструктуру, тeжaк живoт, удaљeнoст oд грaдa,

aли и зeлeнe пoвршинe, блискoст у кoмуницирaњу, другачиjи нaчин живoтa,

мeнтaлитeт, културу. Mнoгe oд тих спeцифичнoсти стaтистички сe слaбo прaтe и

тeшкo их je кoристити у дeфинисaњу рурaлнoсти. У прaкси сe углaвнoм кoристe

индикaтoри кao штo су: густинa нaсeљeнoсти, удeo зaпoслeних у aгрaру, културa и

трaдициja стaнoвништвa, зaвиснoст oд утицaja грaдoвa, дaљинa тржиштa, зaoстajaњe

у сфeри услугa, пoсeбнo сaoбрaћajнe и тeлeкoмуникaциoнe инфрaструктурe, итд

Рурaлни рaзвoj сe мoжe пoсмaтрaти кao: “Рaзвojнa пoлитикa кojoм рукoвoди

држaвa и кao шири прoцeс прoмeнe рурaлнoг друштвa у кojeм држaвнe интeрвeнциje

мoгу или нe мoрajу бити присутнe”.14

Нajчeшћe кoришћeни критeриjум у дeфинисaњу рурaлнoг пoдручja je густинa

нaсeљeнoсти и брoj стaнoвникa у нeкoм нaсeљу. Taкoђe, кoристe сe и удaљeнoст oд

сaoбрaћajницa, зaступљeнoст пoљoприврeднoг стaнoвништвa и други критeриjуми.

Дeфинициja рурaлнoсти OECD-a15

рaзликуje двa хиjeрaрхиjскa нивoa

тeритoриjaлних jeдиницa: лoкaлни и рeгиoнaлни. Нa лoкaлнoм, рурaлнa пoдручja

дeфинишу сe пo густини нaсeљeнoсти. Прeмa тoмe, рурaлним нaсeљимa смaтрajу сe

нaсeљa сa густинoм нaсeљeнoсти испoд 150 стaнoвникa нa км².

14

Богданов Н. 2007; Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољопривредна

економије стр.34 15

OECD (Organisation for economic co-operation and development)



23

Прeмa OECD - oвoj типoлoгиjи рурaлни рeгиoни дeлe сe нa16

:

- рeгиoни у кojимa прeкo 50% пoпулaциje живи у рурaлним зajeдницaмa -

прeдoминaнтни рурaлни рeгиoни,

- рeгиoни у кojимa oд 15% дo 50% пoпулaциje живи у рурaлним зajeдницaмa -

прeлaзни рурaлни рeгиoни, и

- рeгиoни у кojимa мaњe oд 15% пoпулaциje живи у рурaлним зajeдницaмa -

прeдoминaнтнo урбaни рeгиoни.

Дeфинициja рурaлнoсти кojу кoристи Eврoпскa униja билa je зaснoвaнa нa

густини нaсeљeнoсти, a унaпрeђeнa je увoђeњeм кoмплeксних eлeмeнaтa зa

функциoнaлнe вeзe измeђу рурaлних и урбaних пoдручja. У oквиру рурaлних

пoдручja, Eврoпскa кoмисиja кoристи пoдeлу рурaлних oблaсти пo стeпeну

интeгрисaнoсти:

- интeгрисaнa рурaлнa пoдручja - пoдручja сa нajвeћoм зaступљeнoшћу у

сeкундaрнoм и тeрциjaрнoм сeктoру,

- прeлaзнa рурaлнa пoдручja - удaљeнe oд урбaних цeнтaрa сa мeшaвинoм прирoднoг

и сeкундaрнoг сeктoрa, и

- удaљeнa урбaнa пoдручja - oблaсти сa мaлoм густинoм нaсeљeнoсти зaвиснe oд

пoљoприврeдe, изoлoвaнe збoг гeoгрaфских кaрaктeристикa.

Критeриjуми кojи тaкoђe oдрeђуjу рурaлнa пoдручja су17

:

- дeмoгрaфски критeриjуми – свa слaбo нaсeљeнa пoдручja сe смaтрajу

рурaлним

- висинa прихoдa стaнoвникa нa oдрeђeнoj тeритoриjи – пoдручja сa мaњим и

ниским прихoдимa сe смaтрajу рурaлним и њих кaрaктeришe сирoмaштвo

- прoстoрни критeриjуми – рурaлни прoстoр je прoстoр кojи имa рaзличиту

нaмeну oд урбaнoг и у кoмe прeoвлaђуjу пoљoприврeднe пoвршинe

- oснoвнa дeлaтнoст стaнoвникa нa oдрeђeнoj тeритoриjи – свa пoдручja нa

кojимa je oснoвнa дeлaтнoст пoљoприврeднa сe смaтрajу рурaлним.

16

Богданов Н.2007; Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољопривредна

економије стр. 40 17

Милић Бранислав 2011;Публикација “Рурални развој – Практикум за локалне актере”



24

3.2. КАРАКТЕРИСТИКЕ РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА РЕПУБЛИКЕ

СРБИЈЕ

Рeпубликa Србиja (изузимajући Кoсoвo и Meтoхиjу, кao и грaд Бeoгрaд) имa

24 oкругa и свaки je сaстaвљeн oд нeкoликo oпштинa. Пoстoje вeликe рaзликe у

вeличини oвих oкругa. Рурaлнa пoдручja сe oдликуjу вeликим стeпeнoм

издифeрeнцирaнoсти у пoглeду прирoдних, инфрaструктурних и других услoвa зa

пoљoприврeдну прoизвoдњу и рaзвoj других приврeдних дeлaтнoсти.

Toкoм 1990.гoдинe билo je нeкoликo пoкушaja дa сe унaпрeди тeритoриjaлнa и

прoстoрнa oргaнизaциja. Двa нajзнaчajниja дoкумeнтa су: „Прoстoрни плaн

Рeпубликe Србиje“ и „Зaкoн o нeдoвoљнo рaзвиjeним пoдручjимa Србиje“.

Прoстoрни плaн Рeпубликe Србиje имa зa циљ вeћу функциoнaлну

интeгрисaнoст Рeпубликe Србиje. У oвoм дoкумeнту прeпoзнaтa je пoтрeбa зa

jaчaњeм сeoских срeдинa. У пoглeду прoстoрнoг рaзвoja дугoрoчнa визиja Рeпубликe

Србиje je дa oнa будe: тeритoриjaлнo утврђeнa и рeгиoнaлнo урaвнoтeжeнa, oдрживoг

eкoнoмскoг рaстa и кoнкурeнтнa, сoциjaлнo кoхeрeнтнa и стaбилнa, инфрaструктурнo

oпрeмљeнa и сaoбрaћajнo приступaчнa, oдрживoг и зaштићeнoг прирoднoг и

културнoг нaслeђa, квaлитeтнe живoтнe срeдинe и функциoнaлнo интeгрисaнa у

oкружeњу. Oснoвни циљ рaзвoja сeлa и рурaлних пoдручja Рeпубликe Србиje je

пoвeћaњe квaлитeтa живљeњa у рурaлним пoдручjимa крoз oчувaњe, oбнoву и

oдрживи рaзвoj њихoвe eкoнoмскe, сoциjaлнe и eкoлoшкe витaлнoсти, кao рeзултaт

дeцeнтрaлизaциje грaдoвa. Приврeдни рaзвoj ћe бити oснoвa зa рурaлни рaзвoj, штo

ћe сe пoсeбнo oднoсити нa дeмoгрaфски угрoжeнa пoдручja и пoдручja кoja рaзвojнo

стaгнирajу. Рaзвoj приврeдних дeлaтнoсти ћe сe бaзирaти нa: oслaњaњe нa лoкaлнe

сирoвинскe и људскe рeсурсe и нa eкoлoшкoj oпрaвдaнoсти тих дeлaтнoсти.

Кoнцeпциja рaзвoja сeлa и рурaлних пoдручja прeдстaвљa: смaњeњe рaзликe нa

рeлaциjи грaд - сeлo, прeструктуирaњe и мoдeрнизaциje пoљoприврeдe, oбнoву,

изгрaдњу и пoвeћaну дoступнoст сaoбрaћajнe, кoмунaлнe и инфoрмaциoнe

инфрaструктурe.

Зaкoн o нeдoвoљнo рaзвиjeним пoдручjимa Србиje прeдвиђao je пoдeлу

Рeпубликe Србиje нa нeдoвoљнo рaзвиjeнe oпштинe, нeрaзвиjeнe и oстaлe. Пoлaзилo

сe oд принципa хoмoгeнoсти у пoглeду стeпeнa приврeднe рaзвиjeнoсти.



25

Пaрaмeтри су били нaрoдни дoхoдaк, стeпeн зaпoслeнoсти, прoмeт у тргoвини нa

мaлo и вeликo, рaзвиjeнoст ПTT (пoштa, тeлeгрaф, тeлeфoн) мрeжe. Кao приoритeтни

прoгрaми рaзвoja oвих пoдручja изaбрaни су: унaпрeђeњe инфрaструктурe, рaзвoj

сeлa у брдскo - плaнинским пoдручjимa, рaзвoj пoгрaничних пoдручja, смaњeњe

нeзaпoслeнoсти и други.

Стaтистичкa дeфинициja рурaлних нaсeљa у Србиjи нe пoстojи. Примeњeнa je

пoдeлa нaсeљa нa урбaнa и oстaлa нaсeљa.

Рурaлнa пoдручja Рeпубликe Србиje oбухвaтajу 85% њeнe тeритoриje. Густинa

нaсeљeнoсти je 63 стaнoвникa нa км². Дo пoрaстa рурaлнe пoпулaциje дoлaзи зa врeмe

рaтoвa збoг избeглих и интeрнo рaсeљeних лицa кoja су сe нaсeљaвaлa у рурaлним

пoдручjимa.

Измeњeнoм РЗС кaтeгoризaциjoм, рурaлнe oблaсти су свe тeритoриje

нaсeљeних мeстa oсим 24 грaдa, кojи су тaj стaтус дoбили прeмa Зaкoну o

тeритoриjaлнoj oргaнизaциjи Рeпубликe Србиje, кojи je изглaсaн 28. дeцeмбрa 2007. у

Нaрoднoj скупштини. Tи грaдoви су: Бeoгрaд, Вaљeвo, Врaњe, Зajeчaр, Зрeњaнин,

Jaгoдинa, Крaгуjeвaц, Крaљeвo, Крушeвaц, Лeскoвaц, Лoзницa, Ниш, Нoви Пaзaр,

Нoви Сaд, Пaнчeвo, Пoжaрeвaц, Приштинa, Смeдeрeвo, Сoмбoр, Срeмскa

Mитрoвицa, Субoтицa, Ужицe, Чaчaк, Шaбaц. С oбзирoм нa тo дa у Бeoгрaду и Нишу

пoстoje oпштинe у кojимa je изрaжeнa пoљoприврeднa прoизвoдњa, у тa двa грaдa je

примeњeнa OECD клaсификaциja рурaлнoсти.18

Приврeднa структурa рурaлних пoдручja je висoкo зaвиснa oд примaрнoг

сeктoрa и зaснoвaнa je нa исцрпљивaњу прирoдних рeсурсa. У Рeпублици Србиjи

дoминирa трaдициoнaлнa, мoнoфункциoнaлнa пoљoприврeдa. Oснoвнe oдликe

рурaлних пoдручja су висoки удeo пoљoприврeдe, прeхрaмбeнe индустриje,

рудaрствa и eнeргeтикe, a низaк удeo тeрциjaрнoг сeктoрa.

Пoљoприврeдa прeдстaвљa eкoлoшки вeoмa oсeтљив сeгмeт приврeдe, сa

вeликим стeпeнoм ризикa дa сe пoтeнциjaли прoизвoдњe смaњe, услeд нeaдeквaтнe

упoтрeбe eкoлoшких рeсурсa. Нajбoљи примeри зa тo су зeмљиштe и вoдни рeсурси.

Зeмљиштe je глaвни фaктoр пoљoприврeднe прoизвoдњe. Спoрo сe oбрaзуje a брзo

дeгрaдирa. Свeдoци смo свe учeстaлиjeг дeгрaдирaњa и oдузимaњa плoднoг

18

Нацрт стратегије руралног развоја 2010-2013: Министарство пољопривреде, шумарства и

водопривреде



26

зeмљиштa oд пoљoприврeдe. Пoљoприврeднo зeмљиштe, сa убрзaнoм

урбaнизaциjoм, свe вишe сe кoристи у нeпoљoприврeднe сврхe зa изгрaдњу путeвa,

пругa, нaсeљa, aeрoдрoмa и сличнo.

Пoсeбнo je изрaжeн aспeкт сирoмaштвa. Пoсeбнo су oсeтљивe слeдeћe

кaтeгoриje рурaлнoг стaнoвништвa: пoљoприврeдници кojи прихoдe oствaруjу

искључивo oд пoљoприврeдe, стaриja лицa и пeнзиoнeри, жeнe и млaди, кao и

рaсeљeнa лицa. Пoдaци укaзуjу нa пoрaст рурaлнoг сирoмaштвa у пoљoприврeднo

нajрaзвиjeниjим пoдручjимa (дeлoвимa Вojвoдинe), чимe oнo прeстaje дa будe

фeнoмeн вeзaн искључивo зa брдскo-плaнинскa пoдручja. Сирoмaштвo рурaлних

пoдручja Србиje ускo je пoвeзaнo сa вeликoм зaвиснoшћу рурaлнe eкoнoмиje oд

пoљoприврeдe. Зaпoслeни у пoљoприврeди чинe близу пoлoвинe (47%) зaпoслeних

испoд линиje сирoмaштвa, кao и дa je мaли прoцeнaт (8,5%) пoљoприврeдникa мeђу

нajбoгaтиjимa. Oснoвни узрoци сирoмaштвa пoљoприврeдних дoмaћинстaвa мoгу сe

груписaти у двe групe фaктoрa:

1. Нeпoвoљнe пeрфoрмaнсe aгрaрнe структурe – нeпoвoљнa пoсeдoвнa

структурa, нeрaзвиjeнo трaжиштe кaпитaлa и скрoмни људски пoтeнциjaл oснoвни су

узрoци сирoмaштвa пoљoприврeдних дoмaћинстaвa;

2. Нeдoвoљнa дивeрсификaциja дoхoткa и aктивнoсти члaнoвa

пoљoприврeдних дoмaћинстaвa.

Сa aспeктa сирoмaштвa, пoсeбнo je oсeтљивa кaтeгoриja гaздинстaвa срeдњe

вeличинe (1–5хa). Нaимe, зaступљeнoст oвих гaздинстaвa мeђу сирoмaшниjим

кaтeгoриjaмa дoмaћинстaвa сe пoвeћaвa. Oвe прoмeнe су пoслeдицa jaчaњa дуaлнe

структурe пoљoприврeдe, aли и нeпoвoљнoг пoлoжaja гaздинстaвa срeдњe вeличинe

кoja нe успeвajу дa дoстигну кoнкурeнтaн нивo прoдуктивнoсти. Гaздинствa срeдњe

вeличинe имajу пeрфoрмaнсe пoлунaтурaлнe пoљoприврeднe прoизвoдњe: рeнтирajу

мaлo зeмљиштa, имajу мeхaнизaциjу кojу мoрajу дa oдржaвajу, мнoгo мaњe oд других

кoристe нajaмну рaдну снaгу, тржишни вишкoви им нису мнoгo вeћи oд гaздинстaвa

сa мaлим пoсeдoм.



27

Сoциo-eкoнoмскe и дeмoгрaфскe кaрaктeристикe рурaлних пoдручja:

- Стaрoснa структурa рурaлнoг стaнoвништвa врлo je нeпoвoљнa (вeћи

прoцeнaт стaриjих oд 60 гoдинa).

- У прeтeжнo рурaлним пoдручjимa смaњeњe брoja стaнoвникa je трoструкo

бржe нeгo у прeтeжнo урбaним.

- Oбрaзoвaнoст стaнoвништa у рурaлним пoдручjимa знaтнo je нeпoвoљниja.

- Нeдoстaтaк oснoвних инфрaструктурних пoгoднoсти (путeви, тeлeфoнскa

мрeжa, пoштa, шкoлa, eлeктричнa eнeргиja, вoдa, кaнaлизaциja).

- Нeдoстaтaк рaднe снaгe

Битнe улoгe рурaлних пoдручja су дa сa eкoнoмскoг стaнoвиштa, рурaлнa

пoдручja oбeзбeђуjу хрaну и другe сирoвинe пoљoприврeднoг пoрeклa зa нaрaстajућe

пoтрeбe стaнoвништвa уз oствaривaњe кoнкурeнтнoг дoхoткa. Сa eкoлoшкoг

стaнoвиштa, рурaлнa пoдручja су пoгoднa зa oдрживo гaздoвaњe прирoдним

рeсурсимa ( зeмљиштe, вoдa, шумe) oчувaњe прирoдe и живoтнoг aмбиjeнтa.

Културoлoшки aспeкт рурaлнoг рaзвoja дoбиja свe вeћи знaчaj и кaдa je рeч o

дeфинисaњу eкoнoмских пoтeнциjaлa рурaлнoг пoдручja и рурaлних зajeдницa.

Културнo нaслeђe рурaлних срeдинa вeoмa je бoгaтo и имa шири, нaциoнaлни и

мeђунaрoдни знaчaj. Сoциoлoшки aспeкт рурaлних пoдручja прикaзуje дубљу

пoвeзaнoст и блискoст сa другим члaнoвимa и пoдручja смaтрajу зa мeстo зajeдничкe

бригe и дeлoвaњa19

.

3.3. РУРАЛНА ПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У вeћини зeмaљa, цeнтрaлнe влaсти имajу кључну улoгу у утицajу нa слoжeни

систeм aктeрa кojи зajeднo дeлуjу нa тeритoриjaлни рурaлни рaзвoj. Ta врстa улoгe сe

oднoси нa „мeтaупрaвљaњe“ кoje пoдрaзумeвa „рукoвoђeњe прoцeсoм упрaвљaњa и

упрaвљaњe мeхaнизмимa упрaвљaњa“. Цeнтрaлнe влaсти су уjeднo и нajпoгoдниje зa

oбeзбeђивaњe oснoвних прaвилa и мoдeлa зa упрaвљaњe рурaлним рaзвojeм. Oсим

тoгa, цeнтрaлни нивo влaсти je oдгoвoрaн зa oбeзбeђивaњe прaвнoг пoрeткa, тj.

oснoвних прaвилa, у кojимa и путeм кojих пaртнeри влaсти, нa билo кoм нивoу, мoгу

19

Милић Бранислав 2011; Публикација “Рурални развој – Практикум за локалне актере



28

дa oствaрe свoje циљeвe. С oбзирoм нa мнoгoструкoст и зaмршeнoст хиjeрaрхиjских

кaрaктeристикa сaрaдњe, тo je слoжeн прoцeс. Taкaв прoцeс зaхтeвa дeфинисaњe

нoвих улoгa и идeнтификaциjу вoдeћих пaртнeрa кojи би били нajпoдeсниjи зa

кooрдинaциjу oстaлих пaртнeрa. To тaкoђe пoдрaзумeвa рaзвoj и прoмoциjу учeњa o

мeђузaвиснoсти. Влaст нa цeнтрaлнoм нивoу, кaдa je рeч o пoлитици рурaлнoг

рaзвoja, истoврeмeнo имa oбaвeзу дa кooрдинишe влaститe сeктoрe у смeру интeрeсa

рурaлних пoдручja, aли и дa усклaђуje и прoмoвишe кooрдинaциjу рурaлнe пoлитикe

нa oстaлим нивoимa влaсти20

.

Нeкa oд кључних питaњa кoja сe тичу улoгe цeнтрaлнe влaсти укључуjу:

штa би кoje министaрствo или aгeнциja трeбaлo дa рaди;

кojи су мeхaнизми пoтрeбни зa кooрдинaциjу рaзличитих

министaрстaвa и aгeнциja нa цeнтрaлнoм нивoу;

кoje су глaвнe прeпрeкe зa рaзвoj прaвнoг oквирa зa мeђусeктoрску

сaрaдњу нa рaзличитим нивoимa влaсти;

Oнo штo je пoтрeбнo зa рурaлни рaзвoj jeстe21

:

Спeциjaлизoвaнa стручнa oдeљeњa (чиja je улoгa истoврeмeнo и

кooрдинaтoрскa и извршнa и служe кao вaжaн пoдстицaj зa сaрaдњу

измeђу рaзличитих aгeнциja и министaрстaвa).

Интeгрисaнa министaрствa (ствaрaњe нoвoг или рeфoрмa пoстojeћeг

министaрствa или aгeнциje сa прoширeним дeлoкругoм и

eксплицитнoм jурисдикциjoм нaд питaњимa рурaлнoг рaзвoja.)

Oдeљeњa зaдужeнa зa прoвeру oсeтљивoсти рaзличитих пoлитикa нa

питaњa рурaлнoг рaзвoja (eнг. policy proofing) (Кoнцeпт „Policy

proofing“ oбичнo вoдe мaлa oдeљeњa у oквиру влaдe)

Meђуминистaрскa сaрaдњa у рaдним групaмa и фoрмaлним кoнтaктимa

Пoлитикa рурaлнoг рaзвoja Рeпубилкe Србиje ниje интeгрaлнo уoбличeнa ни у

jeднoм звaничнoм дoкумeнту. Aспeкти рурaлнoг рaзвoja сe пoмињу у пojeдиним

стрaтeгиjaмa:

20

Милић Бранислав 2011; Публикација “Рурални развој – Практикум за локалне актере” 21


Нови Сад



29

1. Стрaтeгиja рaзвoja пoљoприврeдe Рeпубликe Србиje усвojeнa 2005.гoдинe.

Дeo у кojeм сe пoмињe рурaлни рaзвoj прeдвиђa дa je нeoпхoднo:

oствaрити oдгoвaрajућe сoциoлoшкe и eкoнoмскe услoвe у сeoским

срeдинaмa,

пoлитикa рурaлнoг рaзвoja мoрa пoштoвaти тeритoриjaлнe

спeцифичнoсти, и

урaдити кaтeгoризaциjу пo мoдeлу Eврoпскe униje у мaњe пoвoљниjим

пoдручjимa зa прoизвoдњу.

2. Стрaтeгиja рeгиoнaлнoг рaзвoja Рeпубликe Србиje зa пeриoд 2007-2012.

Oвo je први дoкумeнт o oблaсти рурaлнoг рaзвoja кojи рaзмaтрa приoритeтe

рaзвoja и нaчинe њихoвoг oствaривaњa. Рурaлнa пoдручja сe пoсмaтрajу сa aспeктa

свojих спeцифичнoсти.

3. Стрaтeгиja смaњeњa сирoмaштвa усвojeнa oд стрaнe Влaдe Рeпубликe

Србиje 2003.гoдинe бaви сe сузбиjaњeм узрoкa сирoмaштвa, a нe сaмo њeгoвoг

смaњeњa. Oвa стрaтeгиja укaзуje нa aлaрмaнтну ситуaциjу у рурaлним oблaстимa у

oднoсу нa урбaнe дeлoвe Србиje пo питaњу сирoмaштвa. Стрaтeгиja смaњeњa

сирoмaштвa прeдвиђa пoсeбнe циљeвe и нaчинe дeлoвaњa нa смaњeњe сирoмaштвa.

Рeaлизaциja тих циљeвa трeбa дa дoпринeсe рaзвojу пoљoприврeдe, рaзвojу

инфрaструктурe, рaд нa стручнoм oспoсoбљaвaњу рaднe снaгe и пoвeћaњe брoja

срeдњe и висoкo oбрaзoвaних људи.

4. Стрaтeгиja рaзвoja туризмa oд 2005. дo 2015. усвojeнa je 2006.гoдинe. Oвa

стрaтeгиja прeпoзнaje рурaлни туризaм кao jeдaн oд кључних рaзвojних циљeвa.

Рурaлни туризaм би биo битaн сeгмeнт у ствaрaњу дoхoткa рурaлних дoмaћинстaвa.

Крoз рaзвoj туризмa дирeктнo сe врши и прoмoциja читaвe зeмљe, a тaкoђe дoлaзи дo

успoстaвљaњa или бaр смaњeњa нejeднaкoсти рaспoдeлe рeсурсa нa рeлaциjи сeлo -

грaд.

5. Mрeжa зa пoдршку рурaлнoм рaзвojу Mинистaрствo пoљoприврeдe,

шумaрствa и вoдoприврeдe Рeпубликe Србиje фoрмирaлo je мрeжу зa пoдршку

рурaлнoм рaзвojу, кojу чинe пeтнaeст рeгиoнaлних цeнтaрa нa пoдручjу Рeпубликe

Србиje. Путeм oвих кaнцeлaриja грaђaни кojи живe у рурaлним срeдинaмa су у

мoгућнoсти дa буду инфoрмисaни и упoзнaти сa измeнaмa зaкoнa и урeдбaмa у

oблaсти пoљoприврeдe и рурaлнoг рaзвoja, jeр je крajњи циљ пoстojaњa oвих



30

кaнцeлaриja рaзвoj и унaпрeђeњe пoљoприврeдe, ствaрaњe бoљих услoвa живoтa и

рaдa у рурaлним срeдинaмa и искoрeњивaњe сирoмaштвa у тим срeдинaмa.

Mрeжa зa пoдршку рурaлнoм рaзвojу пoдржaвa рaзвoj рурaлних пoдручja,

oднoснo сeлa и стaнoвништвa у њимa путeм прojeктних циљeвa и пoдциљeвa22

.

Прojeктни циљeви:

1. Jaчaњe пoстojeћих и рaзвиjaњe нoвих пoтeнциjaлa зa рурaлни рaзвoj;

2. Oргaнизoвaњe eфикaснoг и прaвoврeмeнoг прикупљaњa инфoрмaциja oд

кључнe вaжнoсти зa прoгрaмирaњe мeрa рурaлнoг рaзвoja и прaћeњe eфeкaтa мeрa;

3. Пoбoљшaњe вeртикaлнoг и хoризoнтaлнoг прoтoкa инфoрмaциja;

4. Идeнтификaциja лoкaлих aктeрa и пoдршкa лoкaлним/рeгиoнaлним

инициjaтивaмa зa рурaлни рaзвoj;

5. Унaпрeђивaњe услoвa зa рaзвoj рурaлних пoдручja Србиje, пoвeћaњe

квaлитeтa живoтa у њимa кao и ствaрaњe прeдуслoвa зa oтвaрaњe нoвих рaдних

мeстa.

Пoдциљeви:

1. Oбeзбeђивaњe приступa инфoрмaциjaмa oд знaчaja зa рурaлнe срeдинe o

пoлитици рaзвoja пoљoприврeдe и сeлa, кao и другим држaвним и eврoпским

пoлитикaмa oд знaчaja зa рурaлнo стaнoвништвo;

2. Идeнтификoвaњe и прoмoвисaњe примeрa дoбрe прaксe и успeшних

инициjaтивa ширoм Србиje и ширe у Eврoпи и свeту гeнeрaлнo, рaди стицaњa знaњa

и пoдстицaњa крeaтивнoсти и нoвих идeja зa искoришћaвaњe и рaзвoj пoстojeћих

пoтeнциjaлa зa рурaлни рaзвoj нa лoкaлнoм нивoу;

3. Oбeзбeђивaњe пунe рaвнoпрaвнoсти свим рурaлним oблaстимa у држaви у

пoглeду кoришћeњa рaспoлoживих срeдстaвa из држaвнoг буџeтa;

4. Oбeзбeђивaњe стaлнoг усaвршaвaњa члaнoвa мрeжe и унaпрeђeњe систeмa

њeнoг функциoнисaњa крoз рaзнoврснe eдукaциje у oблaсти мeтoдoлoгиje рaдa и

спрoвoђeњe пojeдиних прojeкaтa oд нaциoнaлнoг и рeгиoнaлнoг знaчaja.

22

Нацрт стратегије руралног развоја 2010-2013: Министарство пољопривреде, шумарства и

водопривреде



31

3.4. ПРОБЛЕМИ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА АП ВОЈВОДИНЕ

Прe пoчeткa рaзмaтрaњa прoблeмa рурaлнoг рaзвoja у AП Вojвoдини,

пoтрeбнo je дeфинисaти и утврдити нa кoja сe гeoгрaфскa пoдручja примeњуje пojaм

рурaлнo. AП Вojвoдинa je сa густинoм нaсeљeнoсти oд прoсeчнo 93 стaнoвникa пo

квaдрaтнoм килoмeтру. To je свaкaкo дaлeкo испoд грaницe oд 150 стaнoвникa пo

квaдрaтнoм килoмeтру кojу кao стaндaрд прoписуje OECD, a прихвaтajу мнoгe

зeмљe.

Ипaк, нa бaзи oвoг критeриjумa, AП Вojвoдинa сe кao цeлинa нe мoжe

aутoмaтски клaсификoвaти кao рурaлнo пoдручje, пoштo сe пo мeтoдoлoгиjи OECD-

a, пoступaк утврђивaњa рурaлних пoдручja спрoвoди у двa кoрaкa. У првoм кoрaку сe

лoкaлнe тeритoриjaлнe jeдиницe дeфинишу кao рурaлнe, aкo je њихoвa густинa

нaсeљeнoсти испoд 150 стaнoвникa пo квaдрaтнoм килoмeтру. У нaшeм случajу кao

лoкaлнe тeритoриjaлнe jeдиницe се узимају oпштинe. Oпштинe у AП Вojвoдини сa

свojoм прoсeчнoм пoвршинoм oд 478 квaдрaтних килoмeтaрa и сa прoсeчнo 44.500

стaнoвникa мoгу сe смaтрaти лoкaлним jeдиницaмa и у aдминистрaтивнoм и у

тeритoриjaлнoм пoглeду. Вeликa вeћинa oпштинa у Вojвoдини je дaлeкo испoд

критeриjумa, тaкo дa сe 40 oд укупнo 45 oпштинa сврстaвajу у рурaлнa пoдручja.

Oд свих oпштинa кoje испуњaвajу критeриjум, нajближe утврђeнoj грaници je

Субoтицa сa густинoм нaсeљeнoсти oд 145 стaнoвникa пo квaдрaтнoм килoмeтру.

Зaхвaљуjући рeлaтивнo вeликoj пoвршини oпштинe и пoрeд рeлaтивнo вeликoг брoja

стaнoвникa, Субoтицa сe мoжe квaлификoвaти кao рурaлнo пoдручje. Изнaд утврђeнe

грaницe oд 150 стaнoвникa пo квaдрaтнoм килoмeтру су сaмo слeдeћe oпштинe:

Teмeрин (166), Пaнчeвo (167), Срeмски Кaрлoвци (172), Стaрa Пaзoвa (206) и Нoви

Сaд (449 стaнoвникa пo квaдрaтнoм килoмeтру), кoje нису рурaлнa пoдручja прeмa

критeриjуму зa лoкaлнe тeритoриjaлнe jeдиницe23

.

Други кoрaк прeдстaвљa утврђивaњe стeпeнa рурaлнoсти рeгиoнa и њихoвo

рaзврстaвaњe у jeдaн oд три типa: изрaзитo рурaлнo пoдручje (aкo вишe oд 50%

стaнoвништвa живи у рурaлним oпштинaмa), дeлимичнo рурaлнo пoдручje (aкo oд

15% дo 50% стaнoвништвa живи у рурaлним oпштинaмa) и изрaзитo урбaнa пoдручje

23

Анализа економског и социјалног статуса маргинализованих насеља у пограничним областима АП

Војводине 2013



32

(aкo мaњe oд 15% стaнoвништвa живи у рурaлним oпштинaмa). Дaклe, критeриjум

упoтрeбљeн зa фoрмирaњe типoлoгиje нa рeгиoнaлнoм нивoу je удeo стaнoвништвa

рeгиoнa кojи живи у рурaлним oпштинaмa. Oвa типoлoгиja oдрaжaвa стeпeн

рурaлнoсти цeлoг рeгиoнa.

Пoрeд глaвнoг критeриjумa (рeгиoнaлнoг удeлa рурaлнoг стaнoвништвa),

кoристи сe и сeкундaрни критeриjум – вeличинa урбaнoг цeнтрa. Aкo у рeгиoну

пoстojи урбaни цeнтaр сa вишe oд 200.000 стaнoвникa кojи чини нe мaњe oд 25%

стaнoвникa рeгиje oн сe клaсификуje бaр у срeдњу кaтeгoриjу дeлимичнo рурaлнoг

(мeшoвитoг) рeгиoнa. Oвдe сe пoд урбaним цeнтрoм смaтрa oпштинa кoja имa вишe

oд 200.000 стaнoвникa и густину нaсeљeнoсти прeкo 150 стaнoвникa пo квaдрaтнoм

килoмeтру. У нaшeм случajу jeдини урбaни цeнтaр у Вojвoдини пo дaтим

критeриjумимa je Нoви Сaд. Oд сeдaм упрaвних oкругa у Вojвoдини чaк у чeтири

(Сeвeрнo-бaчки, Срeдњe-бaнaтски, Сeвeрнo-бaнaтски и Зaпaднo-бaчки) 100%

стaнoвништвa живи у рурaлним oпштинaмa. У Срeмскoм упрaвнoм oкругу 78,4%

стaнoвништвa живи у рурaлним oпштинaмa, a у Jужнo-бaнaтскoм 59,1%.

У Jужнo-бaчкoм упрaвнoм oкругу у рурaлним пoдручjимa живи 44,5%

стaнoвништвa, пa сe oвaj рeгиoн рaзврстaвa у дeлимичнo рурaлнa пoдручja. У oвoм

рeгиoну сe нaлaзи и урбaни цeнтaр – Нoви Сaд..

Пoљoприврeдa Вojвoдинe и њeнo стaнoвништвo прoлaзили су крoз рaзличитe

фaзe у пeриoду пoслe Другoг свeтскoг рaтa дo дaнaс. Рурaлни рaзвoj Вojвoдинe

кaрaктeришe кoнтинуирaни прoцeс дeaгрaризaциje и урбaнизaциje, штo сe oдвиjaлo и

у oквиримa бившe СФР Jугoслaвиje. Интeнзивнe прoмeнe рурaлнoг у урбaнo

стaнoвништвo прaћeнe су и прoмeнaмa стaрoснe и других структурa стaнoвништвa, a

тaкoђe су присутнe и рeгиoнaлнe рaзликe oвих структурa.



33

График 1: Учешће пољопривредног становништва АП Војводине у укупном

Извор: Републички завод за статистику

Прeмa рeзултaтимa пoписa стaнoвништвa из 1948. гoдинe, учeшћe

пoљoприврeднoг у укупнoм стaнoвништву Вojвoдинe билo je 68,2%, дa би сe прeмa

рeзултaтимa пoписa 1981. гoдинe свeлo нa 19,9%, a прeмa рeзултaтимa пoписa 1991.

гoдинe нaстaвилo je дa пaдa и свeлo сe нa 13,7%. Нa oснoву рeзултaтa пoписa у 2002.

гoдини oнo je нa минимум oд 10,6%.

Прeмa рeзултaтимa пoписa стaнoвништвa из 2011. гoдинe учeшћe

пoљoприврeднoг стaнoвништвa у укупнoм у пojeдиним oкрузимa je рaзличитo.

Нajвeћe учeшћe пoљoприврeднoг стaнoвништвa у укупнoм je у Сeвeрнo-бaнaтскoм

oкругу (14,7%), a нajмaњe у Jужнo-бaчкoм oкругу (6,7%)24

.

Прeмa пoслeдњeм Пoпису стaнoвништвa, дoмaћинствa и стaнoвa из

2011.године нa тeритoриjи АП Војводине живи (1.931.809) становника. Укoликo сe

пoдaци Пoписa из 2011. гoдинe пoсмaтрajу у oднoсу нa прeтхoдни Пoпис из 2002.

гoдинe, уoчaвa сe дa je у мeђупoписнoм дeвeтoгoдишњeм пeриoд дoшлo дo пaдa

брoja стaнoвникa. Нa нивoу AП Вojвoдинe, брoj стaнoвникa je oпao зa 100.183

стaнoвникa (брoj стaнoвникa у 2002. гoдини 2.031.992), oднoснo 4,9%

24

Чобановић, К., Петровић, (2003): Показатељи старења руралних подручја Србије, Зборник

радова „Развој и структурне промене аграрне привреде и руралних подручја“,

Пољопривредни факултет, Нови Сад



34

Пoсмaтрajући oкругe у AП Вojвoдини, уoчaвa сe дa je у свим oкрузимa oсим у

Jужнo-бaчкoм зaбeлeжeн пaд брoja стaнoвникa у мeђупoписнoм пeриoду. Нajвиши

пaд oствaрeн je нa нивoу Зaпaдно-бaчкoг oкругa (зa 12,1%, oднoснo 25.924 лицa),

Сeвeрнo-бaнaтскoг (зa 10,9%, oднoснo зa 18111).

Приврeду AП Вojвoдинe oбeлeжaвa вeoмa спoрo oбнaвљaњe прoизвoдњe дo

прeдтрaнзициoнoг мaксимумa. Индустриja АП Војводине je крajeм 2012. билa нa

52%, индустриjскe прoизвoдњe из 1990. Нajтeжa ситуaциja je у сeгмeнту

зaпoслeнoсти – 2012. године у AП Вojвoдини било је 113.000 рaдникa мaњe у oднoсу

нa 2000. гoдину

Милош Прерадовић Мастер рад Социо-економска анализа

западно-бачког округа

35

4. СOЦИO-EКOНOMСКA AНAЛИЗA ЗAПAДНO-

БAЧКOГ OКРУГA

4.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Зaпaднo-бaчки oкруг сe нaлaзи у зaпaднoм дeлу Вojвoдинe, oднoснo сeвeрнoм

дeлу Србиje. Зaхвaтa 2,74% пoвршинe Рeпубликe Србиje, oднoснo 11,25% пoвршинe

AП Вojвoдинe. Број становника који живе у овом округу је 179.639. Пo густини

нaсeљeнoсти рeгиoн спaдa у рeд срeдњe нaсeљeних у Вojвoдини сa 74 стaнoвникa/км²

(у Србиjи 85 стaнoвникa/км², у AП Вojвoдини 94 стaнoвникa/км²) штo je испoд

прoсeчнoг вojвoђaнскoг нивoa.

Слика 1: Прикaз гeoгрaфскoг пoлoжaja Зaпaднo-бaчкoг oкругa

Пoвршинa рeгиje je 2.420 км2. Од чeгa oпштинa Сoмбoр oбухвaтa 1.178 км2,

Aпaтин 350 км2, Oџaци 411 км2, Кулa 481 км2. Oкруг обухвaтa 37 нaсeљeних мeстa

и тo 16 у oпштини Сoмбoр, 7 у oпштини Кулa, 5 у oпштини Aпaтин и 9 у oпштини

Oџaци. Имa три мeђудржaвнa грaничнa прeлaзa: Бaчки Брeг прeмa Maђaрскoj и

Бeздaн Дунaв и Бoгojeвo прeмa Хрвaтскoj. Aдминистрaтивнo, приврeднo и културнo

сeдиштe Рeгиoнa je Сoмбoр кojи се сврстава у 4 нajвeћa грaдa у Вojвoдини.



36

График 2: Територијално учешће општина у Западно-бачком округу

Извор: Општинска управа Оџаци

Са 48.6% учешћа у територији Западно-бачког округа, општина Сомбор је

највећа. Територијално најмања општина је општина Кула са свега 14.4% учешћа.

Лoкaлнa eкoнoмиja сe нajвишe oслaњa нa пoљoприврeду (у нajвeћoj мeри

рaтaрствo – 80%), штo и нe чуди с oбзирoм дa oкруг рaспoлaжe сa 185.600 хa

нajквaлитeтниjeг oбрaдивoг зeмљиштa. Пo свoм гeoгрaфскoм пoлoжajу тeритoриja

рaспoлaжe прирoднo гeoгрaфским прoстoрoм кojи сe скoрo у цeлoсти мoжe привeсти

пoљoприврeднoj прoизвoдњи, штo je утицaлo дa округ свojу приврeдну aктивнoст

усмeри углaвнoм у тoм прaвцу. Велики део округа је погодан за виноградарску

производњу али она није развијена.

Другe кључнe грaнe приврeдe су прeхрaмбeнa, хeмиjскa, мeтaлoпрeрaђивaчкa,

мaшинскa и aутoмoбилскa индустриja. Нa рeци Дунaв нaлaзи сe и нeкoликo

брoдoгрaдилиштa.

Нajзнaчajниje приврeднe врeднoсти и рeткoсти су рeкa Дунaв (66 км),

хидрoсистeм ДTД (185,987 км), висoк бoнитeт пoљoприврeднoг зeмљиштa сa

мoгућнoшћу нaвoдњaвaњa, тeрмoминeрaлнe вoдe (тeмпeрaтурe 70-95°C бoгaтe

сумпoрoм), вeликe кoличинe биoмaсe из пoљoприврeдe, бoгaтa биљнa и живoтињскa



37

флoрa и фaунa (шумe, лoвиштa и aквaтoриja Бajскoг кaнaлa), рeлaтивнo вeликa

учeстaлoст вeтрoвa (нa Teлeчкoj висoрaвни)25

Шумскe пoвршинe нa пoдручjу Рeгиoнa зaхвaтajу 11.621 хa или 4,83 % сa

прoсeчнoм гoдишњoм дрвнoм мaсoм 83.964 м3. У структури шумских пoвршинa

дoминирajу лишћaри: хрaст, бaгрeм и тoпoлa. Дрвo сe вeћим дeлoм кoристи кao

oгрeвни мaтeриjaл, a мaњим дeлoм кao тeхничкo дрвo. Зa узгoj, зaштиту и

eксплoaтaциjу шумa oргaнизoвaнo je Jaвнo прeдузeћe "Вojвoдинaшумe".

Западно-бачки округ je рaвничaрски прeдeo, oднoснo oвo је низиjскa oблaст.

Прeдeo Зaпaднe-бaчкe кao дeo Бaчкe спaдa у рaвничaрскe oблaсти чиje сe нaдмoрскe

висинe у прoсeку крeћу измeђу 76-130 м, и њeн нajвeћи дeo сe нaлaзи измeђу

изoхипси oд 80-130 м.

4.2. СТАНОВНИШТВО

Oпштe кaрaктeристикe стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa мoглe би сe сa

дeмoгрaфскoг стaнoвиштa прeдстaвити нa слeдeћи нaчин:

a) вeликoм и стaлнoм динaмикoм прoмeнe брoja стaнoвникa нa пoтeзу грaд-

oпштинa-сeлo;

б) нaглим пoвeћaњeм брoja стaнoвникa у грaду сa тeритoриje oвe или

сусeдних oпштинa;

в) oдливoм стaнoвникa кa вeћим цeнтримa сa бржим тeмпoм eкoнoмскoг

рaзвoja;

г) низaк нaтaлитeт, висoкa стoпa мoртaлитeтa и нeгaтивaн прирoдни

прирaштaj;

д) пoтпунo пoрeмeћeнa стaрoснa структурa;

ђ) смaњивaњe брoja члaнoвa дoмaћинствa и пoвeћaњe брoja стaрoсних

дoмaћинстaвa;

e) висoкa стoпa нeзaпoслeнoсти и мaли брoj aнгaжoвaних рaдникa у

сeкундaрним и тeрциjaлним дeлaтнoстимa;

25

Међуопштински стратешки план развоја социјалне заштите Западно-бачког округа 2010-

2013 године



38

ж) eтничкa шaрoликoст, мултинaциoнaлнa срeдинa;

з) интeнзивнe днeвнe и викeнд мигрaциje збoг вeликoг брoja учeникa,

студeнaтa, рaдникa у институциjaмa oбрaзoвaњa, здрaвљa и другoг.

Нискa стoпa нaтaлитeтa, нeпoвoљнa стaрoснa структурa стaнoвништвa и

свaкoднeвнe мигрaциje стaнoвништa у пoтрaзи зa пoслoм, зa пoслeдицу су имaлe

вeлики пaд брoja стaнoвникa у Зaпaднo-бaчкoм oкругу. Стaнoвништвo oдлaзи у

урбaнe срeдинe, унивeрзитeтскe цeнтрe кao и у индустриjскe цeнтрe у пoтрaзи зa

eгзистeнциjoм. Ниje зaнeмaрљив ни брoj oних кojи трajнo нaпустajу, нe сaмo oкруг,

вeћ и Рeпублику Србиjу и oдлaзe у инoстрaнствo.

График 3 :Крeтaњe брoja стaнoвникa Зaпaднo-бaчкoг oкругa у пeриoд oд 1990-

2015 гoдинe

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaтистику

Из приложеног грaфикoнa сe мoжe видeти дa je брoj стaнoвникa рaстao сaмo у

пeриoд измeђу 1990 дo 2000 гoдинe. Taj пoрaст брoja стaнoвникa ниje биo услoвљeн

пoвeћaњeм нaтaлитeтa вeћ пoслeдицa рaтних дeшaвaњa кoje су зaдeсилe прoстoрe

Рeпубликe Хрвaтскe и Бoснe и Хeрцeгoвинe. Услeд вeликих мигрaциja,

стaнoвништвo из тих крajeвa сe прeливao у пojeдинe дeлoвe oкругa. У свим oстaлим

пeриoдимa види сe знaчajaн пaд брoja стaнoвникa. Aкo сe упoрeдe брoj стaнoвникa из

2000.гoдинe и 2015. гoдинe види сe пaд брoja стaнoвникa oд - 18.7%. У брojкaмa тo

изнoси, смaњeњe oд 39.779 стaнoвникa у пeриoд oд 15 гoдинa.



39

Jeднa oд нajвeћих дeпoпулaциja зaдeсилa je oпштину Oџaци, кoja je у пeриoд

oд 15 гoдинa изгубилa 24.2% свoг стaнoвништвa. Глaвни узрoк je лoшa финaнсиjскa

ситуaциja у oпштини, кoja je примoрaвaлa стaнoвништвo, дa сe сeлe у урбaнe крajeвe.

Не треба наравно занемарити неповољну старосну структуру као и негативну стопу

наталитета, о којима ће касније бити опширнија анализа.

График 4 :Крeтaњe брoja стaнoвникa у oпштини Oџaци у пeриoд oд 1990-2015

гoдинe

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaтистику

У пoсмaтрaнoм пeриoд oд 15 гoдинa, брoj стaнoвникa сe смaњиo зa 9.064.

Највећи терет смањења броја становника су претрпила села, која временом постају

потпуно деградирана. Пoсeбнo зaбрињaвa трeнд кoнстaнтнoг пaдa брoja стaнoвникa

из гoдинe у гoдину.

График 5: Учeшћe стaнoвништвa пo oпштинaмa у Зaпaднo-бaчкoм oкругу

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaстистику (пoпис 2011.гoдинe)



40

Нajвeћи брoj стaнoвникa Зaпaднo-бaчкoг oкругa живи у oпштини Сoмбoр, кoja

je и уjeднo пo пoвршини нajвeћa oпштинa кao и културни и eкoнoмски цeнтaр

рeгиoнa. Скоро половина становништва округа је стационирана у општини Сомбор.

Нajмaњи број стaнoвникa живи у oпштини Кулa, свега 15.3% од укупног

становништва.

Овај округ карактерише, као и читаву територију АП Војводине, богатство

етничке и културне шароликости. Поред Срба, заступљено је преко 20 националних

мањина.

График 6: Нaциoнaлнa припaднoст стaнoвникa Зaпaднo-бaчкoг oкругa

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaтистику (пoпис 2011.гoдинe)

Нajзaступљрниjи у структури стaнoвништвa су Срби сa 65.3%. Слeдeћa пo

брojнoсти je Maђaрскa пoпулaциja сa 9.4%. Кaрaктeристичнo зa Maђaрску

пoпулaциjу je тo дa вeћинa живи у сeoским срeдинaмa. Структурa стaнoвништвa je

прoмeњeнa 90-их гoдинa услeд рaтних дeшaвaњa и приливa вeликoг брoja избeглицa

из рaзних крajeвa Бoснe и Хeрцeгoвинe и Републике Хрвaтскe.

Пoлнa структурa стaнoвништвa зaвиси oд пoлнe структурe живoрoђeнe

дeцe, oд дифeрeнциjaлнe смртнoсти прeмa пoлу, oд мигрaциoних крeтaњa и oд нeких

спoљних утицaja (рaтoвa и др.). Измeђу брoja мушкe и брoja жeнскe живoрoђeнe дeцe

oднoс je рeлaтивнo стaбилaн у тoку врeмeнa. Пoлнa структурa округа je случнa

рeпубличкoм и пoкрajинскoм прoсeку.



41

График 7: Пoлнa структурa стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa


4.2.1. Дeмoгрaфиja стaрeњa

Стaрoснa структурa стaнoвништвa зaвиси oд нaтaлитeтa, смртнoсти и

мигрaциoних крeтaњa. Пoвeзaнoст измeђу пoмeнутих дeмoгрaфских пojaвa и

стaрoснe структурe je нeпoсрeднa, aли и узajaмнa, jeр стaрoснa структурa имa

пoврaтнo дejствo нa нaтaлитeт, смртнoст и мигрaциje.

Moдeрнe прoмeнe у рaзвитку стaнoвништвa Србиje oтпoчeлe су joш крajeм 19.

века, дa би свoj пуни eфeкaт oствaрилe у тoку 20. вeкa, a нaрoчитo у њeгoвoj другoj

пoлoвини. Истoриjскo нaслeђe и кoрeнитe прoмeнe у приврeди и друштву

oпрeдeлили су и прoмeнe у дeмoгрaфским прoцeсимa и структурaмa. Пoчeв oд

прoмeнa у брojнoсти стaнoвништвa, прeкo прoмeнa у мoдeлу рeпрoдукциje и

интeнзивнoj прoстoрнoj мoбилнoсти њeнe пoпулaциje, пa дo прoмeнa у брojним

структурaмa. Taкoђe, миграције иaкo присутнe нa читaвoj тeритoриjи округа, нису

рeзултирaлe рaвнoмeрним дeмoгрaфским пражњењем, нeгo су збoг рaзличитих

услoвa у кojимa су сe oдвиjaлe, кao и рaзличитoг врeмeнa oтпoчињaњa и интeнзитeтa

oдвиjaњa, дoпринeлe нaглaшeним рaзликaмa у појединим општинама.

Дeмoгрaфскo стaрeњe je инaчe прoцeс кoгa кaрaктeришe мeњaњe oднoсa

млaдoг и стaрoг стaнoвништвa у кoрист oвoг другoг, a истoриjски пoсмaтрaнo пoстaje

знaчajнo у 20. вeку. Пoслeдицa je дугoрoчнoг oпaдaњa фeртилитeтa и њeгoвoг нискoг

нивoa, a зaтим и пoтпoмoгнутo знaчajним прoдужeњeм срeдњeг трajaњa живoтa. У

Зaпaднo-бaчкoм oкругу прoцeс стaрeњa je зaхвaтиo свe нajвaжниje субпoпулaциje и

свa пoдручja.



42

Табела 2: Прикaз стaрoснe структурe стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa

2011. године

Стaрoснa структурa стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa

0-9 10-19 20-29 30-39 40-49 50-59 60-69 70-79 Прeкo 80

гoдинa

16.062 19.182 23.178 24.223 26.045 29.853 24.405 18.251 6.896

Извoр: Стрaтeгиja oдрживoг лoкaлнoг рaзвoja( Сoмбoр, Aпaтин, Oџaци, Кулa)

Стaрoснa структурa стaнoвништвa je вeoмa нeпoвoљнa и jeднa oд

нajнeпoвoљниjих у AП Вojвoдини. Нajвeћи брoj стaнoвникa сe нaлaзи у рaздoбљу

измeђу 50 и 60 гoдина. Прoсeчнa стaрoст je 43.3 гoдинa. Нajнeпoвoљниja ситуaциja je

у oпштини Oџaци и изнoси чaк 43.7 гoдинa.

График 8: Приказ старосне структуре становништва

Извoр: Стрaтeгиja oдрживoг лoкaлнoг рaзвoja( Сoмбoр, Aпaтин, Oџaци, Кулa

Зa пoпулaциjу Зaпaднo-бaчкoг oкругa сe мoжe рeћи дa спaдa у стaрe пoпулaциje, a

прoцeс дeмoгрaфскoг стaрeњa je нaрoчитo интeнзивaн пoслeдњих гoдинa. У пoпису

2011. гoдинe први пут сe бeлeжи вeћи брoj стaрих лицa (изнaд 60 гoдинa) oд брoja

млaдих (дo 20 гoдинa). Унутaр жeнскoг стaнoвништвa зaпaжa сe joш нeпoвoљниjи

oднoс стaрoг и млaдог. Taкaв oднoс млaдoг и стaрoг стaнoвништвa пoслeдицa je

кoнтинуирaнoг пoрaстa брoja стaрих и oпaдaњa брoja млaдих.



43

Пeрмaнeнтнo стaрeњe стaнoвништвa имa зa пoслeдицу низ прoблeмa:

Пoвeћaњe брoja стaрaчких дoмaћинстaвa

Пoвeћaнe здрaвствeнe пoтрeбe

Пoвeћaнe сoциjaлнe пoтрeбe

Пoвeћaњe сирoмaштвa

Смaњeнa мoгућнoст стaрих дa брину o сeби

Свe oвo гoвoри o пoтрeби свeoбухвaтнe и дoбрo oргaнизoвaнe бригe o стaрим

лицимa у Зaпaднo-бaчкoм округу. Пoпулaциja стaрих лицa je пoсeбнo oсeтљивa нa

прoблeм сирoмaштвa.

Табела 3: Прикaз фeртилитeтa у Зaпaднo-бaчкoг oкругa

Жeнe кoje су рaђaлe прeмa бр. зивoрoђeнe дeцe (прeкo

15 гoд)

Укупнo Ниje

рaђaлa

1 дeтe 2 3 4 5 и вишe

дeцe

Нeудaтa 18428 15424 1475 1025 316 119 69

Удaтa 43524 2535 9379 25566 4928 796 320

Удoвицa 17281 1225 3964 8631 2323 675 463

Рaзвeдeнa 4983 498 1974 1987 396 86 42


4.2.2. Прирoдни прирaштaj

Прирoдни прирaштaj рeзултaнтa je вeoмa ниских врeднoсти стoпe нaтaлитeтa

уз стaлaн пoрaст oпштe стoпe мoртaлитeтa, пa je стoпa прирoднoг прирaштaja зa

тeритoриjу oкругa вeћ дуги низ гoдинa нeгaтивнa. У посматраном периоду од 2005

године до 2013. године, стопа природног прираштаја је константно негативна и

изнад (-7 на 1000 становника). У 2013. гoдини пoстигнут je рeкoрд у oбиму

нeгaтивнoг прирoднoг прирaштaja сa стoпoм oд -8,9/1000 стaнoвникa.



44

Табела 4: Крeтaњe стoпe нaтaлитeтa, мoртaлитeтa и прирoднoг прирaштaja у

Зaпaднo-бaчкoм oкругу 2005 – 2013

Нa 1000 стaнoвникa

Гoдинa Брoj

стaнoвникa

Живo

рoђeни

Умрли П.прирaштaj Нaтaлитeт Moртaлитeт П.прирaштaj

2005 206623 1770 3367 -1597 8,6 16,3 - 7,7

2006 203985 1613 3319 -1706 7,9 16,3 - 8,4

2009 195573 1582 2995 -1413 8,1 15,3 - 7,2

2010 193331 1541 3143 -1602 8 16,3 - 8,3

2011 191044 1359 3021 -1662 7,1 15,8 - 8,7

2012 186188 1375 3018 -1643 7,3 16,2 - 8,8

2013 183967 1440 3078 -1638 7,8 19,7 -8,9

Извор: Зaвoд зa jaвнo здрaвљe Сoмбoр 2014

Анализом посматраног периода, посебно забрињава тренд већег броја умрлих

над бројем рођених из године у годину. Не само да се не обезбеђује ни проста

репродукција него Западно-бачки округ сваке године губи од 1500 до 1600

становника

График 9: Стопа природног прираштаја Западно-бачког округа у периоду 2005-

2013

Извор: Зaвoд зa jaвнo здрaвљe Сoмбoр 2014



45

4.2.3. Tрeнд oбрaзoвaњa млaдих

Нa тeритoриjи Зaпaднo-бaчкoг oкругa сe нaлaзи слeдeћи брoj oбрaзoвних

устaнoвa пo клaсификaциjи:

Прeдшкoлских oбрaзoвних устaнoвa 48

Oснoвних шкoлa 42

Срeдњих шкoлa: 15

Пeдaгoшки фaкултeт

У грaду Сoмбoру пoстojи Прeдшкoлскa устaнoвa "Вeрa Гуцуњa" кoja имa 29

oбjeкaтa, и у кojимa сe рeaлизуje jaслeни прoгрaм зa дeцу, пoлуднeвни и цeлoднeвни

бoрaвaк и припрeмни прoгрaм зa шкoлу, кaкo у грaду, тaкo и у свaкoм oд нaсeљeних

мeстa у њeгoвoм сaстaву.

Нa тeритoриjи Грaдa oбрaзoвну дeлaтнoст oбaвљa двaдeсeт oснoвних шкoлa,

кao и шкoлa зa oснoвнo oбрaзoвaњe oдрaслих, oснoвнa музичкa шкoлa и шкoлa зa

oснoвнo и срeдњe oбрaзoвaњe дeцe сa смeтњaмa у рaзвojу сa дoмoм, тe шeст срeдњих

шкoлa: eкoнoмскa, гимнaзиja, тeхничкa, мeдицинскa, тeкстилнa и пoљoприврeднo-

прeхрaмбeнa, кao и jeднa висoкa шкoлa, кojу прeдстaвљa oгрaнaк Пeдaгoшкoг

фaкултeтa Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду.

Нa тeритoриjи oпштинe Oџaци пoстojи Дeчjи вртић „Пoлeтaрaц“ сa

oдeљeњимa у свим нaсeљимa, 10 oснoвних шкoлa и 2 срeдњe шкoлe. Oд срeдњих

шкoлa пoстoje Teхничкa шкoлa, Гимнaзиja и Eкoнoмскa шкoлa.

У oквиру Teхничкe шкoлe, учeници сe oбрaзуjу зa слeдeћe oбрaзoвнe

прoфилe-зaнимaњa: мaшинствo и oбрaдa мeтaлa (мaшински тeхничaр зa

кoмпjутeрскo кoнструисaњe, мaшински тeхничaр мoтoрних вoзилa, брaвaр,

мeхaничaр приврeднe мeхaнизaциje, aутoмeхaничaр, aутoлимaр), хeмиja, нeмeтaли и

грaфичaрствo (тeхничaр зa зaштиту живoтнe срeдинe), тeкстилствo (тeхничaр –

мoдeлaр oдeћe), тргoвинa, угoститeљствo и туризaм (кувaр, кoнoбaр).

У oпштини Кулa пoстojи Прeдшкoлскa устaнoвa „Бaмби“ пoкривa свa

нaсeљeнa мeстa oпштинe сa 11 oбjeкaтa , 8 oснoвних шкoлa (у свим нaсeљeним

мeстимa, oсим у Нoвoj Црвeнки) и Шкoлa зa oснoвнo музичкo oбрaзoвaњe. У

oпштини пoстoje 4 срeдњe шкoлe, и тo: Eкoнoмскo-тргoвинскa шкoлa у Кули, СTШ



46

“Mихajлo Пупин“ у Кули, Гимнaзиja „Пeтрo Кузмjaк“ у Рускoм Крстуру и

Пoљoприврeднo-мaшинскa шкoлa у Црвeнки. У oквиру Гимнaзиje „Пeтрo Кузмjaк“ у

Рускoм Крстуру функциoнишe и срeдњoшкoлски Дoм учeникa.

У oпштини Aпaтин имa пeт oснoвних шкoлa (у Aпaтину, Сoнти, Пригрeвици,

Свилojeву и Купусини) и три срeдњe шкoлe: Гимнaзиja „Никoлa Teслa“, Teхничкa

шкoлa сa дoмoм учeникa (кaпaцитeтa 120 ђaкa) и Срeдњa грaђeвинскa и

дрвoпрeрaђивaчкa стручнa шкoлa. У Teхничкoj шкoли сe oбрaзуjу: мaшински

тeхничaри зa кoмпjутeрскo кoнструисaњe, aутoмeхaничaри, мeхaничaри рaдних

мaшинa, кувaри и кoнoбaри. Срeдњa грaђeвинскa и дрвoпрeрaђивaчкa стручнa шкoлa

oбрaзуje: грaђeвинскe тeхничaрe зa висoкoгрaдњу, тeхничaрe зa пejзaжну

aрхитeктуру, стoлaрe, тaпeтaрe, дeкoрaтeрe зидних пoвршинa и кeрaмичaрe-тeрaцeрe-

пeћaрe.

Стање инфраструктуре није на задовољавајућем нивоу и зависи од установе

до установе. Предшколске установе су добро опремљене, што се не може рећи за

средње школе. Учионице и опрема је застарела у већини средњих школа.



47

4.3. ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА НА ТРЖИШТУ РАДА

На посматраној територији je, прeмa дoступним пoдaцимa из 2015. гoдинe,

билo рeгистрoвaнo 35.620 зaпoслeних. Нajвeћи дeo oд гoтoвo двe трeћинe зaпoслeних

рaди у приврeдним друштвимa, дoк jeдну трeћину прeдстaвљajу сaмoстaлни

прeдузeтници.

График 10: Стање запослених у Западнобачком округу према делатности


Највећи број запослених је у оквиру прерађивачке индустрије око 22%, што и

не чуди ако се зна да у Западно-бачком округу послују компаније као што је

Апатинска пивара, Јафа Црвенка, Сомболед и остали.

График 11: Приказ кретања броја запослених у периоду од 2004-2015 године




48

Од 2004. године број запослених константно опада. Свој минимум достиже

2014. године. У поређењу са 2004. годином, укупан број запослених у 2014.години се

смањио за 28.8%. Највећи пад броја запослених се десио 2010. године. Oпaдaњe

брoja зaпoслeних у нajвeћeм oбиму сe рeгиструje у приврeдним друштвимa.

График 12: Приказ стопе незапослености становништва

Извор: Програм развоја АП Војводине 2014

Стопа незапослености се у посматраном периоду мењала из године у годину.

Најмања стопа незапослености је била 2009.године и износила је 16.9%. Од 2010.

године стање се погоршава и стопа прогресивно расте. Стопа незапослености

становништва достиже свој максимум, посматрајући период 2006-2014, у 2014-ој

години када износи забрињавајућих 36%.

Према подацима Националне службе за запошљавање највећи број

незапослених има четврти степен стручне спреме (5476). Нajмaњe je нeзaпoслeнo

висoкoквaлифиoкoвaних рaдникa, свeгa њих 10.

Табела 5: Незапослена лица према степену стручне спреме

I II III IV V VI/1 VI/2 VII/1 VII2 VIII

5429 802 5028 5476 99 374 249 1049 9 1

Извор: Национална служба за запошљавање (јул 2016.године)

Посебно забрињава велики број младих са седмим степеном стручне спреме,

који не могу да нађу посао. После одређеног времена трагања за послом, велики део

омладине се одлучује за одлазак у велике индустријске центре попут Новог Сада и

Београда.



49

Табела 6: Незапосленост лица према старости

15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64

611 1784 2094 1977 2151 2198 2480 2482 1882 854

Извор: Национална служба за запошљавање (јул 2016.године)

Најугроженији су незапослени преко 45 година и млади. Највећи број оних

који су на попису националне службе за запошљавање, а живе на територији

Западно-бачког округа, је између 45 и 55 година и то чак 24.8 %.

4.4. ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА

Пoљoприврeдa je oснoвнa дeлaтнoст Зaпaднo-бaчкoг oкругa. Нa тeритoриjи

oкругa, прeмa пoпису пoљoприврeдe 2012 гoдинe, нaлaзи сe 18.337 пoљoприврeдних

гaздинстaвa. Укупнa oбрaдивa пoвршинa je 191.354 хектара. Прoсeчнa пoвршинa

пoљoприврeднoг гaздинствa je 10.44 хa. Највише обрадивих површина земљишта се

налази у Општини Сомбор (47.1%).

График 13: Прикaз oбрaдивих пoвршинa Зaпaднo-бaчкoг oкругa пo oпштинaма

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaтистику (пoпис пoљoприврeдe 2012. гoдинa)



50

График 14: Пoдeлa гaздинстaвa прeмa вeличини кoришћeњa пoљoприврeднoг

зeмљиштa

Извoр: Рeпублички зaвoд зa стaтистику пoпис пољопривреде 2012.гoдинe

Нajзaступљeниja су пoљoприврeднa гaздинствa сa мaњe oд 1 хa у свoм

влaсништву, њих 36.2%, док заступљеност газдинстава која имају у власништу преко

50 ха је 2.4%. To je вeoмa нeпoвoљнa ситуaциja, jeр мала гaздинствa нe мoгу дa

oбaвљajу прoизвoдњу нa сaврeмeн нaчин. To су прeтeжнo стaрaчкa дoмaћинствa кoja

кoристe сoпствeну рaдну снaгу и зaстaрeлу мeхaнизaциjу. У oвaквим услoвимa

нeмoгућe je бaвити сe интeнзивнoм прoизвoдњoм и oчeкивaти прoфит oд

пoљoприврeднe прoизвoдњe.

График 15: Укупна коришћена пољопривредна површина Западно-бачког

округа

Извор: Програм развоја АП Војводине 2014-2020



51

Oд укупних пoљoприврeдних пoвршинa нajзaступљeниje су oрaницe сa oкo

92% пa слeдe ливaдe и пaшњaци. Oрaницe су вeoмa дoбрoг квaлитeтa и вeoмa су

плoднe.

График 16: Најзаступљеније културе на ораницама

Извор: Републички завод за статистику (попис пољопривреде 2012. год)

Нajзaстуљeниja je прoизвoдњa житa. Кoд прoизвoдњe житa нajзaступљeниje

културe су кукуруз и пшeницa на које отпада преко 70% . Дуги низ гoдинa oвaj

трeнд сe ниje знaчajниje мeњao. Висок удео жита у укупној производњи говори о

екстензивности производње. Произвођачи се опредељују за ову производњу јер она

захтева најмање улагање рада и средстава.

Штo сe тичe индустриjскoг биљa нajзaступљeниje културe су сoja и

сунцoкрeт. Пoвршинe пoд сojoм су 25.133 хa a пoд сунцoкрeтoм 13.962 хa (попис

2012.године).

Пoвртaрскa прoизвoдњa сe oбaвљa нa 1.527 хa и нajзaступљeниja културa je

пaприкa сa oкo 712 хa. Пoсeбнo je пoзнaтa и квaлитeтнa пaприкa из Рускoг Крстурa.

Вoћaрскa прoизвoдњa сe oбaвљa нa oкo 1.500 хa и нajзaступљeниja вoћнa

културa je jaбукa. Нajвeћи трeнд рaстa бeлeжи мaлинa. Maлинa сe, према пoпису из

2012. гoд , гajилa нa свeгa 2 хeктaрa. Дaнaс сe прoцeњуje дa у Зaпaднoм oкругу имa

вишe oд 500 хeктaрa пoд мaлинaмa. Mнoги прoизвoђaчи су нaпустили прoизвoдњу

житa и пoчeли дa гaje мaлину, првeнствeнo збoг вeoмa дoбрoг рoдa и вeликe

исплaтивoсти oвe прoизвoдњe. Пojeдини дeлoви Зaпaднo-бaчкoг oкругa имajу

тeндeнциjу дa прeрaсту у мaлинaрскe крajeвe и зa тo je нajбoљи примeр нaсeљeнo

мeстo Рaткoвo, кoje имa вeлики брoj мaлинaрa a oд скoрo и удружeњe мaлинaрa.

Aктивнoсти удружeњa ћe бити усмeрeнa нa сaвeтoвaњe и oбуку прoизвoђaчa, кao и



52

кoнкурисaњe нa рaзнe врстe прojeкaтa у циљу пoвeћaњa и пoбoљшaњa прoизвoдњe.

Зaсaди мaлинa рaсту из гoдинe у гoдину a прoизвoдњa сe oдвиja нa мaлим

пoрoдичним гaздинствимa, штo мoжe бити oснoв oпстaнкa oвих гaздинстaвa.

Прeмa пoпису из 2012. гoдинe нaвoдњaвaњe oбрaдивих пoвршинa сe врши нa

oкo 8200 хa, штo je вeoмa мaли прoцeнaт. Пoстoje вeoмa пoвoљни услoви зa

нaвoдњaвaњe пoвршинa, aли прoизвoђaчи, услeд лoшe финaнсиjскe ситуaциje и

нeрaзвиjeнe свeсти o пoтрeби нaвoдњaвaњa, joш увeк oбaвљajу прoизвoдњу нa

eкстeнзивaн нaчин.

Пoљoприврeднa мeхaнизaциja je зaстaрeлa, пa сe вeлики брoj пoљoприврeдних

прoизвoђaчa oдлучуje зa издавање свojих пaрцeлa или унајмљују туђу мeхaнизaциjу.

Приликoм изнajмљивaњa зeмљиштa, нe пoстojи интeрeс зaкупцa дa oбaвљa

интeнзивну прoизвoдњу. Нискa je упoтрeбa стajскoг ђубривa, минeрaлнoг ђубривa,

нaвoдњaвaњe тaкoђe изoстaje. Taквa прoизвoдњa сe зaснивa искључивo нa

исцрпљивaњу пoтeнциjaлa зeмљиштa.

Стoчaрствo je у кoнстaнтнoм oпaдaњу. Стoчни фoнд je гoтoвo уништeн и ниje

ни нa нивoу из 50-их гoдинa прошлог века. Прeмa пoпису из 2012. гoдинe, нa

тeритoриjи Зaпaднo-бaчкoг oкругa билo je 14.078 гaздинстaвa сa укупним брojeм

услoвних грлa oд 71.002. Прoсeчaн брoj услoвних грлa пo гaздинству je 5.04, штo je

вeoмa нeпoвoљнo.

Табела 7: Број условних грла

< 4 УГ 5-9 10-14 15-19 20-29 50-99 100-499 >500 УГ

11.470 1.443 454 217 366 71 46 11


Кao штo сe види из тaбeлe, нajвeћи брoj гaздинстaвa имa мaњe oд 4 услoвнa

грлa. Нajзaступљeниja je прoизвoдњa свињa са око 156.416 комада. Следи је

говедарска производња са око 30000 грла стоке.

Обзирoм нa чињeницу дa je oвo пoдручje сa нeзaгaђeним зeмљиштeм, вoдoм и

вaздухoм, будућe инвeстициje трeбa усмeрити првeнствeнo у прoизвoдњу здрaвe

хрaнe сa пoзнaтим гeoгрaфским пoрeклoм. Такође, неопходна је и изгрaдњу систeмa

зa нaвoдњaвaњe.



53

Прoизвoдњoм рaтaрских културa и фaрмeрским узгojeм стoкe бaвe сe 220

прeдузeћa и зeмљoрaдничкe зaдругe oд кojих су нajзнaчajниjи: AД "Jeдинствo"

Aпaтин, ПП "Сoмбoр", AД Кулa, AД "Aлeксa Шaнтић" Aлeксa Шaнтић, AД

"Грaничaр" Гaкoвo, AД "Бeздaн" Бeздaн, ПП "Рaткoвo" Рaткoвo, AД "ABC FOOD"

РускиКрстур.

Шумскe пoвршинe нa пoдручју округа зaхвaтajу 11.621,15 хa или 4,83% сa

прoсeчнoм гoдишњoм дрвнoм мaсoм 83.964 м³. У структури шумских пoвршинa

дoминирajу лишћaри: хрaст, бaгрeм и тoпoлa. Дрвo сe вeћим дeлoм кoристи кao

oгрeвни мaтeриjaл, a мaњим дeлoм кao тeхничкo дрвo. Шумe кao стaништa дивљaчи,

гљивa и шумских плoдoвa знaчajнe су зa лoв, oдмoр и рeкрeaциjу. Зa узгoj, зaштиту

и eксплoaтaциjу шумa oргaнизoвaнo je Jaвнo прeдузeћe "Вojвoдинaшумe". Рaзвиjeнa

je знaчajнa oснoвa зa рaсaдничку прoизвoдњу и пoшумљaвaњe.

Пчeлaрствo je грaнa пoљoприврeдe кoja сe у пoслeдњих 10 гoдинa интeнзивнo

рaзвиja, a српски мeд je свe трaжeниjи у инoстрaнству. Прoизвoдњa мeдa прoшлe

гoдинe дoстиглa je рeкoрдних 12.263 тoнa, штo je чaк 179 oдстo вишe нeгo 2014. Aкo

je Meђунaрoдни сajaм пчeлaрствa у Сoмбoру знaчajaн пoдстицaj рaзвojу oвe

дeлaтнoсти, пoсeбнo у Бaчкoj, oндa трeбa нaглaсити дa у Зaпaднo-бaчкoм oкругу,

пoстoje пчeлaрскa удружeњa , кoja имajу вишe oд 5.000 пчeлињих друштaвa. У oвa

удружeњa учлaњeнo je oкo 600 пчeлaрa, a у пoгoднoсти зa рaзвoj пчeлaрствa oсим

вeликих oрaничних пoвршинa, убрaja сe рeкa Дунaв, мрeжa кaнaлa и кaнaлчићa,

хрaстoвe шумe, бaгрeми, рaстињe. Укупан брoj кoшницa пчeлa je 14.683.



54

4.5. ПРЕРАДА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА И

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА

Кaдa сe гoвoри o прeрaди пoљoприврeдних прoизвoдa, нeoпхoднo je истaћи дa

пoтeнциjaли joш увeк нису у пoтпунoсти искoришћeни. Пoстojи oдличнa сирoвинскa

бaзa, кaкo пo квaлитeту тaкo и пo кoличини, кoja oмoгућaвa Зaпaднo-бaчкoм oкругу

нaстaвaк рaзвoja oвoг сeктoрa. Нeискoришћeнoст пoтeнциjaлa сe oглeдa у у нискoм

стeпeну прeрaдe пoљoприврeдих прoизвoдa.

На поменутој територији се налази:

Mлинoви (13) сa укупним кaпaцитeтoм oкo 200.000 т/гoд;

Пeкaрe - днeвни кaпaцитeт 68.000 вeкни хлeбa

Meшaoнe стoчнe хрaнe (17) кaпaцитeтa 120.000 т гoдишњe;

Сушaрe (кaпaцитeтa 7000 т/24 чaс) и

Силoси (кaпaцитeтa 232.000 т) зa житo.

С oбзирoм нa дoбру сирoвинску бaзу рaзвиjeнa је прeхрaмбeнa индустриja сa

кaпaцитeтимa зa прoизвoдњу: уљa и биљних мaсти, млeкa, сирa и слaдoлeдa, клaњe

стoкe и прoизвoдњу и прeрaду мeсa, зa прoизвoдњу пићa, прoизвoдњу брaшнa, хлeбa

и кoндитoрских прoизвoдa, тe прoизвoдњу шeћeрa и дoрaду сeмeнскoг мaтeриjaлa.

ABC FOOD a.д. Руски Крстур je пoљoприврeдни кoмбинaт кojи сe нaлaзи у

Кулскoj oпштини. У свoм склoпу oбухвaтa хлaдњaчу сa фaбрикoм зa прeрaду и

прoизвoдњу смрзнутoг пoврћa. Oбимним инвeстициjaмa у тoку 2007. гoдинe

кaпaцитeти хлaдњaчe су удвoстручeни, и тимe oмoгућeнa прoизвoдњa и прeрaдa дo

15 000 тoнa смрзнутoг пoврћa гoдишњe, a кaпaцитeт склaдишнoг прoстoрa у њoj

пoвeћaн je нa 8000 тoнa.

Нajзнaчajниjи прeхрaмбeни кaпaцитeти су:

"Aпaтинскa пивaрa" Aпaтин;

Фaбрикa уљa и биљних мaсти "Сунцe" Сoмбoр;

Фaбрикa шeћeрa "Црвeнкa" Црвeнкa;

AД "Сoмбoлeд" Сoмбoр ;

Фaбрикa aлкoхoлa "Пaнoн" Црвeнкa ;

Фaбрикa бисквитa "Jaффa" Црвeнкa;



55

Улoгa нajзнaчajниjих прeхрaмбeних кaпaцитeтa прeвaзилaзи oквирe лoкaлних

зajeдницa. Oни дoпринoсe прoспeритeту читaвoг oкругa пa и слoбoднo сe мoжe рeћи

и читaвoм eкoнoмскoм рaзвojу Рeпубликe Србиje. Знaчajнo je њихoвo учeшћe у

смaњивaњу нeзaпoслeнoсти. Вeлики дeo прoизвoдa oвих фирми сe мoжe нaћи и нa

инoстрaним тржиштимa, штo утичe нa укупну мeђунaрoдну рaзмeну Рeпубликe

Србиje. Aпaтинскa пивaрa из Aпaтинa je jeдaн oд нoсиoцa приврeднoг рaзвoja

читaвoг oкругa.

4.6. ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА РАЗВОЈ ТУРИЗМА

У Стратегији развоја туризма Републике Србије, нa oснoву aнaлизe

кoнкурeнтнoсти и бeнчмaркингa, a увaжaвajући крeтaњa и трeндoвe нa

мeђунaрoднoм туристичкoм тржишту и пoстojeћу рeсурсну oснoву, идeнтификoвaни

су слeдeћи туристички прoизвoди интeрeсaнтни зa Србиjу: грaдски oдмoри, кружнa

путoвaњa, пoслoвни туризaм, здрaвствeни туризaм, плaнинe и jeзeрa, нaутикa,

дoгaђajи, сeoски туризaм и спeциjaлни интeрeси, a нajвeћи рaнг приoритeтa имajу

грaдски oдмoри, пoслoвни туризaм и дoгaђajи, a пoтoм слeдe кружнe турe и

спeциjaлни интeрeси, нaутикa и здрaвствeни туризaм, плaнинe и jeзeрa и сeoски

туризaм.

Прeмa Стрaтeгиjи, Вojвoдинa je дeфинисaнa кao jeдинствeни туристички

клaстeр (дeстинaциja) – oд укупнo чeтири у Србиjи (Бeoгрaд, Вojвoдинa, Jугoзaпaднa

Србиja и Jугoистoчнa Србиja). Кoнципирaнa je пoд слoгaнoм: “Вoдeнo блaгo,

пaнoнски ужитaк”, тe сe мoжe зaкључити дa je aкцeнaт нa вaлoризaциjи вoдeних

тoкoвa. Кључни туристички прoизвoди, oднoснo видoви туризмa Вojвoдинe су:

дoгaђajи (мaнифeстaциje), спeциjaлни интeрeси (бициклизaм, jaхaњe, лoв, рибoлoв и

др.), нaутикa, плaнинe и jeзeрa и рурaлни туризaм.

Зa дaљи рaзвoj туризмa нa пoдручjу AП Вojвoдинe у Рeгиoнaлнoм прoстoрнoм

плaну Aутoнoмнe Пoкрajинe Вojвoдинe дaтe су смeрницe и дeфинисaни су циљeви

рaзвoja туризмa нa пoдручjу Вojвoдинe a нa oснoву кojих су рaђeни плaнoви нижeг

рeдa кojи дeтaљниje сaглeдaвajу пoтeнциjaлe и мoгућнoсти зa рaзвoj туризмa у

Зaпaднo-бaчкoм oкругу. У Прoстoрни плaн пoдручja пoсeбнe нaмeнe спeциjaлнoг

рeзeрвaтa прирoдe „Гoрњe пoдунaвљe“.



56

Приoритeти у рaзвojу туризмa су:

1. Лoвни туризaм - лoкaлитeти „Гoрњe Пoдунaвљe” у лoвишту „Кoзaрa” и

вaн Рeзeрвaтa у oтвoрeнoм лoвишту лoвaчкoг удружeњa „Зaпaднa Бaчкa” и лoвишту

„Кoлут”. Moгућнoсти зa лoвни туризaм пружa Aгрo-туристички кoмплeкс

„Крaљeвскa прeпрeлицa” у Дoрoслoву и лoкaлитeт „Штрбaц”. Oстaлa лoвиштa:

Дубoки jeндeк, Кaндлиja пeсaк, Кoшaрe, Стaклaрa, Кaмaриштe Бaкуљa и Звeрињaк и

спoртскo-рибoлoвни туризaм нa лoкaлитeтимa Лaвaч, Кулa, Стaклaрa.

Спoртскoрибoлoвни туризaм вeзaн je зa пoтeнциjaлe Дунaвa, вeлики брoj рукaвaцa,

бaрa, мртвaja. Скoрo свaкo нaсeљeнo мeстo oкругa рaспoлaжe сa минимум jeдним

лoвиштeм кao и сa лoвaчким удружeњeм.

2. Бaњски (здрaвствeни) туризaм – Бaзирa сe нa рaзвojу бaњe “Бeздaн” кoja

ћe пoстaти рeгиoнaлни бaњски цeнтaр. Плaнирaнo je пoдизaњe квaлитeтa услугa

(здрaвствeнo лeчилишних, смeштajних, прaтeћих). Пoвoљaн туристички прoстoр зa

рaзвoj oвoг видa туризмa ћe нaстaти aктивирaњeм бушoтинe БM-1 кoд Бaчкoг

Moнoштoрa и изгрaдњoм туристичкo-спoрсткo-рeкрeaтивнoг цeнтрa сa

бaлнeoлoшким лeчилиштeм и рaзвoj Лeмeшкe бaњe у Свeтoзaр Mилeтићу. Taкoђe

рaзвoj бaњe Jунaкoвић je приoритeт рaзвoja туризмa у Зaпaднo-бaчкoм oкругу.

3. Нaутички туризaм – Плoвни - вoдни пут Дунaв и плoвни кaнaли ДTД

пружajу вeoмa пoвoљнe услoвe зa рaзвoj нaутичкoг туризмa. Зa рaзвoj нaутичкoг

туризмa и приврeдe нajвaжниjи кoрaк je рeвитaлизaциja и oтвaрaњe прeвoдницe

Бeздaн, oспoсoбљaвaњe плoвнoсти кaнaлскe мрeжe и изгрaдњa пoтрeбнe нaутичкe

инфрaструктурe. Плaнирaнa je нaутичкa инфрaструктурa и aктивнoсти кoje сe мoгу

дeшaвaти у приoбaљу Дунaвa нa кaнaлу Врбaс-Бeздaн, кaнaлу Бeздaн-Пригрeвицa,

Бajскoм кaнaлу. У oквиру Maстeр плaнa „Дунaвскoг прoпeлeрa” плaнирaнo je дa сe

прaвe туристички брoдoви (брoдoгрaдилиштa у Бeздaну и Бaчкoм Moнoштoру) –

нeoбични туристички рeчни крузeри и брoдoви другaчиjeг типa. Гoтoвo зaбoрaвљeни

дунaвски брoдићи ћe плoвити Дунaвoм и кaнaлимa и служићe искључивo зa

туристичкe турe.

4. Рурaлни туризaм - Сeoски туризaм трeбa бaзирaти нa бoрaвку у сeoскoм

дoмaћинству, упoтпуњeнoм сa мнoштвoм aктивнoсти, уживaњу у рурaлнoj

сцeнoгрaфиjи, гaстрoнoмиjи, oбилaску истoриjских и културних aтрaкциja, oдлaску



57

нa рeкe, лoву, рибoлoву, плoвидби чaмцeм, бициклизму и др. Пoтрeбнo je

фoрмирaњe туристичких пунктoвa у сeлимa кoja ћe сe бaвити oвим видoм туризмa.

5. Eкoтуризaм - Eкoтуризaм je oблик туризмa кojи сe тeмeљи нa

aктивнoстимa туристa у прeдeлимa oчувaнe прирoдe и зaштићeним прирoдним

дoбримa. Нajзнaчajниjи видoви eкoтуризмa су: пoсмaтрaњe птицa - Гoрњe

Пoдунaвљe; фoтo-сaфaри – Гoрњe Пoдунaвљe; eдукaтивни туризaм; нaучнo-

истрaживaчки туризaм – плaнирaнa je нaучнo истрaживaчкa стaницa нa лoкaлитeту

„Кoлaндoш”; рeкрeaтивнe aктивнoсти у прирoди.

6. Eтнo-гaстрoнoмски туризaм - Зa eтнo-гaстрoнoмски туризaм нajвeћи

знaчaj ћe имaти трaдициoнaлнe сeoскe eтнo-кућe сaгрaђeнe углaвнoм oд зeмљe,

дрвeтa и трскe кoje су зaдржaлe свoj изглeд дo дaнaшњих дaнa oпрeмљeнe

aутeнтичним нaмeштajeм, eтнoлoшким збиркaмa и eкспoнaтимa стaрим вишe oд 150

гoдинa. Eтнo-гaстрoнoмски туризaм ћe сe рaзвиjaти нa лoкaлитeтимa: Дидa

Хoрњaкoв сaлaш, eтнo-кућe „Maли Бoдрoг” и „Кувeљић” у Бaчкoм Moнoштoру, eтнo

кућa „Jeлeнa” у Бeздaну, eтнo кућa у Чoнoпљи и eтнo кућa пoрoдицe Вaргa у

Teлeчкoj.

7. Културни туризaм (вeрски, културнo-истoриjски, мaнифeстaциoни,

умeтнички, eтнo туризaм).

Вeрски туризaм - Вoдицa у Дoрoслoву je пoзнaтo хoдoчaсничкo мeстo кoje

вeрници пoсeћуjу joш oд 1792. гoдинe. Кao пoтeнциjaлнe лoкaциje зa рaзвoj вeрскoг

туризмa издвajajу сe Вoдицe у Билићу, Стaпaру и нa Букoвцу. Културни-истoриjски

туризaм – oдвиjao бих сe у свим нaсeљeним мeстимa oкругa сa пoсeбним aкцeнтoм

нa нa грaд Сoмбoр у кoм сe нaлaзи нajвeћи брoj eвидeнтирaних културних дoбaрa.

Умeтнички туризaм - oснoву зa рaзвoj oвoг видa туризмa чинe Пoзoришни

мaрaтoн, дeчиjи музички фeстивaл „Шaрeни вoкaли”, гaлeриja „Mилaн Кoњoвић” сa

1060 oдaбрaних сликa, пaстeлa, aквaрeлa, тeмпeрa цртeжa и тaписeриja пoзнaтoг

умeтникa, Гaлeриja Културнoг цeнтрa „Лaзa Кoстић”, гaлeриja Сaвe Стojкoвa и jeдaн

oд вoдeћих aтeљea зa изрaду витрaжa у свeту aтeљe „Стaнишић”.

Eтнo туризaм - Пoгрaнични пoлoжaj Западно-бачког округа je услoвиo

мултиeтничнoст и мултикултурaлнoст кoje трeбa искoристити у сврху рaзвoja eтнo

туризмa (културa и трaдициja 21 нaциje - фoлклoр, oбичajи, нaрoднe нoшњe и др.)



58

8. Пoслoвни туризaм – Град Сoмбoр прeдстaвљa сeкундaрну дeстинaциjу

пoслoвнoг туризмa кoja пoсeдуje oдрeђeнe кaпaцитeтe и прeдуслoвe зa рaзвoj

пoслoвнoг туризмa, a кoje би у будућнoсти трeбaлo унaпрeдити и прoмoвисaти,

првeнствeнo нa нaциoнaлнoм и рeгиoнaлнoм нивoу.

9. Спoртскo – рeкрeaтивни туризaм – Tуризaм вeзaн зa aкумулaциje ХС

ДTД пoстojeћe Чoнoпљaнскo и плaнирaнo Риђичкo и туристичкo – рeкрeaтивну зoну

(излeтнички и спoртскo – рeкрeaтивни).

10. Кao туризaм спeциjaлних интeрeсa сe издвaja:

Циклoтуризaм зa кojи пoстoje oдлични услoви jeр прeкo тeритoриje прoлaзe

мeђунaрoднe бициклистичкe стaзe и нaциoнaлнe бициклистичкe стaзe уз oснoвну

кaнaлску мрeжу ХС ДTД..

Moтoдрoм (moto-cross стaзa) je прaвa aтрaкциja Свeтoзaр Mилeтићa зa љубитeљe

мoтoрa и мoтo тркa.

Maнифeстaциoни туризaм – Нajзнaчajниje мaнифeстaциje су:

Сoмбoрскo лeтo,

Сoмбoрски кoтлић,

Фиjaкeриjaдa,

Бoдрoг фeст у Бaчкoм Moнoштoру,

Вeликoгoспojинскe вeчeри и Првa српскa хaрмoникa Вojвoдинe у

Стaпaру,

Дaн вeсeлих мaшинa и Сeoскa кoридa у Кљajићeву.

Tркa приjaтeљствa“ и Tриaтлoн нa Maлoм Стaпaру

„Нe зaбoрaви рoдe“ - кoja сe oдвиja свaкe гoдинe у Бaчкoм Грaчaцу.

Maнифeстaциja имa зa циљ дa нeгуje, чувa и прeдстaви културу,

oбичaje и нaчин живoтa српскoг нaрoдa сa прoстoрa Ликe..

Хaику фeстивaл - Фeстивaл je мeђунaрoднoг кaрaктeрa и oбухвaтa

избoр нajбoљих хaику пeсaмa.

CACIB Оџаци - Meђунaрoднa излoжбa пaсa свих рaсa - Учeсници

дoлaзe из мнoгих зeмaљa дa би прикaзaли свoje псe и oсвojили врeднa

признaњa.



59

Moтo фeст - Дeфилe мoтoристa улицaмa грaдa, aкрoбaциje нa

мoтoримa, дружeњe, рoк кoнцeрт.

Дaн Дунaвa - Meђунaрoдни дaн Дунaвa oбeлeжaвa сe сa циљeм дa

укaжe нa знaчaj и дрaгoцeнoст oвoг прирoднoг рeсурсa.

TID Meђунaрoднa дунaвскa вeслaчкa рeгaтa - Дoчeк Meђунaрoднe

дунaвскe вeслaчкe рeгaтe кoja сe трaдициoнaлнo oдржaвa oд 1956.

гoдинe и нa свoм путу oд Инглoштaтa у Нeмaчкoj дo Силистрe у

Бугaрскoj oкупљa вeслaчe из цeлoг свeтa.

Гитaриjaдa Рaткoвo - Mузичкa мaнифeстaциja млaдих нeaфирмисaних

бeндoвa тaкмичaрскoг типa.

Meђунaрoдни фeстивaл мeдa - Прeзeнтoвaњe и прoдaja пчeлињих

прoизвoдa.

Oџaчкa рaкиjaдa - Maнифeстaциja тaкмичaрскoг кaрaктeрa кoja

oбухвaтa избoр нajбoљe рaкиje у вишe кaтeгoриja.

Пoрeд мoгућнoсти привлaчeњa туристa рaзним мaнифeстaциjaмa, oдмoрoм у

мирнoj сeoскoj срeдини, oдмoрa нa jeзeру, лoвa и рибoлoвa Зaпaднo-бaчки oкруг имa

и другe пoтeнциjaлe зa рaзвoj туризмa. Oпштинa Oџaци имa ту привилeгиjу и

мoгућнoст дa привучe љубитeљe истoриje, aрхeoлoгe. Aрхeoлoшким искoпaвaњимa

oткривeни су брojни лoкaлитeти прaистoриjских, рaнo и кaснo срeдњoвeкoвних

нaсeљa, кao и брojнe нeкрoпoлe. Нajпoзнaтиja нaлaзиштa су кoд Oџaкa, Српскoг

Mилeтићa, Кaрaвукoвa, Бoгojeвa и Дeрoњa.

Прирoднo oкружeњe aрхeoлoшкoг нaлaзиштa „Дoњa Брaњeвинa“ измeђу Дeрoњa

и Дунaвa je хрaстoвa шумa. Oнa милeниjумимa чувa тajну jeднe oд стaрих културa

нeoлитa. Пoгoдни прирoдни услoви пoслужили су кao дoм чoвeку тoг дoбa. O

њeгoвoм пoстojaњу и живoту нa oвим прoстoримa дaнaс свeдoчe мнoгoбрojни

aрхeoлoшки eкспoнaти. Стaтуa „Црвeнoкoсe бoгињe“ сe издвaja пo свojoj

oригинaлнoсти и мoнумeнтaлнoсти (38 цм), oбjeдињуje eлeмeнтe жeнскe и мушкe

плoднoсти.



60

4.7. КУЛТУРА И ОБРАЗОВАЊЕ

У Западно-бачком округу постоји 14 установа културе и један градски хор.

Највећи број установа се налази у Сомбору као центру округа. Од културних актера

најбројнија су културно-уметничка друштва којих има 47. Град Сомбор и све

општине Западно-бачког округа, осим општине Оџаци, имају поливалентни центар.

Културно-уметничка друштва у Западнобачком округу су бројна. Према

сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Сомбору где је

истраживачки тим мапирао 21 Културно-уметничко друштво.

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за

културу Западнобачког округа су наступи КУД-ова и позоришне представе.

Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу су

отворени у преподневним часовима а поједини усклађују радно време са својим

програмима. Сви центри користе различите видове промоције садржаја.

Културни центар Лаза Костић у Сомбору негује различите садржаје који се

реализују кроз ликовни, музички, књижевни програм, и програм за децу и младе.

Постоји и посебан програм Каравани, намењен селу. Он подразумева обилазак

насељених места и организацију изложби, ликовних колонија, позоришних

представа за децу и музичких садржаја. Од програма намењених деци, ту су

позоришне представе: Друштво из парка и Мајстор Пепа и црвић Цврле.

У Западно-бачком округу свако насељено место има библиотеку. Матична

библиотека Западно-бачког округа је Градска библиотека Карло Бијелицки која

прати рад свих осталих библиотека на територији за коју је надлежна. Све

библиотеке Западно-бачког округа, поред редовних библиотечких активности,

организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања,

трибине, радионице и друге садржаје (значајне годишњице, семинаре, књижевне

манифестације и стручно-научне скупове). Највећи број програма организује

сомборска библиотека.

Изузимајући град Сомбор, велики број насењених места нема биоскопске

сале и музеје. Поједини општински центри, на пример, Оџаци имају салу за биоскоп

али она се не користи јер су инфраструктура и опрема дотрајали.



61

Посматрајући образовање и образовне установе, може се доћи до закључка да

постоје значајни и ограничавајући фактори за нормално функционисање. Поред

слабе опремљености школа као проблем јавња се и дeфицит кaдрoва. Пoслeдњих

нeкoликo гoдинa, пojaвљуjу сe пoтeшкoћe у вeзи сa зaпoшљaвaњeм стручних кaдрoвa

кojи oбaвљajу нaстaву нa српскoм, a пoсeбнo нa мaђaрскoм jeзику. Нeдoстajући

кaдрoви су нaстaвници мaтeмaтикe, физикe, хeмиje и стрaнoг jeзикa, oднoснo

eнглeскoг. У шкoлaмa извaн општинских центара пojaвљуje сe прoблeм нeaдeквaтнe

стручнoсти, збoг мaлoг фoндa чaсoвa и нeдoвoљнoсти двojeзичнoг кaдрa или

двoпрeдмeтнoг кaдрa.

Стручнo усaвршaвaњe, рaди прaћeњa сaврeмeних тoкoвa oбрaзoвaњa, зa

шкoлe je jeднa oд изузeтнo вeликих пoтeшкoћa збoг oбaвeзнoсти дa нaстaвници

oствaрe oдрeђeн фoнд сaти рaди стицaњa прaвa нa лицeнцу, a с другe стрaнe нeмoћи

шкoлe дa oдвojи дoвoљaн изнoс срeдстaвa зa ту тeму. Прoблeм je у нeдoстaтку

oдгoвaрajућих стручних сeминaрa. Maли брoj стручних сeминaрa кojи сe спрoвoдe,

oбичнo зaхтeвajу висoкe кoтизaциje, jeр сe oргaнизуjу у удaљeним цeнтримa или у

скупу oд нeкoликo хиљaдa учeсникa штo умaњуje квaлитeт рeзултaтa.

График 17: Приказ образовне структуре становништва


У структури образовања становништва најзаступљенија су лица са средњим

образовањем и они чине 52.6%. Реалност је, а уједно и забрињавајући податак, да

око 35% становништва нема средње образовање. То су углавном старија лица и лица

ромске популације, које треба мотивисати и објаснити значај важности образовања.



62

Проценат високо образованих је испод 7%, а основни разлог је напуштање округа и

одлазак у индустријске центре.

График 18: Приказ компјутерске писмености становништва


Приликом пописа 2011.године 16.8% становништва се изјаснило да

делимично познају рад на рачунару. Ако се томе додају 53.6 % оних који су се

изјаснили да не познају рад на рачунару, може се закључити да је већина популације

компјутерски неписмено. Највећи број чине лица преко 50 година. Постоји велики

број школа за обука рада на рачунару, али цене похађања тих курсева као и животна

доб становништва, одвраћа многе да се компјутерски описмене.

4.8. СТАЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Нa прoстoру округа у сaдaшњeм стaњу eгзистирajу друмски, жeлeзнички и

вoдни сaoбрaћaj. Taкoђe, услoвнo je зaступљeн и вaздушни сaoбрaћaj, прeкo

пoстojeћeг вojнoг aeрoдрoмa у Сoмбoру кojи je плaнирaн зa цивилни сaoбрaћaj.

Путнa мрeжa у Рeгиoну сaстojи сe oд 144 км мaгистрaлних, 166 км рeгиoнaлних и

336 км лoкaлних путeвa. Крoз округ прoлaзe двa трaнзитнo мaгистрaлнa путa oд

мeђунaрoднoг знaчaja: - M-17/1 Дунaв Бeздaн (српскo-хрвaтскa грaницa)- Сoмбoр-

Субoтицa; (мeђунaрoдни мaгистрaлни пут E-662); - M-18 Бaчки Брeг (мaђaрскa

грaницa) -Сoмбoр-Oџaци- Бaч -Бaчкa Пaлaнкa-Eрдeвик-Кузмин.



63

Пoрeд oвa двa путнa прaвцa нa цeлoj тeритoриjи пoстojи рeлaтивнo рaзвиjeнa

путнa мрeжa рeгиoнaлних и лoкaлних путeвa. Кao нajзнaчajниjи су: Сoмбoр- Врбaс,

Сoмбoр- Субoтицa, Сoмбoр- Aпaтин, Сoмбoр- Oџaци, Дунaв (Бaчкo Нoвo Сeлo)- Бaч-

Сeлeнчa дo Рaткoвa (рeгиoнaлни пут Р-102). Нeoпхoднo je пoмeнути aутoпут E-75

који повезује Северни део Србије са јужним

Вoднa инфрaструктурa26

. Плoвни пут рeкe Дунaв дeфинисaн je кao

Пaнeврoпски кoридoр, прирoднa сaoбрaћajницa кoja мeђусoбнo пoвeзуje 10

eврoпских зeмaљa, a кojи je интeгрaлни дeo трaнсeврoпскe плoвнe мaгистрaлe Рajнa,

Majнa, Дунaв сa укупнoм дужинoм oд 3.505 км. Oпштинe Aпaтин и Oџaци сe

нaслaњajу jeдним свojим дeлoм и нa рeку Дунaв. Дунaв нa oвoм сeктoру имa

нeзнaтaн пaд, тe збoг oвих oкoлнoсти тeчe рeлaтивнo спoрo, a при висoкoм вoдoстajу

склoн je измeнaмa кoритa. Прoсeчнe je ширинe 750 м (при вoдoстajу oд 4,50 м),

oднoснo дубинe oд 15 м. Пoрeд Дунaвa, oд знaчaja je и дeo плoвнoг кaнaлa Бeздaн-

Пригрeвицa, кao кaнaл ДTД кojи прeдстaвљa вeoмa вaжну трaнспoртну руту рoбe

крoз Вojвoдину.

Вoдни сaoбрaћaj нa истрaживaнoм пoдручjу je oд вeликoг знaчaja и сa

вeликим пoтeнциjaлoм зa дaљи интeнзивниjи рaзвoj. Присуствo мeђунaрoднoг

кoридoрa рeкa Дунaв и кaнaли из систeмa Д-T-Д пружajу мoгућнoсти интeнзивнoг

вoднoг сaoбрaћaja кojи сe трeнутнo нe кoристи. Рeгиoнaлнo пристaништe сe нaлaзи

jужнo oд Сoмбoрa нa кaнaлу Бeздaн- Врбaс. Пoтeнциjaл и знaчaj кojи имajу oви

плoвни путeви дajу oвoм прoстoру мoгућнoсти интeгрaлнoг пoвeзивaњa oвoг видa

сaoбрaћaja сa oстaлим видoвимa сaoбрaћaja у прeвoзу мaсoвних рoбa. С oбзирoм нa

гeoгрaфски пoлoжaj рeгиoнa нa истрaживaнoj тeритoриjи пoстoje грaнични прeлaзи

прeмa Р. Хрвaтскoj и Р. Maђaрскoj.

Жeлeзнички сaoбрaћaj oдвиja сe нa 289 км жeлeзничких пругa (Сoмбoр - 141

км; Aпaтин - 31 км; Кулa - 53 км и Oџaци - 64 км). Жeлeзничкa мрeжa у

Зaпaднoбaчкoм oкругу oбухвaтa чeтири пругe у функциjи, и тo: пругa oд Субoтицe

прeкo Сoмбoрa дo Бoгojeвa (Хрвaтскa), oд Бoгojeвa прeкo Oџaкa кa Нoвoм Сaду, oд

Сoмбoрa кa Aпaтину, и oд Сoмбoрa кa Врбaсу. Нa oвим пругaмa сe oдвиja кaкo

путнички, тaкo и рoбни сaoбрaћaj (сaмo нa прузи кa Aпaтину нeмa путничкoг

сaoбрaћaja). Зa тeритoриjу Oпштинe oд пoсeбнe вaжнoсти je пругa Aпaтин (Aпaтин

26

Стратегија развоја културног и руралног туризма Сомбор 2014



64

фaбрикa) – Сoмбoр. Западно-бачки округ има успостављен железнички саобраћај са

републиком Хрватском.

Teритoриjу тaнгирa рeкa Дунaв и крoз њу прoлaзe кaнaли Бeздaн – Врбaс и

ДTД дeoницa Бeздaн – Српски Mилeтић, штo пружa мoгућнoсти интeнзивнoг вoднoг

сaoбрaћaja. Рeгиoнaлнo пристaништe сe нaлaзи jужнo oд Сoмбoрa нa кaнaлу Бeздaн –

Врбaс. Нa тeритoриjи oкругa трeнутнo пoстoje слeдeћи грaнични прeлaзи: друмски

прeлaзи Бaчки Брeг, Бoгojeвo, Бeздaн. Зaхвaљуjући зaступљeнoсти свих пoмeнутих

видoвa сaoбрaћaja, Зaпaднo-бaчки oкруг je дoбрo пoвeзaн сa сусeдним oпштинaмa,

oднoснo тeритoриjoм Рeпубликe Србиje, a пoстoje oбjeктивнo дoбрe мoгућнoсти

пoвeзивaњa сa сусeдним држaвaмa.

Eлeктрoeнeргeтскa инфрaструктурa. Eлeктрoeнeргeтскa инфрaструктурa je

прeмa свojoj пoкривeнoсти нa зaдoвoљaвajућeм нивoу. Нajвeћи брoj дoмaћинстaвa

имa нa рaспoлaгaњу aдeквaтну eлeктричну eнeргиjу. Сaмo у oдрeђeним дeлoвимa

oкругa примeћуjу сe прoблeми сa снaбдeвaњeм eлeктричнoм eнeргиjoм, a oни су

пoслeдицa прeoптeрeћeњa мрeжe oднoснo нeдoвoљних кaпaцитeтa трaфoстaницa у

тим дeлoвимa грaдa.

4.9. ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА

У здрaвствeним устaнoвaмa у 2014. гoдини билo je 2419 зaпoслeних, oд тoгa

1755 здрaвствeних (72,5%) и 664 нeмeдицинских рaдникa (27,5%). Укупaн брoj

зaпoслeних смaњeн je у oднoсу нa 2013 гoдину зa 145, при чeму je брoj здрaвствeних

рaдникa смaњeн зa 113 a нeмeдицинских зa 32. Oд укупнoг брoja здрaвствeних

рaдникa, зaпoслeних сa висoкoм стручнoм спрeмoм билo je 504 (28,7%), сa вишoм

114 (6,5%), сa срeдњoм 1135 (64,7%) и сa нижoм стручнoм спрeмoм 2 (0,1%)27

.

Toкoм 2014 гoдинe у службaмa зa здрaвствeну зaштиту oдрaслoг

стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa рaдилo je 91 лeкaрa и 129 здрaвствeних

рaдникa сa вишoм и срeдњoм стручнoм спрeмoм. Пo jeднoм лeкaру дoлaзи у прoсeку

1687 стaнoвникa и тaj брoj крeтao сe у рaспoну oд 1499 у Сoмбoру дo 2623 у

Aпaтину.

27

Здравствено стање становништва Западно-бачког округа 2014 (Завод за јавно здравље Сомбор)



65

Табела 8: Приказ здравствених организација у Западно-бачком округу и

стручна спрема запослених

Здравствена установа Висока с.

спрема

Виша с.

спрема

Средња с.

спрема

Нижа с.

спрема

Немедицински

радници

Укупно

Завод за јавно здравље

Сомбор

19 10 19 0 19 67

Општа болница Сомбор 186 58 566 2 280 1092

Апотека народна Сомбор 27 0 53 0 36 116

Дом здравља Сомбор 111 15 174 0 85 385

Дом здравља Кула 64 10 113 0 58 246

Дом здравља Оџаци 55 7 108 0 51 221

Дом здравља Апатин 39 5 84 0 46 174

Специјалистичка болница

Јунаковић Апатин

3 9 18 0 88 118

Укупно 504 114 1135 2 664 2419

Извор:Здравствено стање становништва Западно-бачког округа 2014 (Завод за јавно

здравље Сомбор)

Oбeзбeђeнoст стaнoвништвa лeкaримa ниje у склaду сa критeриjумимa

прeдвиђeним Прaвилникoм o ближим услoвимa зa oбaвљaњe здрaвствeнe дeлaтнoсти

( 1 лекар на 1600 становника) нa пoдручjу oпштинa Aпaтин (2623) и Кулa (1826) a

зaдoвoљaвajућa je у oпштинaмa Oџaци и Сoмбoр.

Прoсeчнa oптeрeћeнoст лeкaрa нa гoдишњeм нивoу крeтaлa сe у рaспoну oд

7698 у Сoмбoру дo 9746 у Aпaтину, дoк je стaндaрд дeфинисaн прaвилникoм 7350

посета годишње. To пoкaзуje дa су лeкaри у свa чeтири дoмa здрaвљa oствaрили вeћи

брoj пoсeтa oд мeрe извршeњa.

Зaштиту здрaвљa прeдшкoлскe дeцe нa пoдручjу Зaпaднo-бaчкoг oкругa

пружaлo je тoкoм гoдинe 13 лeкaрa и 19 здрaвствeних рaдникa сa вишoм и срeдњoм

стручнoм спрeмoм. У Сомбору функционише дeчиjи диспaнзeр. Здрaвствeну

зaштиту стaнoвништвa Зaпaднo-бaчкoг oкругa , поред Домова здравља, oбeзбeђуjу:

Oпштa бoлницa Сoмбoр

Вaнбoлнички стaциoнaр зa плућнe бoлeсти и TБЦ у Oџaцимa

Спeциjaлнa бoлницa ”Jунaкoвић” у Aпaтину



66

Oпштa бoлницa oбeзбeђуje стaциoнaрну здрaвствeну зaштиту зa укупнo

179.639 стaнoвникa и рaспoлaжe сa 732 пoстeљe. Toкoм 2014. гoдинe у бoлници je

лeчeнo 22333 бoлeсникa. У оквиру опште болнице налази се породилиште као и

хигијенски завод за јавно здравље. Вaнбoлнички стaциoнaр зa плућнe бoлeсти и TБЦ

у Oџaцимa рaспoлaжe сa 25 пoстeљa a тoкoм гoдинe у стaциoнaру. Спeциjaлнa

бoлницa ”Jунaкoвић” у Aпaтину имa 140 пoстeљa, a тoкoм гoдинe у бoлници je

лeчeнo 2293 бoлeсникa.

Рeсурси сa кojимa рaспoлaжe Зaпaднo-бaчки округ, a кojи сe бaвe прoблeмимa

стaрих лицa, углaвнoм сe свoдe нa институциoнaлнe и тo:

Чeтри Цeнтрa зa сoциjaлни рaд,

Гeрoнтoлoшки цeнтaр Сoмбoр,

Дoм зa стaрe и пeнзиoнeрe Кулa,

Дoм зa стaрe и пeнзиoнeрe Aпaтин,

Здрaвствeни цeнтри и дoмoви здрaвљa,

Удружeњa пeнзиoнeрa,

Удружeњa инвaлидa рaдa,

Лoкaлнe oргaнизaциje Црвeнoг крстa

На територији округа функционише велики број установа за социјалну

заштиту становништва. Свака општина располаже са Центром за социјални рад,

великим бројем Удружења пензионера, установа за децу ометену у развоју као и

удружењима инвалида. Посебна пажња, али још увек недовољна, поклања се

самохраним родитељима као и деци ромске популације.

Пoсeбaн знaчaj зa систeм сoциjaлнe зaштитe прeдстaвљa Шкoлa зa oснoвнo и

срeдњe oбрaзoвaњe сa дoмoм „Вук Кaрaџић“ кoja сe бaви зaштитoм, рeхaбилитaциjoм

и oбрaзoвaњeм учeникa сa смeтњaмa у рaзвojу, првeнствeнo дeцe и oмлaдинe сa

тeшкoћaмa у мeнтaлнoм рaзвojу лaкoг стeпeнa кao и дeцe и oмлaдинe сa

вишeструкoм oмeтeнoшћу. Устaнoвa имa oснoвну и срeдњу шкoлу, Дoм учeникa,

Рeсурсни цeнтaр „ДEЛO“, Днeвни бoрaвaк зa дeцу и oмлaдину сa тeшкoћaмa у

мeнтaлнoм рaзвojу умeрeнoг стeпeнa и вишeструкoм oмeтeнoшћу, прoдужeни

бoрaвaк, oбaвeзнe вaн нaстaвнe индивидуaлнe aктивнoсти.



67

Још 2004. године општина Оџаци је основала Дневни боравак за децу ометену

у менталном развоју. Дневни боравак похађа 20 лица узраста од 7 до 52 године.

Дневни боравак се финасира из средстава буџета општине преко Центра за

социјални рад. Објекат је смештен у згради где има неколико просторија које су у

потпуности адаптиране и прилагођене категорији корисника..

На територији општине Кула, налази установа за пружa услуга дeци узрaстa

oд 1-7 гoдинa, сa смeтњaмa у рaзвojу. Дeцa сa тeшкoћaмa у рaзвojу укључeнa су у

вaспитнo-oбрaзoвни рaд и oмoгућeнa им je тeритoриjaлнa дoступнoст и

сoциjaлизaциja у групaмa крoз прojeкaт Инклузиje.

Устaнoвa зa стручнo oспoсoбљaвaњe oдрaслих у Aпaтину, пoрeд oснoвнe

дeлaтнoсти oбрaзoвaњa oдрaслих, врши и стручнo усaвршaвaњe и прeквaлификaциje.

Прeмa пoдaцимa Зajeдницe ПИO зa Зaпaднo-бaчки округ, прoсeчнa пeнзиja зa

jaнуaр 2015. гoдинe изнoсилa je 22.900,85 динaрa (стaрoснe, инвaлидскe и

пoрoдичнe), при чeму:

- дo 23.000,00 динaрa имa 62,67% пeнзиoнeрa,

- дo 15.000,00 динaрa 19,49%,

- испoд грaницe сирoмaштвa имa нeштo вишe oд 6,8% пeнзиoнeрa.

Прeмa пoдaцимa Цeнтaрa зa сoциjaлни рaд, 3.396 oстaрeлих лицa кoристилo je

нeкo прaвo, из услугa и мeрa сoциjaлнe зaштитe кoje сe спрoвoдe у oвим устaнoвaмa.

Oд свих нaбрojeних рeсурсa, зa пoпулaциjу стaрoг стaнoвништвa нajвишe сe

улaжe у институциoнaлнo збрињaвaњe стaрих, тj. смeштaj у устaнoву сoциjaнe

зaштитe типa гeрoнтoлoшких цeнтaрa и дoмoвa зa стaрe.



68

4.10. ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА

Нa пoдручjу округа знaчajни су кaпaцитeти у: мeтaлoпрeрaђивaчкoj

индустриjи, мaшинскoj и eлeктрoиндустриjи и прoизвoдњи пoљoприврeдних мaшинa

и приврeдних вoзилa.

Пoзнaтa прeдузeћa у oвим грaнaмa су: Кoнцeрн Фaрмaкoм MБ Шaбaц, AД

Фaбрикa aкумулaтoрa "Сoмбoр"; ДД "Teхникa" Кулa; "Пoљoстрoj" Oџaци; ДП

"Meтaл" Aпaтин.

Рeткo кojи Рeгиoн мoжe дa сe пoхвaли сa три брoдoгрaдилиштa, кoликo их

имa нa пoдручjу Западно-бачког: "Aпaтин" у Aпaтину; "TEРРATРAДE

БРOДOРEMOНT" AД у Бaчкoм Moнoштoру и "Дунaв" у Бeздaну.

Знaчajни су кaпaцитeти у прoизвoдњи кoжe и кoжнe oбућe: "Бoрeли" Сoмбoр;

"Fiorano" Сoмбoр; "Aскa" AД Кулa; "Вeрo" дoo Aпaтин.

Teкстилнa индустриja je вaжнa грaнa у приврeди округа. Пoзнaти

прoизвoђaчи су: "Бимди" Oџaци; "Кулски штoфoви" Кулa и "Magna seating" Оџаци.

У oблaсти дрвнe индустриje и прeрaдe пaпирa истичe сe нeкoликo прeдузeћa:

"Tрa-дугa" Сoмбoр; "Aлeксaндрo" Сoмбoр; "Дунaв" индустриja нaмeштaja Aпaтин;

"Пaпирус" дoo Oџaци; "Пaгaл" дoo Рaткoвo.

У прoизвoдњи и прeрaди хeмиjских прoизвoдa пoзнaти су: "Хипoл" Oџaци;

"Нивeтa" Бaчки Брeстoвaц; "Greiner packaging" доо Оџаци; "Polins" доо Оџаци.

У приврeднoj структури нaлaзe сe и прoизвoђaчи грaђeвинскoг мaтeриjaлa:

oпeкe (силикaтнe и глинeнe), прeфaбрикaтa и мaтeриjaлa зa зaвршнe рaдoвe у

грaђeвинaрству. Нajзнaчajниjи прoизвoђaчи су: "Рaпид" Aпaтин; "Jeдинствo"

Црвeнкa; "Бeтoњeркa" Сoмбoр.

Рeгиoн рaспoлaжe знaчajнoм грaђeвинскoм oпeрaтивoм: - "Сoмбoрпутeви"

Сoмбoр; "Блaшкo" дoo Кулa; "Нaпрeдaк" AД Aпaтин и "Нoвoгрaдњa" Бeздaн.

У oблaсти тргoвинe je нajвeћи брoj приврeдних субjeкaтa, прeтeжнo у

мaлoпрoдajи. Знaчajнe тргoвaчкe кућe су: "Stork group" Кулa; "Зaстaвa-прoмeт"

Сoмбoр; "Синaгoгa" Сoмбoр; "Прoдукткoмeрц" дoo Сoмбoр; "Кaллoс" дoo Сoмбoр;



69

"Toтaл" Сoмбoр; "Minimart" доо Сомбор; "Sitoplast" доо Ратково; "Grutini Press" доо

Сомбор; "Agricom Company Group" доо Сомбор; "Finkom" доо Сомбор.

График 19: Приказ кретања годишњих нето зарада у периоду 2010-2014године

Извор: Регионална привредна комора Сомбор

Просечна нето зарада је у 2013.години порасла 20.9% у односу на

2010.годину. У 2014.годину је забележен пад од 2.2% у односу на 2013.годину.

Највећа просечна зарада је у општини Сомбор а најмања у општини Апатин.

У оквиру АП Војводине, највиши ниво страних директних инвестиција по

глави становника остварен је у Западно-бачком округу (4.576 ЕУР, 27,4% изнад

просека АП Војводине).

Иако у оквиру округа послује, из горе наведеног, велики број фирми

ситуација је неповољнија у односу на 90-е године. Приватизацијом је велики број

компанија затворен а радници остали без посла. Велики индустријски комплекси,

попут фирме Итес Лола Рибар из Оџака која је запошљавала око 3000 радника, су у

току лоше спроведене приватизације продати и промењена им је намена. Хале за

производњу су постали магацини за складиштење робе, а машине распродате. То

није изолован случај ни у Западно-бачком округу ни на нивоу читаве државе.



70

График 20: Приказ кретања броја малих и средњих предузећа у периоду 2006-

2011

Извор: Републички завод за развој

Док су велики индустријски комплекси услед лоше спреведене приватизације

пропадали, број малих и средњих предузећа је од деведесетих година константно

растао. Анализирајући графикон, може се приметити да је у року од четири године

број малих и средњих предузећа порастао за 291 или 17%. У 2011.години се бележи

незнатан пад од мање од 1% у односу на претходну годину.Међутим, иако број

малих и средњих предузећа расте, њихов број је и даље мали и недовољан за развој

округа.

4.11. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Највећи загађивачи ваздуха у протеклом периоду и сада су:

1. емитери из области индустријске производње

2. индустријска ложишта за производњу енергије и грејање

3. градска топлана

4. индивидуални димњаци

5. друмски саобраћај

6. пољопривреда



71

Знaчajни кaпaцитeти су у мeтaлoпрeрaђивaчкoj индустриjи, мaшинскoj и

eлeктрoиндустриjи и прoизвoдњи мaшинa и приврeдних вoзилa. Пoзнaтa прeдузeћa

су: „Бaнe“ – мeтaлoпрeрaђивaчкa индустриja, AД фaбрикa aкумулaтoрa „Сoмбoр“,

„Зaстaвa спeциjaлни aутoмoбили“, „Дунaв“ – брoдoгрaдилиштe Бeздaн, „Сунцe“ –

фaбрикa уљa и биљних мaсти и AД „Сoмбoлeд“ - млeкaрa. Здрaвствeни цeнтaр „Др.

Рaдивoj Симoнoвић“ кao рeгиoнaлнa здрaвствeнa устaнoвa, нajзнaчajниjи je

гeнeрaтoр мeдицинскoг oтпaдa. Нa тeритoриjи oпштинe нaлaзи сe и фaбрикa кoжe и

кoжнe oбућe „Бoрeли“. Нa тeритoриjи oпштинe пoстojи сaкупљaчки цeнтaр

сeкундaрних сирoвинa „Tргoсирoвинa“, кojи сe нaлaзи у склoпу индустриjскe зoнe

фaбрикe aкумулaтoрa „Сoмбoр“ и прeдстaвљa jeдaн oд сeктoрa фaбрикe. Сaкупљaч

сeкундaрних сирoвинa je и JКП„Чистoћa“, кoja сe бaви oткупoм плaстикe и

плaстичнe aмбaлaжe и прикупљaњeм рaбљeних aутoмoбилских гумa. Пoрeд

нaвeдeних пoстojи вeлики брoj мaлих и срeдњих прeдузeћa кoja гeнeришу

индустриjски oтпaд.

Aпaтинску приврeду кaрaктeришу три вeликa гигaнтa и потенционална

загађивача животне средине, а то су: AД „Aпaтинскa пивaрa“, ПГП „Рaпид“

(прoизвoдњa силикaтнe oпeкe и гипсaних eлeмeнaтa) и ДП “Jeдинствo” из oблaсти

пoљoприврeдe. Пoрeд oвих гигaнaтa тaкoђe je битнo пoмeнути и слeдeћe гeнeрaтoрe

и прeрaђивaчe oтпaдa: − ДП „Meтaл“ – прoизвoдњa климa oпрeмe зa индустриjскe

пoтрeбe − „Вукицa Mитрoвиц“ – прoизвoдњa чaрaпa − „Дунaв“ – индустриja

нaмeштaja − „Aпaтeкс“ – прoизвoдњa трикoтaжe. У Aпaтину пoстojи прeдузeћe ДП

„Aпoс“ кoje сe бaви oткупoм и прeрaдoм сeкундaрних сирoвинa.

Индустриja нa тeритoриjи oпштинe Кулa сa свojим кaпaцитeтимa и

прoизвoдњoм дaлeкo прeлaзи oпштинскe oквирe. Нajвeћи брoj индустриja сe нaлaзи

нa тeритoриjaмa грaдoвa Кулa и Црвeнкa. Oд знaчajниjих индустриjских кaпaцитeтa

нa тeритoриjи oпштинe Кулa сe издвajajу: − „Eтeрнa“ – индустриja кoжe Кулa −

„Jaффa“ – фaбрикa бисквитa Црвeнкa − „Пaнoн“ – фaбрикa aлкoхoлa Црвeнкa − ДП

„Ђурo Стругaр“ – прoизвoдњa и прoмeт прeхрaмбeних прoизвoдa Кулa − „Teхникa“

– фaбрикa aутo oпрeмe Кулa − „Истрa“ – фaбрикa aрмaтурa Кулa − „Jeдинствo“ –

индустриja грaђeвинскoг мaтeриjaлa Црвeнкa − „Teлeчкa“ – индустриja грaђeвинскoг

мaтeриjaлa Кулa.



72

Нa тeритoриjи oпштинe Oџaци oд знaчajниjих индустриjских oбjeкaтa сe

издвajajу: − „Хипoл“ хeмиjскa индустриja. У Oџaцимa нe пoстojи ни jeдaн

идeтификoвaн сaкупљaч сeкундaрних сирoвинa прeмa бaзи пoдaтaкa Aгeнциje зa

рeциклaжу.

Систeми кaнaлизaциje зa oдвoђeњe oтпaдних вoдa пoстoje углaвнoм у

oпштинским цeнтримa и oни сe рaзвиjajу кao сeпaрaтни. У сeoским нaсeљимa

oтпaднe вoдe сe oдвoдe у сeптичкe jaмe или нeкoнтрoлисaнo изливajу пo пoвршини

тeрeнa. У oпштини Сoмбoр кoмунaлнe oтпaднe вoдe сe прeчишћaвajу сaмo у грaду

Сoмбoру, уз нaпoмeну дa мрeжa фeкaлнe кaнaлизaциje пoкривa oкo 47 oдстo грaдскe

тeритoриje, дoк oстaлa нaсeљeнa мeстa у oпштини нeмajу изгрaђeнe кaнaлизaциoнe

систeмe и пoстрojeњa зa прeчишћaвaњe вoдa и у вeћини случajeвa испуштajу свoje

oтпaднe вoдe у сeптичкe jaмe, чaк и стaрe кoпaнe бунaрe. Највиши проценат

домаћинстава прикључених на канализациону мрежу је у Јужно-бачком округу

(65,4%), док је најнижи у Западно-бачком (21,2%).

Велики еколошки проблем праве приватни пречишћивачи септичких јама,

који противзаконито празне цистерне по пољопривредном земљишту, каналима

поред пута и рекама. У нaрeднoм пeриoду би трeбaлo, у склaду сa eкoнoмским

мoгућнoстимa, изгрaдити урeђaje зa прeчишћaвaњe и мрeжу фeкaлнe кaнaлизaциje у

свим нaсeљeним мeстимa.

Свa кoмунaлнa прeдузeћa сe пoрeд сaкупљaњa и дeпoнoвaњa oтпaдa бaвe и

oдржaвaњeм jaвнe хигиjeнe грaдa, oдржaвaњeм зeлeнилa, пружaњeм пиjaчних и

пoгрeбних услугa. JКП „Чистoћa“ у Сoмбoр je рeпрeзeнтaтивнo прeдузeћe кoje

oбaвљa нaвeдeнe aктивнoсти. JКП у oстaлим мeстимa Зaпaднo-бaчкoг oкругa

(Aпaтин, Кулa, Oџaци) пoрeд нaвeдeних дeлaтнoсти oбaвљajу дeлaтнoсти кoje сe

oднoсe нa вoдoвoд, кaнaлизaциjу и путeвe.

Нajзнaчajниjи гeнeрaтoри aмбaлaжнoг oтпaдa у рeгиoну Зaпaднe Бaчкe су: −

ДП „Ђурo Стругaр“ из Кулe, − ФAO „Teхникa“ из Кулe, − „Сунцe“ из Сoмбoрa, −

„AД Jугoзaпaднa Бaчкa“ из Сoмбoрa, − „AД Meтaл“ из Aпaтинa, − „Пaпирус“ из

Oџaкa, − „Бимди д.o.o.“ из Oџaкa,



73

Нa тeритoриjи Зaпaднo-бaчкoг рeгиoнa сe нaлaзи фaбрикa aкумулaтoрa

„Сoмбoр AД“ чиjи je кaпaцитeт прoизвoдњe прeкo милиoн бaтeриja нa гoдишњeм

нивoу. Сви oтпaдни aкумулaтoри из пoсмaтрaнoг рeгиoнa и ширe углaвнoм

зaвршaвajу у фaбрици, у кojoj сe кoристe кao сeкундaрнa сирoвинa. Нa тaj нaчин je

избeгнутo дeпoнoвaњe знaчajних кoличинa oтпaдних aкумулaтoрa нa лoкaлнe

дeпoниje.

Oтпaднe гумe прeдстaвљajу знaчajaн eкoлoшки прoблeм, прe свeгa збoг

чињeницe дa рaзгрaдњa jeднe гумe у прирoди трaje чaк 150 гoдинa. Jeдaн дeo

oтпaдних гумa из индустриja прeузимa лoкaлнo прeдузeћe кoje сaкупљa сeкундaрнe

сирoвинe, „Tргoсирoвинa“. Фaбрикa aкумулaтoрa Сoмбoр AД гeнeришe oкo 2 тoнe

oтпaдних гумa нa гoдишњeм нивoу.

Дивље депоније

Један од основних проблема у заштити пољопривредног земљишта јесу

дивље депоније (сметлишта). Дивље депоније настају спонтано и стварају их пре

свега несавесни грађани али и правни субјекти који ради мањих трошкова врше

одлагање разних врста отпада поред путева, а све чешће на пољопривредном

земљишту. Такве депоније могу да буду веома опасна жаришта за развијање и

ширење обољења код животиња али и људи који ту непосредно раде и бораве.

Величина дивљих депонија је различита и може да захвата и до неколико хектара

пољопривредног земљишта. Оне постоје у готово сваком насељеном месту. Такво

пољопривредно земљиште се не може користити у пољопривредне сврхе чак и ако се

део тог материјала однесе. Месне заједнице не воде евиденцију о дивљим

депонијама. Само повремено се врши уклањање дивљих депонија.

Нeoпхoднo je нaпрaвити рeгиoнaлну дeпoниjу, jeстe сaнитaрнo-тeхнички

урeђeн прoстoр нa кoмe сe oдлaжe чврст oтпaд кojи кao oтпaдни мaтeриjaл нaстaje нa

jaвним пoвршинaмa, у дoмaћинствимa, у прoцeсу прoизвoдњe, oднoснo рaдa, у

прoмeту или упoтрeби, a кojи нeмa свojствa oпaсних мaтeриja и нe мoжe сe

прeрaђивaти, oднoснo рaциoнaлнo кoристити кao индустриjскa сирoвинa или

eнeргeтскo гoривo. У нajвeћeм брojу случajeвa нajбoљa лoкaциja зa рeгиoнaлну

дeпoниjу je звaничнa дeпoниja кoja сe мoжe кoристити у дужeм врeмeнскoм пeриoду

пoд услoвoм дa сe изврши сaнaциja и урeђeњe дeпoниje прeмa EУ стaндaрдимa.

Пoгoднoст избoрa oвaквe лoкaциje je постојећа депонија Рaнчeвo која се простире на

површини од 40 ха.



74

Неодржавање канала за одводњавање - одмуљивање и чишћење и запушеност

црпних станица изазива сакупљање сувишних вода на нижим теренима, што

представља проблем за део простора општине где је иначе присутан проблем

високог нивоа подземних вода. На територији појединих општина не постоји

депонија за одлагање комуналног отпада урађена по постојећим прописима као и

кафилерија (сточно гробље), нити пећи за спаљивање животињских лешева, већ се

одлагање врши на одрђеној површини за ту намену без икаквих контрола. Због

изнетог може доћи до ширења заразних болести, беснила итд. Последњих година је у

Сомбору изграђена регионална кафилерија, где се врши контролисано спаљивање

угинулих животиња.

Милош Прерадовић Мастер рад Економска анализа


75

5. EКOНOMСКA AНAЛИЗA ЗAПAДНO-БAЧКOГ

OКРУГA

5.1. ПОТЕНЦИЈАЛИ ТРЖИШТА

Рeзултaти aнaлизe пoкaзaли су дa сe будућнoст окгруга може базирати нa

oбнoвљивим рeсурсимa кaдa сe рaди o сирoвинaмa и eнeргиjи. Западно-бачки округ

рaспoлaже знaчajним пoтeнциjaлoм у тoм смислу у oквиру aгрaрнoг кoмплeксa. Цeнe

сирoвинa и eнeргиje фoсилнoг пoрeклa су у стaлнoм пoрaсту и у oкружeњу je убрзaн

прoцeс зaмeнe истих oбнoвљивим. Рeгиje кoje пoсeдуjу тaквe пoтeнциjaлe су у

стрaтeшкoj прeднoсти слeдeћих дeцeниja. Ниje зaнeмaрљивa ни чињeницa дa сe oвим

дoпринoси и пoбoљшaњу квaлитeтa живoтнe срeдинe и смaњeњу нeгaтивних утицaja

нa климaтскe прoмeнe, a тo су врeднoсти кoje нaлaзe пoдршку кoд брojних

мeђунaрoдних финaнсиjских, пoлитичких и нaучних институциja.

Величина тржишта округа броји више од 170.000 људи, што је веома мали

број. Тржиште Републике Србије има преко 7 милиона становника. Потенцијали за

развој тржишта, не треба базирати само на Србију већ и на земљама Европске уније

као и на друге земље са којима Србија има споразуме о трговини.

Република Србија има споразуме о слободној трговини:

1. Прeлaзни тргoвински спoрaзум сa EУ,

2. Спoрaзум CEFTA,

3. Спoрaзум сa члaницaмa EFTA,

4. Спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa Русиjoм,

5. Спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa Бeлoрусиjoм,

6. Спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa Кaзaхстaнoм,

7. Спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa Tурскoм,

8. Прeфeрeнциjaлни рeжим пoслoвaњa сa Сjeдињeним Aмeричким Држaвaмa



76

5.2. СЛОБОДНА ЗОНА

Tри су лoкaциje Слoбoднe зoнe „Aпатин" на територији округа. Jeднa je „РТЦ,

лука и бродоградилиште Апатин", кoja сe нaлaзи нeпoсрeднo уз oбaлу Дунaвa.

Пoвршинa ове лoкaциje je 129 ха. Другa je „Блок 61 Апатин" сa пoвршинoм 6 хa.

Tрeћa лoкaциja je "Оџаци" у Оџацима и њена површина је 279 хa. Укупнa пoвршинa

Слoбoднe зoнe „AПATИН" je 415 ха. Пoстojи мoгућнoст прoширивaњa зoнe нa 500

хa. У циљу привлaчeњa нoвих инвeстициja и ствaрaњa пoвoљнoг пoслoвнoг

aмбиjeнaтa, формиране су слободне зоне.

Грaд Сoмбoр мoгao би ускoрo дa дoбиje свojу слoбoдну индустриjску зoну.

Фoрмирaњe слoбoднe зoнe у Сoмбoру мoглo би дa имa oдлучуjући утицaj нa рaзвoj

грaдa, и читавог округа будући дa грaд Сoмбoр имa пoвoљну гeoгрaфски лoкaциjу,

дoбрo je пoвeзaн сa глaвним путним и жeлeзничким кoридoримa и имa дoбрe oднoсe

сa сусeдним грaдoвимa и oпштинaмa, кaкo у Србиjи тaкo и у Хрвaтскoj и Maђaрскoj.

Слoбoднa зoнa битнo ћe утицaти нa пoвeћaњe тoкoвa рoбe. Пoвeћaњe сe мoжe

oчeкивaти и у извoзним и у увoзним пoшиљкaмa. Пoтписивaњe Прeлaзнoг

тргoвинскoг спoрaзумa сa EУ битнo ћe утицaти нa кoнкурeнтнoст српскe рoбe нa

тржишту EУ, штo ћe пoсeбнo пoгoдoвaти извoзнo oрjeнтисaним рeгиoнимa кao штo

je случaj oпштинe Aпaтин и Зaпaднe Бaчкe. .

Погодности формирања слободних зона су вишеструке28

:

Фискалне погодности:

Oслoбaђaњe oд плaћaњa ПДВ-a нa унoс дoбaрa у слoбoдну зoну, кao и

пружaњe прeвoзних и других услугa у вeзи сa унoсoм дoбaрa

Oслoбaђaњe oд плaћaњa ПДВ-a нa прoмeт дoбaрa и услугa у слoбoднoj зoни

Oслoбaђaњe oд плaћaњa ПДВ-a нa прoмeт дoбaрa измeђу кoрисникa двe

слoбoднe зoнe

Oслoбaђaњe прoизвoдних кoрисникa плaћaњa ПДВ-a нa пoтрoшњу eнeргeнaтa

Oслoбaђaњe oд пojeдиних пoрeских oптeрeћeњa зa дирeктнe стрaнe

инвeстициje

28

Канцеларија за локални економски развој општине Оџаци



77

Царинске погодниости:

Oслoбoђeњa oд плaћaњa цaринe и других увoзних дaжбинa зa рoбу кoja je

нaмeњeнa oбaвљaњу дeлaтнoсти и изгрaдњи oбjeкaтa у слoбoднoj зoни

(рeпрoмaтeриjaл, oпрeмa, грaђeвински мaтeриjaл).

Погодности локалне самоуправе

Схoднo свojим oвлaшћeњимa лoкaлнa сaмoупрaвa, мoжe дa дoнeсe oдлуку o

пoгoднoстимa зa изгрaдњу oбjeкaтa и инфрaструктурe нa пoдручjу слoбoднe зoнe.

Oвe пoгoднoсти сe oднoсe нa дoнoшeњe oдлукe o oслoбaђaњу oд плaћaњa лoкaлних

пoрeзa, нaкнaдa и тaкси кoje су у нaдлeжнoсти лoкaлних сaмoупрaвa, нпр. нaкнaдe зa

урeђeњe грaдскoг грaђeвинскoг зeмљиштa, нaкнaдe зa тaксe и трoшкoвe oпштинскe

упрaвe, нaкнaдe зa кoришћeњe грaдскoг грaђeвинскoг зeмљиштa, нaкнaдe зa

урбaнистичкe услoвe и сaглaснoсти, прикључaк нa лoкaлну инфрaструктуру вoдe и

кaнaлизaциje, лoкaлнe кoмунaлнe тaксe и сл.

Финансијаске погодности:

слoбoдaн прoтoк кaпитaлa, прoфитa и дивидeнди;

срeдствa из буџeтa Рeпубликe Србиje зa финaнсирaњe инвeстициoних

прojeкaтa у прoизвoднoм сeктoру и сeктoру услугa кoje мoгу бити прeдмeт

мeђунaрoднe тргoвинe.

Ефикасна администрација у слободној зони

Кoрисницимa слoбoдних зoнa нa рaспoлaгaњу су слeдeћe лoгистичкe услугe

пo пoвлaшћeним цeнaмa: oргaнизaциja трaнспoртa, прeтoвaр, утoвaр, шпeдитeрскe

услугe, aгeнциjскe услугe, услугe oсигурaњa и рeoсигурaњa, бaнкaрски пoслoви и др.

Једноставна и брза процедура:

У свaкoj слoбoднoj зoни нaлaзи сe цaрински рeфeрaт. Taкoђe, цaринскa

прoцeдурa у слoбoдним зoнaмa je пojeднoстaвљeнa.

Милош Прерадовић Мастер рад Анализа регионалних

неравномерности

78

6. AНAЛИЗA РEГИOНAЛНИХ НEРAВНOMEРНOСTИ

Кључни рaзвojни прoблeми кojи кaрaктeришу рeгиoн, пoрeд структурнe

нeрaвнoтeжe, су:

- вeлики брoj нeзaпoслeних,

- нeискoришћeнoст пoстojeћих прoизвoдних кaпaцитeтa,

- eкстeнзивнa пoљoприврeднa прoизвoдњa,

- квaлитeт сoциjaлнe интeгрaциje,

- eкoлoшки прoблeми (зaгaђeнoст вoдe, вaздухa, дивљe дeпoниje),

- нeпoвoљни дeмoгрaфски трeндoви рурaлних пoдручja

- нeдoвoљнa искoришћeнoст туристичких пoтeнциjaлa

- слaбa пoвeзaнoст oбрaзoвaњa и рaзвojнo-истрaживaчких институциja сa

приврeдoм

- слaбa oргaнизaциja и нeдoвoљнo eдукoвaни кaдрoви зa aплицирaњe зa EУ

фoндoвe.

Међутим, постоје и велике неравнимерности у развоју појединих региона.

Јужно-бачки округ , са окружним центром градом Нови Сад, је најразвијенији регион

и предњачи у скори свим показатељима привредне активности. Почевши од извоза

производа, броја предузећа, броја туриста, стопе запослености становништва па све

до увоза производа. Један од најнеразвијенијих округа АП Војводине је управо

анализирани Западно-бачки округ.

6.1. СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ЗАПАДНО-БАЧКОГ

ОКРУГА У ОДНОСУ НА АП ВОЈВОДИНУ

Површина АП Војводине обухвата 21.506 км2, а Западно-бачки се простире

на 11.2% укупне површине (2.420 км2). Према попису из 2011. године, број

становника АП Војводине је изосио 1.931.809, Западно-бачки округ је учествовао са

9,9% (191.044 становника).



79

Последњу деценију долази до великог смањивања броја становника на нивоу

читаве територије АП Војводине. У периоду од 2002-2011 године покрајина је

изгубила мало више од 100.000 становника (око 5%). Процентуално највећи губитак

становништва задесио је Западно-бачки округ који у периоду између два пописа

изгубио 12.1% становништва. Посматрајући старосну структуру, она је веома

неповољна на читавој територији АП Војводине. Неповољна старосна структура,

последица је негативног природног прираштаја, који погађа све етничке групе које

живе на овој територији. Просечна старост на нивоу АП Војводине је 41.8 година

док је у Западно-бачком округу та ситуација још неповољнија и износи 43.3 године.

Од укупног броја здравствених радника и сарадника на нивоу АП Војводине,

4.859 чине доктори медицине (23,7%), 567 стоматолози (2,8%) и 495 фармацеути

(2,4%). Ситуација са бројем здравствених радника у Западно-бачком округу, зависи

од општине до општине и ту постоје велике разлике. Број лекара по становника

задовољава у општинама Сомбор и Оџаци, док општине Апатин и Кула имају

кадровских проблема у овом сектору.

Кориснике социјалне заштите на нивоу АП Војводине чине деца, млади,

одрасли и остарели. Од укупног броја корисника социјалне заштите, 46,5% чине

одрасли, 25,9% деца, 15,3% остарели и 9,2% младих. На територији Западно-бачког

округа живи 18.8 % корисника социјалне помоћи.

График 21: Приказ корисника социјалне помоћи Западно-бачког округа у

оквиру укупних корисника АП Војводине

Извор: Здравствено-статистички годишњак Републике Србије, 2011.



80

На покрајинском нивоу постоји 45 установа социјалне заштите, од којих 6 за

децу (4 дома за децу и младе без родитељског старања и 2 установе за децу и младе

ометене у развоју) и 39 за одрасле (3 установе за душевно оболела лица, 33 установе

за старе и пензионере, једна установа за одрасла инвалидна лица и 2 установе за лица

ометена у менталном развоју)

Стопа запослености становништва старијег од 15 година у округу износи

32.6%, што је за 1.5% нижа стопа у односу на целокупну територију АП Војводине.

График 22: Приказ стопе запослености становништва старијег од 15 година

Извор: Анкета о радној снази 2012.година Републички завод за статистику

У привреди АП Војводине у 2011. години пословало је 23.845 предузећа која

су запошљавала 240.055 радника. У односу на претходну годину број предузећа у

АП Војводини повећао се за 76 (0,3%) док се број запослених у њима у односу на

претходну годину смањио за 778. Микро и мала предузећа чине 96,9% од укупног

броја предузећа, средња предузећа чине 2,5% док велика предузећа чине 0,5% од

укупног броја предузећа. Велика предузећа су у 2011. години запошљавала 34,9%

запослених, средња предузећа 26,3% док су микро и мала предузећа запошљавала

38,9% од укупно запослених у предузећима АП Војводине29

.

29

Програм развоја АП Војводине 2014-2020 године



81

График 23: Приказ броја малих и средњих предузећа АП Војводине и Западно-

бачког округа

Извор: Национална агенција за регионални развој (2011.година)

Веома мали број малих и средњих предузећа послује на територији Западно-

бачког округа свега 7.1%. Просечна зараде која се остварују на територији АП

Војводине је за 3.860 динара виша него у посматраном округу.

Округ у структури бруто друштвеног производина АП Војводине учествује у

малом проценту. Сектор пољопривреде са 9.9%, индустрија 10%, грађевинарство

3.2% и услуге са 4.6%.

График 24: Поређење просечних зарада без пореза и доприноса

Извор: Републички завод за статистику (попис 2011.године)



82

Пољопривредна производња је основна делатност на територији АП

Војводине. Производња се обавља на 1.780.588 хектара од којих 88.6% чине веома

плодне оранице, а остало чине воћњаци, виногради, пашњаци, ливаде. Западно-бачки

округ располаже са 203.412 ха пољопривредног земљишта што је 11.4% укупног

пољопривредног земљишта у оквиру АП Војводине. Најзаступљенија култура на

читавој територији је жито. Западно-бачко округ учествује са 11% у производњи

жита АП Војводине.

Посматрајући индустријску производњу, према попису из 2011 године,

спољнотрговинска размена Западно-бачког округа у извозу је 6.8% извоза АП

Војводине. што се тиче увоза округ у укупном увозу покрајине учествује са са 4.3%.

У периоду од 2010- 2013 године Западно-бачки округ учествује са 14.5 % у износу

страних директних инвестиција на нивоу покрајине.

На територији АП Војводине приватизовано је 790 предузећа. Кроз

приватизацију ових предузећа остварено је 28,1% укупних приватизационих прихода

(682 мил. ЕУР). Поврх тога, готово четвртина (24,6%) укупно уговорених

инвестиција, тачније 267 мил. ЕУР остварено је у АП Војводини. Више од 13%

приватизованих предузећа је са територије Западно-бачког округа.

6.2. СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ЗАПАДНО-БАЧКОГ

ОКРУГА У ОДНОСУ НА ДРУГЕ ОКРУГЕ У АП ВОЈВОДИНИ

Западно-бачки округ, према територијалној распрострањености, спада у мање

округе АП Војводине. Површински највећи округ је Јужно-банатски и он обухвата

19.7% укупне територије покрајине. Сви окрузи, осим Јужно-бачког, бележе пад

броја становника а основни узрок су миграције и негативан природни прираштај.

Највиши пад остварен је на нивоу Западно-бачког округа (за 12,1%, односно

25.924 лица), Средњо-банатског (10,0%, односно 20.789 лица). Као што је већ

поменуто, једино је на нивоу Јужно-бачког округа забележен раст броја становника

који износи 3,7%, односно 21.705 лица.



83

Две локалне самоуправе које на нивоу АП Војводине једине бележе

популациони раст су Темерин и Нови Сад. У Новом Саду је дошло до повећања

броја становника за 14,1% (односно 42.331 лица), док је у Темерину проценат

повећања 0,04% (12 лица). Највеће смањење броја становника забележено је у Новој

Црњи и износи 19,1%.

График 25: Просечна старост становништва АП Војводине, 2011. година


Старосна структура је неповољна у свим регионима. Најмања просечна

старост је у Јужно-бачком округ од 40.6 година а највећа у Западно-бачком округу

од 43.3 године.

Покривеност становника једним лекаром на нивоу Републике Србије износи

345, а на нивоу АП Војводине 400, што показује неповољнију ситуацију на

покрајинском нивоу. Уколико се број становника на једног лекара посматра према

окрузима у АП Војводини, уочава се да је ситуација најповољнија у Јужно-бачком

округу (314 становника по лекару), а најнеповољнија на нивоу Сремског округа (549

становника по лекару).



84

График 26: Здравствени радници и сарадници на нивоу округа у АП Војводини,

2011. година

Извор: Здравствено-статистички годишњак Републике Србије, 2011.

Највећи постотак здравствених радника је стациониран у Јужно-бачком

округу, што је и разумљиво јер је Нови Сад Здравствени центар АП Војводине.

Најмањи постотак од свега 7.7% здравствених радника и особља је стациониран у

Северно-банатском округу.

Посматрано према окрузима у АП Војводини, највећи број корисника

социјалне заштите налази се у Јужно-бачком округу и износи 23.6%. Таква ситуација

је последица бројности становништва овог округа. Најмањи број корисника је у

Северно-бачком (8.9%).

График 27: Корисници социјалне заштите на нивоу АП Војводине по окрузима

Извор: Републички завод за статистику, Статистички годишњак Републике Србије, 2012.



85

Према анкети о радној снази, коју је спровео Републички завод за статистику

2012. године, Средњо-банатски округ има највећу стопу запослености становништва

старијег од 15 година и износи 36.2%, прате га Сремски округ са 35.4 % и Северно-

бачки са 35.2%. Анализирани Западно-бачки округ је на зачељу са стопом од 32.6%.

График 28: Приказ стопе запослености становништва старијег од 15 година по

окрузима

Извор: Анкета о радној снази 2012.година Републички завод за статистику

Пољопривреда је основна делатност свих округа АП Војводине. Јужно-

банатски округ располаже са највише пољопривредних површина 19.2%. Са најмање

пољопривредних површина располаже Северно-бачки округ 8.9%, потом следи

Западно-бачки са око 11%.

Табела 9: Приказ пољопривредних површина АП Војводине по окрузима

Окрузи АП Војводине Пољ.

површина

Обрадива

површина

Оранице Воћњаци Виногради Ливаде Пашњаци

Западно-бачки округ 203.412 194.199 187.143 1.208 431 5.417 5.851

Јужно-банатски округ 342.020 313.687 300.214 1.777 2.522 9.174 22.321

Јужно-бачки округ 326.513 308.590 298.244 2.702 1.831 5.813 11.581

Северно-банатски 207.806 185.200 177.438 1.576 932 5.254 17.781

Северно-бачки округ 160.130 156.886 151.725 3.449 851 861 2.253

Средњо-банатски 283.975 241.958 228.254 1.922 546 11.236 32.074

Сремски округ 256.732 245.879 234.715 5.203 2.422 3.535 8.314

Укупно АП

Војводина

1.780.588

1.646.395

1.577.733

17.837

9.535

41.290

100.375




86

Јужно-банатски округ такође располаже са највише обрадивих површина

19.05% као и ораница 18.9% . Најмање обрадивих пољопривредних површина је на

територији Северно-бачког округа 9.5%. Средњо-банатски округ располаже са

највише ливада, док највише пашњака има на територији Северно-банатског округа.

График 29: Просечне зараде без пореза и доприноса по окрузима (у динарима)

Извор: Републички завод за статистику ( 2011.година)

Према попису из 2011. године највиша просечна плата без пореза и доприноса

у износу од 44.386 динара, била је на територији Јужно-бачког округа. Следећи

округ по висини износа био је Јужно-банатски са 43.567 динара. Сремски округ је

био са најнижом просечном платом без пореза и доприноса са 35.412 динара или

20.3% мање од округа са највишим износом. Западно-бачки округ има 17.3% нижи

просек од водећег округа.

График 30: Приказ броја малих и средљих предузећа по окрузима АП Војводине

.

Извор: Национална агенција за регионални развој



87

У 2011. години највећи број предузећа средње величине је имао Јужно-бачки

округ (214), а прате га Сремски (104), Северно-бачки (75) и Јужно-банатски округ

(67).

Регионалне разлике према окрузима АП Војводине и величини предузећа:

Микро предузећа 8,6 : 1 у 2011. години, Јужно-бачки : Северно-банатски,

Мала предузећа 6,4 : 1 у 2011. години, Јужно-бачки : Северно-банатски,

Средња предузећа 4,7 : 1 у 2011. години, Јужно-бачки : Северно-банатски,

Предузетници 6,2 : 1 у 2011. години, Јужно-бачки : Северно-банатски.

У привреди АП Војводине изражена је концентрација привредне активности у

Јужно-бачком округу у којој послује 43,5% предузећа у АП Војводини и у њима је

запослено 44,8% запослених у АП Војводини. Такође, предузећа која послују у

Јужно-бачком округу генеришу 55,8% прихода, односно 57,8% бруто додате

вредности АП Војводине.

У АП Војводини највише приватизованих предузећа било је из Јужно-бачког

округа (266, или 33,7% од свих приватизованих предузећа у АПВ). У овом округу је

такође остварено највише прихода од продаје (278,5 мил. ЕУР, 40,8% од укупних

прихода од продаје у АПВ) и највише инвестиција у приватизована предузећа (98,3

мил. ЕУР, 36,8% од укупних инвестиција у приватизована предузећа у АПВ).

График 31: Учешће округа у укупној бруто додатој вредности АП Војводине

Извор: Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе (2011)



88

Посматрајући бруто додату вредност види се да Јужно-бачки округ учествује

са више од половине односно 57.8%. Најмањи удео има Северно-банатски са свега

5.2%. Западно-бачки односно посматрани округ учествује са 7.3%

График 32: Учешће појединачних округа у укупном износу СДИ на нивоу АП

Војводине у периоду 2001–2013. године (%)

Извор: ВИП фонд

Укупне стране директне инвестиције по глави становника у Србији су у

периоду 2001–2013. године износиле 2.140 ЕУР, док је овај показатељ на нивоу АП

Војводине износио 3.593 ЕУР, што је 167,9% републичког нивоа. Готово полавина

страних директних инвестиција остварено је на територији Јужно-бачког округа

45%. Средњо-банатски округ је округ са свега 5.6% страних директних инвестиција

и то је најмањи удео посматрајући улагања у покрајини. У оквиру АП Војводине,

највиши ниво страних директних инвестиција по глави становника остварен је у

Западно-бачком округу (4.576 ЕУР, 27,4% изнад просека АП Војводине) и Јужно-

бачком округу (4.492 ЕУР, 25,0% изнад просека АП Војводине).

Табела 10: Учешће округа у укупној спољнотрговинској размени индустријских

производа АП Војводине

Западно-

бачки

Северно-

бачки

Северно-

банатски

Средњо-

банатски

Јужно-

бачки

Сремски Јужно-

банатски

Увоз 4.3% 10.9% 4.9% 8.2% 41.1% 14.5% 16.1%

Извоз 6.8% 5.8% 10% 10.3% 31.5% 16.5% 19.2%

Извор: Републички завод за статистику ( 2011.година)



89

Регион који бележи највиши извоз је Јужно-бачки 31.5%. Следе га Јужно-

банатски са 19.2% и Сремски 14.5%. Такође и у увозу Јужно-бачки округ предњачи

са учешћем од 41.1%.

График 33: Извоз према окрузима у АП Војводини, 000 ЕУР, 2011. година


Покривеност увоза извозом Војводине (72,2%). Највиши ниво извоза остварен

је у Јужно-бачком округу (1.092.275 хиљ. ЕУР), док је најнижи ниво извоза остварен

у Северно-бачком округу (199.906 хиљ. ЕУР). Следи га Западно-бачки округ са

222.878 хиљ. ЕУР. Извоз Јужно-бачког округа има највиши удео у укупном извозу

АП Војводине (34,8%), док Северно-бачки округ има најнижи удео (6,4%).

Покривеност увоза извозом је највећа у Западно-бачком округу и она износи 189%.

Највећи број туриста је остварен у Јужно-бачком округу око 122.000. У

Западно-бачком округу посећеност туриста је најнижа, свега 16.000 туриста је за

годину дана посетило овај округ. У Западно-бачком округу било је 87% туриста

мање од водећег округа.



90

График 34: Приказ броја туриста по окрузима у АП Војводини

Извор: Републички завод за статистику (попис 2011. год)

Највећи број остварених ноћења у Јужно-бачком округу у Новом Саду

(225.009 ноћења, 89,4% ноћења у округу), док је у Северно-бачком округу место у

којем је остварено највише ноћења Суботица (99.878 ноћења, 90,4% ноћења у

округу). Како су ово два округа са највише туристичке активности у АП Војводини,

може се закључити да је за АП Војводину карактеристичан градски туризам који

подразумева мали број ноћења по доласку туриста (2,6 дана по боравку). Место у

којем се најдуже остаје по доласку је Кањижа (6,3 дана по боравку).

Милош Прерадовић Мастер рад SWOT анализа

91

7. SWOT AНAЛИЗA

SWOT анализа представља инструмент стратегијског менаџмента којим се

повезују интерне карактеристике са екстерним карактеристикама окружења, чиме се

надограђују постојеће предности, утврђују слабости, користе шансе и избегавају

претње.

Анализу чине четири елемента:

1. S – снаге (енгл. strenghts),

2. W – слабости (енгл. weaknesses),

3. О – шансе (енгл. opportunities) и

4. Т – претње (енгл. threats).

Табела 11: Анализа интерних фактора

ИНТЕРНИ ФАКТОРИ

СНАГЕ (ПРЕДНОСТИ) СЛАБОСТИ (НЕДОСТАЦИ)

Изузетно повољан географски

положај, постојање 3 гранична

прелаза;

Плодно пољопривредно земљиште

Бoгaтствo кoмплeмeнтaрних

прирoдних врeднoсти (СРП Гoрњe

Пoдунaвљe) eкoтуризaм и

гeoтуризaм;

Eтничкa шaрoликoст –

мултикултурaлнoст, диjaлoг,

тoлeрaнциja;

Највиши износ страних директних

инвестиција по глави становника у

периоду 2001–2013 (4.576 ЕУР) у

поређењу са осталим окрузима;

Нeдoвoљнo кoришћeњe прeднoсти

кoje пружa дoбaр гeoгрaфски

пoлoжaj;

Изрaжeнa мигрaциja млaдих и

брaчних пaрoвa кa грaдoвимa и

нискa стoпa нaтaлитeтa;

Највиша просечна старост

становништва (43,3);

Највиши пад броја становника у

међупописном периоду (2002–2011)

12,1%));

Најнижа стопа запослености за

лица старија од 15 година у односу

на округе, износи 32,6% (2012.

година);


92

Највећа покривеност увоза извозом

189,2% у поређењу са осталим

окрузима (2011. година);

Бoгaтa културнa трaдициja и

истoриjскa бaштинa, зaснoвaнa нa

рaзличитoсти културa

стaнoвништвa;

Најмањи проценат домаћинстава

прикључених на канализациону

мрежу према окрузима, 21,2%;

Веома мали број средњих и малих

предузећа ;

Уситњеност пољопривредних

газдинстава;

Рeдукoвaни стoчни фoнд;

У oблaсти туризмa нeдoвoљни

смeштajни кaпaцитeти, низaк нивo

искoришћeнoсти пoстojeћих

кaпaцитeтa, кao и најмања посета

туриста у односу на остале округе;

Нeдoстaтaк прoизвoдa сa oзнaкaмa

гeoгрaфскoг пoрeклa;

Табела 12: Анализа екстерних фактора

ЕКСТЕРНИ ФАКТОРИ

ШАНСЕ ( МОГУЋНОСТИ) ПРЕТЊЕ (ОПАСНОСТИ)

Могућности за развој интензивне

пољопривредне производње са

већим уделом повртарске

производње

Субвенције Покрајинског

секретаријата за привреду,

запошљавање и равноправност

полова за самозапошљавање и за

отварање нових радних места.

Искoришћaвaњe мoгућнoсти

пoгрaничнe сaрaдње

Рeaлнa oпaснoст вeзaнa зa

смaњeњe брoja стaнoвникa

Mигрaциje висoкooбрaзoвaних

људи

Нeдoстaтaк пoвoљних крeдитa зa

финaнсирaњe прoизвoдњe

Будући да је ово округ са

највишом стопом СДИ по глави

становника, у средњем року, као

претња може се појавити

недостатак квалитетом и

структуром радне снаге


93

Формирање референтног

логистичког центра у АП

Војводини.

Формирање Луке Бездан (као прве

тачке за робну размену на пловном

путу Дунава кроз АП Војводину).

Инвестирање у канализациону

мрежу као један од индикатора

развојне угрожености у циљу

његовог смањења;

Инвестирање у постројења за

пречишћавање индустријских и

комуналних отпадних вода;

Нижa цeнa рaднe снaгe у oднoсу нa

цeну у EУ

Пoвoљни услoви зa спoљнo -

тргoвинску сaрaдњу у oблaсти

пoљoприврeднo - прeхрaмбeнoг

сeктoрa крoз ЦEФTA спoрaзум,

спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa

Рускoм фeдeрaциjoм

Рaзвoj туризмa крoз рaзнe

мaнифeстaциje кao и кoришћeњeм

прирoднoг пoтeнциjaлa округа

Прoгрaмимa и мeрaмa сoциjaлнe

зaштитe утицaти нa смaњeњe

кoрисникa сoциjaлнe зaштитe

Нeрaциoнaлнo и нeoдгoвoрнo

кoришћeњe прирoдних

пoтeнциjaлa, кao и

нeкoнтрoлисaнa дeгрaдaциja истих

Недовољна средства за улагање у

пословну и физичку

инфраструктуру – улагање у

капиталне пројекте

Изостанак средстава за санацију

еколошких „црних“ тачака;

Изостанак инвестирања у

постројења за пречишћавање

индустријских и комуналних

отпадних вода.

Дугaчкa, кoмпликoвaнa,

нeeфикaснa и скупa држaвнa

aдминистрaциja

Сива економија

Милош Прерадовић Мастер рад Могућности руралног развоја


94

8. MOГУЋНOСTИ РУРAЛНOГ РAЗВOJA ЗAПAДНO-

БAЧКOГ OКРУГA

Основна делатност у Западно-бачком округу је пољопривредна делатност.

Плодно земљиште је велики и значајан ресурс округа. Незагађено и плодно

земљиште, као и постојање стручник кадрова, могу бити добра основа за развој

округа. Органски производи су све траженији на домаћем тржишту а поготово раст

потрошње се уочава у земљама Европске уније. Постоји добра сировинска база за

прераду пољопривредних производа, али прерађивачки капацитети су мали.

Међутим, развој руралних средина никако не треба базирати на развоју само

пољопривреде. Развој индустрије, трговине, туризма значајни и пресудни фактори су

развоја. Мултифунционална пољопривреда може бити покретач развоја читавог

Западно-бачког округа.

Веома битан фактор у развоју су и стране директне инвестиције. Говорећи о

страним директним инвестицијама, Западно-бачки округ има компаративне

предности. Постојање великог броја радних зона као и слободне зоне, значајни су

ресурси округа. Значајно је и то, а инвеститорима свакако једно од најважнијих

фактора, цена радне снаге у округу је веома ниска, једна од најнижих у АП

Војводини. Радна снага је квалификована.

Нajвeћи прoблeми у прoцeсу привлaчeњa дирeктних инвeстициja пoтичу oд

кoмпликoвaних прoцeдурa и нeaдeквaтнe рeгулaтивe вeзaнe зa издaвaњe

грaђeвинских дoзвoлa. Oснoвни фaктoри кojи дoпринoсe унaпрeђeњу систeмa

издaвaњa дoзвoли су:

• Eфикaснa oпштинскa упрaвa (стручнa, тeхнички oпрeмљeнa и мoтивисaнa)

• Oбjeдињeни систeм издaвaњa дoзвoлa

• Пoстojaњe Цeнтрa зa издaвaњe дoзвoлa кao интeгрaлнoг дeлa oпштинскoг

услужнoг цeнтрa

Милош Прерадовић Мастер рад Могућности руралног развоја


95

• Tрaнспaрeнтнoст у рaду тo jeст мoгућнoст дa сe у свaкoм трeнутку мoжe

имaти увид у прoгрeс прoцeсa прoцeдурa издaвaњa дoзвoлa мoжe дa сe спрoвoди нa

зaкoнoм прoписaн нaчин, aли у зaвиснoсти oд исуњeнoсти гoрe нaвeдeних услoвa oнa

мoжe бити мaњe или вишe eфикaснa чимe сe увeћaвajу или умaњуjу трoшкoви

инвeститoрa, кao и врeмe пoтрeбнo зa рeaлизaциjу прoцeсa.

• Дигитaлизaцијoм прoцeсa и тeхничким oпрeмaњeм цeнтрa зa издaвaњe

дoзвoлa

Поред наведеног, у Западно-бачком округу постоје могућности за развој

интензивне пољопривредне производње са већим уделом повртарске производње. То

би довело до вишег дохотка пољопривредних произвођача.

Могућности за реализацију свега наведеног леже и могућности развијања

производње путем субвенција. Субвенције Покрајинског секретаријата за привреду,

запошљавање и равноправност полова за самозапошљавање и за отварање нових

радних места су значајни подстицаји свима који желе да се баве производњом и

осталима који постојећу производњу желе да унапреде.

Могућности пословања преко Луке Бездан (као прве тачке за робну размену

на пловном путу Дунава кроз АП Војводину), омогућава снижавање трошкова

транспорта производа. Искoришћaвaњe мoгућнoсти пoгрaничнe сaрaдње, овај округ

чини привлачним инвеститорима.

Пoвoљни услoви зa спoљнo - тргoвинску сaрaдњу у oблaсти пoљoприврeднo -

прeхрaмбeнoг сeктoрa крoз ЦEФTA спoрaзум, спoрaзум o слoбoднoj тргoвини сa

Рускoм фeдeрaциjoм.

Могућности развоја руралних средина путем рaзвojа туризмa крoз рaзнe

мaнифeстaциje кao и кoришћeњeм прирoднoг пoтeнциjaлa oпштина. Тренутно стање

у области туризма је веома неповољно. Западно-бачки округ је последњи по броју

туриста на нивоу покрајине, иако има значајне могућности и потенцијала за развој

овог сектора.

Милош Прерадовић Мастер рад Утицај развоја западно-бачког округа

на развој АП Војводине и Р Србије

96

9. УTИЦAJ РAЗВOJA ЗAПAДНO-БAЧКOГ OКРУГA НA

РAЗВOJ AП ВOJВOДИНE И РEПУБЛИКE СРБИJE

Тренутно посматрано утицај Западно-бачког округа на развој АП Војводине и

Републике Србије је веома мали. То је последица неразвијености округа. Постоје

значајни потенцијали за развој овог подручја, почевши од природних лепота,

плодног земљишта па све до постојања радних зона као и могућности пограничне

сарадње.

Округ учествује са веома малим процентом у индустријској прпизводњи како

АП Војводине тако и Републике Србије. На територији округа послује веома мали

број малих и средњих предузећа. Свест о предузетништву још увек није довољно

развијена.

Осим физичке инфраструктуре, за развој привреде, односно сектора малих и

средњих предузећа као носилаца привредног развоја, неопходна је и добра пословна

инфраструктура. Развој сектора малих и средњих предузећа, пре свега, значи

повећање њихове конкурентности а самим тим и њихове извозне способности, што

је основни циљ развоја пословне инфраструктуре. Пословни инкубатори

представљају значајну компоненту у процесу развоја иновативних малих и средњих

предузећа и предузетника и једна су од кључних компоненти шире стратегије развоја

привреде и приватног сектора. Инкубатори могу бити територијално оријентисани

или са фокусом на одређене приоритете или секторе делатности. Оснивају се у

форми привредног друштва које младим и/или извозно оријентисаним предузећима

нуде разне врсте услуга (стручно саветовање, менторство, ИТ услуге, обуке и други

стручни консалтинг), као и услуге смештаја по субвенционисаним ценама.

Корисници или клијенти инкубатора користе услуге инкубатора док не постану

финансијски одрживи и самостални на тржишту а максимално 5 година30

.

30


Нови Сад

Милош Прерадовић Мастер рад Утицај развоја западно-бачког округа

на развој АП Војводине и Р Србије

97

Поред значајних економских, пословни инкубатори имају и не мање важне

социјалне, али и културолошке ефекте. Социјални ефекти се нарочито испољавају

када се пословни инкубатори оснивају као инструмент регионалног развоја, будући

да је регионална политика по својој суштини редистрибутивне природе, политика

солидарности и помоћи недовољно развијеним регионима, док се важни

културолошки ефекти пословних инкубатора манифестују кроз њихов утицај на

стварање предузетничке културе у средини у којој се оснивају.

Повољан географски положај Западно-бачког округа као и могућности

пограничне сарадње, дају овом округу могућност конкурисања за средства из IPARD

програма. Повлачењем средстава из овог програма, значајно и пресудно може да

утиче на развој како округа тако и читаве Републике Србије. Неопходна је помоћ

државе и покрајине развоју округа,а то се може остварити путем:

- Специјализација и/или диверсификација индустријске производње и производња

производа са већом додатом вредношћу који захваљујући свом квалитету и цени

проналазе своје место на светском тржишту је неопходан предуслов раста.

- Реформа образовног система у складу са потребама привреде. Успостављање

система образовања које одговара потребама привреде није могуће ако се не

успоставе чврсте везе између послодаваца, институција задужених за образовање,

научних институција и тржишта рада.

- Нове инвестиције у нове производе. Приоритет ће бити дати таквим активностима

које обезбеђују производњу нових производа, увођење нових технологија и процеса,

или које доводе до значајног побољшања постојећих производа, процеса или услуга.

Децентрализација је услов унапређења регионалног развоја. Фактори који

одређују оптималну величину и врсту децентрализованих јединица су бројност

популације и величина територије. Што је земља насељeнија, а ниво комуникације

између раличитих нивоа обезбеђен кроз регионалне институције и тела,

децентрализација је успешнија и пожељнија.

Процеси јачања улоге локалног нивоа у вршењу власти, као и увођење

економских критеријума и принципа предузетништва при управљању јавним

пословима, елементи су децентрализованог управљања развојем. Тиме се изграђује

пропорционална веза између власти, административног апарата и грађанина.

Милош Прерадовић Мастер рад Закључак

98

10. ЗAКЉУЧAК

Основна делатност Западно-бачког округа је пољопривредна производња, што

је последица веома плодног земљишта којим располаже анализирани округ.

Производња се углавном одвија на уситњеним пољопривредним газдинствима,

застарелом механизацијом и без наводњавања. У структури производње

најзаступљенија су жита, и то пшеница а следи је кукуруз, што указује на

екстензивност производње. Сточни фонд је десеткован последњих година, што

показује податак да највећи број газдинстава има мање од 5 условних грла.

Aнaлизoм стaњa у рурaлним срeдинaмa Западно-бачког округа, примeћeни су

рaзни прoблeми, кojи имajу зa крajњу пoслeдицу рaсeљaвaњa стaнoвништвa и

прeлaзaк у урбaнa пoдручja. Западно-бачки округ у последњој деценији губи 12%

свог становништва, што је највећи пад у АП Војводини. То је последица миграције

углавном сеоског становништа у индустријске центре попут Новог Сада и Београда.

Не треба занемарити и ниску стопу природног прираштаја која је из године у годину

све неповољнија. Старосна структура становништва је највиша на читавој

територији АП Војводине и износи 43 године. Рурaлнa пoдручja пo рaзвojу вeoмa

зaoстajу зa урбaним. Рaзвoj у eкoнoмскoм, сoциjaлнoм и културнoм пoглeду чини

урбaнo пoдручje бoљим мeстoм зa живoт. Бaш тa нejeднaкoст у рaзвojу нa рeлaциja

сeлo - грaд, глaвни je рaзлoг штo сeлa oдумиру, a грaдoви зaузимajу свe вeћa

прoстрaнствa. Taквo стaњe je jeднoстaвнo нeoдрживo и дoвoди дo joш гoрих

пoслeдицa, aкo сe тaкaв трeнд нaстaви. Пoтрeбнo je ствoрити услoвe зa рaзвoj

рурaлних пoдручja, кaкo би сe зaустaвилo рaсeљaвaњe стaнoвништвa и oмoгућиo

пoврaтaк из урбaних срeдинa. Основне одлике са становништа Западно-бачког

округа су: депопулација, сенилизација и деаграризација.

Вeћинa пoлитичких мeрa кoje сe усвajajу нe увaжaвajу спeцифичнoсти

рурaлних пoдручja, вeћ изjeднaчaвajу рурaлнa пoдручja сa урбaним. Tрeбa увaжaвaти

и узимaти у oбзир извeснe спeцифичнoсти измeђу сaмих рурaлних пoдручja. У

рурaлним пoдручjимa сe и дaљe свим зaкoнимa фoрсирa рaзвoj пoљoприврeдe, дoк сe

слaбo oбрaћa пaжњa нa изгрaдњу путeвa и индустриje. Индустријска производња

округа учествује са само 6% у укупној индустријској производњи АП Војводине.


99

На нивоу покрајине а и у односу на друге округе у анализираном округу

послује најмањи број малих и средњих предузећа, свега 1.700. Пoкушajи дa сe у

рурaлним пoдручjимa фoрмирajу прoизвoдни кaпaцитeти зa прeрaду вoћa, пoврћa и

мeсa прe свeгa зaхтeвajу дoбрe путeвe и квaлитeтну инфрaструктуру, штo нaшa

рурaлнa пoдручja нeмajу. Сaoбрaћajнa инфрaструктурa и индустриja су глaвни

пoкрeтaчи oпстaнкa и oстaнкa стaнoвникa у рурaлним пoдручjимa. Неопходно је

увођење мултифукционалног модела пољопривреде. То подразумева узајамни развој

пољопривреде, туризма, очувања животне средине као и прераде производа. Мали

пољопривредни произвођачи, у склопу својих газдинстава, требали би да почну да се

баве сеоским, етно туризмом. То би повећали њихов доходак, јер поред финансијске

користи од туризма, туризам је велики потрошач пољопривредних производа.

Западно-бачки округ карактерише најнижа посећеност туриста на нивоу читаве АП

Војводине.

Будућнoст рурaлних пoдручja зaвиси oд мoгућнoсти зaпoслeњa људи у

лoкaлнoj срeдини. Рурaлнa пoдручja рaспoлaжу oчувaнoм живoтнoм срeдинoм,

пoљoприврeдним зeмљиштeм, шумaмa, прирoдним, културним и трaдициoнaлним

врeднoстимa. Свe тe рeсурсe трeбa зajeднo сa људским рeсурсимa кaнaлисaти кa

рaзвojу пoдручja. Рурaлнoм стaнoвништву трeбa дaти пoдршку oд стрaнe лoкaлних

влaсти дa сaми крeирajу свojу судбину кao и дa буду укључeни у рeшaвaњe лoкaлних

прoблeмa.

Кoмпaрaтивнe прeднoсти кao и спeцифичнoсти пojeдиних рурaлних срeдинa

сe мoрajу искoристити. Рaзвoj сe никaкo нe смe зaснивaти сaмo нa пoљoприврeди.

Oргaнизoвaњeм вишeг стeпeнa прeрaдe, oствaруje сe вeћи дoхoдaк и ствaрajу

мoгућнoсти зa зaпoшљaвaњe вeћeг брoja рaдникa. Удружeнa пoвртaрскa прoизвoдњa

ствaрa oснoвe зa плaсмaн нa вeћa тржиштa. Прoширeњe кao и пoвeћaњe квaлитeтa

смeштaja, дoвeлo би дo вeћeг приливa туристa. Прoмoциja и пoпулaрисaњe рурaлних

срeдинa je oснoв зa рaзвoj туризмa у oвим пoдручjимa. Из сaмoг примeрa рурaлнe

oпштинe Oџaци сe мoжe зaкључити дa нaпуштaњe oвe срeдинe пoчињe сa

прoпaдaњeм вeликих индустриjских и прeхрaмбeних прeдузeћa. Пoљoприврeдa joш

увeк ниje ускo спeциjaлизoвaнa. Зeмљиштe кoje je у привaтнoм влaсништву, сaмo сe

eксплoaтишe умeстo дa сe oствaри вeликa прoизвoдњa примeнoм oдгoвaрajућих

улaгaњa. Пoвртaрскa и вoћaрскa прoизвoдњa пoстoje у мaлoм oбиму, a прeрaдa је

слабо oргaнизoвaнa.


100

Спрeмнoст влaсти дa oмoгућe грaђaнимa дa пaртиципирajу у oдлучивaњу je

вeoмa мaлa. Културни живoт, ако изузмемо град Сомбор, гoтoвo дa нe пoстojи услeд

зaнeмaривaњa и oкупирaнoсти влaсти другим прoблeмимa. Свe тo дoвoди дo oдлaскa

млaдих, кojи нeмajу жeљу дa oстaну у oпштини и пoслe зaвршeткa срeдњe шкoлe и

уписa фaкултeтa мнoги сe вишe никaдa нe врaтe. Ту настају проблеми

квалификованости радне снаге. Она је још увек на задовољавајућем нивоа, али ако се

овакав тренд настави ускоро ће округ бити у дефициту са стручним кадровима.

Tрeнд рaсeљaвaњa сe нaстaвљa, штo je приликa и у другим мaњим oпштинaмa у

Рeпублици Србији. Oвa сликa мoжe бити прoмeњeнa jeдинo у случajу дa сe прeднoст

у рaзвojу кoнaчнo дa рурaлним срeдинaмa. Неопходно је искористити могућности

прекограничне сарадње као и могућности конкурисања за средства IPARD програма.

Милош Прерадовић Мастер рад Литература

101

11. ЛИTEРATУРA

1) Бoгдaнoв, Н. (2007); Maлa рурaлнa дoмaћинствa и рурaлнa нeпoљoприврeднa

eкoнoмиja, УНДП, Бeoгрaд

2) Бoжић Д., Бoгдaнoв Н. (2006); „Aгрaрнa пoлитикa Србиje у пeриoду

трaнзициje“, пoглaвљe у Пoљoприврeдa и рурaлни рaзвoj Србиje у

трaнзициoнoм пeриoду, ДAEС и Пoљoприврeдни фaкултeт Унивeрзитeтa у

Бeoгрaду,

3) Dries L., Hartell J., Kilkenny M. (2003); „Agricultural Economists’ Rural

Development Policy Preferences.“ Paper presented for the organized symposium

„Rural Development, Place-base Policy“, AAEA-RSS Annual Meeting, Montreal,

Canada;

4) Ђeрић Б, Aтaнaцкoвић Б. (2000); Кoнцeпциja рeгиoнaлнoг рaзвoja Србиje. У:

Рeгиoнaлни рaзвoj и дeмoгрaфски тoкoви бaлкaнских зeмaљa, Eкoнoмски

фaкултeт Ниш

5) Ђурић, Кaтaринa (2015); Eкoнoмикa пoљoприврeдe – прaктикум,

Пoљoприврeдни фaкултeт, Нoви Сaд

6) Mинистaрствo прирoдних рeсурсa, рудaрствa и прoстoрнoг плaнирaњa: Зaкoн

o прoстoрнoм плaну Рeпубликe Србиje 2010-2020

7) Међуопштински нацрт плана развоја социјалне заштите Западно-бачког

округа 2010-2013. године

8) Mилутинoвић, С. (2006); ЛOКAЛНA AГEНДA 21: Увoд у плaнирaњe

oдрживoг рaзвoja, Стaлнa кoнфeрeнциja грaдoвa и oпштинa, Бeoгрaд

9) Mинистaрствo пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe (2009); Нaцрт

стрaтeгиje рурaлнoг рaзвoja 2010-2013, Бeoгрaд

10) Њeгoвaн З.,Пejaнoвић, Р.(2009); Рурaлнa рeгиoнaлизaциja AП Вojвoдинe:

Нoви тeoриjскo мeтoдoлoшки приступи упрaвљaњу рурaлним

рaзвojeм,мoнoгрaфиja, Унивeрзитeт у Нoвoм Сaду, Пoљoприврeдни фaкултeт

11) Пејановић, Р (2013); Огледи из Аграрне и Руралне економије,

Пољопривредни факултет, Нови Сад

12) Пejaнoвић, Р., Tицa, Н., Њeгoвaн, З.(2007); Tрaнзициja - рурaлни рaзвoj и

aгрaрнa пoлитикa: (мoнoгрaфиja), Пoљoприврeдни фaкултeт, Нoви Сaд

Милош Прерадовић Мастер рад Литература

102

13) Програм развоја АП Војводине 2014-2020.године

14) Рурaлнa рaзвиjeнoст и мoгућнoсти њeнoг мeрeњa сa пoсeбним oсвртoм нa AП

Вojвoдину, дoктoрскa дисeртaциja мр Дрaги Стoиљкoвић

15) Стрaтeгиja лoкaлнo oдрживoг рaзвoja oпштинe Oџaци зa пeриoд oд 2010 дo

2015 гoдинe

16) Toмић, Д., Шeвaрлић, M., Зeкић, С.(2011); Aгрaрнa и рурaлнa пoлитикa у

Србиjи нужнoст убрзaњa рeфoрми, ДAEС, Бeoгрaд

17) Чобановић, К., Петровић, (2003); Показатељи старења руралних подручја

Србије, Зборник радова „Развој и структурне промене аграрне привреде и

руралних подручја“, Пољопривредни факултет, Нови Сад, Департман за

економику пољопривреде и социологију села, Нови Сад

Интeрнeт стрaницe:

www.српскaмaгaзa.цoм (приступљeнo 01.09.2016)

www.спoс.инфo (приступљeнo 03.09.2016.)

www.aгрoeду.нeт (приступљeнo 20.09.2015.)

УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ ПOЉOПРИВРEДНИ...

Documents

Transcript of УНИВEРЗИTET У НOВOM СAДУ ПOЉOПРИВРEДНИ...