\!J

, INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA II

\ !

// /

Babić Mate, Bazler-Madžar Marta, Horvat Branko, Kovač Oskar, Madžar Ljub0mir, Ivan Maksimović, Zvonimir Marović, Ostraćanin

Miodrag i Popov Zoran

SISTEM SAMOUPRA VNOG DRUŠTVENOG PLANIRANJA

REDAKTORI

Marta Bazler-Madžar - Zoran Popov

Beograd, 1981.

f

KONZORCIJUM EKONOMSKIH INSTITUTA ZA MEĐUREPUBLIČKO POKRAJINSKI I JUGOSLOVENSKI PROJEKAT »PRIVREDNI

SISTEM SFRJ«

Instituti realizatori istraživanja:

Institut ekonomskih nauka, Beograd (nosilac) Ekonomski institut, Zagreb

Ekonomski institut Ekonomskog fakulteta, Sarajevo

Glavni i odgovorni urednik

Zvonimir Marović

Recenzenti

Dragomir Vojnić

Mlađen Kovačević

Izdavač

Institut ekonomskih nauka, Beograd, Zmaj lovina 12, telefon 622·357

Tiraž: 1000 primeraka

Stampa: GKRO »GRAFIČAR« - Kovin

PREDGOVOR

Ova studija je deo međurepubličko-pokrajinskog i jugoslo­venskog projekta »Privredni sistem SFRJ«, Istraživanja na ovom tematskom području privrednog sistema su l'ealizovali: Institut ekonomskih nauka, Beograd, kao nosilac i organizator istraživa­nja, Ekonomski institut, Zagreb i Ekonomski institut Ekonom­skog fakulteta, Sarajevo.

Izrada studije je putem društvenog dogovora finansirana od strane republička-pokrajinskih zajednica nauke i Federacije. S obzirom da su ova istraživanja vršena u okviru priprema za izradu Društvenog plana razvoja Jugoslavije u periodu 1981-1985. godine, to su ona, u meri u kojoj je to bilo moguće, usaglašena sa nizom drugih istraživačkih projekata koji su rađeni sa istim ciljem. U ime Federacije, odnosno Savemog izvršnog veća koor­dinaciju svih ovih istraživanja vršio je Savezni zavod za društve­no planiranje.

U sada već vrlo dugom periodu vremena uloga planiranja u usmeravanju tokova društvenog i privrednog razvoja Jugosla­vije je bila izrazito zapostavljena. Ovo zapostavljanje se ponekad izražavalo u formi direktnog ograničavanja uloge plana, a pone­kad u formi objektivIm nemogućnosti ispunjavanja planskih ci­ljeva. U prvom slučaju se radilo o sveSl1im težnjama da se mini­mizira uloga plana u privrednom razvoju, a regulativna funkcija upravljanja privrednim tokovima prepusti slobodnom delovanju tržišnog mehanizma. U drugom slučaju se radi o intemoj nekon­zistetnosti privrednog sistema, tako da je dejstvo ostalih njegovih delova onemogućavalI? ili sputavalo funkcionisanje sistema pla­niranja. No, nezavisno od uzroka ove pojave, posledioe ovakvog stanja su bile izrazito nepovoljne po jugoslovensku privredu. Tako je jugoslovenska privreda u periodu od oko 15 godina doži­vela vrlo neprijatnu transformaciju, skoro do polovine 1960-tih godina naša privreda je, pored japanske, bila najdinamičnija u svetskim razmerama, a početkom 1980-tih godina ona se pretvara tl gotovo stagnantnu privredu sa izrađenim karakteristikama opšte nestabilnosti privrednih tokova.

I

I a/co se ova neželjena ineprijatlta transfo1"11tacija ne može u celosti pripisati neadekvatnoj i nedovoljnoj ulozi planske kom­ponente tl razvoju, planimnje u tom kontekstu nije ni najmanje neutralnoo Time Sl! poslednjih godina motivisana i nastojanja da se imade adekvatno mesto i uloga plana u samoupmvnom priv­rednom sistemu Jugoslavijeo Ta nastojanja za sada nisu dala neke vidljive rezultate, što nije iznenadujuće s obzirom na opštu dugogodišnju zapostavljenost planiranja. Jer, ne samo da je u nas planiranje kao takvo bilo zapostavljeno, nego je to činjeno i sa naučno-istraživačkim radom u domenu planiranja.

Vrlo pozitivno deluje spomaja da je sa dosadašnjom prak­som i stanjem u domenu planiranja izgleda načinjen prekid. Pozitivnost ove spoznaje ne remeti ni saznanja da je to učinjeno pod neposrednim dejstvom neprijatne stvamasti u tokovima pri­vrednog razvoja, lova knjiga čini odre(1eni doprinos u tom smislu, svojim nastojanjima da se radikalno menjaju odredelze stvari koje sputavaju efikasnije planiranje.

Iako su istraživanja sadrŽCllza u ovoj studiji podređena po· trebama pripreme narednog srednjoročnog plana mzvoja naše zemlje, ona imaju i širi kamkter. To već i zbog same činjenice da Olta obuhvataju izmzito kompleksltt! i Icontraverznu proble­matilcu planiranja društvenog i privrednog razvoja.

Studija je kolektivni md grupe autom, s tim što st! poje­dini od njilt napisali sledeće delove: Mate Babić: 2.4.2 i 2.4.3, Marta Bazlu-Madžar: 101, 1.2, 1.3 i 2.3, 2.4.1, dok je odeljalc 6.1 napisala zajedno sa prof. BranIcom Horvatom, adeljke 1.4.2. i 1.4.3. zajedno sa ZorClIzom Popov, Ljubomir Madžar i Miodra­gom Ostaćanin, Branica Horvat: 2.2, Ljubomir Madžar: poglavlje III i odeljalc 6.2, Ivan Malcsimović odeljalc 1.4.1, Zvonimir Ma. rović: Sol, 5.3, 5.4. i 604, Miodrag Ostaraći1zo' 5.2, Zomn Popov: poglavlje IV (osim odeljka 45.3. koje je napisao Ljubomir Ma­džar i mčuna spoljnotrgovins/dh tmnsalccija /eoje je napisao Oskar Kovač) iodeljke 2.1 i 6.3.

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA - BEOGRAD

SADRZAJ

Str-ana

GLAVA I ANALIZA FUNKCIONISANJA SISTEMA DRUSTVENOG PLA­NIRANJA

ll. Uvod l

1.2. Osnove ~ karakiteristike sistema samoupravnog planiranja 2 1.2.1. Polazne osnove sistema planiranja ~ - - - 3 1.2,2, Osnovne karakteristike sistema 5amOUPI'a~og planiranja 6

1,3 Potencijalni efekti nedograđenosti u sistemu društvenog pla-niranja 10

1.3.1. Složenost sistema društvenog planiranja kao faktor od-ređenih nedo~radenosti - - - - 10

1.302. Sistem planiranja ! različiti nivoi udruženosti rada la

L3.3. Mehanizam odlučivanja kao Iromponenta sistema plan!-ranja --:......~----~--- 16

1.4 Neka iskustva Veza.n.8 za primenu sistema samoupravnog pla-niIanja 19

1.4.1. Neki empk-lski ! teorlski problemi vezani za inaugura-ciju novog sistema planiranja - - ~ 20

1.42. Funkcionisanje planskog mehanizma i problem! "jega, vog uhod.vanja -'- - - -- - - -- - a5

"i

L

GLAVA Ii

SISTEM PLANIRANJA I PRIVREDNI SISTEM -

2.1Uvod

2.2 Mjesto i uloga plana i zakona o planiranju ~

2 2 1. Ocjena dosadašnjeg razvoja - - -

2.22, Zakon o osnovama sistema društvenog planiranja i o

Društvenom planu Jugoslavije

2,23" Uloga i funkcija društvenog pla.ni:ranja

22A Teze za jedan adekvatniji sistem planiranja

2,2 Sistem planiI'anja i tržišni mehanizam - - -

2,,3.L Odnos sistema planiranja i tržišnog mehanizma

2,3_2 Planiranje j tržište II samoupravnom privrednom sistemu

2.3.3. Osnovne funkcije planiranja - - - - -

23,4 Sistem planiranja i Zakon o udruženom radu -

2A. Usklađivanje planova ~ okviru osnovnih nivoa plamranja

2.41 Usklađivanje planova li različitost pojedinjh interesa

24,2. Mogučnosti primjene input-output modela II procesu sa­

moupravnog planiranja - - - - - -

2.4.3. Formuliranje input~output modela za plaruiranje

GLAVA ur

DRUSTVENO DOGOVARANJE I SISTEM PLANIRANJA

3.1. U vod

3 2 Međtizavlsnost dogovaranja na raznim nivoima' -.:..'

3 3 Neke karakteIiistike f.uf:1kch:~nisanja ~stema društveno~ d?gova~

I'anja

3.3.1. Teorijslti aspekti društvenog dogovaranja

3. 3.2 Interakcije sistema dogovaranja i Sistema planiI'anja

R33, Odnos sistema dogovaranja prema .tržišnom mehanizmu

3A Potencijalne prednosti sistema društvenog dogovaranja

3,4,1. Prednosti sistema

342 Uslovi karakter predn.osti,:-

33

35

35

39

42

44

47

46

51

55

57

62

62

65

69

75

75

77

.. 82

82

83

87

89

89

91

!

3 5 Potencijalne devijacije i nužnost društvene intervencije

3,5.1 Dominacija i formiranje koalicija kao potencijalni ne-

dostaci sistema

35 2 Nestabilnost aranžmana i pitanja koordinacije odluka

3 6 Dimenr.ije sistema l važnostli broja sUbjekata koji učestvuju

93

93

96

II dogovorima - - - - - - - - - - 100

36.1 Implikacije ·limitiranosti kapaciteta za donošenje odluka lOO

3.6,~ Neke teškoće II dosadašnjem funkcionisanju sistema - 103

:3 7 Implikacije u vezi sa nekim karakteristikama ponašanja u

procesima dogovaranja. ,. -:- -:-. - .. --; 106

::J 8 Važnost discipline u realizaciji dogovora - - - - 109

GLAVA IV .

. STATISTIeKA INFORMACIONA .OSNOVA U FUNKCIJI· SISTE-MA PLANIRANJA 113

41. U vod 113

4.2. Specifičnosti našeg sistema društvenog planiranja II pogledu

zahteva za informacijama - - - - - - - -, - 114

4.3 Sistem ekonomsltih računa njegova upotreba u planiranju -H5

~.4. Pristup formiranju integtisanog sistema ekOilomskog računo~

vodstva . --:' - .".--:" -:-- ~. -.-. - 118

4 5 Globalni okvlr sistema jedinstvenlh bilansa :..-:...::.-

45.1 Računi fOIJnil;anja.'~ raspqdel,e .društv~og pro1zvoda

4.5,,2, Računi finansiskih tokova

4.5.3 MeđusektoIske tabele - - -

4,5.4 Materijalni ill naturalni bilansi

45.5. RaČUni (bilansl) stanovništva, zaposlenosti i kadrova

4.5.6 DOPW1Slti bllans! - - - - - - - - -

'121

123

126

128

129

130

132

l

r-I

GLAVA V

METODI I INSTRUMENTI REALIZACIJE I ANALIZE IZVR­

SAVANJA PLANOVA.

51Uvod--

5.2 Analiza realizacije planova

5.:.u Opšti pregled na plan i realizovane promene

5.22 Pristupi analizi i mogući uzroci za odstupanje reali2'X)~

varuh od planiranih promena

52.3, Metode analize realizacije planova

5 2 4 Globalni sadržaj analize ostvadvanja plana i neki kvan­

tntativni pokazatelji realizacije naših planova - - -

5,3. Metodi i instrumenti kvalitativne i kvantitativne analize reali~

zacije planova - -~ - - .. ~ - -

53,1 Način praćenja realizacije planova

5 3.2 Sistem merenja ostvarenja planskih zadataka i ciljeva

5.4 Analii.a tekućeg izvršavanja planova i dn.stTUmenti ekonomske

polifzike ---------_.---

GLAVA VI

ZAKLJUCNA RAZMATRANJA

6 1. Fundamentalne karkateristike sistema planiranja

. 6.2 Sistem društvenog dogovaranja - .- - -

6.3. Sistem planleninja i potreba za inforinaaiđama

6,4. Praćenje i analiza realizacije planova - -

141

141

143

143

145

14B

150

155

156

157

164

171

171

177

lB1

1B2

Ll. Uvod

GLAVA I

ANALIZA FUNKCIONISANJA SISTEMA DRUŠTVENOG PLANIRANJA

Posleratni razvoj društveno-ekonomskog sistema Jugoslavije ka­raktcriše sc krupnim preobražajima i prošao je kroz različite faze. U skladu sa promenama privrednog sistema odvijale su se promene i u sistemu planiranja kao i u ulozi koju planiranje i tržište imaju u re­gulisanju privrednog razvoja. U pogledu usmeravanja i upravljanja razvojem te promene su imale sistematski i zakonit karakter. One su podrazumevale administrativno-centralistički mehanizam usmeravanja privrednog razvoja i sve veću orijentaciju na tržišne i druge decen­tralizovane mehanizme odlučivanja. Deo tog procesa jeste i rastuća uloga nižih društveno-političkih zajednica. Centralističko planiranje sa administrativnim određivanjem velikog broja konkretnih ciljeva i za­dataka postepeno je preraslo u jedan fleksibilan tip planiranja u kome je težište na određivanju samo ključnih, globalnih proporcija privred­nog razvoja"

Administrativno-etatistički metodi upravljanja privredom karak­terisali su neposredno posleratni period našeg društveno-ekonomskog razvoja. l ) Uloga tržišta i ispoljavanje ekonomskih motiva u ponašanju privrednih subjekata bili su u tom periodu od zanemarljivog značaja. U periodu koji sledi i koji se karakteriše uvođenjem samoupravnog privrednog sistema bitno su izmenjeni kako funkcije planiranja, tako i značaj tržišne regulacije privrede. Gledajući u celini period od 1952. godine naovamo, može se konstatovati, da su se privredni procesi od­vijali uz simultano delovanje planskog usmeravanja i tržišne regula­cije. Pri tom se centralistička planiranje postepeno zamenilo planira­njem tzv. globalnih proporcija, a upravljanje razvojem se zasnivalo, s jedne strane, na sve širem uvođenju raznovrsnih privredno-sistem-

I) Periodizacija društveno-ekonomskog razvoja i osnovne karakteristike pri­vrednih kretanja po peI"iodima detaljnije je obrađena o poglavlju IL Vi­deti o tome ptilog B, Horvata >~Mjesto i uloga plana i Zakona o pla~ nitanju~<,

1

skih i ekonomsko-političldh mera koje su razvoj usmeravale u prav­cu planom postavljenih ciljeva, a s druge, na značajnom ispoljavanju delovanja tržišnog mehanizma, tj. inicijative i ekonoll1ske zainteresow

vanosti privrednih subjekata. U pogledu odosa između ovih mehanizama regulacije privred­

nih tokova razlikujemo u samoupravnom privrednom sistemu peri­ode pre i posle 1965, godine. Naime, nakon donošenja Ustava iz 1963. godine, kao i Privredne reforme 1965. godine počinje napuštanje do­tadašnjih metoda i instrumenata upravljanja privredom Kako ade­kvatniji mehanizmi i instrumenti usmeravanja i upravljanja privredom nisu odmah izgrađeni, nastao jeAidređeni, ne beznačajan, institucio­nalni vakuum i regulacija se sve većim delom oslanja na tržište .. Pla­niranje postaje u izvesnom smislu indikativno, ali se njegova funkcija u osnovi topi i iščezava. S obzirom da je značajan deo funkcija plani­ranja prepušten delovanju tržišnih snaga sve je više problema u nol'­malnom funkcionisanju privrede i deformacija socijalističkih društve­nih odnosa Sa ciljem da se ograniče negativni efekti spontanog de­lovanja tržišta i da se zaštiti socijalističld karakter društvenih odnosa sve je više administrativnih intervencija države u regulisanju privred­nih procesa.

Usvajanjem ustavnih amandmana 197L godine pocmJe novi pe­riod u razvoju društveno-ekonomskog sistema, koji se lcarakteriše no­vim, jedinstvenim oblicima usmeravanja razvoja. Novi koncept usme­ravanja razvoja utvrđen u Ustavu i dalje razrađen u Zakonu o osno­vama sistema planiranja i Društvenom planu Jugoslavije i Zakonu u udruženom radu definiše načine svesnog ovladavanja procesima dru­štveno~ekonomskog razvoja putem samoupravnog sporazumevanja i društvenog dogovaranja. Uvođenje potpuno novih samoupravnih insti­tucija regulisanja privrede sa značajnim akcentom na eIeInentima za­jedništva i makroekonomskog upravljanja, zasnovano je na spoznaji cla ni centralističko niti potpuno decentralizovano donošenje odluka ne odgovara socijalističkom samoupravnom društvu, Stoga je neop­hodno naglasiti da samoupravno planiranje ne nastaje kao logičan produžetak tendencija decentralizacije u odlučivanju iz perioda 1965-1970. godine. Sistem samoupravnog planiranja, takođe, nema intenciju da uspostavi neke elemente centralističkog odlučivanja iz perioda pre 1965, godine, kao i neposredne posleratne faze našeg raz­voja.') Sa ciljem da razreši neke kontradiktorne osnove i protivreč· nosti društveno·ekonomske prakse ranijih perioda našeg razvoja kon­cipiran je novi sistem planiranja zasnovan na samostalnosti privrednih subjekata, sa jedne, i naglašeni joj važnosti zajedništva i društvenosti, sa druge strane.

L2. Osnove i karakteristike sistema samopravnog planiranja Koncept samoupravnog planiranja, koji pretpostavlja tržišno-plan­

sleu privredu, čini potpuno novu i jedinstvenu institucionalnu karak·

2

2) Detaljan prikaz ovih osnova našeg dr-uštveno-ekonomskog sistema dat je II M, Schr-enk, C, Ardalan, N A El Tatawy, Yugoslavia. Self-management SociaIism and thc Challenges of Development, John Hopkins Univc!sity Prcss, Baltimor and London, 197R

t

teris tiku samoupravnog privrednog sistema i predstavlja izvanredno složeni institucionalni mehanizam. Zasnovan na Ustavu i dalje norma­tivno razrađen u Zakonu o osnovama sistema planiranja i Društvenom planu Jugoslavije sistem samoupravnog planiranja zamišljen je i kon­cipiran sa ciljem da postane instrument udruženog rada, tj. da omo­gući da celokupnim procesom proširene reprodukcije ovlada udruže­ni rac]") U nastojanju da realizuje najvažnijim društvenim i zakon­skim dokumentima postavljene intencije, sistem samoupravnog pla­niranja je postavljen na način da se suštinski razlikuje od ostalih u svetu postojećih sistema u pogledu broja i vrsta subjekata plarriranja i njihovih međusobnih veza, po načinu usaglašavanja raznih interesa i utvrđivanja zajedničkih ciljeva, kao i u pogledu ekonomsko.političkih instlUmenata predviđenih za realizaciju planom postavljenih ciljeva.

1.2,1. Polazne osnove sistenla planiranja

Polazeći od neadekvatnosti sistema i metoda plarriranja, koji SLI važili u prehtodnim periodima našeg dlUštveno-ekonomskog razvo­ja, sistem samoupravnog planiranja je koncipiran sa ciljem da odra­žava i odgovara socijalističkim samoupravnim društveno·ekonomskim odnosima Razvijeni sistem samoupravljanja, naime, zahtevao je i od­govar-ajući sistem planiranja na samoupravnim osnovama.

Osnovni principi sistema planiranja utvrđeni su u Ustavu crme se planiranju kao jednom od bitnih elemenata društveno-ekonomskoo­sistema daje visoko relevantan značaj" Da se samoupravnim planin~ njem stvara osnova za presudni uticaj radnih ljudi na tokove celokup­ne društvene reprodukcije jasno proizilazi iz opštih principa koji se odnose na prava i dužnosti radnika i radnih ljudi da planiraju razvoj svojih organizacija i zajednica i da međusobno usklađuju svoje pIa· nove, kao i planove svojih organizacija i zajednica sa planovima dru· štveno-političkih zajednica" Ili kako je to decidirano istaknuto u Us­tavu') (član 59): »Radnici u osnovnim i dlUgim organizacijama udru­ženog rada i Iadni ljudi u samoupravnim interesnim zajdnicama, mes­nin1 zajednicanla i drugim samoupravnim organizacijama i zajednica­ma u kojima upravljaju poslovima i sredstvima društvene reproduk­cije, imaju pravo i dužnost da, oslanjajući se na naučna saznanja i na njinlu zasnovane ocene razvojnih mogućnosti i uvažavajući ekonom­ske zakonitosti, samostalno donose planove i programe rada i raz­voja svojih organizacija i zajednica, da te planove i programe uskla­đuju međusobno i sa društvenim planovima društveno-političkih za­jednica i da na toj osnovi obezbeđuju usklađivanje odnosa u celini društvene reprodukcije i usmeravanje celokupnog materijalnog i dru­štvenog razvoja, u skladu sa zajedničkim, na samoupravnim osnovama utvrđenim, interesima i ciljevima«,

3) O osnovnim intencijama sistema planiranja i ulozi udt'u~enog rada II sistemu plošilene l'eploclukcije videti D. Vojnić, "'Samoupravna plan'lranje II ovoj fazi našeg društveno-ekonomskog tuzvoja«, EItonomslti glasniJI:, bI" 14-15, Sarajevo, 1977

4) Ustav SFRJ, Savtemena administracija, Beograd, 1974,

3

Ustavon: se utvrđuje ojJšta obaveza planiranja, tj" princip oba­veznost! I~ao Jedan od. nJe.govlh .fun?mnentalnih 'principa. Pored toga se utvrđuje da .su subjektI pl~lIan.la samostaIm u donošenju svojih planoy.a .. MeđutIm, rako postOjI auto,-:om,-:ost subjekata planiranja, postOj1 I obaveza međusobnog usklađn.auja planova, kao i usklađi­vanja sa planovima društveno-političkih zajednica. Time je data os­nova za zajedničko utvrđivanje interesa i ciljeva i od najšiI~ecr društve­nog značaja. Svi subjekti se uključuju u plansko usmeIav;;'nje druš­t~eno~ekono.msk?g razvoj~, s jedne stranc, svojim sopstvenim razvoj­nIm planovIma l programl111a, a s druge, ostvarujući svoj uticaj na ce­linu društvenim planovima predviđenih kretanja.

Uz obaveznost planiranja Ustav utvrđuje i uzajamnu odgovor­nots i plansku disciplinu (član 70, stav 4) na sledeći način: »Međusob­ne obaveze, koje su osnovne i druge organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice sporazumno utvrdile radi ostvarivanja zajedničkog plana, ne mogu se za vreme za koje je plml utvrđen jednostrano raskidati, odonsI'i6" menjati«. S tim u vezi valja istaći da Ustav predviđa i obezbeđimje materijalnih i druaih uslova za postavljanje i realizaciju planova, a posebno odgovornost za reali­zaciju planovima postuliranih ciljeva" U tom kontekstu je važno na­pomenuti da se posebno ističe odgovornost društveno-političkih za­jednica u pogledu obezbeđenja opštih uslova za skladniji i stabilniji razvoj privrede, kao i u pogledu donošenja odgovarajućih mera i pro­pisa u cilju uspešnog ostvarivanja društvenih planova (videti član 74).

Kada je reč o ulozi društveno-političkih zajednica u planiranju II Ustavu je naglašen značai raznih instrumenata (uključujući i zakon~ sIm prinudu) u cilju ostvarivanja društvenog plana i obezbeđenja funk­cionisanja jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, Društvenim plilnovima društveno-političkih zajednica utvrđuju se zajednički kako dogovo!ena politika razvoja, tako i smernice i okviri za donošenje TIlel'a '"ekononl­ske politike i drugih mera za obezbeđenje uslova za ostvarivanje planova~ U skladu s tinl član 257 Ustava, posvećen Društvenom pImllI Jugoslavije, polazeći od toga da taj plan predstavlja dogovor radnih ljudi svih samoupravnih organizacija i zaiednica, kao i republika i pokrajina i ':la shodno tome izražava usklađene zajedničke interese, utvrđuje potrebu razrade zajedničke ekonomske politike pomoću koie se usmerava društvena reprodukcija II pravcu realizacije dogovorenih za jedničkih ciljeva, ~

Pored ovih najznačajnijih osnova društvenog planiranja, II Us~ tavu su date i osnove samoupravnog sporazumevanja i di'uštvenog dogovaranja kao novog mehanizma odlučivanja, U članu 120. se defi­nišu samoupravni sporazumi i društveni dogovori kao načini na koji »radnici i radni ljudi samoupravno uređuju međusobne odnose, us­klađuju interese i uređuju odnose od šireg društvenog značaja«, Pri tom je eksplicitno istalmuta određena razlika između samoupravnih sporazuma i društvenih dogovora s obzirom na vrstu učesnika, kao i na predmet sporazllrnevanja i dogovaranja sa stanovišta širine druš­tvenih mteresa,

Polazeći od Ustavom utvIđenih opštih principa i okvira sistema samoupravnog planiranja, njegova dalja razrada i konkretizacija data , 4

je II Zakonu o osnovaI?a sistema društvenog planiranja i o Društve­nom planu Jugoslavije.') Izlažući polazne osnove sistema društvenoa planiranja koje čine pravo i dužnost radnika i radnill ljudi da pl<:: r:I~·~Jl!- U s~nlo~pIavninl organizacijama i zajcdnicanla i društveno~po~ htlckul1 zaJcclnlcmna II Zakonu se ističe (član 2): )Raclnici i svi Iadni ljudi, samoupravne organizacije i zajednice i društveno-političke zajed­nice ostvaruju pravo i dužnost planirmlja zaključivanjem samouprav­nIh sporazwna o osnovanla planova samoupravnih organizacija i za­jednica i dogovora o osnovmna planova društveno-političldh zajednica, donošenjem tih planova i preduzimanjem mera i akcija za njihovo os­lvarivanje«.

Da bi se ostvarila dogovorena politika društveno-ekonomskog razvoja, s tin1 da se u toku razvoja 01110gući stalno uporečlivanje po'":: stavljenih ciljeva i stvarnih 111ogučnosti pdvrede, kao i da bi se Olno~ gućilo istovremeno donošenje i usklađivanje planova svih subjekata, u telmici phu-uranja usvojena su dva osnovna principa, princip isto­vremenosti i kontinuiteta (videti član 8)., Načelo istovremenosti odnosi se na istovremeno pripremanje, usklađivanje i donošenje planova svih subjekata u sistemu. Načelo kontinuiteta se, s jedne strane, svodi na obavezu stalnog analiziranja i predviđanja razvo'ja na sviIn nivoima planiranja. S druge strane, ovo načelo podrazumeva obavezu nosilaca planiranja »da prilikom analiziranja ostvarivanja tekućeg srednjoroč. nog plana sagledavaju i narednu godinu, odnosno drugi odgovarajući period budućeg srednjoročnog planskog perioda da bi pri donošenju Iuera kojima se obezbeđuje ostvarivanje tekućeg srednjoročnog plana imali u vidu uslove i mogućnosti društveno-ekonomskog razvoja u tom srednjoročnom planskom periodu« (član 8).,

Da je u našem sistemu srednjoročni plan osnovni vid planira­nja istaknuto je u članu 10, i kao što je dalje eksplicitno rečeno on treba da se zasniva na dugoročnom planu, tj, u njemu utvrđenim opštim ciljevima razvoja. Drugim rečima, dugoročni plan treba da predstavlja polaznu osnovu za utvrđivanje srednjoročnih planova, što pokazuje da je u Zakonu dat odgovarajući značaj dugoročnim plano­vima. Kada je reč o primeni načela istovremenosti i kontinuiteta u srednjoročnim i godišnjim planovima, onda to znači da su svi sub­jekti planiranja dužni da stalno (najmanje jedanput godišnje) anali­ziraju ostvarenje srednjoročnog plana. U okviru toga se utvrđuju za­daci i donose mere za narednu plansku godinu, vodeći računa da su oni u sJdadu sa ciljevima srednjoročnog plana ..

Sto se postupka donošenja planova tiče u Zakonu se eksplicitno utvrđuje da se plan smnoupravne organizacije ili zajednice donosi na osnovu jednog ili više zaključenih samoupravnih sporazuma o osno­vanl~ plana. Slično tome, plan društveno-političke zajednice pretpo­stavlJa prethodno zaključivanje j~dnog ili više dogovora o osnovama plana (član 18), S obzirom na to da se putem sporazuma i dogovora usklađuju razni interesi i utvrđuju zajednički, siri interesi, zaključi­vanje sporazuma i dogovora pre donošenja plana ima za cilj da obez­bedi uticaj svih društveno·ekonomskih struktura na pravce budućeg

5) Zalmll o osnovama sistema društvenog planir-anja i o Društvenom planu Jugoslavije, Službeni list, Beograd, 1976

5

r razvoja. U kontekstu razmatranja samoupravnih sporazuma o osno­vama plana u Zakonu su definisane i tzv delatnosti od posebnoa dnr­~!ven?g interesa, Da bi se poseban društveni interes ostvario, ';klju­crvanje s~~oupravnrh sporazuma o osnovama planova tih organizacija mora pocr, prvenstveno, od neophodnosti ostvarenja posebnog druš­tvenog interesa. Na taj način se stvaraju uslovi za razvoj prioritetnih sektora u d.ruštveno poželjnom i dogovorenom pravcu .. Jasno je, da s~I!l0upravnI sporazumI r: osnovama planova ovih organizacija n10raju brtr u skladI!- sa dogovonma o osnovama plana i s planom društveno­-političkih zajednica što je istalmuto i u Zakonu (videti npL član 44),

, .. Por~d. OV~~l najznačajnijih principa .pla:riranja, potrebno je is­tacr r znacaJ kOJI prema Zakonu treba da rmaJu naučno-stručna sazna­:rja i na. njima z~snov~n.e r.azvojne mogućnosti pri utvrđivnju ciljeva r for~ulrsanJu zaJednrckrh rnteresa. Pored toga, poseban se naglasak stavl)a ':la obaveznost razmenjiv~nja informacija između subjekata planu·anJa u raznim fazama plamranja na osnovu obavezne liste in­dikatora.

L2L Osnovne karakteristike sistema samoupravnog planiranja

Kao što iz prethodnih izlaganja proizilazi, ključnu karakteris­tiku sistema planiranja čini njegova široka postavljena i demokratska osnova. Demokratičnost kao osobina planiranja proizilazi, s jedne stran~J iz izvanredno širokog kruga nosilaca planir anja, a sa druge, se osrgurava mehanizmom samoupravnog sporazumevanja i dnrštvenog dogovaranja kao metodom donošenja odluka. Pomoću samoupravnih sporazuma i dogovora o osnovama planova svih subjekata, od osnov­nih organizacija udruženog rada pa sve do plana federacije, pruža se mogućnost prvo, za ispoljavanje sopstvenih interesa i usklađivanje različitih interesa, i drugo, za ključni uticaj udruženog rada u izbo­lU strategije i pravaca razvoja,

Što se kruga subjekata planirarija tiče, on je u samoupravnoj privredi vanredno širok i pretpostavlja aktivno učestvovanje svih no­silaca funkcije odlučivanja u sistemu. Pošto sistem planiranja obu­hvata sve nosioce odlučivanja u privredi i društvu, to znači da isto­vremeno obuhvata i sve one subjekte na koje izabrane alternative budućeg razvoja mogu imati određeni uticaj. Uključenjem svih druš­tvenih i privrednih subjekata u krug nosilaca planiranja obezbeđena je osnova za učestvovanje svih zainteresovanih struktura li izražava­nju svojih interesa i utvrđivanju zajedničkih interesa i ciljeva.

U vezi sa drugim elementom demokratičnosti sistema planira­nja, potrebn? je istaći da upravo ovakav mehanizam donošenja od­luka omogucava da se ostvare osnovne intencije sistema planiranja. Mehanizam ostvarenja osnovnih intencija sistema planiranja čine, pre­ma tome, samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje kao dva oblika regulisanja odnosa kako unutar privrede, tako i između privrednih s~rbj,:~cata i drugih subjekata društvene strukture (tj. iz­među organrzacIJa udruženog rada, njihovih asocijacija društveno­-političkih zajednica, društveno-političkih organizacija i d~ugih subje-

6

r

kata odlučivanja). Postoje, pri tom, određene razlike između mehaniz-111a sau1oupravnog sporazul11evanja i društvenog dogovaranja p.a koje treba ukazati, iako je reč i u jednom i u drugom slučaju o njihovoj izuzetnoj raznovrsnosti s obzirom na materiju koju regulišu, kao i na učesnike čiji se interesi i aktivnosti usklactuju~

U poređenju sa sistemom planiranja koji je pr'ethodio sadaš­njem, i koji je bio uglavnorn indikativnog karaktera, a čija se obavez­nost odnosila na društveno-političke zajednice, novi sistem planiranja ne samo što izvanredno proširuje krug nosilaca planiranja već insis­tira i na opštoj obaveznosti planovima postavljenih ciljeva. A kao što je već istalmuto, mehanizam utvrđivanja zajedničkih planskih ciljeva postavljen je tako da se poštujući različitost interesa, utvrđuju zajed­nički interesi i ciljevi.

Već je ranije rečeno da se pravo i dužnost radnika da plani­raju odnosi, pre svega, na planhanje razvoja svih organizacija i za­j edni!2a , a zatim i na usklađivanje svojih planova međusobno i sa društvenim planovima društveno-političkill zajednica. Usklađivanje planova treba da se pri tom odvija na osnovu zajedničkih interesa i ciljeva koji se formulišu samoupravnim dogovaranjem, Time rad­nici i radni ljudi samoupravno udruženi u okviru pojedinih subjekata društvenog planiranja treba da ostvare ključni uticaj na proces druš­tvene reprodukcije u celini.

Postoji pri tom određena distinkcija između planiranja na nivou organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica s jedne, i planiranja na nivou društveno-političkih zajednica, s druge strane. Ili kako to K Kardelj ističe postoje dva aspekta pla­nir·anja: samoupr avno i društveno planiranje.') Naš sistem planiranja se naime, zasniva na aktivnosti i inicijativi samouprRvnih organizacija i zaj'll'lnica, kao i na nadležnosti i odgovornosti društveno-političkih zajedi'rica u domenu planiranja, i to prvenstveno u oblasti koordinira­nja i usmeravanja razvoja" Samoupravna planiranje se pri tom odnosi na samostalno donošenje planova od strane samoupravnih organa i isključivo je izraz dobrovoljne saradnje i opredeljenja nosilaca plani­ranja na osnovu samoupravnih sporazuma. Društveno planiranje, po­red toga što pretpostavlja slobodno dogovaranje, podrazumeva i Us­tavom utvrđenu ulogu društveno-političkih zajednica, tj. njihovo pra­vo i obavezu da planom usmeravaju društveno-ekonomski razvoj .. Pri tom je mehanizmom društvenih dogovora o osnovama planova druš­tveno-političkih zajednica obezbeđen uticaj organizacija udruženog ra­da na planom postulirane ciljeve i kretanja.

Razlikovanje između jednog i drugog aspekta planiranja sem toga je neophodno i zbog širine društveno-ekonomskih pitanja koja se njime regulišu .. Samoupravno planiranje u kojem se odnosi subjekata uređuju mrežom samoupravnih sporazuma obuhvata rešavanje prob­lema pretežno mikroekonomskog karaktera. Društveno planiranje se, s druge strane, odnosi na koordinaciju i usmeravanje razvoja širih društveno-ekonomskih celina, a pomoću sistema društvenog dogovara­nja između pojedinih društveno-političkih zajednica reguliše pitanja

6) Videti poglavlje IV u radu E Kardelja, O sistemu samoullravnog plani­ranja (Brionska diskusija), Radnička štampa, Beograd, 1979,

7

L

od šireg društvenog i ekonomskog značaja , tj. preLežno nlakroekononl~ skog. kar,:,kt~ra. 1! tom sm~slu je. potrebno razlik<;>vati i planiranje na raznIm nIVOIma, lako u nasen1 SIstemu ne postOjI striktna hijerarhija planova. .

Polazeći o.d či.njeni.ce da .ne postoji striktna hijerarhija plano­va subjektI plamranja pnpremaJu svoje sopstvene planove samostalno i istovren1eno na osnovu unapred odreelene i standardizovane liste eko­~omskih i. dru~tvenih iJ:rdik.atora ~0!lućih pravaca budućeg razvoja .. ~oordmaclJa, tl: usklađ,vanje razlJcItIh planova odvija se na osnovu mz:, pr?c~sa P!,lagoč!avaonj,:" tj. ~sklađivania realno procenjenih mo­gucnostI '. drust:,~no pozeljnil,; CIljeva (očekivanja). Da bi se proces usklađ~vanJ.a OdVIjaO u oblIku Iteratlvnog postupka predviđena je oba­v,:zna. l obImna ~azrr:,:na informacija izmedu raznih subjekata. Uskla­đIV~je se na .taj nacm permanentno vrši u svim fazama planiranja i odVIJa se kontmuelno.

. pruštveno !:Ianiranje se odvija na nivou društveno-političkih za.ledmca, federaCIJe, republika i opština daje osnovne smernice i ne­op.~odne . ?kvire pravaca budućeg razvoja koji istovremeno služe i kao onJ~ntaClja za Izradu planova ostalih subjekata. Samoupravno plani­ranJe s druge strane, izvire iz organizacija udruženoO' rada i sa1l10U­praVllih zajednica i st:sle~e se sa okvirima društven;g planiranja. Iz ova~vog procesa plamranja treba da proistekne kompleksno saaleda­vanje sopstvenih interesa i ciljeva, a u okvirima različitih nivoa °aO're_ giranosti l?riv~ede. Prem,,: tome ~lsldađivanJe int~resa različitih subje­kata opl~nHanja na razmm :"vOlma udruzenostI rada, koje obavlja udrUZe!ll rad r.: I:r?cesu ~rustvenog i samoupravnog planiranja, ima za SVoj .. osnovm CIlJ da OSIgura konzistentnost između planskih ciljeva ~ede:aClj.e, republika, opština i radnih i samoupravnih organizacija l zajedmca.

Može se reći da sistem planiranja stoga teži da ostvari inteori­sanost mi.kr;o i mah? aspekta regulisanja razvoja u jednu jedinstv,;'nu celmu:. pn c~mu drustveno (makro) planiranje treba da irna dvostruku funkCIJU. ~ Jedne ~~rane, ono y početnoj ~azi planhanja treb.a da daje potrebne .lnforn:aC1je o .buduclm agregatniill praVCIma razvoJa i stoga predstavlja okVIr za pnpremu planova ostalih nosilaca planiranja. S d~uge . str.ane, ono. u ~azi u~l.dađivanja mnogobrojnih planova na raz­mm mVOlma plamranJa doblJa dragocene informacije o mooućnostima ra.zv?)a sa. mikro ~ivoa, što nije od 111alog značaja za prove~avanje re­,:hstI.~nO~!l. osno:,nlh.p~ram~~ara ra~voja i sagledavanje uslova za rea~ lIzacIJu slnh, zajedmckrh crijeva. T,me što se sa mala-o nivoa inicira strujanje informacija o opštim ciljevima i razvojnim zadacima kao i o .mo~ućnostin;a i. ogranič~njh~1a lazvoja, pruža se mognućnost' svim subJe~etrma planlIanja za objektIvno sagledavanje svojih razvojnih per­spektIva, čune im se olakšava i utvrđivanje ciljeva razvoja. Povezanost sa opštim kr~tanj.ima) ž~lt~n:ra ,javlja se. p:i. tom kao važna pretpo­~tavk~ us!dađiv:,nja uZlh ~. sInh mteresa l Ciljeva ravoja. Jer, kao što ~e vec receno, ra~m 1?0st~1' at:tonom,?-?st .su~jekata planiranja postoji l obayeza usklađIvanjU nJIhovIh parclJalmh !lltcresa. U kontekstu na­šeg SIstema planiranja to znači, prvo, da se u planove viših nivoa agregiranosti uldjučuju one odluke koje su od zajedničkog, šireg dru-

8

, ,

štvenog interesa, i drugo, da sc odluke nižih nivoa odlučhrzmja (plani~ ranja) koje nisu llsklaclcne sn opslin1 ciljeviIna 1110raju 1110dlUkovatL

Kao što postoje razlike između raznih subjekata pbnir~tnja, j l: i. je reč u suštini o različitinl nivuiIna udruženosti lada, tako postoje i odrec1ene razlike izmedu sistenla ~-san10upravnog spOr<lZU1TW\'2nja l društvenog dogovaranja~ Polazeći od vrste ućesnika dogovatanju i spo­lazurnevanja nloguće je I azgrnniči ti odgo-:.'<1ra j uce o bIi ke usl~ [,:;)1 '::l.l1 j:.t interesa u sledeće m vidu.7

)

Pon10ĆU sanloupravncg~ sporazumevanja usldu(luju se i urećfuju odnosi iZlneđu organizacija udruženog rada II privrecii. Pored toga, sanloupravno sporazunlevanje čini i oblik povezivanja ol'ganizacija udruženog rada društvenih delatnosti i korisnlkn njihovih usluga, tj predstavlja osnovu za ostvarivanje slobodne razmene r8.cb, Dl'uštveno dogovaranje kao oblik povezivanja i l!sklačlivanja interesa obuhvata prvo usaglašavanje interesa organizacija udruženog rada i njihovih asocijacija, dlUštveno-politićkih zajednica i društveno-političkih Olga" nizacija, i drugo, uskJaćlivanje delatnosti društvcno-politićkih organi­zacija II vršenjl.l svojih Ustavom dctern1inisanih funkcija,

IU1ajući II vidu ovu aproksin1ativnll klasifikaciju oblika odluči­vanja o budućin1 pravcima i nlocialitetin1a drllštveno~ekol1o:i11skog raz~ voja koja polazi od vrste učesnika, Ulože se reći da navedena ćetiIi ob~ lika povezivanja subjekata predstavljaju i načine regulisanja pitanja od različite širine intersa, tj" svode se na različite nivoe koordinacije, Na osnovu toga se može zaključiti, da iako u sistemu planiranja nije predviđena diferencijacija nivoa planiranja u smislu hijerarhijski utvr­('tenih veza, reč je II suštini o različitim nivohna odlučivanja jer su pitanja koja si uređuju pomoću ovih oblika odlučivanja od različitog društveno~ekonomskog značaja i inlplikacija.

Krećući od samoupravnog sporazumevanja izmećlu privrednih subjekata, kao najnižeg nivoa koordinacije njihovih interesa i uređi­vanja odnosa između učesnika sporazUTI1evanja, preko san10upravnog sporazumevanja kao načina ostvarivanja slobodne razmene rada do­lazi se do višeg stepena organizovanja dluštveno~ekonon1skog razvoj a, do sisten1a društvenog dogovaranja~ Zbog toga što uključuju razne vrste subjekata odlučivanja koji predstavljaju razne privredne i dru­štvene strukture, kao i zbog toga što se odnose na pitanja opštijeg ka­raJetera društveni dogovori predstavljaju više nivoe odlučivanja i ko­ordiniranja razvojnih procesa. Kao izraz zajednički dogovorenih ciljc~ va društveno dogovaranje čini važan oblik l1Sn1elavanja i koordinacije privrednih tokova. Dok se samoupravno sporazumevanje prvenstveno odnosi na regulisanje pitanja vezanih za neposrednu delatnost osnov­nih organizacija udruženog rada i njihovih asocijacija, društvenim dogovaranjem se uređuju odnosi u širim društveno-ekonomskim celi­nama, pri čemu su u odlučivanje o tin1 pitanjima uključene sve zain­teresovane privredne i društvene strukture. Kao vid odlučivanja o društveno-ekonolllskim pitanjin1a od najšireg značaja, a istovremeno i

1) Opšifna analiza sadržine i raznih oblika mehanizma odlučivanja kao i klasifikacija tih oblika odlučivanja data je II D lVIursenić, Privredni sis­tem Jugoslavije, Savremena administracija, Beograd, 1977 ..

9

J

\'id ispoljavanja zajedništva u federaciji, javlja se društveno dogova­ranje iZ111ećlu republika i pokrajina"

Izložene karakteristike planiranja govore o tonle da iz ovako postavljenog sistenlU planiranja proizilazi načelo istovremenosti, kao jedno od osnovnih načela kojinl se on karakteriše.. To znači da sc proces planiIania odvija na svi111 punktovima istovrelneno i paralelno, tj, kako na 111iklO, ta!\:o i na 111aIcro nivou. Pored načela istovrenlenosti, koje predviđa paralelno priprel11anje, donošenje i ostvarivanje pla­nova, sistenl se karakteriše i načelom kontinuiteta. Reč je o godišnjoj evaluaciji planskih kretanja i neophodnim promenama u planovima proisteklim iz promenjenih uslova u kojima se elruštveni i privredni razvoj odvija. Uz to sistem samoupravnog planiranja, kao što je već istaknuto, predvićta obaveznu razmenu informacija iZlneđu subjekata li razniUl faza Ula planiranja i u10že se reći da je zbog usvojenog me­hanizma donošenja odluka informaciono veoma intenzivano Sve to po­kazuje da je u pitanju veoma složen sistem, sa širokim obuhvatom kako subjekata, tako i pitanja koja reguliše.

1.3, Potencijalni efekti nedograđenosti u sistemu društvenog planiranja

L3.L Složenost sistema društvenog planiranja kao faktor određenih nedograđenosti

Sistem samoupravnog dnuštvenog planiranja zasnovan na Us­tavu i Zakonu o osnovama sistema društvenog planiranja i o Društ­venom planu Jugoslavije, predstavlja izvanredno kompleksan mehani­zam čije će uspešno funkcionisanje zavisiti od dalje razrade i konk­retizacije raznih nedovoljno usavršenih i izgradenih elemenata. Ka­koko je u osnovi novog sistema planiranja intencija da celokupnim procesom društvene reprodukcije ovlada udruženi rad on je postav­ljen na širokoj, demokratskoj osnovi i ima nesumnjivih društvenih vrednostL Nesporan je značaj društvenog dogovaranja i samouprav­nog sporazumevanja kao osnovnog metoda odlučivanja udruženog ra~ da o pitanjima razvojne strategije privrede. Pravci proširene repro­elukcije bi se na taj način stavili pod organizovan uticaj udruženog lada. Reč je u suštini o ostvarenju intencija da se planiranje sa mikro i makro nivoa integriše u jednu celinu, pri čemu se ciljevi i sredstva razvojne politike razmatraju i usvajanju na raznim nivoima odluči­vanja. To je ujedno i način usaglašavanja različitih pojedinačnih i dru­štvenih interesa na različitim nivoima organizovanosti udruženog rada

Kao što je istaknuto ranije, sistem društvenog planiranja veli­ki značaj daje planiranju u osnovnirn organizacijama udruženog rada" Ovde treba istaći i to, da je on pr"enstveno usmeren na jačanje za­jedništva osnovnih organizacija udruženog rada u sistemu proširene reprodukcije i na smanjenje uticaja kratkoročnih i konjunkturnih hiterija kod investicionog odlučivanja,. Svesni uticaj društva na pra­vce i strukturu proširene reprodukcije, kao i značajnu ulogu udru .. ženog rada u tom procesu trebalo bi da obezbede sledeće karakteristi-

10

ke planiroanja: . obavezn~st planiranja, o!'aveznost u usklačlivanju plano­:ra l lZ:Is~vanJu plansluh" zadataka: n~celo isto:"lcn:enost1 priprenlanj2 l dono~er:Ja ~lanova,. nacelo kontmuliteta planllan]U, kao i naglasak na znac~Jnostl srednJ~ročnih i dugoročnih planova u uSlneravanju to­kova pnvrednog razvoJa

Utvrđeni plincipi planiranja, metod donošenja odluka, kao i mno­g0)oroJ:r:ost .subjeka:ta planiranja sa jeelne stlane, i ,robni meh'\ll1izam pnvređlvanJa sa SVim svojim inlplikacijanlu sa druae strane, uz odsus­t-,o bilo kakvilI stranih iskustava č.ine proces elr~št\'eno" planiranja višestnlko složenim. I riako se II osnovi si.stelll karaktclliše ~nizonl pozi­tivnih osobina an sadrži i odredene nedostatke koji pre svega proizilaze IZ kompletnosti i nedovoljne izgračtenosti njegovih mehanizama i ele­menatao

. . Ako. se po~e od ,daLe procedure planiranja, jasno je, da su od­:rOSI Izmedu raznih subjekata u toj meri složeni da planiranje zahteva ~zuzetl~o" vr~emensko "angažovanje svih učesnika odlučivanja. Ako se, na­Ime, postUJl; sva nacela na kojima je sistem zasnovan n10že se konsta­tovati .da :rJegov~ spr~voder:je iziskuje izvanreclno visok nivo angažo­"<lll:0Stl p'rl\'-l'e~e. l .cin.rstva, l to barizo d,:a razlogao Torba prvo, dmati :r :;rdu o:"em~ ],oJe Je potrebno za donosenje S!opstvemh planova i drugo, JOS .~':U:I p.enod neophodan za us.aglašavanje mnogobrojnih i objektivno razli~ltill mt~resa putem mehrumzrna samoupravnih sporazuma i ellUŠ­!"enili dogoV\OTao Uz :0, .a s obzirom da se uslovi razvoja stalno menja­JU, zbog ~el,: l(Ontmult~ta se nameće potreba odgovarajućih izn1ena, kako u planOVIma, tako l u samoupravnim sporazumima i dmštvenirn dogov~a:tima, što znači da jednom prihvaćeni planski ciljevi moraju 1'0-.?lega~l povr~enlenon1 usklačtivan ju i revidiranju. U pravcu dužea' anrra­z~)VanJa subjekata deluje i primena principa istovremenosti. Ti~e su- u ~Istemu p~anin:nja oirnp~ici~no sadržane odredene potencijalne slabosti J~r se. drustvenI troskovl nJego~og uspešnog fLmkcionisBlI1ja čine veon1a VIsokIm,!:!)

~', ." Osnovna p?z.itiv:1C~ karakteristika" sistema planiranja demo­laatlCllost - pro~l~1 IZ veOlna naglasene uloge koju jma društvena !(<?~~o~er:~a .pI~mr·an.Ja II ~as,. Dru~~v<:n~ komponenta planiranja pro­IZIlaZI I~ cmJ~ce da plamranje vrSI Izblor izmedu velikih dinamičldh a~terr:ativa . dlU;,.tveno-ek,?nomskog razvojao Opšte je poznato da pIa­:rrr8Jl1Je pored CIStO strucne komponente sadrži i snažno .izraženu dru­stve.r::r komponentt: s c;bziroI? ela r~ne alernative budućeg razvoja u ~ azlicltom s!ep~:r:u 1 ne.l,eclnalQoJ mell omogućavaju realizaciju različitih mteI~s~ p?Jeclinil~. drusl"~mh stmktura; Različiti, pa i konfliktni in­teresi .1 preferencije raznilI delova clnrstveno-elwnomskocr sistema eli­~er~~cl!rano se os.tvaru)u pri različitinl razvojnim alternativama i stra­teg\Jamao Stoga Je pl'II'oclno, da su subjekti pjankanja zainteresovani ~a IZbor ne ~~o s~pstvenih već. i širih c!rušl"enih ciijeva. Pm'ed to "a sto. s:' u r::zlrc:~tom IZbor::y !'azlič~toj mopi reflektuju pojedinačni inte­reSI : asp~'acIJ~, u razlrcltoJ men se raspodeljuju i brojni pozitivni efekt~ planu'anJa kao faktora svesnog usmeravanja razvoja. Ovde se polazi od pretpIostavke da dobro organizovffilo i efiikasno planiranje

8) Na ove potencijalne slabosti sistema planiIanja se ukazuje i II M Schren1c, C. Ardalan, N.A. El Tatawy, opus, cit,

11

poboljšava alokaciju proizvodnih činilaca i efikasnost njihovog koriš­ćenja d da se .otuda proistekli ef;=kti u različitoj mori mogu raspodeliti na <lazne subjekte. Otuda postoje ·i razlike u sta,iovima pojedinih de­lova privrede prilikoD1 odlučivanja o razvojnoj stratecriji. .

Ako je planiranje efikasno i dobro organizovan~pozitivni efekti svesnog llS!11Cra1..'anja i kooniiniran'ja prcovlačluju najverovatnije II tal toj meli da postaju vidljivi ne samo na nivou cele privI'ede li društva' već i svih njenih delova. Tada postoje realni osnovi za jednostavnijL; proceduru izbora zajedničkill ciljeva, s obzirom da se interesi i žeije subjekata vezuju za opšti rast i progres k\oji predstavlja za sve sub­jekte ujedno i ·put za ostvarenje sopstvenill razvojnil1 želja •. U toj situaciji je iznalaženje zajedničkill ciljeva u velikoj meri olakšano čak i pri postojanju značajnih razlika, Fored toga što dobro organiztovano i postavljeno planiranje skraćuje proceclmu dogovaranja, ono omogu­ćava da se dogvalajne o zajedničkim plansikin1 ciljevin1a l usaglaša­vanje interesa odvija samo u oblasti ključnili odluka i opredeljenja., Naime, da bi se osigurala komponenta demokratičnosti planiranja nije neophodno da se svi nosici ocllučavanja izjašnjavaju o svim pitanjima razvoja. Važnlo je u tom ·konstekstu izvršiti izbor [lajširih društve[lih ciljeva na sanloupravnoj osnovi. Ne sme se izgubiti iz vida čiITljenica da planiranje ima i tehničku komponentu, Imja dolazi do punog izražaja nakon demokratskih usvojene razvojne strategije. Donoseći najvažnije ocllul(e !e pravcima budućeg razvoja na bazi demokratske procedur'e obezbeđuje se prvo afirmaoija društvene komponente plankanja, koju tehnička komponenta sledi i, drugo, da se tebniČika str'ana planiranja rnanj[estuje preko tekućeg i operativnog izvršavanja planskih ciljeva i zadataka.

132. Sistem planiranja i različiti nivoi udr'uženosti rada

. U ?kviru oviJ: razmatlanja dva momenta zaslužuju posebnu paž-nJu kajo I odgovaraJuće mesto u daljoj institucionalnoj izaradnji našea

sistema. P·rvi momenat se odnosi na razlikovanje subjekata planiranj~ s obzirom na nivo udruženosti r ada i šlriITlu društveno-ekonomskill in­teresa. Drugi je vezan za mehanizam odlučivanja, tj, za utvrđivanje op­timalnill društvenill nivoa odlučivanja i podr-učja dogovaranja i sp;ora­ZUll1evanja. Čini se da su u ovom trenutku ovo ldjučne taake usavrša­vanja organizaoione strukture planiranja. Naravno, ništa manje zna­čajan nije ni problem izrade jedinstvene metodologije planiranja, kao i naglašavanje važnosti !ostvarivanja planova, s obzirom na činjenicu da sistem planiranja ne može postati efilmsan 'regulator društveno-ekonom­skill procesa aim se problemima realizacije planova ne pok1anja po­sebna pažnja.

Što se prvog momenta tiče, potrebno je istaći sledeće. Sistem društveI1log planiranja koji se zasniva [la šk'Oko devinisanom mehaniz­mu društvenog dgogovaramja i samoupravnog sporazumevanja kar'akte­Ilse .se odsustyom . hijerarhije. planova (ili. subjekata planiranja). Kalm u njemu ne postojI hIJerar1lIJa planova, SIstem pledviđa da se na bazi prmcipa istovremenosti planovi pojedinih subjekata pripremaju i do­no.se kroz .više sulccesivnih faza. Načelo !istovremenosti pojedinih faza pnpremanJa i donošenja planova je u suštini i proces usk1ađivanja in-

12

:rensa brojnih ~ubjekata .. TI:eba doda~i, ela pošto sc sistem planiranja bazna ,1 na ~lacelu J(OntlnuIt~ta~ to Je proces usaglašavanja interesa ~rek? .mehaJ:"llzma dosovar,2lllJa l ~por:azumevanja kontinue1an, Ovako kOI~I.pU":':. SIstem drustyenpg IJlanu'anJa u Pl1l10j meri respektuje real­nos . Iaz!I.Cltl~ mteresa 1 polazI od samouprav::nog demokratskog siste­ma odl~cIvar:Jao St?ga, treb~ istaći da ie sa usvojenin1 načelima li sup­rot'.'ostI rm:!,kova;:rJe ~medu 1i1išill i nižih nivoa odlučivanja II smislu stn!ktno dehl1lsar~ih hijerarhijskih veza. PotreblliD je, mećtutim, istaći i t~ da. postoje sustmske razlIke lzmećtu raznih nivoa odulčivan ja ii pla-ruranJa. '

. U svakom .sistemu pl~niL~nja postoje ,razni nivoi odlučivanja tj. :,e~~ lzmeđu subjekata planu'arlJa ala "stom dli različitom nivou .. Gleda­JUCL s~ aspekt~ subjekata postoje veze i uticaji horiziontainog i vertikal­:'.0(5 tIpa: Honzon~alna pov,?zanost implioira .interakcije izmedu Tazli­cItih nosIlaca planHan]a na IstOIn nivou, a veltikalna obuhvata složene međusobne odnose izmedu višil1 ·i nižih nivoa odlUČivanja. Odlučujući n~ Ta:-nin1 nh~Q.ima ~vpojedir:!~n. pitanjima bu~ućeg razvoja (nosioci pla­::'ll:anJa ~e k~ral~tensu razh;:ltln1 sposObnosLl!11:l sagledavanja užih i SIHh drustvemh mteresa. Vec po pri.rocIi svoje aktivnosti, a i sa stano­višta nmkcij!, koje obavljaju.' posloje ocirećtenc,ne beznačajne, razlile lzD1eđu :raznIh nosIlaca planIranja. P.rema t0I11C, iako sisten1 samoup­H:ynog 1?~an.iranja ne. razlikuje viš?, i niže nivoe odlučivanja li pogledu hl]er-arhljsln utvrđenIh veza postOjI značajna razlika između Taznih ni­voa odlučivanja s obz.irom na prirodu pilanja i na -širinu društvercih interesa koji se ma raznim nivoima rešf('vaju j sagledavaju.

" . Bitno je pni tom rn:at~ ':'. vidu. ela su .različiti nivoi odluč1vanja lstovleI?eno" l raznI s~up~JeVI !J2~'1 -obliCI samouprav;n)o udruženog rada. Pravo l duznost planIranJa, rnatu1e, radnici ii radni ljudi ostvaruju II Sarr:~:lP!'aVni~ ~r:ganizacijmna i zajednicama s jedne, i -ll društveno­pohtlcl~un z.aJ~arllcar:na !~a druge ~~:ane" ~:nači da su radni ljudi kao osnovnI nos lOCI plan::~1?Ja na ·razhclte nacme smnoupravno udruženi i P!-e.ma tom~ sa razlicJtlh a~pckata donose odluke o celini ili o poje­dmnn .de!o.vlma proc.esa ~I:ustvene '"ep:-odu~cci.je. Razmtaranje raznih pi­tanJa 1 elIjeva .r~c.:z:r0.l,a ~r'Sl se. na TaZUlffi nIVOIma samoupravna udruže~ nog lada. ~aZhCl!l nn~oI planIrar1]a se -razlikuju 11 suštini prema širini obuhvatanja drustveruh mteresa i predstavljaju oblike intearacije sa­moupravno udruženog racla.~) Pri tom se razlikuju n10gUĆno~ti analizi~ rru:j~ i ~e.šavanja pro~lema pl10~irene reprodukcije i o-stvarivanja raz­:,o,]nih, CIljeva na r~nln: ~.t.ep7nrrna samoupra-\mog uruluživanja. Jasno Je, da 1e sagledavanje opstI]Ih mteresa vezano za više nivoe odlučivanja. Kalm j~. u n.ašem si~temu o~novni nosilac planiranja udruženi rad,' to se ~dl'::~IyalO)e 5'.(1nosI na celmu. procesa repI'odukcije ili pojedinih nje­~~)Vih. SITiIl l uzlh delova u za",snosti od stepena samoupravnog udru­zIvan1a rada, I u tom smislu je diferenoiranje ·raznih nivoa odlučivanja neophodan preduslov uspešnog funkcionisanja sistema planiranja i pre­dstavlja p)odručje za dalju razradu i usavršavanje sistema u pravcu njegove operacionalizaeije,

n) Det~jnija analiza ovih aspekata plamranJa data je II R Lann' (redaktor) l!)rustveno planiranje i proširena reprodukcija (II faza makropIojekta Pri~ vredni sistem SFRJ) Zagreb, 1976 I

~."....o.

l'!' \ . . \ rj

Oo • ~" .. ~ ....

13

Na ovon1 l1lestu treba istaći ela nenlaju svi planovi, iako nisu hijerarhijski struktuirani, 1sti značaj ni II .našeul sistemu planiranJa. Jasno je, da je uprkos širokoj decentralizaciji odlu6ivanja i jačanju ulo­ge osnovnih privrednih jedinica u odlučivanju o svim bitnim komp;o­nentama budućeg razvoja, značaj pojedinih nivoa planiranja razHičiL Gledano u tonl kontekstu posebno se čini važnom uloga društvenog plana na nivou cele privrede. S obzir',om da ,izražava zajedničke najopš­tije interese čitave privrede .j naše samoupravne zajednice važnost clruš­tvenog plana federaoijeistaknuta je i u Ustavue Kao osnovni inst!"u­ment obezbeđenja daljeg razvoja socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa, stabilnog i sIdadnog raz\čoja privrede kao celine, poboljšanja ekonomske pozicije zemlje u međunarodnoj podeli rada, bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenill republika i SAP Kosova i daljeg jača­nja odbrambone sp:osobnosti zemlje ,i stepena društvene samozaštite plan federacije se po svom značaju suštiinski razlikuje od planova ,?s­talih društveno-političkih zajednica,a naravno, i privrednih i vanprH;­rednih subjekata. Stoga okosnicu našeg s.}steIna smnoupravnog planI­ranja treba da predstavlja i pored snažno pr'isutnih tendencija prošire, nje kruga subjekata odlu6ivanja, društveni plan federacije.

U l~ontekstu problema hijerarhije subjekata planiranja pažnju zaslužuje i utvrđivanje optimalnih nivoa pojedinih odlukae S obzjrom na postojanje značajnih eksternih ekonomija i disekonomija u savre­menoj privredi i dl1.1štvu, opšte je poznato i prihvaćeno, da nije mogu, će loceni!i sve pozHivne iH negativne efekte pojedinih investicionih od­luIca na nižim nivoima, te da se javlja potreba šireg posnlatranla odre­denih interesa i formulisanja zajedničkih ciljevae Kako objektivno po, stoje razni, pa i protivrečni ilnteresi pojedinih delova sistema, a kako na nižim nivoima nije moguće utvrditi sve eksterne ekon:omije eviden­tna je potreba za utvrđivanjem optimalnih nivoa odlu6ivanja ,i II samo­upravnoj privred L Tu potrebu po.iačava 1 činjenica da realizaoija odIe­členih odluka iziskuje duži period angažovan ja subjekata planiranja što u uslovima neizvesnosti može sadržati nove potencijalne kC<llflikte koje je potrebno ,izbeći u procesu usklađivanja različitih interesae Zbog slo­ženosti usldađivanja različitih hIteresa pojedinih delova privrede i raz­nih društvenih struktura, problemu utvrdh'anja optimalnih nivoa plani­ranja i odlučivanja neophodno je posvetiti :odgovarajuću pažnju_ so~ cijalistička samoupravna privreda -iziskuje takav sistem upravljanja l

usmeravanja koji će efikasno, ali uz poštovanje osnovnih mačela plani­ranja, razrešavati protivrečnosti i donositi odluke na liniji društvene ioptimalnosti. Da bi se uspostavio takav sistem regulisanja i upar-vlja­nja društveno-ekonomskim tokovima potrebno je poći od višestepenog oblika organizacije privrede"

Privreda je, kao što je opšte poznato, složen dinamički sistem sa relativnom samostalnošću njenih sastavnih elemenata, ali istovre­meno i sa čvrstom medusobnom povezanošću svih tih delova. Priv­redu sačinjavaju podsistemi različitog nivoa i značaja. od osnovnih organizacija udruženog rada pa sve do republika i pokrajina.lO) Ti

14

l0) O potrebi vlšestepene organizacije privrede videti II N Čobeljić Privreda Jugoslavije (Rast, struktura i funkcionisanje) knjiga II, Savremena admi­stracija, Beograd, 1974

podsistemi imaju svoje specifične smnostalne interese i ciljeve, s lim što su širi interesi vezani po pravilu za više nivoe odlučivanja. S ob­zirom na složenost mečtusobnih odnosa raznih podsistema, rukovode, nje i upravljanje prhTedom nije lll0gUĆC II celini i:;-:vcsti iz centra ve­likog ekonomskog sistema, \ cć je potreban odreden stepen decentra­lizacije odlučivanja __ Decentralizacija pri iO,ITI treba da označi racionalni raspored funkcije upravljanja na n1I1ogobrojr:e kO!1lponente sistema zbog samostalnosti tih komponenti sa jedne, i složenosti upravljanja privreclOITI, sa dl·uge str ane

Da bi decentralizovani sisienl odlučivanja lTIogao uspešno funk­cionisati potrebno je da su ispunjena bar dva usluva. Prvi se svodi na to da se višcnivoska organizaciona strul~tura privrede TIlOn} bazirati na racionalnonl rasporedu funkcije odlučivanja, s tinl da se na raz1ičitinl nivoima odluke donose na san10upravni način. To znači da se na raz­ličitim nivoima udruženosli rada dono"c odluke od različitog društve, nog interesa i značaja To 111ečtutinl, s druge strane znači, da decen­tralizacija odlučivanja nije jednostrano vcziv"}~~c kompletnog odluči­vanja za nivo osnovnih privrednih jedin: r..:-;:: ;~.'..:kovol1ene mikro kdte­djuma i sagledavanjenl sopstvenih 1:ltcrcsa na tržištu, OSl1ovne orga­nizacije udruženog rada nisu u stanju da na l~ompetentan način odlu­čuju o n:lZnin1 pitanjima nlakrockor:omsko!; l:~l;'<lktera i najšidn1 dru­štvenim interesin1a. Drugi uslov za cfik8.sno funkcionisanje decentra­lizovanog 111ctocla odlučivanja čini r aspc1bgan ic jedinstvenin1 sistemoIll informacija Da bi razni subjekti, t je p".)sicecmi mogli donositi pravil­ne, a i sa šireg društvenog stanovišta oDravclane odluke neophodno je da raspolažu svin1 rclc,ralltnin1 infornlflcijan1a.

Kao što iz prethodnih razmatranja proizih~i decentralizovani sistel11 upravljonj8 ne znači jednostrano vezivanje konlpletnog oclluči~ vanja za niže podsistcnlC privrede_ On ne isključuje već pretpostav15a donošen.ie najvažnijih odluka na ,"išim nivoima Polazeći od toga dn privreda nije prosti zbir svojih komponenti i cla stoga optimuI11 nn nivou povrede kao celine ne proizilazi automatski iz optimizacije ci­Ijc,-a osnovnih privrednih jedinica stav da za razne odluke treba utvr­diti optimalne društvene nivoe čini se jedino prihvatljivim Ili kako to N. čobe1jić nanlašava, potreba za preciziranje!ll optinlalnih društve­nih nivoa odlučivanja nastDjc iz opšte poznatog stava da )spaianic!11 i saradnjom ovih delova postižu se novi viši sistemski kvaliteti koli izviru iz celine sistema a ne direktno iz elenlcnata koji ga fornliraju({ _ll) Prema tome postoje društvene koristi koje pojedini podsistemi ostva­ruju bilo iz delatnosti drugih podsistema ili funkcionisanja sistema kao celine. S obzirom na egzistenci ju značajnih spol jnih ekonomija ili disekonomija s jedne stranc, kao i na nemogućnost da se na nivou pojedinih podsistema one u celosti ocene i sagledajU, sa druge strane, potreba za donošenjem odluka od šireg dnrštvenog interesa na nivou širih dnrštveno-ekonomskih celina je potpuno evidentna. Pri tom ie od neobične važnosti naglasiti da je uslov za efikasno funkcionisanje kalw sistema II celinie tako i pojedinih njegovih delova, takav višeni­voski raspored funkcije odlučivanja koji će na agregatninl nivoinla obuhvatiti donošenje najopštijih odluka i to pre svega na području

11) N Čobeljić, op cit

15

occzbcclcnja jedinstva priV] ede i postiz:tnja društvenog optin1U111rt II odlučivanjl.L Usko povezano sa OVl111 p.roblc111ima je i drugi istaknuti 1110I11Cnat vezan za plihv;)ćcni I11chanlzanl odlučivanja o društveno­-el;,:ol1OJTIskim kr etan jirna.

. . Kada je Y2Č o zn~čaju c~ono~enja odgovarajućih odluka na višinl 111voln;~ ,J;_g[mlZOV,,~nostl .. udruzcnog l~ad~ neophodno je insistirati na dC!:10I..l.atsl\..on:, na.cII1U l1.1lhovog donosen.la tl skladu sa pI"incipinla od­~uclvanl.a ,:ItVlđ~ntnl u Ustavu. Uz zadovoljenje tog uslova najvažnije l .~a r;al'llsenl nn:ou d~12etc oc;!Iuke treb~lo bi da ~e prihvate kao ogr'a­n.lcenJa na sledece~ I1lZe!;l nIVOU ag.reglranosti društveno-ekonolnskog sIstema, Na tOTIl 111zem nrvcu, nadalJe, demokratskinl puteni utvrđene ?dluke .trebalo bi da predsavijaju oc1reclena ograničenja i okvire u ko­.luna br se kretale odluke donesene na sledeĆem nižem nivou ali uz puno, PC?štovanje os.nc:~'nih v pri~lcipa mehaniz111a sporaztunevan {a i d6~ govaranJa odgovaraJuclh l1cesnlka,

.. P~laze.ći od ova!\:vog .. nači~~. st.l'uktL~ril"anog odlučivanja sistelTI plannarlja ~I predstavlJ~o 1.uJelaL11jskr ureGenu celinu, sa dosta jasnim I p:egledanu?l razgrnmcenlem kompetencija pojedinih nosilaea plani­ranJa. S. obzIronl, da se s51 porastom broja subjekata i broia pitanja nesagledIvo ,povecava slozenost odgovarajućeg- lJostupka odlučivan ja, tc? .. su za efIkasnost samoupravnog sistema planiranja pronlenc na 'li­nIJI v razmatra~ih od ključnog značaia. Ako se pnflE' od ovih aspekata dru.stv,eno ra~1011al:l0g rasp01ec1a odlučivanja n"!o:~e se konstatovati Otl dalJ~ IzgradnJa naseg sistema planiranin i ce1oknD!lOf! sistema odluči­vanJa tI:'eba .da. obuhvati kako utvrčliv2n5~ strateški značainih odluka na r~;.nllT~ nIVOIma .odh~čiv.ania~ ta1;:0 i subjcl:atn koH se l}oia-vljuiU" u odlucrvanlu na raznIm nrVOImrr, L) , "

1.3.3. Mehanizanl odlučivanja kao komponcnt[1. sistema planiranja

v I~ pr~thodnih razmntrnnia proizilaze i neki osnovni pravci usa­vrsav~nla slstcn1a samoupravnog sporazun1evanja i društvenog dorro­varanla kao osnovnog metoda odlučivania 11 našenl sisten1u" Me11ani­z~nl sanl0uplUVnOg. spora7.l.unevanja i društvenog dogovaranla, koil treba da. Iepre7.entme rezultate hori70ntalne, vertikalne i prostorne po­:Teza~ostl. p~sebnih ,i , z~i~~lničkih . int~resa udruženog rada, i koji na l.aznIm 111V(;Hma d;termW1SU planIranJe tokova nroširene reprodukcije Je nes~gle:I.l'vo .sIozen, .. Us~~d torra se procesu odlučivanja i nameće po­treba jasmle dlferenelJacrle odluka koie se na raznim nivoima donose Takoete se čini neophodninl svođenje broin pitania o koiima

c se dogo~

v~ra !lu re!ativno m~.nji. bro.J. Ne ispuštajući iz vida činj€micu da ie' u p.JtanJu nalo~~Ihvr:tnlla .1 nalkarakterističnija institucija samoupravnog s~st~m~. odIucrva~.1a, k~la s~ '-!- našol v~šen~cionalnoj zajednici II prak~ Sl re.lc:t1vr:o u,spesn? prImenlUle, treba IstaCI da su prisutne broine ~!a~ bostI I teskoce - Izazvane kako objektivnim, tako i subjektivnim fak-

16

12) U t0l!1 pravcu se predlažu i rešenja II radu Lj Madžara i MOstraćanina »Dl'ustveno dogovm-anje o osnovama plana kao element sistema društvenog dogovaranja«, Elwnomslm misao, br 2, 197B

torima lJ) Ti objektivni faktori proizilaze iz nedovoljne institucionalne izgr ačtenos Li sistema dogovaranja i sporazuluevanja i visoke složenosti sistema smnoupravnog planiranja" Naime, suštinska demola'atska kom­ponenta planiranja, koja se ogleda u donošenju svih planova na osno­vu prethodnog dogovaranja i sporazU111evanja implicira II praktičnom sprovođenju razne teškoće i usporava donekle proces efikasnog utvr­đivanja planskih cil jeva .. Time što se u zakonskim dokumentima in­sistira na uključivanju svih subjekata planiranja u proces dogovaranja i sporazumevanja, kao i usled činjenice da njihovo zaključivanje treba da prethodi izradi planova svih nosilaca, proees planiranja postaje veoma složen i pun potencijalnih neefikasnosti")

Opšte je poznata činjenica da efikasnost planiranja u dobroj nleri zavisi i od njegove organizuvanosti. Cini se, da je upravo II no­vom sistemu tom aspektu potrebno posvetiti izuzetnu pažnju da bi mogaoprodukovati sve svoje potenciialne pozitivne efekte. Zbog toga što postoji izuzetno veliki broi subjekata planiranja, kao i zbog toga što su brojni načini usklaćlivania posebnih i zajedničkih interesa pu­tem mreže sporazllnlcvanja i dogovaranja nesaglediva kon1pleksni, i na kraju zbog mnoštva odluka koje treba donositi, osnovna karakte­ristika planiranja, demokratičn6"S't, može da bude u praksi dovedena u pitanje.

Preterano široko područje dogovaranja i sporaznmevanja, koje istovremeno uključuje veliki broj subjekata, može dovesti do toga da se razmatranju najvažnijih pitanja ne posveti dovoljno ozbiljna pažnja i da se strateške i operativne odluke ne razliku ju usled nedostatka vremena i nl0tivaciie za rešavanje svih pitanja. Kao što to praksa pokazuje slabosti uhodavania novog sistema, kao i navedena nedogra­etenost sistema prouzrokuiu docnie i nedovoljan kvalitet odluka, tj. bitno utiču na njegovu efikasnost.'') U tom pravcu je neophodno iz­vršiti dalje promene i usavršavanja,

Da bi se osi!!tuale kako demokratičnost, tako i efikasnot sistema planiranja potreb;}o je dalie usavršiti i konkretizovati niegove ele~ mente u sledećem smislu. Kao što je već istaknuto, potrebno je os­tvariti racionalniju raspode1u funkcije odlučivania s tim da se za raz­ličite kategorije odluka preciziraju optimalni društveni nivoi njiho­vog donošenja. 16

) To znači. da bi se na različitim nivoima organizova­nosti udlUženo~ rada donosile razne odluke i to uz puno respelctova­nie širih interesa Proces dogovaran.ia i sporazumevanja trebalo bi slconcentrisati na domen najvažnijih stratešlcih odluka, koje izražavaju

13) N Cobeljić, ··Nesklad izmedu ciljeva i sredstava - hl'Onični nedostatak naših planova--, E1mnomsltaa misao, br, 4, 1978

14) S obzirom na značaj mehanizma samoupr-avnog sporazumevanja i društ­venog dogovaranja kao metoda donošenja odluka poseban deo ove studije je posvećen analizi tih problema, te se 'na ovom mestu ne raspravlja o tim potencijalnim problemima

15) Nešto detaljnije o ovom aspektu funkcionisanja sistema planiranja videti Lj Madžar i M. Ostraćanin, "Društveno dogovar'anje o osnovama plana kao element sistema <i'ruštvenog dogovaranja«, ElconomsIta misao, br. 2, 1978

16) Na tome s razlogom insistit'a N Cobeljlčj Videti, opus cit.)"

17

važna društveno-ekonomska opredeljenja, dok konkretni načini njiho-, ve realizacije ne bi predstavljali predmet široko postavljenih okvira sporazumevanja, Kako se time Ulože osigurati da različiti interesi dođu do punog izražaja u donošenju strateških odluka, konkretni modali­teti njihovog ostvarivanja ne bi trebalo da čine predmet daljeg dogo­varanja. U pitanju su po pravilu operativni zadaci, čiju realizaciju treba prepustiti odgovmajućim operativno-stručnim organima držav­nog mehanizma

Dalja izgradnja našeg sistema planiranja i sanl0Upl"aVnog odlu­čivanja bi prema tome morala poći od fiksiranja strateški značajnih odluka koje treba da budu osnova za sporazumevanje i dogovaranje, kao i od preciznijeg utvrđivanja onih subjekata planiranja koji u do­nošenju tih odluka treba da učestvuju, Drugim rečima, funkciju od­lUčivanja treba racionalno rasporediti ali uz puno poštovanje principa demokratičnosti planiranja Regulisanje pravaca kretanja strateških informacija u tom kontekstu bi se moralo dalje razraditi Moguće je za razne faze planiranja predvideti različite smerove priticanja infor­macija sa nižeg na' više nivoe, i obr-atno"l1)

Čini se da praktična primena mehanizma planiranja jasno uka­kuje na to da sadašnji sistem ne može efikasno funkcionisati ako se ne razgl aniče i ne preciziraju određene pretpostavke u oblasti orga­nizacije i metodologije planiranja Naime, funkcionisanje sistema pla­nir'anja se, uz poštovanje svih načela na kojima je sistenl zasnovan, sučeljava u praksi sa krupnim problemima Značaj institucionalne razrađenosti i društvene organizovanosti planskog mehanizma je bi­tan za uspešno funkcionisanje takvog sistema, i to kako u fazi pri­premanja, tako i II fazi koordiniranja izvršenja planova, Prilikom raz­matranja sistcnla planiranja mora se imati u vidu da je, s jedne stra­ne reč o sistemu koji inla visoke društvene vrednosti, ali i da su sa druge strane ograničene organizacione mogućnosti društva i privrede

Gledajući sa šireg aspekta, za efikasno funkcionisanje sistema planiranja neophodno je ozbiljno raspraviti i kompleks metodoloških problema kako bi se izgradila jedinstvena metodologija planiranja, uz striktnu primenu na svinl nivoima planiranja i odlučivanja. Razno­rodnost subjekata planiranja i njihovih interesa kao i obaveznost njihovog usklađivanja bi time dobili jedinstvenu analitičku podlogu, Jedan od ključnih izvora mogućih poremećaja funkcionisanja sistema planiranja bio bi time otklonjen,

Kao što je već naglašeno, sistenl sanloupravnog društvenog pla­niranja ne lllože uspešno funkcionisati bez daljeg izgrađivanja 111cha­nizma samoupr avnog sporazumevanja i društvenog dogovaranja, kao i bez adekvatnih uslova za njegovu efikasnu i dosle dnu primenu., Da bi mehanizam društvenog dogovaranja j spolazumevanja bio efikasan veoma je važno raspolagati sistemom informisanja prilagođenim os­novnim karakteristikama procesa planiranja, Naime, usled informaci­one intenzivnosti sistema planiranja njegova uspešna implenlcntacija zavisiće i od brzine priticanja i sinhronizovanosti tokova informacija

18

17) U tom kontestu su zanimljivi predlozi S, Ostojića, ~.Neki problemi pl'ak­tičnog funkcionisanja društvenog dogovaI'anja o os novama planova~" E1\O~ nomska misao. br. 2, 1978.

Potrebne infornlucije II različitinl fazmna planiranja, kao i za različite vrenlcnske horizonte zahtevaju detaljnu razradu informacionog siste­m~L U tom pra\'cu ie selekcija informacija Z~ različit~ vrste nosil,,:c~ planiranja vconla važna Ovo tilTI prc ako se lIna .U VIdu da prevelIkI bl'oj informacija dovodi cIo zagušenosti na određenIm punktovIma, kao i da nedovoljnost i nepoznavanje ključnih param.etara On~l?ogućava pravilno donošenje odluka, Pored toga, ,potrebno Je raz:adrtr adekvo~­tan infor-macioni sistenl, da bi se stvorIle osnove za efikasno odluCI­vanje na svim nivoinla,

I na haju treba dodati dajc bitan element uspešnog funkcio­nisanja sistema planiranja i ostvarcnja društvenih opr<:delj~nja na kojima se on zasniva, obaveznost planova II poogled:r realrzacrJe o d?go­varenih ciljeva i zadataka raZVOJZL Bez nagl.a~ava?Ja o.vog znacaJn,?g e1en1cnta sistema i insistiranja na ohaveznostl IzvrSaVanja dogovorenIh ciljeva razvoja, sistem planiranja ne može postati efikasan instrumen~ regulisanja privrednih tokova Po sebi se razume" da od usklađenostr projekcija i kvalitetno uraćtenih planova Ll dobroj meri zavise i mo­gućnosti"t>stvarivanja planOlTI obuhvaćenih ciljeva~ .~_~" __ ,

1.4 Neka iskustva vezana za primenu sistema samoupravnog planiranja

U primeni se novi sistem planiranja s:ročava ~a raznim objek­tivnim i subjektivnim teškoćama. Van sval~e .le sumnJe da ,.ovako k';l!1: clpuani sistem raspolažc nizom predn~)Str, r~ko, vaJJa ~:,er d!, v,ec I njegova kompleksnost im.plicira m,ogucr;ost, Jav,IJanJ~ vIse teskoca. u sprovođenju u komparacrJI sa manje slozenrm sr,sten;rma Usled ~kIJu­čenja svih subjekata odlučivanja u proces pI~nlran]a stvore~a .~e os­nova za ispoljavanje svih individualnih, kao l ~a r~zmatra!1Je ~ .usa­~bšnv,mie raznih interesa, Obaveznost usklađIvanja raznIh CIljeva i ptincip istovremenosti čine proces odlučivania vanredno složeninl. Usvojeni principi planiranja u kombinaciji sa obavezniIn razmenjiva­njem informacija između subjekata planiranja trebalo bi da doprinose teorijski gledajući donošenju realističnijih i iz različitih uglova osvet­ljenih odluka,

Na efikasnost i uspešnost funkcionisanja sistema planiranja, mec1utim, utiču razni faktori. Na prvom mestu treba istaći odsustvo dovo l jne operacionalizacije planskog sistema kao determinante nedo­voljne uspešnosti njegovog funkcionisanja. Drugi razlog egzistencije raznih problema u praktičnom sprovođenju planiranja jeste, nedovolj­na razrađenost nekih fundamentalnih principa privrednog sistenla i konsekventno institucionalnih okvira funkcionisanja i tržišnog i plan­skog mehanizma Pored ovih, važan faktor' uspešne implimentacije druŠtvenih planov," čini i efikasan ekonomsko-politički instrumentarij kao bitna cleterminanta realizacije planova. I na kraju treba imati u vidu i uticaj nedovoljno izgrac1ene i naučno zasnovane teorije i meto­dologi je planiran ja.

19

1.4"1. Neki enlpirijski i teorijski problenli vezani za inauguraciju novog sistema planiranja

Za ocenu II kojo nleti novi sislcnl planiranja, n0l'111ativiziran i artikulisan li nOVaDl Ustavu od 1974" godine ali II suštini inspirisan još i Ustavnim amandmanima počev od 70~tih godina, predstavlja stvarni, praktični i teorijski napredak II konstituisanju novog sistema sanl0~ upravnih odnosa i privrednog razvoja na tilu osnovanla, stoje nam na raspolaganju, u stvari dva reda nl0gućih ocena i verifikacija: jedan se odnosi na testiranje empiričkih rezultata planske funkcije upore­đivanjenl planiranih i ostvarenih rezultata na raznim sektorinla pri­vredne aktivnosti i u njihovoj ukupnosti, kao i testiranjem empirič­kih rezultata koji se odnose na sistemske performanse - preko kojih se u stvari i najvećim delom realizuje planska funkcija. Drugi vid oce­njivanja je kvalitativne prirode i odnosi sc na testiranje logičke vred­nosti i konsistentnosti, te stepena razvijenosti raznih teorijskih kon­cepata i formula koji se neposredno odnose na plansku i tržišnu funkciju našeg sistema

Prvi red testiranja ukazuje na značajna otstupanja izrneđu pla­niranih i ostvarenih ciljeva razvoja u periodu između 70-tih godina i početka 80-tih godina. Šta više, otstupanja se naročito odnose na de­latnosti kojima smo dali poseban planski prioritet i uključili u pose­ban predmet uticaja strategije razvoja i brige ekonomske politike Tako na primer. u poslednjem petogodišnjem planu 1976/80., planira­na stopa razvoja iznosila je 10010, a ostvarena 6,9%, tj. bila je za 30'iu niža. Neke oblasti industrije imale su još veće raskorake,lS) Grane i oblasti oz­načene kao prioritetne ostale su u najnepovoljnijem položaju Naročito je opalo učešće investicija i akumulacije u njima. Uočljiv je takođe i sve veći raskorak između planiranih i ostvarenih kretanja grana (elektro­privrede, saobraćaja, metalurgije). Planiranje i ekonoi11ska politika nisu u proteklom planskom petogodišnjem periodu ništa ili su "eoma malo doprineli smanjivanju gubitaka prioritetnih grana - te je očit nesrazmer u odnosu na poreske gubitke industrije izražene kod poljo­privrede, energetskometalurških grana, železničkog "Clobraćaja, itd. I drugi podaci pokazuju temeljna otstupanja planskih i ostvarenih ci­ljeva Planirani rast produktivnosti rada II poslednjem petogodišnjem planu po prosečnoj stopi od 3,90f0, ostvaren je po stopi od 2,40f0; pla­niran je rast izvoza roba i usluga po stopi od 7,8'iu, a ostvaren po sto­pi od2,6%; dok negde imamo i suprotnih tendencija: planirana stopa bruto investicija bila je 8,5°/", a ostvarena jc viša (9,10fu)

I drugi, još širi, podaci ukazuju da, uporedo sa planskim, sis­temske performanse u celini slabe u dekadi 70/80, godine. U periodu

20

lB) OvJ i sledeći empirički podaci uzimani su jz sledećih studija: Uslovi, mogućnosti i pravci đruštveno-elmnomsltog razvoja Jugoslavi.ie II

periodu 1981-1985. godine, red, Lj Madžar i Z. Popov, :izd.. Institut eko­nomsItih nauka, Beograd, 1979. Analiza o mogućnostima i pravcima đruštveno-eltonomsltog razvoja Jugo­slavije za period od 1981-1985. godine. Savezni zavod za društveno plan:i­ranje, Beograd, 1980, Analiza razvoja i položaJa privrednih delatnosti 11 p~riođu 1981-1985, Stu­dija, Ekonomski institut, Sarajevo, 1979,

i969/1979. god, rast društvenog proizvoda je opao sa 6,38"10 na 5,9"/0, industrije sa 8,3"/0 na 7,3OJu, zaposlenosti sa 4,5"/0 na 4"/0, produktiv­nosti rada sa 4"1" na 3,2"/0, realnih ličnosti dohodaka sa 30Ju na 2OJu,

Empirička analiza gornjih tendencija mahom upućuje na sis­lemske i razvojne elemente kao uzroke ovog stanja, Posle 1964. go­dine nivesticije u osnove fondove opadaju sve do sredine 70-tih (sa 34,50f0 na ispod 300Ju društvenog proizvoda); prosečni granski kapitalni koeficijenti ukupne društvene privrede rastu, pri čemu naročito pogor­šanje pokazuje poslednji petogodišnji plan, Ovome treba dodati i jako izraženu tendenciju opadanja stope akumulacije u narodonm dohotku Prema neldm autorima stopa akumulacije je opala u toku lO-tih aodina sa oko 17"/0 na oko 10"/0, U istom periodu stopa akumu­lativne" sposobnosti privrede pala je sa 10"/0 na 4OJu, dok su neki naj­noviji nalazi potvrdili da je poslednjih tri godine stopa akumulativ­nosti pala ispod 40/0, a II nekim važninl privredninl granaIna ispod 1-2'10 (poljoprivreda, saobraćaj, vodoprivreda), dok je u nizu ključnih arana akumulacija čak negativna, tj. gubici su veći od interne aklmlu~ lacije i kreću se li inlpozantnim razmerarna (energetika, nlctalul-gija itd), .

Planiranje i dugoročna politika bili su u proteklom penodu ne­moćni da spreče i značajne razlike u nivoima dohotka, i njil10vom pogoršanju upravo kod strateških grana, Tako je, na primer, sirovin­sko-bazni deo industrije zaostajao po nivou dohotka nad prerađivač­kim za či tavih 20"io, pri čemu kod niza grana i delatnosti ovog kom­pleksa zaostajanje iznosi čitavih 500Ju od društvenog nivoa (ugalj, koks, gvožđe, čelik, obojeni metalii) odnosno bilo je 700f0 ispod tog nivoa (ribarstvo, ratarstvo, stočarstvo),

Pomenimo samo još i raskorake u potrošnji koje plan i eko­nonlska politika nisu uspeli da spreče, niti da inl odrede racionalni način formiranja, shodno ekonomskim objektivnostima i zakonitostima, Tako su doprinosi i porezi na lični dohodak prvi put 1980. godine prekora. čili (u prvoj polovini godine) ukupan drnštveni dohodak izdat za neto lične dohotke, a lični dohoci opali su na oko 36'10 ukupnog dohotka, što je ujedno i najniža stavka učešća ličnih dohodaka u ostvarenom do­hotku postignuta ikada kod nas, Nasuprot tome, planski se nisu mogla kanalisati ni zadržati brza odlivania dohotka II neprivrednu potrošnju, Indeks porasta viškova prihoda liod nosioca finansiranja neprivredne potrošnje porastao je 1979/80, godine za 148,5"/0 (organi DPZ i mesnih zajednica bez federacije), povećavajući udeo likvidnih sredstava ne­privrede sa 32,30f0 na 39,3 ukupnih finansijskih sredstava ..

Empirički podaci o međunarodnoj zaduženosti privrede i o plat­nom bilansu, sve veća zavisnost proizvodnje od uvoznih inputa i sve nepovoljniji terms of trade - mogli bi upotpuniti skliku o izvesnoj nemoći planske funkcije koja se oslanja na novi ekonon:ski sistem ka<; i na sadašnja sredstva razvojne politike koja se ugrađUje u ekonomskr sistem i mere tekuće politike da bi ostvarila dugoročnije, strateške ciljeve ekonomskog razvoja_ . . . '" ... .

No, bilo bi neispravno ovakvo stanje rsldJuervo pnplsatl plansko] funkciji i planiranju kao potsistemu ekonomskog sistema i k~o naj­značajnijem elementu i realizovanju politike dugoročnog razvoJa. Jer,

21

4

uprkos na ukazana bitna poboljšanja i značajne inovacije koje su ugrađene novim Ustavom i postustavnim zakonodavstvom u novi priv­;'e<;ln! si?tem, u~rkos jasnih op;edeljenja za afirmaciju samoupravljanja l ]acan]a poloza]a neposredmh ekonomskIh subjekata u celokupnoj društveno-ekonomskoj reprodukciji, planiranje i planska funkcija "pa­te« i od niza ograničenja i slabosti, teorijske i organizacione prirode, koje su najvećim delom nezavisne od same planske funkcije (nalaze se u sferi još otvorenih teorijskih i organizacionih pitanja sistema, ili u sferi otvorenih problema teorije i prakse upravne funkcije, te se na taj način tiču i nerešenh problema teorije i prakse dugoročne razvojne politike). A samo delom se nalaze u samoj planskoj funkciji - i od­nose se na ograničenja i slabosti metodologije planiranja, organizacije plana i načina njegovog sprovođenja. Obe grupe kompleksa odnosa me­đusobno su u tesnoj zavisnosti, pri čemu su plan i planiranje u velikoj meri predodređenionim što se zbiva i u privrednom sistemu i u po­litici razvoja.

Verovatno da je prvo i najvaznIJe ogramcenje sadašnjeg sistema planiranja otsustvo konzistentnije veze i međuzavisnosti između vred­nosnih i ciljnih sadržaja, koji proizilaze iz ukupnosti socijalističke i samouravne ideologije i svesti, i njihovo transformisanje u određene, prioritetima označene, u vremenskom i prostornom okviru, definirane ekonomske vrednosti, a iz ovih integrisane u ciljeve i zadatke planira­nja .. U našoj naučnoj literaturi kod definisanja ciljeva iz vrednosnih sistema i sadržaja, može se konstatovati brojnost i polivalnost ciljeva, proliferacija vrednosnog sadržaja, različita poređanost po prioritetima, vremenska nedefinisanost ostvarenja, velika uopštenost, česta promen­ljivost u redosledima i prioritetima (iz planskog u planski period), implicitno sadržana ili eksplicitno iskazana nesaglasnost autora o »vred­nostin1a i ciljevima razvoja({ Iz ovoga proizilapi i l"azličitost II ope­racionalizaciji indikatora uspeha plana. Prema jedinima, merila us­peha treba uskladiti sa temeljnim određenjima društveno-ekonomsko a

sistema (samoupravljanje, društvena svojina, itd), dok drugi tumač~ ova merila samo kao radne hipoteze, kada preferencije društva nisu eksplicitno i jasno iskazane.

Odgovarajuća ograničenja vlednosnom i ciljnom kompleksu na­lazimo u dosada razvijenim teorijsko-metodološkim osnovama za nji­hovo konzistentno uobličavanje i regulisanje, s obzirom na ekonom­ske objektivnosti, odnosno ograničenosti plana Iako, naime, bez svake sumnje pretpostavljaju izvestan analitički napredak i značajan konak dalje rasprave i artikulacije teorije sistema upravljanja i pitanja koja ona postavlja, treba. ipak, biti veoma oprezan u vezi sa raznim meto­dološkim dostignućima. I to, prvo, u vezi sa njihovom teorijskom fun­diranošću. i, drugo, sa mogućnostirna praktične prinlene u planiranju.

Kada je reč o vrednosnom i ciljnom kompleksu treba istaći da i nacrt Društvenog plana Jugoslavije za period 1981-85. godine poka­zuje značajne praznine u artikulaciji sistema vrednosti, interesa i cilje­va, jer ih, prvo, definiše krajnje uopšteno i u redosledu proizvoljno, i, drugo, međuzavisnost između vrednosti i ciljeva i ciljeva i sredstava, nije jasno i precizno definisana, a čini se da je u mnogim odredba­ma u manjoj ili većoj protivurečnosti. Tako na pr. dok tačka 1 i 2

22

I dela Nacrta određuju generalne ciljeve i promene u položaju udruže· no;:; rada, tačke 3 i 7 uopšteno kažu kako će se to postići. A tek tačka 9 l dela priziva u pomoć i ukazuje na objektivna ekonomska ograni­čenja (tj. svi će se planski ciljevi postići u skladu sa »individualnom i clruštvenOlll produktivnošću rac1a«, )ostvareninl dohotko111 i raspolo­živim lnatedjalninl I110gućnostin1a«). Tin1e je naravno čitava koncep­cija vrednosti i ciljeva relativizirana, a da pri tom još uvek nije uka­zano na prave 1110gućnosti i granice dostignuća

Drugi načelni progr-an1 ogleda se II ton1e. što planranje i plan­ska funkcija nigde nije dovedena u vezu sa politekonomskom anali­zom o postojanju i delovanjzu objektivnih ekonomskih zakonitosti li savremenom kapitalizmu, svetu li razvoju i nas samih, što u suštini i primarno određuje sistemske odnose-najvažnije poluge u realiza­ciji planske funkCije. Da je to tako bilo sa dosadašnjim planovima, dovoljno je navesti brojne izjave sa najviših političkih Dlesta, da se nlora preći sa dosadašnjih planova )želja« na planove koji su zasnova­ni na »objelctivnoj realnosti«, što je san10 metaforička izjava-konsta­tacija o otsustvu zasnivanja dosadašnjih planova na objektivnim eko­nomskim zaoknitostima, i o dosadašnjoj prevlasti teleološkog načela kod nas. Imajući II vidu jak laisserfairizanl li nas izražen iZlneđu po~ lovine 60-tih i 70-tih godina, i uporedo značajno uplitanje administra­tivnih faktora u sferi reprodukcije i tržišnih odnosa u ovom drugom slučaju (posredstvom administrativne politike cena), moglo bi se reći da je upućivanje na robni i tržišni karakter našeg sistema-u tom periodu- imao u velikoj meri i formalno obeležje

Time smo došli do treće grupe problema privrednog sistema i odnosa tržišta i plana u njemu .. Istakli smo ranije da smo teorijski i sa Ustavon1, postavili fundamentalne principe samoupravnog sisterna koji, po neki nl autorima, (društvena svojina. san10upravljanje, princip raspodele prema radu, tržišno-planski karakter privređivanja) sadrže }}sve esencijalno« i »plužaju osnove za visoku ekOn0111Sku efikasnost u funkcianisanju našeg sistema sticanja irasopdele dohotka«o Među­tim, čini se, da je dalja teorijska artikulacija pomenutih osnovnih fundamentalnih principa sistema izostala, odnosno da se ekonomska praksa u mnogim sistemskim važnin1 potsisternin1a aktivnosti i odnosa kreće dosta pragmatično, i, otuda, protivurečno, te ela »izvanredne te~ orijske« perfOl"manSe datog sanloupravnog sistenla II praksi nisu ispo­ljene »0 čen1u najrečitije govori relativno sporai rast produktivnosti rada i niska efikasnost u korišćenju sredstava« Zato je sistem li su­štini još uvek teorijski nekonzistentan, što će reći da se njegovi fun­damentalni principi nisu razvili u skaldnu teorijsku celinu međuzavis-11ih potsisterna, veličina i varijabila, i da još otvoreni }}institucionalni sistemski vakumi« pretstavljaju ozbiljna ograničenja i za potpuniju razradu teorije i institucija san10upravnog planiranja,

Nabrojaćemo SaIna nekoliko kritičnih tačaka, gde rešenja nema ili, ako ih inla kao teorijske i enlpidčke ploverene kategorije, nisu još uvek inkorporirane u izgradnju privrednog sisten1a i, sledstveno, u izgradnju planskog sistema.

U domenu društvene svojine stoje otvorena pitanja u smislu valorizacije i amortizacije sredstava, a posebno cene upotrebe društ­evnih sredstava, centralne kategorije kako za određivanje tržišnog zna-

23

caJa društvenog kapitala, tako i za instituciju društvenog dogovora, jedinstvene stope aklm1lIlacije, važne konn1ponentc strategije razvoja i ostvarivanja veće san10stalnosti OUR~a u sferi raspolaganja dohot~ kom i sopstvenim razvoj om (tzv »samofinansiranje« razvoja)

U domenu samoupravljanja nisu još teorijski artikulisani svi ekonomski problemi formiranja OUR-a, integracije i centralizacije, tj. udruživanja rada i sredstava, ekonomske mere različitih funkcija sa­moupravljača (tj kriterija ekonomske valorizacije njihove proizvodne, preduzetničke, inovatorske i razvojno-akumulativne funkcije). Isto ta­ko čini se da mezo i makro, globalno samoupravljanje-od otsudne važnosti za plansku funkciju-je višerešavano kao politička kategorija, dok ekonomska strana problema ovih globalnih samoupravnih funkcija nije u dovoljnoj meri sagledana,

U domenu dohotka ostaje još niz pitanja u vezi sa konceptom jedinstvenog dohotka, faktora koji determiniraju njegovu veličinu (sis­tematskih i okvirnih - prirodnih, tehnoloških, demografskih), uloga )}minuJog« rada u njegovom stvaranju i raspdoeli kriterija kvantifika~ cije »)živog« rada u istom smislu.

Nisu takođe nađega sva i najbolja teorijska rešenja za raspodeJu dohotka, Od ponuđenih teorijskih modela cena, specifična cena pro­izvodnje i trokanalna cena poseduje najveću logičku rigoroznost, ali ni jedna ni druga nisu postale planski kriteriji za raspodelu dohotka,

Tržišne strukture u nas nisu dovoljno obracicne ni teorijski, ni empirički, iako preovlađuju gledišta, na osnovu dosadašnjih saznanja, da se kod nas radi o nizovima oligopo!ističkih i monopolističkih tržiš­ta, Otuda, ukoliko su ove hipoteze, samo parcijalno verificirane, tačne, jedna od osnovnih pretpostavki na kojima bi morao da počiva plan - i kao analitička i kao empirička datost-jedinstveno i slobodno kon­kurentno tržište, u nas ne egzistira, (Otuda neki ekonomisti misle da bi sc i analiza cena morala potpuno odvojiti od pretpostavke o posto­janju slobodno konkurentnog tržišta u nas i zasnivati na drugim prin­cipima),

Veliko dalje pitanje, o prirodi robnosti u samoupravnom modelu, samo je teorijski načeto, ali ne i dalje sistematski razrađivano, Šta je sa robnom prirodom proizvodnih faktora u nas, šta je sa specifičnom prirodon1 radnih doprinosa kao ),kvazi 1'0ba«, kakva je priroda »tžišta rada« u nas, kakva je priroda dobara (i njihovih cena) gde je ispoljena značajna retkost (nedovoljnost) faktora i roba, sva ta fundamentalna pitanja vezana za teoriju razvoja i planiranja tek treba da se dalje istražuju,

Najzad, na jednoj od centralnih planskih funkcija, na funkciji proširene reprodukcije i investiranja, javljaju se kao ograničenja sve prethodno izložene još nerešene kategorijainosti, i dodaju neka nova ograničenja, koja proističu iz uporednog postojanja objektivnosti eko­nomskih interesa republičkih i nacionalnih ekonomija, reginainih eko­nomija, čak većih mesnih zajednica i komuna, koje sve, izgleda, uka­zuju na tendencije autarhičnog razvoja i zaokruživanja" Prema njima su tendencije integracije i udruživanja rada i sredstava-nezavisno od date teorije i u okviru celine jedinstvenog jugoslovenskog tržišta dale­ko slabije snage. Stalna glad za sredstvima, između ostalog i usled is-

24

[ toIisl:e zaostalosti, nestašica i nedovoljnost kapitala, velike potrebe neproizvudne potrošnje institucionalnih i društveno-političkih faktora kao da jačaju ove autarhičnosti, ispoljavajući se kao trajna, dugolOć­na smetnja i ograničenje pri društvenoj planskoj funkciji

I na kraju pregleda biinih ograničavajućih elcrnenata sadašnjeg sistema planiranja potrebno je ukazati na slabosti njegovog cenl1'alnog instilucionalnog oblika koji čine društveni dogovori i S::l1110upravni spo~ ;"';:t;·:umi samoupravnih subjekata~ Dosadašnja iskustva, i ne tal;:o broj­na naučna istraživanja ukazuju na postojanje niza problema II ovon1 111ehanizmu odlučivanja, koji su potencirani činjcnico111 da nisu rešeni neki od fundamentalnih, gore iznetih problema koji sada pritiskaju naš pr ivredni sisten1.

Iz prethodnih razmatranja bi se mogao izvući sledeći zakl jučak: ma koliko da u teoriji i praksi planiJanja - i posebno kada je reč o SaInoupravnonl planiranju u leoriji i praksi dogovaranja i sporazume~ vanja-politički i administrativni faktor (u osnovi teleološki faktor) rnože vconla 111110g0 doprineti rešavanju osnovnih lT1etodoloških plob~ lenla-artikulaciji ciljeva i relativizacije njihove konfliktnosti, n1ini~ nliziranju neizvesnosti, tj, potrebninl adaptacijanlu, te definisanju kd~ terija za 111aksimiziranje društvene korisnosti kao osnovnim planski111 clijC111 i SVrh0!11-i 111a koliko naučna aparatura I110gla pOlnoći da se tc optiInizacije planski i sistenlatski ostvare, kao i pomoći kod svih krite~ rija i instrumenata za iterativni postupak tl procesu realizacije zada­taka plana (kao što su, na prinler, postupci u vezi .sa identifikacijo111 interesa i usaglašenošću utvrctivanja racionalnih postupaka, informa~ cija, ograničenja itd.)-u suštini plana i planska funkcija postoji, razvija se, ili pada, sa davanjem prostora, poštovanjem i striktnim prila­gođavanjem objektivnostinl<.l koje nastaju iz delovanja ckonon1skih zakonitosti i osnovnih ekonomskih principa, A to znači, na ovon1 stu~ pnju isotdjskog razvoja, striktnin1 izvocienjem planskih parametara i sistematskih Inehanizama iz zakona vrednosti i njegovih osnovnih tunkcija - alokativne, distributivne i selektivne, A to takočle znači -uz sve uslovnosti i dijalektičku mec1uzavisnost-nužnost potrebe prila­gođavanja i najvećoj meri pravnog, političkog ekonomskog sistema, pa i sistema planiranja, clejstvu zakona vrednosti, a ne obrnuto, kao što to izgleda da danas preovlađuje. Iz ovog osnovnog i f'undmnental~ nog zaključka, slede sve druge izvedene logičke dedukcije, koje se od­nose na posebna rešenja tl pojedinačnin1 segn1cntin1a privrede, koje su naročito značajne za plansku funkciju II našen1 sisten1u kao što su proširena reprodukcija, tržište i cene, raspodela i potrošnja, spoljno i unutrašnje tržište A sledi i ne manje značajan niz logičkih declukcija i za instrumentarij razvojne politike, koji pokazuje tolike defektnosti danas u sferi akumulativne sposobnosti privrede, sektorske alokacije investicija i koncentracije sredstava.

1.4.2 Funkcionisanje planskog mehanizma i problemi njegovog uhoda­vanja

Društveni plan Jugoslavije za petiod lOd 1976-1980, godine, kao i ostali srednjoročni d godišnji pl2)novi, pripremao se, usvajao i ostva­rivao u vreme kada su instiltuoionalne .promene koncipirane Ustavom,

25

Zakonom o 'osnovama planiranja i Zakonom o udruženom nldu, kao i drugim sisten1skilll iizn1enanla II toku. Stoga, on, kao što podvlači i J, Sir'otković') iako zasnovan na ustavnim principinla, nije praćen koor­diniranom društvenom akcijom u p:ogledu anal'ize, praćenja i otklanja~ nja uočenih slabosti novog sistema: Razni problemi u funkcionisanju novog sistema planiranja potencirani su Č1Enjenicom da ni ostala pod­ručja privrednog sistema nisu po svojim ključnim elementima zasno­vana na načelima proklan10vaninl II Ustavu. Slabost u sistemu stica­nja fi 'rasporectivanja dohotka, sistemu proširene reprodukoije, u oblasti tržišta i cena su svakako među onim faktoIima koji otežavaju adekvat­nu primenu sistema planiranja u praksi.

Polazeći ud napred istaknutih nedograđenosti, osnovnih kompo­nenti sistema planiranja, kao i fl.mdamentalnih prinoipa privrednog sistema može se reći da su problemi u vezi sa hmlccionisan jem pla­nskog mehanizma najošurije izraženi u domenu realizacije planova, I dok društveni planoVii ureba da sadrže celov,itu i konzistentnu viziju budućih razvojnih tokova sistema u celini i pojedinih njegovih delova, realizacija te vi2Jije nije mOgLlća bez preduzim8;nja neophodnih mera i akcija. Postoje pr:i tom la2me mere koje se koriste na različLtim nivni­ma organizovanosti udruženog ,ada ti pom:oĆll kojih se obezbeđuje os­tVaI'enje planiranih kretanja. S obzil!'Om na to da je Imordinacija brnj­nih odluka koje se donose na nižim ,nivoima odiuOivanjaosn:ovna funk: cija plan.iranja i s obzirom na toda se ta lmordinacija po prixodi stvan može vrš,iti na v,išim nivoima, proizilazi da je potreba crasp'olaganja efilcasnim ekonomsko-pol1tičkirn instrumentima utoliko više izražena ukoUlm je u pitanju viši nivo organizovanosti udr;uženog [ada. Izgrad­nja onill elemenata privrednog sistema koji će svojim delovanjem pro­dukuvati društveno poželjna kretanja i osigurati realizaciju planskih ciljeva je stoga od izuzetnog značaja.

Sa stanovišta uspešneimplementacije strateškill opredeljenja o budućem razvoju najvažnije je raspolagati celiovitim i efikasnim ,ins­trumentarijem na nivou pnivrede i društva kao celine. Ako se iima u vidu dosadašnje ,iskustvo koje pokazuje da je instrumentarij razvojiIle politike ili nepotpun ili nedovoljno efilcasan, potreba Taspolag8;nja ade­kvatnim tinstlUmenta.rujem ekonlornske politike čini se veoma akutnnm, U pIVom ,redu se to odiIlosi na sferu regulisanja al,umulativne sposob­nosti privrede i formiranja akumulacije, zatim na osnovnu sektorsku alokaciju ,investioija u, najzad, na probleme koncentracije sredstava i finansiranje krupnih, za privredu ,kao celinu značajnih objekata. Pored toga se misli ,i na društveno regulisanje stti.canja li raspoređivanja do­hotka, kao j tržišta i cena.

Iako se na ovom mestu ne ulazi u teškoće funlccionisanja novog sistema proizašle iz odsustva dIillih dskustava, na neke objektivne teš­koće je neophodno skrenuti pažnju. Radi se o iZlIaz1toj neh:omgoenosti privrede, tj., razlikanla u ekonomskom položaju grana i grupacija ge­nerišuDi velike razlike u interesima subjekata planiranja i izazivajući kašnjenje u sporazumevacnju i dogovaranju. Sve dok je ,položaj razli­čitih subjekata objektivn!o različit postoje ozbiljne teškoće u formuli­sanju zajedrričkih ciljeva. Turne se želi ponovo istaći da je važna pret-

26

l) Videti lefelat J Sirotkovića II Razvoj sistema samoupravnog planiranja. (Zbomik saopštenja sa savetovanja) priredili V. Zeković i J. Stojanović, lVIallesistički centar CK SK Sl bije, Pdvredni pregled. Beograd, 1979

postavka efiJ:;:asnog funkcionisanja planiuxnja dalja 'dogradnja i usavr­šavanje ključnih elemenata privrednog sistema, Ukoliko se Ll sistenlU O$1iguraju 'Oni elementi ,koJi će ekOn0111Ski položaj grana i grupacija više uskladiti posLojaćc i preduslo\ i I~:l efikasnije usa~;a~<'l\al!j..~~ inkn:sa, :.~ samim tin1 i za uspešno funkcionisanje planskog InehanizI11a.

Važan aspekt irnplen1cntacije društvonih planova jesle ,i njihova međusobna usaglašenost" Kako se u 'našen1 sistenlU drušlveni planovi na raznim nivoima donose na osnovu prethodno donesenih samouprav­nih sp:orazurna i društvenih dogovora o osnovanla planova sanlouprav­nih organizacija i zajednica i društ,veno političkih zajednica, to njihova realnost -suštinski zavisi od isto\l~renlenog donošenja i usaglašenusti saM mih sporazuma i dogovora. U vezi s Lim j eneophodn:o kons tatovati da izolovao i vremenski nesinhronizovano donošenje samoupravnih sporu­ZU1l1a i dogovora ne nliOže osigurati njihovu koordi'n~ira:nosL Samim tim nije obezbeđena ni ·koordiniranost planova samoupravlnih organizacija i zajednica ,i društveno-poLitičkih zajednica, pa čak ni usaglašenost po­jedinih delova društvenog plana cele privrede. A neusaglašeni planovi i neusaglašene priojekcije lllutar jednog plana -DC Dl0gU, naravno, biti realizovanL

U ,kontekstu anaLize dosadašnje primene sistema društvenog pla­niranja treba istaći pojavu .neusaglašenosti niza postojećih planova Ove neusaglašnosti najčešće proizilaze iz neblagovremenog donošenja samoupravnill sporazuma i dmštvenihd.ogovora o osnovama planova, kao ti !iz nepr,idržavanja obaveza koje subjekti prihvataju u planiranju Iz ,tih (razloga je usavršavanje fllehanizrna Silll10upravnog sporazunl~vaM nja i društvenog dogovaranja o osnovama društvenih planova b:Ltan preduslov daljeg usavršavanja sistema društvenog planiranja, Pn trebno je, pored toga, f1lIlkcije planiranja intenzivnije raz\'ijati, j to prvenst­veno, u osnovnim organizacijama udruženog irada i clru~in1 sanluopravM

nim organizaoijama i zajednicama. No, i planiranju na mvou društveno­političkih zajednica valja posvetiti odgovarajuDu pažnju U okviru toga je od izuzetnog značaja razrada mehanizma koji bi potrebna sredstva usmeravao u pravcu planiranih prioriteta na samoupravninl osnovama"

Sagledavanje efikasnosti funkcionisanja siste~m~ plani,ranja, ne ,mo­že da prenabregne činjenicu da je II toku uhodavanje Jeci!10g kvahtatr:'no novog, jedinstvenog, sistema i da sadašnja praksa drustvenog planna­nja još uvek iJlJ.je dovoljno zasnovana na Zakonu o o.~novarna slstem.~ društvenog planiranja i o Društvenom planu Ju~o;;lav1Je" Za to pOS~OJl više razlo"a. Telrući srednjoročni planovi pojedlmh subjekata plal11ra­nja usvaj~i su, uglavnon:, n~posredno ~o~i,,!, vre:ne ,fi posle d?noš~nja ovog zakona, tako da :obJektnmo gledaJucI nlJe n,l bIlo mOgLlca:1O.st1 za doslednu pIlimenu sv,ih njegovih načela (pos~bn,o IstovreI1:,.enostr,~ kon­tinuiteta). P,rema tome se proces rUsaglašavanJa lnteresa nIJe odV'l]aO na predviđeni način. P,roces plan:ir~nja, takođe ,:ije, moga:o dosledn,o da se Jealizuje preko zakonom predVIđenIll sukc,:slVIl'ih faza (slabostI su, na­ročito ispaljene II fazi pripremanja 1 usaglasavan]a a konsekventno l os­tvarivanja planova), Nije još operaciona1izovana jedinstvena rr:et:odolo­gija samoupravnog planiranja, niti raz~ađen aclekv,:tan slsten1.1nforn:a-cija koji predstavlja polazne osn?ve, nJegoyog uSl?~sI1:0g f':'l1kcI?D:lsanJa,

Značajnog udela u nastavljanjU nek1h, ranIje IspolJa,:anlh, :,epo­željnih tendenoija u planiranju :imala su i određena shvatanja o njemu,

27

koja su ga podcenj.ivala na račun trŽiišta, videla ga samo kao jednu od funkcija države, .ili ga svodila na nivo radnih organizacija ili užih dmš­tveno-političkih zajeehlica, ili samo na .reguHsanje nelah elemenata pro­cesa reprodukcijeo I na kraju treba istaći da i sam Zakon o planiranju nije u svim aspektima dovoljno operativno razrađen, što implicira niz teško~a ';r or gani,zovanj u, .i sprovođenju društvenog plamiranja, J kas~o donosenje pretezmog bno]a nOVIh sIstemskIh zakona 'Imalo Je svoJe efekte ma nedovoljnu uspešnost društvenog planiranjao U tom pravcu su delovali i slaba materijama osnova udr'uženog rada, kao .j nestabil­nost i različitost uslova .privređivanja Kako sistem udruženog ,rada nije li potpunosti organizovan na ·načim lcoj.j Zakon o udruženom radu predviđa, to je takođe uticalo na uspešnost flmkcionisanja [J,ovog sis­tema planiran jao

1.430 Mogući pravci usavršavanja planskog mehanizma

Napred istalmute slabosti u funkcionisanju sistema ,dmštvenog planiranja nalažu potrebu predu2limanja određenih društvenih alccija, Ialco su majvaŽlniji idejno-teor:ijski osnovi i institucionama okviri raz­voja sistema društvenog planiranja ,dati u usvojenim društvenim i zakonskim dokumentima definisanje institucija i mehanizama sistema planiranja mije u toj me!'i zaokruženo da bi omogućilo jednostavnu i uspešnu prin1enu no\\og sistema u praksL Stoga sistem dmštvenog pl~­niranja zahteva dalju teorijsku ,i institucionalnu dogradnju u organI­zacionom i metodološkom pogledu, nar06ito ako se me ispuštaju iz. vi~a njegova Icompleksn:ost, kao i činjenica da je u pitanju jedinstvern SIS­tem planiranja li svetu o U prilog tome govore i značaj dmštv.enog pIa: niranja u sadašnjoj fazi našeg .društveno-ekonomskog razvop, ~ao l

nužnost i njegovo" prilagođavanp potrebama samoupravno u~ruzenog rada. Sve to pok~je da postoje ozbiljni zahtevi za analizu mza aspe­kata planskog mehanizma,

U cilju prevazilaženja postojećih teškoća, a da bi sistem plani­ranja postao uspešan i efiilmsan Wnstrument ostvarenja razvojnih cilje­va društva, neoph;odno je pre svega izvr'šiti njegovu dalju razradu i komkretizaciju. Drugin1 rečima, potrebno je dogradnju sistema planira­nja orijentisani na ključne probleme i procese usklađivanja raznih in­teresa na sledeći način o Na prvom mestu je važno diferenciranje nivoa odlučivamja, a ma drugom selektivniji pl1istup predmeta odlučivanja. Us­ko je povezano sa O'l'in1 kompleksom pitanja i efikasnije iracionamije organizovanje široko postavljenog mehanizma planiranja. Odatle tako­đe, proizilazi i neophodnost usavršavanja mehamizrna samoupravnog sporazumevanja i dI1Uštvenbg dogovaranja kao suštinskog metoda dono­šenja odluka.

Pored toga, potrebno je dosledni jim aktiviranjem pojedinih ele· menata prJwednog sistema, kao i nj-ili ovom dogradnjom (posebno u :oblasti sticanja il raspodele dohotlm i proširene reprodukcije) docvesti pojedine subjekte 'Planiranja objekti=o u takav položaj da planir'anje dohotka, uslovi za njegovo povećanje i osnova za njegovo raspoređiva­nje budu u centru njiho'l'ih razmatramja tokom planiranja i pl1ivređiva­nja, Zato treba stvoriti takve uslove da dohodak odlučujuće zavisi od akti=os!J samih subjekata i mjihovog povezivanja na 'Principima Zako-

28

na o udruženolll raalt, li što nlanje od pr:0111ena instrumenata ekonoluske poLitike. U tom kontekstu posmatrano dalje jačanje materijalne osnove udruženog rada javlja se kao nužna pretpostavka uspešnog razvoja sistenla planiranja.

Kao što pmizilazi iz prethodnih rnzmntranja jedan od ,ključnih preduslova sprovođenja planiranja jeste blagovremeno zaključIvanje sa­TIlouprvnih spOraZU111a ·i društvenih dogovola o osnovanla planova, Sto~ na planove sanloupravnih org::-lIlizacija i zajednica i drllštveno-političlcih treba dO:l03iLi samo na osnovu prethodno zaključenih samoupravnih sporazuma i društvenih dogovora o QSnOVanla planova, Na taj način se precizno utvrđuju zajeclničkiintercsi i ciljev,i i uređuju međusobni o~­nosi potpisniku, Injihova prava, obaveze i odgovornosti za ostvarenje cil jevao Time je moguće obezbediti dalju demokratizaciju prcOcesa pla­niranja, a istovremeno doprineLi racionaLizaciji ne samo procesa pla­nir'anja, već i procesa r0produkcije u celini. Posebna pažnja se li spora­zumevanju a dogovaranju mora posvetiti problemima us~glašav~ja interesa ,i utvrđivanja zajedničkih interesa kao pretpostavcr uspesnog ostvarivanja planova Pr:; tom je posebno važn{) upoređivanje ciljeva i stvarnill mogućnosti u kontekstu realističnosti planova.

Za uspešno hl1nl,cionisanje sistema planir:anj;; P?trebno je p~sve­tiui pažnju J adekvatnom sad~~ju planova ~ pI.ta,l1ju )e, dava!lJe.pr!m~· ta onim elementima plana kOJI su od str,ateskog ,zna~a]~o P,?stoj,e meli­kacije da je sadržaj pl~ova san~~,:p:avnth or?ai1lz~clja I, z;;l~dnlca (pa donekle .i planova drustveno-pohtlcklh zaJednica) slro,nlaSmjl od zak~­nom predviđenog U prvom redu je stoga potreb!10 sIstem :~ako konCI­pirati da među elementima sadržaja tih planova sto potpunIje dođu ~? izražaja sledeći: sticanje, raspoređivanje ,i raspodela dohotka; udruzi­vanje !lada i sredstava ladi ostval1ivanja zaj~c~ničkog cloho~~(a, .rz:zmena rada radi ostvarivanja zajeem,ičldJl potreba l mtere~a; socl]aml :1 pros­torni elementi razvoja; razvoj dIUštve,:o-ek~no~?I~lh odnosao TIme s~ 1110ŽC dopdncti potpunijem usklać1ivanJu nUJvazDIJlh ekonomskIh, SOCl~ jamih i prostornih elemenata pr,i planiranju razvojao

Pored -toga, svestrana razrada i propisivanje obavezne jedlnstve­ne metodologije i minimuma obaveznih jedimstvenih pokazatelja p;ot­rebnill za pripremanje, donošenje i ostvarivanje planova je važna pret­postavka efikasnijeg funkcionisa!lja novog sistema planiranjao

U ve2li sa efikasnim funkoionisanjem sistema planiranja aJ;:;tiv­nosti pripreman ja .; donošenja planova treba usaglasiti i intenzivirati. Kašnjenje l~od Clonošenja raznih akata dovodi a .. pDio~i .elo neusaglaše­nosti projekcija i nemogućnosti njihove reali~acIJ.eo ČIm se, uz to.:. ~~ je i organizacionu strw,turu subjekata plannanja potrebno prOSInu formiranjem zajednica udruženo" rada za međusobnu plansku 1 poslov­nu saradnjuo U osnovi, p;ostoje6u organizacionu, struktUl'u subjekata planiranja treba još cv<iše ispuniti mov,in1 s.adr:ž~.i'lma, i to ~ pogled~l načina dolaženja cio zajedničlah interesa .1 cI!le:,a u razvoj;r, .~ao. ~ sredstava, metoda ,i akcija kojima bU se zaJedmckl dogovorem CIlJeVI I interesi ostvarilio

Takođe je od značaja dalje razraditi idoslednije preduzimati matel1ijalne i dmštveno-poHti6ke mere u slučajevima neopravdanog ne­izwša,;anja preuzetih obaveza u samoupravnim spo.ranunima i dogovo~

29

1

rima o osnovanla plana, kao i sanlin1 planovima. Radi što bržeg i p.ot­ptmjjeg ostvarivaJnja novog sistenla planiranja ·neophoc1no je učiniti napore za što šire :i svestranije aktiviranje svih subjekata planiranja. Treba naglasiti da je pri tomenezamenI jiva uloga društveno-poLitičkih organizacija.

Kao što je već istaknuto, 111ehanizanl samoupravlI1og sporazumcw vanja i društvenog dogovaranja mora hiti prednlet detalju,ih proučava­nja. Radi se o metodu demokratskog usklađivanja različitih, posebnih, sa zajedničkim i opšte-dlUštvenim interesima. Po S\i,ojoj suštini meha­nizam sporazumevanja i dogovaranja čiini obLik odlučivanja, odnosno kreiranja ,i sprovođenja politike društveno-ekonomskog i SOcijalnog razvoja, kao i ekonomske politike, ko}i u nizu bitnih oblasti i odnosa treba da nadomesti funkcije države.

Neosporno je da samoupravno sporazumevamje i društveno do­govm"anje karakte!1iše niz pozitivnih nl01nenata i da je na osnovu tona bitno proširena uloga subjekata planiran ja. Pre svega je povećana o"d­govornost pojedinih subjekata u procesu odlučiivanja i rešavanju pro­blema razv;oja. T'reba istaći, međutim, da je reč o rešavanju problema više u okviru osnovnih organizacija udruženog rada li ,radnih organiza­cija, a manje o onim između pojedinih radnih organizacija, "irih teh­nološko-ekonomskih celina i širih tel'itOI'ijalnih za jednica

Da bi se potpunije ocenio mehanizam sporazumevanja i društ­venog dogovaranja, potrebno je Ineđutim imaN 'Ll Viidu i sledeće mow mente. Širok obuhvat oblasti i oelnosa koj,i se ,regulišu ovim mehaniz­mom, različitost položaja i funkcija pojeeiinih subjekata u procesu re­produkcije i odsustvo dužeg sopstvenog ili ma 'kakvog strano" [skustva čine proces odlučivanja dosta dugim, usklađivanje n1eđusob;ih intere­sa subjekata složenim, a koordinaciju pojedinih elemenata u akvilU ovog metoda odlučivan,ia i ovog metoda li ceLini sa drugim mehaniz­lninla odlučivanja, koji par~1clno egzistiraju u društ'.'cno-ekononlskom i političkom sistemu izvanredno kompleksnom. Mnoštvo subjekata spo­razumevanja ,i dogovamnja, kao i nedovoljna sinluonizovanost njiho­vog donošenja u praksi dovode u pitanje i dosledno sprovođenje jedin­stvene dogovorene politike razvoja

. U pogledu pitanja koja uređuju karakteristično je za pretežan brOJ sam:ouprav;nlh sporazu111a i društvenih donovora dOinešenih za šire segme;>te privrede 1. dr:uštva, .da su i~uviše uopšteni, da ponavljaju mno­ga nace~n~ opredeljenja ':- slsemtslnh zakona, a da u njima medostaju neke kljucale odredbe kOJe 'treba konkretno da reguJ.išu odnose IT inte­rese. kojI su precIT.net dogo'i,:;ra: odno~no sporazuma. Skoro kao po pr.avllu tl p1Oble111l se prepusta JU nOVIm .dogovorima i sporazumima. NiZ dogovora cr sporazuma se uz to donosi sa velikim zakašnjenjem Ne~de~(vatno !conc.ipi:ani društveni ::IogoY0!,i ~ovode do ~oga. da se pi­tanja l OdnOSI kOje Je potrebno 'resavatI Jedinstveno, resavaju na na­čin koji praktično dovodi do dmkčijih interpretacija Ustavom i zakoni­ma proklamovanih načela i odredbi, a pomekad dovode u pitanje il dos­ledno sprovođenje jedinstveno dogovorene politike razvoja. Pored toga, vremenski intelval u kome se donose melei dogovori il suviše je dug što problem koordinacije čini ne samo težim već ga donekle dovodi i tl

pitanje. Veliki broj dogovora o osnovama planova, verovatno veći od

.30

neophodnog, sadrži veliki broj prioriteta dovodeći u pitanje i sam ka­rakter prior;itetnih ciljeva. Donošenje :odluka se u tim uslovima ote­žava.

U praktičnom sprovođenju novog sistema odlučivanja, pored to­ga, javljale su se i razne drruštveno mepožellne tendencije" DogOVOri, a naročitio sanloupravrli sporaztllni sačiniavani su često na način da su sadržavaLi monopoIske i partikularističke tendencije; sačinjeno je dos­ta sporazuma koji ne predstavljaju osnov za dugoročniju efikasnu sa­radnju učesnilca pošto -regulišu samo deo odn:osa ili interesa Tako, umesto da sporazumevanje obuhvata usaglašavanje prograIllU razvoja, podelu rada, način obezbeđivanja potrebne količine roba, ucllllživanje rada li sredstava, naučnu saradnju, podelu zajedničkih ostvarenog do­hotka - ono najčešće obuhvata samo neke od ovih elemenata. Naro­čito je malo SpOl azumevanja o udruživanju I ada .j sredstava za reali~ zaciju usaglašenih programa razvoja, usled čega se javljaju problenli u finansiranju ključnih !objekata .. Niije potrebno posebno istaći da bez dovoljne koncentraoije sredsava, tj udI'uživanja rada i sredstava, nije moguće izvršiti u priwcdi ozbiljnije proll1ene. Stoga je jedan od važe­ćih preduslova uspešnog funkcionisanja ovog mehanizma dalje jačanje položaja udlUženog rada u oblasti proširElnc lepnodll~(oije Skroma~1 ohim sredstava koji je privredi ostajao 'na raspolagalDJu za unapre~l~ vanje materijaLne osnove irada i ,rezervi, kao rezultat funkcionisanja privrednog sistema i tekuće ekonomske politike, -ograničavajuće je de­lovao na proces samoupravnog SpOI3.ilUmevanja i dogovaranja .. Odre­đeni, ne beznačaja;n, uticaj na tok samoupravnog sporazumevanja i do~ govaranja ima ,j neblagovremeno donošenje važnih sistemskih rešc,nja, što u pi-aks i vodi iznalaženju prelaznih rešenja ,i slaboj sinhl:aniz~oiji delovanja dvaju mehanizama odlučivanja - zako-nske regulatIve '1 s~­moupravnog sporazumevanla i društvenog dogovaranja~ Pored toga Je poznato da "'se samoupravni sp'orazum.i i dr~štveni dogo,:,ol1i ne ~asniva~ ju u velikoll1 broju slučajeva na neophoclmm pretl:odl11m anahzama I predlozima sa alternativama. To je donekle u~lovIJen~. neblagovr~me­nim angažovanjem naučnih ,i stručnih instntucr.Ja u nJ1~10VOm prrp.r:e­mami'u. Dosadašnii pnoces sporazumevanja i dogovaranja kara.ktensu izvesne slabosti u ostvarivanju principa demokratičnosti, a i Javnost sporazumevanja ,i dogovaranja nije bila d~)Voljno z.ast,:pljen~. Poseb~u pažnju zaslužuje i efikasnost metoda odluČivanja u IzvrsavanjU funkCIJa koje su mu namenjene

Nema sumnje da će aHrmacija m,og komplementarnog metoda odlučivanja bitno zavisiti pored rešenja ,istaknutih problema i od us­pešne realizacije sistemskih opredeljenja. Zato je doslednije sprovođe­nje i usavršavanje ovog mehanizma nužna pretpostavka za uspe§no oSw tvaI:ivanje tekućeg plana ,i za racionalno koncipiran je ii efikasno SPI'O­vođenje naredno" srednjoročnog plana. Da bi novi sistem planiranja uspešno funkcio~isao neophodna je prvo, dalja, ali daleko precizn!ja Ta2lrada odnosa u funkcijmna tržišnog mehanizlna, zakonske regulatIve j mehanizma dogovaranja i spor-aztunevanja. Drugo, .:nužna. je daI.ja operacionalizacija sistema pl::ni~~nja u. 1?0gl~du r";,,hkova:1,1.'7 razmh nivoa udl'llženosti rada i preclzl11Jeg defmisanJa subjekata CIJI se pla­novi usaglašavaju. Treće, II c1onle~u dogovaranja i s~?raZ~lme:rar:ja p~t­rebno je preduzeti određene akCIJe u pravcu selekCIJe pItanja I brOja

31

učesnika čiji se odnosi urećIuju. Posebno je važno postići viši stepen saglasnosti o detaljnijim sadržajima dogovora koji se tiču I'egulisanja odnosa u širim segmentima privrede i društva, Jmko bi se ,izbegla do sada prisutna uopštenost. Faktor vreme se mora daleko više uzimati u obzir pri usklađivamju zajedničkih interesa i odnosa pojedinih subje­kata planiranja i privređivanja, Pored toga, nužno je veće uvažavanje savremenih naučnih dostignuća, i širih ,i dugoročnijih interesa pI'ivrede i društva u planiranju. Jačanje akumulathme ,i reproduktivne sposob­nosti privrede, kao matCl'ijalne osnove dogovaranja isporazumevanja je takoc1e neophodno intenziviratL I na kraju, ostvarivanje preuzetih obaveza u samoupravnim sporazumima i dogovorima o osnovama pla­nova i samim planovima, predstavlja bitan uslov uspešnog funkcionisa­nja i efikasnosti novog sistema planiranja.

32

GLAVA II

SISTEM PLANIRANJA I PRIVREDNI SISTEM

2.1, U v o cl

Jedna od osnovnih pretpostavki efikasnog funkcionisanja pri­vrednog sistema je njegova interna konzistentnost. Naš zadatak nije L~a ispitujen;'Q internu konzistentnost privrednog sistema, nego (:,a raz­rnotrimo odnos između privrednog sistema i sisten1a planiranja, I to ne II uopštenOITI, Leoretsk01TI kontekstu nego II našinl konkl'ctnin1 uslo~ \'ima

U tom pogledu je našoj praksi moguće striktno razlikovati neko­liko perioda Oni bi se uslovno D10gli nazvati adnlinistrativno~eiatistič­kiIn peri octom, period01l1 cetralizovanog planiranja, periodom privred­nosistC!Tlalskog vakuuma i periodom decentralizovanog planiranja, Prvi od ovih perioda datira od pre uvođenja sanloupravljanja II naš dru.št­"eno-ekonomski život, što znači da nije relevantan sa stanovišta efi­kasnostii san10upravnog privrednog sistema II regulisanju privI'ednih tokova, Zbog toga se i ne zadržavmno na posn1atranjll njegovih karak­leI isUka i iskazanih performansi. U05talon1, on je II nas bio kratkotra­jan, tc po 111nogo čen1U netipičan, Navedena periodizacija u okviru sa­moupravnog privrednog sistema, ugla,inon1 nije sporna, osim možda II pogledu vremenskog razgraničavanja između pojedinih perioda. U svakom od ovih perioda uloga plana je bila različita, pa se shodno to­Ine menjao i odnos sisten1a planiranja i privrednog sistema o

Period centralizovanog planiranja je sasvim dobro poznat II na­šoj 1itel'alurL On počinje sa uvođenjem radničkog samoupravljanja 1952, godjne. a završava sa 1964, godine, tj" sa početkom Privredne re­forme Karakterisao se po tome što je uloga plana bila dominantna, a uloga tržišta potisnuta u drugi plan. Dalja odlika ovog perioda je bila II tonle što se privredonl upravI,jalo iz ))centara«(, a u skladu sa intencijanw. saveznog plana" Sistem planiranja je bio direktivan, oba­vezan i jec1nosmeran oci gore do dole, tj" od federacije do preduzeća.

33

Akumulacija se formirala prinudnim metodama, odnosno raspodcb dohotka se regulisala putem investicionih fondova, sa izraženom kon­centracijoDl na fecleralnoTIl nivou, a njena upotreba se vršila II skladu sa planskim zadacima i na osnovu odluka saveznih organa.

Period privrednosistemskog vakuuma je trajao od 1964. godine pa do početka 1970-tih godina. Njegov početak se poklapa sa inaugu­risanjem Privredne reforme i sa početkom razgradnje centralističkog privrednog sistema, a kraj sa ustavninl amandnlanima iz 1971. godine (neki smatraju sa donošenjem Ustava§FgJ iz 1974. godine) Jedna njegova osnovna karakteristika je II fome što se tada odvijao proces razgradnje starog centralističkog privrednog sistenla, a nije bilo para­lelnih nastojanja ka fornliranju privrednog sistema adekvatnog socija­lističkoj samoupravnoj organizaciji privrede i društva, Druga osnovna karakteristika ovog perioda je stalna decentralizacija društvenog, po~ litičkog i ekOl101TIskog života, čiji osnovni svirnao je bio tl razgradnji federalnog etatizma i jačanju uloge republika i pokrajina. Ovaj proces je posebno bio naglašen u domenu privrede, a ogledao se u ukidan jn savez­nih ili opštih investici onih fondova, institir anju na decentralizovanom formiranju i upotrebi akumnlacije, snažno naglašenoj ulozi tržišta i ra­dikalnoj promeni strategije razvoja (formiranje prerađivačkih sektora i postepeno orijentisanje na supstituciju uvoza» Tome je bila podre­đena i politika raspodele dohotka, koja je trebala da obezbedi brzo povećanje domaće agregatne tražnje i takođe brzo širenje domaćeg tržišta. Treća bitna karakteristika ovog perioda je bila uzapostavljanju uloge plana u tlSTI1er-avanju privrednih tokova, naročito izražena II vi­du eliminisanja uloge saveznog plana. Bio ie to istovremeno i period tzv. krize planiranja, kada je pod uticajem izuzetno povoljnih uslova (jeftina energija i ključne sirovine) došlo do do tada u istoriji sveta nezabe1ežene ekspanzije privrednog razvoja i spoljnotrgovinske raz­mene_ Tada se verovalo da nema TI1TIOgO potreba za planiranjem, jer se činilo da je brzi društveni i privredni razvoj moguće ostvariti i bez oslanjanja na plansku komponentu,. Ovakva shvatanja su defini­tivno raspršena tek pod dejstvom efekata energetske krize iz 1974> godine. Cetvrta bitna karakteristika ovog perioda je postepeno formi· ranje tzv. republičkih j pokrajinskih privreda, odnosno koncepta pri­vrednog sistema koji polazi od suverenosti republika i pokrajina u u­smeravanju tokova privrednog razvoia

Poslednji je peri do decentralizovanog privrednog sistema i o niemu .ie reč u nastavku ovih istraživanjao To je period pune decent­r:l1izacije privrednog života Novi privredni sistem .ie tome u punoj meri podrecten On se zasniva na nekoliko bitnih operativnih karalae­ristika. Primarna crta novog sisten1a je II tome da on faktički bazira na društvenom dogovaranju i samoupravnom sporazunlevanju, kao gotovo isključivim instrumentima usmeravanja i re:ru1isania nrivred­nih tokova. Mehanizam proste i proširene reprodukcije bi trebalo da se reguliše putem udruživanja rada i sredstava, Organiz~cija društve­nog i privrednog života se zasniva na slobodnoj razmem rada. Uloga federacije u privrednom života je svedena da rezultantu dogovora re­publika i pokrajina, tj. na one funkcije i njihov domet koie proisteknu iz dogovora republika j pokrajina, te na regnlisanie deficita platnog bilansa j obezbeđenja sredstava za otplatu inostranih dugova.

34

rvlesto i uloga plana u novom privrednou1 sistemu su sasviIn specifični. Sistcm planiranja je definisan saveznim Zakonom o siste­mu planiranja i repub ličko-pokrajinskim zakonima o planiranju, čija rešenja opredcljuju i ulogu plana u regulisanju privrednih kretanja.

.2 2 l\1jesto i uloza plana i zakona o planiranju

2,2,1 Ocjena dosadašnjeg lazvoja

Primjerenost sistema planiranja potrebama privrede može se o­cijeniti na osnovu rezultata koje privreda postizala. Zbog toga treba najprije utvrditi karakteristike privrednih kretanja. U tom pogledu cijelo posleratno razdoblje dijeli se na dva jasno odjeljena podrazdob­lja: I administrativno-etatistički sistem elo 1952. i II samoupravni pri­vredni sistem nakon te godine

Drugo podrazdoblje dijeli sc ponovo vrlo oštro na dva pod-pod­razdoblja: A. 12 godina prije 1964 i B. 15 godina nakon te godine. Dok "C p0drazdoblja I i II razlikuju prije svega po društvenim odnosima, A i B razlikuju se prije svega po rezultatima privređivanja. Ovdje is­ključivu pažnju posvećujemo razdoblju II i uspoređivanju podrazdob­lja A i B

Prijc 1965. godine jugoslovenska privreda razvijala se po stopi rasta ko5a jc uz japansku bila najvažnija na svijetu, cijene proizvođa­,'a industrijskih proizvoda bile su gotovo potpuno stabilne, životni nivo se brzo povećavao, a isto tako se povećala i efikasnost privređivanja. S reformom nakon 1964. godine dolazi do naglog i drastičnog prekida tog: povolinog razvoia Stopa rasta industrijske proizovdnje skoro se nrepolovi1a, kod pol joprivredne proizvodnje smanjila se još više .. Ka­ko je fond osnovnih sredstava ekspandirao i dalje gotovo istim tem­nom, 10 je značilo da usporavanje rasta nije bilo uvjetovano nedovo­ljnim investicijama, već niihovom lošom stwkturom i niskom efikas­nošću Korište"n je kapaciteta se smanji1o. a isto tako je usporen i te­hnološki mogr',,') Izvozna ekspanzija se prepolovila. Inflacija se po­javila II eksplozivnom vidu" Porast životnog standarda se usporio; broj nOV07.avr~enih slanova [rotovo stagnira. uprkos nerešjenog stambenog nit8.nia. Tempo z8poš1iavanja se usporio pa se stoga pojavilo nezapos­lenost Usprkos l11aniem zapošljavanju znatno ie usporen rast produk­tivnost.i rada Ne nlože sc navesti nijedna važnija privredna karakteris­tika kod koie niie došlo do ozbilinog nogoršanja (vidi tabelu na sle­dećoi stIDni) Prije 1965. godine Jugoslavija je sustizala i prestizala razvijenije zemlje; poslije 1965 naša privreda zaostaje te se danas vratila na prclposledn je mjesto. u Evropi koje je imala i priie rata: i7a Jugoslavije ie jedino još Albanija. a Portugal je na otprilike is­tom iIi nešto višem nivou,

Kako se 1965. god inc u svi jetu nije ništa posebno zbilo, to je p02:oršanje nnših nrivrednih perofrrnansi rezu1tat isključivo unutraš­njih promjc08 Reforma iz 1965 godine očigledno nije bila u skladu

I) Videti doktorsku disertaciju A Puljića o tehnološkom proglesu tl jugo­slovensk.im industrijskim granamu, FVT, Zagreb, 1979 g

35

s ekonomskinl znkoninla i polrcbanla SaltlOUpravne privrede i stoga je privreda žestoko reagirala,. Odatle se naravno, ne smije izvesti zaklju~ čak da je trebalo ostati na režimu od prije 1965. godine, ili cla se tre­ba na taj režim vratiti. U privredi, kao i u društvu, nema reverzibilnosti pa bi stoga svako naćanje bilo duboko pogrešno. Osim toga izgrad­nja samoupravnog sistema tek je bila započela pa su potrebe za daljim promjenama bile očigledne. Međutim, reforma je bila ekonomski pog­lcšno koncipirana pa je stoga morala na kraju biti napuštena

Unutar razdoblja B možemo ponovo razlikovati dva perioda. Oni se ne razlikuju ni po društvenim odnosima ni po efikasnosti ili neefikasnosti privređivanja već po organizacionoj koncepciji refor-nle, Sedmogodišnji period B-l 1965-1971. karakterizira uvjerenje da laisser­faire tržište rješava probleme daljnjeg razvoja samoupravljanja. Dr­žava se povlači; slobodno tržište je regulator efikasnosti privreelivanja; radni kolektivi sami znaju najbolje što je dobro za poduzeće; nespu­tana inicijativa treba da dovede do privredne ekspanzije; planiranje nOl1linalno ostaje, ali se II stvarnom životu degradira i jedva da vrši neku funkciju. Sprovođenje te koncepcije ubrzo je dovelo do duboke recesije u 1967. uz sve veću nezaposlenost, a zatim do inflacije i raz­buktavanja nacionalnih antagonizma

Tri razdoblja privrednog razvoja

- godišnje stope rasta u % -------------_. __ ..•. _-----------

A B-l B-2 Plan ______________ ._..:1..:D::.52::.-..:G..:4.:....:.'9:.:6:.:,4~-n 1971:_O"~_.~~OO-B5

1 ProiJ-:vodnja i l;:apaciteti Dluštveni proizvod cijele privrede B,6 5,6 5,8 4,5 Društveni proizvod društvenog sektma 9,B 6.2 6,4 4,6 Industr proizvodnja (fizički obim) 13,4 6.9 7,4 5,0 Poijopl-ivredna pl'oizvodnja (fizički obim) 4,5:1 1,6 2,2 4,5 Osnovna sred društvo sektora B,4 8,3 7,9b

2. IHedunarodna razmjena Izvoz 10,9 6,6 5,1 B,4 Uvoz 10,4 10,1 2,9 1,1

3 IHonctarna nestabilnost Cijene industrijskih prOizvođača 1,2 7,9 15.4 13.0 Cijene poljopriv pIoizv .. 9,B 13,7 19,3 13,0 Troškovi života 6,4 14,4 10,9 H.4

4. 2ivotni nivo Realna pLimanja po zapos 5,4 G,4 1,3 2,0 Lična potrošnja 7,2 6,~ 5,2 3,0 Izgrađeni stanovi l6 tOe 0,4 1,2 Zaposlenost ukupna 6,3 1.6 4.2 2,5

5 Efil;:r:.SDcSt privređivanje Produkt rada II indus 4,9 '1,4 :u 2U Efikasnost invest II ind e o,ge -1,3cl

2) 1953-1961, b) 1971-1977, c) 1955-1964, d) 1964-1975, e) Efikasnost investiranja definirana je kao povećanje društvenog proizvoda za jedinicu povećanja osnovnih sredstava godinu dana ranije mjereno od vrha do vleha privrednog ciklusa Izvor: SGJ, Privredne bilance Jugoslavije,

36

. Nakon što. jc:' rehlIma p()slij~ 197L godine napuštena zapoemJe peIlod B-2 kOJI JOs traje l ICOJl JOS predstavlja neku vrstu negativne reakcije Slobodno tržište zmnjenjuje se parastatalni111 111jermna, prije svega društvenim dogovorinla i samoupravni nl sporazllIl1iDla, kao i stvaranjem nekoliko hiljada SIZ-ova koji su se ubrzo zabirokratizi­rali; fiskalna i investiciona politika su likvidirane; cijene su adnlinist­rativno kontrolirane; politike dohodaka neUla; izuzev nl0nctarnih in~ stn~nlenata drugih instrunlenata ekonomske politike gotovo i ncn1a; umjesto toga problemi se rješavaju administrativnim mjerama i ad-11linistrativninl intervencijaina; privreda je adnlinistrativno razmrvlje~ na. Da nc. ?udc. nespOraZUl1la valja dodati ela su ideje dogovaranja i SIZ-a pozlllvne Ideje. No ako nešto u suštini pozitivno nije tehnički dobro pripremljeno i primjenjuje se i tamo gdje mu je mjesto i tamo gdje illU nije nljesto, onda se izvrgava u svoju suprotnosl, II OV0111 slućaju u adnlinistrativno birokratsko onemogućavanje nornlalnog pri­vH:~dnog razvoja, Prinudno dogovalanje i sporazumcvanje onemoguća­vaJu fleksibilno sporazumevanje, a oko 7000 SIZ-ova generira s!ične efekte kao i sličan broj društvenih fondova koji je svojevremeno mo­rao biti napušten.

Opća efikasnost odnosno neefikasnost privređivanja ostaje u oba perioda na približno istoj razini. I ostale karakteristike privrećlivanja su podjednake osim što se monetarna nestabilnost osjetno povećala, a ekspanzija međunarodne razmjene još više usporila.

Osnovna je razlika kod zapošljavanja U odnosu na laisser-faire koncepciju B-l, administrativna koncepcija B-2 znatno ubrzava zapo­šljavanje (ali još uvijek ispod rezultata iz rozdoblja A), ali je zbog toga i sporog razvoja porast produktivnosti rada drastično usporen, a porast realnih primanja takoćle Sve tri karakteristike nal::tzimo i u jugoslovenskom administrativnom razdoblju I kao i u administrativ­nim privredama istočnoevropskih zemalja.

Pored ranije navedenog, periodi B-l i B-2 imaju još i slijedeće zajedničke karakteristike:

- ozbiljno je narušen princip raspodjele prema radu. Za isti rad u različitim grupacijama nagrada je i do 3,5 puta manja, odnosno veća. Proizilazi da se u praksi afirmirao arbitrarni princip raspodjele prema mjestu zaposlenja;

- kapitalno intenzivne investicije zaostaju. Tipičan su primjer saobraćaj nice i ulaganja u prioritetne objekte crne metalurgije koja su izvršena sa samo 50%" Dupliraju se ulaganja tl krupne objekte: ra~ fineJijski kapaciteti u izgradnji za 50'/, su veći od planiranih potreba. No zato zaostaju ulaganja u istraživanja, proizvodnju i prijenos nafte i plina. Ne grade se cementare, iako je cement kronično dcficilalan, ali se zato grade šećerane iako se iz nerazvijenih zenlalja 1110ŽC dobiti jeftiniji šećer, a politika ekspanzije trgovine s tim zemljama je prok­lamirana (ali se ne ostvaruje). Ulaganja u energetiku, s jedne strane, zaostaju za potrebama, a s druge strane, gotovo i ne leagiraju na svetsku energetsku krizu. Na taj način perpetuiraju se pa i povećavaju strukturne disproporcije koje (a) onemogućavaju višu stopu rasla i (b) onemogućavaju razvoj slobodnih samoupravnih odnosa i traže stal­ne državno-političke intervencije;

37

j

l

izvozna ekspanzija je znatno usporena ne samo II odnosu na razdoblje A, već jugoslovens.ki izvoz sporije ~a~~e i u odnosu na. svjet­sim trgovinu tako da se Jugoslovensko ucescc u sVjetskom IZVOZU smanjuje; . ...

- zaostajanja u razvoju privrcdno nedovoljno razvIJemh repub­lika i pokrajina se zaoštravaju, uslijed čega nastaju ozbiljni privredni i politijki problemi; . . . . . ..

- u oba perioda, uprkos reducnal1lh cIlJcva razvoJa nlJcdan plan niti godišnja (skupštinska) rezolucija nisu ostvareni. Ni tekući petogodišnji plan ne~e biti ostv.aren. .. _.

AnalIze razvoJl1lh mogucnostI JugoslaVIJe do 198~. godme, ura­(tene u okviru priprema petogoclišnjeg plana 1981-1985. godine, koje su rađene na osnovu tekuće situacije i iz sadašnje perspektiveJ predvi~ đaju daljnje usporavanje privrednog rasta.') ..

Ovdje valja upozoriti na tri duboko pogrešne argumentacIje ko­je se povlače stalno kroz diskusije o privrednom sistemu i planiranju.

a) Jugoslovenska stopa rasta je visoka jer zemlje OECD i svijet u celini imaju nižu stopu rasta;

Istraživanja u Institutu ekonomskih nauka pokazala su da pos­toji čvrsta koleracija između stope rasta i razine razvijenosti.' ) Stoga je nedozvoljivo uspoređivanje s visoko i nisko razvijenim zemljama. Srednje razvijene zemlje postizavaju najvišu stopu rasta, a u toj se grupi upravo nalazi Jugoslavija .. Ako se naša zemlja usporedi sa svo­jom grupom onda zaostaje. Da bi se eliminirali i kulturni faktori ne treba je osporediti i s Korejom ili Tajvanom ili Japanom (te zemlje postizavaju više stope rasta) već sa zemljama južne Evrope. To upo­ređenje pokazuje da je do 1964. godine Jugoslavija bila na čelu, a poslije te godine se pomaknula na začelje cijele grupe.

b) Sistem ne funkcionira dobro zato jer svi sistemski zakoni još nisu doneseni i sistem nije dovršen;

Prije svega nije slučajno da se zakoni ne donose ili se ne do­nose na vrijeme, a oni koji su doneseni često ne funkcioniraju. Na­dalje ista je orgumentacija upotrebljavana i u periodu B-l dok re­forma na kraju nije bila napuštena a da nikad nije bila izvršena oz­biljna analiza ponašanja. I na luju, očigledno jeda je današnji sistem pravno i intitucionalno mnogo bolje izgrađen i zaokružen nego si.s­tem koji smo imali u razdoblju 1952-1964 .. A ipak je mnogo manje efikasan.

c) Sistem u razdoblju 1952 - 1964. je bio centraliziran pa se moglo mnogo lakše i efikasnije planirati nego danas;

Ova teza sadrži čak dvije pogreške Prije svega sistem prije 1952. godine bio je mnogo više centraliziran i m~~go manje efi~as~, a isto vrijedi i za istočno-evropske sisteme. RIgIdna centralIzaCIJa

38

2) Uslovi mogućnosti i pravci đI'uštveno~ekonomsltog razvoja. Jugoslavije u periođ~ 1981-1985 godina, led Lj Madžar i Z Popov, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1979

3) B, HOI'vat, '~Klasifikacija područja svijeta prema karakteristikama priv­redne Iazvijenosti<', Eltonomslta. analiza, 3-4/1971, 279-9·t B. Hor'vat, >·Odnos između stope rasta i l'azine razvijenosti", Fakultet za vanjsku trgovinu, Zbornik radova, Zagreb, 1978, 69-82,

nije koreIirana s efikasnošću nego s neefikasnošću. A zatim, admini­strativna konlrola cijena i tržišta bila je najmanja u 1960. i 1963. godini i taj stupanj slobodnog formiranja tržišnih odnosa kasnije vi­še nije postignut.

Postavlja se pitanje zašto je razdoblje A bilo efikasno, a raz­doblje B neefikasno? Jedan mogući odgovor je ovaj. Ranije su priv­redea i društvo bili riativeno jednostavni. I bez posebnih istraživa­nja i posebnog ekonomskog obrazovanja bilo je jasno što valja ra­dili. Zbog toga su se i improvizacijama mogli postizavati dobri re­zultati. Dosadašnja privreda je kompleksna i veoma osetljiva na ad­ministrativne udare, Svaka refornla zahtijeva krajnje ozbiljnu nauč­no-istraživačku pripremu. Umjesto toga i dalje se nastavlja s impro­vizacijama A voluntarizam II složenoj privredi dovodi do posljedica koje su opisane"

Kako je planiranje samo dio privrednog sistema, bila bi iluzi­ja da će planiranje dobro funkcionirati ako sam sistem nije ispravno koncipiran. Ono što se čini prilično jasnim na osnovu tcorijske ana­lize i dosadašnjeg praktičnog iskustva jeste to da ni koncepcija B-l ni koncepcija B-2 ne rješavaju problem efikasnog nastavljanja trenda samoupravnog razvoja koji je prekinut u 1965 .. godini. Ukoliko je taj zaključak tačan, onda bi trebalo početi s radom na primanju jedne adekvatnije sistemske koncepcije No to nije zadatak ovog istraživa­nja") i sve što se ovdje može reći jest ukazivanje na neminovnu po­trebu takvog rada i potrebu ozbiljnih korekcija koncepcije B-2.

Zbog toga ćemo se u daljem tekstu ograničiti na zakon o pla­niranju i analizirati ispravna kao i neadekvatna rješenja koja su u njemu sadržana. Ono što zbrinjava nije sadržaj jugoslovenskih priv­rednih planova, već to što se oni ne ostvaruju i onda kad su ciljevi skromno postavljeni

2.2.2. Zakon o osnovama sistema društvenog planiranja i o Društve­nom planu Jugoslavije

a) Dobra rješenja

1) Osnovna ideja zakona, koja je ujedno i osnovna ideja sva­kog samoupravnog planiranja, sastoji se u tome da se planiranje mora zasnivati na dogovaranju i sporazumevanju. Osim toga plani­ranje se ne svodi samo na materijalne proporcije i stope rasta .. Jed­no i drugo znači da društveni plan predstavlja Društveni dogovor.

2) U pogledu tehnike planiranja usvojena su dva ključna prin­cipa: kontinuiranost i istodobnos!. Prvi princip bi trebalo protegnuti i na dugoročno planiranje te bi se u tom slučaju mogao ovako for­mulirati: kako pristižu nove informacije, planove treba popunjavati i produžavati im horipont. Svake godine horizont petogodišnjeg plana treba pomaknuti za godinu dana unaprijed, a sa pripremanjem no-

4) Neka rješenja sadržana su u knjizi B Horvata, Elmnomska politilm stabi­lizacije, Naprijed, Zagreb, 1976. Pored toga, li studijama koje su ura­đene u okviru rnakroprojekta , .. Privredni sistem SFRJ« daje se niz prijed­loga i riješenja za izmene II privI'ednom sistemu

39

\log petogodišnjeg plana treba horizont dugoročnog plana ponlaknuti za pet godina unaprijed. Taj PI incip je u našoj ekonomskoj litera­turi odavna istican

Princip istodobnosti nije precizno razrađen i može se različi­to tumačiti. No njegovo racionalno jezgro sastoji se u tome da svi privredni subjekti imaju obavezu formiranja svojih planova, a ti se planovi onda po nekoj proceduri usklađuju.

3) Postulat potpune informiranosti svih privrednih fubjekata također predstavlja neophodnu komponentu svakog samoupravnog pla­niranja. Zavodi za planiranje na svim razinama treba da postanu (a) institucije za prikupljanje i preradu svih raspoloživih informacija i Cb) otvoreni centri za pružanje informacija svim zainteresiraniln, Mora se konstatirati da je ta ideja još uvijek daleko od svoje pune realizacije

4) Privredni subjekti treba da međusobno ugovaraju isporuke za duže razdoblje unaprijed.. To posebno vrijedi za kooperantske mreže gdje jedan veliki finalist i nekoliko desetaka (pa i više) koope­ranata predstavljaju male reprodukcione cjeline. Takvim ugovaranjem smanjuje se neizvesnost budućeg tržišta, što ima stabilizacione efe­kte

5) Umjesto ranijeg insistiranja na isključivo globalnom (agre­galnom) planiranju, izdvajaju se prioritetni sektori o kojima treba prethodno postići dogovor. I ta je ideja bila odavno isticana u našoj ekonomskoj literaturi.

b) Neadekvatna i pogrešna rješenja

Metodološki se zakon i diskusije koje su mu prethodile zasni­vaju na koncepciji koju Ljubomir Bakić vrlo dobro opisuje ovako: . "Jedna od osnovnih pretpostavki novog sistema planiranja Jest. ,da se OUR-i u potpunosti. , . uključe u taj novi sistem, tj. (da od njih) otpočne proces utvrđivanja planova. Drugačije rečeno, neophodnost da planovi osnovnih organizacija udruženog rada budu izvorište painova svih ostalih nosilaca društvenog planiranja je su­štinsko pitanje funkcionisanja novog sistema planiranja. Jedino tim putem, naime osigurava se ne samo realnost svih planova, već i nji­hovo ostvarenje. Pored t"ga, na toj osnovi se radnik stvar:no postav­lja u poziciju da odlučuje o cjelini dohotka i da ima odlučujuću u­logu u privredi i društvu . .')

Ova metodološka koncepcija ne omogućava postizavanje ni jed­nog od ciljeva koje Bakić navodi:

. a) Planovi OUR-~ ne mogu b!ti izvorište svih ostalih planova Jer OUR-r samo mogu r treba da brmu o svom dohotku a ne o pro­porcijama i mogućnostima privrede u cjelini Svaki pokušaj zidanja plano.va odozdo na gore z~vršava ili potpunim neuspjehom ili bes-1:?naJ;trm procesom usklađrvanja koji onemogućuju efikasno privre­(uvan]e,

40

:;) Lj. Bakić, '~Funkcionisanje sistema samoupIavnog planiranja~<, Ekonomslii glasnU>:, 14-15/1977, 7-13, ss. 8-9

b) Iakvo planiranje niti je realno niti osigurava izvršenje pla­nova U tom pogledu Inaksa je dovoljno rječita pa daljnji komentar ni jc potreban.

c) Još je Malx u [{rilicl Gotskog jJlogral1la podvlf:,l1uO ilonić· noj krlUci ideju o odlučivanju o cjelini dohotka na lazini po:.luzcC:a

cl) Kako pbnovi niti su realni niti sc ostvaruju, onda radnik ne 1110Že i111ati odlučujuću ulogu u privredi i društvu već postaje pred. met slučajnosti i dogaćtaja van njegove kontrole,

Osnovna TIleLodološka pogreška u koncepciji zakona sastoji se tt tome što sc privreda izjednačava s adnlinistrativninl sislenl0111. po­lazi sc od naivne predodžbe da trebe:!. uspostaviti ugovorne obaveze izmcC!u svih subjekata odlučivanja koji predstavljaju konlponente si­sl::~rna II Ll' .. jerenju da, kad čilav sisLcEl bude sapel mrcžonl uzajanl· nill obaveza, koje su u nlcduvrenlenu pregovaranjem usklaelene, on če ujedno i funkcionirati onako kal~o je dogovoreno Međl~.tin?, l~rivre. da nije skup kancelarija koje nledusobne oba.ve~e. mogu hksl.r:atl SI~O­l Qzunlima paldjučcninl od strane delegata pO)eChnlh kancelarIJa. Pnv­n:dni sisicm funkcionira sasviIn drugačije.

a) Prije sveua, skup racionalnih individualnih odluka nl0že da dovodi do veDina 71eracionalnih posljedica na razini privrede, Notorni je prillljer kad povećavanja indivi.dualne štednje. smanjuje u~{upnu štednju i investicije Drugi je primjer kad na prvr pogled SaSV1l11 la­

vionalno p["niranje dovodi do privrednih ciklusa. l) b) Adminislrativni proces usklađivanja odluka traje toliko du­

go da je to nepodnošljivo za normalno privređivanje. e) Čak i kod veoma dugo tr ajnog usklađivanja mnoge odluke ne

mogu biti usklađenc. Te neusklađenosti postaju izvor privrednih dis­proporcija.

d) Prinudno sporazumevanje i integriranje legitimira monop,?l­ističke pozicije najjačih partncra u aranžmanima. Tako se stvaraju nod centri ekonomske i političke moći van domašaja efikasne društ­vene kontrole.

e) Najvažniji razlog zašto je koncepcija ner~alna leži u priro­di ekonomskog sistema. Privreda je neprekrdno rzvrgnuta udanma koji dolaze iz nacionalne ili mecIunarodne okoline. U domaće udare spadaju ~rirodni pore.rnećaji kao _ što su s,:,ša,o p~plava, 'p~t:es oi po­,nešl,e pnvredmh subjekata kao sto su nerzvrsenJe plana rlr los rad državnih organa. Vanjski udari sastoje se u cikličkoj nestabilnosti našeO' izvoznog tržišta, fluktuacijanla cijena, ratovima i n1eđunarod~ nim "zapletima. Osim toga neprestano promjene u tehnologiji i nove informacije mijenjaju paraI11etre na kojima su dogovori bili zasnova~ nL Na o\;e poremećaje nl0 CTuće je reagirati na dva načina. Prvi način se svodi na to da federacija akumulira ogrolnne materijalne i finan~ sijske rezerve pa da neprestanim interveneijama pokuša sačuvati us­postavljenu celokupnu strukturu dogovora i sporazuma. Očigledno je da bi takvo rješenje likvidiralo svaki smisao samoupravnog planira-

6) Vidi B. HOl'vat, ,.Dva pojednostavljena matematska modela jugoslovenske plivI'ede«, Ekonomist 3-4, 1971, 519-32.

41

I L

nja Dl uga je teoretska I110gučnost da se na svaki udar odgovori revi­dir::mjclll cjdog sislenUl 111cčlusobnih obaveza~ Očigledno je da je to prnktično nenl0guće

Kako je jedno l'ješenJ"c neprlhvatlJ'ivo a druao nemoO'uće to V' t ' l" 1 .,. I o o,

/~i1aCl ~.~\ GOS jCCll10g qCSCl1Ja nenlU, U pra (si se stoga dogovori i spo~ ulzunl~ ce~to ne splovode: To dovodi do raspada pravnog sistema i ~(umul.uan;)a pore.mc,ćaja, P?litičl\:.o~adn~inistrativne intervencije posta­JU nelzb~z.ne. DolazI do clIskrechtlfanja samoupravljanja Pojavljuju sc l aznl~slJanJa o autoritativniHl rješenjinla. Kad je o nacrtu zakona r::lspravljano II EkonOnlSko111 savjetu SIV~a analiza poput ove skici­rane II lekstu~, navela jc čalnove Savjeta da zakon odbiju kao neprl­hvalljh' Na zalost, preuprLJka ovog stručnog foruma nije bila usvo­,jena

12,3 Uloga i funkcije drllšlvenog planiranja

. O ulozi planiranja Ll našem drušlveno ekonomskom sistemu pos­tOJe J?lno?l nesp~razllrnl U stvari, nije pretjerano reći da su uloaa i ol~gan,lz~cIJ~ 1?laI1Iranja ~stali ~l priličnoj ITIer-j neodređeni, nejas~i i ne~lefmlsal1l Zbog loga .Je kOllSl10 da se na tom problemu malo za­drzlluo. .. . Očigledno .te da se privredne akcije moraju planirati na svim. I~~ll1~ma_ Ogran~C~nl ,~vrhonl 0v,0g, I~ad~ .pozabavit ćenlo se samo pla-11llanJen: na razmi j:lIlv:ede !l CJellITL kod toga polazimo od 'postavke ~a su u sdmoupravnoJ t;~1SJ10J pn.~redl .osnovni subjekti _ poduzeća _ pot­lJunv <:> a~ltono~l.nl II dOl1osenJu SVOJIh prIvrednih odluka. To, naravno, ne ;~n:1~'! ~hHsscr-fJ~lre 'pr~:redul n~ znači stihiju i ne znači naivno vjerovanje udlkasnost . n~vldl JIve ILJke Adama Smitha .. No, to znači da se u koo­rdll1l!'anJu 1l11CljatJva radnih kolektiva olgani planiranja i ekonomske polItIke n1ogu, sam.o izuzetno poslužiti lnjeranla adn1inistrativne, fizi~ cice kontrole, I da se normaktim smatra jedino upotreba ekonomskih ll1stI'J.:menata u k~je valja uldjučiN i davanje relativnih informacija. Po!azm:o t~cađer I od postavke d~ dILJštveni planovi imaju svoju st­ruan_u I clr:>stvenu komponentu kOJe su podjednako važne .. Nedovoino stru:no pnpremljeni plar;ovi s pogrešnim predviđanjima i pogr'ešnim ~nalrzama n~. mogu. se mk:"kvom demokratskom samoupravnom akci­Jom pretvontl u efikasan mstrument usmjeravanja. S druO'e strane i uz. upotrebu najsuvr?me~djih telmilca alokacije resursa i elcanometrij­sklI:, modela pnv!·eđlvanJ~,. plan. ć~ ostati ~ez ef~kt.a alca nema svoju clrLJstvenu bazu, sto u nasun uVjetIma znaCI da Je lZ!ITađen i donesen na doseljeno samoupravni način. o

Iz aclminist!aVivnog perioda planiranje nosi sobom prizvulce ne­čeg negativnog. Termin "planiranje" odmah stvara predodžbu autOMa­tskog nametanja privredi volje administIacije posebno savezne aclmi­nistrac~je. Slič,,? prizvuk planiranje ima, ialca iz drugih razloga, i u ~apa~ z?r;;IJ.ama, pa se tamo z~enjuje terminom programiranje, budžetiranje I sL Kod nas postOji tendencija da se zamijeni termi­

nom "usmjeravanje". U ovom radu, međutim, planiranje je definira!Ilo u najširem smislu, talca da usmjeravanje predstavlja samo jednu dime­nziju planiranja" Ovi terminološki problemi očigledno su od perifer­nog značaja. Trebalo ih je ipak spomenuti da bi se izbjegli nespora-

42

zumi. Plan i planiranje mogu bili i često su ~ili, centralistički, autokra­tski, telmokratsld. No, oni isto tako mogu bit! de~okratskI .1 samo;,p­ravno izgrađeni. Hoće li biti jedno ili drugo ne OVISI o termll1l1, vec o društvenom sadržažju koji on pokriva.

Iz gornjeg proizilazi da I?laniranje ima. svo:i kadrovski, st.l"l:čni i institucionalni aspekt. U sva tn aspekta planlI'~nJe. zn~tno ~aos.,.ta.l~ .. Z~ potrebama zemlje" Institucionalni aspekt planJlan.l~ Je n~jslozel1lJl .1 najIl1anje istražen, ~~{uže se ponovili ~esta l~onSL~ltacIJa da slst~nl pl??l~ ranja jednostavno nije usklađen s pnvr:edmm sistemom. On Je uslIjed toga nehmkcionalan i bez efekta. Ovdje trebr; UpOZOlIti n~ to d~ se planiranje ne svodi smno r;a" i~ra~u pl~no.va,. ~~O ,~e sa:r~.10 Jedan, l to lakši dio posla, već da ukljucu.le l pr:"::enJ':.l IZ~JIsavm:je ,Planova. ~a taj način planiranje i ekonomska P?lItJka cme J~dnu JedJl1stvenu cJ~­linu. ZboO' toga il planske organe -Ih, ako se hoee, orga~e ekon~ms~\.e politike ~ treba uključiN i privredne resore, komore, velIke banke, ],0-munalne organe.

U jugoslovenskim uvjetima pla;n ima če tiri osnovne funkcije:

a) Plan je, prije svega, instnm1':,nt p:edviđ~nja. Por~d nor:mati­vnog elijela dokument plana mora sadrzavati I 0PSlrl1U :"nahz':!.l?r~vrdd­nih kretanja s isto tako I.'0dro.~nim pr0!"inozama. ~v~J analItl!,,_h ~o

lana do sada se po praVilu mje ob)avlJIvao: UoblcaJeno ?bajsnJenje bilo je da bi to bilo etauističko re~lrran.le p:'JVr~de. JYleđ~~n~ Prognb: za i etatizam su dvije popun,o razhC:lt~ stv~n" PI,O~n?Z,e n~ ;':0e.~ ne

a o

avezuju - izuzev onoga tko Ih pravl, I to .l~ naJV.1.erO]atnl.11 razloo ,da se ne objavljuju.U stvari, poslednji planOVI ostalI su gotov~ sas':lm bez cifara i kvantifikacije, tako da je u princ.ipu. teško utvrclltI da Ir se izvršavaju iline. Svrha je veoma detaljno ~b.lavl.lene pla~ske ,Prognoze da proizvođačima omogući uvid u najvjeroptl1l.l'; kreta.nJa pl'lvrede, da pruži sve potrebne informacije za izgradnjU vlastite poht:ke. Prmu stru­čnu, i ne samo stručnu, odgovornost za realn,ost !~Iađenlh plogno~a "s­nose zavodi za planiranje, odnosno oni orgal1l kOJI te prognoze plIpIe­maju.

b) Plan kao jnstmment predviađanja ujedno je i instrLlmen~ koo­rdinacije privrednih odluka No u samoupravnoj jugos!ov~nskoJ pri­vredi ova funkcija ima i svoje posebno, samostalno znacenJe. Jugoslo­venski društveni plan nije etatistički instrument direktivne koordina­cije .. On je diIektivan samo u onom svOJ~ dijelu ko)i S? ~dn,?si n,; dr: žavne organe i samo za te organe. MeđutIm, osnOVl1l pr:vredl1l subJel~tl ne ostaju - ili bar ne bi trebalo da ostanu ---:- po s!r~l1l od pr~c~sa IZ­građivanja plana, što je do sada pon~l~a~ bIO sl':!caj .. U stvatr lzrada društvenog plana treba da bude u sustml. usklađl1:an.le . progr~a r::-z­voja privrednih asocijacija, a preko njih I osn~vl1lh pnvrednlh. sub).e­kata. Kad je plan jednom gotov, on predstavlja ne samo proJelCCI}U vjerojatnog kreta;nja, već ujedno i proj~kciju d?g.,?voreno!, kr:etanj~ Ukoliko je ovo prethodno usklađivanje bIlo uspesl1lJe, utolrl~o Je ve,?a vjerojatnost da će plan biti re~liziran. Dadas mnoga poduzeca .~emaJu svoje interne programe razvoJa. Jedna anketa Beowad~ke pnvr:dne komore pokazala je da je .glavni r.az,log tome nepostojanje dugorocnog programa razvoja za zemljU u celIm.

43

l

, L

· '" .c). N.a?snovi pre~viđaJ:ja mc:gućeg razvoja i koordinacije posto­jecih :rHCljatlVa osnov11lh pnvred:uh subjekata valja, primjeI!Ql:n~­rem;mlh . metoda ekonomske ana!rze i uz lwnsultaciju svih~ dll1stvemh faktora, uvrditi koja bi pDivredna kretanja bila optimalna sa stanovišta zemlje u cjelini. Kad je to utvrđeno, onda treba odabrati ekonomske instnmlente, kvantificirati nj'ihove efekte i dozirati njiho­vu primjenu da bi se postavljeni društveni ciljevi najefikasnije ostva­rili .Jedno i dll1go sačinjava osnovnu funkciju društvenog plana, funk­ciju u kojoj se plan javlja kao instnm1ent usmeravanja privrednog ra­zvoJa.

d) Kao konkretizacija i razrada ekonomske politilee plan pred­stavlja obavezu za t jelo koje ga je donelo i direkivu za njegove organe. Ukoliko se radi o društvenom planu, on je obaveza za Saveznu skup­štinu i direktiva za Savezno izvršno vijeće i njemu podređene državne organe. Ti organi dužni su provesti u život ekonomsku politiku formu­liranu u Skupštini, odnosno dogovorenu u radnim organizacijama, re­publilmrna i komunama. Oni su odgovomi za to da se postignu posta­vljeni ciljevi - povećenjeproizvodnje, povećanje zaposlenosti, integri­ranje u međLmarodnu razmjenu, stabilnost valute, povišenje životnog standarda i s!ično., Za ostvarenje till oiljeva planskim organima stoji na raspolaganju složeni instll1mentarij suvremene ekonomske politi1ce. Neostvarivanje tih ciljeva u normaLnim uvjetima povlači za sobom pu­nu političku i profesionalnu odgovomost. No takva odgovornost pret­postavlja, s druge strane, slobodu inicijative i pravo djelovanja u pre­cizno definiranim okvirima. Jedino na taj način možže se osigurati puna odgovomost za odluke, a odgovornost je ld jučni preduvjet za efi­kasnost izvršavanja.

2.2.4. Teze za jedan adekvatnij.i sistem planiranja

Ako pođemo og toga da treba prihvatiti ranije diskutiranih pet pozitivnih rješenja postojećeg zakona o planiranju, onda je formulira­nje adekvatnogo sistema planiranja moguće zasnivati na slijedećem si­stemu osnovnih postavki.

1) U osnove marksizma pripada stav da zakonitosti materijalne proizvodnje određuju politička i institucionalna rješenja, a ne obrnu­to. Stoga je svaki voluntarizam u ovoj oblasti štetan i neprilivatljiv. Ako se "zakoni nisu saživjeli" to je prima faciae dokaz da zakoni ne valjaju, a ne da privredni subjekti ne valjaju.

2) Privreda postavlja sistem. Ni u jeclnom sistemu djelovi ne mo­gu . dobro - ili uopće - funkcionirati ako je sistem pogrešno kOIlS­tru:a:"~IL Prema tome, .svako r:azmišljaJ1je o planiranju ili ekonomskoj PO!r!lCI treba da polazl od pr:rvre?e. u cjelini, a ne od njenih djelova_ To sto Je ·pnvreda slstem omoguCUje neuporedivo jednostavnije ibrže usklađivanje planova i a:ktivnostiindividualnih privrecInih subjekata nego što bi bilo moguće ma kakvi macJministrativnim postupkom. Ono što treba uradit j jest (a )osigrati iste inicijalne uvjete za sve privred­ne subjekte i (b) formirati parametre za odlučivanje tako da samosta­re individuaLne odluke, u globalu, odgovaraju ciljevima plana.

44 '-

3) Iz (2) proizilazi da isključivu odgovornost za izvršenje plana imaju organi ekonomske politike na razini priwede u cjelini. A to je prije svega (iako ne isključivo) Savezno izvršno vijeće. Umjesto sada­šnje difuzne odgovomosti gde je svako pomalo kriv, a nitko odgovoran, odgovornost se precizno locira.

4) Puna odgovornosl društvenih organa ekoDOll1ske politike omo­gućuje punu samoupravnu slobodu radnih kolektiva, bez čega, očigle­clno nema samoupravne pr:ivrede. Ovo znači dvije stvari:

a) vodeći računa o svojim interesima, radni kolektivi slobodno odlučuju o svim aspektima privređivanja: proizvodnji, cijenama, zapo­šljavanju, investicijama, udruživanju. U načelu je neprihvatljivo svako acJministrativno uplitanje. Nitko nema pravo da udruženom radu na­meće neke zadatke, obaveze, prinudno sporazumevanje, učešće u akci­jama u kojima nisu zainteresirania ili su čak suprotne njihovim inte­resima. Radni kolektivi ne moraju čak ni da se uklope u planske pro­porcije, ukoliko na drugi način mogu postići bolji privredni rezultat. Naravno, posljedica tog prava je i materijalna odgovornost za neusp­jeh. Organi društva mogu jedino donositi zakone koji su jednako oba­veZIli za sve subjekte,

b) Kad su startne pozicije izjednačene i planovi se ostvar'uju, samoupravne odluke ~ukoliko su objektivno dobro zasnovane) imaju i namjeravane posljedice. To znači da radni kolektivi prestaju biti ig­račke sila van svoje kontrole i da zaista postaju gospodari svoje sud­bine. Jedva da je potrebno posebno isticati koliko je taJkva situacija stimulativna.

5) Da bi organi ekonomske politike, a prije svega SIV, mogli us­pješno obaviti svoju funkciju, treba dopuniti postojeći institucionalni sistem. Na tome je u Institutu ek01llomskih nauka dosta rađeno, a ov­dje se mogusamo navesti dvije najvažŽinije institucije koje nedostaju, Kao što Narodna banka svojim intervencijama uspostavlja kratkoro­čnu, prije svega monetarnu, ravnotežu tako bi jedna paralelna insti­tucija mora uspostavljati dugoročnu, prije svega strukturnu ravnotežu. Druga važna instituci ja koja nedostaje morala bi preuzeti brigu oko kompenzacija,

6) Apsolutno je neophodno jedinstvo planiranja i ekonomske politike. I do sada sami planovi nisu bili toliko loši koli1m je bilo šte­tno njihovo neispunjavanje. Da bi elmnomska politika u cjelini mogla biti efikasna treba i nju institucionalno dograditi. U ovoj oblasti prije svega nedostaju fiskalna politika i politika osobnih dohodaka, U vezi s tim u Institutu su također izv,ršena opsežna istraživanja

7) U planiranju treba veoma precizno lučiti stručni momenat od političkog. O stručnim i naučnim problemima ne može se glasati (kao što se to često čini) jer je to ne samo smiješno već i l<rajnje štetno. O sručnim rješenjima može se raspravljati jedino stručnom argumen­tacijom i onaj koji je nekim stručnim rješenjem nezadovoljan mc:ž~ ishoditi promjenu jedino ako uobičajenim postupkom naučne venfl­kacije dokaže mogu6nost boljeg rješenja. Možemo kao ilustraciju naves­ti da je u godišnjem planu desetina svili odluka preodr'eđeno tekućom

45

I

l

situacijom i ral1lJe donesenim odlukama Prema tome može se politi­čki raspravljati s'amo o jednoj desetini, a svako prelaženje toga okvi~ ra znači rubitak vremena i energije i stvaranje nepostojećih političkhi problema~ Kod srednjer06nog plana mogućnost diskrecioni!1 o.d!t;ka je veću, ali i -sad treba in1ati II vidu da su I11110ge odluke ti tOJ Injen teh­nološki i ekonomski predodređene, da se rješenja mogu sasvim preci­zno izračunatL Tu spadaju odnos između energetike i proizvodnje i potrošnje, lokacija i kapacitet energetskih i drugih velikih objekata (napr. crna metalurgija), minimalni kapacitet u mnogim grupacijama, moguća stopa rasta, osobna potrošnja kao f"tmkci ja stope rasta iteL

8) Postavke (2) i (7) određuju način planiranja. Na osnovu ras­položivih resursa i međImarodne situacije Zavod za' planiranje utvrđu­je mogući tempo razvoja za naredno razdoblje. To valja lU:aditi tako što će se fiksirati interval s pesimisti6nom i optimističnom varijantom kao granicama intervala. Što je planiranje uspešnije a međunarodna situacija stabilnij~, in.terval neizvj~snost! je uži. Uz ocenjene stope ra­st~. putem modelu'an]:;> !nogu se IzvestI sve osnovne globalne propo­:c;.Je (sp·uktura. potro.~n]e, potreban uvoz, struktura investicija, zapo­~IJav~Je, pro.m.Jen.e cI)ena yd.) Te ~globalne proporcije predaju se dr­zavrum organITIla l pnvredl kao pocetni parametri za planiranje, koje se sad sastoji u popunjavanju globalnih praporci ja konkretnim sadIe žajem. U lom procesu može doći do nekih modifikacija početnih propo­Icija. No iskustvo pokazuje da su kod ozbiljnog rada takve naknade kore­k~ije .rijetko bi~ije. To je sretna okolnost jer omogućuje brzo uskla­đIvanJe sektorskIh i drugih parcijalnih planova Na različitim razinama a prije svega na razini narodne privrede utvrde se prioritetni objeleti i o njima postigne dogovor U isto vrijeme politički oraani fiksiraju nekoliko ključnih ciljeva za narec1,no razdoblje i oni ond~ predodrede konkretni sadržaj planova. Treba još povesti računa da Ieumulativi za republike uglavnom odgovaraju saveznim proporcijama, a oni za ko­mune republičkim U isto vrijeme u Saveznoj privrednoj komori vrše se usklađivanja za privredne sektore. Kad je mater'ijalno i finansijsko bilanciranjezavršeno, a osnovne mjere ekonomske politike dogovorene, rad na planu je završen. Delegati radnih kolektiva će u skupštinama i u komori učestvovati u tom procesu. čim osnovni parametri plana bu­du poznati a za to je - imajući u vidu kootinuiarano planiranje _ potrebno vrlo kratko vrijeme, radni kolektivi izradit će svoje planove i ući u ugovorene i druge odnose s drugim kolektivima po svom naho­đenju i na osnovu raspoloživih informacija. Nikakvo posebno dodatno usklađivanje po sektorima i teritorijama više nije potrebno. A isto ta­ko nisu potrebna neprestana revidiranja društvenog plana zato što se stalno mijenjaju uvjeti privređivanja pa su potrebna stalna prilagođ­avanja .. Osobine privrede kao sistema i adelevatna koncepcija planira­nja jamče da će usprkos svih konkretnih promjena globalne proporci­je ostati sačuvane i tako plan izvršen NaraV1no izuzetni poremećaji - kao što je početvorostručenje cijene nafte - zahtijevaju izuzetne mjere.No takvi poremećaji dešavaju se rijetko

9) Sam zakon je sasvim nedovoljan ukoliko ne postoji naučno f1.mdirana metodologija planiranja, Zato treba obavezati Savezni zavod za planiranje da u saradnji s drugim zavodima za planiranje i naučnim

46

ustanovama izradi kompletnu 111etodologiju planiranja koje će osigu­rati metodološko jedinstvo, sadržajnu usklađenost i vremensko uldap­anje svih učesnika u procesu planiranja. Više je no kuriozno da u Ju­aoslaviji planiranje postoji već 35 godina, a da još nije izrađena nijed­~a metodologija planiranja, a sve dosadašnje inicijative naučnih rad­nika u om pravcu doživjele su neuspeh.

10) Samoupravni sistem uopće ne može funkcionirati bez čvrstog pravnog poretka i potpune pravne izvjesnosti. U tom pogledu stvari ne stoje dobro. Zavođenjem dogovora i sporazlm1a čiji pravni status nije bio precizno utvrđen učinjen je prvi proboj. Pravna neizvjes~o.st je po­većana diskusijama oko sistemskih zakona kad su na pOJedmlm foru­mima javno izricana mišljenja da zakoni ne moraju važiti u potpImo­sti neoo samo orjentaciono, da se moraju "korigirati praksom". Na Icr~ju ~mogobrojni prinudni sporazumi i administrativna rigidnost ~je­lokupne koncepcije doveli su do toga da je postalo no:'!nalno nepndr­žavanje preuzetih obaveza. Ovom trostepenom esk~la,?l]om efl~casn<:?t pravnog poretka ozbiljno je narušena. Jee~~n od. lI1dlkat~:a s:tuacqe je da inspektori više ne mogu normalno "rsItI svoJu f,;,nkcI]u, lj. sp:o­voditi zakon. PoslIijedice su kaotička na kOJ~ s~ r~agl:a ad hoc drza­vnin1 intervencijama. Tin1e se i samoupravljanJe I efIb;sn<:st pnvr.e­đivanja dalje potkopava. Zbog toga. princip. apsolutnog vaze.np pravmh normi treba istaći kao jedan od omh pnnclpa o kOJIma OVISI opstanak samoupravnog sistema.

2.2, Sistem planiran ja i tržišni mehanizam

Polazeći od osnovnih karakteristika našeg privrednog sistema, a posebno nesavršenosti alokativnog mehanizma tržišta, od prvorazred­nog je značaja i interesa razmatranje odnosa između sistema pbn:ira­nja i tržišnog mehanizma. Ovaj značajan kompleks l?ita.nja r:redstavlja jednu od centralnih tenlU savremene ekOn0111Ske teoriJe l drllstvene pra­lese .. Ne ulazeći naovom mestu u različite stavove koji se u svojim eks­tremnim oblicima svode na kon5rontaciju alternativnih mehanizama, može se reći da je ovaj odnos između ispoljavanja objektivnih ekonom­skih zakonitosti, sa jedne , i svesnog usmeravanja razvoja, sa druge strane, u toj meri kompleks(;n da zahteva dal ju teorijsku, a posebno praktičnu razradu.

Stav da su mogućnosti uspešnog funkcionisanja privrede putem pretežno tržišnog regulisanja yeoma ogr~lcene: na, sadašnjem nivou složenosti struktlUe privrede, Je danas opste pl!hvacen. Svesno usme­ravanje društvenih i priVI<;,dnih procesa čI:'i suštins}~~ .determin,atu efi: kasnog f1.mkcionisanja pnvrednog mehamzr;-ra .. Trzls:rl mehamzam. I mehanizam društvenog usmeravanja i regulrsanja pnvrednog razvoJa čine, prema tome, paralelno egzistirajuće i komplementarne mehanIZ­me pod čijim dejstvom funkcionišu savremene privrede,

Imajući u vidu činjenicu da oba mehanizma funkcionišu u us­lovima ograničenih količina privrednih resursa, nepodudar'nost izme­đu mnogobrojnih društvenih potreba i mogućnosti i stepena njihovog zadovoljavmIja je permanentno prisutna. Usled toga i nastaju razlike i suprotnosti između interesa pojedinih privrednih subjekata i širih

47

I

društvenih celina Ograničenost privrednih resursa, kao i teškoće II vre~ menskoj sihronizaciji potreba su pIma tome, ključne determinante po­stojanja razlika u interesima, koji mogu otežavati odlučivanje na ra­znim nivoima organizovanosti privrede" Opšte je poznato, da velild br­oj raznovrsnih društvenih potreba i načina za njihovo zadovoljavanje implicira mnoštvo alokacionih mehanizama koji opredeljuju izbor od­ređene konstelacije potreba i stepen njihovog zadovoljenja. S obzirom da različiti skupovi i nivoi zadovoljenja potreba daju različite rezultate na osnovu datih resura, jasno je, da se proces alokacije ne može pre~ pustiti isključivo tržišnom mehanizmu" Kako je rast proizvodnje uz povećanu efikasnost jedini način za sužavanje ovih razlika, kao i za usklađivanje različitih interesa, planiranje predstavlja snažan komple­mentarni instnunent usmeravanja i regulisanja privrednih tokova"

23. L Odnos sistema planiranja i tržišnog mehanizma

Kao što je istaknuto ranije, danas je u ekonomskoj literaturi široko prihvaćen stav da je planiranje neophodna komponenta uspeš­nog funkcionisanja i usmeravanja priv.rednog razvoja, Potreba za dru­štvenim planiranjem je naročito izražena u socijalističkoj privredi i može se reći da nikad nije bila sporna. I dok je neophodnost planskog regulisanja privrede u socijalističkom društvu opšte prihvaćena, ostaje problem pronalaženja ekDnomski i društveno optimalnog sadržaja i oblika !11aniranja u konkretnin1 uslovi m;) i) Centralistička planiranje kao adekvatan oblik upravljanja privI edom javlja se po pravilu u po­četnim fazama industrijalizacije, dok li višim fazama razvoja i na vi­šem stepenu razvijenDsti i kompleksnosti društveno-ekonomskog sis­tema sve više dolaZi u sukob sa potrebama i zahtevima efikasnog or­ganizovanja društvene reprodukcije, Stoga se javlja opšta tendencija ka decentralizaciji upravljanja i usmeravanja privrednih tokova, U prilog uspostavljanja fleksibilnijeg sistema plansko-tržišnog mehani­zma, koji s jedne strane, koristi prednosti inicijative i ekonomsldh motiva u ponašanju privrednih subjekata, a sa druge, pozitivne eleme­nte usaglašene zajedničke društvene akcije, govore razni momentL

Prvo, u sagledavanju veze između tržišta i planiranje ne 'srne se izgubiti iz vida činjenica da je savremena priv,reda diversifik6van, ko­mpleksan mehanizam S obzirom na složenost priv,rede nije moguće sve veze i ogdnose u njoj kompletno spoznati, kao što i predviđanje budućih kretanja sadrži raznovrsne elemente neizvesnosti. Imajući to u vidu, može se zaključiti da nije moguće krajnje kompleksnim i pro­babilističkim sistemima uspešno upravljati pomvću pretežno centrali­stičkog usmeravanja i koordiniranja svih aktivnosti raznih podsistema, Da bi tako složeni sistem uspešno funkciDnisao neophodno je u njega ugraditi odgovarajuće mehanizme samoregulisanja koji po načelu po­vratne sprege Dmogućavaju odr'eđeni stup~j automatskog prilagođa­vanja, Svalcako je jedan od takvih mehanIZama automatskog samore­gulisanja tržište.

48

l) Videti o tome kompetentnu analizu M Mesarića II M Mesmić, V. Raj­kJvić, M. Sekulić, J. Turčić, Problemi daljeg razvoja (lI'uštvcnog pbni~ ranju II Jugoslaviji El, Zagreb, 1970

Zat·irn, važnost određenog stepena samostalnosti privrednih sub­jekata proizilazi iz činj~nice da j.e tempo ekspenzij.e tehnol?škog pro­!ITesa izuzetno brz i da Je rast pnvrede u savrememm uslovIma veoma dinamičan. Određena autonomija u ponašanju privrednih subjekata u procesu oc!lučivm;ja, prem,: tom.e, prE:dst~vlj.a. uslov ~a fleksibil:,? l blagovremeno plllagođavanJe pnvrecinlh ]edmICa brZIm tehnoloskrm promenama i zahtevima efikas','og poslovanja... .. .

Pored toga, izvarurdno VIsok stepen raZVIjenostI sIstema mfor­macija bitno poboljšava informisanost privrednih subjek~~a ne sa~o o onim kretanjima koja su za njih direktno relevantna, vec l o kretanju širih, pa i mala-oekonomsldh agregata" U takvim okolnostima postoje osnovni preduslovi za uspešno funlccionisanje privrede na osnovu dece­ntralizacije sistema ekonomskog odlučivanja" "... . . .

Veoma važan momenat u tom kontekstu Cll1l Ispoljavanje POZI­tivnih aspekata inicijative i ekonomske mo~ivisano~ti ~ubje!mta u :Je; centralizovanoj privrec!l" I dok je u centralrzovanoJ pnvredI: u kOJOJ se uloga privrednih subjekata svodi na iz~ršavanje cent:alml~ odlul~a i direktiva efekat direktne ekonomske zamteresovanostI prolzvođaca beznačajan' u dcentralizovanim. sister:nima ,?dluči:,anj~. dol.azi do snaž­nog ispoljavanja interesa i racIOnalmh motIva pnvrečllvanJa.

I na kraju, usled izuzetne raznovrsnosti preferencij~ .potrošača, utvrđivanje i anticipiranje dr'uštvenih P'?treba.,ie na sa~lasnJem stepe­nu razvijenosti privrede veoma teško IZvodlJlvD na nrvou centralno planskih organa. Strul,tma i prioritet želja i kons,?kv~tno to~e str~ulc­tura lične potrDšnje su nesagledivo solženi mehanrzmI kada Je rec D njihovDm kompleksnDm predviđanju"

Isticanje važnosti svesno" usmeravanja privrede međutim, ne znači negiranje tržišta i njegove °ulog~ u Dnom d~menu 1: kDi.em ne po­stoje efikasniji altemativni regulatorL U tom sm!slu se l daje odgov~­rajući značaj tIžišnim kriterijima u našem drr:stveno-el~Dnor:nskom SI­stemu" Naime kao izraz objektivnih ekonomskIh zakomtostI ':1 odre­đenim društv~no-ekonomskim uslovima, bez Dbzira na stepen njegovog ispoljavanja i na razne deforma.cije u oblici::>a I:jihov~g. k,?nkretnog delovanja u datim uslovima, trŽIšte karaktense 111Z pozItIvnill mome­nata"

Nesporna je važnost tržišnog mehanizma u domenu priznavanja društvene. vrednosti rada i konsektivUlo, njegovog uticaja na povećanje produktivnosti [ada. ,Poznato je pozitivno dejstvo tržišne konkurencije u sferi svođenja troškova prOizvodnje. na druš!"en? po!rebr;e, čime _D~O pDstaje osnovni faktor kontrole raCIOnalnostI pnvređlvanJa. Takočle Je tržište preko ispoljavanja materijalne zainteresovanDsti proizvođača, ključni faktor brze primene tehničko-tehnoloških i organizacionih ino­vacija, a ujedno svih pozitIvnih efekata rpc:većanj~ društ'.'ene produ)c­tivnosti rada. Osnovni preduslov za brzu l efektIvnu prrmenu novill znanja u oblasti pl'Oizvodnje i njene organizacije čini svakako određe­ni stepen razvijenosti tIžišnih odnosa koji se ispoljava i preko samo­stalnosti i materijalne zainteresovanosti privrednih subjekata.

I dok tržište predstavlja važan činilac ispoljavanja ekonomskih motiva u izboru i organizaciji proizvodnje, ništa manje nije značajna ni njegova funkcija u oblasti ispoljavanja izbora potrošača i potroša-

49

ČJ~:,.prcferencijeS) Kao o~novni . pokazatelj veličine istlUkture tražnje, trzr7te omogucava brzo r elastlcno prilagođavanje proizvodnje dlUšt­ve:um pot!e!>,,:ma. U tom ~c.ontekstu j~ posebno značajan povratni utio caj potrosackill l?!'e~~rencr)a na_prOIzvodnju i determinisanje njene stlUkture. Stm1U!rsucr prorzvođace u pravcu raznorodnosti proizvod­nje i l?odiz~nja kvaliteta proi,:"oda, .tržište postaje instmment reguli­sa~j~ r menj.anja s~lUkture t:rorz~od.nJe. U tom pravcu, naravno, deluju i vec rstaknutr efektr brznog srrenja r primene tehničko-tehnoloških ino­vacija,.

. U razm31tranju po.z!.ti~il., ~omena~a funkcionisanja ovog meha-:llZm~ ne .moze •. ~e. zaobrcr ~mje?r~a da je određeni stepen slobodnog rspoljavan.1a trzrsnili zakomtostr Jedan od preduslova demokratskih rr:et,?da ~dlu~!vanja. Decentralizovano samoupravno odlučivanje o svim brIDrm prtanJIma tekućeg i budućeg funkcionisanja užih i širih dlUšt­veno.el~ono~sk~~ celina nije ~vodlj!y? bez postojanja objektivnih eko­nomskili kntenja. Zbog toga sto trzrste podrazumeva takve objektivne kriterije ono istovrmeno predstavlja i određeni mehanizam samoreguli­sanja u privredi kao složenom sistemu. U oceni uloge tržišta kao auto­matskog regulatora proizvodnje međutim, ne sme se izgubiti iz vida činjenica da ono funkcioniše na bazi metoda "pokušaja i gTešaka" i da stoga tu značajnu funkciju obavlja nesavršeno i ponekad uz visoke društvene troškove.

I pOled toga što je važnost tržišta kao 111chanizma regulisanja privrednih procesa evidentna, a u pogledu pmžanja objektivnih eko­nomskih kriterija predstavlja nezamenljiv faktor, treba naglasiti da njegova uloga II tlSn1Cravanju i oblikovanju strukture privrede postaje sve manje značajna Usled poznatih nesavršenosti tl svojoj alokativ~ noj funkciji, tržište nije u stanju da adekvatno usmerava promene privredne strukture, tj. procese dugoročnog karaktera u pravcu re­alizacije određenih cil jeva dIl1štva~ čak ni savršeno konkurentno i jedinstveno tržište nije u mogućnosti da obavi sve alokativne funkcije, kao i sve funkcije selekcije društvenih potreba. U pitanju su prven­stveno problemi značajnih ulaganja i dugoročnog sagledavanja inves~ tidanih poduhvata, kao i one delatnosti u kojima su vantrži.šna reše~ nja sa društvenog stanovišta neophodna Ako se tome dodaju izraženi monopolistički elementi, kao i uticaji raznih neekonomskih faktora na privredna kretanja, neophodnost planske funkcije kao korektiva i instrumenta svesnog usn1cravanja postaje evidentna,

Na ovom mestu treba posebno istaći činjenicu da automatsko delovanje tržišnog mehanizma ne sadrži ele111ente za formiranje druš­tveno optimalnog obima i strukture investicija. čak i pod pretpostav­kom da su sve individualne odluke optimalne, ostvarenje optimuma na nivou društva kao celine nije zagarantovana ni II statičkom kon­tekstu A problemi postizanja optimumi u dinamičkom kontekstu nisu rešivi bez planskog regulisanja proširene reprodukcije.

50

8) Detaljnija razmatranja o ovim aspektima uloge tržišta izložena su napI u M, Mesmić, et al opus cit., R Cobeljić, Privreda Jugoslavije (Rast, struldura i funltcionisanje) knjiga druga, Savremena administraCija, Be­O?Ia~, }974, i R. Lang (redaktor): Sistem proširene društvene reproduk­cIJe I sistem društvenog planiranja makroprojekt ,.Privredni sistem SFRJ~( Zagreb, 1976. '

Iz j11'cthodnih razmatr:':lllja proizilazi zaključak da se koor'c!ina­ci ja ckonOInskih proccsa posl(xlst\'om pbnskog n1chanizmn javlja k;:\O k: Jll1plcn1entarn i 111chanizanl lržišiW n:guJnd je l\'Tcčiutim, treba narrla­siti i lo da istaknuti ncclost<lci llžištn ne unlanjujll njegov značaj f~ao najetiknsnijeg regubtor:':l tckt:ćih privr..::clnih pruceszL Ex nnU~ koorcli­n~1ciju t.oliko složenog i dinan1ićkog sistema kao što je privreda, ni 'jc moguće ostvarili bcz odredcne, II slsi.em, uC!:l"'aCicnc, automalske koor~ dinacije .. I elak II ObL.1Sti tekućih privrednih ~pl0ccsa tr5::ištc ptcc\stQ\']ja najefikasniji koordinac!oni 111chanizanl, planska koorclin:lcija je rl\.-,­ophodna pIilikoD1 donošenja odluka sa dU20ročninl cfcktiI11a /:atim ~,onih, čij~ su ekst?rni efekLi izuzetno znztč8.jni i predstavljaju l;rcdmct sIreg." drustv,:l1,og lntc:re.sa. Nadalje, svesni elementi koordinacije su neoblcno vaznl u SluCa.lCVll11<.l zna(~ajnog stepena CkOn0111i,ja obirnCt, II

\'anprivrcdnim ~lc1atno~timn gde. lrži;ni k~itcriji ne !1WG'U dati pO~:'21.i­ne ,ef~!(te, kz:c!" 1 II 0.111111 scktunma, II kOjima 1110nopo1ističkc i ol!go­P,oiIsilcke iI~~l"snc stnlktulc .. ne doz\'olja\,<:Iju ispoljnyunje pozitivnih elCl11enata trzlsne konkuI8l1ClJC ..

23,2 Planiranje i tržište II san1011pl'ZlV110111 p:rivreclnCJl11 siste:mu

P!·~:thodna HlZlnatranja i konstntacije o nedosladrna automat­skog tlZlSD:0g regu1i:anja pyivrede Sll od posebnog značaja za pravce ~~?lcdavan!~ plansk~h akcija ako se inlaju u vidu kal"aktel'istil:.:e tr­zIsta .u naSl111 ~SlOVIl11<:L Poznato je da u ok .... ,iriIna našeg slslcmCl ne postoJe. OSl1ovnl prcdusl?vi za funkcionisanje tržišta proizvodnih čini~ ~aca. 9 tj, ~la nell1a n10b:lnosti aklHTIuJclcije, kao ni tržišnog kretanja ,ada.) Pn tom su relat;vne. cene proizvodnih činilaca u toj meri de­fOI n1Is~ne da, oncmogucavaJ II pl etežno tržišno regulisanu racionalnu aloka.clJu . S druge strane, t6:išle proiz\'oc!a se karakteliše vidniin clc­nlcntl~a l~lpel feI~lno.s.li. IVlonop?lističke tendencije ispoljavaju se i II gl ansl\.o~n l. II y::ntOrIJaln0J11 nou. Ako se t0111C dodaju problcrni SlS­l.~ma stlC~l1:Ja l ~·D,spodelc. d~hot~,a i proširene rcproclllkcijc, S2 pm~n:> tlm su~optlmalnln1 funkcIOI1ISan.1Cm, potreba za planski1n rc!Xulis:'UlicEl ,alokaCIje Jesursa. postnje II nas neobično važna" Ovo tinI pre, što S'~l II

pr~th.<?dnon1 penodu našeg razvoia upnl\,O nedovoljno llSmCl.'[t;,'nni IH,lca.Jl. auton1',ltske tl'ŽiŠl.1C rc~!ulaciie don~li do uspo"renog rasta pl'i~ vrede r poznatrh neuskJać[enosti u njenoj strukturi. ci:e .~~g.l~sno i;:oŽen~,~l,. plcdnostillla i llc,dostacin1<:l tržišne regula~

J pln rec.c n10Ze se reCI da potreba konlblnovanoO' 1)lansl"oO' i tržiš noa regulisan]' . ".' l c. o " \. cl ~­I ..;' " . ~ :'azvo.la :r naS!!:l us.ovir:~a pro.izil:lZi prvo, iz činjenice : a su na. s~tlaSnJeln" st~l)enu n,.Jcr:c r;}?;VIJenostl san1oupravl1oj privredi lIllanentnl. Iobnonovcanl odnOSI 1 druO'o da sc otLrcl .... j'

• 0

o

' •• • • ,.1, o.' , " a! 11Jeno regul-sanje mal a zas .. DIvntl l na c1enlcntnna raclOnalnoO' ])onaS'ar1'a SL l . l"' t • t::"'" 'l"~'" l' . ~ o '.J" l)lc\.aa I ~Zlsn~ "~,,~)I~Zc.1CIJe raca l. vredn<?stL Kako sc, 111cđutiIn, tržišno rc~ F_~IS~~~C lJ1H':cde 'po pravIlu baZIra na kratkoročnim individualnim nltellJlma pr lvrcc11Van.la, potreba jasnijeg naglašavanja uticaja plan~

q) ? nedo rsta ci rna tržišnog regu1isanja alokacije prnizvoclnih činilaca II 11!l sl,m us ovima videti npr: I l\bksimović· ;.Pl'ivrednosistem<;]- ~ .c. !.!<.­Cl{m8Jne pretpostavl . Ir .' -" \e l Ins 1 ,U~ ;, 1 lf)8~ .. e \el'azvo.1.~", ).oncepClja dugoročnog razvoja JugosJavi­Je {(J • ;)" godme, !{onzOIcIJum Instituta, BeogI'ad, 1974

51

~.

[I

I; II

l

skog mehanizma postaje u nas sve evidentni ja.. Međusobni odnos planskog i tržišnog n;ehanizm<; re~acije. se ~ri tom .ispoljava na raznim nivoima orgamzovanostI pnvrede " drustva. S Jedne strane, se već na nivou privrednih subjekata susreću elementi svesnog, dru· štvenog usmeravanja i tržišnih kriterija regulacije ekonomskih pro· cesa. Povećavajući nivo udruženosti rada menja se i odnos ovih me hanizama II pravcu naglašavanja uticaja svesnog usmeravanja, tj., da· vanja manjeg značaja ispoljavanju tržišnih kriterija. U tom kontekstu je demokratizacija upravljanja i donošenja odluka u našem društve no·ekomonskom sistemu izrazito naglačena.

U okviru ovih razmatranja može se konstatovati da u socijalis· tičkoj samoupravnoj privredi planiranje u osnovi treba da ima dve funkcije. Prvo, svesno usmeravanje razvoja treba da omogući inten· zivnije delovanje zakona vrednosti u pogledu ispoljavanja njegovih pozitivnih aspekata i drugo, da dopuni i koriguje tržišni mehanizam u onim područjima gde, tržište odražavajući individualne mikro kri­terije ne osigurava ostvarenje šire definisane društven~ efikas~ostL ~ri t?m m~đusobna povezar:?st planski~ i tržišnih elemenata, u regu­hsanJu drustvene reprodukCije treba, s Jedne strane, da osi !!Ura da se svesni uticaj na pravce i strukturu reprodukcije ispolja:a u onim s.fe.l:<;ma :u kojim~ tržišn~. mehaniza~ ne n;ože .. dovesti do rešenja na hmJI optImalnostI alokacIje reSUrsa I kombmacIJe faktora proizvodnje. S druge strane, tržište treba da je regulator u svim onim domenima gde. spont.ani el~men!i dovode do bržeg i efikasnijeg prilagođavanja prOIzvodnje drustvemm potrebama .. To se naravno, odnosi samo na one sektore u kojima je razvijena tržišna konkurencija bolji i brži :~~ulatOl .obima i strul~ture proi~odnje. S tim u vezi se može zaklju­CI!I .• da. bl se k::~tkorocna k!·etanJa mogla skoro u celosti prepustiti trzlsn?J . !·egulacl.1l, bar u omm granama u kojima nisu razvijene oli­gopohstlcke strukture. A planski elementi trebalo bi da preovlađuju u. usr;rera:,anju. dugoročnih procesa i u onemogućavanju i neutralisa­njU Ispo~JayanJa negativnih efekaat monopolističkih tendencija. Uz to, postoje Ione delatnosti u kOjima su van tržišna rešenja neophodna s obzirom na to da tržišna regulacija ne može da dovede u njima do: sa muštvenog stanovišta, povoljnih rešenja.

Međusobni odnos plana i tržišta, kao dva paralelno postojeća i komplementarna mehanizma regulisanja privrednih procesa u savre­r:'l.~n0r:'l svetu, pretrpeo je u našoj druŠ'tVeno.ekonomskoj praksi raz­hClte IZ!;I.ene. Tre~~ istaći, ~a. i~lm su ovi meha~izmi upravljanja bili od. razl;cltog znacaJa u pOJedlmm fazama razvoJa, u celini gledajući pn.sutm su permanentno, s tim što je njihova uloga, a i karakter u pOJedini~ fazama bila različita.. U periodu centralističkog planira~j" uloga t.r:zlšnog me~anizma u regulisanju privrednih tokova bila je za­n~marI.]1.va. Ra~oj samoupravljanja i jačanje samostalnosti privred­m~ subJeI~a~a, tJ~.~ecentraliza!,:ija o~lučivanja vodila je u pravcu sve :,eceg }nacaja. trzlsn~ regulacIJe .pnvrede. Uloga tržišnog mehanizma Je usesdesetln; godmama u tOJ meri porasla (naročito posle Priv­re~e reforme IZ 1965. godine), da su elementi svesnog usmeravanja ~rustve.ne podele rada i alokacije resursa sve manje uticali na tekuĆe ,I buduce pravce razvoja.

52

Ustavni amandman iz 1971. godine, a još eksplicitnije Ustav iz 1974. godine, iako polaze od robne privrede i tržišnog mehanizma kao konstitutivnih elemenata samoupravnog privrednog sistema, ulogu tr­žišta definišu tako, da je ona u pogledu njegovog stihijskog delovanja ograničenija u poređenju sa neposredno prethodnim periodom raz­voja. Naime u tom periodu pripisivanje primarnog značaja tržištu, naročito njegovoj alokativnoj funkciji, a imajući u vidu nesavršeno i neorganizovano delovanje tog mehanizma, imalo je za rezultat ne bez­načajno potcenjivanje svesnog fal(tora u upravljanju privredom. po­red toga, preduzetnička logika ponašanja proizvođača u odsustvu na­glašenih društvenih faktora regulisanja privrede dovela je do poznatog iskrivljavanja društvenog karaktera vlasništva u grupno i konsekven­tno, do problema u raspo deli dohotka, proširenoj reprodukciji itd.

Valja, međutim, upozoriti na potencijalnu opasnost potiskiva­nja tržišnih elemenata u privrednom sistemu i potcenjivanja pozitiv­nih aspekata delovanja zakona vrednosti. Negativni efekti centralis­tičkih metoda odlučivanja u alokaciji resut'sa i efikasnosti funkcio­nisanja privrede poznati su iz iskustva mnogilr zemalja. Ali, da bi se minimizirali negativni efekti pretežnog delovanja tržišnog mehaniz­ma, a istovremeno iskoristili svi oni pozitivni elementi njegovog fun­kcionisanja bez kojih nema dovoljno racionalnosti u odlučivanju, ne­ophodno je dalje razvijati tržišni mehanizam, organizovano kontroli­sati njegovo delovanje i jednom rečju planski uticati na njegov do­met i značaj. U tom smislu je i definisana međuzavisnost planiranja i tržišta u našim najvažnijim društvenim i zakonskim dokumentima.

Samoupravno sporazumevanje i društveno dogovaranje kao me­hanizmi donošenja odluka upravo polaze i oslanjaju se na ekonom­ske zaknoitosti koje se manifestuju na tržištu, iako predstavljaju me­hanizam društvene komponente odlučivanja, tj. deo planskog meha­nizma. Jasno je da sistem sporazurnevanja i dogovaranja ne može uspešno funkcionisati bez uvažavanja kriterija ekonomske racional­nosti u ponašanju privrednih subjekata. Kada je reč o samoupravnom sporazumevanju i društvenom dogovaranju kao obliku regulisanja tr­žišta, polazi se od stava da se zbog svojih nesavršenosti tržišni me­hanizam mora društveno regulisati, jer kao što se to odnosi na svald sistem koji se nedovoljno reguliše, tako je poznata i činjenica da na neregulisanom tržištu dolaze do ispoljavanja elementi stihije i deza­gregacije. Polaznu osnovu za regulisanje tržišnih odnosa u nas sači­njavaju zajednički dogovoreni društveni ciljevi koji se utvrđuju druš­tvenim planovima. Postoje razni načini regulisanja tržišnog sistema, pomoću kojih deluju elementi svesnog usmeravanja., Utvrđeni ciljevi, naravno, bitno opredeljuju i sredstva pomoću kojih se regulacija po­stiže. U kontekstu izbora sredstava i metoda od posebne je važnosti opredeliti se za takav izbor koji će stvarajući opšte pogodne uslove poći od samostalnosti privrednih subjekata kao jedne od ldjučnilr pretpostavki uspešnog funkcionisanja sistema Ll celini.

Na sadašnjem stepenu rapvijenosti ekonomske teorije, kvanti­tativnih metoda i informacione tehnike, kao što to ističe B. Horvat/O)

JO) B, Horvat, Stabilizacioni model za jugoslovensku privredu, Institut eko­nomskih nauka, Beograd, 1973

53

1

IT

P?~to~c svi prcclusiov,i .. ~~'\ dOll?Še1!-je ,znatl~o efikasnijih planskih preJ~ VluanJa od ex posL llL:lSlUh resenja. lakoč!e su poznati i načini ostva-1~~1jU pl::ll~unl l?n:dvidenih ciljeva uz priznavanje autonomije privred­~-l,t,~l ~!l_tbJc.Kala l lZ?e?"Uvanje a~nlinist~'ath~nih i.ntervencija II privredi.. u.L~lLh.U su osnu.v111. lnslrumer~tl regu.hsanJa pnvrede dobro postavlje­III I ako. Sll subJckL1l11a odlUČIvanja poznati svi ključni parametri oni ce makSl11111U.JLlC1 svu j dohodak isLovrenlcno doprineli realizaciji pIanv skih ciljcva.

Naše samoupn:n,-no socijalističko društvo pretpostavlja robnu pll\'l'cdu sa. dclovanjt'rl1 zakona vrednosti koji se ispoljava preko tržifi~ nUi:?". nlt:hat1lZnla~ PlClna tOllle, robni Inehanizanl privrećtivanja i kri­iLl,IJI .l.::kunc..;n1skc .18cionalnosli tlcba da su pretpostavka i osnova po­IJ:.l~~l!1.Ul pllVlcdnlh ~ubl~kata i II socijalističkoj samoupravnoj priv­i;t..:(ll O~.llovnc olganizaCIJe udruženog lada i ostali privredni subjekti ~"lunosccl sarnoslalno odluke vczane za tekuće funkcionisanje kao i za IJuducc p!avec lazvoja, posluju u tržišnim uslovima direktno zaintere. slIvani za ostvarivanjc što boljih ekonomskih rezultata, tj" dohotka" lj P!L~ll'ljLl. su" ~'obr:i pL?iz.';'oc:taci čiju delatnost opredeljuju racionalni ln\HI\'l pnvrcdn:anJa~ U Skladu s tinI organizacije udruženoa rada su ~:č.l,.l,~ L'":l ,;.;:~~v~~n~. i za, r~tzv~janje .. de1~tnosti vezal:ih za predviđ:nje i pla-11bdnje bUC!LlClh sla.nJa 1 akclJa, x"ored toga slo donose odluke o ne~ PI:JsE;dnug inLCl'CSa, tj, veZUIle za sl.ruje tekuće i buduće funkcionisa­i1}:_:, .?.sl1uvn~ orgv.nizacijc udruženog rada udružuju se II razne as 0-C!J~~Cj JC, sl~zc,n~ organizacije udruženog lada, poslovne zajednice za ~_:~l~~:l;n,-~:l~~l ~~U~C!i.lJL~~ I~Ih~rcc.li:c kOln~)l'~ i .sL, .!':.:ao.,što učestvuju i li orga~ : ;~~:J.,-"~ ~~.: :1, dt.!~, l nlIn~'~l,~Sl,l:;:U1 J

1U n~~Licnl~l lr~~ LItuelja",. banaka, finansij skih

L,~LllL ... ".jj~t !tcL !Jun{)~CCl ocduke o pIlanjima od SIrea elrušlvenoa inte~ l'ICS~! LJsnu\ ni p'li\,l'~dni subjekti se uključuju Ll sv~obuhvatni ~istem ~~~'U~\ :":'] lOg pJ?~llj.Ell~.J<'L Zn.ači, iako su II pitanju robni proizvodači, koji j)US!~l,!U ~l L.lzlSmll1 llsluVll11U, USl10vne privredne jedinice su i subjekti !~~ailll ~1.l1F1 I to,. ne salIlO supst'vcnog razvoja, već i razvoja širih druš­l\,C;:1~~\:~!':_:~1:O~1:skl.h .ce!h:m". L! proc~su planiranja, nanl~1no, ispoljavaju ,.t.. 1"dZt.lULl lIltel eSl pUj8(l1nlh subJckata, Sloga, kada Je reč o odnosu ';!!'UsL.\cnog pbn!t.21.1.i8. i. tržišta, Lreba inlati u vielu usaglašavanje raz­tlk~l l. syprotn05tl lz.meĆ[ll intrecsa pojedinih privrednih subjekata, tj .. i";.'J,_:dllllh (lc~o\'a _ pl'i\!ledc, s jedne, Ll i koordinaciju njihovih akcija :~Ult;:l! olgarl12.0\';.lI1C delatnosti udruženo2: lada kao celine na raznim ni'.'uirna, sa ciljenl da sc obezbedi ostvar~nje širih društvenih interesa :-;.'".t, cLnlgć strane" Kao :~t() jc -\'cć istaknuto II l)l'ethodnin1 delovilna stu~ dlJ'..:, s'::l!nOl!pl'an10 da!št 1.'cno planiranje predstavlja širok i svcobuhva-1::1l': prl~c<:s s'.'csnog ovbdavan ja tokovi1118. društveno-ekonon1skog raz­'. (lJa" lj ;:;ldaclu S8 prethodno iznesenil11 elen1entima sistema svesno

, ' l' l ' L::n1!...·r:.l'\ r~n.1C P0!110Cll 111Cl1nnlZiT.l8. e ogovaranja i sporazumevanja treba ,',J. c/j''':7bcc!i uslove. i Z<l 110rn18.1no funkcionisanje tržišta i da on100"ući ,~~;:; u:~,:) dc1ujc II onim oblastin1U II kojiIna je efikasnije od altern~tiv­,-.:!:. l':",';;:ublu!'rl, l!l~idajući istovrcD1eno i sve društveno nepoželjne

:::ponLc~nog i:unkdol1isan,ja tog 111ehanizlna" Iz tog ugla gledano ~.;u definisana O\-;:l dva Dleh2nizl11a regulisanja ekonomskih tokova II

I,.<._ :-'lpkmcntmn0111 siTIislu. . Pove7anost pbniHu1ja i tržišta neophodno je sagledati i sa još )cC~~'~00 Espd:tn, tj, sa aspek~a planiranja kao integralnog procesa. S

54

obzirol11 nn to da planiranje kao proces ima izr~ženu i~tegr~tivnu funkciju, koja se mora posebno istaći u razmat~anJu veza I.zmcđu "t1-žišnog i planskog mehanizma. Kao pose~an "oblrk veza ~1 tlm okvrr~­ma javlja se mikro i makro aspekt plamranja, tj. "veze I~među plam­ranja u osnovnim organizacijama udruženog rada l planuanJ.a n~ Vl~ šinl nivoima oraanizovanosti udruženog rada. Što se tog oblIka l~te~ gralnosti tiče, o~a jc II novom sistemu koncipirana II sieclećCITI vld~.L Pre svecra osim planova osnovnih organizacija udruženog lada postoje planovi :;'r~znih društveno-političkih zajednica koji zastupaju i posta:r

-

ljaju šire interese i ciljeve chuštva. Drugo, obaveznost sp.orazunlcva.l1J~ i dogovaranja kao 111etoda donošenja odl':lka takođ~ .oslgu.rava utl~~J svih društvcl1o-ckonoD1skih struktura na Izabrane CIljeve l strategIjU razvoja. ,

Kako je II socijalističkom san10upravr:,0111 ~lsten1~.1, osn<?vn,a fun­kcija planiranja integrativna ona se ne. moze OSIguratI bez tedI.nstve­nog sistema planiranja u kojem mikro 1 makro aspekt donosen,-.Ja od­luka čine jednu _konzistentnu celinuB

) Razume se, da u tom sIstemu važnu ulogu igra plan na nivou federaci~e i Iepu~lika, ~ao izraz naj­osnovnijih i ključnih opredeljenja i okVIra razvoJa drustv:L Integral· nost sistema planiranja, pored postojanja i obavezn,-osti planova n,-a svinl nivoirna osigurava i obaveznost sporazumevanja l dogovaranja o osnovama j;lanova raznih subjekata. U tom pravcu deluje i obavez­no usklađivan je raznih ciljev" i interesa, zajedničko utvrdivanje pb­nova širih društveno-ekonomskih celina kao i donošenje planova i spOraZUI11a o razvoju pojedinih grana, reprodukcionih celina itd. Znači, iako polazeći od loga da postoje različiti interesi, sisten1 društvenog planiranja je tako i koncipiran da integrativnost osigurava na svim tačkama utvrđivanie širih, zajedničkih interesa.

I na kraju, kada se raZl11atrajli veze izmec[u planir-anin i tržišta potrebno je naglasiti da je efikasnost delovanja oba mehanizma bitno uslovljena i institucionalnom izgradnjom društva. Efikasnost tržišta je u visokom stepenu determinisana opštim insttiucionalnim okvirima koji čine dodatni oblik netržišnog usmeravanja privrede Istovremeno je u pitanju i faktor koji odlučujući uticaj ima na širinu i domete pia· niranja,

233. Osnovne funkcije planiranja

U socijalističkom san10upravnom sistemu planski mehanizam treba da sadrži tri važne funkcije: informativnu, koordinativnu i usme­ravajuću. Upmvo se po značaju i prednosti tih funkcija u poređenju sa funkcijama tržišnog mehanizma planiranje izdvaja kao instrument efikasnijeg regulisanja privrednih procesa.

Kada se govori o informacionim prednostima planskog mehani­zma prvenstveno se misli na iZllZetan značaj ne samo uže već i šire in­formisanosti autonomnih privrednih subjekata u procesu pripremanja i donošenja odluka. I dok se u modelu centralističkog planiranja in­formacioni aspekt planiranja svodi na centralizaciju informacija, pri

11) Videti o tome, M Cećeš, >·Uslov1jenost delovanja planiranja i tržišta II

savremenom Iazvoju~', Ei{onomski glasnilt. br< 14-15, Sarajevo, 1977

55

1

čemu zbog složenosti privrede masu informacija centralni organi nisu u stanju da na najefikasniji način prikupe i iskoriste, udecentralizo. vanoj privI edi postoje preduslovi za racionalno iskorišćavanje svih on­ih prednosti koje daju i tržišni i plansld mehanizam kao nosioci mikro i makroekonomskih informacija.

Nesporna je važnost tIžišnih, ex post, informacija o relevantnim kategorijama mikroekonomskog odlučivanja. U tom smislu je naročito značajna uloga cena kao osnovnog informacionog parametra 'tržišne privrede, No, iako jeparanletarska uloga cena značajna 'll laatkoročnom prilagočlavanju ponude i tražnje, ona nije dovoljan orijentir u dugoro­čnOll1 prilagođavanju ovih agregata proizašlom iz hitnijih promena privredne stmkture, koje zahteva informacije i ocene budućih stanja. Uz Lo, 'valja istaći, da parametarski karakter cena II praksi znatno odstu­pa od onog opisanog II teol'iskim modelima zbog p~stojanja oligopo}ist!­Udh tIžišnih stIuktura i administrativnihh--rtervencija u savcremnenoj p1'I­yredL Kako privredne jedince ne mogu svoje ponašanje zasnivati isključi­vo na 111ikro ekonoDlskhn infornlacijama ex post karaktera, uloga plan­sIma mehanizma je u pružanju informacija od šireg značaja neophodna. Nij;, naime, za racionalno odlučivanje dovoljno raspolagati samo in­formacijama o aktivnosti drugih pri'.'rednill subjekkata, ili nekih širih segnlenaLa pli,vreclnog procesa. Od ključnog je ~načaja za ipriv;t'e~e linice ,pored toga, i sticanje uvida u ukupna pnvr:edna la·etanJ~. I.U projektovana buduća st8!nja. Poznavanje buducnostI u pogledu srrili ekonomskih, tehnoloških i institucionalnih pretpostavki čiJni važan pre­duslov donošenja tahih mUuka koje će, sacl:ržav,:,j~ći ;manj!. stepen ne­izvesnosti i s;;\gledavajući šire okvire razvoJa, b,t, efIkaSnIje pre sve­ga sa inclividulnog, a potom sa društvenog stanovišta.

Sve to pokazuje da je informativ.na funkcija društvenih planova od neobične važnosti za donošenje odluka o sopstvenom razvoju sub­jekata, a čini se da je u domenu usaglašavanja pl8!TIova još 2ll1ačajnija. Ako se ima u vidu, s jedne strane, složenost savremenog privrednog mehanizla, a sa druge, sveobuhvani proces usaglašavanja pojedinačnih interesa 1110Že se reći, da potreba Za informacijama nije sporna. Slo~ ženi proces kontinuelnog usklačlivanja pojedinačnih ciljeva ne može biti efikasan ako ne raspolaže dovoljno jasnom sli!com sadašnjeg i budućeg stanja društveno-ekonomskog okruženja. U sklopu tih pit8!TIja velild z­nača j pripada I ealističnosti i kvalitetu prognoza o budućim kretanjima. Treba, pored toga, posebno naglasiti važnost prin~il?"; selektivne .dise~i­minacije čija primena u samoupravnom sistemu črnI Jednu od kljUčnfu pretpostavki efikasnog fLrnkcionisanja planiranja.

Koonlinativna furrkcija planiranja u decentralizov8!llom privred­nom sistemu se smatra dopunom i korektivom koordinativne funitcije tržišnog mehanizma. KooIdinacija mečlusobno zavisnili odluka, naime, vrši se preko tržišnog mehanizma na sadašnjem stepenu kompleksnosti privredec Poznato je pri tome da je mečlusobno usklačlivanje delatnosti privI ednih jedinica spontanim Eunkcionis8!lljem tržišnog mehanizma če­sto nedovoljno efikasno sa društvenog stanovišta kao i da izaziva viso­ke društvene troškove. Imajući u vidu činjenicu da rukovočleni indivi­dualnim motivima privrečlivanja privr'edni subjekti nisu u stanju da sem kratkoročnih sagledaju ,i dugoročne lmo ni interese širili društve­no-ekonomskill celina, jasno je, da tržište može biti efikasan koordina-

56

tor samo kratkoročnih procesa i to ne u svim oblastima. U razvoju nepriwednih delatnosti, kao i u onih deJ.atnosti ~ k?jima preoy.lađuju monopolističke i oligopolističke strukture koordl,::,tI>'r:a furrkcI]a pla­:niranja je visoko značajna. U donošenju i u.sldaarv<tnJu. odluka ove· lildm iJnvesticionim poduhvatima, o izrastanju nov:~ prIvredne struk­ture, o delatnostima sa izrazitim stupnjem ekonomIja obIma Itd. koo­.dirnativna funkcija planiranja postaje još značajnija.

Pored već istaknutili, izuzetan značaj ima i usmeravajuća funk· cija planiranja. Ona, prirodno, najviše dolazi do izražaja u socijalisti. čkom društvu, u kojem se prJvredni i društveni razvoj usmerava u pra· vcu cdogovorenih zajedničkih ciljeva. Kao instrument ostvarenja cilje­va i opredeljenja društva planirana u usmeravajućoj funkciji ispolja­va svoje najznačajnije prednosti u odnosu na tržišni mehanizam. U l"on­tekstu usmeravanja društveno-ekonomskog razvoja utvrčlivanje razvoj­TIlli ciljeva čini jed8!TI od najvažnijih zadataka. Kako razvojni ciljevi od· ržavaju sistem vrednov8!llja čitavogclruštva, to je s jedne strane, neo· phodno njihovo fo:mnulis8!llje izvršiti na bazi demokratskog odlučiva­nja, a sa druge stmne, definisati ili što vernije i preciznij,,:. Po.znato j~, a na to ukazuje i dosadašnja praksa samoupravnog plarurru;rja,. da le iznalaženje zajedničkih, najopštijih ciljeva veZ8!TIO za razne obl~k~ IspolJa vanja interesa kratkoročnog i dugoročn~g k.araktera, kao. l mteresa pojedinih delova društveno-ekonomske ZajednIce. No, da bl usmerava· juća funkcija planir8!llja bila što efikasnija, pored toga što ciljevi tre­ba da se zasnivaju na najširim opredeljenji;ma cJ.r;uštva i. što .t:e~a da odražavaju demok1ratske metode odlUčIvanja, oru. moraJu. bIti. Jasn~ determinisanikonzistentni i obavezni za one nOSIOce planIranja kOJI ih donose. rn'sistiranje na obaveznosti izvršav8!TIja planskili zad";taka i ciljeva čini sastavni element efikasnog i do?!o organizov~no!\ sIstem~ planiranja. r na haju, treba dodati da prrlrkom f~:mulrsanJa: .• angI­r8!TIja i 'sagledav8!llja konzistentnosti .ciljeva!. ~ r:arocI~o ko? nJili~vog preciznijeg odredivanja neophodno Je kOrIscenJe svih omh nat:r~no: stručnih saznanja kojima mspolažu savr~mena ekonomska teorIja 1

metodologija prognoziranja budućili kretanja.

23.4. Sistem planiranja i Zakon o uclruženom radu

Jedan od najznačajnijih stavova saclržanili u Zakonu o udruže­nom radu je onaj koji se odnosi na clrmštvenost dohotka. Može se re· ći, da istic8!llje društvenosti najvažnijih ekonomskih kategorija pred­stavlja osnovnu karakte:'istiku ~)Vog .značajnog zakonskog .dok~ent,:,. U prvom redu je naglasen clrustveru karakter uslova prorzvodnje, tj. sredstava za proizvodnju. S tim u vezi, kao što je poznato, posebno je naglašena obaveza ~snovnih organizacij~ ud~er:og .. rada u pogle?u raoionalnog korišćenja sredstava za proIZVOdnjU 1 njiliovog uvećanja. Zatim je potenciran društveni k8!rakter dohotka, tj. rezultata proiz­vodnje. r na kraju, mICS<?čito. je. istalmu.ta potre!>a podruštvljavanja ~:­Iokupnog sistema odlucrvanja l upravljanja pnvredom, putem različI­tili oblika i nivoa udruženosti rada.

Time što je u Ustavu, a ii Zakonu o uclruženom radu prihvaćen princip društvenosti dohotka učinjen je raskid sa našom dosadaš-

57

b" .. , ,

njom društveno-ekonomskom praksom, pa i nekim teorijskim stanoviš­tima, da se dohodak kao društveno priznata veličina pripisuje pojedi­nim radnim kolektivima koji njime neograničeno raspolažu .. Dohodak je kategorija koju osnovne organizacije udruženog rada ostvaruju na tržištu kao robni proizvođačL No, veličina ostvarenog dohotka nije u potpunosti određena uloženim radom i preduzetništvom radnog ko­lektiva. Postoji uticaj mnoštva egzogenih faktora koji deluju nezavis­no od odluka i ponašanja radnog kolektiva i koji u znatnoj meri op­redeljuju veličinu dohotka osnovnih organizacija udruženog rada. Us­led dejstva raznih institucionalnih i telmoloških uslova i faktora, pos­toje značajne razlilee u dohotku po uslovnom radniku, koje, izaziva­jući značajne razlike i u ličnim dohocima po uslovnom radniku, dop­rinose da se u našoj praksi ozbiljno narušava princip raspodele prema radu. Sa tog aspekta gledano, društvenost dohotka znači da i njegova raspodela mora biti podruštv!jena, tj. da se podvrgne društvenom re­gulisanju preko mehanizma samoupravnih sporazuma i društvenih do­govora. Ovo tim pre, što je i empirijski utvrđeno da se veliId deo va­rijacija u dohotku po radniku u nas objašnjava različitom opremlje­nošću rada društvenim sredstvima za proizvodnju, čiji je društveni karakter u Zakonu posebno potenciran.

Sa aspekta funkcionisanja sistema društvenog planiranja iz dru­štvenosti dohotka prvenstveno proizilazi ,razgraničenje društvene i teh­ničke komponente planiranja, Dok tehnička strana planiranja zahteva da se njime bave odgovarajuće, za to specijalizovane institucije druš­tveno-političldh zajednica, kao i pI'ivrednih jedinica, društvena kompo­nenta planiranja bazirana na društvenosti dohotka označava pravo i obavezu radnika u osnovnim i drugim organizacijama udruženog ra­da i zajednicama da planiraju i to, ne samo svoj razvoj, već da po­moću sistema samoupravnog sporazumevanja i društvenog dogovaranja utiču na proces reprodukcije u celini. Drugim rečima, sem obavljanja tipično mikroekonomskih funkcija, udruženi rad treba da postane no­silac upravljanja procesom društvene reprodukcije u celini, tj, da se osposobi za izvršenje raznih maleroekonomskih funkcija,

U kontekstu veza između sistema planiranja na samoupravnim osnovama i Zaleona o udruženom radu analiza nekoliko principijelnih momenata zaslužuje posebnu pažnju, Jednu od osnovnih karakteristi­ka našeg sistema planiranja predstavlja prihvaćeni stav da ishodište celokupnog planskog mehanizma predstavljaju planovi osnovnih orga· nizacija udruženog rada, Planovi samoupravnih organizacija i zajed­nica, kao i društveno-političkih zajednica, treba da se zasnivaju na pla­novima osnovnih organizacija udruženog rada,") Pored toga, u Zakonu o udruženom radu su istalmuta i prava i dužnosti radnika u osnov­nim i drugim organizacijama udruženog rada, samoupravnim interes­nim zajednicama i drugim samoupravnim organizacijama da planira­ju društveni i materijalni razvoj svojih organizacija i zajednica. Pra­vo i dužnost planiranja se, međutim, proširuje osim planiranja sopst­venog razvoja i na razvoj širih segmenata društveno-elconomskih od­nosa pomoću mehanizma sporazumevanja i dogovaranja, Naime, pre­ko zaključivanja samoupravnih sporazuma o osnovama planova samo·

12) o neadekvatnosti tog stava vidi poglavlje 21..2,

58

r

b

upravnih organizacija i zajednica, odnosno dogovora o osnovama pla­nova društveno.političkill zajednica, u udruženom radu se ostvaruju ši­roke mogućnosti uticaja na pravce i tokove društvene leprodukeije Istovremeno je naglašena i odgovornost osnovnih organizacija udru~ ženog rada u pogledu pridržavanja prihvaćenih obaveza iz zaključenih samoupravnih sporazuma i društvenih dogovora o osnovama planova, da bi se obezbedili uslovi za ostvarivanje širih, zajedničkih interesa i ciljeva,

Intencije našeg društveno-ekonomskog sistema u pogledu jača­nja uloge udruženog rada u odlučivanju o budućim pravcima razvoja u Zakonu o udluženom radu su dvostruko naglašene. S jedne strane, je reč o povećanju uticaja osnovnih organizacija udruženog rada i raz­nih asocijacija udruženog rada u oblasti mikroekonomskog odlučiva­nja. U tom pravcu su detaljno razmatrane i razrađene funl(cije udru­ženog rada u odlučivanju mikroekonomskog karaktera. S druge strane, u ZaIconu se značajan akcenat stavlja na potrebu postepenog osposob­ljavanja udruženog rada da upravlja procesom reprodukcije u "ce­lini, tj. da ostvari svoja prava i odgovornosti II tom domenu. Vazne makroekonomske funkcije bi na taj način postale deo redovnih nad­ležnosti osnovnih organizacija udruženog rada, sa ciljem da državno odlučivanje postepeno preraste u odlučivanje samoupravno udmženog radao 13

) U kontekstu prava i obaveza udruženog rada u odlučivanju o

makroekonomskim pitanjima nekoIiIeo važnih momenata zaslužuju po­sebnu pažnju. Na prvom mestu se javlja problem veza između indivi­dualnog i dmštvenog optimllma, problem kOji . .u ~akor:u nije na od­govarajući način razrađen, Iz ekonomske teorIJe Je opste poznato, a šimko je i prihvaćeno, da racionat::o ponašanje, privredr:ih ;mbjekat,:, tj. optimizacije njiho",:e ciljne funk~IJe, r:~ dov?dl po pravII,u l ,do rea\r­zacije dmštvenog optlmuma, Dmglm r~clma, lako ~VI subJel~tI osEvaJ:e svoj individualni optin1um, to po pr,aV1lu r:e do;rodI do t~kylh r,esen}!, koja koincidiraju sa optimumom p:lvrede l "~r:-rstva u, ceh.nL Z~Je~m~­lei društveno-ekonmoski interes, naune, ne ClIlI, prostI zbIr pOJedinac­nih interesa privrednili i drugih subjekata.

Imajući to u vidu, pmizilazi da je probl~m u~v~đivanj~ i ~~!d.a­đivanja raznih interesa, sa ciljem da se postIgnU 1 !nteresI naJ~Irih društvenih celina, jedan od najvažnijih pmblema dalje razrade SIste­ma društvenog planiranja. Kako najvažnije odluke mi1cr~ekonom"sk~g karaktera imaju i svoje maleroekonomske efekte, a kako Je donosenje odlulca makroekonomskog karaletera od izuzetne važnosti i dalekosež­nih implikacija to je za uspešno funkcionisanje sistema planiranja po­trebno stvoriti adekvatne pretpostavke.

Pre svega je neophodno, kao što je već istakn';'to, s!ster,n mera ekonomske politike koncipirati na način da privrednI subJektI, :,"uleo­vođeni svojim ekonomskim interesom, donose takve odluke kOJe s,u na liniji obezbeđenja ciljeva društva kao ce!ine. Na ?IugOn: mestu Je potrebno stvoriti uslove za viši nivo organIZovanostI udruzenog rada

\J) o mogućim implikacijama takvog rasporeda funkcija odlučivanja videti C. Mlakar, .. Društveno-ekonomske funkcije udruženog rada-· (Savjetova­nja o nac!tu ZUR-a) Ekonomist, bL 3, 1976.

59

l !

u društvenim r~erama. da bi mogao uspešno izvršiti svoje makro­ekonomske funkCIJe. Osnovna društveno-ekonomska pitanja nije mo­guće e~a:mo. ~'ealizovati pomoću parcijalm.o donešenih i nedovoljno povezanih mdiV'1dualnih odlulm. Najvažnija pitanja. tj. ona od najšireo­~ru.št:venog . in~eresa nije moguće u potpunosti sagledati sa stanovišt~ mdivldualnih mteresa. pogotovu bez u dovoljnoj meri raspoloživih in­formacija. U cilju efikasnijeg donošenja odluka od šireg društvenog interesa bilo bi neophodno odgovarajuće odlučivanje vezati za viši ste­pen organlzova.nosti udruženog rada. Tom problemu u Zakonu mje po~yećen.a odgovaTajuća pažnja, ialta je on striktno gledajući problem kOJI svoJe mesto treba da nađe pre svega u Zakonu o planiranju.

" Jako razr.~di prob~ema zaje~čkog odl1!-čivanja o pitanjima od sIreg mteresa Ulje posvecen dovoljan prostor l to pre svega sa stano­višta operativnosti, značajna pažnja se u Zakonu poklanja samoupra,,­nom sporazumevanju i društvenom dogovaranju. Ovde svakako treba istaći to. što je već rečeno x'anlje da je selektivniji pristup predmetu dogovaranja takođe značajan faktor pojednostavljenja i efikasnijeg funkcionisanja sistema d1uštvenog plai11iranja. U vezi s tim valja is­taći da bi područje zajedničkog odlučivanja trebalo da obuhvati naj­osnovnije agregatne odnose i njihovo usklađivanje. S druge strane, mehanizmu tržišta trebalo bi prepustiti regulisanje onih pitanja koja privredni subjelcti ru1covođeni individualnim ekonomskim interesom, najuspešnije ostvaruju na tržištu.

Kada je reč o odnosu tržišnog i planskog mehanizma, potrebno je istaći, da u Zakonu o udruženom radu to pitanje nije nigde ekspli­citno razrađeno. O prednostima i pozitivnim karalcteristikama tržišnog regulisanja privrede raspravlja se na drugim mestima u ovom radu. Ovde je potrebno stoga istaći, da bi svesnom, ex ante. regulisanju tre­balo podvrgnuti samo najosnovoije odnose i kategorije u proizvodnji i raspo deli, a da iz njih izvedene kategorije treba prepustiti regulisa­nju tržišnog mehanizma.14) Da bi se u tržišnoj privredi postigli opti­malni ekonomsld efekti, pretežno slobodnom delovanju tržišnih snaga treba prpustiti sve one mikroekonomske odluke koje spontano delo­"anje tržišnih snaga može uspešno da obavlja. Zajedničko, ex ante, dogovaranje, s druge strane, treba da se odnosi na bitne agregatne kategorije [ proporcije.

Sa stanovišta efikasnog funkcionisanja sistema planiranja na­čin obuhvatanja problema akumulacije i proširene društvene repro­dukcije je od izvanrednog značaja. Međutim, iako se polazi od druš­tvenosti sredstava za proizvodnju, koja prema Ustavu znače i obavezu obnavljanja i uvećanja sredstava u organizacijama udruženog rada, u Zakonu nema detaljnije razrade problema formiranja i 11potrebe aku­mulacije. Problem minima1ne akumulacije naznačen j<: i prepušt~ m,:,: hanizmu sporazumevanja. u situaciji u kojoj ne postoje param~~n kOJ! bi stimulisali orgai11izacije udruženog rada na veću akumulaClJ;t .. Na· čini 11potrebe akunIulacije su još manje konkretno razmatram, lakO se predviđa potreba visoke pokretljivosti tog faktora. U tom pogledu

14) Na tome, s razlogom insistira C. Mlakar, opus. cit.

60

~stup~je ~ulacije U repro~ukcionoj pov~~osti, ili UZ pravo učeš­ca U zajednickom dohotku, lZrazava ekonomski mteres proizvođača kao preduslova mobilnosti akumulacije.

.. U kont~~tu . problema akumulacije nekoliko pitanja zaslužuju ozbIljno razmIsIJanje. Pre svega, pada u oči, da se ključni problemi raspodele i proširene reprodukcije posmatraju sa m&roekonomskog aspeka. Drugim rečima, pošto je proces samoupravnoo- sporazumeva­nja o najvažnijim pitanjima raspodele u domenu usklađivanja užih milcroekonomskih interesa, jasno je, da se time ne obe2Jbeđuju opšti, jedinstveni kriteriji za sve organizacije udruženog rada. Prema tome. javlja se odsustvo zajedničkih laiterija za reguHsanje društveno po· željnog ponašanja radnih kolektiva. kao okvira unutar kojeg bi se sporazumevanja odvijala na bazi individualnih preferencija. Odsustvo spomenutih čvršćih. dogovorenih pravila ponašanja ne može a da ne dovede i do elemenata monopolskog ponašanja. Uopštene formulacije o potrebi izbegavanja takvog ponašanja. jer na moguću opasnost Za· kon uka2JUje. nisu dovoljno operacionalne da bi takve pojave sprečiIe u praksL U tom pogledu je važno da i društveno-političke zajednice. prilikom donošenja svojih planova i pratećih ekonomsko,političldh me· ra, te mere konoipiraju na način, da osnovne organizacije udruženog rada rukovođene svojim ekonomsldm interesom doprinose ostvarenju interesa širih društveno--ekonomskih celina.

Kao što je već naglašeno, problem akumulacije se razmatra naj­češće sa stanovišta osnovnih organizaoija udruženog rada. Pri tom se čak ni-ne nazire kako i na koji način obezbediti. pod predpostavkom mobilnost akumulacije, da pravci njenog kretanja budu od opštedruš­tvenog interesa. Može se konstatovati. da problemu menjanja proiz­vodne stru1cture takođe nije posvećena adekvatna pažnja. Iz mnoštva individualnih odluka. međusobno povezanih samoupravoim sporazume­vanjem, ne proizilaze načini i putevi za ostvarivanje dugoročnijih i društveno poželjnih promena.

.. . Taj je utis"~k pojačan činjenicom da se procesi udruživanja od­VIJ~JU. ~a dosta ~rrokom .~·ontu, uz .dobro poznate razlike u položaju pojedinih !jrana l grupaCIJa. U takvim uslovima ni kretanje investici­oJ?ih sre~stava,. ~ajčešće de~e~s~o samoupravnim sporazumeva­~Jem,. ~ec<: slediti tokove naJefika.sru)e upo~rebe. Iz~lovano donošenje mvestiOlonih odluka, u odsustvu Jedinstvenih alokaclOnih parametara, pomoću samoupravnog sporazumevanja organizacija udruženog rada u kojem pregovaračke pozicije partnera mogu biti bitno različite i kada pri odlučivanju msu dovoljno poznata kretanja u drugim delovima privrede, ne može obezbediti efikasnu alokaoiju resursa. Naime, po­java ~eoma različitog vrednovanja resursa, uldjučujući i akumulaciju, nastaje kao rezultat postojećih razlika u položaju OUR-a, i potencira se važećim sistemom odlučivanja. S obzirom na to da ne postoje od­ređeni mehanizmi u privrednom sistemu koji bi fiksirali ključne, je­dinstvene. parametre za alokaciju proizvodnih faktora. ne postoje ni uslovi za optimalno funkcionisanje sistema proširene reprodukcije.

Sa stanovišta proširene reprodukcije i planiranja budućeg raz­voja ništa manji problem ne predstavlja ni problem menja.nja privred­ne strukture. Time što se investicione odluke pretežno donose na bazi sporazumevanja malog broja osnovnih organizacija udruženog rada,

61

l

prirodno je da su te odluke determinisane interesom subjekata spo­razumevanja. Prema tome, pravci kretanja investicionih sredstava po pravilu će pratiti već postojeću proi:zvodnu strukturu, dok se pitanje popunjavanja privredne strukture proi:zvodnjom novih proi:zvoda, no­vih kombinacija faktora proizvodnje i telmološkil1 rešenja ostavlja ot­vorenim. Iz predloženih rešenja sistema odlučivanja naime, ne vide se načini i organizacioni oblici koji hi obezbedili da i:z mnoštva decentra­lizovanih odluka i:zrasta jedna opšta, društveno-poželjna stJ"uktura in­vesticija" Taj se problem posehno potencira kod onih investicija koje zahtevaju značajna sredstva i za koja osnovne organizacije udruženog rada nisu direktno zainteresovane.

Kada se razmatraju institucionalne pretpostavke funkcionisanja sistema planiranja definisane Zakonom, važno je, osvrnuti se i na ulo­gu informacija u sistemu odlučivanja. Potreba raspoloživosti infor­macija u tom pogledu veoma je jasno istaknuta u Zakonu. No, pošto se, pre svega, radi o informacijama mikmekonomskog karaktera, neop­hodno je naglasiti i i:zvanredan značaj informacija sa nivoa društva i privrede kao celine u donošenju odluka o investicijama udruženog ra­da. Raspoloživost ovil1 informacija u velikoj meri može povećati efi­kasnost odlučivanjao

2.4. Usklađivanje planova u okviru osnovnih nivoa planiranja

2.4 J. Usklađivanje planova i različitost pojedinih interesa

Kao što je već više puta istaknuto u ovom radu, sistem društ­venog planiranja veoma značajan akcenat stavlja na ispoljavanje in­teresa svih subjekata planiranja, iako istovremeno čvrste zahteve pos­tavlja i u pogledu usaglašavanja interesa. Sa ciljem da u što većoj me­ri osigura ostvarenja širih društvenih stremljenja sistem planiranja je koncipil:-an na način da sadrži obaveznost usklađivanja interesa i utvr­đivanje zajedničkih ciljeva. Ne ulazeći na ovom mestu u probleme i složenost procesa dogovaranja i sporazumevanja, kao metoda usagla­šavanja i utvrđivanja zajedničkih interesa može se s razlogom posta­viti sledeće pitanje. A to je, pitanje mere u kojoj su u našem privred­nom sistemu ispunjene il1eke osnovne pretpostavlee koje bi osigurale da osnovne organi:zacije udruženog rada, kao najvažniji pojedina6ni suh­jelcti planiranja, donoseći odluke o svom budućem razvoju istoVIoeme­no planiraju u skladu sa opštedruštvenim potrebama i mogućnostima"!')

No, pre razmatranja pretpostavki i determinanti uspešnog funk­cionisanja sistema planiranja neophodno je osvrnuti se na ključne ka­rakteristike privrednih subjekata, tj. osnovnih organizacija udruženog rada. Kao osnovne samoupravne celine, osnovne organi:zacije udruže-

62

15) Pitanje pretpostavki za funkcionisanje ovako koncipiI"anog sistema plani­ranja razmatra se napr, li radu R. Vukčevića, >~PlaniI'anje i ovladavanje procesom reprodukcije«, Ekonomski glasnik, 14~15, Sarajevo, 1977.

nog rada čine i osnovne nosioce planiranja u našem sistemlL Kada je reč o osnovnim organizacijama udruženog rada u privredi, kao najvaž­nijim pojedina6nim subjektima planiranja, u pitanju su robni proiz­vođači. Osnovne organizacije udruženog rada obavljaju svoju delatnost u tržišnim uslovima maksimi:zirajući svoj dohodak. Neotuđivost dohot­ka Dd neposrednih proi:zvođača, kao jedan od važnih primesa društve­no-ekonomskog sistema, čini ujedno osnovne organizacije udruženog rada i osnovnim oblikom ispoljavanja samouparvnog planiranja. Eks­plicitno isticanje prava raspolaganja dohotkom od strane radnog ko­lektiva, međutim, ne znači, da se on u celini smatra rezultatom rada i zalaganja radnih kolektiva .. U tom smislu je društveni karakter do­hotka snažno naglašen i u U stavu.

Dohodak kao osnovni motiv privređivanja predstavlja central­nu kategoriju samoupravne privrede i u njemu odražava, s jedne stra­ne, robni karakter naše privrede, a sa druge, samoupravni karakter p­rodukcionih odnosa.") I dok u sticanju dohotka radni kolektivi nas­toje da iskoriste sve one prednosti koje im se na tržištu kao robnim proizvođačima pružaju, u raspolaganju dohotkom je ugrađena inten­cija da se interes radnog kolktiva proški (pored svog neposrednog in­teresa koji se ispoljava na tržištu) i van domena uže ekonomske akti­vnosti. U tom kontekstu gledano osnovne organizacije udruženog rada predstavljaju samo deo viših društveno ekonomsldh celina. Ostvaraju­ći sopstvene interese putem tržišne valorizacije svojih proizvoda, one istovremeno aktivno učestvuju i u razmatranju i donošenju odluka od šireg (van neposredno sopstvenog) interesa. Prema tome, osnovni privre­dni subjekti su u odlučivanju konstantno izloženi mogućim protivJ"ečno­stima i sukobima sopstvenih interesa, kao i interesa drugih subjekata i širih društveno-elmnomskih celina čiji su sastavni elemenI. Različitost interesa, pri tom, je realnost koja proizHazi iz Te­lativne osamostaljenosti robnih prOizvođača. No, samoupravljanje kao produkcioni odnos, stvara i osnovne predpostavke za prevazilaženje i rešavanje suprotnosti uređivanjem međusobnih odnosa subjekata sa­moupravnim sporazumima i društvenim dogovorima, koji u planiranju predstavljaju osnovni mehanizam odlučivanja.

Saglasno već istaknutim karakteristikama osnovnih organizacija udruženog rada u prh'iredi, čini se da je robni karakter proi:zvođača presudni faktor determinisanja njihovog ponašanja. No, iako se za ve­liku većinu ovih subjekata razrnena obavlja na trŽištu, postoje i forme netržišnog vrednovanja rezultata rada unutar mdnih organi:zacija, za­jednica osnovnih organi:zacija udruženog rada i reprodukcionih celina. Važno je, međutim, istaći da se i u tim slučajevima razrnena može os­lanjati na tržišne parametre, ali se može zasnivati i na elementima šire i dugoročnije privredne saradnje, koja, naravno, ne može biti nezavis­na od tržižšnih kategorija i elemenata racionalnog prlvTeđivanja. Kri­teriji tržišta, pored toga što u tim slučajevima ne čine osnovne eleme­nte valorizacije proizvoda i usluga, nisu prisutni ni II valorizaciJi uslu­ga koji su rezultat rada organi:zacija udruženog rada u domenu društ-

1(,) Kompletna analiza i detaljan pregled ovih ključnih osnova našeg društve­no-ekonomskog sistema data je II D. Marsenić, Privredni sistem Jugoslavije, Savlemena administracija, Beograd, 1977,

63

venih delatnosti. Proces sticanja i upotrebe dohotka u tim organizaci. jama predstavlja tzv. proces razmene rada sa osnovnim organizacija­ma udruženog rada u privredi.

U kontelcstu ,razmatranja robnih motiva privređivanja i ciljne funkcije privrednih subjekata, vilja naglasiti, da maksimiziranje doho­tka u osnovJlim organizacijama udruženog irada nije nezavisno od in­teresa drugih subjekata, odnosno širih društveno-ekonomskih celina. Imajući u vidu razgranatu =ežu povezanosti i međuzavisnosti priv­rednih jedinica na sadašnjem stepenu razvijenosti i kompleksnosti p­rivrede,može se reći, da ,postoji objektivno izraženi interes za što bo­lje rezultate i drugih subjekata, što naročito dolazi do ispoljavanja u pIOcesima udruživa:nja rada i sredstava. Samoupravno sporazmneva:nje i društveno dogovaranje, kao oblici uređivanja odnosa između privred­nih jedinica, ne mogu ispoljiti svoje prednosti u odnosu na stihijsko delovanje tržižšnog mehanizma, ukolileo se ne zasnivaju na ekonomski racionalnim osnovama ponašanja privrednih subjekata, tj. na što ve­ćem ostvarenom dohotku. No, da bi se sve potencijalne predJlosti sa­moupravnog sistema planiranja i širokog učešća subjekata sporazume­vanja i dogovaranja mogle izraziti, potrebno je skrenuti pažnju na ne­ke kijučne, neophodne, pretpostavke. Među njima, najvažnije su odre­đene privredno"sistematske pretpostavke koje čine osnovnu determnia­ntu efikasnog usaglašavanja planova, kao oblilea ispoljavanja sopstve­nih i utvrđivanja zajedničkih interesa.

Ako se pođe, od opšte poznatih karakteristilca naše privrede tr­eba, pre svega, istaći izrazite nehomogenosti koje u njoj egzistiraju. Ta diferenciranost položaja i razvijenosti njenih pojedinih delova man­ifestuje se, s jedne strane, u regionalnim okvirima, a sa druge, li eko­nomskom položažju pojedinih girana, grupacija i naravno osnovnihrpriv­rednih jedinica. Treba istaći da 2mačajne regionalne razlike, kako iz­među republika i pokrajina, tako i unutar njih, čine i jednu od važnih osnova postojanja i insistiranja na različitosti interesa u našem siste­mu planiranja. S obzirom na različiti nivo razvijenosti i na razlilee u privrednoj strukturi, interesi pojedinih područja po pravilu nisu iden­tični što može otežavati efikasnost mehanizma dogovaranja i usagla­šavanja planova. U privredi u kojoj postoje 2mačajne razlike li polo­žaju njenih pojedinih delova, icao i u &trukturno neusIdađenoj priv­redi ,bilo da je reč o granskim ili regionalnim strti.kturama, javlja se, pored toga, i opasnost da se uspostave odnosi dominacije i podređen­osti. lA fenomen dominacije izaziva negativne reperkusije i može se ispoljiti u daljem produbljivanju postojećih J·azlika. Jedini način da se izbegnu tme nepoželjene poja:ve sastoji se u unapređivanju zaostalih i ekonomski slabijih segmenata privrede, s jedJle strane. S druge stra­ne, je postojanje određenih, ·sa nivoa širih društveno-ekonomskih celi­na iniciranih parametra ponaša:nja važan preduslovefileasnijeg lisaglaša­vanja interesa. Da se u dogovaranju ·između republika i pokrajina mogu pojaviti neusaglašenosti o tome govori i dosadašnja praksa funkcionisanja planiranja. U tom smislu je neophodno daljem usaw'šavanju instrumena­ta i elemenata privrednog sistema obezbediti uslove za što izraženije funkcionisanje jedinstvenog jugoslovenskog tržišta i za realizaciju po­zitivnih aspekata društvenosti i zajedništva.

64

Cini se, međutim, da ima IDJlogo VIse osnova za objektivnu raz­ličitost interesa između pojedinih sektora, grana i grupacija. Razlike u dohotku po radniku i ostalim pokazateljima ekonomskog položaja grupacija su u toj meri izražene a i uslovi pvivređivanja su daleko od prihvatljivog stepena ujednačenosti, da je samoupravno sporazumeva­nje i društveno d01!;ovaranje između nejednakih i ekonomski neravno­pravnih učesnika znatno otežano. U cilju obezbeđenja uslova Za uspe­šnije funkcionisanje mehanizma usaglašavanja interesa, kao i za ostv­arenje iJltenci ja privrednog sistema da procesom reprodukcije ovlada udruženi rad .. neophodno je pre svega, slvoriti uslove za viši stepen ujednačenosti uslova privređivanja.

To, s jednne strane znači, da je u sistem cena potrebno ugr'aditi one elemente koji će osigurati sličniji položaj girana i grupacija u pri­marnoj raspodeli Kako odnosi u sticanju dohotka >maju određene ne­gativne konsekvence na položaj nekih delatnosti, to oni čine delimično i razlog neadekvatnog funkcionisanja sistema raspodele dohotka. Dale­ko važniji aspekt regulisanja tih odnosa međutim, čini drušveno regu­lisanje namenske raspodele dohotka koje bi moralo preko uvođenja cena upotrebe društvenih sredstava i uĐicaja na lične dohotke radnika osigurati sprovođenje principa nagrađivanja prema radu, Dosadašnje, a već dugogodišnje. tendencije u raspodeli dohotka pokazuju da priv­reda nije u stanju da izdvoji dovoljno sredstava za proširenje materi­jalne osnove rada. Akumulativna sposobnost jugoslovenske privrede je izuzetno nepovoljna, kao što to veliki broj empirijskih analiza po­kazuje. Što se formiranja dovoljnog obima akumulaoije tiče, treba is­taći da je u tom domenu ključna kategorija postojanje cene upotrebe društvenih sredstava, s jedne strane, i ukidanja svih oblika učešća li­čnih dohodaka u raspodeli dohotka koji je nastao kao rezultat izuzet­nih pogodnosti ili usled "načajne opremljenosti društvenim sredstvima. U tom smislu je vezivanje formiranja akumulacije za sredstva jedan od ključnih elemenata dogradnje sistema raspodele dohotka i prošire­ne reprodukcije. Pored toga je od značaja i dalja razrada instrumenata za dugoročnije usmeravanje politike raspodele ličnih dohodalea, sa ci­ljem da obezbedi ostvarenje osnovnih socijalističkih principa raspodele prema radu. Međutim, pošto se najznačajnije odluke o budućem raz­voju odnose na formiranje odgovarajuće mase akumulacije, kao i na pravce njene upotrebe, to se dalja razrada instrumenata i mehanizma formiranja i upotrebe akumulacije čini ključnim u daljoj, konkretni­joj razradi privredno-sistemskih elemenata. Ovo tim pre što ovladanje sistemom proširene reprodukcije od strane udruženih proizvođača pred­stavlja i osnovnu pretpostavku funkcionisanja samoupravnog društve­nog planiranja.

2.4.2. Mogućnosti pIlimjene input-output modela u procesu samoupra­vnog planiranja

Koordiniranje međuzavisnih odluka ekonomskih subjekata mo­že se vršiti na tri osnovna načina: 1) putem tržišta, 2) putem plana i 3) kombinacijom tržišta i plana,

65

Tržište je u stanju koordinirati međuzavisne odluke ekonomskJih subjekata putem mehanizma slobodnog formiranja cijena jedino u uv­jetima perfektne konkurencijeo Zato je perfektna konkurenci ja ~užni uvjet uspješnog izvršavanja koordinacijske funkcije tržištao S ,?bzl~O?m na činjenicu da je danas u svijetu slučaj perfektne lwnkurencle !'lJet­kost, samo tržište nije u stanju izvršiti tu svoju funkciju o

Drugi je ekstrem u izvršavanju koordinacije međuzavisnih od­luka ekonomskih subjekata sistem totalnog planiranja kojim se sve ekonomske odluke donose i koordiniraju iz jednog centra. S obzirom da su slabosti torr sistema dobro poznate, nećemo ih raspravljati. Za­dovoljit ćemo se poznatom konstatacijo:n da t~kav sistem sy:ob';Jhvat­nog centralnog planiranj~ privred~ ,:odl ~erac!On.al:,!Om konstoenju re­sursa, što ima za posledIcu smanjenje efikasnostI I tempa pnvrednog razvoja.

Između ova dva ekstrcn1tl nalazi se sistelll koordinir~n.ia međuzavi­snih ekonomsldh odluka privrednih subjekata putem reguliranog trži­šnog mehanizma. U takvom sistemu ulogu glavnog koordinacionog me­hanizma ima tržište. Međutim, zbog poznatih slabosti izvršavanja koo­rdinacije samo putem tržišnog mehaFIizma, taj je mehanizam dopu­njen drugim mehanizmima koji ~~sto)e ~anjiti s}abosti ~rži~nog.:ne­hanizrna i uJdoniti njegova ogramcen Jao TI do~,,:tm n,reh!,mzml kOj!m~ se korigira tržišni n1chanizan1 nl0gu biti adnllTIlstratlVl1L kooperatlvIll i planski.

Adnrinistrativno korigb:anje tržišnog mehanizma predstavljaju kratkoročne, ad hoc administrativne mjere kojima se korigiraju tre­nutni nedostaci funkcioniranja tržišnog mehanizma o

Kooperativno korigiranje tržišnog mehanizma predstavlja sistem dogovornog, kratkoročnog korigiranja nedostataka funkcioniranja tr­žišnog mehanizma od strane privrednih subjekata. Tu spada sistem samoupravnog sporazumijevanja i društvenog dogovaranja u sadaš­njem jugoslovenskom sistemu.

Plansko korigiranje nedostataka tržišnog mehanizma predstavlja durroročnije sistematsko reguliranje djelovanja tržišnog mehanizma radi ostvarenja unaprijed postavljenih ciljeva. Prema tome ovaj plan­ski mehanizam ne iskl jučuje djelovanje tržišnog mehanizma o On ga korigiri. Zato su tržišni mehanizam i planski mehanizam u ovakvom sistemu komplementarni, a ne supstitutivni.

Da bi se ova komplementarnost djelovanja tržišnog i planskog mehanizma ostvarila, planski mehanizam mora u obavljanju svojih fun­kcija: informacione, koordinacione, regulacione i usmjeravajuće pola­ziti od funkcioniranja tržišnog mehanizma. Posebno je važno da plan­ski mehanizam vodi računa o infonnacionoj funkciji tržišta, naročito u procesu postavljanja planskih ciljeva.

S obzirom na decentralizaciju sistema donošenja odluJm i sistem planiranja je u mašoj zemlji decentraliziran sve do osnovnih organiza­cija udruženog rada. Naime, u članu 69 .. Ustava SFRJ, izričito stoji: "Radnici" u osnovnim i drugim organizacijama udruženog rada i rad­ni ljudl u samoupravnim interesnim zajednicama, mjesnim zajednica­ma 1 drugim samoupravnim organizaoijama i zajeooicama u kojima upravljaju poslovima i sredstvima društvene repr:odukoije imaju du-

66

ŽIlost, da oslanjajući se na znanstvena saznanja i na njima utemeljene ocjene razvojnih mogućnosti te uvažavajući ekonomske zakonitosti, samostalno donose planove i programe rada i razvoja svojih organi­zacija i zajednica, da le planove i pl;ogranle usklađuju međusobno i s dlUštvenim planovima društveno-političkih zajednica i da na toj osnovi osiguravaju usklađivanje odnosa u cjelini društvene reproduJecije i us­mjeravanje cjelokupnog mater'ijalnog i društvenog razvoja u skladu sa zajedničkim, na samoupravnin1 osnovama utvrđenim interesima i ciljevimao"t7) Zbog toga, izrada plana privrednog razvoja zemlje počiva na planovima OOUR-a. Broj takvih planova jednak je broju OOUR-a .. Zbog toga se javljaju poznati problemi višerazinskog planiranja, gdje razm jena infOImacija subjekata planiranja predstavlja centralni pro­blem u cjelo]mpnom procesu planiranja radi uspostavljanja konziste­ntnosTIi cjelokupnog plana i radi usklađivanja razvojnih ciljeva poje­dinih subjekata.

S obziron1 na raznolikost interesa, ograničenost informacija i pogleda pojedinih OOUR-a, ovakav sistem planiranja postavlja naroči­te zahtjeve na koordinacionu funkciju planskog mehanizma. Ta se fun­kcija izvršava samoupravnom integracijom planova pojedinih subjeka­ta planiranja Tek nakon uspješno izvršene koordinacione funkcije, pbnski mehanizam može uspješno izvršiti i svoju informacionu funk­ciju u makroekonomsldm razmjerama. Uspješno obavljanje ovih dvi­ju funkcija nužni je preduvjet uspješnog obavljanja regulativne i us­mjeravajuće funkcije planskog mehanizma na makroekonomskoj raz­ini.

V.jdin1o dakle da je uspjšno izvršavanje koordinaoione i in­fm"macione funkcije planskog mehanizma osnovni preduvjet za njego­vo cjelokupno uspješno funkcioniranje.

Sad se postwlja problem iznalaženja pogodnog analitičkog ins­trumentarija koji bi planskom mehanizmu u sistemu samoupravnog p­laniranja omogućio da uspješno izvr'ši te dvije funkcije .. Takav bi ana­litički instrumentarij trebao prije svega dati kvantitativnu sliku proi­zvodnih međuzavisnost; pojedinih subjekata planiranja. Na temelju te slilce svaki bi privredni subjekt mogao sagledati svoje mjesto u priv­rednoj srukturi i njegovu povezanost s ostalim segmentima te sruk­ture Ta bi im slika mogla poslužiti za koordiniranje njihovihrazvoj­nih odluJca.

Upravo takvu analitičku aparaturu daje input-output modeL Taj model, kvantificiranjem proizvodnih međuzavisnosti pojedinih sektora na koje je narodna privreda raščlanjena, daje izvanrednu informativ­nu osnovu planskom mehanizmuo Utvr'đivanjem proizvodnih međuza­visnosti input-output model omogućuje izvr'šenje i koordinacione fun­cije planskog mehanizma u sistemu samoupravnovg socijalističkog pla­niranja . .A, kao što smo već rekli, izvršenje informacione i koordina­cione funkcije planskog mehanizma nužni je preduvjet uspješnog iz­vršenja i njegovih drugih dviju funkcija: regulativne i usmjeravajuće.

Osim strukturnog usklađivanja i bilanciranja, kojim se u pro­cesu izrade plana ispituje konzistetnost ciljeva, a time i sama izvediv­ost pojedinih planskih proporcija, input'output modelomogućuje da se

17) Uslu\' SFRJ, čl 6H

67

već u procesu izrade plana ispituju složene reperkusije pojedinih varijanti plana na sve elemente privredne strukture" Na taj način mogu otkriti os­novni strukturni problemi, prije svega u proizvodnoj sreri, koji se u planskom razdoblju mogu očeluvati. Tako se pomoću input-output ICno­dela mogu identificirati proizvodni sektori koji predstavljaju limitIra­juće faktore razvoja i dovode u pitanje ostvarivanje planskih propor­cija, ali i uvjete i načine njihova usklađivanja i sl?žene implikacije koje bi takva usklađivanja imala na sve elemente pnvredne s~rukt:rre.

Na temelju svoje široke analitičko-informativne osnovIce, mp­ut-output model omo!rućuje svakom subjektu planiranja bolje sagled­avanje vlastitog polotaja u privrednoj strukturi i međ:uzav~snosti nj~­gova položaja i položaja ostalih subjekata u struktun pnvr'ede kOJe je i on dio .. To predstavlja conditio sine qua non samoupr~vn?g spora: zumijevanja i društvenog dogovaranjR na kome sc temeljI cJelokupm sistem samoupravnog društvenog planiranja.

Stupanj međuzavisnosti pojedinih proizvodnih sektora određuje i intenzitet nužnosti međusobnog usklađivanja njihovih planova. Na­ime, što god je veća proizvodna međuzavisnost pojedinih sektora to je potreba Za usklađivanjem njihovih razvojnih planova veća.

SIrup proizvodnih sektora s visoldm stupanjem međusobne pro­izvodne zavisnosti možemo definirati kao reprodukcionu cjelinu. Zbog to "a je usklađivanje razvojnih planova pojedinih proizvodnih sektora k~i spadaju u istu reprodukcionu cjelin,": nužn? ~a real!zaciju plano­va razvoja svih sektora unutar reprodul(ClOne c]dine, a I same repro­dukcione cjeline.

Identifikaciju proizvodnih sektora koji spadaju u reprodukcio­nu cjelinu nekog sektora možemo vr'šiti pomoću input-output modela na temelju matrica nabavld i isporuka reprodukcionih materijala.

Kad se jednom identificiraju proizvodni sektori spadaju u istu reprodukcionu cjelinu, tada je primjenom tehnike input-output modela moguće rješavati mnoge probleme zajedničkih razvojnih poduhvata, kompleksne probleme međusobnih odnosa koji iz takvih zajedničkih poduhvata rezultiraju, probleme potrebnog udruživanja rada i sred­stava radi realizacije zajedničkih poduhvata, probleme dohodovnih od­nosa koji iz takvih poduhvata slijede itd. U tu je svrhu naročito zna­čajno da se input-output modelom m~gu k.vantificirati ne. samo ?i~'ektne, neao i indirektne veze među sektorrma Iste reprodukclOne CJelme.

o Input-output model se može, osim toga vrlo efikasno koristiti i u rješavanju problema optimalizacije razvoja reprodukcionih cjelina utvrđivanjem postojećih i predvidivih ogr~ičenja zajec!::rički ~e~ini­ranoj funkciji cilja sektora koji spadaju u IStu reprodukclOnu cJelmu"

Prilikom pristupanja koncipiranju razvojnog plana u makro­ekonomskim razmjerama mora se poći od postojećih strukturnih pro­blema koje u planskom periodu treba rješavath. i na t?J osnovi u pr.e­liminarnom orjentacionom obliku ocrtati razhclte vamJante r."7yo)mh mogućnosti i njihove implikacije. I za 1';' svrhu pog~~an an~htrcl~l.ok­vir pruža strulctu.rni model narodne prn~rede'H n:;.ro~l!o .za .Identlflka­ciju onih čvorova u privrednoj strukturI, kOJI ce IZ1skrvatl posebnu pažnju u razvojnoj politici.

Zbog svega toga strulrurni je model nezamenljdv instrument us­klađivanja planskih projekcija u procesu izrade plana privrednog raz-

68

yoja. ~.ez r:jegov~ pri.r.njen~ teš~o" bi J:i10. postići usklađivanje globalnih I par~l]a~0 I?roJe\ccl]a i Izr':?ltl pOJe~m~ varijante plana sa konzis­tentnim C1IJevlIl1a Između kOjih se moze IZabrati najpovoljnije.

Kao i većina zemalja u razvoju i Jugoslavija ima kronične po­teškoće u bilanci plaćanja. To je posljedica nastojanja za što bržim razv~jem pu~em industr~jalizacije" Rezultat takvih nastojanja bio je relatIvno velilei uvoz, prlje svega opreme, ali često i reprodukcionih materijala. Na taj način stvorena je takva proizvodna struktura priv­rede koja je jalea zavisna o uvozu.

Povećanje uvozne zavisnosti jugoslovenske privrede koje je pos­ljedica dugodišnje izgradnje uvozno zavisne proizvodne strukture re­zultirala je u povećanju poteškoća u bilanci plaćanja" Sadašnja situ­acija.u bilanci plaćanja Jugoslavije postaje ozbiljno ograničenje tem­pu njezinog ,privr'ednog razvoja. Najvažniji razlozi takvom stanju su dugoročni trend povećanja uvozne zavisnosti jugoslovenske privrede popraćen s dugoročnim tr'endom pogoršanja njezine konkurentnosti.

Zbog toga izrada plana privrednog razvoja Jugoslavije uvijek je povod detaljnoj analizi situacije u bilanci plaćanja i iznalaženju mo­gućnosti za njeno poboljšanje, kako ta situacija ne bi postala ozbilj­niji ograničavajući faktor privrednog razvoja, I izrada slijedećeg pe­togodiŠJ1jeg plana za razdoblje 1980-1985. godine, kao i izrada pret­hodnih planova daje povoda da se ozbiljnije analizira stanje u bilanci plaćanja i perspektive njezina kretanja.

Najpodesnija analitička aparatura za analizu uvozne zavisnosti narodne privrede opet je input-output model, jer se pomoću njega može kvantificirati veličina i struktura direktne i indirektne uvozne zavisnosti ne samo cjelokupne privrede nego i svakog pojedinog sek­tora na koji je ona u input-output tabeli raščlanjena.

2.43. Formuliranje input-output modela za planiranje

Z,: za~ovol)enje potrošnje, kako finalne tako i reprodulecione, narodnoj pnv,redl u određenom vremenskom razdoblju stoje na ras­polaganj,": od:'eđene ~ol!čine proizvod,: pojedinih vr~ta. Zbog toga se kod planIranja potroSJ1je u planu pnvredno" razvoJa treba računati s tim ograničenjem. U input-output modelu t~ su ograničenja dana u obliku bilančnih relacija koje se nazivaju jeclnaclžbama namjenske raspodjele.

Potrošnja prOizvoda sektora i u zeml ii definirana je ovom bi­lančnom relacijom:

(1) Xi + Ui

n V / Xii + Yi

.... .:.......J Ci = 1,2, ... , n)

gde je: j=l

Xi - proizvodnja sektora i Ui - uvoz proizvoda sektora i Xij - utrošak proizvoda sektora i u reprodukcionoj potrošnji

sektora j Yi - finalna potroŠJ1ja proizvoda sektora ci

69

•

To znači da je ukupna potrošnja proizvoda sektora i (i=I,2,.,,;n), koja se sastoji od reprodukcione potrošnje proizvoda i-tog sektora

2:: Xi] i finalne potrošnje tih proizvoda (osobne, opće i zajedničke, investicione i izvoza) ograničena ukupnom ponudom tih proizvoda, ne­ovisno o njezinom domaćem Xi ili uvoznom Ui podrijetlu.

Bilančana ,relacija (1) nije ništa drugo do mikroekonomski uvjet ravnoteže kojim se izražava zahtjev da ukupna ponuda proizvoda i-tog sektora (Xi + Ui) bude jednaka ulmpnoj potražnji tih proizvoda C~:; Xii + Yi)· Time se osigurava ravnoteža na tržištu proizvoda i-tog sektora (i=1,2, ... ,n) što je nužni uvijet ravnotežnog razvoja.

Zbrojimo li bilančne relacije svih sektora na koje je narodna privreda u input-output tabeli dezagregirana, dob>t ćemo odgovaraju­ću bilančnu relaciju za cijelu privredu, makroekonomski uvjet rav­noteže: (2) 2:: Xi +

i 2:: Ui = 2:: i i

2:: Xii + j

Bilančna relacija (2) izražava uvjet malu'oekonomske ravnoteže uoblilm zabtjeva da agregatna ponuda (2:: Xi + 2:: Ui) u cijeloj

privredi bude jednaka agregatnoj potrošnji 2:: 2:: Xi] + 2:: Yi. i j

Pomoću input-output modela moguće je uvjet makroekonom­ske ravnoteže pisati i samo za robe i usluge namijenjene finalnoj pot­rošnji, što se u planu privrednog razvoja često i čini. U tu svrhu napi­šimo jednadžbu vrijednosne strukture proizvodnje sektora j:

n

(3) V. L x" -I- DI 1,2, .... , n)

i=1 gdje je:

D, društveni proizvod ostvaren u sektoru j.

Jednadžba (3) pokazuje strukturu vrijednosti proizvodnje sek­tora j koja se sastoji od materijalnih troškova 2:: X" i društvenog proizvoda D,. i

Ako napišemo jednadžbe vrijednosne strukture za sve sektore na koje je narodna privreda u input-output tabeli dezagrirana i zbro­jimo ih, imat ćemo. jednadžbu vrijednosne strukture proizvodnje cje­lokupne narodne pnvrede, društvenog bruto produkta:

(4) 2:: x, = 2:: 2:: x" -I- 2:: D, j j i

U jednadžbi (2) imamo na lijevoj strani društveni bruto produkt 2:: X,_ Na lijevoj strani jednadžbe (4) također je društveni bruto

produkt 2:: X, j

70

Uvrstimo li jednadžbu (4) u (2) dobit ćemo nakon ukidanja iste veličine ( 2:: .:E X" = 2:: 2:: X,,) na obje strane:

j i j i

(5)

Jednadžba (5) je samo drukčije izraženi uvjet makroekonomske ravnoteže (2). Ovaj uvjet ravnoteže (5) pokazuje da je ukupna finalna potrošnja 2:: y, određena zbrojem društvenog proizvoda 2: DI i

u\'oza l; Ul_ i

Na temelju bilančne relacije (5) možemo pomoću input-output modela eksplicitno izraziti i ograničenje koje privrednom razvoju pred­stavlja bilanca vanjske trgavine.IS) U tu svrhu rastavimo ukupnu fi­nalnu potrošnju 2:: y, na njezine kamponente, osobnu, apću i zajed-

i ničku 2:: e, investicionu 2:: JI i izvaz 2:: E" tj

i i i

(6) 2:: y, = 2:: e -I- 2:: J. -I- :>.:: b. l i i

Ako (6) uvrstimo u (5) dobit ćemo:

(7) LDI -I- L u' -I- L e -I- L J, -I- 2:: E, j i i i I

odnosna naleon prebacivanja uvoza na desnu stranu:

(8) L DI = L e -I- L J, + C~:; E, - L U,) j i i i i

Relacija (8) pokazuje da je društveni proizvad jednak domaćoj finalnoj potrošnji") ka!'igitanoj saldom bilance vanjske trgovine. To znači da se finalna potrošnja L C, -I- L J, u zemlji može pavećati

i i iznad razine domaće finalne proizvodnje L D" ali će posledica biti

j negativni saldo u bilanci vanjske trgovine. Drugim riječima, neravno­teža između domaće proizvodnje i damaće potrošnje, kad je ova pot­rošnja veća, izravna se neravnotežom II vanjskotrgovinskoj bilanci. Ta~ ko interna neravnoteža uvjetuje eksternu."'). To možemo vidjeti, aleo izraz (8) pišemo u ovom obliku:

18) Odnosno, uz pretpostavku uravnotežene bilance tekućih transfera i kapi­talnih transakcija, bilanca plaćanja,

19) Pod domaćom finalnom potrošnjom ovdje podrazumjevamo ukupnu osob­nu, opću, zajedničku i investicionu potrošnju svih vrsta proizvoda bez obzira na njihovo domaće ili inozemno podrijetlo,

20) Opet pretpostavljamo uravnoteženu bilancu kapitalnih transakcija, tako da newvnoteža II bilanci vanjske trgovine znači i neravnotežu II bilanci plaćanja

71

(9) L DI - ( l: c, + L JI) L E< - 'S' u' "-' j l i

Iz (9) je vidljivo da:

L Di ( L c, " ],J ~,

" < + ..;., - 2.- EJ < .:.., U' j l i i

Ako od društvenog proizvoda L DJ odbijemo ukupnu tekuću j

potrošnju u zemlji L e, dobit ćemo domaću štednju " .:., S,: i

(10) L DJ - L c, = L SI

(11)

i i

Ako (10) uvrstimo u (9) dobit ćemo:

L SI j

L J, = i

Relacija (11) je poznati mjet makroekonomske ravnoteže, koji se Ll agregatnim makroekonomskin1 Illodelima izražava ovako:

S-J=E-U

Izraz (11) pokazuje da višak investicija u zemlji iznad razine do­maće štednje") uvjetuje deficit u bilanci vanjske trgovine uz egzogeno dani saldo bilance vanjske trgovine (jer je stanje u vanjskotrgovinskoj bilanci vrlo često ograničavajući faktor razvoja mnogih zemalja) veli­čina je investicija određena veličinom domaće štedn jeo

Kao što vidimo, input-output model svojim bilančnim relacija­ma omogućuje sin1ultano Llgrać1ivanje odgovarajućih ograničenja, uvje­ta ravnoteže, u svaku varijantu plana čime se postiže njihova konzis­tentnost što je preduvjet izvedivosti.

Pokazatelj intenziteta proizvodnih međuzavisnosti dvaju proiz­vodnih sektora je tehnički koeficijent alJ. Njega definiramo na slije-deći način: .

(12) WJ = X,

Tehnički koeficijent a'l pokazuje utrošak proizvoda i-tog sektora potreban za ostvarenje jedinice proizvodnje sektora j Na taj način tehnički koeficijent predstavlja pokazatelj direktne proizvodne među­zavisnosti sektor a i i sektora j.

S obzirom da se u reprodukcionoj potrošnji sektora j mogu tro­šiti proizvodi i-tog sektora domaćeg ili uvoznog podrijetla, možemo i ukupni tehnički koeficijent rastaviti na njegovu domaću i uvoznu kom­ponentu:

72

21) Domaća štednja sastoji se od akumulacije i štednje svih triju institucional­nih sektoIa: privrede, države i stanovništva

r d u

(13) aij = aij + aij

gdje superskript d znači domaći, a superskript u uvoz IlL

Uz pomoć telmičkog koeficijenta možen10 bilanonu relaciju (1 ) pisati:

(14) Xi + Ui = 2: aij Xj + Yi (i=1,2,ooo,n) Prebacimo li Ui na desnu stranu, imat ćemo:

(15) Xi = ;:; aJj Xj + (Yi-U i) (i = 1,2"oo,n) Razliku Yi - Ui definiramo kao finainu proizvodnju i t jo pro­

izvodnju sektora i domaće pruvrede koja je namijenjena finalnoj pot­rošnji. Zbog toga izraz (15) možemo pisati:

(16) Xi = :>.:: aiJ Xj + FI (i=1,2",.,n) j

Za sve sektore možemo napisati odgovarajuće jednadžbe nam­jenske raspodjeleo U matričnom obliku te jednadžbe možemo ovako napisati: (17) X=AX+F gdje je: X - ;n-komponentni vektor stupac ukupne proizvodnje

A - kvadratna matrica telmičkih koeficijenata n-tog reda F = Il - komponentni vektor stupac finalne proizvodnje n - broj sektora na koje je naJ:1Odna privreda u ,input-output

tabeli raščlanjenao Model (17) možemo prevesti u reducirani oblile

Ako to učinimo, imat ćemo: (18) X = (I - AJ-l F

U modelu (18) kvadratnu matricu (I-A) -1 zovemo matrični multi:plikatoL Njegovi elementi rij pokazuju veličin,:, ~r~izvodnje se!t­tora i koja je direktno i indirektno uVjetovana jedm!com fmalmh isporuka sktora j, _. .

Reducirani oblik input-output modela \~8) n;roze. ~e adaptnat! za analizu i rješavanje različitih problema ko]'! se jav!laju u pro.c~su samoupravnoa planiranja, o čemu smo u uvodnom dIjelU govonho o

Različiti aspekti primjene inpu~-o:rtput '!l0deh~ u p~ooeesu Pr>'­preme plana obrađ~ni su o u nave_~enoJ htera~~I, pa Ih ne?emo ~vdJe ponavljati, nego zmntereSIranog eltaoca upucuJemo na te radove. )

22) Babić, M.: Osnove input-output analize Narodne Novine, Zagreb, 1976, Babić R.: Osjetljivost llroizvodnje pojedinih selttora jugoslovensIl:c privrede nallro~njcnc tehničliih ltocficijenata Ekonomski institut, Zagreb, 1979, Lang, R: InsUtucionalni model i vremenski horizont samoupravnog druš­tvenog planiranja~<, EI{Onomslti pregled, 1-3, 1976. Mesar-ić, M: ~ .. Funkcije planskog mehanizma u socijalističkoj tržnoj priv­redi~<, Ekonomski pregled, 1.1-12, 1969-Sekulić, IVI: ... Uloga strukturnih modela u organiziranju sistema samoup­lavnog društvenog planil"anja~'J Eltonomski pregled, 12, 1974

73

GLAVA III

DRUŠTVENO DOGOVARANJE I SISTEM PLANIRANJA

3J, U v o rl

Najnovija institucionalna transformacija našeg dlUštva, u kraj­nJoJ liniji, svodi se na širenje samoupravnih mehanizama odlučivanja i u pravcu sfera dlUštvene aktivnosti koje su tradicionalno bile rezer­visane za državni aparat. Zamen a državnih i drugih posrednih uprav­ljačkih stlUktura novim rešenjima zasnovanim na neposrednom de, mokratskom odlučivanju velikog broja direktno zainteresovanih sub, jekata ima za posledicu pretvaranje samoupravljanja u univerzalni dlUštveni odnos, Ovaj novi talas samoupravne transformacije društva predstavlja, stoga, veliki izazov savremenoj teorijskoj misli, baš kao sto je to bio slučaj prilikom inagurisanja samoupravljanja koje je u mnogim aspektima predstavljalo radikalan raskid sa ranijim načelima i postupcima u regulisanju društvenih poslova,

Zamena državnog instrumentarijuma san10upravllllll i neposred~ no demokratskim procesima odlučivanja treba da bude obezbcđena na svim nivoiIlla društvene organizacije, uključujući i nivo društva kao celine, Posebno je u tom kontekstu značajno prevođenje planira­nja na san10upravne osnove, potom izgradnja samoupravne regulative u sferi opšte i zajedničke potrošnje, kao i koren ita transformacija po, litičkog sistema sa dalekosežnim implikacijama u pogledu načina funk­cionisanja i usmeravanja razvoja privrede i svih ostalih sfera društve­nog života,

Društveno planiranje spada u o ne velike segmente regulative tekućeg funkcionisanja i budućeg razvoja koji su kvalitativno izme, njeni zahvaljujući institucionalizovanju novih, demokratskih i na samo­upravnu osnovu postavljenih mehanizama odlučivanja, Ovi mehanizmi u isto vreme predstavljaju jedno sasvim novo rešenje poznatog i suš­tinski važnog problema usaglašavanja društvene i stručne, tj, tehničke komponente planiranja, Društvena komponenta sastoji se u činjenici

7S

l

oa je je( 1.:1 od ldjučnih {":_:nkcija planiranja izbu!" izrnedu velikih di. nanličklh aitcrnaliy8. drLlšL-,lcnog razvoja, Kako sc takav izbor tiče interesa i preferencija velikih društvenih grupa II svakoj zajednici i kako različite konstelacIje interesa podra,.U111evaju različite vizije po., ~:elj:ilih pr<:lv<.:ca bu(h_~ć...:g lD.Zvoja, jasno je da II jednonl dCll1okratsk:0111 drugtvu cca proces planiranja trcba što neposrednije da se ve.že za te clrušt vene interese

S druge strane, planhanje inla svoj ne nlanje značajan tehnički aspekt OllO što je cl,emohatski identifikovano kao poželjna orijentaci. ja II buc:uc:ell1 razvitku :r~b8. da bude i efikasno realizovanoo Ako se ne osLvarl cfil;:asnost II Icalizaciji i ako se ne osiqura daj inače do. bar i demoklatsid ocircC:len, društveni izbol' bude t:; doista i ostv~ren sama, 111a kuliko dCillUkralska, procedura izbora gubi svoj smisao i postaje nefunkcionaina sa stanovišta krupnih opredeljenja iz kojih je izvedena, Tehnički aspekt planhanja podrazurneva koordinaciju aktiv. nosti rrmogublojnih subjekata u društvu, izbor konkretnih alternativa za ostvarenje onog što je demokratski odlučeno, iznalaženje optimal­nih. sekvcl:ci pojeuinih akcija neophodnih za realizaciju datih ciljeva, doznanje ll1strurnenata ekonomske politike i veliki broj cirurrih aktiv-riosti. e

Dogovori o osnUVanil.L dlllšlvenih planova zan1HHjeni su, a i institucionalno oformljeni, pre svega, kao instrument obezbeclenja dru­štvene strane clrw;tvenog planiranja" Oni treba da nastaju kao rezultat procesa široko postavljenog, dernokratskog i san10upravnog odlučiva­nja o ciljevima i prioritetima razvoja" Tako utvrdena opredeljenja tre­tiraju se kao ograničenja u izradi smnih planova i ugračluju se u kon~ betne kvantitad/lne proporcije budućeg razvoja. No, iako prvenstveno vezani za lešenje problema koji proističu iz društvene strane plani. Janja" dogovori o osnovama planova imaju i značajne implikacije u pogLedu etikasnotL Pošto je sisten1 struktuiran tako da se dogovori o osnovan1a plar~ova ofoI111ljuju na lazlićitim nivoin1a, od samoupravnih organizacija i njihovih zajednica do društva kao celine, očigledno je cla sami postupci dogovaranja, redosled pojedinih koraka u tom slo. Žen0l11 procesu, kao i ogH~i1ičenja koja pojedine skupine dogovora sa~ držI..! II pogledu izbora li1uguCih sredstava za realizaciju dogovorenog

u velikoj meli utiću i n" efikasnost u doslizanju tako fiksiranih ci­ljeva, Zato se u analizu sistema dogovaranja o osnovanm društvenih planova moraju uključili i komponente demoklatičnosti, kao iZlaZ dru­!:;Lvene strane planiranja, i komponenta efikasnosti, kao izraz njegove tehničke strane.

Za pOlpuno lazumevanje nlehaniz111a dogovaranja i utvrđivanja pravaca njegovog daljeg razvitka od posebnog je značaja činjenica da veliki skup razvojnih problema koji se regulišu dogovaranjem ima jas­no izraženu hijerarhijs!:u strukturu. Ta struktura se ogleda u tome što se pitanja koja valja regulisati mogu svrslati u veći broj slojevito poredanih nivoa, s tim što pri prelasku sa višeg na niže nivoe s jedne stra­ne, raste broj pitanja koja se u njih prirodno svrstavaju, a s druge strane, opada broj subjekata kojih se odgovarajuća pitanja tiču. Tako će se. !1a naj:,gen1 nivou naći veorna nlali broj pitanja koja se tiču, prakucno, SVIh SU!110up:;:·~vnih organizacija i njihovih zajednica, kao i

76

Cl~ w::ih (~n.!:~,~i·cl'ih sub j <":l::'u l <.1. , L:kijw.:'~ljući (,.:tk i ~luicdincc, Na sieclećem nivZu naći će sc već 711atno veći broj pitanj::l, ali se ona neće ticati svih subjekata, m~to će ii10ći da se svrstaju '_l nekoliko grupa, i to tako da 'sc skup pitfln ja unutar svake grupe o.:ino~i ,san10 na pOjediI;e, bko jGš 11\ ck širo!~c kbsc subjekata i oclgo\':urquce segmente aktl\'­nosU kc~ji~:1a oni upravljaju, Idući tako niz IJVU piranlidu, doći ~e se do llivo~1 1:.,.1.1] ~;achži vrlo veliki broj pitanja koja su tako StlUktLllian~ II (l!1l1ogobi'<ljrL') gl upe ela se skup pitanja unutar svake grupe odnosI samo na relativne Tlali broj subje!,:ata. Ova.ko data st!'·uktl~ra proble­ma koje valja rcgulisv.ti dogovorima o osno:~l11a drustven1l1 plano\~a - fl isto rezonovanje važi i Z2. druge kategon.1c dogovora - određUje j san1U (hijcrarhiisku) strukturu dogovora. Ta struktul'a .ie zapravo deo obiektkno c12tO fT an1bijcnLa kon1c ~)C ~ToGo\'ori, kao odgovarajuće organizacIollu rcšeni~, n10nlju iJrilagoditL ŠtaYišc, :110ŽC se reći da će sh;tem dogovaranja biti Cnblsan II ono i D1cri u kejui bude strukt~iran resf1cktuiući upravo opisane kilrakteri~tikc objcktivnc. s,tvarnostI, na koju sc oclnosi Neizbežna hijerarhija p:"oblen~a određUJe dva bitna clC111cnta sistema dogovaranja: L opseg poiedinih dogovora, tj~ krug pitanja koja II n iir:~il treba ela budu (:1:U:lV~H::cna i razrešenu, i 2, krug subjekata koji treba da budu učesnici u tirn dogovorima

J 2 lHeđuzavisnost dogovaranja na razniul nivoiJllQ

Iz opisane strukture skupa svih procesa odlučivanja o elementi­ma ch uš tvenog plana proizilazi da je subjekt koji sc ~alazi na datom nivou u toj strulctud zainteresovan za sve odlul~e kOle s: donose I7~ !11~govonl nivou i na višim nivoima i da će u nJegovonl lnteres.ll bItI da Plilngodi svo.ie ponašanje tin1 ocllukan1a S druge strane, nle~?ve odluke će uticati na izvestan broj subjek8.ta koji se nalaze na nIZlm llivoir:":.l i on će biti zainteresov':."\l1 da, priliko111 koncipiranja svojih od­luka an1icipira reakcije tih subjekata, Kako s1.!bjel~ti učestvuju - do~ duše' na r87i1e nnčinc - II odlučivanju na razniIn nivoima, oni će za odgovnrD iu<c SkUDO\"C ]lloblcl11a 1110rati ela ofon11c i odgovaraJuće pre~ ferenc i jc Za iznalC:lŽenie racior:all1ih rešenja u domenu dogovaranja l

društvenof,2· odlučivanju opšte~fundan1entalnu važ!l0st .iln~ činj:nic~ da preferencije koje isti subiekt ispoljava na ~?Znlnl nl.vom1~. nls.u Isto­vetne i da je l espckt()vanie celine preferenCIJal sa SVIm nJIhOVIm slo· ženin1 intcI:a1;::cijnma, preduslov den10kratsk~g o~llučivanja, .. Prefer:~­ci.ie na višim nivoin1Cl, već samim tim što SLl Ispaljene kroz ~nteral:~clle većeg broja subjekata, in1aju prioritet u odnosu na one k?Je se :spo· ljavaju 11.:1 nižim nivoima Stoga i odluke donesene U

v

veZI sa res2;::a~ njem problema na višin1 nivoin1a moraju .da sc tumace kao ,ogranIce­II ia za procese odlučivanja na nižim niVOIma, Tako dogovon o osno­van1a planova leoli obuhvataju veći broj organizacija, odnoseći se na veće segmente pr'ivrednih (i dr~gih) aktivnc:sti. i pokrivajući veću te· ritodju, dcfinihl .iasno fo1"n1U11san<1 ogr~nlcenla. za, procese. dogova­ranja l1a nižim nivoin1a U pl"otivnonl s15te111 bl btO nekonzlstentan Važno je im8.ti II vidu da ova ograničenja nisu II suprot!10st~ sa ,d~ho~ demokratskog san10upravnog odlučivanla jer ona odrazava.1u cII,leve l

vrednovanja upravo onih koji se II njih uldapaju,

77

l

Hijerarhijska struktura dogovoru o osnOVEma planova inla i sasv:m odre(lene implikacije tl pogledu oblika u kome će pojedini interesi biti zastupljeni na raZniTIl nivoiln2" Tt!hnologija dogovaranja i odlučiv211ja uopšte ima svoja sopstven:t, jednilll delonl čisto fizička, ograničenja Broj subjekata koji učestvuju u donošenju pojedinih do­govora ne ITIOŽe pr::ći neke, često sasvim restriktivno postavljene gra­nice, rt povećanje toga broja preko ovih granica više nego proporcio­nalno povećava VCIovatnoću konflikata, troškove dogovaranja i vreme da se doc1e do konačnog dogovora,

l\1ec1uzavisnost između dogovora koji se sklapaju na razninl ni .. vohna ne i::crpljuje se činjenicolll da ono što se utvrdi na višim nivo­ima treba da sc tretira kao ograničenje prilikoI11 sklapanja dogovora na nižim nivoinla, PorecI ovog oblika nlečluzavisnosti javlja se i onaj koji je vezan za parametre. Mnogi parametri odlučivanja mogli bi da se utvrđuiu demokratski u dogovorima koji se donose na nivou cele zajednice ili na nivou njenih velikih segmenata, a oni se potom -bez modifikacija i bez ikakvih dodatnih troškova informacija, dogova ranja i odlučivanja - mogu široko koristiti u velikom broju dogovora na nižinl nivoima, Pored toga što se na ta j način izbegavaju ogromni troškovi njihovog simultanog izračunavanja na velikom broju punkto va na nižim nivoima - ne treba smesti s unla da 17.računavanje nekog parametra na .iednOll1 111Cstu na višenl nivou čini izlišnim njegovo iz­računavanje na mnogo mesta na nižhn nivoima - osigur ava se i uni­f01'1nnost ključnih alokacionih indikatora, što veoma mnogo doprinosi ekOnOTI1Skoj i opštoj društvenoj racionalnosti odgovarajućih aranž·· mana (Madžar, 1976.')

Tako sc adekvatnijim strukturirrmjCTIl dogovora, tj. takvim ob­likovanjem niihove konfiguracije koja će biti u skladu sa hijerarhij­skom strukturonl odgovarajućih probleina, postižu četiri velike i izu­zentno značajne kategorije eFekata To su uštede na, najšire definisa­ninl, troškovima odlučivnnja. izbeg::.wajl1. se gubici alolcacione efikas­nosti vezane za šarenilo i ekonomski neopravdanu varijaciju parmne· tara, izbegava ju sc opasni i, ponekad, vrlo veliki gubici na vremenu i smanjuie se stepen konfliknosti u sistemu, Svi ti efekti mogu se inter­pretirati koa veliki dobici koji bi proizišli iz racionalnog uređivanja sistema dogovaranja,

Da bi dogovoli o osnovama planova doista potvrdili svoj dru· štveni smisao neophodno ,ie da budu sprovedeni u život, a to podra­ZLImeva da svaki subjekt dosledno izvršava obaveze koje je kroz njih preuzeo Bar tri uslova treba da budu ispunjena da bi se o uspešnoj implementaciji uopšte moglo govorit;' Prvo, mora postojati neki sistem kontroJc. O tome se malo razmišlialo i nedovoljno raspravljalo, a još manje nešto činilo na pr aktičnom planu Ne izgleda uverljivo da bi se optimalni raspored dogovora po raznim nivoima i optimalni raspored problema i subjekata na razne dogovore mogao sam od sebe i posve spontano ofonniti. Drugo, za prekršioce dogovora TIlOraju postoiat1 sankcije. Zakonom o udruže nom radu, kao i drugim sistemskim za­konima, ove sankcije su predviđene j čak se govori o naknadi materi~ ------ .. "~'f

78

l) Lj. Madžar, »Alokacija resursa i efikasnost privredivanja« Ekonomist, No, 3, 1976, 507-523

jahte štete koja bi eventualno proizišla iz nedi[cipline, tj, neispunjava­ilja fiksiranih obaveza od strane nekog subjekta No poznato je da u našem pravnom sisten1lt prin1enc sankcija na (~l'"uštvenc subjekte, čak i kad je za to bilo mnogo opravdanja, nije nikada bila lak posao. Treće, nijedan dogovor neće Bl0ći da fiksirn sve Inoguće mere koje valja preduzeti u procesu realizacije. Neki dogovori će definisati naj­važnije mere, a neki u mere neće uopšte ni ulaziti, To znači da će neko nlorati da bude ovlašćen da vrlo operativno, bez pogađanja i dogova­ranja, takoreći dnevno preduzima mere neophodne da bi se realizo­vali dogovor;' Na nivou federacije, republika i drugim višim nivoima to će značiti neophodnost osposubljavanja mobilnih i akciono sposob­nih organa ekonomske politike koji će se obavezati da ostvare ono što je fiksirano u dogovorima.

Skoro da je trivijalno kao konstatacija, ali jc vrlo pogodno kao polazna tačka u analizi konfliktnosti, samanje da sc mnogo lakše do­govaraiu i sporazumevajll subjekti kod kojih ic izraženo jedinstvo in­teresa i či,ie za iedničke akcije manje-više unifonnno generišu određe­ne dobitke za svakog od njih Obrnuto. oukob interesa i nepostojanje poteza koii u visokom stepenu odgovaraju svima koji su ukliučeni u datu konlbinaciju, otežava sporazumevanje i može čak i da onenlogući iznalaženie alternative koja će biti prihvatljiva za sve subjekte. Stoga je očigledno da jedinstvo interesa i harmonija u odnosima među sub­jektima dogovaranja pogoduje uS{lešnom funkcionisanju i razvoiu no­vog sistema regulisanja njihovih ekonomskih i drugih odnosa, _ali da, istovremeno, visok stepen konfliktnosti može veoma nepovoljno da utiče na funkcionisan je sistema i da na dugi rok čak ozbiljno ugrozi njegovo inače visoko mesto u našoj institucionalnoj strukturi.

Manje je, međutim, očigledno da stepen konfliknosti u jednom društvu i u njegovim različito definisaninl delovima nije a priori dat i niie određen isključivo objektivnim, egzogeno uslovljenim činjeni­cama On u velikoj meri zavisi od institucionalnih karakteristika druš­tva, od najšire shvaćene društvene organizacije. Budući da konflikti, kad pređu određene granice, mogu drastično da umanje ekonomsku efikasnost sistema i da uslove prihvatanje alternativa koje su inferi­orne za sve subjekte, minimiziranje konflikata treba da bude jedan od fundamentalnih i uvek prisutnih ciljeva institucionalnog razvitka jednog društva" U našem društvu, u kome dogovaranje i sporazumeva­TI ic dobi ja iu nlaltene znače n je univerzalnog organizacionog načela, ublažavanje konflikata i društvena kontrola nad stepenom konflikt­nosti ima očigledno presudnu važnost. Intenziviranje konflikata može doslovno da uO'rozi same teme! je na kojima počiva ceo sistem dogo­varan ia llkljUčt';'iući i dogovar anje o osnovama društvenih planova i da tako ugrozi realizaciju bitnih strateških opedeljenja u našem institu­cionalnom razvitku"

Empirijski se kod nas zapaža i znatan broj i priličan intenzitet konflikata Ovi se očitu ju na raznim područjima delatnosti i, možda jasnije nego drugde, u sferi formulisanja i sp,rovođenja ':lera .ek,?nom­ske politike Veliki broj mera može s.':: donet: tek P? pnbavJJa~J:' .sa­glasnosti većeg broja subjekata, a sirene pOjave daJU se zapa:rtr r ;-r fazi sprovođenja. Relativno dugo vreme neophodno za usaglasavanje

79

l

stnvo\ a II \ c:<i sn pojcdinli"n lT!Cl"8.!11<l, kao i stavova o akcijama veza· 11i111 za sprovoc1cnie tih I11Crn, dosta .18.sno indicira da konfliktnost II

pojec1ininl kon~te1acijam2. dostiže prilične raZillcrc, To se rno~e n~i­jasnije pokazaO uplnvo II proceSLl dogovora o osnova}na drustvenih l)la.nov2. lJ vezi 53 ~'·9.T\'oicnl priol'llctnih delatnosti. kada ie najveći broj lih dogovora c1op.cscn sa vcliki1n zakašnjenjenl (Madžar i Ostraća~ nin 1978.')

Ovakav nivo konfliktnosti ukazuje na izvesnu er OZlJU nekih važ~ nih atributa društvene svojine Doista, nastojanje da se što više sred­stava locira na J>svojoj« teritoriji i da se za })svojC«( organizacije osi­guraju što lJovol iniii 1..1510\,1 privl'cciivanja ne bi imalo 1Tlnogo smisla r ne b, moglo ni ela sc objasni ako se time ne bi pdbavliale neke prednDsti koie bi u protivnom priticale dru!Sir:'. sub,iektima. Na svim nivoin13 ispoljava ~C snažan interes za makSlmlZII"anle mase sredstava nad kojima će se uspostaviti sopstvena kontrola, a to ie neposredna posledica okolnosti d" onai 1:0 kontroliše sredstva pribavlia i njihove efekte, i to II 111Cri koia bitno prevazilazi troškove upravljanja i upo~ trebe tih sredstava Iz koristi do kojih se, po osnovu kontrole nad sredstvima, domogne subjekt A automatski je isključen subjekt B, to je prava ekono~11Ska osnova konflikata koji će biti utoliko snažniji ukoliko Sll odgovara,iuće koristi veće, tl, ukoliko je veća mera priva~ tizacije društvenih sredstava

. Alokacija investicija, stranih sredstt!.vu plaćania, strateški zna­čajnih sirovina i reproclukcionih 1119_tcriia1a i drugi11 elemenata koii snažno utiču na efikasnost raznih ckononlskih procesa ili n~ tempo i kvalitet buclućcIT 13zvoja najčcšć~ su pOdtll(~.ia konflikata To s~ upra~ vo elenlenti koji. čine sadržinu dogovora o osnovama drustvenih pla­nova, i to posebno onih koji se odnose no delatnosti od posebnog društvenog interesa Ovi doe:ćr\ori sadrže, D1CfJutim, ,ioš jedan element koji nije štdktno mnteri.ialne prirode - ali koji ima. s?ažne rnate.ri~ ialne implikaci ie - i koii može cla bude osnova na kOlO] se sukobl1a­\iaiu interesi Reč jc I) distribuciji razvo1nih šansL Pored projekcija budućeg razvoja pojedinih scktora, od vel.i.k~g je zna~aja i r~gi,,~TI.alna distribucija tOg ra~vola kuo i način na kop ce se u nJega ukl]ucltl po~ jeclini subjektr Zbor- defekata li domenu primame raspodele koji se ogledaju II deforI118cijonla relativnih cena i njihovom, često sisternat­si(om, odstupanju od realnih troškova. niie ekspanzija svih sektora podjednako atraktivna i učešće II širenju n~ldh sel~tora daje ponekad višestruko veće efekte nego učešće u razvoJu drugIh sektora. Razume se det'ornlisane relativne cene deluJu snažno II pravcu ne uvek oprav­d;ne diferencijacije ekonomskog polažaia postojećih proizvođača. pa se konflikti ml polju raspodele "razvojnih šans~ supe.r~poniraju na kon­flikte vezane za raspodelu tekućeg doh<?tka IZ. ~<.oJlh su, zap~avo .. ' izvedeni Najnoviji primer široko izražemh ambiCIJa. z~vgrađenJe. rafr­neri ja nafte, i pored toga što je već na pomolu ,:eh.kr vI~.~k kap.aclteta, u tom je kontekstu više nego poučan. U sređer;o] sIt;,aCr]l ne bl ~melo" da se desi da je investiranje u nekim sektorrma VIsoko rentabIIno

80

~) Li Madžar i M Oshačanin, .. DI-uštveno dogovaranje o osnovama plana kao element sistema chuštvenog pl<1niranjn", ElwnornsJm misao, No, 'l, HJ'7B, 51-72

pored luga šlo sc svodi na ly!.ulLipliciranjc kap2.citcta, i da je, u islo vrelT~C', 111'lcnlabilno investiranje lt scklorinEl koji za privredu kao celinu luonično predstadjaju uska gIla i zbog kojih se sistelnatski po· vcćava, inače yi sok, stepen uvozne z~n-isnosti naše privrede"

Dugovori o OS110\'8.111<1 drušLvenih planuva kao organizacioni ob~ lici za l"t~alizacijLl nc1dh krupnih dinamičkih alternativa II privrecinolll t :tz\'oju imaju, sa sl:\J1o\'i~ta generisanja konfU1:::ata, dve grupe efekata" Jedni su intcngraU'.'ni i deluju na ublaža\'anje konflik:.lla, a drugi dezin· tcgrati\ ni i Ll manjoj ili vcćoj 111eri deluju kao faktor njihovog Iaspl~ ri\'zmja .. Neke aitcrnali\-c dos LUPIl'':; su ~ar;lC) puci uslo\'on1 da se preduz~ mu z2jednička, sinhrunizovana i dogovorena akcija, i 111era II kojoj do~ bici od tal:vc akci.i'.e.: prevazilaze dobitke što bi proizišli iz samostalnog, !lckoordiniI anog deloY'anja - pr,:dsi..t1\ Iju osnovnu integl'ativnu silu, S ch uge strane, naporedo sa realizacijolll taku atraktivnih altClnativa postavlja se i pit<:lI1jc raspoclele odgovarajućih dobitaka, a to je već područje na kome izrastaju brujni l~unniklL Ranije je nagoveštavana da sc dogovorima nu vi~im ni'.'uinlll 1110gU fiksirati neki ključni para~ metri koj] bi bili relati\'no stabilni] primcnjivi na vcliki broj aranž­:'lana na ni;~inl nivuima Tu jc velika šansa za smanjenje konflikata i doisla bitno poboljšanje društvene racionalnosti celog sistenla. U tOM

mc pravcu !cži i š<1nsa da sc sistem a(:irmiš'':'' l~ao trzljan i stabilan cle~ ment naše institucionalne stl'uklure,. Kad god se Ll bilo kom kolektiv~ non1 poduhv::ttLl subj~kli ne mogu, bar delim ičnu, osloniti na šire po~ .stavljene i dl'ušL;"CllO \el"ifiklJvanc kriterije raspoc.1clc i kad njihovi dobici zavise ne :;~1nlO od racionalnosti i atraktivnosti celog poduhvata nego i, doslovno, ud I11erC II kojoj sc bOl'e za svuj interes, a samiHl ~im protiv ·illtcrcsa drugih subjck<},ta, cit:zinLcgra!ivni efekti konflikata u raspodcli T110gu da prc\'agnu nad intcsrativnii:11 efeklinla dobitaka kuji pruistiČ'u iz z~l.kdi1jči;:()g poduhvata.

POl cd hijcral' hijskc strukture dogovora, njihove VCl' tikaine nle~ !~i.Llzarisllo~ti i načina na koji sc odluke širih dogovora tretiraju u užim dogovuIima, na stepen konfliktnosti utiču uondde i postupci, tj" pro­cedure dog:ovaranj:::L Tc procedure, pored ostalog, obuhvataju način ukupI janja subjekata oko pojedinih dogovora, krug problema koji valja uključiti u dogovore, redoslcd pojedinih koraka II njihovonl sIda­pan il: i - poželjlJu L!nifol'man - način na koji sc u razninl dogovo­rima tretilaju pojedini interesi, uključujući i interese sub,jekata koji nisu zastupl,jeni II c\atin1 dugovorima

Procesi ido;-~(naranja su, dakle, isuviše l~omp!cksni ela bi in10gli da s:: prepuste sa:notoku nepuvezanih i nekoordiniranih pojedinačnih inici jativa i poduhvata, DrušLvena intel"rcncija Ll c\omcnin18 koji sc tiču širokih masa subjekata i velikog broja problenlH apsolutno je ne~ ophodna Bez tal,Yi'; intel'vencije II dru~;tvu bi :110g1a da se javi stihija dogovaran ja Ta stihija bi bib opasna kau što le opasna stihija lt sva­konl decen!:ralizQvallom a društveno neusmCl'avanom n1chanizTI1u upravljanja, Čak ,k i neregulisano tržište, koje se inače karakteriše velikim brojem objektivnih i relativno stabilnih parametara, u priv" rednom rnz'..'oju svih zClnalja izazvalo ne san10 propuštanje velikih razvojnih šansi, nego i kolosalne konkretne ekonomske gubitke, Opas­nost pred kojom bi sc II s.:lcbšnioj etapi l'azvoja moglo naći naše dru-

81

štvo jeste neogranicena vela II svojevrstan laisscr-faire društvenog do~ govaranja i samoupravnog sporazul11cvanja" Bez ozbiljnih posledica ne nlože se nijedno drušlvo odreći obaveza da usnlerava sistcnl kao celinu, a to usmeravanje obuhvata i smišljenu, ali clCl1l0kratsku po~ stavljenu, regulativu dogovaran ja i sporazul11evanja.

33, Neke karakteristike funkCionisanja sistema društvenog dogovaranja

33~1, Teorijski aspekti društvenog dogovaranja ;'

Da bi se sagledala sva kompleksnost teorijske analize celokup­nog mehanizma dogovaranja uputno je i celishodno sučeliti je sa lda­sičnOll1 analizolll procesa tržišne alokacije" U analizi tržišta, nainle, lako sc daju razaznati uniforme i relativno malobrojne situacije u kojiIlla se· odvijaju alokacioni procesij takve situacije daju se, stoga, uklopili u srazmemo mali broj prilično jednostavnih pretpostavki ko­je se daju složiti u dovoljno jednostavne i veoma operacione modele, Ovo je posledica dobro poznate okolnosti ela se analiza tržišnih meha­nizanla 1110Že nasloniti na pretpostavke o egzistenciji svega dva tipa subjekata - proizvoćlača i potrošača - čije ponašanje opredeljuje sve bitne odnose i kretanja kako na strani ponude tako i na strani tražnjc, Bitno je pri tom da se kroz analitičke konstrukcije ))tipičnog proizvočiača« i l/tipičnog potrošača« nl0gu relativno uspešno rezimira­ti najvažnije dimenzije stvarnih tržišnih ponašanja. Kad se putem pretpostavki o potpunoj konkurenciji osigura standardna paran1etar­ska funkcija ccna, problem interakcija među subjektima faktički je eli­minisan i tinle odstranjen najsloženiji aspekt ponašanja J a sanl prob­lem odlučivanja na nivou pojedinačnog subiekta maksimalno je po­jednostavljen i sveden na iznalaženje individualnog optimuma pri pa~ rametarski fiksiraninl veličinan1a koie bi, II protivnon1, i Sat11e nl0rale da predstavljaju predmet analize. Zahvaljujući tako pojednostavljenom prilazu, koji - 111ukar i sarno II principu - održava jednostavnost objekta istraživanja, tj situacije na koju se odnosi, nije teško utvrditi ni makro-ekonomske implikacije prethodno ustanovljenih optimuma.

U procesima dogovaranja nenla, kako je naglašeno, niti unifor­n1l10sti subjekata, niti jednoobraznosti problema o kojima se donose odluke, niti one jednostavnosti u obrascima ponašanja koji rezultira­ju u odlukama vezanim za tržišnu alokaciju Skup subjekata čije po­našanje i, posebno interakcije treba teorijski izučiti izrazito je hetero­gen, i to kako po preferencijama i funkcijama cilja, tako i po karak­teru odluka koje donose i širini ovlašćenja sa kojima raspolažu. S druge strane, heterogenost problema o kojima se odlučuje može da izazove, i po pravilu izaziva, heterogenost ponašanja čak i kod iste klase subjekata, ukljućujući posebno clelikatnu mogućnost da isti sub­jekt u odlučivanju o raznim pitanjima ispoljava bitno različito pona· šanje. Uz sve to javlja se i jedna dodatna, po brojnosti i dalekosež­nosti svojih implikacija verovatno najvažnija osobenost sistema druš­tvenog dogovaranja. Reč je o činjenici da po samoj svojoj prirodi dogovaranje podrazumeva usklađivanje interesa i protivrečnih !:.tT·em~

82

ljenja, iznalaženje komprolllisa koji su često ispod aspiraCIja svih za­intc"rcsovanih st'!'ana, i zbog svega toga, pogađanje o uslovima pod kojima ćc biti sklopljeni dogovori. Pogađanje je po prirodi stvari pro­ces koji zavisi od nlnošlva čini1aca i koji je opterećen velikom dozom neizvesnosti U rca1ističkinl situacijan1a predmet dogovaranja i s njim povezanog pogačtan ja jcsu poduhvati koji sviIn uključenim stranama trcba da osigura neki dobitak koji bcz zajedničke akcije i odgovaraju­ćc saradnje ne bi bio moguć Saradnja izvcsnog broja subjekata pred­stavlja neophodan preduslov za realizaciju dobitka i, u stvari, ra<;io­nalne aranžmane koji dogovoronl treba ob1ikovatL Iz toga, međutim, ne sledi jednoznačan i analitički jasno definisan način raspodele do­bitka osivarenof! ovom saradnjom. Za razliku od tržišta koje pod dovoljno realistiĆkinl prctpostavl\:ama o par anletarskom karakteru cena proizvoda i resursa ovaj problern rešava autOI11atski i bez potrebe i odgovarajućih troškova - prikupljanja dodatnih informacija i do­nošenja dodatnih odluka, u procesinla dogovaranja koji se ne mogu osloniti na egzogeno fiksirane parametre, taj nadasve značajni problenl mora se dogovorno rešiti, dokle odlučivanje regulisati. Kako se u iden­I ifikovanju mogućih i velOva tnih tokova u procesima odlučivanja mo­gu u najboljem slučaju locirati samo neki činioci čiji se uticaj može naznačiti, ali nc i precizno kvantifikovati i kako ioš uvek ostaje jedan amorfan, neizdiferenciran veliki deo determinanti o čijem dejstvu nije moguće reći ništa određeno, jasno je da ostaje ,još uvek visok stepen neizvesnosti tl vezi sa iznalaženjenl analitičkih i teorijskih svojstava svih tih broinih i različitih procesa društvenog dogovaranja.

3 3~2. Interakcije sistema dogovaranja i sistenla planiranja

Zahvaljujući činjenici da obuhvata veliki broj raznosvrsnih sub­jekata i širok dijapazon pitanja o kojima se donose odgovarajuća re­šenja, dop:ovarariie predstavlja jedan veliki decentralizovani 111ehani~ zanl odlučivanja sa neki1n izvanredno značajnim prednostima koje, po logici funkcionisanja ovih mehanizan13, proističu iz same njihove struk~ ture, Zajedno sa dr-us-dm decentralizovaninl mcl1anizminla dogovaranje ima funcbmentalnu r;iednost koja se sastoji u činjenici da prenošenje velikog broja funkcija odlučivanja na, takođe brojne subjekte odluči­vanja i disperzija tih funkcija na sve segnlcnte društva - omogućava da se veoma efikasno i u skladu sa najšire shvaćenim društvenim in~ teresonl iskoristi celokupna količina informacija i znanja sa kojima društvo rasnolaže u datoj fazi svog razvitka, Svi procesi odlučivanja mogu se, slično procesima u sferi proizvodnje, shvatiti kao jedinstvo ulaznih i izlaznih tokova, pri čemu najrazličitiji oblici informacija predstavljaju ulazne a odgovarajuće - takođe brojne i različi~e odluke predstavljaju izlazne tokove Nivo blagostanja i tempo pnvred­nog i opšteg društvenog razvitka u krajnjoj liniji zavise od celog og­romnog mnoštva odluka koje se u datom društvu donose u vezi sa alokaciiom i upotrebom raspoloživih resursa Što je viši kvalitet odlu­ka to Će stepen zadovoljenja društvenih potreba dostići ne samo viši nivo nego i brži tempo rasta u vremenu Međutim, kvalitet odlulm za­visi od kvaliteta i od celovitosti infor macija na osnovu kojih su te

83

odluke donesene. Za kvalitet cdIuket posmatr{l:1i~,,, Ll njihm.'oj ukupnosti nije relevantna S3.nlO ukupn::t koli(:in::1 znanja i in[~)rn;2cija, ncgo~nložda još i više - njiho\-a raspodela pu ploccsi;11Zl odluČi-.''::::'l1 i~l, tj ,111era II Jeojoj su odluke kornbinoY::l31C UIjr~1\'G ;;;a onim inforrnncijarna koje su za njih naj\'i.šc relevanLnc. Cnl: i cgromnc 1·:c:1ičinc l1<lJ1ĆT!''J srectenih in~ fonnacija ko,iim3. raspob;~I~ c1nl.'~L'; i) ili neki njego\' veH!~_i sCQ:111cnt biće irelevantne ukoliko one nisu Hlciorlalno 18sporcc\;ne, tj ukoliko nisu na raspo1aganiu sub5cktiTnn l:oji odlučuju, TJ:1 tnIca ne ulaze kao efek­tivni c1C!11cnti 1.1 ob1iko~.'H'l,lC pojcdirdh o(~:111~a Stoga ic jedan od flln~ damcntalnih zahtc\ Cl r:J.cim"1:: InC' ()r~[::t;l~:;.:1cj ic l.l sVlln clOl11'2nirlla dlUŠ-tl'Cll0" Z~l·l'ot·a ]J10rnl":'I,'C'";r' -'''''7i----;,;'", nr'c,,-,;:~"" ()(jI11(";--~111j'a Z'l odo'ol'a-o' ~ _." ,j. ',J \>""'\"\'." •. ,--,_c,..,,~ ... ~I._'.<' __ :;., (.

rajuću informacionu osnovu. Da bi ost-Jat ilo tlc-ophod nu j;:r}l"f.'.':::pc;.cJL'llcij1.J izrnc(!u in[ornl~H.:!.i'.l

i odJučivanja, društvu stoje :;18 r;}sD(daC'8nju II osno", i ch:a načina: jli da inform8ci,ie približi pl1nkfo\:';~-,':o, r~(' koji!T~~.l. sc ocil1Jčuje, ni da funk­cije donošenja odlul(C!. - tj odgo'.'<.trdjr:ć:J Ci. t"lŠĆcnj;1 - tn ko redistri­buira da se SUil1! procesi orllu·:h'<1nj::l pr-ibiE::2 n-:::ophoclninl izvorhna informacija, Nfoguć<l .lc n::tEl',.'l1fi, l j',-c-'lb;112c:ijJ ovih dvaju načina. l'vle­đutinl, od prevashodnog je značrria činjenica da je ovaj drugi način daleko efi1casniji j u ";ećoj ll1Cl"'j p'Jdlo~:an dn.l~tl'eno.i regulatIvi r:ego onaj prvi način DIUšt"\'O, nair-ne, !Ilno~'n Jc,J;-:-~c rnnni.pulJ.š'e sa alterna­tivnim c1istribncil2.ma funl;-cijCt oc1hli:h-a!l.;n :v;~.:o što utiče na količinu i raspored infor-I118cij8. u svojim pojcdinirn c1cl·y:h12 o-Vtl D.Sinlcntriia javlja se usled jednog jednostavnog razloga: mnoštvo informacija sa kojima raspo1ažu pojedini dru,štvc~Li ,c;ub,ickti I"c!ultnl su nc svesnih nastojanja dB sc baš do tih informacija (10c1c i ne ulaganja resursa tl

procese koji su isključi'vo SPCCi,i81.i-':C'l:::lP: 7:2. gCl'1c:ri22.nje informacija, nego predstavljaju pr-bodan Jll1s]1r"oiz"od drll~~ih al;:!1'.'":lDs11. J1nj,::irc de~ finisane ljudske del<:: tnos! i, prZl.::is::l Rc~,;\'.:1 iu(~: k/JnL n:; [ n:::: probleme, obavljajuć1 S\Tojc rcclo\'ne FUll!:cii<2 j 1":'1dr:.:6 112. lEwprC'J;~niu sopstvenih radnih ploccsa i 21l1.hiicrwtn ljudi u('c~ cL,b-,:<: cl_o ll(,'\'i,h :_:'1.znanja j tako aku111uliraju informacije Č'ij8. .lc zdo1':Dci.ia predodrul'cn2. upr<1\"o tonl činjenko!ll da su stečene na ri1l.-'.-:::fn ird\..~ :-:C l'c(;o.'.r:t,ju C:,-:Ul pitanja i, inka, dobrim delonl van domašflj~l, m8.h:,p" kc:l,~,) :)"qr:\,-1jcnc, ch'1{št'.'cne inter­vencije Druginl rcčim8., logikm~"l 11;:1('lll:l 11:1_ l'~c.;i sc ()1~~').';'Jja r~f-1j'l;ećj ck~o društvenih akth'nn:;;ti ~.rc1ik;;~ f1':oc;a inrc1'lT"J~j.1J. hir:e ludr-anD II 118iširc shvaćenoj dlllštvcnoi os!1u\,;, !';:'1,:--;n(:1'1;--tt!.~nD. n~l ",,'l:liko rnn:J'iLvo l1Q.jraz-1ičitijih društvenih sub'ieka!'a, 1;a1::0 ,ic, d~Uc, ta h'.-mozanlnQ. ll1GSa

infOJ,:111aciia po prirodi stvari di;Ct:ntr:di?JJ1/2ilCJ l"J.SF{)J',...::(J(~na, lo ,je oči­gledno najraciollnlniji naćin n,iih~)"\'og qo !')olpunijcg kori~ćcn.iJ. upravo decentralizacija odlučivanja, prib1ižu\'Zlnjc ~Junkto\'a n8. koji!l1::t sc do­nose odluke tinl bogatinl izvorIštima znanja i tin1 1i.12.sama infornla~ cija koje bi u protivnom ostale nedovoljno iskorišćene.

I(ada su II pitanju procesi društvenog dogovaranja - fl isto to važi i za samouplavno sporaZlln:c~.r:l11ie - ,javljaju sc i nc!.;:c specifič­ne potencijalne prednosti koje proističu iz njihovog dccentr8.1izovanog karaktera ali ih u isto vreme djferencira,iu II odnosu na neke druge decentralizovane mehanhnlc kao što ie tržišle, Reč ,ic o izvanredno značajnuj činjenici da lC leod ovog mehanizDla dijapazon različitih informacija Z2 čije se korišćenje otvaraju nove ll1ognćnosti znatno šire a opseg dalei\:Q veći Te infornlacije sei nninlc, ne odnose sanlO

84

na Lc.kuc\: I:ons~dacijc eL()l1;:;~llSkih pro';:l'lcnljivih i na trenutne neuskla­dC!1osti iZ1Tlcctu ponuc.ic i u'2znje kao indikator kratkoročno rentabil­nih aj lCl"!-l~',.t; \ a :-::.~,. ;jng~1..žu-\: :>.nje pl i':T~dn it-~ r..::sw::.i<.l.. Ci1~ daju, dovoljno potpU:lll :,nlT U]l!:,l:~:.L',~ . ~,:.', 0ji1L'!'-1 ~,,-,L·,_J':-;'~';.Li\·<:li;la l o 0111111 poten­ci,;aillir!1 l~UG!\.. ~'>;~\ ~'~'v\j; :::.,; Ll j'~;~;ilUL:' dugUi'u:~nunl l;:()nlckslu P10gU re­di:>:U'/<.Li IL b<':lzi ~[nit~'uui:~U'.di1(j:':', b",:u1.·diDil'anog i zajcdničldlTI inte~ reSU111 IDoL;.- ;:.:anog cLio'. '--lli. ju. l1J~ul icin~ različitih privrednih subjc­L.tLa Du;;;c\'.:.u Ll lL,-Ć('~U '~;l~!.ogLlca·\·a da se ko,riscL!njc raspoloživih inf U iTt'1'-lC ij;l p:./; ,--'ea ne SaE'lU II ~,irii1u Lj .. na Laj način što će znanja sa kojinw ras;:'0i::'lZ!.~ lLll:Jgabl'ujr:i su'ojcl:,Li postali deo osnove za donoše~ nj~ CJcilub.:, ll'~:;U i LL L~Llbil1u, ()di1o~n() kl;Jf~ uključivanje novih, doclat­l!t~l l(.11:(J·;~L jnrl.'lD~~Lciia, n:tguLlilanih .k:ucL sv~d<;:og datog subjektu, u ra~ l'.i je lli..'rii:;:::<.:!'~!..l ~_<;!"l\;.'L na ,kojuj :.:;..: u(tdjaju procesi odiučivanja.

~a e,.":duaciju lllCh"Hli;,-~tna dugGvmanja - o kojoj će nešto kas­nij'~: biti vise reči - ilije iskljući\iO relevantna up1avo opisana grupa ]l\.:::;U111DjL u Zl1'--tl'::dnih pu~cncij:.clnih pnxlno;:;ti.. Te prednosti predstav­J jaju salllO jcclnli oci l~·1UgllcnusLi, napurcdo sa drugiHl mogućnostima kuje su daleko 111anje alrat:tivl1c i kOjc, u neki111 varijantanla, mogu da produkuju sasvim nezadovoljavajuća rešenja. Ona mogu da budu znatno lo~ija ud re~cnj:l koja rczultlr.:;.ju iz funkcionisanja poznatih, klasienih mehanizama: odlučivanja, kao sto su oni vezani za tlžište ili za fOli11alizovane procc::iC političkog u(~lučh·anja" IVIehanizlTli dogova~ ranja i spOlaZU111;:';\;::1l1j<.l pr(;dst:J.\'~jaju, c.;akle, jednu. značajnu dodatnu InogućnusL, jednu llO'/U i la-upnu institucionalnu alternativu. Korišće~ nje potencijalnih efekata koje Ul 8.1tcrnativa sadrži sigurno neće doći kao rezultat aUivlTlJ.tskog, spontanog ili čak ~tihijskog odvijanja široko postadjcnih pr()c,;::;a clo2,u\ al'anja, nego jeciino pod uslovom da se Ui edc i fOllnalizu ju odguvara juće procecilll e, ela se racionalno odrede skupine subjekata kuji S~ ukupljaju oko ltlL:l1ih dogovora, da sc pita­nja ci kojima valja o eli uL:l',.:a ti L:dishoclno rasporede na razne dogovore i 'da se najz<:lcl, jasnu UIJl.\.:c.lclc pu:rvila po kojin1a treba da teku procesi doO"ovaranja Kasnije cc biti istaknuto da svaka situacija II kojoj se pu~ te~ dogovaranja donu Se osnovne udluke sadrži opasl~.lOsti predu:in1~­nju posve oprečnih pOiC'za i pojave potpuno clcstruktlVnog ponasanJa subjekata ovog doslednu ko~ek~iv!:og odlučiva.nja. Tc, op~snosti sl;l do~ voljno velike da prouzrokUJU vdlke štete sVIm subJektl~a uzetI,? u celini i svakom subjektu ponausob, Da bi se te opasnostI otklonIle l

potencijalne lTIogućnosti sistclna dogovaranja u punoj nleri valorizo vale nCopl1c;:.llC su jasno definisane, cll'Uš!.\'cr:u sankcionisane i racio· natn'o post'-1\' lj('!~C pi"occdufc kuiekLivnog odlućhanja puten1 društve nog dogovar<:'_',I<:~ IJrcdnosti kojt. ?vnj tip ,.~~ranzn:nna potendjaln? sa drži nalažu, cialdc, kao nužan prceluslov nJI11ovog uspesnog prakticnog \'aiorizo'vanja, ... lsui;.l sit:pcl1 društvene organizacije i kontinualnu ak~ ciju svesno g, dugoročnc) koncipirn!1Gg llsmer::lV<:nja. V' ••

Ovako shvaccnc pULcncijalnc nlOgućnostl kOJe sadrzI nOV1 SIstem (ine ga \'CO:l1:l b1iskii:. ;;istcmu planiranja,_ Oba sisteITI<l ten1elje se ne sanlO ..... na iil[o!lnaL:iiZt~\-;,.::.,- u t;0s~ujcd.rn l:oi1steiacijaIJ.la u ekOn0111Skom 111chanizllll.l, n(;~o -~ i Lv ,_<.~;" Dl'(:lL.;;llu - Da .saznanjin1a o dinan1ičkim, razvojniL:' altel~naL~'~ ::ll~:.:t) o 111i;Ogi:'IJ _ 1110gućnosiirn<.t koj~ Pl"UŽ~ ~ugi rok sa tipično vel ik11'(1 Lrojern S ti...: !.-J2n: slobode, o v.remensln v udaIJenl~" ko~~ figuracijan1a za l.:uje tili posLojc:ca leSLusna l tdmoloska ograniCenja

85

utolik~ manje relevantna ukoliko je ta udaljenost u vremenu veća. Meha:'rz~m dogovar~nja sličan je klasično shvaćenom mehanizmu pIa­mranJa r po tome sto podrazwlleva koncentraciju napora, zajedničke poduhvate! r:,eđusobno koordinirane akcije Zajedničku komponentu predstavlpJu r postUPCI neposredne - dakle, ne nekim automatizmom regulisane - raspodele odgovarajućih dobitaka. Zajedništvo i koor'di­nacija čine sistem dogovaranja analitički bliskim sistemu planiranja, s tln1 što ga II toj važnoj diInenzi ji sistem dogovaranja II mnogome i prevazilazi. Planiranje, naime, implicira udruživanje sredstava i na­pora i zajedničke poduhvate, ali inicijativa i koordinativna aktivnost hije.rarhijski su strukturisane i u krajnjoj liniji teku iz ograničenog broJ.~ punktova u ekonomskom ~istemu. Kod sistema dogovaranja ta rmCI]atlva Je u prrnClpu daleko šIre postavljena i, bar u načelu, posta­je univerzalno obeležje svih subjekata u sistemu. Stoga bi trebalo da i opseg i d0111ašaj interakcija bude veći nego li alternativninl sistenlima, a otud bi trebalo da proistekne bitno veći broj zajedničkih razvojnili aranŽluana.

Između sistema planiranja i sistema društvenog dogovaranja uspostavljaju se - bar u modelu koji je normativno definisan u Za­konu o sistemu planiranja i o društvenom planu Jugoslavije - dvo­strane interakcije: dogovaranje daje ključne elemente za formulisanje društvenih planova, a planovi sa svoje strane pružaju mnoge informa­cije za dalje odvijanje procesa dogovaranja Ovaj momenat iziskuje ne­što detaljnije obrazloženje. Odluke koje se tiču fundamentalnih vred­nosnih opredeljenja. i vitalnih interesa velikih društvenih grupa treba da ploiste!~n~ kao rezultat dogovaranja na odgovarajućim nivoima i da budu hkslrane u dokumentima što se javljaju kao logični finale procesa dogovaranja. Te odluke se interpretiraju kao ograničenja u p:ocesu izrade različitih planov.a, a proporcije koje su u njima impli­crrane u potpunostI se ugraćlu]u u te planove. Planovi, međutim, ni­su tlm odlukama jednoznačno određeni; preostaje veliki broj detalja koji .se daJu uobličiti na mnogo alternativnih načina, s tim što je svaki od .trh nacrna konZIstentan sa prethodno donesenim, dogovorima filesi­ramm odlukama Zato svaki plan po prirodi stvari sadrži daleko više info.rmacija :;ego oni elementi iz dogovora koj~ su u njega ugrađeni. le mformaCI]e, sa svoJe strane, mogu da posluze kao osnova za skla­panje dogovora u drugim segmentima društva i na drugim nivoima.

Stoga bez informacija o kontekstu nije moguće, čak ni približno, sagledat: ekonomsku racionalnost većih i važnijih podulrvata. A te in­formaClJe upravo dolaze iz privrednih i društvenih planova koji se od­n?se na .šire ter~t~rij~lne i rel?rodukcione celine. U isto vreme planovi ';1zlh . cel:na pruz~Ju. mformaclJe za planove širih kompleksa.. Zakon cak lznclto propISUje da se, na primer, plan federacije naslanja na planove samoupravnih organizacija i zajednica. Proizilazi da i dogovori ne mogu a da ne inkorporiraju relevantne informacije iz različitih ~lanova ~nogobr01nih užih ce~ina Na. t~j n~čin dolazi se do zaključ­k~ d~ su mterakCI]e lzm?đu uze shvacenrh SIstema dogovaranja i pia­n~la:1Ja dOl~ta mnogobrOjne l da ldu II oba pravca: dogovori na svim ~--:0llIla daJU potrebne informacije o kontekstu u koji treba -da bi brlr ehkasnr - da ~e uklope dogovori na nižim nivoima, i, najzad, pia-

86

r novi na nižim nivoinla daju infor111acije o namerama i preferencijama odgovarajućih subjekata koje, prema Zakonu, treba da se inkorpo­liIaju II više planove iJ stoga, da II nekoj meri budu relevantne i za sklapanje dogovora o QSnOVanlU tih planova,

333. Odnos sistema dogovaranja prema tržišnom mehanizmu

Pored odnosa prema sistemu planiranja, koji predstavlja neop­hodni institucionalni mehanizanl prethodnog odlučivanja o strateškim i za krupne društvene interese i preferencije relevantnim pitanjima, od interesa je da se ispita i odnos sistenla dogovaranja preina tržiš­nonl Dlchanizmu Neki elenlcnti za takvu uporeclnu analizu već su plezeniiranL Potencijalna količina infornlucija koju podrazunleva i na koju sc naslanja sistenl dogovaranja veća je od one na kojoj se telncll i f~r~15cionisanje t.ržišnog nlehaniznla" To je zbog toga što se dogovoi"i tlplcno odnose na buduća kretanja i što regulišu puteve i načine eks­ploati~.anja razvojnih šansi koje se kriju u mnoštvu potencijalnih kon­stelacIJa budućih vrednosti ekonomskih veličina. S druge stlane, kroz sistem dogovaranja subjekti međusobno lazmenjuju informcaije i u pnncipu TIlOgu mnogo da saznaju jedni o druginla, dok se procesi tr­žišne alokacije karakterišu tzv. privatnošću informacija - subjekti, naime, registruju samo one parametre koji se njih direktno tiču i svoje probleme optimizacije rešavaju izolovana. Tako se i po osnovu interakcija i raznlene informacija sisteIn dogovaranja legitinlišu kako daleko bogatiji i infonnacijama lllll0g0 zasićeniji mehanizam odluči~ vanja. Iz toga, naravno neće automatski slediti superiornost u sfen alokacije resursa" Pitanje racionalne alokacije sigurno se ne svodi is­ključivo, pa čak ni pretežno, na maksimiziranje količine informacija na osnovu kojih se donose odluke. Informacija podrazumeva trošak prikupljanja, prenosa, prerade i korišćenja u izračunavanju odaovara­jućih odluka. Optimalno alociranje resursa pretpostavlja, po;ed os­talog, nastojanje da se na osnovu 1l1ininll11lla infonnaclja donesu kva­litetnije odluke. Ipak, znatno šira informaciona osnova sistema doO'o­varanja, uslovljena - kako je istaknuto - mečlusobnom razmen~m i korišćenjern informacija o znatno širenl krugu pitanja nego što je tekuće funkcionisanje privrednog lllehanizma, sigurno sadrži i veće mogućnosti za donošenje kvalitetnijih odluka ali i veće rizike da se do­đe do infeliornih rešenja u slučaju da izostane sistematska društvena intervencija na planu regulisanja brojnih i raznorodnih procesa dru­štvenog dogovaranja"

Treba naglasiti da tržište i dogovaranje nisu dva striktno odvo~ jena i posve nezavisna mehanizma. Kao preduslov za donošenje dru­štvenih planova i kao mehanizam za realizaciju nekih dinamički efikas­nih konstelacija u privrednom razvoju, društveno dogovaranje sigurno predstavlja jedan od mehanizama pomoću kojih se potencijalno de­finišu okviri unutar kojih će se odvijati tržišni procesi. To je u skladu sa poznatim saznanjem da planiranje i drugi vantržišni procesi mogu _ i treba - da dovedu do takvih svesno programiranih promena u ekonomskoj strukturi što uslovljavaju promene u čitavom ambijentu

87

unutar kugG .. sc clclvij8.,jU t;'ži~;ni procesi, uključujući, naravno, duboke tI~ans[-orn1aclJc uslova ponude i sa njima skopčane izmene u rclativ~ 111m cenama

~ Clr'~l~C str,:nc, .. s~gLlrn~»)~ da pr?cesi ~~)g(:varanja ci sporazu~ mev~I:ta) !llSd)::O.sčtlJl\Il na 'yzlsnc konhguraCIJt' Iodnose snaga koji prOSltl:u IZ, tl zIsnIh :-11(;c1uza~, :~~nost~ Sigurno je da tržišni kriteri ji 'u proces!rna oDgovaran Ja na mZllTI 111\'oin1a (kao i u nroccsima sam ou· p:'~vn~g spo,r~aZ1F]li.;V;:~ n)a) definišu donju gr'anicu Ll I:'aspodeli dobitka: oClgl~Qno, .nIJedan sU~.Jel~.l ncce ~d37.ili II bilo kakve aranžn1ane u koji. 111a,. k}.?z Inspodclu, C!:Jbl}1:~ n1an.lc nego štu bi, nastupajući samostalno na L1~ZlSlU, lTlOgao uSLvantl Puložaj subjekta na tržištu siaurno pled~ stavlja vanredno znaČCtjnu kOmpOi1Cl1tu njegove 1110ći i p~·cgovaračkc snage .~b~g toga ~1"~:ištC: snažno deluje na st~pcn i pravce II kojinla će ?8 OdVlj~l.t.l yrcc:::sl dogovaranja ci sporazurnevanja) lVic(luz(lvisnosli i tnterakcqe Idu, daklc, u oba pravca,

. Uporedna an~liza tržišta i dogo\"aranja bila bi nepotpuna ako se nc bl l:kazalo 1 na Jednu \ chku JazlJku izn1cđu njih Ta tazlika je već nagovestena u prethodnom tekstu. Tržište, naime, qenepiše neophodne param,clle - ~(oji pOled oSLalog dcbni.šu raspocleh~ - na jedan auto~ Hla~skI, pO?Iect.~n ~ (:d akci.ja pojl.,:ciinih subjekata u velikoj meri ne­zaVIsan n~Cln 10.Je Impl eS Ivna prednost tržišta s obziroma da je ras­po~c~r: ~ lZ\'eSl~On1 s111isJu r~~jd~1ika.~nija taza procesa društvene repro· (b.lLcl]C l s obzl1om da konUIku kOJI veoma lako mogu da izbiju u toj sfen lTIO?l~ ?a budu. C!OV?IJnc.: .destluktivni da onen10guće realizaciju ,rlo znacaJnlh lazvoJnth sanS1 l tako cca sistenl spuste daleko ispod ekonomskog, objektivno dostižnog optimu1113,

Kroz cene c!obara i proizvodnih činilaca tržište daje neophodne dCrl1~.nle .za utvrC1l\'anle rnspodele l tako faktički eliminiše potrebu odluClvanja o tome kako razdeliti dobitke iz nekoIT poduhvata na ko­!?e, po~.logici lchn?lugij.c i or?H.nizacije, sarac:illje \~eći broj subjekata, 10 znacI da, u onoJ 111en u ko.JOJ raspodela allton1atski sledi iz tržišnih 1)(1:'~I11etara, ~:el:1a po.tre~e, pa, ~a!( ni 1110gućnosti, da se odlučuje o nacmu na kop cc subjekti parliClplrati II zajedničkom dobitku. Time je ostvarena ?,gr0I11na ll.steela energije: oglaničcni kapacitet za donošenje odluka, kO]1m raspolaže dali skup subjekata, može se u celosti odjen­tl~atl na probleme proizvodnje, t j na osiguranje što veće ekonolllske ef~k~sno~tL Paramelri_ raspodcJe bice,. naravno, utoliko bolji ukoliko tlzlste (k01e Ih genellse) bolje aproksll1ma model potpune konkuren­cI1e, tj ukol~ko Je manja .moć pojedinih subjekata da tim parametri-111a manq:uhsu u .. nastoJanJu ,da za sebe, i to na račun drugih, ostvare neke dobItke kOjI,. kao takVI, pledstavljajl1 čist fenomen raspodele j nezaVIsnI su od prOIzvodnJe,

. . Dogovori o osnovan1a društvenih planova ne regulišu neposredno pItanj" l aspodelc~ ali .s_adrže odluk,: i opredeljenja čije .su implikacije na planu I aspodele VIse nego znacaJne,. TIn1 do!!ovonma se fiksira li:,l~'podda ~razvojnil: č~nsi,. U ~trukturno neurav;}oteženoj i dispad~ 1~tJm.a cend optereccno.J pflVJcch kakva je naša, rentabilnost i invaes~ tl~'a~lJ? u ~a~nlIn. sektor~n1a bitno je različita i prirodno je nastojanje bl?J!uh chustvcl1!h .subJekata da se domognu mogućnosti da investi­l a,lu u onim sektonma kOJI su najl'entabilniji Primer rafinc:.rija nafte

88

sas\'ilTl rečit.o ilustruje ovakvo ponašanje Od raspodele ovako shva­ćenih 11:'lzvojnih šansi zavise perspektive povećanja dohotka za velike lcritul'iialne celine i dlllštvcnopolitičke zajednice, pa iza tih krupnih udluka' stoje mogućnosti l izgledi daljeg povećanja dohotka i blagosla~ nja za velike mase pojedinaca i njihovih organizacija U tome se sasto~ ji lT13tcrijalna osnova krupnih interesa na najvišin1 društvenin1 nivoima k.oji sc fon11iraju u zavisnosti od ekOn0l11Skog položaja velikih, raz­ličiio dcfinisanih društvenih grupa i koji u načelu i II konkretnoj prak­si nl0gu da budu sasvim OpI eC'ni Ova krupna, doista strateška pita­nja ne 1110gU biti prcpuštena Ll'zišnu11l automatiZl11U, i to već zbog tO~.Tn šlo 011 DL: poseduje: 111chanil'.:fnC za njihovo rcšanlnjc niti pru;:a in[o1"­maci,je na osnovu kojih bi sc o takvin1 kardinalniIn pltanjin1Cl 1110g1e dUlvJsiti racionalne odluke" Takva pitanja po prirodi stvari spadaju u C.!0111Ci1 \';J.nllžišnih 1l1chanizama upravljanja a sisten1 planiranja i sa njiIn pO\"l~zan 111chanizan1 dogovaranja upravo u vczi sa nji!na treba Ja dokažu i povrde SV0,1 društveni smisao, Ona prcdstavljaju područ· je strateškog odlučivanja II k0111e tržišni n1ehanizanl ne111a nikakvih direktnih funkcija. _

lVlec1utirn, na nižiln nivoinlU odlučivanja, unutar užih privrednih k0l11plcksa i reprodukcionih celina postoje zone u kojima dog\y,'Z"~ra­nje i tržište 1110gU i Illoraju da koegzistiraju i II kojiIna se daju iden­tifiko\'uli uži segn1enti II kojinla ovaj ili onaj 111ehanizanl ima kon1parativne prednostL Dogovaranje će svakako biti superi~ oran alokacioni proces u SViDl onin1 situacijama II kojima se uloge pojedinih subjekata daju jasno razaznati i njihov doprinos po­tencijalnom dobitku relativno lako utvrditi. Taj doprinos, naravno, postaje osnova za raspodclu zajednički ostvarenog dobitka. To su si­tuacije tl kojima sc na bazi saradnje Inože postiĆi daleko veći efekat nego na bazi izolu\:anih, samoslalno c1ol1cšenih i nekuordiniranih od­luka U tilu siluacijmnE procesi dogovaranja su relativno jednostavni, troškovi lIskladivanja al:cija 1 int.eresa srazrncrno nluIi, a vre111C ncop~ hodno da se dođe do za sve prihvatljivog aranžmana - dovoljno kratko, Postojc, lneuutinl, brojne i značajne situacije II kojinla ti us~ lovi nisu ispunjeni, u kojin1a sc koordinacija vrlo teško postiže na bazi spontane inicijative onih koji treba da usklade svoje ponašanje i Ll kojima jc oblikovanje prilwatljivih aranžmana dovoljno kamp li­kovan i dug ploees cl:.: se tržište javlja kao jednostavniji, operativniji i u krajnjoj liniji efikasniji mehanizam alokacije. Takve situacije se km,akterišu visokinl stepenOIll n1cčtuzavisnosti akcija pojedinih sub­jekata, nernogućnošću jasnog, ncdvosll1islenog i za sve prihvatljivog idcntifikovanja pojedinih doprinosa i sLoga, visoko111 verovalnoćom da u procesu oblikovanja odgovarajućih aranžn1ana, pa čak i II toku njihove praktične implementacije, dođe do nepoželjnih, razornih i po opštu efikasnost privrednih procesa sasvim nepovoljnih konflikata

3A, Potencijalne prednosti sistema društveneog dogovaranja

3 4. L Prednosti sistema

S obzirom da je dogovaranje jedan od mogućih mehanizama za donošenje odluka njegova evaluacija može se temeljiti samo na ana~

89

lizi kvalit.cla samih odluka koje sc donose unutar njega i zahvaljujući njenlu Svaki sisknl odlu(~h,'anja, pa i ovaj, dobar je samo II onoj meri u kojoj su dobre i odluke koje se donose kroz njegove aranž­I1U111C, pri čenlu se kvzditct odluka sagledava ne san10 kroz njihovu sadržinu i usl:o ShV;]ĆCllU CkOn0111Sku efikasnost, nego i-iako li I11a­njoj meri - kroz način na koje su donešene Opšte je prihvaćen stav da sml1i postupci odlučivanja nl0gu da inlaju određenu društvenu \iednost nezavisno od karaktera odluka koje oni uslovljavaju. Ta propozicija in1u priličan ponder II evaluaciji allmnalivnih aranžmana l pored toga što sigurno ne UlOgU da se zanl1s1e postupci koji bi bili društveno poželjni upllms činjenici da sistematski rezultiraju u lošim odlukan18

Na planu kmliteta odluka svakako postaju jasno uočljive po­tencijalne prednosti novog sistema Ranije jc istaknuto da sistem II

načelu može da generiše više informacija i da ih efektivno upotrebi u procesima donošenja konkretnih odluka. Te informacije će održavati ne samo relevantne karakteristike tekućih, nego i veliki broj važnih obeležja budućih konstelacija ekonomskih veličina. Taj skup infor­macija sadrži, drugin1 rečin1a, sve standardne informacije koje daje tržište, ali, povrh toga, sadrži i 111noštvo informacija koje li drugim kontekstima daju samo sistemi planiranja. Na informacionom planu dogovaranje kombinujc prednosti i tržišnih i planskih mehanizama; ono bi tako u principu moglo da oformi jednu bogatu informacionu osnovu koja sadrži značajan potencijal za poboljšanje kvaliteta eko­nomskih odluka. Naravno la mogućnost neće se automatski, sama od sebe, ostvarivati; korišćenje ove potencijalne prednosti zavisiće i oel načina na koji sc regulišu drugi elen1cnti sisteIna - posebno oni ve­zani za ITIotivaciju, usaglašavanje različitih interesa i koordinaciju aktivnosti.

Potc:ncijalnu prednost predstavlja i okolnost da je u sistem ugl'actcno vrlo n1aIo ograničenja Doduše, ranije je naglašeno, a kas­nije će o tome biti više reči, da to predstavlja i potencijalni nedosta­tak sistema. Ipak, nepostojanje nekih striktnih, detaljno propisanih obrazaca dogovaranja i udsustva unapred odredenih oblasti u koji­ma procesi dogovaranja rnogu - kao i onih II kojima ne mogu -da funkcionišu otvara široke prostore za afirmaciju novih oblika od­lučivanja i daje praktično beskonačne 111ogućnosti za realizovanje sasvim novih poduhvata i novih kombinacija resursa i aktivnosti. Raz­ličiti subjekti mogu iznijansirano, po svom nahodenju i prema pri­rodi akcije koju treba da sprovedu, da prave najrazličitije aranžmane; ti aranžmani mogu slobodno da variraju i u pogledu širine oblasti i kal aktera problema koje regulišu, i u odnosu na broj učesnika i kara­kter njihovih prava i obaveza, i s obzirom na dužinu vremenskog horizonta na koji se odnose i prema mnoštvu drugih atributa. To zna­či da novi sistem osposobljava brojne subjekte da se oslobode starih institucionalnih ljuštura i uhodanih obrazaca ponašanja i kreiraju potpuno nove organizacione fcrme koje će biti prilagodene problemi­ma koje valja rešavati i okolnostima pod kojima se ta rešenja prakti­čno sprovode u život, a koji će trajati onoliko koliko je to neophodno s obzirom na same te probleme. U privredi koja se brzo razvija

90

i koja se karakteriše raznovrsnin1 često pron1Cnljivinl konstelaci­jama pojedinih veličina, olganizaciona ~lcksibilno:~. više je nego ncop~ hodna i daje lnnogostlukc efekte, čak l ~1 podrU~Jln~a g.de se na P:V1 pogled ne bi nlogli očekivati, Prcv<lzilazeci star~ InslI~uclOnalne ?!<.vne i oslobačJajući mnoštvo novih oblika, dogovaranje nloze da POSlUZI kao neophodan potencijalni oslonac za. stvaranj.e ul?r.avo. takvih aranž­mana kakve bIZ razvitak u savrcnlenln~ uslovln1a IZISkUJe.

Sisten1 dogovaranja produkuje al'<lnŽn1anc koji na najncposrecl­niji način odraž;vaju potrebe, ~ntc.les~ i pre[cr,?ncijc" zu.intercsovar:~h subjekata Za razliku oci drugrh I!1strtucronalmh resenja kod kOJ.rh se u rcšavanju veliko a broja pitanja javljaju, često nloćnl, posrednICI i tako isključuju nep';,sredno zainterc.sovane subjekte iz pr?ce~a do­nošenja odluka, u sisten1U dogovaranja smnl subJektI tun1ace .1 lSpOw ljavaju ",oje potrebe i donose odluke koje će te cl?otr~be na1nepos­rednije zadovoljiti,. Ovu približ;:wanje proc,?sa, odlucIvanJa .'pr~fe}er~C,lw janlu zainteresovanih subjekata i uspos~av~Ja11Je ,,~epos:"~dnlJe l cvrsce veze iZll1cctu potreba i biranja alternativnih nacI na . nJ Ih.ovog zadovo­ljenja predstavlja malo poznatu i svakako n~dovolJno Istaknutu I?o­Lencijainu prednost Inehanizma dogovaranJa, Ona I:aJncposredn1)e nl0žc da poboljša alokaciju resursa, da resurse USI11en na zadovolJe~ nje najprioritetnijih potreba i da eliminiše one tipične ,?peracije koje se neizbežno javljaju u mehanizminlu posrednog, zaobllaznog tun1a~ čenja želja i potreba onih kategorija subjekata na koje se odnose od~ govarajuće alokacione oclluke.

Markantna potencijalna prednost krije se i u demokratskom karakteru odlučivanja koji sc odvija u obliku dogovar:,n.la, B.ez m: tCl'vencijc nekih nadredenih institucija, bez acinl1l1Istratlvnc prISIle l veš tački nametnutih o(rraničcnja U izboru rešenja za pojedine pl'obw

leme, subjekti u proc~sima dogovaranja moći ,će P?cl. och:'eč1c~im Uw

slovima da doista demokratski, slobodno i bez rkakvrh mstrtucI~)J1.~l,:o uslovljenih zapreka oblikuju zajedničke aranžmane prilagođavaJucr rh maksill1alno svojim potrebama i interesima. Prirodno Je da takav polužaj treba da predodredi i sasvim drukčiji stav prema impl~;ner:­taciji zajednički donesenih odluka: slobodno done:e~le odluke vrse ce u fazi splOvoćIenja mobilisati one kOJI su rh do.,:eh, r :0 ne samo zat? šlo će adekvatnije odražavati inlerese onih kOlI su ucestvovah II 11Jl­kovin1 donošen jima nego i zbog jednostavne čin)eni~e da sops~vena odluka inspirišc sasvim drukčiji odnos prema prtan)lma na kOja ~e odnosi nego odluka koja bi - delimično ili u celosti - bIla spolja nametnuta'- Ovin1 je identifikovan - opet potcncij~lni - s~ojevrsni mobilizacioni efekat procesa društvenog dogovaranja: on bl. moga~ da podstakne aktiviranje latentne energije k?ju sob,?m po p:avIlu no.sr oslobodanje procesa odlučivanja od admIl1lstratIvnrh rh brlo kakvrh drugih stega

3.4.2. Uslovi karakter prednosti

Bilo bi jednostrano i u osnovi pogrešno ako b~ se analiz~ zadr­žala samo na pozitivnim stranama sistema dogovaranja. Isto tohko su markantne, a u odredenim okolnostima čak i značajnije, njegove mo-

91

l

gu6:.' ncgn~i;, ne karaktcristil:c KoJe ('c od ovih crta preovladati za~llSl­cc od tuga kakav će siri L"nLekst. biti ubczbcćtcn za odvijanje procesa dogovalanj~L )\ LIJ kontekst zahLt.!\,Zt sistematsku društvCl11...1 interven­ciju, prol11išlje!lU i dugoročno koncipirano strate~ko upravlja.njc i stal~ no lcgulisanjc ključnih parametara i ograničenja od kojih sudbinski :,o:o\'!si i intcIlzi!cL i drLi~t\'cna racionalnost dvs'ovaranja,. Društveno U~­Jl1cravanjc i ulečlivanjc tako brojnih i helerog:.mih procesa dogovara­nja velikim delonl se svodi na edishodno struktuiranje celog nleha~ niZ111a" To st1"uktuil'cmjc sc velikinl delonl svodi na njegovo prilagoda­vanje hijel arbi.15ko.1 strukturi problc111a koje puten1 dogovaranja vali a legulisati To znači, pre svega, rangiranje problel11a preDla broju subM jekata kojih se Liću udgovarajuća rešenja kao i svojevrsno rangiranje Aubjekata prema vclićini j širini segmenata Ul ušt1,'ene organizacije na koje odluke tih subjekata bitnu utiČLL Takva slojevita struktura SUbM jekata koji udlučuju i pitanja u kujima se udlučuje umugućava da se defini;u klase problema koji Ć~ se rešavati na raZnil1l nivoinla t po~ sebno l krugovi subjekata koji će učeslvovati u dogovoriIna kroz koje se Icšavanje tih problenla regulišc~ Tako se i dogovoIi i oko njih okup~ ljeni subjekti strukturiraju prC111a veličini segnlenta na koje se odnosei a tinle se stvara osnova za uspostavljanje sn1islenih, svrsishodno kon­cipiranih veza izmcc.tu pojedinih dogovora To jc istov1"en1eno i pred~ uslov za koordinaciju toliko brojnih dogovora bez koje bi ceo sistem pre Hi posle zapao Ll haotično stanje uz ogronl11e ekonomske i neeko~ non1ske gubitke. Prema tome, društveno usnleravanje celog k0111pleksa dogovmanja svodi se na idcntilikovanjc pitanja koja treba da budu prechllet različitih dogovo1a, na utvn1ivanlc subjekata koji treba da učestvuju u nekim ključnim dogovorinla, na iznalaženje racionalnog broja dogovora u pojedinim :icgn1cntinla procesa clrušlv(;nc reproduk~ cije i pojedinim situaci jama, na fiksiranje društvene važnosti, tj. ranga pojedinih dogovora Ll zavisnosti od širine i domašaja efekata odgo­varajućih odluka i, na jzad, na pl cciziranje odnosa između dogovora donesenih II razniIl1 dmnenin1a i na razninl nivoin1a, SistcIn neće biti efikasan ukoliko SL odnusi fiksirani u jednoj kategoriji dogovora ne interpretiraju kao ob "vezna ograničenja ili parametri koji se jednostav­no iInaju ugradili tl druge ... ::JgOl, ore, načinjene za uže segmente ili do~ nesene na nižim nivoima

Društveno usmerC:l'vanjc, sIr, aćenu, dakle, kao definisanje uloge, karaktc[a i sadržine nekih ključnih dogo VOla i kao utvrđivanje odnosa i Ineđuzavisnosti iznlećlu dogovora koji pripadaju l'Clz1ičitiIn kategori~ jan1a plcdsatvlja neophudan preduslov za efikasno funkcionisanje ce~ log sistema Stoga sve p[ethudno analizirane potencijalne prednosti - a reč potencijalni, je sistcrnatski i brižljivo naglašavana gde god je lo bilo potrebno - treba shvatiti sasvim uslovno, ako za to budu osi­gurane neke šire dru:'"';l\-':':l1e pogodnosti vezane za društvenu interven­ciju na planu racio118lrug strukturiranja celog sistema i sistematsko uSillcravanje njegovih ključnih kon1poncnti, U odsustvu pcrn1anentne intervencije tog, uslo\,fu govoreći, društvenog racija neizbežna će se pojaviti elementi stihije, potencijalne prcdnosti će postati irelevantne, a sistem će se naći u sit:.taciji da daje izrizito suboptin1alne lezultate Za razliku od potencijalnih prednosti, koje - da bi se realizovale -iziskuju nlDogo dluštvenih napora, PIOl1lišljenih akcija i svesnog in~

92

lcrvenisanja, pOlencijalni nedostaci nastupiće - u sluč~ju da ne b:l~ du ispu n jene tc striktne pretpostavke - spontano, bez IkaInog zakas­njenja i gotovo autol1latski Oni stoga zaslužuj!.] nešto ce10viLtiju ana­lizu

3 5, Potencijalne devijacije i nužnost društvene intervencije

35 I. Dominncija i Formiranje koalici ja kao potencijalni nedostaci "islenla

Prvi potencijalni nedostatak dogovaranja proističe iz iste one okolnosti iz koje jc proistekla potencijalna predno~t vezan,: z,,: sl,o­bodu II oblikovaniu alanžlnana i u kreiranJu nOVIh organIzaCIonIh ve:,::a., Ell1pirijska ie činjenica da su subiel~ti. koji ll!8.Ze II bilo l~ak.av ;:;ranžnlan nejednaki po ckonoll1skon1 pulo~aJLl, maSi lesLusa kOJ<l; lm stoji na raspolaganju i po najšire Shv8l::.:noj druš~ven?j. nloći kOJa ~ ovoj vrsti interakcije ne nl0že cl da ne dođ~ tl? lzrazaJa,- PI:pusten1 dl uštvcno neusmerenom samotoku, a pO·;\;:1\:l.1Cn1 tako da II nJIhovom oblikovan hl" l.lČest\'uju· ITleđusobno neicclnaki subjekti, društveni dogo~ ,'ori ni' slur:ajno neĆe produkovati !'cscnia l~().l~, će zado\:o.l.iiti ~a!lteve neke šire društ\'cne raciona1nosti Sta*višc, .F1VlCC sc ozbIlJan nZlk da i nat:cb usko shvaćene ekonomske cfikn:'llosti buc~u značajno narušer:a, 5učcljnvanje subjckata ra7.lir~itc ekonomske i društv~ne ~l1oći ,mOl'RCe, Ll odsustvu nekih širih društvenih snlCl nica i oglanIČenja kOJa treba da proisteknu iz dw:wvora na višinl nh oima, dovesti do pO,jave domi~ nacije jačih nad slabijim i do svih nepoželjnih socijalni!1 i e,kOJ;o';1-skih troškova koje donlinacija podraZUi11eVa, Verovatno .Jc na.Jvazn!1? kon"'ponent:1 cIrUŠl\-enih troškova ona što proističe iz e.1(sp~o~tacIJe 1-:800 11cizbcžno~ nusprodukta svakog odno.sa u .kOl1le sc JavIlajU e,l~~ menti dominacije I~ao izvorište nezadovol]st~a [ revo,lta, eksplo,:tac[]a rrcneriše sUdne napetosti i pcrnlanentno ugrozava clrustvenu stabllno~~, f",.ko ie noka7.ati da ona rc:.~ultira i II ekononl~ki, nccfikasnin1 reš~nJl­ma: nOI cd očidedno nepovoljnih (de) stimulaclOnth ef,ekata ona sIste­rnatski dc!-orn{išc ekonomsku valorizaciju pojedinih VIdova resur,s.a­II posebno živog rada - i tako automatski uzrokuje .i deforn:aclJe u njihovom a]ocir'rli1ju Opasnosti koje bi 1110g1e da prOlsteknu 1Z neko­(J~r:liniranof.! ncstrukturisanog i društveno neusmerenog procesa clogo­v~rallia m'O~u sc vrlo koncizno rezinlirati pozivanjem na jednostavnu rnaksimu da ic granica slobode svakog subjekta ~efinisana za~ltevom (b kor;šćcnie tc slobode ne ide na uštrb slobode [ prava drugIh sub­jekata .. , Kako ,jc izričito nagl,ašeno u 'pr~thodn<?lT~ tek~tu, t,e granIC,: neće se povući same od sebe ,I stoga b[ bllo kra.1:'.1~~11_al\'n() [ po dal!1 razvitak društva štetno ako, bJ sc poverovalo da ce IZ, ogromnog; mr:?~· tva različitih procesa dogovaranja spontano i neZaVISn? od. ~rlo ~IJe volje izrasti skup aranžmana koji će biti ~konomski ~f[l~~sm l u [sto neme, konzistentni sa temeljnim dmštvemm opleclc~JenJ[ma" '

U vezi sa opasnošću od dominacije javlja se [ problem [dent[, fikovanla ra:-:1ičitih k0l11Ponenti doprinosa u 1:'ezl1~tatima što d~laze kao rezultat nekog zajedničkog poduhvata U pItanJu su bar tn ovakve kompunente: 'lansiranje i uobličenje ideja o nekom poduhvatu, efelc-

93

l

tivno angažovanje II njegovoj lealizaciji i osiguranje neophodnih rc­SUI sa II vezi sa sprovo(1enjenl poduhvata II živoL U svakoj od tih konl­poncnti doprinos raznih subjekata II ncko111 aranžIl1unu može i 1110ra biti različit. Stoga se nanlCĆC ozbiljan problenl ne samo utvrčlivanja pojedinačnih doprinosa II raznim k0I11pOnentanlU, nego i njihovog n1e­dU50bnog. samcravanja kako bi sc L!lvrdila osnova za učestvovanje s\"akog s1..ibjekta II zaiedničkom dobitku Dakako, ove teškoće i jesu razlog za dogovoreno, integralno fiksiranje odnosa u raspodeli; kad se i ako sc nađe rešenje koje prihvataju svi zainteresovani, velikin1 delom prestaje potreba za prccizninl utvrđivanjerl1 anaiolnije individu­alnih doprinosa No, upravo tu se pružaju velike 1110gućnosti za ispo~ ljavanje dominacije - neki elementi, posebno raspolaganje resursima, omogući će nekinl subjektiI11a da veći bIOj važnih elemenata u raznim aranžnlaninlrl podese tako da svoje interese zadovolje na Iačun inte~ resa ostalih subjekata,

Prilično je jasno da najozbiljnije teškoće treba očekivati na liniji dogovaranja i uobličavanja odgovarajućih aranžmana između - naj­opštije govoreći - onih koji imaju i onih koji nemaju. Tu su odnosi 1110ći najviše asimetrični i potencijalna d0l11inacija objektivno najsnaž~ nija. U isto vreme, brz razvoj sadrži duboke strukturne promene koje se velikim delom ispoljavaju kroz premeštanje resursa u pravcu "praz­nih" ili bar nedovoljno popunjenih segmenata u ekonomskom sistemu, kao što su novi privredni sektori koje tek treba razviti ili nedovoljno razvijena područja. Tu se javljaju bar dva krupna problema: nedovo­ljan broj subjekata koji u svoJstvu partnera II odgovarajućinl aran~ žnlaninla treba da omoguće neophodne tokuve lealokacije resursa i l1ji~ hova nedovoljna ekOn0111Ska i društvena snaga koja nc ll10že da ne uslovi da aranžmani budu nepovoljni upravo po one subjekte, područja ili sektore knji su najmanje razvijenL U strukturno neuravl1oteženoj i u pogledu regionalnog razvoja izrazilo izdiferenciranoj privredi feno~ men dOll1inaci ic 1110ŽC još više da produbi postojeće diskrepanee i tako dal je zaoštriti meclusobne odnose

Jedan poseban oblik dominacije javlja se usled mogućnosti for­miranja koalicija izme'"u pojedinih subjekata. Koalicije se po prirodi stvari f01miraju sa ciljem da se poboljša položaj u njih uključenih partnera, i to na taj način što će se ponleriti odnosi II raspodeli i od­ređene koristi ostvariti na račun drugih. U jednom decentralizovanom sistemu čije se celo funkcionisanje temelji na nastojanju pojedinih ak­tera da u maksimalnoj meri ostvare svoj interes prirodno je da i for­rnilan.ie koalicija predstavlja alternativu sa kojOIn treba :rE"Čt:i.na~i ne~ zavisno od očito nepovoljnih širih društvenih implikacija ove ~p·6jave. Nagalnilana, gotovo vekovna iskustva ned vos nl is leno upućuju na za~ ključak da eventualno apelovanje na svest subjekta i oslanjanje na nadu da će oni spontano razlučiti legitimne od nelegitimnih mera u ostvarenju svojih interesa - ne može voditi pravom rešenju problema .. Iskustva iz našeg razvoja to .ta.kođe obilno potvrđuju.{ To znači da ne­kim oblicima udruživanja i dogovaranja društvo mora postaviti čvrste i jasno definisane institucionalne brane, uključujući i direktnu zabranu aranžIl1ana za koje se ispostavi da nisu II skladu sa širiIn društvenim interesom. Pojave ovakvih ekonomsko-političkih intervencija nisu ni-

94

kakva H:lkosl II S\ ctu -- trcba sc sanIO s~liLi (\lge tradicije antinlono~ polskog zakonodavstva II većem broju zelnalja - pa je sigurno da će i kod nas ovaj vid Intervencije n10rati da sc postavi na trajnu, siste~ 111atsku osnovu i da se razvija II većoj 111eri nego što je to do sada bio slučaj" Zapravo, sa raz;, i janicnl SiStCI11f1 društvenog dogovaranja ci sa1110upravnog sporazuD1cvanja) 1110raćc se razvijati i sistem zaštite od nepoželjni!1 pojava koje iz ovih plocesa 1110gU da proisteknu~

Opasnost od koalicije utoliko je veća što su objektivne moguć­nosti njihol;'og fon::iranja tl raznin1 segnlcni.inla društva - veODla raz­ličite, taJno gde je relativnu l11ali broj subjekata sa vrlo hOlnogenim ili čak istovetnim interesinla i gde se oni sučeljavaju sa širokinl nlasa­n1a heterogenih i difuzno rasutih subjekata, koalicije će se lako forrni~ lati i biće izvanredno efikasno sredstvu za ~:;tcrivanje užih ekonaluskih i drugih interesa na račun tih brojnih subjel.;:ata ili čak na račun široko shvaćenog dl. uštVCl1ug intelcsa,. Važi i obrnuto, kad god se radi o broj­nim i usitnjenim subjektima koji svoje funkcije obavljaju u raznim sferan1a društvenog žhola i koji su Ll situaciji da mečtusobno teško konlunicira,ju i da su troškovi ofun11ljcL;a ;:ajcdničkih aranžmana vi~ soki - l1l0gucnosli OSi.vurenja - maka~", II izvcsnorn s111islu, l odbranl­benih - koalicija su Dlinimalnc i teško Ć~ sc sprečiti pojava jasno iz~ raženog eksploatutorskog odnosa VcrCJvatnoća formiranja koalicija takutle je visoka i II onin1 situacijama u kojima je relativno nlali broj subjekata cclonl svojorn aktivnošću sučeljen sa velikiIn brojenl subje~ katu kod kojih se efekti lc al,.;:ti\:l1usti odnose na delimične, ili čak sporedne aspekte njihovog sopstvenog ;:'unkcionisanja. Tipična situa­cija Ll kojoj ovakav odnos između pojedinih klasa subjekata dolazi do izražaja jeste trži;te na kume na strani ponude nastupa ograničen broj prodavača, a na strani tražnjc velika masa teritorijino distanciranih i socijalnu heterogenih kupaca u čijenl budžctu odgovarajući proizvod 11C zauzima preterano veliki udeo, Takve situacije snažno podstiču for­miranje koalicije na strani ponude, dok se strana tražnje karakteriše iZlazitinl odsuslvon1 ne samo ll1ogućnosti, nego kad je jedan proiz~ vod u pitanju - čak i stinlulacijc za obrazovanje sličnih anlnžnluna

I nter esi koalici ja su po definiciji II opreci sa interesima ostalih, njima ''!l'cobuh',:aćcnih subjekata, pa preDla tonle i sa interesima clruš~ tva kao celine Ti interesi predstavljaju snažan podstrek za mnogobroj­ne procese udruživanja - i to dogovoreno oblikovanje odgovarajućih aranžnlana - koji su direklno suprotni ekononlsko~političkinl i dru~ ginl opredcljcnjin1a socijalističkog društva" IVIogućnosti dogovorcnog i kroz drušlvene dogovole, fOr111Ulizovanog ubiranja ekonomskih i drugih efekata na račun celog društva predstavlja objektivan osnov za pojavu mnogih, često dubokih, deformacija u odvijanju procesa druš­tvenog dogovaranja~ U odsustvu promišljeno koncipiranog i trajno in~ stitucionalizovanog odbranlbenog mehaniznla od tog potencijalnog opasnog nuspIodukta društvenog dogovaranja, ta 1110gućnost će neiz­bežno postati stvarnost i dati rezultate koji ozbiljno mogu da ugroze društvenu racionalnost novog sistenla Opasnost je utoliko veća što je II sistem ugrac1eno vrlo nlalo ili gotovo ninlalo ograničcnja, Za po­željnu i pozitivnu pojavu proglašena jc Sk010 svaka vrsta dogovaranja, legitimnost progresivne i sa novinl sistenl0111 usklađene pojave pripisu~

95

l

je sc svakom ClranŽmnl1u, a kao dalji l:olaci II afirrnaciji nove institll~ cionalne fOri11C tretiraju Se i sporazumi i dogovori koji direktno pod~ razumevaju I1lonopolisan jc tržišta,

3.52 Nestabilnost manžn1ana pitanja koordinacije odluka

Sledeći problem ploističc iz teškoća vezanih za praktično spro~ vodenje pojedinih elemenata dogovora. Jasno je ela sistenl, i pored po~ tencijaInih prednosti, ne n10;t.c dali dobre rezultate ako se ne izgradi neki mehnnizam koji će osigurati da sc ono što je dogovoreno r rea­lizuje Naravno, zakonska regulativa tu pruža izvesni oslonac,. Ele~ menti dogovora mogu se tretirati - i tretiraju se - kao ugovorne obaveze čije neispunjavanje dolazi poel udar zakonskih sankci.ia, Upr­kos tonle, valja očekivati izvesne probleme, koje uostalom, tekuća is­kustva obilno nagovešlavaju. Pre svega, sistem donosi veliki broj kom­binacija koje u nekim aspektima daleko prerastaju postojeću zakonsku regulativu i iz nje, na n111ogo mesta, bitno iskaču, Naravno, odsustvo pravnog regulisanja tih u mnogo čeInu novih pojava i odnosa daje nesiguran (a nl nogo puta uopšte ne daje) osnov za primenu sankcija Problem se dalje komplikuje okolnošću da dt uš tveni dogovori (i samo­upravni sporazumi) izgleda predstavliaiu izvanredno složene objekte - pravne regulative, Ivleduzavisnosti unutar pogodbi koje su fiksirane dogovorima i sporazul1lin1a Ve0111a su brojne i složene a odnosi između pojedinih učesnika često višestruki i kornplikovani Zbog toga nije uvek lako utvrditi uzroke pojedinih deformacija u procesu praktičnog sprovo(1enja dogovora niti nedvos:misleno i precizno ustanoviti indivi­dualnu odgovornost Očigledna složenost sistclna dogovaranja pred~ stavlja, dakle, objektivnu činic:nicu koja ote:~aVrl njegovu pravnu regu~ lativll i čini .ic nepotpunom i nesavrŠenol11. 1'0 direktno uslovljava teškoće II .implcmentaci,ii - nemop:ućnast precizno[!, brzog i jeftinog utvrčHvanja odgovornosti Z8. odstupanje slvarnih kretanja od dogovo­renih, osigurava subjektima preširok manevarski prostor u fazi spru­voctenja, omogućava in1 da bez prevelikog rizika odstupe od prethodno i zajednički utvrc!enop: pbna akciia i objektivno ih stinluliIa da od tog plana odstupe kad im je to u interesu, parnakar to bilo i na štetu drugih učesnika,

Problemi impicmenl8cijc uslovljeni su i dobro poznatom či­njenicom da u našem pl avnom sistenlU lOŠ uvek nije postignut zado~ voljavajući nivo odgovornosti kad su II pitanju subjekti II društvenom sektoru na kojima i počiva sisten1 dogovaranja ci sporazunlevanja), Dovoljno je u tom kontekstu setiti se široko rasprostranjene pojave gubitaka, njihove socijalizacije i odsustva efektivnih sankcija za one koji su ih prouzrokovali . Izgleda ela nije pretct ano ako se kaže da je odsustvo sistematske institucionalizacije odgovornosti, propraćena, na­lavno, odgovaraiućim sankcijama, jedno od naših ključnih privredno­sistemskih pitanja, trajan pratilac tekućih ekonomskih zbivanja i jedna od krupnih determinanti nedovoljne privredne efikasnosti i, šire, sub­optimalnog funkcionisanja sistema. Jedan broj tih subjekata, i to onih najvažnijih, nije povoljan za primenu zakonskih sankcija, a kod nas

96

ne postoji ni nalnužniji minimum iskustva II vezi sa tom primenom" To su po pravilu oni subjekti, koji, poput društveno-političkih zajed­nica, obavljaju tako brojne i tako značajne društvene funkcije, da je u našem pr avnom sistemu pomalo i nezamislivo da budu objekat pri­mene pravnih sankcija Naravno, postoje i drugi, prvenstveno politički, mehanizmi odgovornosti, ali oni nisu dovoljno efikasni da bi osigurali ovu, za sistcm dogovaranja toliko neophodnu, karakteristiku ponaša­nja pojedinih aktera koja se sastoji u striktnom pridržavanju odredbi koje su fiksirane dogovorinla i sporazumima"

Iz teškoća u vezi sa normativno-pravnim regulisanjem materije dogovaranja i sa primenom sankcija kao neophodnim preduslovom efikasne inplementacije proističe i jedan specifičan oblik nestabilnosti sistema Svaki dogovor diktira uslove realizacije nekog poduhvata na naeIn koji odražava situaciju datog trenutka i informacije o verovat­nim budućim konstelacijama koje su u tom trenutku bile na raspola­ganju Sa proticanjem vremena menja se i stvarna situacija i vizija mogućih budućih konstelacija. Usled toga, ranije fiksirani aranžmani mogu se, sa stanovišta nekih subjekata, ispostaviti kao neatraktivni ili, u svakom slučaju, kao nerentabilni u odnosu na mogućnosti koje se otvaraju sa proticanjem vremena i iskrsavanjem novih šansi i okol­nosti. U odsustvu jasno definisanih sankcija, i, naročito, u odsustvu uverenja da sa njima treba računati u slučaju odstupanja od dogovo­ra, neki subjekti će biti u velikom iskušenju da od klauzula dogovora i odstupe i visoko verovatna postaje nedisciplina u fazi implementa­cije dogovora. Nestabilnost dogovorima fiksiranih aranžmana nužna je posledica objektivnih teškoća u pravnom regulisanju materije dogo­varanja.

PlOblemi koordinacije odluka nisu nezavisni od upravo nazna­čenog plOblema nestabilnosti. U sistemu u kome je visoka verovatnoća odstupanja od prethodno utvrđenih zajedničkih programa biće, daka­ko, veliki broj odluka koje će biti donešene shodno individualnom na­hođenju pojedinih subjekata, u čijem formulisanju neće na raspolaga­nju biti informacija o stvarnim namerama i budućim poduhvatima drugih aktera i koje će, stoga, biti uzajamno neusklađene, nekoordi­nirane i tako komponovane da ukupni rezultati za sve relevantne sub­jekte budu daleko ispod objektivno mogućeg nivoa. Disciplina u spro­vođenju zajednički donesenih dogovora očigledno je neophodan uslov za koordinaciju odluka i njihovo racionalno formulisanje i to kako sa stanovišta subjekata koji ih donose, tako i sa stanovišta šireg sistema kao celine. Ta disciplina je neophodna stoga što su, čisto teorijski, mogli da budu koordinirani samo unapred oblikovani i u dogovore (i sporazume) ugrađeni poduhvati, jer su ti dogovori koncipirani ima­jući u vidu celinu akcija svih zainteresovanih aktera. Čim dođe do od­stupanja od te skupine unapred usklađenih odluka, odgovarajuće akci­je ići će u međusobno neusklađenim i posve nezavisnim pravcima i javiće se neizbežne interferencije sa delimičnim potiranjem efekata različitih odluka.

Problemi koordinacije ne javljaju se, naravno, samo u plementacije i nisu, stoga, isključivo vezani sa teškoćama u regulativi i u nestabilnosti dogovorno fiksiranih aranžmana.

fazi im­pravnoj Upravo

97

pomenuti problemi što se javljaju u procesu sprovođenja, analizirani su uz implicitnu predpostavku da su akcije koje su fiksirane dogovo­rima - potpuno, ili bm u zadovoljavajućoj meri, kOOldir:ir~ne To, me­đutim, nije realistična pretpostavka, ]Josebno ne. l:n s"dasnJ~m stepen:r izgrađenosti sistema .. Broj dogovora Je vrlo vehkr, broj subjekata kOJ! li njin1a učestvuju još je veće a broj pitanj~ k~ja se njim~ regulišu praktično je neograničen, Veo Ula 111110g.0 v~nra l obuhvat v l kara~~tel pojedinih dogovora U odsustv.:l strukt,~ll:anJ~ celog. tog sloz:~~g Slstc~ ma - i to pren1a nivoima kO]1 su definIsanI s obznuD1 na SHInu seg: 111Cnata Ll kojima se osećaju efekti dogovora i s obzirOlu na broJ subjekata kojih se ti dogovori tiču - la.ko 11111ogobrojni dogovori ne bi ni teorijski, akamoli praktično, mogli međusobno da se usklade. R'azni dogovori odnose se na različite skUl?OVC. pi.tanja i na. in~eresc raznih subjekata, a bez pomenutog struktuuanja r US)?ost'7vIJ.anJa ne­?phodnih v:za. i uslo\~ljenosti iZ111Cđu dogC?vol'a l~.a ;taZnll:1. lllyolma. :ub~ jeku olmplJem oko jednog dogovora nece znati :nt:IlClje , planuanc; akcije subjekata okupljenih oko drugi!, dogovora, rz cega o~sustvo l~?­ordinacije sledi po definiciji. Neka horiz.ontalna razmer.ra .mform~cr]a tu ne bi moo-la mno"o da pomogne. BrOJ dogovora ko]r bl morah da se prate i Čiji elel11e~ti bi morali da se" uzmu u .obzir prilikom fo;m,;,­lisanja bilo kog datog dogovora ISU Vl se JC vc;hk da bl pr~kupl]anJe neophodnih informacij" o svim tim aranžmamma moglo bl da bude praktično izvodljivo. Tako velike količine informacija ne bi mogle da se prenesu, a poseno bi bilo .nemoguće da toliku masu prerad! i efek­tivno iskoristi pri oblikovanjU svog dogovora brlo kOJa skupma sub­jekata. Ako bi .to bio slučaj, ispostavilo bi se 5la, koristeći tolikI';. !,~li­činu informacija, svaka skup ma subjekata resava daleko krupl1lJl m­formacioni i računski problem nego što je to neophodno s obzirom na stvarne di1ncl1zije proble111a koji se rešava datim dogovOrOTIl. Jedino racionalno rešenje tog problema sastoji sc u ranije opisanom sloje: vitonl, hijerurhijsko111 uređivanju slstclna dogovora, tako da dOgOVOIl na najvišem nivou - tj.. oni koji se odnose na najveći broj subjekata i najšire segmente privrede i celog društva - urede nekoliko ključnih odnosa, fiksiraju paramcntre i definišu ograničenja II koje se zatinl, uklapaju dogovori na nižin1 nivoiIl1a, tl" koji se odnose na uže seg­mente i manji broj subjekat". Koordinacija je osigurana na taj načir: što se II veliki broj dogovola na nižinl nivoi111a uglađuju isti paran1etn i ograničenja iz relativno malobrojnih ali strateški značajnih dogovora koji se donose na višin1 nivoinla.

Ovako postavljena međuzavisnost dogovora na raznin1 nivoin1a pokazuje se kao društveno racionalna i zbog činjenice da je viliki broj pitanja koja se regulišu mnoštvom-različitih dogovora zapravo zajed­nički i u suštini identičan, Tipičan primer jeste vrednovanje raznih poslova i zadataka uregulisanju raspodele ličnih dohodaka. Na mnogo raznih mesta ogroman broj ljudi obavlja, sa istim kvalifikacijama, iste poslove pod praktično istim okolnostima.!rNjihove organizacije moraju u svojim mnogobrojnim sporazumima rešavati indentične probleme. Bilo bi doista nesvrsishodno da te zajedničke probleme svaka organi­zacija rešava izolovano i uz ogroll1110 dupliranje napora, troškova i vremena Umesto toga, ~;vi ti zajednički problemi mogu se O istom

98

trošku i daleko kvalitetnije rešiti na Vlscm nivou, tj, tako da rešenja budu dostup"" i efektivno upotrebljena kod svih subjekata kod kojih se taj zajednički problem javlja, Ogromne Sll uštede koje se na taj način ostvaruju na lIoškovin1a prikupljanja inforIllacija, izrade alao­rita, računanja i odlučivanja kako je upravo istaknuto, problenl s~ i o jednom trošku rešava - i to kompetentno - na jednom 111estu umesto da se rešava na nlnogo ll1esta uz ugromno luultipliciranje troš­kova,. Slična .lc situacija i sa uslovin18 pod kojill1a se na lllll0g0 raz­nih mesta i u brojnim kombinacijama različitih subjekata udružuju sredstva U111CStO velikog i, uglavnom, 111akrockononlski nefunkcio­nalnog šarenila koje se već zapaža kod tih uslova, daleko je celishod­nije regulisati nekoliko ključnih clenlenata udruživanja na jedinstven način i tako zainteresovanin1 akterima obezbedili informacionu i insti~ tucionainu osnovu za sistenlatsko i daleko obimnije nego do sada udruživanje sredstava. In1a mnogo indikacija da je više nego nezado~ voljavajuće dosadašnje odvijanje procesa udruživanja sredstava us­lovljer.ro odsus:vom. tih precizno određenih i jasno izvedenih parameta­ra kOJ! u drustvcmm razmer"ma treba da definišu uslove i kriterije udruživanja sredstava, Ta jednostavna istina još uvek je gotovo sasvim nepoznata i uzroci sporog odvijanja ovih procesa traže se skoro is­ključivo na drugoj strani

U pl ilog jedinstvenog rešavanja nekih pitanja koja se poton1, k::to zajednički clen1enti ugrađuju u dogovoru na nižinl nivoima, govori j činjenica da se na faj način dolazi do kvalitetnijih rešenja, Stan~ dardna ekonomska teolija temelji se na implicitnim predpostavkama da kvalitet odlučivanja II decentralizovaninl sistenlima nije relevantan činilac i da se zapravo sve odluke donose sa istiiU, standardnim i za­dovoljavajućim kvalitetom U kontekstu pitanja vezanih za funkcioni­sanje sisten1H dogovaranja kvalitet odlučivanja postaje posebno rele­vantan s obzirom na vrlo izraženu tendenciju dupliranja kada se radi o legulisanju prethodno razmatranih zajedničkih elemenata, što nemi­novno generiše pl avo šarenilo Ll regulisanju pojedinih odnosa. To ša~ renilo je već nepobitan dokaz nezadovoljavajućeg kvaliteta odluka: ako se za jedan jasno definisan, a II n1nogim situacijan1a sretani problen1 pretpostavi da ima jednoznačno rešenje, onda bi II racionalnom siste­mu .odlučivanja konkretne odluke u vezi sa tinl rešenjeiTI morale biti uniforme, " disperzija nekih bitnih numeričkih karakteristika tih od­luka mogla bi se interpretirati kao mera njihove inperfektnosti tj. suboptin1alnosti Kako jasno proističe iz cele ove analize, ništa nije !lOI malnije nego ići na takvu institucionalizaciju celokupnog odlučiva­nja koja će omogućiti da se visoko frekVentni, na mnogo raznih luesta sretani probicIlli reše na jednonl 111estu o iston1 trošku i uz angažova­nje najkompetentnijih stručnih kadrova i korišćenje najrelevantnijih informacija sa kojinla društvo u daton1 trenutku laspolaže. Dobici od takvog pristupa institucionalizaciji odlučivanja mogu sc, dakle, SVI"S­

tati u tri grupe: u prvu spadaju uštede na troškovima informacija i odlučivanja, u drugu efekti koji se javljaju po osnovu poboljšanja kvaliteta i II treću alokaciona pobolišanja koja potiču od uniformnog regulisanja nekih važnih paran1etara, koja baš zbog toga doprinose ujednačavanju vrednovanju resursa II alternativnim upotrebmna i koja

99

t-

tom osnovu suštinski povećavaju alokacionu efikasn?SL Ova treća ~~pa efekata neće ovde biti posebno anali~irana, ~ obzlron~ da ,pred. nosti uniformnog vrednovanja nisu sporne l ~ obZIrom 3 da Je nJihova iscrpna analiza data na drugom mestu (Madžar, 1976),)

3,6, Dimenzije sistema i važnosti broja subjekata koji učestvuju u do­govorima

3,6,1. Implikacije limitiranosti kapaciteta za donošenje odluka

Fundamentalna kalakteristika ekonmsk~h, pa i dl:ugih d~uštve. nih procesa jeste ograničenost resu~sa na .1~?Jlma se om teI?eIJe! o~· raničenost vremena unutar koga valja postICI n~ke !ezultate, l, naJops­tije rečeno, ograničena sposobn?~t !,rodul~ovanJa bl,lo kakv;h efekata. Resursna, pa i vremenska ogranrcenja dobl,la su svoJe zasluze:ro ~esto u standardnoj ekonomskoj teorij L MeđutIm, l pored toga s,to Je, ~~ kategorija ograničenja dobila krupno mesto l~, ek?nomskoJ teoPJl, neka druga ograničenja ostala s~ n~adekvatno Ih mkako ob~v<\cena i tek u novijim teorijskim stremljenjIma nala~e postepe,:;? sV?Je mest~, Reč je o ograničenoj sposobnosti sva~<.og sU~Jekta odluc,l:,anJ~ da pn· kuplja, transformiše i čuva infor~aclJe, zatrm. o og!,anlcenoJ sposob· nosti razvijanja neophodnih algontama pom?cu ko);h s~ na osnov~ informacija izračunavaju odluke kao i o ,~amo) ogramceno,l spos~?nOs,tl izračunavanja, i najzad, reč je o ogranlc,:nO], sp?sobno~tr ,odlucIvanja kao aktivnosti u koioj se faktički osmišljavajU l valonzuJu sve pret· hodne faze - od prikupljanja informacija ~o izr~~~avar:j,:, aIte!nat!v. nih varijanti za odlučivanje, U standardnoj t~?r1Jl, lmphcltno Je b~l~ pretpostavljena neograničena sposobno,s} odluclyanJ,a - a to. se VIdI po torne što se nidge ne )avljaj~ ogram:~nJa kOJa ,?l se. oclr:OSll,:, na ,~u sposobnost - a za troskove rnformaCl!a l odluclv~nJa b;lo J~, VIse implicitno nego eksplicitno, pretpostavljeno da su Je~nakr n,:,l!. O,:a druga pretpostav~a bil~ je logički I~orelat 0r:e ~rve" P!lI'Od,:,o Je da Je to moralo dovestI do Izvesnog brOja dubokih lsl~IlvlJavanJa u mode; liranju ekonomskih procesa, ~z"tako iskrivljene shl~e mora~e s':' sle~ltl i neadekvatne ekonomsko·pohtlcke preporuke kao. l pogr~sne lmpl:l<a; cije u pogledu poželjnih pravaca ,ir:s~itu~io:,a~ne ,IzgradnJe" Ta~o J':' l moglo doći do tako čvrstill i ozbllJmh rnslstlranJa, na neklJJ:': ,IzrazIto neracionalnim a i apriori neprihvatljivim, r,:,spo.redlma fu:rk~:J~ odlu· čivanja kao što su oni u ekstremno koncIpIranrm centralistlckrm sis-temima. , ' d J

U izlanaženju racionalnih institucion.a1nih resen!~ mora se, a <. le, poći od saznanja da je kod svakog subjekta ogranl~en~ sposobnost za donošenje odluka, a da je ukupna sposobnost don,:seIlJ~ odl~ka ko­jom raspolaže jedno društvo raspore~en~, unuta~' SVIh nJegovl~l del,:­va i efektivno locirana upravo kod pOJedlmh subjekata, Otuda ce raCI­onalni biti oni aranžmani koji omogućavaju, da se c~la ta, sposobnost iskoristi, koji, pored ostalog, podrazumevaju dovoljno Visok stepen

100

.'l) Lj. Madžar, >~Alokacija resursa i efikasnost privredivanja~i, El{onomist, No, 3, 1976, 507-523,

decentralizacije u procesima odlučivanja, Visoki stepen centralizacije svodi se na nepotrebno insistiranje da se isuviše mnogo odluka donose na jednom ili nekoliko punktova čiji je kapacitet ograničen, dok kapa. citet odlučivanja ostalih mnogobl'Ojnih punktova ostaje nedovoljno is· korišćen, Neefikasnost takvog institucionalnog rešenja više je nego očigledna,

Ranije je istalmuto da sistem dogovaranja omogućava i inkor· porira stepen decentralizacije pa se po tom osnovu može oceniti kao zadovoljava jućL Međutim, time još nije dobijen potpun odgovor na pi· tanje da li on garantuje efikasnu upotrebu ograničene sposobnosti od· lučivanja kojom raspolaže ekonomski sistem., I pored toga što su fun· kcije odlučivanja decentralizoyane i takoreći difuzno rasute po celom sistemu,)<od dogovaranja se javlja jedan drugi problem, Naime, mnogi dogovori obuhvatai!l veći broj subjekata nego što je neophodno i sadr· že rešenja za veći broj problema nego što bi bilo striktno potrebno i sa društvenog stanovišta racionalno, To je delimično uslovljeno i okolnošću da su u nekim slučajevima egzogeno određeni i broj sub· jekata i sadržina dogovora, Te egzogene determinante deo su institu· cionalne strukture sistema i lako se mogu prilagoditi u cilju poveća, nja njegove ekonomske efikasnosti i društvene racionalnostL Lako je pokazati negativne efekte preterane obimnosti materije koju valja re· gulisati nekim dogovorima (i samoupravnim sporazumima),

Mnogo su brojnije i potencijalno opasnije implikacije povećanja broja subjekata koji su okupljeni oko pojedinih dogovora, Pre svega, sa porastom prosečnog broja subjekata koji se javljaju kao partneri u sklapanju dogovora automatski se povećava i prosečan broj dogovora po jednom subjektu, Međutim, sa porastom broja dogovora po sub· jektu raste i pritisak na njegov ograničeni kapacitet odlučivanja; stav· ljen u situaciju da se angažuje u prevelikom broju procesa kolektivnog odlučivanja, dati subjekt neće biti u mogućnosti da u većini njih, ili čak ni u jednom, da svoj puni stvaralački doprinos, Isto tako, prevelik broj subjekata po dogovoru i dogovora po subjektu imaće za posledicu da se subjekti uključuju i u one dogovore za koje nemaju niti mnogo interesa niti dovoljno znanja i informacija, i, obrnuto, da se oko dogo· vora okupljaju i subjekti čiji je doprinos mali i koji dovodi do situa' cije da su gubici koji se javljaju usled glomaznosti i poslovanja samog mehanizma odlučivanja veći od eventualnih dobitaka koji se javljaju po osnovu širenja informacione osnove i povećanja demokratičnosti tako donesenih odluka. Treba uočiti da se preteranim nagomilavanjem subjekata oko nekih dogovora (i sporazuma) gube neke važne pred. nosti decentralizacije: okupljanje većeg broja subjekata u zajedničkom rešavanju velikog broja problema doista predstavlja svojevrsnu cen· tralizaciju odlučivanja koja podrazumeva preterano koncentrisanje na određenom broju punktova i subjekata koji odlučuju i, pitanja o ko· jima se odlučuje, Ako bi se išlo ovim pravcem u daljem razvijanju sistema, stvorile bi se dosta krupne, institucionalno određene, aglome. racije subjekata koje bi regulisale veliki broj ekonomskih i drugih odnosa i koje bi, stoga, predstavljale pUI;1ktove jednog specifičnog cen· tralizovanog odlučivan ja, Ta vrsta centralizma bila bi, međutim, u ne· kim važnim aspektima inferiorna u odnosu na standardni centralizam

101

klasičnog tipa Ii punktovi bili bi, nain1c, opterećeni svim konl1ipaci­jama koje p!Oističu iz kolektivnog odlučivanja i ptirodnog pluralizma inte1esa koji u njin1fl tleba da doete do izražaja, U standardnim centra­lističkinl rešenjima osnovni - i, kako izgleda, ncpren10stivi - prob­lem sastoji sc u neophodnosti pribavljanja prerade i korišćenja nesa­vladivo velike 111ase infonnacija i u donošenju tako velikog broja odlu­ka koji ozbiljno udara u granice limitiranih kapaciteta za tu važnu ak­tivnosL U centralizovanim aJanžn1anillla koji se OfOIDlljuju oko raznih vrsta dogovora, pored svih tih problen1a javljaju se i oni koji neminov­no proističu iz velikog broia subjekata čije se efektivno angažovanje u donošenju odluka mora nekako obezbediti, Ako sc pri tom jasno ne definišu procedure odlučivanja i naein na koji sc uzin1aju u obizir individualni interesi i preferencije, može se razviti beskrajan proces pogađanja i 111ldcotrpnog usklaclivanja interesa koji apsor?L7ju toliko resursa i vremena i stoga stvara tolike troškove da se vehkllu c:lelom kompenziraju, ili čak potpuno ponište, potencijalne prednostI sis-tema.

Kod nas se, zbog specifičnog pravnog l'egulisanja lnaterije do­govaranja, upravo opisani problem postavlja u nešto oštrijoj formi. Dogovori, naime, obavezuju samo one subjekte koji ih potpišu i nije moguće, na bazi delegiranja nekih funkcija i ovlašćenja, stvarati do­govore koji će ilT1uti snagu sličnu onoj što ie imaju zakoni i koja će obavezivati čitave, prikladno definisane klase subjekata, nezavisno od toga da li su baš satni stavili svoj potpis na dogovore ili ne. S druge strane, iz činjenice da se ipak neki uži krugovi subjekata dogovaraju o stvarima koie podrazumevaju akcije I11110gih drugih, dogovorima ne­obuhvaćenih subjekata, plOističu nele i dosta složeni problemi praktič­ne realizacije onoga što je dogovoreno i. n1ogućnosti ozbiljnog ugro­žavanja stabilnosti sistenla,

Ograničeni kapaciteti odlučivanja bitno će, dakle, uticati na pravce razvijanja našeg sisten1a dogovaranja, Taj uticaj će se osetiti ne samo u vezi sa brojem dogovora i brojem subjekata okupljenih oko pojedinih dogovora i ne samo u vezi sa sadržinon1 (posebno njenim obimom) dogovora, nego i u vezi sa naČin0111 na koji će se dogovori ob­likovati, ti sa sanlom procedUr0I11 dogovaranja. Plocesi iznalaženja zajednički prihvatljiv'ih rešenja nisu jednoznačno ,j jednom zauvek dati i mogu se i sanli oblikovati na IT1nogo raznih načina, Takođe je važno da oni, shvaćeni kao (kolektivne) aktivnosti koje na osnovu raspoloži­vih informacija produkuju odluke, nisu jednako efikasni: uz dati nivo, makar kako definisane, demokratičnosti jedni će iziskivati više vre­mena i resursa nego drugi i jedni će sa većanl verovatnoćom generisati konflikte između zainteresovanih subjekata - sa svim nepovoljnim implikacijama u pogledu ekonomske efikasnosti i društvene racional­nosti rešenja - ne2,o što je to slučaj sa drukčije koncipiranim pro· cesima" To znači da i najšire shvaćeno odlučivanje, a unutar njega do­govaranje kao njegov specifičan oblik, ima sopstveno svojevrsnu teh­nologiju, koja sc J110ra re.spektovati kao i svaka objektivna, a za uprav­ljanje relevantna osobcnost alokacionih mehanizama Ta telmologija ;, jcc:ne strane ograničava intenzitet i ritarn procesa odlučivanja i limi~ tira broj i efektivnu sadržinu odluka i njihovu raspoređenost u vre·

102

tr

l;:renu: a s druge syane)asno diferencira alternativne procedure odlu­CIVan}a sa stanoVls~a. njll:ove ehkasnosti u ,,~lcsn:etc:n.om prod~kavanju oc~uk.a Oblast utvlđlvanJa plocedura odlucIvanJa I Iznalaženja takvih resenjU ko]a ce, ne snlanjujući dClTlOkratičnost J povećati efikasnost pr<:dst~vlja)cdl:o široko, nepoznato i praktično još nedotaknuto pod­TUCJe lstrazlvanJa~

3 6.2, Neke teškoće u dosadašnjem funkcianisaniu sistcIna

U dosadaš~)en: raz\~itku sistema dogovaranja nisu dovoljno Ies~ pekt~:'an~ ogrm~lcen.Ja kOJa proizlaze iz datog i lin1itiranog kapaciteta OclluclvanJa .110pstc, a tl ton1 okviru i ograničenja u pogledu nl0rrUĆea ukupnog obIma dogovaranja kao specifično~ oblika kolektivno~ °odh~ č~:'anja~ ~ ko.ncepc~jskom razvijanju siste;a ta k0111pOnenta izgleda 11lJe uopste bIla pnsutna. Izostalo je saznanje da nijedan sistem ne n:ož~ aps~)Ibovati neograničenu količinu dogovaranja i sporazumeva­:rJ~ I da, Jednostavno, moramo ekonomi sati i na broju stvari o kojima z~ll11:o da ~: dogovaramo, Prethodno pomenuta tehnologija dogovara­~Ja l ogr~~l.lCen? vreme i resursi lin1itiraju i broj dogovora i broj sub­Jekat~ kOJI u njIma t~'eb~ da učestvuju, i broj pitanja koja pojedini do­govon treba da poknvaJu, Ako se ignorišu ovi 1110n1cnti od funelamen­taln~ važr:osti, neizbc~no se javlja ju brojne i mnogostruko štetne po· sle~:hce: sIstem postaje skup zbog velike količine resursa koje apsor­bUJe u procesima odlučivanja, vreme koje se utroši za postizanje za sve zad.ovoljavajućih ara;ržmana premašuje i najliberalnije postavljene ~or:natlve, kvah,tet aranzn1an,: ~ u njin1a sadržanih (ili njima imp1ici~ ranIh) vodh~ka, .Jako sc srn~nJuJe, a verovatno ća praktične realizacije on~ga sto Je do~o~0.reno b,ltno ~pada, Dakako nezadovoljavajuće per~ [orn;ans~ II .sve cetm ov:, dImenzIJe mogu da postanu - a u određenoj men vec I Jesu - uzrocmk znatnih ekonomskih ITubitaka i društvenih štet~J. zbog č~ga SiS!CIT1 ni ~zd~lcka. ne ;ealiz.uje s\~ole, inače velike, po~ te.nc1Ja~ne prednostI, a dalje IgnonsanJe OVIh za uspešno funlecionisa· nje tO!lko relevantnih okolnosti moglo bi da ugrozi i samu osnovu sis­t~ma I da .. ~a unekolik.o .k0r:'promit~l)e pled s~mi111 društvenim subjek­tIma ~a CIJU se sadasl1Ju I potencIjalnu aktIvnost zapravo i oslanja. Ako bl se, s dr'7ge st~ar:e.l~od su?jekat.a koji treba da se uključe u pro­ces: dogovm anJa pOJaVilI IzvesnI znaCI neverice u ceo sistenl, to bi sa ~voJe stranc delo,val,? kao dodatna teškoća u njegovoj daljoj afirmaciji I kao posebna tcskoca u nJcgovom budućem razvoju. " .. Za sada nema nl0gućnosti da se pod jednako iscrpno izuče sve c~t1!1 gore P?}!lenute dimenzije mogućeg sub optimalnog funkcionisanja slst~n:a: I~?hc1l1u resur~a koju on apsorbuje leao sistem odlučivanja -~1~IJuc.uJucI, r:a~avno,.~. vrlo značajne troškove informacija koje on :zl~k.uJe u ,:,ehkrm kollCJr:ama.- teško je u principu izmeriti, a u na­sOJ"Jav~ostI n~ P?StO)1 nl naVIka da se neka veća pažnja obraća i tim tro~kovlma, ~vahtet odl.~lka takođe se teško da oceniti, posebno ako se }.de na nes.t? egza~(t111Je postupke evaluacije. Uostalom, najsigurniji naC1l1 ev~lu~c1Je kvahteta odluka jeste onaj koji se oslanja na analizu odgovaraJuclh rezultata Međutim, za sada još nije prošlo dovoljno

103

vrerr:ena da bi se rezultati pokazali u punoj meri, pa je neka iscrpnija anahza u tom pravcu za sada nemoguća. Iz istih razloga nije moouće potpunije ispitati ni meru u kojoj su dogovorima fiksirane odluke i opre~eljenja praktično sprovode u živo!. Sistem je praktično još uvek u pocetno] fazi svog funJ<:cionisanja; za veći broj dogovorima fiksira· nih kretanja i odnosa nije jednostavno prošlo dovoljno vremena da bi ,,;e moglo proveriti da li su i u kojoj su meri reaiizovani, a ukoliko Je do nekrh prepoznatljivih devijacija i došlo nikako se ne može is­klj:,čiti mogućn?st. da .su ?ne izazvane posve prirodnim početnim teš­kocama u funkcIOmSan]U srstema.

. Ostaje, rr:.eđutim,. četvrta od gore pomenutih dimenzija za koju vec sada po?top d,:,volJno elemenata za Iscrpniju evaluaciju. Reč je o vremenu k<:Je .Je brlo neophodno ~a se d.ođe do izvesnog broja dogo­vor~. Dono~enJe odluka po pnrodr stvan treba da apsorbuje neupo­redryo manje vremena od procesa njihove praktične realizacije, a ka­ko. Je na planu donošenja dogovora već obavljena velika aktivnost i pnkupljena brojna iskustva, izgleda da je uputno analizu celog siste­ma otpočeti upravo od ovog njegovog aspekta.

Zakašnjenja do kojih je dolazilo u oformljenju najvećeg broja dogovora veoma su vehka, u ne malom broju slučajeva gotovo drastič­na, .a u sva~.,:,m slučaju dovo!jno velika da nagone na preispitivanje nekrh krupmJrh elemenata u sIstemu .. U sistemu dooovora o osnovama društvenih planova najvažniju ulogu verovatno igr~ju dogovori o os­novama društvenog plana SFRJ. Indikativno je da od sedamnaest do­govora, .I:oliko j,:. bil~ predviđeno za donošenje tekućeg petogodišnjeg plana mJ~dan mJ~ bIO donesen na vreme, tj. pre donošenja samog plana. SVI dogovorI su kasnili mnogo, a nel,i čak i znatno više nego što b~ s~, s. obzirom na važn?st .Imja se pripisuje sistemu, uopšte moglo oceluvatL U nedavno obJavljenom radu Madžar i Ostraćanin (978) pored ostalog p.okazuju da je do kraja 1976. godine doneseno svega pet dogovora, sredmom 1977. godme doneseno je još šest dogovora a krajem 1977. godine još četiri dogovora. Ostraćanin (1978) obavešt~va o analognoj situaciji u vezi sa donošenjem dogovora o osnovama te­k,:,će~ petogo~išnjeg plana za SR Srbiju. Tu su nalazi još drastičniji. Bilo Je predvlđ~no da se o osnovama tekućeg petogodišnjeg plana do­nes,: ukupn~ trma,:st. dogovora. Zaključno s krajem septembra 1978. go.dll~e, bIO)e .~akllucen samo dogovor o razvoju obojene metalurgije, ah m on JOS mje bIO potvrđen u Skupštini jedne autonomne pokrajine.

. . Iz ,?vi~ ne~oliko informacija vidi se da sistem dogovaranja nije Ispum? .<:~eIClv::rn]~ na pla:1U pr avovrerr:enosti donošenja dogovora, i to ~a na]vI~rm .mvOJ.r.n~ drustve.ne orgam::.,:,van,:,sti: saveznorr: i republič­kom. Tesko Je recI sta se desava na mZlm mVOJma, buduci da je broj dogovora na tim nivoima u principu vrlo velik i budući da o potreb­nom broju dogovora i st\larno zaključenih dogovora nema lako do­stupnih informacij'.!. Međuth:n, na osnovu prethodno ustanovljene veze između kašnjenja u dogovaranju na saveznom i na republičkom nivou može se zaključiti da bi i na tim nivoima kašnjenja morala da budu vrlo velika. Ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da se na nižim ni·

104

b

voima pojave čak i nejasnoće u pogledu toga koliko i kakvih dogovo­ra treba doneti, a biće možda i takvih dogovora koji, iako predviđeni neće nikada biti doneseni. U svakom slučaju ova oblast svakako za­služuje temeljniju i opsežniju analizu nego što je to do sada bio slučaj.

Napred je istaknuto, da osim vremena donošenja i odgovara­jućeg kašnjenja u dogovaranju, nije zasada moguće empirijski pratiti osnovne dimenzije performansi novog sistema. Ipak, ova važna sazna­nja o (neočekivano velikom) vremenu potrebnom da se dođe do raz­nih dogovora mogu poslužiti za makar i preliminarnu logičku analizu ostalih ranije nabrojanih karakteristika sistema. Kvalitet dogovora ko­ji su doneseni sa zakašnjenjem verovatno se može staviti pod znak pitanja i pored toga što bi se moglo pomisliti da je tako dugo vremena moralo, delimično bar, biti utrošeno da bi se postigao upravo što viši kvalitet. Tu je međutim, mnogo relevantniji jedan drugi momenat. Proces dogovoranja započinje na osnovu jednog određenog skupa in­formacija i ide za tim da dođe do rešenja koja će biti adekvatna s ob­zirom na situaciju što je implicirana u tim informacijama. Sa protica­njem vremena i otezanjem procesa dogovaranja stvarna situacija se menja i zakasneli aranžmani i odgovarajuća odluka postaju sve više i više neadekvatni s obzirom na promenjene okolnosti. Time je na naj­direktniji način demonstriran nezadovoljavajući kvalitet odluka: ma­kar kako brižljivo bile donesene i makoliko bice cizelirane, zakasnele odluke ne mogu biti dobre i moraju se karakterisati smanjenim alo­kacionim efektima. Izgleda da je ovo samo deo jednog šireg problema koji se ogleda u - dakako, institucionalno uslovljenoj - sporosti u odlučivanju. Ta sporost je automatski posledica vrIo velikog broja sub­jekata koji su uvučeni u opet mnogobrojne procese odlučivanja neza­visno od njihovog stvarnog interesa za brojne odluke i nezavisno od njihove obaveštenosti i kompetentnosti da u tim procesima nešto do­ista i doprinesu. U isto vreme, por ast broja subjekata koji učestvuju u odlučivanju i porast broja institucija i foruma koji treba, ponekad makar i formalno da se izjasne o istim stvarima, neizostavno - a čes­to i nepotrebno - produžuje vreme donošenja odluka, reakcije siste­ma na promene egzogenih okolnosti čini neblagovremenim i njegovu efikasnost u dostizanju bilo kog cilja čini manjom od objektivno mo­guće. Izvesnoj rigidnosti sistema doprinosi i okolnost da je proces oformljenja većine dogovora dug, a odgovarajući trošak visok. Eventu­alne revizije dogovora isto su toliko mukotrpne i skupe, Stoga mora da bude sasvim razumljivo odsustvo spremnosti da se dogovori jed­nom doneseni, ponovo preispituju .. Oni, prema tome, ostaju na snazi uprkos promenjenim okolnostima, što povećava i krutost sistema i is­kušenja da se od dogovora odstupi. Sporost u odlučivanju ima za po­sledicu da u celom velikom ekonomskom sistemu, pa i šire, može da se javi svojevrsna institucionalna tromost- Sve značajne potencijalne prednosti samoupravljanja doći će do punog izražaja samo ako se zao· denu u efikasne i operativne konkretne oblike upravI janja, a izgleda da je za to neophodno bitno pojednostavljenje celog sistema, što pored ostalog podrazumeva suženje frontova na kojima velike mase subjeka· ta učestvuju u najraznosvrsnijim procesima odlučivanja.

105

r ,

3.7. Implikacije II vezi sa nekim karakteristikama ponašanja u procesima dogovaranja

Dogo'.-ul'onje podrazumeva zajednički napOl II identifikovanju kr upnih, dinamički efikasnih razvojnih alternativa, ali i pogađanje oko loga kako će odgovarajući rezultati biti podeljeni. Prvi element dogo­varanja Illože se okvalit-ikovati kao stvaralački, aktivan i uslovno re­čeno, proizvodan, a drugi kao pasivan i neproizvodan. Koji će od ta elva elementa preovladati zavisiće od toga da li su neke bitne kompo~ 11el1te ove distributivne. faze dogovaranja društveno regulis3nc ili je cca posao prepušten nc!-ormalizQvanoj, nepreciziranoj i mnogim rizici­ma opterećenoj procedU! i mcc1usobnog pogađanja pojedinih subjekata. Interakcije koje tim povodom nastaju između pojedinih subjekata l1l0gU biti dugotrajne, UlOgU da dovedu do velikog broja različitih re­šenja od kojih su mnoga neefikasna i sa individualnog i sa društvenog stanovišta i, šlo je naročito nepovoljno i što je već ranije ana~ lizi rano - Inogu uslovili da do rešenja, bez obzira kakva su, dođe sa znatnim zakašnjenjenl. Visoka je i verovatnoća da će II tim interakci~ jama - lea ko je ranije takoc1e pokazano - doći do snažnijih konfli­kata. Neki od pomenutih defekata, posebno prihvatanje suboptimal­nih rešenja i njihovo donošenje sa velikim zakašnjenjem, direktno su povezani, sa pojaV0111 konflikata i iz te pojave, zapravo, i rezultiraju" No, konflikti imaju i dll1gih nepovoljnih efekata, posebno na planu kvarenja različitih odnosa izmedu aktera II procesinla odlučivanja i, s tim Ll vezi opšteg S111anjenja društvene stabilnosti dovde Mitrović

Situacije u kojima je svaki subjekt stavljen u položaj da njegovo učestvovanje u nekom zajedničke"r dobitku zavisi od mere u kojoj se bor i za svoj sopstveni inter e,. a protiv interesa dll1gih subjekata­takve situacije objektivno stiI11L1liraju rajrazličitije sukobe i nameću svakoDl subjektu određenu agresivnost II ponašanju, a sanlinl tim sis~ tematski stvaraju vrlo duge i p'onekad iscrpljujuće procese muko­trpnog usaglašavanja heterogenih stavova i interesa, U tom kontekstu visoko je relevantno Johansenovo (1978)4) zapažanje da procesi poga­đanja imaju jedno posebno obeležje: za razliku od nekih dll1gih alo­kaci onih mehanizama i sistema odlučivanja, skup mogućih ravnotež­nih rešenja ne svodi se na jedan element, a tako identifikovana više­značnost rešenja i predstavlja osnovu za pojavu konfileata, Ako više rešenja zadovoljava uslove ravnoteže, svaki će subjekt nastOjati da se izbori za ono koje je najbolje sa stanovišta njegovih posebnih in­teresa. Pod ravnotežnim rešenjem Johansen podrazumeva ono za koje će svi subjekti ex post, kad im u celosti bude poznato, konstatovati da su njihove individualne akcije, preduzete u procesu traženja re šenja, za njih optimalne i sada, u svetlu novih informacija što pre ističu iz činjenice da je definitivno rešenje sada poznato. U Johansen­ovom modelu, naime, svaki subjekt preduzima izvestan broj akcija

106

~) Johansen, Leif, Lectures on Macroeconomic Planning, Vol I: General Aspects, North-Holland, Amsterdam, 1977 .

nastojeći da (zajedničko) rešenje bude za njega što povoljnije ali ne znajući kako će ono na kraju i de facto izgledati .. U principu je mo: "uće da subjekti preduzrnu i akcije za kOJe se ex post, kad se oformr i sazna definitivno rešenje, isposta\"i da nisu bile u njihovo111 interesu i da bi ih revielirali da su na vrenle raspolagali SVilll naknadnim in· fornlacijarna. Ta želja za revldiranjelTI znak je neravnoteže datog Ic­šenja, doista ono se u sledećoj rundi ncćc ponoviti jer <Ć~ subj"kti! upravo zbog ispaljene želje ~.~ rev~zij,?m, preduzetr drlll~clJe ak~~Je r tako produkovatr novo drukcl)c rescnJc. Atnbut ravnoteze sastaJl se, dakle, u odsustvu želje za revizijonl, višeznačnost ravnotežnih reše~ nja predestavlja objektivnu osnovu za pojavu komflikata. Jasno, od­sustvo žeI je za revizi jonl interpretira se u ovonl kontekstu ne kao za~ dovolj stvo sa konačno oformljenim rešenjem - sa njim mog~l da bu­du nezadovoljni čak svi subjekli - nego kao Izraz saznanja da, s obzir0l11 na akcije drugih subjekata, ništa povoljnije nije lnoglo ela se izbori

Tohansen daje i matematičku formalizaciju procesa pogađanja koji eventualno treba da dovedu do zajedničkog lešenja, i to tako da svaki subjekt kroz to rešenje ostvari veće ekonomske cf?,kte nego što bi bili efekti dobijeni na osnovu nczavrsne, IZolovane akclJe. J ohan­senova analiza odnosi se na slučaj dva subjekta, ali se ona uz mini~ malne dodatne pretpostavke može proširiti na slučaj ~iše s~rbjekata. MatclTlatička formalizacija može se, takođe, lako prevestI na JeZIk ver~ balne ekonomske analize. Polazeći od pretpostavke da je zajednička akcija poznata i precizno određena ~ ,svim sv~jim aspel~tinla, vge?~ n1etrijsko mesto tačaka koje preel~tav.lJ?-Ju 1110guca, ravnot:zn~ Tesen]a i čije pojedine konponente mere mdrvldualne, dobItke pOJedrm~, ,~ub­jekata, mogu se predstaviti kao površina u Jedn;lT:r prostoru CIJI Je broj dimenzija jednak broju subjekata. Analrtrckr Je po~,?d~o sve te dobitke medti ne II apsolutnom iznosu nego kao dodatne rlr drferen­cijalne dobitke, tj. kao razlike izmec!u. ukupnih d,?bit,,:ka što bi se ostvalili kroz zajedničku, dogovorno hksuanu akCIJU l onlh - po pretpostavci i po logici stvari manjih - dobit~ka što b~ pro,istekli iz samostalnih izolovanih inekoordiniranih akcrJa Konaean rshod tJ. stvarni izbor .jednog konkretnog rešenja iz ~kupa mogućih ravnot:ž.

l nih rešenja nije poznat i zavisi od akcija SVIh oko dogovora okuplJe~

II nih subjekata. Predpostavljajući da svaki ~ubjekt hna I:nogućn,?st da blokira zajedničku akciju, tj, da spre~i njenu realrza~rju <u!wlrko o:

I ceni da njegov interes ne dola~i li nj~.J a~lckv~lno do IZraZaja, ~?laZI se do sledeće" rezultata: ukolrko subJektr najave takve pretenzIJe u pogledu individualnih dobitaka da.Je zbir tih zahte~~ veći od, ul~up­nog dobitka i ukoliko ne nađu nacrna da t~ I?retenzlJ~, ledukuJu, ,I u: sklade, zajednička akcija će propasti i svakI ce r,zgubltr dr[erenc!Jalr:~ dobitak, tj. biće sveden na one, po predJ?o,stavcr manJ,e, efekte kOJI se moru ostvariti individulanonl, nekoordlnuanom akCIJom. S dluge strane,'" rešenje nije jednoznačno i, pored smanjenja sopstvenih pr~­tenzija, uvek postoje i mogućnosti da do neoI?hodnog usklađIvanja dođe tako što će dtll"i smanjiti svoje zahteve l tako ukupnu sumu svesti u okvire objektivno datog i po pretJ?ostavci poznato~ dobitka, Upravo na ovom punktu javljaju se osnovm problemr u vezI sa poga-

107

r

đanjem i spontanim traženjem zajedničkog rešenja koje u sistemu dogovaranja igra kardinal nu ulogu, Subjekti, naime, neće pokazivati spremnost da redukuju sopstvene zahteve sve dok se neophodno u­sklađivanje može osigurati na osnovu smanjenja učešća drugih sub­jekata u zajednički ostvarenom efektu, Sa individualnog stanovišta uvek je superiorna ona alternativa koja uspeh zajedničke akcije pa prema tome i individualni dobitak koji će iz nje proizilaziti, osigura­va na bazi ustupaka i odgovarajućih odricanja kod drugih subjekata, Kako se ponašanje svih drugih subjekaa karakteriše visokim stepenom neizvesnosti i kako se, stoga, uvek javljaju izvesne mogućnosti da se usklađivan je obezbedi na račun drugih, to uvek postoji i određeni in­teres da :,e" makar i, uz i~vestan riz}k osujeti zajednički pod­uh~at, forsll':Ju alternatIve kOJe se temelje ne na sopstvenim nego na tuđIm ustupcIma Tako mehanizam pogađanja objektivno podstiče tak­vo ponašanje u kome se sopstveni interes štiti i forsira na način koji može da ugrozi zajedničku stvaL

,Zbog svega toga pogađanje mora da se odvija u nekoliko rundi. Svesm da ta rudna nije definitivna i da će sigurno uslediti nova uko­liko se pojedinačni zahtevi ne uklope u okvir koji je određen veliči­nom zajednički ostvarenog efekta, subjekti će biti objektivno stimuIi­rani, a logikom situacije čak i prinuđeni, da u početnim rundama star­tuju sa povećanim zahtevima, sa takvim zahtevima za koje se već una­pn;d :nože re~i da,,~e neće uklopiti u apriorno određene okvire, Ti po­ve~am zahteVI sluzl~e, ,s Jedne strane, kao sredstvo za obezbeđenje što veceg sopstvenog, ucesca u raspodelr, a s druge strane kao činilac koji treba ?a obezbedI prostor za eventualne ustupke u narednim rundama, Na taj način su već od samog početka pripremljeni svi uslovi za vrlo P?stupno i du!šo usklađivanje pretenzija i interesa, Sporost odlučiva­nja ugrađena je, dakle, u samu strukturu aranžmana koji se temelji na pogađanju, a količina resursa koju apsorbuje samo odlučivanje mo­ra, već samo zbog toga, biti veća nego II nekim alternativnim aranž­manima.

Aranžman zasnovan na pogađanju generiše još jedan vid stimu­lacije, Znajući da za svakog subjekta postoji alternativna nepreduzi­manja zajedničke akcije i da je zajednička akcija, čak i ako pruža relativno m.ali n~to ,do?!tak,. superiorna u odn~su na individualne po­duhvate, SVI subjektI bIce zamteresovam da svoJe pretenzije postave sa. mno.g~ ?dlučnos.ti i čvrstine i da, pri tom, stvore utisak nepokoleblji­vostl I Jasne resenostI da od svog zahteva nimalo ne odstupe. Takvo ponašanje doista može da bude korisno za pojedinačnog aktera jer po­većava verovatnoću da će drugi akteri načiniti ustupak i tako podneti teret usklađivanja radi realizacije zajedničkog poduhvata. Stavljeni u dilemu da li da pristanu na relativno skromne neto dobitke ili ostanu i bez njih zbog neizvođenja zajedničkog poduhvata, drugi subjekti _ bar takav utisak može da ima subjekt o kome je reč - će se oprede­liti za prvu mogućnost. Drugim rečima, pogađanje je aranžman u kome ~e u dovoljno velikom broju tipičnih situacija može da isplati strategi­Ja ucene u procesu odlučivanja i u kome je, stoga, ucenjivačko pona­šanje objektivno stimulirano. ~1i procesi odlučivanj!Ll1Quekad..su_čak tako institucionalizovani_ da sva ti pojedinačni učesnik u njima ima

108

p

pravo veta; II tom slučaju mogćunosti ucene su najveć"c, ~socij~l?"o ~ u smislu opozicije prema drugim učesnicima - ponasanje na]Vlse Je stimulirano, procesi odlučivanja najteže se odyijaju, a zbog svega t?ga kvalitet odluka i efikasnost celog sistema kOJI se zasmva na tom tIpu odlučivanja može ozbiljno da trpi., Opasnost jc utoliko veća što s~aki učesnik ima izvesne mogućnosti da blokira ili bar znatno oteža zaJed­nički poduhvat, što su prilično v.elika isk,ušer;ja d~ se i.sko:isti ta .do­voljno velika i u osnovi destIUktlv?~ moc I sto SVI, subjekt:" p~gresno stimulirani, mogu kao celina razvItI takve VIdove InterakCija I takve oblike ponašanja da aranžman kao celina može da postane izuzetno neefikasan,

3.K Važnost discipline u realizaciji dogovora

Za utvrđivanje uslova koji će garanlovati real!zacij:, ~ruštven!h dogovora i koncipiranje odgovarajućih instituc!Onalmh resenja. od brt: nog je značaja fundamentalna činjenica da je za uspešno realrzovane] ogromno cr mnoštva zadataka fiksiranih u raznim dogovorima neophod­no regullsanje ekonomskog sistema kao celine. Bez ovakve globalne ekonomske regulative ostvarena kretanja ne mogu biti usklađena sa onima koja su fiksirana u dogovorima iz. jedno~tavnog r~zloga št? .slo­žene i višestruke interakcije između razmh subjekata daJU u krajnjem rezultatu ishode koji se bitno razlikuju od njihovih namera i planova, kao i od očekivanih posledica njihovih konkretno preduzetih akcija. Ekonomska teorl!ja je puna primera u kojima se - u odsustvu uprav­Ijanja sistemom kao celinom - planovi i individualno racionalne ak­cije privrednih subjekata završavaju ishodima koji su upravo suprotni od tih planova i u njima sadržanih ciljeva, Dovoljno je samo setiti se poznatog paradoksa šlednje u standardnoj kejnzijanskoj makroeko­nomskoj teoriji u kome planovi i akcije većine subjekata da povećaju štednju produkciju smanjenje agregatne tražnje, opadanje ?ohotka,. i u krajnjoj liniji, manju štednju umesto planir,:ne. Ta. m::,n] a štednja rezultat je umanjenog dohotka do koga dovodI smanjenje agregatne tražnje AnaloO'ne situacije javljaju se i kod velikog broja ekonomskih acrregata koji ~e regulišu dogovorima pa bi sistematsko ignorisanje ma­k~'Oekonomskog aspekta bilo fatalno po realizaciju velikog broja dogo­vora i vrlo lako bi moglo da minira ceo sistem. Upravljanje sistemom kao celinom, pored upravljanja pojedinim delovima i poduhvat.ima na koje se odnose dogovori, biće mo.guć~, samo uko~ik? se priStU!?1 stru~­tuiranju cele skupine dogovora tj. njihovom sloJevItom orgamzovanJu tako da elementi dogovora na višim nivoima služe kao putokaz i sadr­že i predstavljaju ograničenja za dogovore na nižim nivoima. O tome je ranije, u nešto drugačijem kontekstu, bilo reči i nema potrebe da se ponovo razmatra.

Za uspešnu implementaciju dogovora takođe je veoma značajno insistiranje na disciplini u pogledu respektovanja svih njihovih ele­menata. Liberalan odnos i mogućnost odstupanja u vezi sa nekim elementima stvoriće osećaj da nijedan ne mora da se shvati isuviše ozbiljno i, tako dovede u pitanje celi sistem, A da bi se osiguralo res-

109

pektovanje svih dogovora i svih elemenata u njinla, neophodno je irnati snažal!, i aut?ritutivan izvršni aparat koji će brzo moći da primeni SankCIje gde l kad budu neophodne. Ovo na prvi pogled zvuči pOlnalo paradoksalno, ali Iako se nlože pokazati da .lc uvek bilo i biće veoma mnogo situacija II kojinla je efikasan i 1l10Ćan 111chanizanl prinude ne~ ophodan uslov za ncsrnctano funkcioniranje istinski demokratskih nlehanizaInu, Usklac:livanje interesa i zajedni(;ko iznalaženje racionalnih lešenja treba ela bude dosledno i potpuno demokratski proces, ali baš zbog delnokratično~ti tog procesa sprovodenje onog što je dogovoreno mora da bude stnktno zagarantovano, uz n10gućnost primene oštrih sankcija Ll slučaju sanl0voljnih odstupanja od slobodno utanačenih zaj:d~ličkil: al~c,ionih progr~n1a, To utoli}.;:o pre što je II najvećem broju slucajeva lIlchvldua1na racIonalnost stnktnog poštovanja dogovora za svakog pojedinačnog subjekta doslovno uslovI jena istin1 takvirrl pona­ŠanieITI svih drugih subjekata, druginl rečiIna, onog trenutka kad neki su~jekt l?očinje da odstu1)a od dogovorenih pravaca akcija, cela situ­aCIJa se IZ osnova menja I za sve pleostale subjekte prestaje da bude rentabIIno sprovoctenje akcija koje p!Oističu iz do"ovora. U odsustvu sankcija i efikasnog aparata koji će garantovati sp~ovođeIlje onog što je dogovoreno, svako inicijalno odstupanje od dogovora učiniće ren­tabiInom čitavu seriju budućih odstupanja, čime je sam dogovor osu­c1en na neuspeh.

.Za lealizaciju dogovora potrebni su i precizni InehanizI11i kon­tr:ole .. Bez k?ntrole ni:,u r:loguće ni sankcije za eventualno neispunjava­nJe dogovornna propIsanIh odluka: I~8.d sc ustanovi da stvarna kreta­nja ods.tupaju od dOf!ovorima yredvidcnih, tlcba prvo utvrditi u kojoj Sl;1 men ta odstup~nJ.a uslovljena nepredviđenim i od pojedinih učes­DIka. saSVIm nezaVIsnIm prOlTICnama spoljnih okolnosti, a II kojoj su r:1en lezuItat odluka i devijacija II individualnin1 ponašanjirna, a za­tIm, da se eventualna pojedinačna odgovornost precizno locira i da se odredi m~.ra u kojoj je svaki pojedin( subjekt doprineo konstatovanim o:ls.tupanlJma, Dakako, takav jasan i precizan postupak utvrđivanja in­dIvIdualne 0~govor!10sti pretpostav! ja da dogovori u visokom stepenu b~,du opera:H:~nalnl ~od oper~cionalnošću dogovora podrazumeva se njIhovo zI!aca~?o SVOjstvo .svoJevrsne adresovanosti koja se sastoji II

ton:e da IZ TIJIh vilo preClzn,o i ncdvosnlisleno proizlaze akcije koje, rac~1 uspeha dogovora .kao cel lllC , treba da preduzmu pojedini subjekti ~aJ bolje Je da te akc!Je budu II dogovorima sasvim eksplicitno nazna­cen~ OV31kva. I:leclznost neophodna je utoliko više što i sankcije imaju sVOJ tros~k ,I sto se u den10kratskirn aranžnlanin1u kakvi su oni koji su okupljem oko dogovora teže preduzimaju neao u nekim autoritar­ni~ instilucionahlim konstelacijama. Postoji, n~ sreću jedan činilac kOJI os~tno 1?ovecava verovatnoću uspešne implementacije sankcija: za IZflradn!u efIkasnog mehanizma koji će obezbedi ti da sankcije budu pIlmenjene kad god nJIhova opravdanost bude nedvosmisleno poka­zana zainteresovani su i sami privredni subjekti, Sankcije su garancija ne'.'phodr;og povelenja u ceo mehanizam. Racionalnost akcija svakog pOje5llllacnog sub.l~kta. doslovno i na najdirektniji način zavisi od toga :ta. cme dlUgl subJektI; ako ne postoji sigurnost da će se dlUgi pona­satI onako kako JC dogovorom predvideno, subjekti gube jasan krite-

110

F

rijum za odlučivanje i dolaze II položaj da fakliC:ki ne !llOgu idenlifiko~ vati alternative koje bi bile racionalne bilo sa individualnog, bilo sa šireg stanovišta.

Ranije analizirani problenli koordinacije ilnaju veon1a značajne implikacije i u pogledu mogućnosti Icalizacije dogovora. U onoj meri II kojoj su - zbog neadekvatne strukture celog SIstema dog~vora_ l

zboa nedovoljno p,rcciziranih ili sasvinl ncufedenih odnosa 1zmeđu doa~vora na i·'aznin1 nivoin1U - različiti aranžnlani lTICelUSobno nekon­zistentni, oni se oeito ne mogu realizovati i problc111i iInplcnlentacije javljaju sc u najoštrijenl vidu, Nenlogućnost realizacije nekih dogo­vora širi se, naravno, lančano i prenosi i na druge dogovore" Otuda važnost ranije isticanje izgradnje n1ehaniznla koordinacije II tOln slo­ženom spletu uzajanlno zavisnih i višestru~\:o izukrštanih procesa do­aovaranja Koordinacija je unekoliko otežana i okulnošću da neki sub­jekti, kao što su društveno-političke zajednice, ulaze u dog~vor sa obavezama čije ispunjenje zavisi i od drugih sub1ekata kOJI msu for­l11a1ni potpiS11ici dogovora i koji njima. striktno govoreći, nisu oba­vezni. To znači da se ti drugi subjekti r.,')r;_~';u indirektninl I11ctodanla navesti na ponašanje koje će pogodovati rcaiizaciji dogovora, Kako ti subjekti 1110gU da UClU i u druge dogovore i tmno se obave~u_ na dr;lge acije, jasno .lc da sc njihova 111anc\'arska sposobnost smanJuJe, a tnne se sužavaju i šanse za uspcšnu realizaciju dogo\'ora II kojinla se računa sa efektillla pomcnulc indirektne stimulaci jc,

Za koordinaci,iu, kao jedan od preduslova uspešne inlplenlen­tacije, ven10a je značajna racionalna organizacija infornlacionih to~ kova,. Dogovaranje, kao i svi 111ehanizmi neposrednog odlučivanja, pred~ stavlja proces koji je u informacionom pogledu vrlo intenzivan. Toli­ko značajno načelo privatnosti informacija II ovon1 slučaju je jako na~ l ušeno: UI11csto da svoje napore usmere isključivo na prikupljanje in­formacija u sopstvenoj tehnologiji, resuTsinla i organizacionim pita~ njima, subjekti veoma mnogo moraju da znaju jedan o drug?!11 da ~I usaglasili interese II vezi sa zajedničkol11 akcij0111 .. To povecava tros­kove inforn1aciia POVI h toga in[ornlacione aktivnosti karakterišu se fiksnin1 troško\rima i tako dovode do teškoća u alociran ju resursa unuta! informacionog sistema Isto tako, mnoge informaci je su po pri­mdi stvaJi od interesa za široke klase subjekata, pa je poželjno da budu centralizovano ili, u daleko većem broju slučajeva, polucentrali­zovano, prikupljane, čuvane, obrađivane i stavljane na raspolaganje 5vin1a onima kojinla su neophodne, Sve to zahteva da se uspešno reši vanredno složeni ploblem racionalne organizacije infonnacionih toko­va. Takva racionalna organizacija neće, naravno, izrasti spontano, sama od sebe, čak ni kIoz demokratski postavljen sistem dogovaranja (i sa· Inoupravnog spOl'aZUlnevanja) Takva organizacija traži svojevrstan inženjering koji mOla ela se temelji na saznanjima o velikom broju tehnoloških, ekonomskih, političkih i, u najširem smislu društvenih činilaca. Sistem dogovaranja zahteva znatno razvijeniji obimniji i skup­lji infoIl11ucioni sistenl nego posredni sistcm odlučivanja,

Teškoće u implementaciji mogu da proisteknu i iz, ranije de­taljno analiziranih potencijalnih, pa i stvarnih, konflikata između sub­jekata dogovaranja Zbog prepreka II usaglašavanju stavova i interesa,

111

neki značajni elementi mogu kod velikog broja dogovora potpuno da izostanu, tako da oni, tanki sadržinom i siromašni konkretno utvrđe­nim akcijama, poprime donekle deklarativni karakter i postanu deo, možda nezaobilaznog, ali u izvesnoj meri ipak nefunkcionalnog dekora u tekućoj institucionalnoj izgradnji. Nedovoljno konkretni dogovori, neminovno nailaze na teškoće u fazi ostvarivanja, jer privremeno mi­moiđena pitanja na kojima se ukrštaju i sukobljavaju interesi moraju kad tad izbiti na videlo. Zato je ipak daleko racionilnije sporna pita­nja rasčistiti već u fazi dogovaranja i usaglasiti interese u vezi sa njima.

112

41Uvod

GLAVA IV

STATISTIČKA INFORMACIONA OSNOVA U FUNKCIJI SISTEMA PLANIRANJA

Ovde sc razmatraju problemi stactističke rinformacione osnove kao jedne ,od bitnih ,dimenzija sistema dmštvenog planiranja. Polazi se sa stanm,išta da je funkCionisanje bilo kog sistema planiranja tesno uslov­I ieno i determinisano 'raspoloživom stauist,ičko-dokumentacionom osno­vom. Takođe se polazi od či/njenice da ,naša zemlja raspolaže sa vrlo razvijenim sistemom p.l'ikupljanja i obrade podataka iz domena priv­rednog vivota, odnosno da ,raspolaže vrlo bogatom ri razrađenom eko­numsk,om staNstikom" Polazi se u stvarli od či1Iljenice da raspolažemo razrađenom i detaljnom statistikom uopšte, Jako ,sve njene grane nisu podjednako razv,iiene A to znači da, u ,krajnoj lilnijri, u ,nas statističko­dokumentaciona osnova nije ogramičavajućri faktior za efikasno plani­ranje, I na konou pola21i se od 6rnjenice da se savremen prJstup plani­ranju zasniva na upotrebi integ1l1isanih sistema ekonomskog računoiVod­stva, Ovo zna6ida se planiranje shvata kao mtegI'aIan proces, koji u sebe inkorporira sve relevantne lmmponente prtivrednog "",,ola u nji­hovoj međuzavisnostL Za realizaciju ovakvog pristupa planiranju ne­ophodno je 'l'aspolagaui ,i specifiičnim 'rnformaoiJonim sistemom, kOj,i u sebe 'vnkorporhra 'l"elevantne informacije o svim aspektima furnkcionisa­nja pni'l'rednog mehanizma, Pr'i tome je, zbog karaktera mehanizma plami,ramja, neophodno da sve te informacije budu međuspbno uskla­elene i povezane. A -takve !informaoije o fnnlwionisanju pri'l'rednog mehanizma pruža sanlO integrisani sistenl ekOl10111skog računovudstva. l)

l) Ovaj sistem se II teoriji i praksi često naziva i integmlni sistem društ­venog računovodstva, odnosno sistem ekonomskih računa ili sistem društvenih računa, Sarenilo naziva održava sve razlike, istorijskog i političkog karaktera, nastanka i razvoja ovog sistema II raznim zem­ljama.

113

il I

I l l

Naša zemlja sada sa tak"rm statističknm Wmmacionrm siste­mom ne raspolaŽe, a dosta je očito da postoje ,o.rlo J21ražene potrebe za [ljim. Nruime, .relevantnost ove činjenice ruije vezana sa našom ana~ ljzom, ona naime proističe iz razvoja ekonomske nauke, te tehruike i metodoligije planJiralnja u svetu Sa d.lUge strane, mJ raspolažemo svim potrebnim element,ima (neophodni Ozvori padataka, razviuena statis­tička služba) da takav sistem formiramo .. Kako u nas za sada na ovom području ništa nije učinjeno, a kako ,izrada ,i uhodavanje ,vntegralnog sistema traje nekoliLko godnna, to se u ,ovom lradu d.aje samo idejni pristup njegovom formiranju. A u drugom delu ,ove glave studije se ide na I azradu specinčr~og, za poti~ebe -planiranja li našurl1 uslovJrna prilagođcnog, jedi.nstvenog sistema pokazat.elja za liskaz~ya!lje. planova. Ovakav pristup se aini opravd81ni!m zbog Jedno.stavne OIDJcnlce da se za potrebe plandranja mora ;raspolagati što potpunij,om statističko-do­kumentacionlom osnovom, nezavisno od toga da l,i zemlja !raspolaže ili ne integriranim sistemom društvenih računa.

4.2. Specifičnosti našeg sistema društvenog planiranja u pogledu za~ hteva za infomacijama

Naš sistem društvenog planiranja je sas,~im nov i za sada .nema mnogo iskustava sa 11 jegovom pr:imenom II praksi. Osnove sistema su definisane u Zakonu o piruniranju, koji jeclionet 1976. godine. MeđU[fm, sam sIstem još nije u celosti oformljen. (recimo, Inisu doneti sv·i r-epub­!ički zakoni ,o planiranju; neka postojeća rešenja teško da će po!o2Jiti ispit praktične prrmene; finansijska dinlenzija planiranja, tj, finatIlsijs­ko planillanje još uvek nije dnko:rporiratIlo :kao sastavni deo sistema društvenog painiranja; celokupna sfera ,ostvarivanja platIlova n.i u osnov­nim elementima Inije sistemski cregwisana, itd.). No, nezavisno ,od ,ovih i nekih s!-ičnih manjkavosti ,od izuzetno krupnog je značaja već i sa­n1a činjenica da se ulažu veliki ~apori lU pravcu izgradnje takvog sis­tema društvenog planiranja koji će lodgov~ra.ti na~i:m s.I?eci!f'1'6n~ us­lovU.n1a. P·roces njegove razrade, uhodavanje :1 venflkacl.Je ce Sigurno biti durrmočnij-i, ali je za nas u ovom sLučaju bitno ,to da je sam si\s~ tem u ~snovama dat i da kao takav Funkdoniše. Sa :~og stanov,išta se mogu posmalJrati ·neke njegove karakteristike, koje opredeljuju zahte­ve za statističkiim morn1acijan1a.

Sistem planiranja u Inas počiva na mehanizmu društvenog do­govaranja ,i samoupravnog sporazumevanja briojnih subjekata plani­ranja, a sa ciljem usklađivanja objektivno ,različitih, pa i suprotnih interesa .. Kako u ·njemu ne postoji hijerarhija planova (ili subjekata planiranja), to je onda 'neophodno da se, na bazi pI1inoipa istovreme­nosti, planovi pojedinih subjekata pripremaju i donose l~mz više suk­cesivndh faza. Istovremenost pojedinih sukcesivnHl faza pr1ipreme i do­nošenja planova je u stvari postepeni proces usaglašavanja interesa brojnih subjekata planiranja. Pored toga sistem planiratIlja u sebi sa­drži i naglašenu komponentu kont;inukanosbi, što podrazumeva da je pI'oces elnrštvenog dogovaranja i sa;noupravnog s~orazumeva:rja .(us:,~ rrlašavanje interesa) takođe kontinurran Ovakav srstem plamranJa Je ~čio-Iedno vrlo kompleksan, međutim on se uklapa u naš društveno­polltičJd i privredni sistem, te kao takav u pUlnoj meri ·respektuje re-

114

ajnost različitih interesa i potrebu nJihovog usaglašavanja II jednoj višcnacionalrlloj zajednici sa raz}!ičiJlii'ffi istor.ijskLm, kulturnim i eko­nomskim naslec1cm

Gotovo da i nije po~rebno podvlači[,i činjenicu da je ,ovako defi­nisan sistenl r;lanil'anja i lizrazito )}infornlaciono intenzivan«, Jer, usa­glašavanje intoresa Il'lilwg broja subjekata planiranja, putem dogp­varanja i spora%ul11cvanja, kroz višc j,stovrelnemih i sukcesivnih faza procesa planiranja podrazumeva postojanje bogate slatistJičke j[1:forma4 done osnove o gotIovo svinl aspekt.Ln1a društvenog i privrednog života" Pri lome je posebno naglašena potreba za obuhvatnOTI1, konzistentnom i jednoobraznom statističko-dokumentacionom osnovom ,iz domena eko~ llomske staHsVike Takve podatke, opet, nl0že da pruži samo integr.i­sani sistem ekonomskih računa, koj i 'Ll sobe inkoI'porira reaLne i fi­nansijske tokove relevantne za analizu funkcionisanja privrednog me­haniznla,

. Može se slobodno reći ela funkcionisanje svakog s-istoma platIli­ranJa II vrlo značajnoj meri zavisi od 'raspol.oŽiivosti adekvatne sta­tističko;dokumentaoiDne osnove. Ukoliko se, naime, ne obezbedi pot­rebna 1I:0ornlacIon~ osnova, piruliranje poprima značajnu ,dimenziju ,oluntanzma, konzrstentnost planova po pravi,lu nije moo-uće obezbe~ eli li, praćenje realizacije planova se značaj!no kO'mplikuje, te se shodno tom~ povećava verovat!1loća da će stvarna .heta-nja bitnije odstupati od plan-u anIh. Sami'm tim se devalvira značaj planiranja i u znatmoj meri lil!lkira njegova eHkasnost u svesnom uSlneravanj-Ll pnivrednih kreta­nJa') Ovo posebno važi za naše uslove zbog niza specifičnosri privred­nog sistema i izražene kompleksnosti sistema društvenog planiratIlja. fstovl'emeno o\linl je moguće u L1načajnoj meri obrazložiti dosadašnju nedovoljnu efikasnost našeg platIlskog mehanizma, kalo i nedovoljno poverenje LI njegovu potencijalnu efikasnost. To nas obavezuje da od­reCleni prostor posvetimo sistemu ekonomskih ,[aouna, kako bismo pokušali da u najbraćiJn crtanla ukažclno kakav bi on trebalo da bude da bi se nlogao efikasno korisuiti II planiranju.

4.3. Sistem ekonomskih računa i njegova upotreba II plall1iranju

Osnovna unfornladona podloga ,svakog modernog sistema pla­niranja . su el~?nomskli -računi, Ustvari, s-islem ekonomških računa je lla~taro l raz:'lJao se uporedo sa ·razvojenl planikanja kao mehanizma prIvrednog SIstema Kako se proši\dvala uloga i značaj plruniranja II

svesnOlll l'egulisanju privIrednih kretanja, bilo !ll uslov-ilna ubrzanog razvoja SSSR-a, bilo pak u usloV1ima prevazilaženja posledica velike ekonomske krize j priprema za Tat razvijenih kapitalističkih zemalja, tako su rasli i zahtevi za međusobno povezanim ·i konzistontnim infor~ macijama o razninl aspekti'ma funkcion1sarnja privrednog mehanizma, Klasične parcijalne ekonomske statist;ike takve zahteve nisu mogle da zadovolje, te se postavio problem nj·ihovog ·integrisanja. Tako je sis­tem ekonomskih računa, često nazivan i sistem društvenog računovod-

~) VideU: J W Kendrick: ... Ekonomick Accounst and Theil' Uses·" Mc Gl'aw­Hill Co, New York, 1972, ss, 235-305; H Correa: »Integr-ated Economic Accounting~<, Lexington Books, Lexington, 1977, ss 195-215,

115

stva, nastao kao forma mec1usobnog usklađivanja i integrisanja poje~ dinih parcijalnih ekonomskih staHstika") Naglim porastoJ? ulog,: i značaja planliranja u privrcchnomrazvoju II posleratnom. penodu. do~lo je i do vrlo izraženog porasta zahteva za kompleksnml 1 preCIZTIUl1 ln~ fornlaci jama o funkcionisanju privrednog sistema. Takve zahteve lda­sični elconomskd -računi ~U privredni bilansi (računi formiranja i ras­podele društvenog prohvod,:) nisu mogli. II .l~otpuno.sti . zad.ovoljiti. To je vodilo stvaranju novIh l'0-cllno:?d~tvenlh lnf~lrnlaClOnlh ~'lstelna: me­đusektorske tabele računi Hnansl]sluh ;tokova r tabele nacionalnog bo­gatstva, Svakli od' OVHl sistema je sa svog statt1'ov.išta i na specifičan način osvetljavao pojedine aspekte privredn?g. života:) Znači, .. oyi ra­čunovodstveni sisten"i ,su bili nastavak l pl1os1nvanJe posla .kOJ1 Je za­počet stvaranjem ekonomskih 'IaČltt1a, te su dalje dopr,inosHi sve pot­puni jem integrisanju ekonomskih statisti.ka,

Međutim, proces se na ovome nije završio. Razvoj ekonomske nauke i placnliracnja lišaJo je dalje Značajan podsticaj daljoj razradi i usavršavanju računovodstva bio je .f'azvoj ekonametdskih modela i nji­hove sve šire primene u planir"nju. Brz razvoj ekomometrijskih mo­dela (od jednostavnih, globalnih, preko razrađenih sektorskih modela, pa do kompleksnih lili integralnih modeIal znatno je proširio moguć: nosti njihove upoLrebe. Posebno u p laDliranjll , taklo da sada modcJCl11 sistemi pla11iranja počivaju na Irazrađenim integralniIn ekonometrijslaID modelima Za potrebe ovakvih modela kao i za potrebe sve kompleks­nijih ekononlskih analiza funkcronisanja privrednog mehanizma, infor~ macije koje su pružali pojedini. pmcijaLni sisteI?i 'račl~na .nisu .bil~ adekvaune. To je činilo neophodmm da se postupr mtegnsanJu pOJedr­nih račltt1ovodstvenih sistema II jedinstven i konzistentan integrisani sis­ten1 ekOn01TIskocr :računovodstva. Iako je ovo bio izuzebno krupan po~ Quhvat, sa teoJ1ijskog, n1etoclološko~ I~ praktičnog. st~novišta, ?ll je us­pešno rešen i novi sistem već egzlsttta, u praksr mza zemaljao,)

Naš sistem ekonomskih računa je nastao u drugoj polov.ini 1950-tih godina, kao sistcn1 privrednih bilansa koji su sadržavali račune formiranja i raspodele clruštvenog proizvoda Nešto kasnije je SZS po­čeo da iZrađuje ,i l1lcdllsektorske ,tabele, a Na-rodna banka Jugosla'vije račune finans'ijskih tokova. Pre nel<loliko godina i SZS je počeo da radiJ račune .finansijskih tokova, ali sa dosta različitih metodoloških pozioija, Račune nadonal;llog bogat~~va ,naša zva:n!čn~ stat!stik.a do. sa~ da nije pokušala da ,radI. JugoslavIJa ne l.raspolaze :lII1tegnsanlm sl.ste~ IDom eli:!onon1skoO' :računovodstva, niti se sa zvanične strane čine oz­biljni pokušaji d; se takav sistem raz:~clL p.osto}i predlog jednog t:,k­VOO' sistema, koji bi uz određene mochflkac1je mogao da se pnmem II

naŠoj praksi, aii on nikada nije bio predmet ozbiljnijih razmatranja.")

li6

:1) Pregled nastanka i lazvoja i sistema ekonomskih l"ačuna se daje u: G. Gr­dić: ~ .. Makroekonomski bilansi«, Savremena administracija, Beogr-ad, 1976; B L Isaev: ,,.IntegriIovanie bilansoive sistemi u analize i planirovanii ekonornike~<, Nauka, Moskva, 1969

4) Detaljnije {) ovim sistemima videti u: G Gr-dj ić, op cit.. 5) Videti: .·0 System of National Accounts .. , UN, Studies and Methods,

Series F. No. 2, Rev, 3, New YOIle, 1968 6) Videti: R Horvat et al.: .,.Integrisani sistem društvenog računovDdstva

za jugoslovensku pI'ivI'edu~<, Institut ekonomskih nauka, Radovi 13, Beo· grad, 1969

Ako se pojedini od ovih sistema računa detaljnije posmatraju, sa stml0\~išta nl0gućnosti njihove upotrebe u planiranju, moguće je dooi do sledećih konstatacija ..

Međusektorske tabele, koje ,radi SZS, ·i 'računi finansijskih toko­va, koje ,radi Narod\na banka Jugoslavije, su kioncip1ran:i na savrem~­ninl saznanjinla ekol10111ske teorije j prilagođeni su potreban1a planl~ ranja. Jedini je ptoblcm 'll tome što ponek:,d meclusektorske 'tabele nedozvoljeno mno"'o kasne 0recimo, posledn.p publrkovana tabela Je za 1976, godinu) No, ,i pored toga upotreba ovih računa II planiranju, kao i kvanlitativnoj ekoDonlskoj anaHzi. je veDIlla raširena,. To poseb· no važi za l1leđusektorske .tabele. Sa clf1uge strane, teško je (reći četnu bi mogli da služe računi finansijskih tokova koje radi SZS

Privredni bilansi se po pravilu ne kOIliste II planiratnjll, niti je njihJova upotreba 11 te svd1e sada moguća. Za potrebe planiranja se u Saveznom zavodu za društveno planiIranje, zajedno sn ostalom statis­tičko-dokumentacionom osnovom, pripremaju posebni bilans; Do ovak­ve situacije je uglavTIlom došlo zbog .toga što se statistika privrednih bilansa lazvijala kao parcijalna statistHea i nekoordinirano sa plans­kim potrebama, Pri tonle je ova statistika prvenstveno nastojala da se pf1ilagođava instituoionalnim pronlcnama u org8(nizaciji i poslovanju priv.rede i nepr:ivrede, kaklo bi što realnije održavala formalne izmene u načinu obračuna dohotka, odnosno kako bi što ,realnije održavala institucionalno zavisne hmene u Iraspode1>i i pretaspodeli dohotka. Na taj 'naoin je lona poprimHa IGl!lakter tekuće statisti.ke, čija upotreba II

planiranju {nije moguća dH je vdo ograničena" Tako ,ie sada siste;ill pnivrednih bilan sa 0računa formkanja i raspodele društvenog prOIZ­voda) u 21načajnoj meri zastareo i prevaziđen, ,i acko je bio predmet dos­ta čestih izmena i modicikacija ..

Dosta je očito da maš računovodstveni sistem treba da bude pod­vrgnut tenleljLtoj revizijd, i to ne samo zbog mogućnosti njegove upo­trebe u planiranju .. Sada u našoj praksi postoji nekoliko parcijalnih računovodstvenih sistema, koj,i su među solj.om nepovezani i nekonzi­stentnL Potreba iz'rade d:ntegrisanog sistema se rnamcće i sanla po sebi. Ovakva konstatacIja dobija još više ,na značaju ako se zna da nlj spa~ damo II mali broj zemalja sa najbogatijim izvornim podacima iz pri­vredruog života .. Naime, ,notke su zemlje koje prikupljaju toHko obilje podataka o gotovo svim aspektima privrednog života, lVIeđutim, isto su tacko retke zemlje koje tacko malo koriste prikupljene podatke kao što je tb u nas slučaj.

Ako se sa ovog stanovišta posmatra probJem izrade i'lltegrisanog sistema ekonomskog računovodslva, 'Onda se može reći da se on sV\Odi na striktno praktične aspekte. A oni su relativno lako rešivi, bar što se tiče početnih koraka .. Ipak treba TeDi da je izrada integrisanog sis­tema dug1oročniji poduhvat koj'; će zahtevati niz izmena u sadašnjem sistemu pril<mpljacnja i obrade podataka i proširenje ,tog svstema ma neke aspekte privrednog života koji se sada ne dorađuju (distribucija ličnih dohodaka, fiksni fond,wi i sliono). Dalje, pristup hradi integri­sanog sistema će neminu,mo zabtevaN bIloj.ne teorijske, metodološke ~ koncepcijske hmene II sadašnjim parcijalnim 'računovodstvenim sis­temima, posebno kod sistema privrecln.jj, bilansa. I ·na kraju, izrada

117

inlegl'isanag sistema će zahtevati povezivanje i usklađivanje naših staN tisuičkih službi. Naime, mi sada ,imamo tri velike institucije kloje se bave prikupljanjem i obradom podataka (SZS, SDK i NBJ),kao i ne­koliko manjih (carina, neke interesne zajednice) Nepovoljna je čilnje­nica što su ove službe nlcđusobno nepovezane lj ineujednačene (u upot~ rebi je više različi bih klasafikacija za posmatranje i obuhvat istih po­java i obeležja; statistički obuhvat i'stih obeležja se takocte razHkuje, i slično). To dovodi do toga da su informacije koje ove službe pružaju takođe međusobnlo neusklađene .. A neusklađene i kontradiktome in­fO!1macijc imaju gotovo -iste posledice kao i njihov potpuni, nedostatak

Sada, kada se diskutu je o drušL venonl sistemu infarnlisarnja. bez obzira što se tačn10 pod ovim tenninoll1 podrazunlcva, treba oz­bilJno razlllisldti 'ilO pristupu 'izradi 5111legrisanog sistclna ekonomskog računovodstva, Ovakav sistem bi veonla mnogo doprineo poboljšanju opšte informisanosti o stvGlIr;ninl zbivanjima li prhTlredL ,Pored toga, treba ipak reći i to da se radi o jednom poduhvatu kojli će naša zem­lja morati kad-tad da preduzme I to ne samo zbog potreba koje će sistenl društvenog planiranja i njegov razvaj pennanentno nametati..

4.4. Pristup formiranju integrisanog sistenla ekOUOlTIskog računovodstva

Moguće je !reći da potreba za fornliranjenl integl1isanog sistema ekonomskog računovodstva II osnovi praist·iče iz neophodnosti da se proces proizvodnje posmatra (p18mira) u njegovoj celoviltosti. Sasvim je očiglednio da je proces proizvodnje svakog~ društva jed,nstven i ce­lo"it proces, tj. da čini jednu obuhvatnu celinu, čiji sli unutrašnji to­kovi međusobno povezani i uslovljeni Da bi se takav proces posmat­rao :j analizirao, a pogotovu da bi se na njega svesnla uticalo, neop­hodno je posedovati kompleksan i sveobuhvatan sistem informacija o njemu Dobr,o je poznato da statistika j>11ikuplja 'Obilje informacija o procesu pr01'Zvodn]e. Na osnovu lih podataka wemenom su nastali statistički informacioni sistemi (bol je poznati kao računovodstveni sis­temi) Za sada se može reći da postoj,i šest takvih inf01macionih sis-tema:

1. računi formiranja i raspo dele društvenog proizvoda, 2 tabele međusektorskih belnosa, 3 računi novčanih tokova, 4. računi društvenog bogatstva, 5, regionalni ekonomski -računi ili regionalni -računi društvenog

proizvoda, 6 naturalni bilansi proizvodnje i potrošnje Svaki '.o~ ovih r'.'čunovodstvenih sistema nastao je kao sehi svoj­

stvena spec1hc!:ost, a Isto t:,ko svaki od Inji~h prati plOces proizvodnje sa S~?g spcCl.flcnog sta~ovlsta A IlC? li suštIni znači da svakli od njih parcIJalno posmatra pnV'reclnu aktnCflosL Ovde nećemo ulaziti u de­taljna raz;natra:nja -speci{ičnih .prist~pa u statističkom praćenju pdv~ redne al<t'1VnostJ svakog od oV1h racunovodstvenih sistema.')

118

7) Detalji se mogu naci II većem broju objavljenih radova. Videti na pd­me!': G G!'djić, op cit. R i N. Ruggies: ~)oThe Design of Economic Ac­counts"', NBER, New York, 1970; J W Kendrick, op cit; B L Isaev, op cit

Parcijalnost svakog od navedenih računovodstvenih sistema je i n}ihov osnmmi nedostatak Jer, svaki od nijh nam pruža određene inforn1acije o procesu proizvodn je iz svog specifičnog ugla~ Sve te in~ formacije su izvanredno korisne ali i nedovoljne sa, ,rekli bismo, suš­tiU1S.kog stanovi'šta: na osnovu infornlacija bil'o kog od navedenih Ia~ čunovodstvenih sistema nije moguće dobiti ni jasnu sliku o funkcioni­sanju privrednog sislclna u celinL lVlečtul,hn, informaoije ko.je bi 'nam takvu s1il\!u pružile su neophodne iz v,do TIln:ogo razloga, većina od kojih je tako očigledna da ih za potrebe ovog Tada Dije nužno. navodiN ti. Integrisanjem navedenih šest računovodstvenih sistema') u jedins­tvenu celinu bismo dobili neuporedivo p'otplmije i obuhvatnije infor-111acije o funkcionisanju pf1hr.redno.g sistenla kao cdine~ U to.me se '1 na­lazi osnovni razlog težnje da se pristupi formiran juintegrisanog siste­ma ekononlskog raču111ovodstva"

O problc111inla integrisanja paroijalnih računovodstvenih siste­l11a u jedblstveni ili integr:isU'ni sistcnl ekonomskag ,računavadstva je vrlo mnogo pisamo Najznačajniji poduzeti korak u tom pravcu je re­vizija sistema Bkona111Skog račtIDovodstva UN. Za taj posao je formi­rana 111eđunarodna grupa eksperata kaja je ladHa nekoliko godina, Ona je produkovala tri prelinlinarne verzije revidi,ranag sistema ekono111sN kog računovodstva i konačno finaInu verziju,') Kod nas je ,rad u tome pravcu na sanlom početku, Savezni zavod 'Za staHsĐiku <ll pub1ikacijaN ma Privrednih bi.\ansa Jugoslavije po pravilu podvlači potrebu formi­ranja dntegrisanog sistema. lO

) Iako SZS već duži niz godina publikuje račune formiran ja li raspodeledruštvenog proi20voda i tabele međusek­torskih odnasa, vrlo mala je urađena li pravcu njihovog integrisanja, te se ova dva sistema ne nlogu smatrati ni del,irnično integ:risaninl. SZS je 'Počeo da obrađuje i ,račune novčanih tokova, uporedo sa Na­rodnom bankom, međutim, ovaj sistem je takođe nepovezan sa prva dva. Odnosno, o;ni samostalnu celitnu u okviru dopunskih tabela iz računa formiranja i raspodele dTL1štvenog 'Proizvoda. Republičk'i za­vodi za statistiku (pa čak i neki gradsl,i) rade i publikuju regionalne račune.") I pored -toga što ovi 'regionalni ,računi 'Počivaju 'TIa, u osnovi, identičnoj metodologiji,oni ne čine integralini deo ni sa jednim dru­gim računovoclstveninl sistemom

:-l) U sadašnjim uslovima se može govoriti samo o integrisanju pIva četil i sistema, dok se preostali mogu obraditi kroz razne oblike dopunskih tabela U nastavku se razmatraju problemi integrisanja navedena četiri sistema \

9) Tri pieliminarne verzije su: .. A System of National Accounts (Prnposals for the Revision of SNA, 1952«), E/ON, 3/320, 9, February, 1965, Statistical Coomission, Thirteenth Session; ~)oProposals for Revising the SNA 1952; June 1966<., E/CN. 3/345, 28 June 1966, Statistical Commission, Fourteenth Session;; »Proposals for the Revision of the SNA, 1952; August 1967 ... , E/CN. 3/356, 14 August 1967, Statistical Commission, FHteenth Session, Finalna verzija: ,'"A System of National Accounts,. United Nations, Stu­dies and Methods, Series, F, No 2, Rev" 3, New YOI'k, 1968

10) Videti na pl"imel: ,.Plivledni bilans Jugoslavije 1952-1962 .. , studije, ana­lize i prikazi bI- 19, Ibid, br, 29; Ibid br, 39; Ibid br 54

II) Videti: Centar za ekonomski r-azvoj grada Zagreba: '·Društveni mčuni grada Zagreba za 1968«, 1970

119

· Sve ovo govori da se kod nas, posebno Ll poslednje vreme, dosta radI na razvatu ~. usavršava,Juju pojedinih delova ekonomskog raČll~ novodstva N~J~'ecI deo toga posla je :obavljen u institucijama naše zvanlcne statIstIke, Ovakav tok stvari sa jedne strane ohrabruje ali sa. d,I:uge stra~l.e naW)\Ieštava jednu neželjenu situaciju, Naime, do-9ađap poslednJlh godIna u ovom dOTI1CnU ostavljaju utisak da je sve st~ ..lc. uracieno, urađeno bez dovoljno sinhronizacijc, II osnovi stihij~ s 1(1 , Konstatovan razvoj pojedinih računovodstvenih sistema odvijao se nezavisno jedna od drugog tj, Inesinhrclni-zovano U skladu s onim šVo je rečeno ovakav tok događaj ne 1110Že da zna6i ohrabrenje. Očja­Iedno je da put ka izgradnji integrJsanog sistema ekonomsko" računovod­stva vodi preko neophodnosti revizije svakog od postojeĆih njegovih delova, Kako je svaka revizija vrIo ozbiljna, rnOlTi1c:tlno je da se na tom polju nije ništa značajnije preduzeh Izlaz se obično, u takvim situa­cijama, mainzi li zadržavanju status quo-a, što znači da se postojeći sistcnli zadrže u ncpronlenjenon1 stanju, a novi, koji li Ineđurvremenu :nastaju, razvijaju sanl'ostalno, bez obaveza da se pr:ilagode potrebama integIisanog sistenla (jer naravno takav i ne po'Stoji\ Ov.o je naTavno izrazilo kratkoročno posmatranje problema, Kako pardjalrri 'računo­vodstveni sistemi ne mogu dugoročno zadovolji,ti potrebe za statistič­kiIn podacima o tokovinla privredne aktivnosti, to će se potreba Irevi­zije svih sistema neminovr~o nametnuti" A što se duže ala to čeka to se više kumuli-raju problem:i, izraela integ:risanog sistema se otežava, a revizija svih sisteina čini sve ,kOlnplikova!niji:nl POSlOITI" Davati sa­vete kako je trebalo da se Iadi sada je isuviše kaSino, Ali nije kasno da se iz nastale situacije i,zvuku neke pouke. P'lva bi svakako bila II tome da ubuduće li radu na ovim problemin1a treba znatno \lIiše angažovati naukuY) \Bez obzira na sposobnost ljudi ,iz zvanične statis­tike, rad na teoretskom i metodolaškom usavršavanju pojedinih raču­novodstvenih sistema nije moguće sprovesti samo njIhovim angažo­vanjem, Samo stalna saradnja nauke i organa zvanične statistike lnože da bude garancija uspeštnog napretka, A takve saradnje u nas je do sada bilo sasvnm malo, a i kad je bilo saradnje ona je bila neorga­nizovana (u poslednJih deset godina u 'Organizaciji Naučne sekcije Saveza ekollOlnista Jugoslavije bio je organizovan samo jedan sas­tanak posvećen problemu razvoja ekonumskog računovodstva.") I dru­ga, pd angažovanju na \lsavršavanju postojećih 'računovodstvenih si,s~ teIna kao prvu i osnovnu .orijentaciju treba zauzeti stav da će 'Svaki od njih kad-tad biti deo integnisanog sistema ekonomskog računovod­Slva. Ovakav stav ureba još 'odlučnije zauzeti kada se pristupa radu na formiranju .računovodstvenog sistema koji lU pralcsi još ne postoji ili nije ušao 'll redovnu praksu (što će kod nas biti sLučaj sa bilansom nacionalnog bogatstva) U našoj zemlji je unekoliko naw'ata dolazilo do modifikacije u postojećim računovodstvenim sistemima (kod 1'a-

120

12) Autor ovog teksta nema potpuno precizan pregled objavljenih knjiga iz ove oblasti Na osnovu onoga čime raspolaže gotovo da je nemoguće reći da se za poslednjih deset godina nije pojavilo više od pet knjiga Ovakva tvrdnja, međutim, sasvim stoji ako iz obračuna isključe uni­verzitetski uđbenici ( sa motivacijom da se tu ne radi o naučnim ist~ raživanjima, nego o izradi materijala iz kojih bi studenti savladali jed­nu materiju)

j;;) Otganizovan maja 1972 godine uMiločem

čuna raspodcle društvenog proizvoda, tabela 111cčtusek}orskil: od~osa, a i kod računa novčanih tukO\I(1 .Ali se to svelo na nuzna pnl3.goctava~ nja naslalin1 insNtucionalnim pron1enan1a ~i, ~l )edn~~H:~. navralu to nIje iskorišćeno da se prislupi njiho\!oj d~tal.l~llJ~J reV~7JIJI~ l:a ?,snovu čeaa bi se kasnije znalno olakšalo formu'Cln,Je lnlegnsanog sl~ten1a: Ol~ravdanje postoji u činjenici da integdsani sislcnl nij~ p"ostaJao,. nl u najn1uglovitijoj vizijL No, lo ll10že ,da b:lde sa~~o deiInllC,n? oplay~ danje, jer se dosta dobro zna koji su lo na)kruPllljl problemr slo stole na putu fOrl11ilanja integdsanog sisten1a"1'!) POl":71 tog~" II InstItutu Je ul ađena studija koja je bila zamišljena da P?sluzr kao Jedna od osnova za Taznl~l,ra~nje vrlo komplel~snog pl'obl:n~la. l::~"a:l: lnteg.n'sano~. slsten~.~ ekonomskog računovodstva. b) Ona u sus.tlnI CInI Je,~an, Ilustrativan ~~l­mer integrisanog sistema za ,našu zemlJU. Iako r.'rJe u11ala pr~l~nzrJu niti da vrši sva pit3:nia II veZI- sa InLcgnsanJen1, 111tl l?ak da p~,taze ~a je to jediini nač~n ,?a s~ cl? tal~vos sistema dođe, 'ona Ipak nudI ceo nIZ vrlo interesantnIh II kOrIsnIh resen.Ja,

U sadaŠ'11jenl n10111cntu nije ,realno oče~dvati da u dogledno v:'e~ me počne rad na forn11ranju integrisanog Slst~nlu ekonOl~~skog [~::u~ llOV1odstva, pa shodno lome nenla izgle~a da ce JugoslavIja u bhz~J budućnosli takvim sistcInon1 raspolagatI Zbog, toga se l,l na~tavl,:"u

oa dela studiie razraciuje jedinstven sistelTI bliansa za . .ISkaZIVanje ~la;ova, i t.o II sl11islu jednobrazne statističko-dokulnentaclO·n~. ~SIl1?.ve za potrebe planiranj2., Pri lOlll se reperku,tuju ~lve relc\'antnc cI~Jcnl~c Prvo, i do sada je za potrebe :svakog sre~.lnorocnog plana .lrazyoJa pr~~pM lenluna posebna statističko~doklllnenlaclona os.no:r~" U r~n:m per,~.oM dima ona je bila različitog obinl~ i. obu.hvata, ah .?IJ~. kontln.~llran.~ plOM dukovana da bi služila 'i, za pl'accnJe njegove r.ahzacI,lc., I drugo, .u I~Z·. radi ovog specifičnog in[orn1aciunug sister:1a,?1 u ,ln~ksm1D:l.n0 I110gUCOJ merO lrebalo koristili već postojeće stalrSlrck~ 'mlormacrje, odnosno info:macionc sis leme zl'anič,ne statistike (dao br ;;e rzbegl,? dalje mul­tiplikovanje sl'ičnih informacija, smanjili twskOVl pnkuplJaJlJ'; 1 obr,a­de podataka i slično). Znači ,sistem jedll1~:venrh brlansa (lacuna) z~ iskazivanje planova sc zarnišlja kao specIfI.cna fOrI11a. ad !10C lnte~tl~ sanja poslojećih ,st~tističl~0~i.nfor111,:cio:r:.ih slsten1a'16 p11l1.~~odena a p.otre~_ balTla priprenlal1,Ja l pracenJa realIZaCIje planova. ! NJe~ova c:=,zIstl l1 cja se čini opravdainom sve do momenta dok zen:lpr:e bude la.spo a­~'lla adel"valnin1 integrisaninl sislC1110111 ckono:msklh laCUl1a, leao l zbog ćinje~ice \. da Jugosla'V~ja mora raspolagati je(b:~ob.razn~n:" dokumen~ taci onom osnovom, pnlagođnom potrebama plamranJa ul,olrl,o se plan ski instrumenlmijum želi učinili efikasnijim,

_~:',"~'.+' 't;.,"" "~,i"' .-;: :-. " . '., - '

45 Globalni okvir sistema jedinstvenih bilansa

Razrada konzislentnog sistema bilansa za iskazivanje plan0.va 1110Že jedino da se zasniva na ekOn0111Skinl računima, odnosno na ln~

----;;)-0 tome dosta detaljno govOI'i dr Gl'dić u svojoj knjizi Videti: df G. " Grdić, op cit., pp 203-~27

b) 13 Hovlat et al opus CIt , ~ Itl) Sistem se sa mnogo više detalja razrađuje u studij.i: O. Kovač, ~~, Madz.ar,

Z Popcw: ~'-Bi1ansno iskazivanje planova~~J Institut ekonomskih nauka. Beoglad, 1978.

121

r tegrisanOll1 sistemu ekonomskog lačunovodstva. Jer, intcgrisani sistem pruža konzistentne i mc(tusobno povezane informacije o svitu relevan~ tnim aspektima formilanja,lasp<,>dele i preraspodele društvenog pro­Izvoda (realnIm tokoVIma, hnanslJskl111 tokovima, strukturninl 111cđu­zavisnosUmn i priIastu nacionalnog bogatstva) Na taj način se eko~ Danlski ili clr~lštveni računi mogu faktički smatrati jedinom pogodnom o~movom. za. tormulisa,nje c:kvil:nih ili polaznih elemenata sistenla je­dInstvenIh bIlan sa za IskaZIVanje planova, kao i za njihovu dalju raz­radu II operativan sistenl računa i bilansa.

Jugoslavija ne raspolaže intcgrisanirn sistenl0111 ekonomskih ra­čur:a l\1{~(1utim, naši računi društvenog proizvoda (privredni bilansi kOJe radi SlS) i bogate dopunske tabele, koje se uz njih publikuju, mogu da se rskoriste kao polazni element (blok) u formulisanju sistema jedinstvenih bilansa, Dalje, računi finansijskih tokova (novčanih toko­va koje radi NBJ) poseduju uglavnom sve potrebne analitičke elemente za praćenje finansijskih transakcija putem kojih se finansira privred­na aktrvnost. Treće, naše mec1usektorske tabele (koje radi SZ S) su sas­vim, pogodan instrument za utvrđivanje međuzavisnosti privrednih subjekata. Cetvrto, naša slatistika stanovništva, zaposlenosti i obra~ zovanja (koje radi SlS) zadovoljava većinu zahteva planiranja, I na kraju, postojeća iskustva i teorijsko-metodološka rešenja u obradi ma­terijalnih bilansa kod nas su dovoljna za razradu jednog sistema ovih računa koji bi se koristili za svrhe iskazivanja planova,

Znači iako naša zemlja ne poseduje integl'isani sisten1 društvev nog r~čunovodstva, na osnovu postojećih parcijalnih i nedovoljno po­vezamh delova ekonomskog računovodstva, moo-uće je prići formulisa­~ljU j~clinstver:og sist~ma bilan~a za iskaziv~nj~ planova" Nepostojanje IntegIlsanog slsten1a ce stvaratI znatne poteskoce u radu, a ceo sistem jedinstvenih bilansa neće posedovati stepen konzistentnosti Ieoji bi bio poželjan

Polazeći od datih elemenata sistem jedinstvenih bilansa bi mo. gao da inla sledeću strukturu:

L Računi fornliranja i raspoclele društvenog proizvoda, 2 Računi finansijskih tokova, 3 Međusektorske tabele, 4, Materijalni bilansi, 5 Računi stanovnišL va, zaposlenosti kadrova, 6 Dopunske tabele

računi proizvodnje, računi investicija, računi ekonomskih odnosa sa inostranstvom, računi lične, zajedničke i opšte potrošnje, računi budžeta DPZ, računi sredstava SIl, računi ži \'0 Lnog standarda,

Kao što se može videti struktura sistema u značajnoj meri podseća na strukturu integriranog sistema ekonomskog računovodstva, što je i normalno jel oba sistema su podređena istim potrebama, Unastavleu se daje idejna razrada sistema jedinstvenih bilansa, odnosno prikaz sisten1a u njegovim osnovnim elementima.

122

·l5J Računi [ormilanja i Hlspodele društvenog proizvoda

Računi formiranja i raspodcle društvcnog ploizvoda ili priv· l edni bih:u1ši su osnovni ili polazni e1cnlcnt u svakonl n~odcrn~:)Jll s~ste: n1U cvidentiranja transakcija II okvirima privr~cln~ aktIvn?stl. RaC~111 društvenog proizvoda su zasnovani na eVldcn~lranJ,u 1'8al111h (tc.kucl,h) tl ansakcija privrednih subjekata, a II njinla .JC pnkaza~o" [orI111ranJc, raspodela i preraspodel~ društycr~o,~ pr~iz:;uda (bruto ~l~ ust~cn?g pr~: izvoda), Polazeći od drustveno-pohlIcke I Sistemom d~k ll1Sl!,ucI<,>naln~ strukture našeg društva i privrede u InćunI.ma d~"ustvenog prolzvo~la se razlikuje sledećih šest globalnih institucIOnalnrh .sektora: l. pllV· redne radne organizacije, 2. neprivredne radne organIzacIJc'.,3 .. stanov­ništvo, 4 .. društvena znjcunica, 5~ inostranstvo, 6 akUlnulacl}a.

Svaki ovako globalno definisan sektor .lt; u stv~ri skup, veliJ,<,>g broja privrednih subjekata, ,koji u sebi sadrzr d<,>vl.)ljan bro,j s,l~cnrl: kaHlkteristika na osnovu kOJIh se l 1110gU gl :lPls~tl u posebne sektore (sa izuzetko111 akunlulacije, koja nl0ra da fIguIlse k~o sektor ugl~v­nonl zbog uvažavanja pl:incipa 1~ČllI10vodstvenc tebnlk~) U tak;'lm okolnostinlaje normalno da svaki sektor bude zastupljen sa po Jed­nim' računonl ili bilansonl u šenli raćuna društv:nog prolzvc:da. Gotovo je nepotrebno pon~vo podv!ačiti da računi drus~ver:og, prorz":oda tre~a da čine jedan konZIstentan l ~t.nutar ~ebe zatvoI~n SIStcl;l l~c~Ula., ~a~~ da se svaka (grupa) transakCIja u brlo kom meun,u pOjavljUje JOS JC' danput u nekom drugolll računu ali na SUplotnoJ stranI, naravno, II

odnosu na prethodni.

1. Račun (bilans) privrednih radnih organizacija .ovaj ,:ačun je osnovni II sistcnlU računa dllIštvenog ploiz\oda U nJ.enlu .lC, pr~ka:. zano fOlmilanje i upotreba (raspodela) društvenog prOIzvoda, t: Je I klasifikacija (glUpisanje) transakcija tome podleđena G!llp:sanje tra­nsakcija na levoj i desnoj strani računa bl tr~ebalo da o:trzava SIS tc­nlon1 date parametre raspoclele i upotr~be ~hus"tvel1og prOIzvoda, a ~,a u isto Vlenle odgovara potrebaJna planIranJa (st<? z.nacI da ono I?ola biti rnaksinlalno invarijantno u odnosu na. I1l?guce l,Zl11enC m~hanlzma poreskog sistcnla ili obračun~. dohotk~~, Dlktuan? t.lm zahtevl~la leva strana računa treba da sadIzl neto hene dohotke l ~ruga ~hcna d.a­vanja, sredstva za prošh:enje .tnate:'ij,alne ?s~~ve. ':. ~n~recl:l~h ra.~~lh organizacija, sredstava kOJa se ,IzdvaJaJU za ~a.ledn~c!\.~ l ?ps~te 'pOtl~~~ (doprinosi iz ličnih do',od~ka, IZ, dohotb" dnektm r I.nd[~ektm p'?rcz: i druga slična davanJa drustvenoJ Za]eclnl~l), am~~H tIzaCIJU l. rnate.llJaln~ troškove, U agregatnOl1l obliku ovde se lska~uJe c:stvar enI nacl~nalnl dohodak, društveni proizvod i bruto d,:,štvel1l ,prOl~"vod" De~na stran: računa treba da sadrži 111aterijalni deo hč~e, zaJed~llcke : opste p?tros~ nje bruto investicije u osnovne i obrtne fondove, ,IZVOZ r uvo~ pnv:'ed­nih' radnih organizacija (ili samo dinarski saldo IZ poslovanja sa mo­stlanstvom), te mater ijalne troškove,

Pored navedenog, a kod stavki gde je to značajno, nlora se raz­likovati društveni i p~ivatni sektor privrede (zbog njihove bit;;ro I.az­ličite funkcije, kao i zbog različitog tretmana Ll procesu plal1lranja).

123

r

2. Račun (bilans) neprivI'ednih radnih :organizacija. U ovom slu­enjU se nalazimo pted jednim od dva krupna ptoblema (drugi je bi­lans društvene zajednice, odnosno bilans opšte i zajedničke pottošnje) Ustavom i Zakon,oB1 u uc!rL:žen0I11 radu nepIivredne radne olganizacije su II 5V0111 radu l puslovanju (obračun dohotka) sasvim izjednačene sa privredninl radnim ol'ganizacijan1<l U isto vrC1118 je osnivanjen1 SIZ~a i reorganizacijo111 budžeta regulisana finansiranje zajedničke i opšte potrošnje u skladu sa rešcnji1l1a koja proističu iz našeg društveno-po­litičkog sistema r to na taj način što je striktno razdvojeno tekuće poslovanje i finansiranje organa DPZ, SIZ i fondova (njihova aktiv­n,?st kao ~adnih zaj~dnica u smislu isplate ličnih dohodaka, doprinosa t tzdvajanJ~ zn v.'astlte for:d01!e) '.'d njiho:,og funkcionalnog poslovanja (gd~ se Olll JavljaJu kao ll1stltuCljC udruzenog rada i obavljanju fun­kClJu organa kroz kale se vrši slobodna lUZlTIena rada, ili kao insti­tucije i organi države i u suštini vrše prcraspodclu društvenog proiz­voda - budžetska funkcija, kreditiranje i subvencioniranje). Na isti način. treba P?stupiti i. u ~.ašcnl slučaju, tako da bi se II računu nepri­vred~th radmh orgamzaclJa obuhvatilo tekuće poslovanje celokupne nepnvrednc sfere, U tOln slučaju u ovon1 računu neće figurisati, reci. 1110, st~vka regr:~i i intel vencije II privredi, jer privreda ne dobija regtes t subvencIje od neprincdnih radnih otganizacija, nego od or. gana društvene zajednice (a nepri vredne organizacije su sarno stručne službe koje obavljaju neophodne administrativne funkcije).

Ovako izmcnjcn račun (bilans) neprivrednih delatnosti podrazu. Dleva da II okviru sistema računa formiranja i raspodele društvenoG proizvoda postoji poseban račun društvene zajednice. Pored to aa št~ ovak? rešenje verno odražava institucionalnu strukturu naše prhrr-ede, on? .l~ ne~phod~.o ~ kod povezivanja računa društvenog proizvoda sa raCllnInla hnansljsl(lh tokova,

Na gornji način fonl1ldisan račun neprivlednih ladnih orGani­zacija na svojoj levoj strani treba da sadrži neto !ične dohotke i d;ugo davanje stanovnišlvu koja imaju karakter ličnih primanja sredstava za proširenje I11aterijalne osnove neprivrednih radnih o;'ganizacija, stedstva koja se izdvajaju za zajedničke i opšte potrebe (doprinosi i porezI), te amortizacija neprivrednih tadnih organizacija. Na desnoj stram računa tleba_ da figurišu sIcdeće pozicije: lična potrošnja nema­ter i1alna, te nematerijalni dco zajedničkc i opšte potrošnje.

30 Račun (bilans) stanovništva. Racli se o standardnom računu koji sadrži primanja i izdavanja stanovništva. Leva strana sadrži !ič­nu potrošnju materijalnu i nematerijalnu (izdatke za neproizvodne us­luge), tzdatke na porezc, takse, članarine i slično, transferna davanja inostranstvu, i štednju slanovništva. Desna strana sadrži !ične dohotke i dr uga lična priman ja iz privrede i neprivrede, pr imljene transfere od ?lr;štvc:ne zajednice i druga jednostrana primanja (socijalno osigu­~'anje t zasttta, kamat~, sttpendije i slično), te transferna primanja iz lnostranstva~

Ovde je, kao što se vidi, obuhvaćeno stanovništvo (domaćinstva) isključivo kao potrošačke jedinice

124

4. Račun (bilans) društvene zajednice. tJ naSt111 zvaničnim raču­niIna društvenocr proizvoda (privredni bilan si) umesto ovog računa figuriše bilans opšte i zajedničke potrošnje, čija i l~va i desna strana sadlže identične stavke (uglavnom zbog zahteva racunovodstyene teh· nike). U isto vreme transakcije chušLvcne zajed:lice su obuhvacene (par­cijalno) tl okviru neprivrec1nlh delatnosti. Ovakvo te.šcnje ne odgovar~ našiIn institucionalnim uslovinla, Ll nije pogodno 11l za potrebe drus­tvenog planiranja Zbog toga se predlaže ranije objašnieno rešenje obuhva la nepriv'rcdnih radnih organizacija II poseb~onl raču~u, ,!o na~ ravno podraZUTI1CVa l>pojaVu«( novog sektora - clrustvena zal:clnlc~~ sa posebnim osnovnim računom (bilansom),. Sa clrug.c stran~, racun hene: zajedničke i opšte potrošnje bi sc takođe obra:1tva?, ah kao dodatpr račun (bilans), gde bi sc detaljno dekompcc'lOvah OVt agregatt po pOJe­dinačninl stavkama,

U okviru ovako postavI jenog računa (bilansa) društvene zajed­nice bi sc obuhvatala celokuI:,na aktivnost organa i institucija naše društvene zajednice u njihovoj funkciji nreraspodele nacionaln.og d?~ hotka U računu bi na desnoj strani bib registrovana sva prImanJa društvene zajednice u vidu doprinosa, poreza, .carina ~ sličnih. izvora ocI privrednih radnih organiz,acija, .~epd:'re~lnl~l radnIh _ organIzacIJa: od stanovništva, kao i transfera pllmanla IZ Inostranstva, Na leVOJ strani računa (bilansa) bi sc registrovab sva od1ivanja sredstava ko~ jima se, putem društvene zajednice, vrši finansiranje zajedničke i opš~e potrošnje, zatiIll transferna davan ja stn'lovnišlvu i. transfern~ d~va~.J~ inostranstvu. Pored loga na ovoi stran! računa bl morala flgunsalI l

stavka subvenciie prb7redi, a višak društvene zajednice bi bio ~'.ezi: duaIna stavka (kOTa će se kasnile pojaviti na računu akumulaCIJe 1

računiIlla finansi jskih tokova) Iskazivanjem subvencija privredi na levo,] ~trani .rač~na zai~d.

nicc 7.ahteva sc da se ista stavka pojavi i na levol stranI racuna pInT•

lednih radnih organizacija ali kao odbitna stavka Ovakav tretnlan suhvencija ptivre;li .ie raČu;,0vodstveno i l11?toC!ološki kor~ktano a!i će zahtevati precizno obuhvatanie nekih drugIh komponentI na racl1!:u radnih organizacija. Treba priIlletiti da S~l kod ~as do sa.da :.ubvenCl.le ree:istrovane samo na računu neprivrednih radnIh org:anlzacl1a, a pre: birale su sc S:l doprinosima privrednih radnih organizacija društveno l zajednici.

5. Rač'ill (bilans) inostrl$1stva. Ovaj 'raČlm je standardni sas­tavni deo svih sistenl0 računa formiranja i raspodele društvenog. pro· izvoda On beleži ekonomskc transakcije svih ostalih sektom naclOnal­ne ekon01nije sa inostI anstvom, kao i saldo tog poslovanja i neto za-duženje ili investiranje u inostranstvu . . .

Na levoj strani ovog računa .bel~~e se IZVOZ robe. I us!uga pnv~ rednih ineprivrednih tadnih orgamzaclJa, tra~sf~rna 1?rtman]a stanov­ništva i zajednice iz inostranstva i neto ~aduzenJa t; lnostranst.vu, Na desnoj strani se beleže plaćanja za robu l usluge kOJe: uvoze pnY"redn~ i neprhrrednc radne organizaciie i tlan:~erna ~avanl~ stanovnIst~a. ] zajednice inostranstvu. Sve. ove traJ:sal~:l.lC beleze .sve l na odg?ymaJl1-ćim stranama računa lucinlh orgaDlzaclla, stanoVDIstva (don1aC1l1stva), zajednice i akumulacije,

125

I

Ovaj lačun 1l.?lalivI1o iscrpno prikazuje tekuće transakcije i ln:lIls[ere izmeclu zenlIje i inostranstva! što nije slučaj sa kapitalnin1 transakcijama, odnosno finnnsijskim obračunon1 sa inostl'anstv0111, Bruto priliv i odIhr po vrstama transakcija ne prikazuje se, već se 5an10 neto zadužt:nje u inostranstvu vezuie sa računanl akunlulacije. Biće potrebno da sc dopunskom tabelom obezbede podaci za plani~ ranje i praćenje realizacije finansijskih transakcija sa inostranstvonl

6. Račun (bilans) akumulacije. Def>n,isanje ovog računa, u zat~ varenom i konzistenlnonl sistCI11U lačuna, je stvar čiste računovod­stvene tehnike. Naime! u njenlu se javljaju stavke koje su ranije već ponlcllutc II drugim računitna (bilansinla) Desna strana računa saN drži izdvajanja pojedinih scktora za akumulaciju (izdvajanja za pro~ širenje materijalne osnove rada privrednih i neprivrednih radnih or~ ganizacija), zatinl štednju stanovništva! višak sa računa društvene za­jednice i neto zadužcnje II inostranstvu. Leva strana računa sadrži bruto fiksne privrcdne i neprivredne investicije i povećanje zaliha, odnusno bruto investicije rcalizovane u toku godine,

45.L Računi finansijskih tokova

Računi finansijskih tokova su druga bitna karika u razvijanju jedinstvenog sistema bilansa za potrebe planiranja privrednog raz­voja,

Za potrebe finansijskog planiranja, kao i za analizu ostvarivanja planova, osnovno ol"uc1e su računi finansijskih tokova ili računi nov­čanih tokova. Ove račuhe kod nas već duže vrenlcna izrađuje NEl, Iste račune radi i SZS, ali na osnovu druge teorijske i koncepcijske osnove tako ela nisu pogodni za planske potrebe. Finansijski računi NB] su moderno komponovani i Ll suštini prilagoćieni potrebama ka~ ko finansijske analize tako i finansijskog planiranja, U okviru je­dinstvenog sistema bilansa bi zbog toga trebalo koristiti ove račune, uz edrcc1cna (mala) prilagoc1avanja klasifikacije sektora. Klasifikacija transakcija, koja sc II lačuninla NEJ koristi, je sasvim adekvatna planskim zahtevima Osnovni problem efikasne upotrebe finansijskih računa NET se u stvar'i svodi na njihovo povezivanje sa računima dru~ štvenog ploizvoda. Ovo povezivanje sc relativno lako nl0že obezbediti ako se klasifikacija sektora Ll računima NBI uskladi sa sektorima računa društvenog pi-'oizvoda, te ako se u njima nešto detaljnije Iaz~ rade tekuće (realne) transakoijeY)

U pogledu klasifikacije sckotra, u računima NBI, bi trebalo striktno razgraničiti privredne i neprivrcdne radne organizacije. Za~ tim! sektor satnovnišlva bi trebalo svcsti na njegovu potrošačku konl~ ponentu, a svu poslovnu aktivnost stanovništva (privatni sektor pri­vlede) obuhvatiti u akvilU privI ede Ovako preurećieni finansijski ra~ čuni NB] bi se mogli koristiti kao izvanredno koristan instrument u planiranju.

126

!7) Sve ovo je već urađeno u jednom tanijem radu: D" DimitIijević, Z. Popov: "Sistem finansiskih InČuna za jugos!ovens!w privredu« Institut ekonom-­skih nauka, Beoglad, 1972

UHoćlcnjCl11 nešlu HlzlaLienije klasi1ikacij',; tekućih transak~lja .u račune finaI;~ijskih tokova NBJ onlogućujenlo diI?,ktno _ pOVeZI,\~anJc računa društvenog proiz:,oda i .ovih r~čLln.a ~,tckU~ll~. tra~ls~kcIJa~la bi sc obuhvatili osonVl1l tokOVI fOI mrr anja, l "spodele I y~ el aspodele društvenog proizvoda, tc [ik~irali, izvori. štcdnj~ pOJe~dll1lh sektor~: Preko inveslicionih transakCIja racl:ll1,: !ll1anslsldh to1-.o:a. se .. dola~l do finansiskoC! viška ili manjka pOjcdll1lh sekwra, da bl sc kroz ft~ nansiske tlanšakcije dobile informacije kakt? Je hnanslT,:na »proiz­vodnja<t društvenog proizvoda i privredna aktivnost u celinI

Na ovakav način [OrIl11tlisani računi finansiskih tokova bi ima­li sledeću sektorsku klasifikaciju:

radne olrranizaci.j·e U privredi, '" a) društveni sektor,

b) individualni sektor,

2, radne organizacije uneprivredi,

3, stanovništvo,

4 budžeti i SIZ, a) federacije, b) ostalih DPZ,

5. fondovi za kreditiranje, a) federacije, b) ostalih DPZ,

6 banke, a) nar odne banke, b) poslovne banke,

'7 osiguranje i ostale finansiske ustanove,

8 inostranstvo. Klasifikaci ja transakci ja tl eb~\ da l azlikuje tekL~će, investici~

one i finansiske tlansakcije, te stanje fInanslske pas.l.ve 1 aktive Tekuće transakcije ćc nužno biti kondenzoval11Je od istih u ra~

čunilna društvenog proizvoda, ali ipak .dovolJno lazrađel~e,,: da se uo.če osnovni tokovi fonl1iran ja, raspodele 1 pre~'~lspodele dl u~vtvenc:~ P}'D: izvoda Takva klasifikacija tekućih tra.nsakclJa. moya s~dl~avatL lr~:de dohotke doprinose i poreze dluštvenoJ zaj,edl1lcI" (lzdvaJa';Ja za. zaJe: ničku i 'opštu potrošnju), ličnu, zajedničku lOPStU potloSn]U, IZVOZ I uvoz investicije i štednju pojedinih sektora. . .. . ."

, U okviru investicionih transakcija se detal]l1lJe prrkazuJe st~d~ nja svih sektora i investicija. Ovde treba iska~ati i neke druge oblrk: direktnOG investiranja ili transfer-nog prehvan.la sredstava za potrebe

'" . investicione aktivnostI. " d. b . . .:1

Narodna banka Jugoslavije već dugo raspolaze,. o rD .laz~ece­nom klasifikacijom finansiskih transakcija i trans~kcIJa. starlJa . fll1an~ siske pasive i aktive, Nema potrebe da sc ova klaSIfIkaCiJa menja,

127

4.5"3. Međusektorske tabele

Planiranje po samoj svojoj prirodi treba celovito da obuhvati sve faze procesa društvene repI"odukcijc, pa je lneđusektolska tabela nezaobilazni deo kompletnog i konzistentnog sistema planskih bilansa" U nleđusektorskinl tabelanla obuhvaćene su proizvodnja, raznlcna, raspodela i potrošnja. Informacije o ukupnoj proizvodnji dobijaju se za svaki sektor kao zbirovi odgovarajućih kolona, odnosno vrstao Repw rodukciono polje tabele daje informacije o tokovima razmene, doduše na odrcc1enolll nivou agregiranosti, tj o razmeni na nivou i iznleclu, ali ne i unutar, pojedinih sektora_ Vektori finalne tražnje odražavaju alokaciju društvenog proizvoda (i, eventualno, finalnog uvoza) na razne kategorije upotrebe, pa tako predstavljaju analitički instrument za obuhvatanje potrošnje Najzad, donji kvadrant tabele daje sliku tokova Iaspodele i za svaki sektor prikazuje strukturu društvenoa proizvoda prenla različitim ko;nponentmna dohotka na koji se on raz~ laže po jednoj od svojih definicija. Tri segmenta međusektorske ta­bele odpovaraju, da.1de, trinla fazama procesa društvene reprodukcije­razmem, raspodeli r porošnji, dok tabela kao celina informiše o četvr­toj, najvažnijoj fazi - proizvodnjL

NapOl edo sa standardnom međusektOl skom tabelom domaćih tokova sistematski bi se procenjivala i koristila i uvozna meciusektor­ska tabela Usaglašenost meclusektorskih odnosa Ulože se postići sa­nlO ako se II obzir uZinu i uvezeni utrošci Ta tabela ie neophodna i za sagledavanje tehnološkog nivoa u privredi, budući da sc tek na oSw novu infornlaciia o ukupninl utlošcima mogu odrediti tehnički kocw ficijentL Kako je uvoz, u celini gledano, ,Tlo deficitaran utrošak i kako on to. postaje sve više i više sa prociubljivanjelTI strukturnih ne~ usklađenostI II privredi, saznanja o alokaciji uvoza koja daje ova ta­bela od posebnog su značaja za tekuću ckono!TIsku politiku,. Sa razw vojnog"'stmlo\'išta korisni su rezultati koji sc na osnovu nje n10 U U do­biti .. u vezi sa idcntifikovcmjem društveno racionalnih pravaca ~upsti­tucIje uvoza,

U ovoj fazi trebalo bi koristiti i dalje usavršavati postojeći sis­lenl tabela, sa perspektivom povećanja tog broja Treba nastaviti sa prOCCn0111 tih tabela iz godine u godinu,. Saznanja i iskustva koja Sll

s tinl II vezi stečena od velike su koristi upravo s obzirom na rlajno­viju orijentaciju da sc bitno povećava stepen konzistentnosti samoup­ravnog planiranja,

Samo se po sebi razume da bi sc! kao i do sada, na osnovu tabela 111ec1usektorskih odnosa izračunavale standardne Illatrice tehw ničkih koeficijenata i matrice koeficijenata koji mere ukupne (sektor­ske) utroške po jedinici finalne potrošnje u svim sektorima. Pomoću njih bi se na uobičajeni način mogla testirati konzistentnost različitih varijanti plana na nivou privrede kao celine,

Računi društvenog proizvoda, računi finansiskih tokova i među­sektorske tabele su tri specifična računovodstvena sistt'!ma evidencije kOJr se rade za zemljU u eelini.. Do sada je bilo više pokušaja da se ovi sistemi razbiju na niže teritorijalne jedinice, ali bez znača jnijih konkretnih rezultata, Sa čisto teorijskog stanovišta nema nikakvih problema da se to uradi.. Međutim, kod konkretnog rada iskrsavaju

128

mnoQobrojni metudološki i praktični problc111i, za čije rešavanje do sada .... nisu naciene pl ihvatljive solucije Ti se problenli mogu saželo o\-al\.o prikazali Prvi je problem infornlacija, jer sa regionalnim raz~ bijanjem agregatnih tokova broj potrebnih informacija se teorijski f.!Icdano, povećava II ogrol11I1oj srazmeri (primer: ako se prati 5 tran~ ~akcija za 5 sektora onda je teorijski maksimalan broj potrebnih in­formacija 25; ako sc isti broj transakcija za isti broj sektora istovre­meno prati za 8 regiona onda jc teorijski maksitn~la.n broj po.t~'ebnih informacija 1600) Ovo naravno pod uslovom da zelImo stvorrtr kon­zistentan siSlC1l1 regionalnog računovodstva, gde bi total za svaku po­smatranu transakciju po svinl regionima bio istovetan sa istim tran­sankcijama za zemlju u celini. Drugo, pojedine agregatne veličine, koje inlaiu određeni smisao za zenl1jll Ll celini, ne Inogu imati isti Slllisao kada se pokušaju razbiti na niŽe teritorijalne jedinice (primer, nacio­nalni dohodak 'zenlije razbijen na regione, za svaki region znači do­maći proizvod - ukoliko se zadržimo na našoj sadašnjoj terminolo­giji), Treće, neke agregatne veličnie nije za sada ni te.orijski ITIO!?UĆe na statistički čist način razbiti po regionima (razlog, Između regIona bilo koie zemlje za sada ne postoji sistem evidencije koji bi registro­vao sve 11leđulegionalne transakcije) Četvrto, kada bi svaki region raelio svoje sopstvene l'e~ionalne r~ačl1ne, Im čak ako bi to bilo i po jedinstverl0j metodologiji~ takvi računi se ne bi smeli koristiti za bilo kakve svrhe mecll1redonalnog dogovaranja i sporazunlevanja (razlog, proccnjcni iznosi ob-ima trailsakcije kO~lkr(:tnog repiona sa .ostalim l'egioninlH zc!nl,ie i ostalog sveta, sabranI za s\'c reglone zemlJe dava­li bi neupotrebljive i besmislene velič:ine)

454 Materijalni ili naturalni bilansi

U slučaju materijalnih (naturaInih) bilan sa nalazimo se pred l clativno jednostavnom situacijom Prvo zbog toga što Sll ovi bilansi teorijski i 111ctodološki neutralni D;lgO!. u naš<?,l st.atis~ičkoj pral~si postoji bogato iskustvo u priprclTIi. i lzr-a~l !~,,<:t.tcl"lj::lnll~ bilansa. Tr:ec~, obično nema nekih izrazito krupnIh statlstld.:Jh teskoca ela se OVI bl­lansi priprenlajtL

Sama koncepcija ovih balansa, sa računovodstvenog stanovišta, je takocle relativno fednostavna, Leva strana ~o~ično sa~rži. proi~vod~ nju, snlan.1enje zaliha i uvoza. a desr~a potro.snJu" povecanje z~.hha 1 izvoza OdrećIeni modaliteti ovako datrh stavkI su takođe mogucr (ma­terijalni bilansi se pripremaju II mnogo varijanti po raznim zenlijaula)

Osnovni problem kod materijalnih bilansa se sastoji u tome šIo je njihova konkretna izrada veoma du!? i muk~tl p~n posao, l~oji po pravilu zahteva veonla dobro poznavanje statIstIke l tehnologiJe pro­izvodnje pojedinih proizvoda. To naročito. u sluč~jevima b~da su u pitani u nehomogeni proizvodi, a većina proIzvoda ]e po pra~llu t~kva. Zbog toga se obično u okvilujednog bilansa za konkretm pr,?rzvod prave podbilansi za pojedine homogene" kompon.ente ~o~ .1Jl,?rzvoda (primer, u okviru uglja se posebno iskaZUje kamcnr, mrkr r lrgnrt)

Materijalni bilansi se takocie relativno lako mogu praviti za ni­voe svih teritorijalnih jedinica (od federacije pa do opštine), kao i za

129

sve nivoe proizvodnje (oci OUR do industrijsl.:c grane, grupacije ili privredne oblasti), l'Tmavno nije ni nužno ni celishudno da se lo radi. Jer l što se s1l1anjuje teritorijalna jedinica luatcrijalni bi!ans gubi sIni, sao bilansa, a dobija sve više S111i58.0 računa koji evidentira obinl (koli~ emu proizvodnje). U pogledu tehnoloških nivoa proiz,odnje takoćtc se ovi bilansi II praksi svode nn račune cviclcntiIanja obima proizvod­nje (retko koja grupacija ili OUR koristi tl većenl obinlu S\'oj vlastiti proizvod).

Sledeći problem se svodi na to za koje plOizvode materijalne bilan se treba pripremati. Međutim, na ovo pitanje nije moguće dati sasviln precizan odgovor .. Ipak se 1110l(;1 reći da .lc ove bilanse potI ehno pripremati za eeo niz ključnih proizvoda industrijske proizvodnje (energija, lude, sirovi 111etali, pojedine Inašinc, autolll0bili, traktori, hemijski proizvodi, plOizvodi široke potrošnje) .. Takoc1e i za cco niz proljoprivrenih proizvoda (pšenica, kukuruz, razna mesa iteL) , dok za ostale privredne oblasti, osinl nložda za zanatstvo, izgleda nen18 mogućnosti za izradu 111aterijalnih bilansa Jer, ako se i iskazuje fi~ zički obim njihove proizvodnje, to su tacla pre Ll pitanju ekonomski indikatori nego materi jalni bilansi

45.5 Račlmi (bilansi) stanovništva, zaposlenosti i kadrova

U okviru denl0grafskih statistika naša zemlja raspolaže veonla dobr-onl populacionom statistiko111 (statistikOlTI stanja stanovništva) i vitalnom statistikom (prirodno kretanje stanovništva), :rv1igraciona sta~ tistika faktički ne postoji, kao i statistika porodice i domaćinstva. Naša statistika ladne snage je vrlo solidna, ali se uglnVn0111 ograniča~ va na praćenje stanja, dok jc registrovanje tokovZ!. gotovo potpuno zapostavljeno. Isto o'vo Yaži i za stalistiku ubt a~~ovanja Opšti zakl ju~ čak je sledeći: naše demograFske statis like, kao i statistikc radne sr-la­ge i obrazovanja uglavnom se koncent rišu !la praćenje slanja pojava koje posmatraju Znači mi raspolažemo Vl lu solidnim i rnzračlenim statistikama iz ovih oblasti, ali u klasično111 sfi1isILL Ni jedna od ovih statistika po plavilu nc registruje tokove raznih poja'/Ll Ll populacija~ ma koje obuhvata, Ovu u principu i na određeni naCin ugraničava naš dalji rad na razvijanlu bilansa slanovništ\'a, zaposlenosli. i kadrova,

1. Bilansi ukupnog stanovništva. Kod nas su se do sada pravili pregledi stanja ukupnog stanovništva Ll godinama popisa ili procene za pojedine godine, Ovako dato ukupno slanovništvo je dalje dezagrc­girana po odrečlenim individualnim obeležjima i karakteristikama (sta~ rost, pol, aktivnost, zaniman je, školska sprema i pismenost, itelj po­sebno je iskazano i radno sposobno, kao i aktivno stanovništvo"

Ako se laznlišlja o prolneni ovakve prakse tj ako se ide na pripremu savremenije dokumentacione osnove za potrcbe planiranja, a izgleda da bi na to trebalo ići, on ela jc moguće ela sc pripremaju bi­lansi ukupnog stanovništva. Njihova priprenlu i izrada je komplikova­nija od izrade pregleda, ali je Inoguća na osnovu raspoloživih poda­taka. Bilans ukupnog slanovništva, kao i svaki dru.gi bilans ili račun, ima levu i desnu stranu" Ako se Ll njcnlu iskazuje -sa1110 ukupna st,,~

130

ništvo, unela kvn stl ana bilansa sadrži sledeće stavke: stanovništ \'0

na kra ju prethodne godine, rođene II toku godine i enligracijLl,. Desna strana sadrži: umtJe Ll loku godine, enligraciju Ll toku godine i sta­novništvo krajenl godine Već na prvi pogled je sasvim očito da su analitičke l11ogLlćno~ti upotrebe ovih bilansa n~upol'edivo veće II od~ nosu na st2.ndardnc preglede Prvo, zbog toga što oni već sanli po scbi sadrže loko\T stanoYništvn~ Drugo, u bilanse sc I110Že uneti pra­ćen je svih individualnih obeležja i karakterislika stanovništva, koja su registruvana Ll pregledima stanu\'nišLva Treće, ovakvi bilansi Ll~ kupnog slanovništva su izvanledno pogodan instrU111cnt da sc u njih ugrade osnovni polazni elcmenti za dalje dctaljno praćenje zaposle­nosti, obrazovanja, kadrovskog potencijala i sL Jer, usvajanjem adek­vatnog grupisanja ukupnog stanuvništva, J110guće ie uvek izdvojiti. od­recteni segment ukupnog stano\Tlišlva i detaljno ga pratiti (recinlo izdvojimo stanovništ\ o obuhvnćeno formalnill1 obrazovanjem i prati­IllO tokove učenika iz razreda II razred, slično može biti uracteno i sa zaposlenim stanovnigtvo1l1 kada se prate promene obeležja koja pos­nlatramo: zaposlenost po granama privrede, kvalifikacionoj ili obra­zovnoj strukturi i slično.'")

'Bilans ukupnog stanovništva je n1u~ućc \oditi za sve teri~ol~~ jalne jedinice, ud federacije do opštine Za sve o\'e teritorijalne Jeclr­Ilice je i neophodno raspolagati navedcnim podacima (iako za nivo opštine nije rnoguć'c, a ni POti ebno pripremati Jlosebne tabele za sva ,Jbeležjrt koja su potrebna na nivou republike i federacije)

2. Bilansi radne snage i zaposlenosti. Bilanse radne snage, u smislu posebnog obuhvata radno sposobnog, aktivnog, zaposlc'nog i nczapuslenog st.anovništva je neophodno raditi kuko za federaciju, ta­ko i za l epublike i opštinc U okviru ovog segmenta jedinstvenih bi~ bnsa putI ebna pažnja bi morala biti posvećena pl aćenju zaposlenosti. Naša statistika raspolaže bl ujninl podacin18 o st.anju zaposlenosti II

društvcnOIl1 sektuIll privrede, tako da ne postoje gotovo nikakvi prob~ lemi da se pCllnancntno iZl'uduju računi zaposlenosli Za potrebe po~ jedinih teritorijalnih jedinica o\'e preglede treba radili polazeći od privrednih i ncprhrednih oblasti, grana i glupacija kao prinlarnc ld a­sifikaci,je A kau sekundarne kbsifikaci je bi se koristila sledeća obele­žja (školska sprema, stručnust i kvalifikacija, pol i starost i neka druga već uobičajena obeležja) U ovon1 kontekstu treba naponlcnuti da bi bilo vrlo interesantno vršiti razne klOsklasifikacije posmatranih obeležja (recimo, starost i školska sprema ili kvalifikacija) po pojedi­nim privrednim i neprivrednim sektorima .. Ovakve informacije nl0gu hiti vrlo znnČ'<:ljne za planiranje kadrovskih poll'cba

3. Bilansi (računi) obrazovanja. Obrazovni proces je od izuzetnog značaja kao komponenla dugoročnog procesa razvoja .. Ćak i sa stano~ višta srednjoročnih planoHl laz\'oja je od značaja dn se ulvrdi »pro~ izvodnja« obrazovanog procesa, i to ne samo Ll smislu ponude kvali~ fikovane i visoko kvalifikovane l ad ne snage

Hi) Ova!cvi bilansi su detaljno tazlacleni u: Z Popov: ·-Sistem demografskog računovodstva", Ekonomske studije 10, Institut ekonomskih nauka, Beo­gt nd, l!JlD

l31

l I

r

Naša statistika obrazovanja je vrlo detaljna i vohU11inozna, ali se uglaVn0111 koncentri še na praćenje stanja, Kao takva je relativno nepregledna, tj. teška za upotrebu (nedostaju joj više faze obrade prikupljenih podataka) .. Ipak je ona vrlo dobra i korisna jer dozvol ja-va da se iz n je isfabrikuje mnoštvo vrlo korisnih informacija. . . . Da bi se moglo 'primenjivati .adekvatno planiranje obrazovanja,

tj .. njegovo usmeravanje u pravcu sto potpunijeg zadovoljavanja pot­reba za traženim profilima radne snage, biće potrebno da se' pripre­me i odgovarajući bilansi stanovništva koje se nalazi u procesu obra­zovanja. To je moguće polazeći od ranije predloženih bilansa ukupnog stanovmštva, u okviru kojih bi se sistematski pratili tokovi učenika kroz obrazovni proces .. Polazeći od adekvatne klasifikacije školskog sIstema (gde br se grupIsale škole prema određenim kar akteristikama) moguće je pratiti učeničku populaciju u njenim tokovima iz razreda u razred i između pojedinih klasifikacionih skupina školskog sistema. Na ovaj način je moguće formirati i matrice transformacionih koefi­cijenata (odnos u kome učenici iz recimo jednog razreda »prelaze« u drugi, ili iz jedne skupine škole u drugu). Ovakve matrice su izvan­~edno oručle za dugoročne projekcije »proizvodnje« stručnih kadrova l kadrova uopšte i !llOgU se koristiti na sličan način kao i matrice koeficijenata međusektorskih tabela.

45.6. Dopunski bilansi

L Računi proizvodnje. Proizvodnja, [aspodela i potrošnja društ­venog proizvoda na nivou cele zemlje je detaljno prikazana li računi­ma (bilansima) društvenog proizvoda. U okviru dodatnih računa pro· izvodenje bi trebalo prikazati proizvodnju društvenog proizvoda (i njegovu raspodelu) po regioninla i privredninl oblastima, OTanama i privrednim kompleksima. '"

Da bi se na jedinstven način i po istoj metodologiji iskazivao društveni proizvod (i blllto dlllštveni proizvod) za federaciju, soci­jalističke republike i autonomne por kajine, te opštine, potrebno je de· finisati račun koji bi dao pregled ostvarenog dohotka (dlllštvenl pro­izvod) i njegovu raspodclu Ovaj račun ne bi smeo biti bilans jer bi sc tada moralo ići na razvijanje celog sistema konzistentnih računa, a to za sada nije moguće .. Da se istovremeno zadovolji potreba i u in­formacijama o obimu dohotka (društvenog proizvoda) po privrednim oblastima, granama ili privrednim kompleksima, to je onda najjedno­stavnije da se razbijanje izvrši sinlultano.

Za nivo federacije, republika i pokrajina tabela bi mogla da sa­drži neke bitne elemente za poređenje ostvarenog obima proizvodnje. U redovima tabela bi trebalo da sadrži privredne oblasti, grane 'i1i komplekse, a u skladu sa našom postojećom klasifikaci jom delatnosti. Pored toga trebalo bi razlikovati društveni i individualni sektor. U ko­lonama bi trebalo prikazati sledeće komponente: lični dohoci neto, do­prinose, poreze i druga davanja SIZ-ovima, budžetima i fondovima, izdvajanja za proširenje materijalne osnove rada, amortizaci ju i mUM terijaine troškove. .

132

Na nivou opština redovi tabele bi mogli ostati isti, odnosno mo­gli bi zadržati samo osnovne privredne oblasti. U koloni bi trebalo prikazati neto lične dohotke, izdvajanje za proširenje materijalne os­nove lada (sa amortizacijo111) i izdvajanja na iDle doprinosa i poreza društvenoj zajcclnicL

Primenom ovakve tehnike obračuna proizvodnje dobila bi se jednooblazna i uporediva dokumentaciona osnova za iskazivanje pot­rebnih planskih elemenata osnovnih subjekata planiranja. Predloženi računi bi bili striktno poredivi na nivou federacije, republika i pokra­jina, i na nivou opština.

U okviru dodatnih bilansa proizvodnje bi verovatno trebalo u­raditi i osnovne robne bilanse za federaciju, te republike i pokrajine Suština ovih bilansa je da prikažu usklaelenost raspoloživih robnih fon­dova, U tom cilju oni bi na levoj strani zadržavali bruto društveni proizvod po privrednim oblastillla, granama ili privrednim grupacija­ma, te iznos robnog uvoza, Desna strana bi sadržavala reprodukcionu potrošnju privrede, !ičnu, zajedničku i opštu potrošnju materijalnu, bruto fiksne investicije, povećanje zaliha privrede i robni izvoz. Svrha ovih bilan sa je da pokažu usklaelenost domaće proizvodnje i potroš­nje robnih fondova,

Sasvim je otvoreno pitan je da li na ovom mestu ili pak u ok­viru posebnih dodatnih bilansa treba pripremiti posebne račune pri­hoda i rashoda pojedinih neprivrednih delatnosti. Ovakvi računi se relativno lako mogu pripremiti na osnovu raspoloživih podataka za sve neprivredne delatnosti, predviđene našom zvaničnom klasifikaci­jom delatnosti.

Oni bi na desnoj strani sadžavali sve prihode ovih delatnosti (od SIZ-ova, privrede, stanovništva, DPZ, i drugih izvora), a leva stra­na rashode (neto lične dohotke, doprinose i poreze zajednici, izdva· janje za proširenje lllaterijalne osnove rada, amortizaciju, i druge ras­hode) Ovi bilansi bi bili oel značajne koristi kod planiranja društvenog i privrednog razvoja, a u našoj dosa.dašnjoj praksi nisu korišćeni. Račune neprivrednih delatnosti je moguće pripremati na nivou federa­cije, republika i pokrajina, pa čak i opština.

2 .. Bilansi investicija. Investicije predstavljaju ključni agregat u svakom sistemu planiranja i njima, stoga, treba posvetiti posebnu pažnju. InfOImacije o investicijama treba tako da budu organizovane, da, s jedne strane, omogućuju sagledavanje ukupnih investicionih na­pora zeml je i njihovu regionalnu i sektDrsku strukturu, a, s druge strane, mehanizam njihovog finansiranja i, naročito, relativnu važnost nekih značajnih stavki u globalnoj finansijskoj konstrukciji.

Na nivou federacije bilo bi neophodno da se o investicijama sistematSKi sastavlja nekoliko bilansa koji bi ovaj veliki kompleks vrlo heterogenih veličina obuhvatili na l az!ičit0111 nivou agregiranosti, i to tako da se razudeniji i detaljniji bilansi naslanjaju na ove koji su dati na višem nivou opštosti. Okosnica i oslonac celog ovog sistema bio bi račun investicija kao komponenta sistema društvenih računa.

Leva strana računa sadržavala bi informacije o ukupnim inves­ticijama prema nekoliko klasifikacionih kriterija. Dve osnovne podele jesu investicije u privredi i LI neprivrednim clelatnostima, te investicije

133

u fiksne fondove i u zalihe BILlta fiksne investicije bi trebalo da budu ~a.~e "za .. ~l1\"l.,e(lu l. ncpnvrcclu, l to po tri osnovne kategorije tehničke S.tl~lktUIl::-gl~G21:JC" oprema sa I11ontaŽUl11 i ost::110, Investicije II za~ IIhe Lt pnvlcclI bl tlebalo da budu takođe razbijcne na nekoliko kate­gOl q<.~ (pr1r?st za~lha stl'ovina i materijala, nedovršene proizvodnje g~tovl.I"1 P~'?lzv?cla : ~rgovačke robe), Investicije II zalihe za neprivredilc' U\ gal1lzacIJc bIle bl Iskazane globalno, bez daljeg dezagriranja,

Na desnoj strani računa, medu izvorima centralno I11csL . ~~~~'k.a, Sl eds,t~::a udruženog rada (i individualnih proi~vo(1ača) z~ ~~~~ sltcn]c, malcIlJainc osnove lada. Sledeću stavku l)lcclsta,'11"al b" I (Tovara ' " .. d "" f" I " a l oc­:;;, . ".;Juc~ l~ vajanja u 'one ove organizacija udruženoa '., d pn Vl ednol. sl"cri. I kod privrednih i kod neprivrcdnill d;;Ia:~o:t" u nd-,'::,tva u.clt.·L1~cnog raela za proširenje 111ateri)'alnc osnove t b 1- lb·srel -zacrreau"lt cl l'" ' re a o l C e­"Go .~_ L l 11~ eo. (OJ.l Je nanlcnjen eksl)anziji proizvodnih fondov'l

II eventua!l1? InvestIranjU II zalihe i deo izclva)'anJ'a II fondo,'e zaJ"ednl"c~' (e potrosn) > 1- """ l l l ." -<­,. cl e \.0.1 1 11118 _(ara (tcr a cumulacijc (prvenstveno izdvajan' " ~l~ ~,~~v8bzl~ sbt~nl1benu izgradnju)" Amortizacija, kao sledeća važ~a k~~ CoOIl]a, l <-l l (ata prvo 8!:!rcrratno a l)otom bl" bl "la deza· " de 1- .. I' , ~......' , . G al ealrana na

d·OI \.0..11 ,se ac nOSI na pJJVIcclu i dco koji se formira u nOeprlvrednilTI catnostuna

.. 'V D~!je bi ~11ed~1 iz\'ori11la za finansiranje investicija morao d f­gUllse. vIsak zajednIce kao subJ' ekta formil' 'lnJ" a ai-unlulacr"" D a l

l'" • '~I . l' _ _' (; , ,,\. G Je.. ezaare-r.l~anJe. VIS '";\.a za~e~ nice tre?a: n1cčtutim, da prati i11stitucionalne ~p~ci-lcn. ostI naseg dll1stva U nJoJ na prvom n1estu treba da fia ".'";

upravne int' 'O> ,. ' I " " l ...,; L oUl1SU S81TIO~ " ". , .. ~res~e zQJe:.l1Ic~ zao posebnI Institucionalni oblici za finan­suanje 1.~znlh l\atcgorlja [malne potrošnje,_ Dalje u okviru agreO'at [tavke ",:lska društvene zajednice tleba da figurigu' "išak države i ~iš~l~ lI~~nslJ.sl~lh. usta~ov~ (b.anknrslG SIstem, osiguranje), Stanovništvo će

~1edl~. IZ\·ollm~ ~lgull~;at~ kao. standardna, dobro poznata stavka Kao :-adln~l ~Ioba.lnl Izvon fmanslranjn invest-icija biće redstrovano ne'to zae UZCllJe u Inostranstvu ......

O.v~k? op~san la,čun investici ja bi se mogao kompletirati si t -mom plaL.'",clh bIlans:, 1 tabela; p'rvi i najvažniji sadržao bi poclatk~ ~ ~t'~l:I1\.t~ll: InVe~t1C~J-.a l }tl"uktU.l1 bna.l1sijskih izvora za pojedine sektore.

e :~olsl:o delJcnJe pl1vlcde l nepnvrede I110glo bi se o~tval"l"tl" u "' \'fuIJantl '-' '" VIse

. _.~:'aj bilans. bi l11ogao sadržavati prilično detaljnu klasifikaciju II1:'cst!cIJa kako ~l se dobili svi za izradu planova rclevant~i as el-ti l'"~~ aglegata .. PIva" podcla bila bi na br uto investicije u osnovn/ fo~­e o: e l !la 1.nv~StIc.lJ~ u z:J."hhe,_ peo ~:J.?ele posvećen investicijama u znhhcl.blO bl~ l\.a~ l. kod raCUl1a Inves.LJCIJa u sisten1U društvenog raču­r:l.VQC" s~vaJ d:z~.gIe~ll an .na poznate tIl, odnosno četiri kategorije. Bruto

.1 \sne InvestICIJe bIl~v bl u prvoD1 nivou dezagrcgirane preIna' lavnim klmponentam~r tellI:lcke strukturc (grac1evinski radovi, oprem~ i os­ta o) U ,sl~dece111 nnou _~vakaod tih komponenti bila bi dalje detal"­~~'le~eza61.~~I.~ana, 1:a ~1acIn kOJI J~ l?otpuDo usavršen i već dugo u r1-L,C:~1 l,l ,Sd~l~/:Il011l z<noc~u za statIstIku., To ?:nači da bi građevinski Pra­do\ l blh clt:kumponovam na stambenu Izgradnju, ostalu visokogradnju,

134

vIsokogradnju, (b. bi se op18111a dezagl'egiIala na uvoznu i domaću, a unuLar svake od njih na mašine i ure(taie, transpor tna sredstva i osta-lu opremu"

Naredna klasifikacija bila bi na investicije u društvenom i II

indidclualnorn sektoru privrede, te ne zahteva posebna obrazloženja, Sledeća bi dekomponovaia investicije prema karakteru izgradnje

_, novi kapaciteti na novuj lokaciji, novi kapaciteti na staroj lokaciji, l ekonstrukcije, modernizacija i proširenje postojećih kapaciteta, te za~ mena i održavanje IVlasa nezavršenih investicija posebno je relevantna za planiranje Klasifikacija Pos\'cćena ton1 aspektu temeljila bi se na postojećoj (l\ostrukoj podeli investicija - s jedne strane na one koje su započete u tekućoj godini i one koje su započete pre tekuće godine, a s druge strane na one koje su dovršene u tekućoj godini i one koje ce biti dovršene posle isteka tekuće godine,_ Trebalo bi razmisliti i o uključivanju klasifikacije pl'el1Ul kojoj Savezni zavod za statistiku prati aktiviranje investicija

Na strani izvora za finansiranje investicija figurisale bi neke od stavki koje figurišu i u osnovnon1 računu investicija s tin1 što bi one bile dalje dezagregirane Tu bi se javili amortizacija i izdvajanja za proširenje 11luterijalnc osnove udruženog rada, kao i (investiciona) iz~ dvajanja tl fondove zajedničke potrošnje, najpre za radne organizacije u privredi, pa zatim za one u nepJivrednim delatnostima Trebalo bi is­pitati ll10gućnosL da se zbog očigledne važnosti za planiranje i praće, nje funkcionisanja sisten1a proširene reprodukcije, iz tih stavki izuzmu i zasebno prikažu udružena sredstva, Interesne zajednice bi mogle da budu grupisane na one koje hnaju razvojne in1plikacije i one koje su više vezane za dl uš tveni standard Budžeti bi bili podeljeni na savezni, republički i opštinsld, a fundovi na savezni fond za poclsticanje razvoja nerazvijenih područja, lepubličke fondove za nerazvijene i sve ostale fondove Unutar banaka trebalo bi kao posebnu stavku izdvojiti po­slovne banke, a preostala, ch-uga stavka odnosila bi se na ostatak ban~ kar-skog sistenla.

Ovakve bilanse tlebalo bi pripremati r za republike i pokrajine" Na str ani investicija već se raspolaže potrebnim statističkim materija­lom i u vezi sa tim izgleda neće biti nikakvih ozbiljnijih ograničenja" Na strani izvora pojedine komponente trebalo bi tako organizovati da se jasno izdvoje SOJJStveni (republički, odnosno pokajinski) izvori aku­mulacije, a koliki su (pozi tivni ili negativni) dopunski izvori (priHva­nje iz drugih lcpublika i pokrajina, odnosno iz inostranstva)" To bi umnogome "lakšalo usklačlivanje društvcnih planova republike i po­krajina i dalo bi u isto vreme, dragocene elemente za vođenje politike regionalnog prh n.::clnog razvoja, Na osnovU detaljnih bilansa investi~ cija za republike i pokrajine mogla bi se sačiniti tabela međurepublič­ldh tokova akumu1aci je u kojoj bi za svaku jedinicu bile date informa­cije o sopstvenoj akumulaciji, ukupnim investicijama i odgovarajućem prelivanju II korist ili "" račun republike

3 Bilansi (računi) ekonomskih odnosa sa inostranstvom. U os­novnon1 iCZgtll sistema računa za bilansno iskazivanje i praćenje rea~ lizacije planova, r:kono111ske odnose sa inostranstvom registruje samo račun inostranstva (u računima raspodele društvenog proizvoda) dok

135

l !

su transakcije sa jI10slransLvom Sal1)O clelin1ično ubuhvaćene računinlU finansijsl~ih tokova i input-output" tctbelama Potrebu daljeg rasčlanja­vanJa racuna ))l.r:0stranstvo({ ~l veCI broj bilansa za iskazivanje i plani­ranJe ekonomslnh odnosa sa Inostranstvom neophedno ,je vršiti jz više razloga.

Očita je potreba da se ekonOInski odnosi sa inostranstvom, kao veon1a. znač~ja.n seglncnt proizvodnih tokova) potpunije i detaljnije prate I planl!-aJI! kako po robnoj tako i po regiol1ctlnoj stlUkturi a zu­tim i P? sOcij,:1ističkim repub1ib~n i pokraji'i1nmll Jugoslavije. Sa ne­oph?dl1lr~l prosll~en]em sistema biIansa mnogo će se poboljšati infor­D1atlvna l anahtIcka vrednost sistema

Po najnovijin1 sisten1skiIn zakoninla koji re.gulišu ekonomske odnose sa inostranstvOln u nas se formira jedEm specifičan sisten1 de­taljnog planiranja ekonornskih odnosa sa inostranSLVOl1l širokoa obu­hvata, FU~lkcije ovc:g sisterr:a planiranja su: a) predviđanje tol~ova u dwnomsk.lm odnOSima sa 1I10stranstvom, b) obezbećlivanje potrebnih H~foI-n1aCI]a za donošenje samoupravnih odluka - samim tim i koor­dmacije odluka (koje se tiču ekonomskih odnosa sa inostranstvom), ~~ usr;teravanje ra~vo.ia ekonOlT1skih odnosa sa inostranstvom, d) utvr­divanJe dogovolcl1Ih obaveza pojedinih subjekata u ekonomskim od­nosima sa inosttanstvOITI, e) utvrclivanje osnova i okvira za primenu mera spoljnotl govinske i devizne politike.

Sistem r~čuna za bilansno iskazivanje i praćenje realizacije pla­nova ekonomskih odnosa sa inostlanstvom morali bi biti tako postav­ljeni da omogućuju i praćenje dejstva, odnosno efekata mera ekonom­ske politike kojima se obezbeđuje lealizacija planova. Minimalni okvir za konzistentan sistem planiranja i praćenja izvršavanja pIa·nova eku­nomskih o~,:os.a čini šest osnovnih bilansa: platni bilans, devizni bi­lans, ~lnanslJsIn o.bračun ~a inostranstvom, obračunski bilans, plan ot­plate l naplate zajmova i kledita i materijalni bilans spoljnotrgovinske razrnene~

Platn~ bilans Jugoslavije, Iz vise lazIoga postoji potreba da se dosta detaljno dezagregilan platni bilans Jugoslavije (koji registruje trans~!~cije d momentu njihovog izvršenja) i dalje sastavlja po meto. dol,?glJI. Narodne bank~, odnosno po uobičajenom načinu njegovog is­kaZivanJa. JugoslaVIJa Ima obavezu da ovaj bilans sastavlja i po me­todologIJI Međunarodnog monetarnog fonda U današnjirn uslovima plat.ni bilans m,OI:~ biti s.asta~l)e? tako da se lako dezagregira na plat­nobllansne pOZIClJe socIJalrstlcklh republika i autonomnih pokrajina,

.. Platni bi!a.ns Jugoslavi!.e i J?latno!'ilansne pozicije republika i po­kraJIna u tekuclln transankc1]ama beleze (na strani priliva) izvoz Iobe, nelObne prihode (transport, turizam, investicioni radovi u inostran­stvu), trgovinske usluge, transfema primanja stanovništva (devizne do­zna!,e radnika, isdjeničke doznake i .socijalna primanja), kamate po datim zajmOVima I kredItIma U osnOV1 iste transakcije javljaju se i na 'trani odliva

Stavke koje se odnose na robnu razmenu mogu se iskazivati u I az1ičitim stupnjevin1a dezagregacije,. U okvinl samog platnog bilansa izvoz bi se mogao iskazati po osnovnim proizvodnim kompleksima, a

136

uvoz po kategorijan1a namene U. dOPlll~skin1 tabelan:a uz o,vaj ~ila:1s trebalo bi dati robnu strukturu Izvoza I uvoza l?O dclatnoSt1nla, l gla~ mlIna odnosno grupacijm1lu. Uvoz bi po grLlpa~iJml1a trebalo. pnkazat~ ne SaIna po poreklu već i po nlcstim~ potr~sn.le, Upr:avo ~va..J l:,od,z:tak bi činio vezu iZ1l1ec1!:1 platnog bilansa l n1atncc u\·ozl11h tokova IZ SIste-ma input-output tabela.

Platni biIans bi II pl incipu tl čbalo isknzivaLi i pl.ema osnovnin1 regionima sveta (razvijene zemlje, sucijalističke zemlje I zemlje u raz­voju), Delaljnija regionalna struklUla transakcija n10gla bi se pratiti II dopunskim tabelama.

Za razliku od kapitalnog del~ platnobilansn~h pozicija. ~cpublib i pokrajina, platni bilans Jugosh1Vl]e morao bl ne;;to detal]ml~ da PI,I­kazuje finansijski obračun sa inostranstvOln da bl se potI:unIJe pratIO način likvidacije salda tekućih transakcij~, odnosno da bl se podrob­nije planirale l finansijske obaveze prenia lnostranstvlL

Devizni bilans Jucroslavije, Kao prikaz efektivnih plimanja i pIa: ćanja) devizni bilans jc

e važan izvor info~··n1acija i planiranja, II oblas.tl

eksterne likvidnosti. Sa izuzetkom razlike II rnon1entu regIstrovanJ~ tlansakcija, stlUktUlu stavki u platnom i deviz,:or:n bilan su trebalo bl usaalasiti II većoj 111eri nego što je to danas slucaJ-. DevIz.nl bIlans, o~l­nos~o devizno-biiansne pozicije socijalističkih republika I autonomr:lh pokrajina tlebalo bi da po jedinst.venoj šemi (koja je u osno~mm crtan1a izlošena II slučaju platnog bilansa) r~.glstruJ~ ef:ktl;rna p~lma­nja po transakcijan1a koje .ie II momentu nJIhovog Izvr-senja reglstro~ vao platni bilans.

Po svojoj ključnoj osobini (r~gistlovarrje pl.iliv~ i odliva deviza) devizni bilans bi bio povezan sa racumma fInansIJskIh tokova, gde bl bio izvor podataka za sektor }}inostranstvo({,.

U slučaju devizno a bilansa dezaO"regacila po sektorhna, grananla iglUpacijama privIede I~e bi bila neop],odna. Naime, in~?rmacija o t?­me koji deo izvoza je realizovan na kredit, odnosno kOJI deo, uvo,:a Je finansiran inostranin1 kreditima, nl0že se direktno sagledatl IZ eVIden· cije kreditnih poslova sa inostranstvOl1l koje će :voditi i rae.lne orga~ nizacije i narodne banke socijalisličkih republika I aut?nommh P?kla­jina .. Devizni bilans bi, međutim: trebalo da se vod: .deza!'lre!il:ano prema regionima sveta, a i po načll1u pIacanja (konveltlbllno I klrrrng).

Finansijski obračun sa inostranstvom. S obzirom .na či.njeni~u da u već utvlđenoj metodolgiji iskazivanja platno .. 1 devlzr:o-bllansmh pozicija republika i pokrajina, kapitalnim tlar:~akcllama nIJe da.to d?­voljno prostora, postoji potreba za razuđemjim bilansom kapltalmh transakcija, odnosno finansijskog obraču:ra sa 1l10s~r:anstvorr:. On treba da pokaže izvore pokrića salda tekuclh tiansakcIJa ~. da IStOV~~­meno bude osnova za planiranje učešća republika i pokrajina u kOrl_s­ćenju inostranih zajmova i kredita, odnosno u njihovom odobravanju inostranstvu.

Registrujući bruto priliv i odliv finansijskih. sredstava, ~vai. ra­čun treba da omogući sagledavanje izvora bruto l neto zaduzen]a u

137

r

inostranstvu Da bi sc utvrdilo neto zaduženje II inostranstvu, ovaj ra~ čun treba da regiSLl"ujc i promene stania deviznih rezervi, odnosno saldo klilinških računa ..

Finansijski obračun sa inostranstv0111 pratio bi se u celini za Jugoslavi ju, II Ll 11 jcgOyinl na ibitni j inl delovinltl j po socijalističkhn rc­pub1ikanla i autono111nim pokrajinal11fL Iz razloga navedenih II slučaju deviznog bilansa uvaj račun ne bi inlalo s111isla dezagregirati po sek­tatinla, granama i grupacijmna privrede" Zajnl0ve i kredite bi trebalo platiti po vrstama (finansijski i robni), po nameni (za opremu, repro­d'lkciju i hranu) i po ročnosti I ovaj lačun bi trebalo voditi prema osnovnim regionima sveta, a i po načinu plaćanja,

Obračrmski bilans. Kumuliranje salda tekućih transakcija omo­gućuje da se II pogodni111 vrenlcnskiln 1110111cntima sagleda stanje ce­lokupnih aktuelnih (neotplaćenih) dugova zemlje prema inostranstvu, odnosno njenih potraživanja od inostranstva, Po svom karakteru ovaj bilans korespondirao bi sa bilansom društvenog bogatstva.

Stanje duga i potraživanja na početku i predvidivo stanje njiho­vo na kraju svakog planskog pelioda izvanredno su značajan pokaza~ telj u planiranju ekonomskih odnosa sa inostranstvom

Posle uvođenja obavezne evidencije o svim kreditnim poslovima sa inostranstvom kod narodnih banaka socijalističkih republika i auto­nomnih pokrajina (i raspodele lanijih zajmova i kredita na republike i pokrajine) postoje uslovi da se naj važni ii elementi obračunskog bi­lansa utvrđuju i po republikama i autonomnim pokrajinama.

Sadržina obračunskog bilansa činila bi registrovanje dugova i potraživanja po vIstama zajmova i kredita za opremu, reprodukcioni I11atedjal i hranu, investicione radove, ostali srednjoročni dugovi i po­traživanja, II zatinl stanje kratkoročnih komercijalnih i bankarskih obavezi i potraživanja

Obračunski bilans bi takoćle tlebalo voditi po osnovnim regio­nima u svetu i po načinu plaćanja (konvertibilno i kliring).

Plan otplate i naplate zajmova i la·edita u poslovanju sa inost­ranstvom. Obračunski bilans bi trebalo da omogući relati""o tačno predvićlanje i planiranje sredstava za izmirenje prispelih otplata ino­stranih zajmova i kredita

Izvori podataka za obračunski bilans omogućuju da se na osno­vu uslova pod kojima su pojedini zajmovi zaključeni i korišćeni pred­vidi i zbirna dinamika prispelih otplata po godinama planskih perioda. Na osnovu plana kapitalnog dela platnog i deviznog bilansa, odnosno predvićlanja finansijskog obračuna sa inostranstvom za određeni period, potrebno je iz bruto kretanja finansijskih transakcija predvideti i sred­stva za prispele otplate. Sličan je postupak i u planiranju prispelih na­plata po zajmovima i kreditima datim (i korišćenim) inostranstvu.

Sadržina ovog bitansa, odnosno struktura stavki. bila bi II osnovi ista kao i kod obračunskog bilansa. U važnijim elementima ovaj bilans bi se vodio po republikml1a i pokrajinmna, a po evidenciji koju dostav­ljaju narodnim bankama republika, odnosno pokrajina.

138

T i

Plan otplate i naplatc zajn1ov~ i kre~~ta tako,ete .treba sačinjavati prema pojedinitn regionima sveta a l po I)a<::ll1U placanja,

4 Bilansi !ične, zajedničke i opšte potrošnje. U, okviru ~ve gru­pe dodatnih bilansa bi trebalo da se prikaže f~>r1111ranJ9 ukupl1ll; sred: slava za potrošnju stanovništva, tc ~a ~~:qcdnlcku I op~st~\ p~t~Q~nJu~~i naravno utrošak tih sredstava n.:1 pU.Jedme komponc~ltc l,tene, ~aJcdnl,c~ ke i opšte potrošnje Ukoliko bi se ra.dili posebni bliansl,nepnv:edl1lh del:\tnosti o čemu ie bilo govora ranIJo, onda bl ov dc brlo pllkm:ar~o sa1110 for~iranje ukupnih 'šrcdsL~va stano"vništva Z~ ~ičnl~ potroSn]l~ (materijalnu i nematelijainu), te nJIhov l1tro.~ak na pOjedIne kompo,?:nt<: lične potrošnje,. Kako nam sc ova SO!~CIJa CInI, adekvatnIJa!?, na nJenC:J razradi će biti dal,jc insistirano, ZnaCI razractu]emo smno bllans potros-njc stanovništva, _ .. . ,

Ovako koncepcijski definisan bilans bi na svoJ':'J J,e':':'J stral1l s~­državao sva prin1anja stanovništva u. neto .izn<?s~, (~.IdJUCIV~l neto PO~,,;M ćanje ili sD1anjenjc potrošačkih lGe~lIl~, a lsk~.lUClvsl .• dava?Ja s~~novnls­tva društvcnoj zajednici), tako da bl bIla sadr zana 'pllmm:Ja u .\,~du ne.to ličnih dohoda\,a i drugih ličnih primanja zaposl?l1lh u pr,~vredr l :,cp.nv­redi, transferna primnja stanovništva od zaJcdnIce (penZIJ,e, 111:alr.dn:ne, naknade, dcčji dodaci, stipendije i drugo), transferna prImanja IZ ,1110-

stranstva, iznos naturalne potrošnje privatnog sektora 1 o~t~la pIln1~1.~ njao Na desnoj ~tra~i račl;1l~la b,i .. bil~ ... prikazan~~ ~ična pO~l ~,~nJa n:~ten­jalna (po uobičajenOj klaslflkacrJl), hcna potlOsnp nematerlJalna l sted-nja stanovništva, " . ,_ .. . f

Bilans potrošnje stanovništva Je n10gucc pnp:e~lltl na n.lvol~ e­deracije i socijalističkih republika i PlJkr~.jina U slucajU rep:,bhka l po­krajina u bilanse će, sa Jedne stlane (rh p~k sa obe) , brtr potr?~no uvesti posebne stavke koje bi obuhvatIle ut~oske sredstava ~tanovr.nstva konkretne republike ili pokrajine na kupovll1e roba l neprOlzvodl1lh u.s­lu "a u dru"im republikama i porkajinama. Odnosno obrnuto, prodajU rob<::a i usluga stanovništvu iz drugih republika i pokraj.ina. N.aravno o~e međusobne transakcije između republika i pokrajina !Or na l1lVOU ~emlJe u celini trebalo da se potiru (ukoliko ne bude gresaka u obracunu).

5. Računi budžeta DPZ. Ev.identiranje budžetsk~h transakcija je podložno česti111 izn1cnama, bar kod nas, zbog. tal~ođc cestih pron1cn?- u fiskalnom siste11111 (najčešće se radi o [or111aln1111 Izn1cnan1a na~.lova Jed­nih Le istih transakcija). No, nezavisno od toga do ~ada bar nl}.e uspela da se oformi neka ustaljena klasifikacija budžetskIh transakCIja (ve,ro­vatno i zboO' stalnih smanjivanja kOlT1peLencija budžetsl~og ~lnansl:an.1a),

Međl~tim, nezavisno od toga i prihodi i rashodr svrh ,budzeta u našoj zemlji su institucionalno d~ti. SDK, SlS i Nl;3J obrađuju poc~atke o budžetskim prihodima i rashodIma, te tako postOjI ;rlo boga:a eVIden­cija. Za potrebe iskazivanja planova bi tr.ebal,? I;mdzets,ke, pr,lhode,. na maksimalno mogući način, uskladiti (termll1oloslcr I .stat~strckr) s3' t~an­sankcijarna koje iskazuju odv~janj~ za .društven;l. ZajednICU u",racu.n.1ma društvenog proizvoda Na taj naCl!1 bl se. dobrl~, za planske potrebe, adekvatniji pregledi budžeta Na rashodnoJ, ~tr~l1l budzeta se. ver o,:atn? ne mogu menjati niti pregrupisatr transakCIJe, Jer su one strrktno l!1str­tucionaino definisane,

139

1

Na nivou federacije bi trebalo pripremiti račune budžeta fede­racije i republika i pokrajina, dok je diskutabilno da li je potrebno pri­premati i budžete svih opština u zemlji Verovatno ovu materiju treba prepustiti II nadležnost republikama i pokrajinama. a na 'nivou feelera­cije dati samo zbirne račune budžeta svih opština u pojedinim republi­kama i pokrajinama

6. Računi sredstava SIZ, SIZ-ovi su ,relativno nova institucional­na tvorevina u našem privrednom sistemu. Da stvar bude još kompleks­nija postoje SIZ-ovi i u privredi i u neprivredi. Ove prve verovatno treba isključiti iz našeg posmatranja pošto se u okviru njih ne vrši preras­podela nacionalnog dohotka .. Oni na neki način figurišu kao organi pri­vrede, tj. kao poslovna udruženja privrednih radnih organizacija, Sa druge strane preko SIZ-ova u neprivredi se vrši preraspodela značajnog dela nacionalnog dohotka, ali oni ne postoje na nivou federacije,

Zbog toga bi na nivou federacije trebalo pripremiti zbirni račun prihoda i iashoda SIZ-ova u neprivredi za sve socijalističke republike i pokrajine, kao i za svaku pojedinačno. Insistiranje da se na nivou fede­racije pripremaju i računi prihoda i rashoda SIZ-ova neprivrede po svim opštinama nema gotovo nikakvog opravdanja,

Prihodna strana ovih računa bi trebalo da sadrži prihode iz svih izvora (doprinosi privrede, neprivrede, stanovništva, dotacije iz budžeta, preneta sredstva i druge prihode), a rashodna strana sve rashode (finan­siranje osnovne delatnosti, davanja za tekuće poslovanje, za investicije i druge namene, troškovi zajedničkih službi, troškovi skupština i skup­štinskih tela, te višak ili manjak sredstava).

Ovi računi, kao i računi budžeta, nemaju neku značajniju ulogu u planiranju. Za planiranje su mnogo potrebniji, ranije pominjani, ra?u­ni neprivrednih delatnosti. Ipak njihova izrada bi bila vdo korisna za razne ekonomske analize,

7. Račtmi životnog standarda, Nije baš uvek dovoljno jasno šta se pod životnim standardom podrazumeva. Ovde se pod ovim ter­minom podrazumeva ju:

- izdvajanja društvene zajednice za zajedničku potrošnju (i to kako za materijalne troškove tako i druge rashode - !ične dohotke i d!.),

- investicije u objekte zajedničke potrošnje, - !ičnu potrošnju stanovništva, materijalnu za neproizvodne

usluge. Sta će ovako definisani rashodi sadržavati zavisi kako definišemo

delatnost zajedničke potrošnje. Ako se posebno rade bilansi lične potrošnje stanovništva, a tako­

ćle i bilansi pojedinih neprivrednih delatnosti, na ranije opisani način, onda nema potrebe da sc pripremaju posebni račtmi životnog standarda. Odnosno, ovako definisane bilanse životnog standarda lako možemo do­biti komponujući pojedine delove bilansa lične potrošnje i bilansa poje­dinih nepr ivrednih delatnosti.

HO

I

51. Uvod

GLAVA V

METODI I INSTRUMENTI REALIZACIJE I ANALIZE IZVRšAVANJA PLANOVA

Izvršavanje planova je sastavn~ l~o.nlT?o.nenta 1?roc~.sa plani:anja . . se lan donosi da bi se realizovalr crljevr r zadacr kOJI, ~u t: nje,mu ler ." ~ O vari van' e društvenog plana treba stalno ~nahZlratll. s J~d­~~d~~~~~~, jS;ražiti aclekvatne metode i instrun:en:e za njc~o~ule~r~cr~~~ sa druge strane. Analiz~, unutar ovc:g ,P0glav!j'] ct nastoJa;r (~rol)l~ma. rrleda one lTIOmcntc kOJI su od znacaJa za sag ec n-~.ranJe .?\og.o . 1 '" 'Analiza izvršavanja" planovadjel' ~:erm\ n~lom m~l~~n~~r~tv~~~: tivno zanemareno podruCJc 111CtO o Ogl;JC J) ann anja ... ';, . l . . ekonomskog razvitka se nužno ostvarul~, u dat01~ Jl~~t~~l~u n(~~ila~~ karakteri še postojanjem segmen,ata, ,kOlI su ya l- _ ," ' l oo se

l 'ran'a i ekonomske politike r omh delova Istog o,;uze,nja CO)I p am, j, , ' T man' o' meri kontrolisati Uspeh planiranja, odnosno mogl_·u, ~. vecola·J nrOr\'a e'eJ bJI'tl' II 'funkcij'i pravilne o.cene ponašanja vari-rca IzacIla p t: C. • 'l cl' . tru J'abli 'l-oj'e su van kontrole. i iznalažen.ja adekvatm'l met dO la I mS

I -

, , . . - '''ablI' 1-oj'e su po contro om. menata za praVIln.o usmeravanJc vaTlJe . \. _ . d i Korisno je i nešto precizni ie iskazatI mesto l ulogu meto a

instrunlenata ia analizu i dosledno izvl'šav~n)e planov~. Osnov~~ Jret ostavka uspešne primene ovih metoda 1. lDs.trumenata u nascr.J ~a j~ plan donesen na bazi d~go~orenih a:ralIz: : pr~~~~~lr~~rPfil~;~~ ~~č~rr;,i;n~r~ia~1~ad;~št~~n;;~r~~~ir~k~:a;;~~~j~\~jist~l~rži , ellsplici~~_~ izražene ciljeve i zadatke raZVOja u naredn.om p;'IIod:-r'!'hao Jos ~~: se i akcija ekonomsko-političk,?g, karaktera l nosIOce rs r - msko- 0-

određene pretpostavke menJajU tokom ~remen~, deke el~~~o ili ve2ea litičke mere ne daju očekivane efek,te r dolaZI o manj 0, , d; d tu an 'a od planiranoa što sa svoJe strane zahteva posto!an.1e a"

kv~tnhl ~etoda i instru~enata za analizu izvršenja planova l pospese~ nje ostvarenja istih,

141

Vl~l11en.ski glcdano"o\"c aktivnosti počinju odmah nakon donošenja plan.a l .traJ~u tol~onl cllavog planskog perioda, Aktivnosti praćenja i ~~ahze ~lzvrsavanJa planova (odnosno njihove Dlctode i instrulllenti) CIne va~nu p:etpostavk~ kontinuclnog planiranja, Očito je takoc1e da ovc, akl1v.r:ostl vrcmenskI plcthode kontinuelnom planilanju koje u os. nOVI znaCI ponovnu ocenu odrcc1enih planskih ciljeva i eventualnu iz~ menu istih,

Metodi i. ins~rurnenl.i Icalizacije planova ilnaju značajno n1csto ~t procesu plannanJH, Ove 1l1strUITlCntc treba shvatiti kao podskup svih ms~rumcnata Ck~n?I:lske pol~tike što znači da ovaj instrun1cntarij čine aktI, (mel~e, pr?plsl I sL) kOJc donose nosioci planiranja radi ostvari. yanJa cIIJcva I zadataka, predvI(tenih planom. Značaj ovih mctoda i ~nstrumen,:ta ne. treba nl pl'ccenjivati ni potccnjivatL NaiIne, ukoliko lC p~an pIlJ?I,emIJen, sa. stanovi~ta realizacije na adekvatan način, tako sto, Je pr,:,clz~1 an mellU mchanrzam za planske kategorije (kvantitativ. ne 1, kvalItatIvne), ond~ se praćenje i analiza izvršavanja planova us­m.el~lva u plaVCll da\:a.nJa pravovremenih upozorenja nosiocima planira­nJa I ekonomske polrtlke

. U, c.Hju .0 ost\~'u~enja .osn.ovn~g !(OnCel?ta !(01~~inuelnog plan~ranja 11letod_c 1_ Ins~I unlentI za l ealI~a~lJ~l. l ana.lIzu lzvl~_savan ja planskih _?.?_ dataka moraju da bu~,:,J:,?-"crr)Jralll tako da obuhvate memi mehani. za~ z~ .pr~.~enJe 1~~aJ~~~_~,I.J~ ... ~dšov').r~jući1\ .s:il~cva i zadataka i:;lana, za..t!l"!L 1~.!.~_~~:.!J~~~~~_~_~,_~C~~_~~~1.?29.?nostI planIranJa, i najzad mehanizam za stalno. pracenJe pretpostavki, kojc'leže--u'-osnovi konkretnogplaria, Ovome tleba dodatI da se efektI meI a ekonomske politike saO"ledavaju preko ponlenutog nlCl nog D1Chaniz111a b

Bit,n~ .kQmpQrrc_nta.ovog, elela procesa planiranja je iznalaženje o~~gova.laJUc.eg mer~~o~. __ .mellanlzlna za praćcnje i analizil ·plariiranih kretanja, Trebalo bl unapred odabrati pokazatelje (kvantitati\iiJijikva' ~it~tivne) koji !:ii il1erili 9stvarenje odnosnog planskog zadatka. u shi:­c~Ju pOKazatelja kvantatIvnog karaktera trebalo bi odrediti i prihvat. lpv stepen tolerancije odstupanja, Ukoliko se radi o pokazateljima kva. lrtatlvnog karakt~ra potrebno ~ bi b,ilo precizirati subjekte koji daju 9c~nu o .st~pcnu I pravcu IzvrSaVanja odnosnog plansko!! zadatka. po~ zely;ro bl bll,o takoćle uakazti i na kriterijume koji se i110gU koristiti prIlIkom sacll1Javan,la ovakVIh ocena _ ,. ~k? se l:ealiza~ija. planskog zadatka pr'!J.i _.~a "iše pokazatelja. l~~I].J?-\~JIYI!?Jt_~_ .1(vah.t.~tlvnog karaktera, nlerni nlehanizam treba pri~ lal!:()~I:1 . takVOJ ~ltuaclJ1: Qvako koncipiran i u toku donošenja plana pr~cl.7:lr~r:. m.er~l ~eh.a:l1Zanl redovno će ukazivati na to ela Ii se pl?n­:=;10 za.dac1. ?~tv.an~.J~I Ih n~, Neostya.dyanj~_~,~sL~!gk~_,J?!eqsta:Vlja' signal ~pnmenu korektlvr;o.g-.;nstrumentarija koji clejstvuje u pravcu tra. zenjiL1L:>;QJ k~_p.o~·~r:!1.e~.5lJQ.r kO!1.9P!E'om.iakorektlvne ekonofuske~poJiTIfe S,t,epen k?llSC~n.la ovog korektivnog-iristf'Ul1fen!ar1]a Je direlćtna hmk. CI.l~ uspesnosh osnovn?g p,roces~ planiranja, Ukoliko je plan realniji i bolje pnpremIJen. utolIko Je I njegova uloga manja, i obrnuto, '. ,Dr:~9 .. znabtjnop;Ltanje._su.~riter:ijU!11iE'_oE~nu uSflešnosti pia.

~)JJ.Ja 91!?Urno-;-.Je. da .Je. ovo.. slozen.pmblem_Jer:_se~pi'iY["~i.l1i razvoj kaoJ:11u!tIC!r.meI1ZlOnalan.pmc.e.s_teii.k.o...rnože...j,e.dnoznačno izraziil,~'Pored toga, javlja se i pitanje ponderacije ostvarenja planira~Il-cHjeva, od~

142

nosno utvrdivanje lelativnog značaja svakog cJ 'pokazatelja, ~ko. ovo~ nle dodamo i činjenicu da su neki ciljevi i zadacI plana kvantltat1Vnog a drugi kvalilath;nog karaktera njihovo objedir:javanje postaje još slo~

žcnije Dalje. važno jE •. ~u.~.tg_j'ećo,LmeJ.LpLecizno.iskazaLLL]llatiti.m:et. postavkck?Je'-l~~e"·u _Q?I_~9~7i ciljeva i zadatal(ELPl8:n~ .. NauTIc, razv~Jn~ TItogućnosti pojeeTinill delova privrede I?retpostavIJa,lu. c:dgovaraJuc~ skup traženih i drugih okolnosti koje bl trebalo eksphc'tn9, navestI kako bisn10 prilikcll1 analize ostvarivanja planova 1110gh .pOCI upravo od tih pretpostavki i ocenili njihoyu realističnost. Iako Je norma!n.o, da u procesu donošenja plana lelevantne pretposta~ke budu e,ksplrc't. na navedene, ipak na ovo pitanje treba skrenutI paznlu s obZIrom na značaj koji ono ilna u analizi izvlšavanja phmova,

Naša sadašnja saznan ia o ekonomskim zakonitostinla su nedo~ voljna da bismo bili u stanju da potpuno ovladamo procesom repro· dukcije~ Inicijalni napor koji stoji iza priprerr~e samog p~a~a mOI.H biti pravilno struktuiran i praVOVrCl11Cn kako bl se planOVI sto bolje ostvarili, II lime Sl110 ulogu korektivnog instrumentarija sveli na što je J110guće lnanju meru No inlajući u vidu postojeći stepen naših saz­nanja neophodno iC stalno praćcnje i analiza planiranog, a zbog toga treba tražiti najpogodnija metodološka rešenja koja će pospešiti os· tvarenje planskih ciljeva

S.2, Analiza realizacije planova

521 Opšti preglcd na plan i realizovane promene

I pored dosta čestih kritika na račun planiranja kao (društvene) aktivnusti preko koje se vrši usklađivanje i uSD1eravamje priv-rednih i društvenih proccsa, neosporno jc da njegova uloga raste u pojeclininl pr ecluzećinla, nluI tinacionalniIn kompani.jama, clržavaI?a, regio~al~i.m ekOn0111Skirn zajed.nicmna li n1eđuna:rodnll11 ekonon1s1nm organ1ZaclJa~ nla. Kako razvoj II pojedinirTI zenlijama postaje sve više zavisan od razvoja u druginl ze1111jmna, pa, šire posmatrano, i Del razvoja II svetu II celi.ni, to je razumljivo što planilfcvnje sve češće probija nacionalne okvire ,i postepeno pO))I,ima neke elemente interna<;ionalnosti. ~ lV!-e~u planskim ciljevima, pored c'iljeva ekonomskog r,azvoja, sve znaca.1 l11Je 11185to zauzi1maju i sociialni ciljev.i, a sanl1111 tml l podela -rezultata rasta na pojedine reg;iolie, dHlštvene grupac.ije i. slojeve" Ran.U~~~N~_~~­no usrcdsl~es1ivanje pa~rri" . ..l1.'LRro,es Lorm.LI11§11J.~~.f>l~11~~o da s!, .. l'()~· tepeE.9~D ._.~ye o d n::~~j~~:~~',!!}~r_~ty~",.n~~.",;12n~,fg~L lzy{s.av~nJ.-e. j~H~,!1_~.!~"!:..-l}

okviru njega posebno n~~_~ilggl,~ ____ P'.91g~LH1,1.h_,J}.1~tI!J.!n~nata--o<l, merqL ... ~.g_ .. } šUl5je1ca:fiC ~.---. , " ~, ~ . '

Sve češće se i!n5'istira i na anaLIZI -lzvrsavanJa poslova, sto Je narmalna posledica dugog iskustva koje pojedine zer:rlje imaj17 ~l plani. ranju. Smisao ove analize, prisDup njoj, metode kOJe se .ll !IJoJ mo~u kor:istil.i, kr1iteriji ko.i'i se mogu upotrebiti za ,:,rednoval1;le Jednog ,Sl,S' tema planiranja ili plana razvoja, sve su to pI,tanp kop zaokupljajU pažnju savf'emnih planera, i ne sanlO planera.

143

•

U raspraVanl<1 o planiranju, skoro kao po pravilu, ističe se sve one što preko njega želi da se ostvari, 'nešto n1anje kako to žeLi da se ostvari, a po najmanje što se zaista preko njega ostvaruje, i zašlo ost~ varena kretanja odstupaju od planiranih. Uzroci za takvo tretiranje ovih pitanja su mnogostruki. Nesumnjivo je da je prva pojava ,rezul­tat velikog nesklada, koji se SkOl'O tl svin1 zen11jmna javlja, iZlneđu želja i mogućnosti za bržim, skladni jim i stabilnjim razvojem. Plani­ranje se tu .interpolira kao sredstvo za s111,mjenje toga jaza. Zbog toga je sasvim ,razumljivo što se preko njega ukazuje 'na ono što se želi ostvariti, kojim akcijama, merama i instrumentima'? Odgovor na ova pitanja li većini planova je parcijalan i isuviše uopšten, i ,to zbog toga što je uticaj pojedinih nl era i instrumenata na ostvarivanju planiranih cil jeva i zadataka san10 delimično izučen i poznat, a .i onda kada je poznat potpunije, njihovom preciziran ju se protive određene društvene grupe, koje žele da uspore ili zako če planirane promene .. Upravo zato i dolazi do toga da je jedna od najznačajnijih lmrika u planskom pro· cesu - način ,i oblik uspostavljanja neposredne veze između ciljeva i zadataka razvoja sa jedne strane i instrumenata i nlera ekonomske politike sa druge strane - nedovoljno razvijena, a ona nesumnjivo predstavlja jednu od suštinskih pretpostavki efikasnog planir anja.

Poznato je da privrdni razvoj ne predstavlja, a verovatno je da još dugo neće predstavljati, prostu kopiju plana i planske aktivnosti. Na privredni razvoj pored planskih odluka deluje još niz durgih od· luka. Posmatran u tom svetlu, stvarni razvoj se pojavljuje kao finalni proizvod plana 'i planske aktivnosti i mnogih dmgill aktivnosti, uslov­ljenih planom, ili pak potpuno nezavisnih od njega

Usled svega navedel1/og, veon1a je teško preoizno ustanoviti u kojoj Dleri se stvapn-i razvoj Ulože pripisati planu i planiranju, a u kojoj meri indukovanim i spontanim odlukama i drugim faktorima, i zašto se ostvarene promene razlikuju od planiranih.

No, uprkos, takvom stanju stvari, u poslednje dve decenije, bilo je više istraživač.kih poduhvata čiji je cilj bio da se dođe do što potpunijeg odgovora na tri, upravo, postavljena pitanja. Dosadašnji rezultati ukazuju da ti napor;i, iako nisu potpuno zadovoljili, nisu bili 'lli uzaludni. SavrClnena istraživanja le vrste posebno su otežana, jer danas, ne postoji ni jedno moderno društvo a da nema neke elemente .svesnog, planskog usmeravanja. ObiIn tih elemenata, kao i njihov ka­rakter, razlikuju se doduše od zemlje do zemlje, pa i u istoj zemlji tokom vremena~ I, upravo, ova poslednja činjenica još više zamagljuje uticaj konkretnog sistema planiranja, odnosno plana razvoja na stVal' ni razvoj, i to zbog toga, što se kao i kod drugih društvvenih akcija i kod plana i planiranja posledice njihovog dejstva na stvarni razvoj ne iscrpljuju u vremenu kada se usvajaju, i formalno pravno gledajući deluju, već se protežu i na naredne periode. A to nas navodi na zak­ljučak da se u datom vremenskom intervalu u privredi prepliću dejstva plana i planiranja iz tog pedoda sa planiranjem iz prethodnih pe· rioda, odnosno sa odlukama koje vode poreklo iz prethodnih perioda,

Složenost privrednog m<ohaniZJlliL-r:ađfLpOt:rehu...za.-al1.alizoIILpr:iv­rednih -kretanja, a u okvil'.1L nje_J2Q"e9J]Q_potrebu.za.a:t)AH.1'Qm .. r:eaH~1: .. ----_._----,._.--'"'-----144

T I

1 Dl uga analiza J'e sastavni deo prve analizbeuidunonj·elo'sotl~npoovlna~ cije p anova k l' nj· e u

I,mfsao se Sastoji u izvlač~nju po,: a ~a. p anl:a. . r zeći od iskustva planiranJ3 u proslostI r sadasnJostl

d 'e realizovanih 522. Pristupi analizi i mogući uzroci za o stupanj

od planiranih promena . l'"" l n·" tekuća koja se 'Obavlja

""I pystoje dve vrst~ an~hze rea lz.acl~,e_l:tD·;·'~e'-~ršj na@!1 'i~a-:r tokusam.9lLostvar!val1Ja p~l"llaLeJCP.o.s. (} 11eiE)i:la·na~oF se p!a,n.Q~I1~s.," 'isutne su obe vrste analize, s tim

Unaso] pral,sl P. a~lran!a pr. bilo na analizi prve vrste, zbog što jetr-žište u do.sadas~]eI? IaZVO!;r čega se, u ovoj tački n.a nJu l ~e. osvlce~~t arlalize onda se obično illli\

. Kada se l?~on o znacaJu ~~vrđivan'e stepena realizacije_PIQ.k-u vidu njen zn_ac"J .z_a ODJe ctlVn(:):-~'ta~e skoro .j I]~syes",o .... zapos­larriO:van:1i.~ci1]e,::a. i zad,,~a]{"?vi~~itJ' ~ 'lfaktora-koji'-u."r;)vljava,iu ppjavu tavlJa njen znaca] za ust~Qy'J~Y. .... ". 'h··· k:.'.--' za zasmvanJcpo, -:·-sT:l-a·-cl··a'·'lz·'·m· eđu ostvaremh I EIap1I"1]1·b··· rdet>;nJa t··~··· ..................... . lIC ,ti..,':" ~_~'".,_-~,~~_.-".'.~_"';'''. "~··-·'"'-"~f '. l'e II _ll ucno~ L 'lZ:diinlje osnove za ehkasmJ.e p ~!11Vl:laJc:T/e lana nužno morl' ... P9.~L.9~

. Sva~~.~"~-.P2~"'=-._ ~,~}:~~ \~~a~ ~anim. PrLJ9.!P; __ ~~~Qg~f?, sučeIJa:""rrJ" ... ostv~rfmg.l<11tan~nrsa~t01Cije-u upoređenJ1,l . .().s.!.va1:~rol\. elva pnstupa, Pr~I .. .1e.-.. ezu~().:'·-J.vili1KakvaštClskaiana upJ~.mr· DrugI. -kr"ranjfl sa pla11lran1l11 "T"f.°rOl'il"" ..... : ...... stvarernCkrefaiij"ii-upoređuju sa prfšfi1P':-j~:us\ova:" '-,;. sm" u .. da.,seo,,~etan'a modlifUw. vana 'Ila osnovu

•. ,-... 'lID· ah s t1111 sto su ova. ruga"".! ..... ·"b·li planrran ' .. , .. ' ..... ' . d ti egzocremh ValIJ a ."" pravi11TosIvarenih)expost. yre nos l t' n7,ienovfjegdatuma i posebno '·'··-"·'P.rlTiienauslovn()gPD!'~l!Pa re. a 1':"'·1 H landiii Norveš-~-.-.-,.~- . l" 'eahzacIJe p anova u o =-'.'."7."." jc došla do IZr~ZaJa pnlrun~-Tlivaovih·iemalj~ukaz!!k.,da ovaJj)0-koj, FrarI.Sllsko .. !-.I J apa~~ 2..(~razvo' osećaja.odgovo!'nostl, k~dp1itrr,,:!a tup veoma pozltlV'll(),1,ltl<:S-Rlli'·nosITaca planske aktivnostr, II to zbog _ ~odologa l svili .ostH'·"··d· b't" podvrgnuti ex post evalua­-a".na·nJ'a d5ćer'e20u\tatl njlhovog.raa . tl'l

l . pose'-no utiče na uskla·

,,~ ..' . .... ... . ... d tJi· razvOJ statIS I ce 'I lU

ciji. Osim toga 0.11 .l?o s. cl e k lllŽbe .~.-'-' d statIstleke I P ",ns e s ' . t" ulvanJ~. ra a .. ,,~ ostaviti pilan je kakve su _ r,nog;;.9!9-~ _L,,_~~ . "" .c.· Zato mJe_ neumesno P .. k' al' reaIrzaOlJe p'lana? '""', .. ' .. -. etoda u našo] pra SI an Ize .~ .. -' ---·----d· [!lmenU uSiovn0.ll.ln,,_,.',-··-:-rr'čno o raničene ,i to ZDOg toga st~. o Za sada su te .mogucnostI pn I 't n'~ 'e da li je kao takva i razvIJna~ sada nije obpvlJena celovita \a p~ a J J l' ·d t' metodološki postupCI

, l"a 'z kOJe bl se mog I VJ. e I el' metodol0!l~ja P anHfJ ct 'edinih pokazatelja ili grupe pokazat Ja preko kOJIh se d07 o o pOJ 'l.olnosti pouke koje bi se kod nas mogl.e u našim plano~lma ) Zbog ove .o cl ' pr~šlosti ostaju, U ve1ikoj men, izvucii iz plamranp ;r n~posre no],

. k .• "" .C planlIanJu za buducnost. nels OI'lScene pIl . . lik k' t ' . ...između bezuslovnog I ored neospornih raz a .. ()J~._p~.s. Oje. . .. ~-., .... ··'·-··;··d. p -, -...... ·1' '""·-···ca j'e dal Jedan..r .. dnlgLrrnaJll.ZaJe .. i uslovno" pristupa ana IZl, cmJem .... --....- k ., .' se plan

ničkI' tež~,j u daA{)a:ll p.rv(),cl.~_.().e.~IlLQ...1"-'!l"..lL_oJol.men. ....­-====--==:.:;,;,.----.-- .... --- T· ·d da je opredeljenje za pojedine

I) Pri tome ne treba ~ikako di5P.jStl l d~b;~j a meri stvar političke odluke, ~O vrednosti pokazatelJa (za aCI, II đ ct 1 ili pak tu model mo~e koje se i ne dolazi pr7ko o,dtde

t enog {!lO ;t~' se njegovi rezultati modI"

da služi samo kao pomoeno SIe s VO, s lm

fikuju. 145

USEešn~)~~~}aya,. odnosno ll, J~ojoj 111eri je uspešno ,lealizovan i dnlQO ~~.Qt_~~,!J!-LJ" ,?jste~1atizllj,u uzroke zr:- oc1~t~~p_El:~~.ie ~Sr\r0.1·~~!11-~&r~f~i1Ji u. ".Q9:!!9~~!:l ,p~ pJCl!,llran~: 1 to l,l" fO:'D11 l~oJa ce. Ih učiniti "uDotY~IJljivinl l.a~l'~~dstoJ~ce, efikaSnije planuanjC. Zbog značaja kOjiimaiuZ[t anaC (iZU, ulcazacen10 na neke n10guće uzroke za diskrepaneu ostvarenih ld planiranih kretanja i to za zemlju u celinL

. Dobro. je poznato da post~ji mnoštvo faktora koji dovode do pOjave Jaza Izmec1u ostvarenih i planiranih kret"-nja Do sad" je bilo vi,š.e ,Pokušaja da se oni klasifikuju Vredne pažnje su sistematlzacije UCIDJene od strane J. TInbergena. J Benarda, T, \Vatanabea, A. Kace­neIinbojgena, E. Fajern1ana i L Joho.nscna

Po nobelovcu Tjnbergenu~ svi uzroci se nl0gU podeliti il tri aru­pe: prvo, n:ogu p.ostojati ?~lstupanja između ekOllomske politike l~oju <ledI vlada l plamrane po!rtrke, kao rezultat odluka vJade; mo"u pasto­jati odstupanja izmečtu planirane ekonomske politike i prm~ (konk­retne) politike kao poslecHce pogrešnog predvic1anja nekih promena u veličinama koje se uzimaju kao dane, tj koje su predpostavka plana; treće, mogu postojati odstupanja zbog upotrebe pogrešnog (krivog) modela. I dok se uzroci prve grupe ne lTIOgU smatrati nuzproduktom primenjenih planskih metoda, dotle se uzroci druge i treće grupe mogu ~matrati kao takvi.

Poznati francuski planer J. Benard3) l adeći na analiz·i izvršavanja

Trećeg francuskog plana (1958-1961), uzročnike za odstnpanje ostva­renih od planiranih kretanja poddio je n dve grupe: prvo, one ko ji se javljaju u fazi formllHsanja plana i chugo, one koji se javljaju u fazi ostvavivanja plana, U prvoi fazi, do greške nlože doći iz tri razloga: prvo, zbog pogrešnih pretpostavki od kojih se polazi u planiranju, a koje se tiču institucionalnih okvira, međunarodnih odnosa, svetske konjukture i demografskih tenc1cmoija Drugo, do grcšckc može doći zbog slabosti II metodam" predvichnja a posebno II odnosima i pa­T'~metrinla preko kojih se u jedan sist.em TI1CaUZilvisnosLi povezuju .promenljive na koje se direktno ili indirektno utiče planom, Ovo su talwzvane metodološke greške .. Njih je veoma teško identifikovati, jer najčešće svi odnosi izmec:lu l elcvant.nih pokazatelja nisu eksplicitno formulisani.. Treća grupa grešaka tiče se izbora instnJl1lcl1ata ekonom­ske politike koji treba da olakšaju ostvarivanje plana,

U fazi izvršavanje, plana, pc J. Benardu,. bolje je "ovoriti o fak­torima neizvršavanja plana nego o greškama. Tu doluzt svesno nlocli­fikovanje prihvaćenih ciljeva razvoja, kao i neadekvatna (sous-emploi) primena instrumenata ekonomske politike do koje može doći (ako se ,isključe greškc u predviđanju njihove efikasnosti), zbog pritisaka interesnih grupa ili pak međunarodnih obaveza prihvaćenih posle for­muLisanja plana.

Po shvatrunju T Watanabea') mje teško tragaH za uzrocima raz­lilea između ostvarenih ,i planiranih kretanja aleo postoji kvanHtativan

2) Tinbergen J., Central Planning, Yale Un-ivel'sity Press, New Haven, 1964 s.63 3) Benard, J., "L' execution du IHo plan Francais: essai de meSllIe et d' ana­

lyse", Bul1eetin du CEPREL, 2 Juillet 1964, R 12 4) Watanabe, T., ~~National Planning and Ekonomic Development _ A Critical

Review of the Japanese Experience'H , Economics of Planning, VolIO, No l, 1970, s. 3L

146

rnodel na osnovu koga je plan priprenl~n i. forn1ulislli1. M~gtl~e 1?reške, koje se pojavljuju u projekcijama dobljemm J:reko l~vantlt~:lvnih mo: dela, Inogu biti svrstane Ll tri ~rupc~ Pr:vo, greske ko)e se tICU slabo~tI osnovnih statističkih inforn1aclja, kao sto su, na pnmer one U st~tls­tici društvenHl raču!na, Drugo, greške koje se .. tiču pog.rešnog utvrđi ... va­nja egzogenih varijabli. Treće, greške do k?ph d?lazl Z?og p~~Tesne specifikacije ekonol11skih odnosa u m~elu !lr gresl~e kOJe se tICU ne­razUTI1evanja strul:turnih promena U pn~"tredL Od tn navedena uzroka, tre6i najviše zavisi od stepena razvijenoHi ekollom~ke nauke. .

Sovjetski autori A, Kacenelinbojgen i E. Fa]erma;r') .ll n.astoJU­nju da objasne razloge za nepodudarnos.t procesa. funkclOl11SanJa eko­nomskog sistema i plana dolaze do zakl),ucka da Je to,. P!,e _.sveg~, us­lovljeno sa tri okolnosti Prvo, stohastrclGl11, probabl!rstlc!\lm karak­tenim prirodnih i proizvodnih procesa. DIUi20, n~prekr~oscu. pr,?cesa naučnog, organizacionog .i tehnološkog usav{'sav~J2, P'~01ZVO:m),71.1 tre~ će, to je uslovljeno SUlual nilu (agregalrLim) pnka ~'O=l statlstlclQlh ce~ lina

L J ohansen") u analizi polazi od ukupne disicrepuTIce, .izmeđ,: realizovanih .i planiranih pI'OITIena, i smatra se ~a se o~a. mo.~e sve~~i na tri elementa .. Prvi, onaj koji potiče od pogresne Sp~CiflkaclJe Iwr.'~­ćenoa lTIodela il planiranju, drugi, onaj do koga dolazI zbog deVIJacIJe između plani,rane i stvarno realizovane: politike y pogled,:, .instr~men.a­ta i Dlera, i trećL onaj koji inla iZVOrIšte il greskanla pn predvlđu'n.Ju nekontrolisanih egzogenih promenljivih.

O uzrocima odstupanja ostvarenih od planiranih kretanja pisali su kod nas mnogi autori od kojih navodimo: Jakova Sirotkovića, Bran­ka Horvata, Velimira Rajkovića, Rista Vukčevića, Nikolu Cobeljića i Borislava Jovića'). Zajedničko je svim ovim autorima da su posvećivali pažnju ne toliko nlogućim koliko stvarnim uzrocima za pojavu jaza izmedu rea1izovanih i planiranih promena II našoj praksi planiranja. Ovim pitanjem dosta su se bavili i zavodi za planiranje.

Bez pretenzija da se pravi nova, dodatna klasifikacija mogućih uzroka za odstupanja ostvarenih od planiranih kretanja, može se smat­rati ·kao oportuna ona podela koja ih, pre svega, svrstava u, dve gr~­pe. Prvo, one do kojih dolazi iz nedovoljnog znanja o oblastrma kOJe SLl relevantne za uSlneravanje privrednih i društvenih procesa; drugo, one čija izvorišta treba tražiti u clistribuoiji društve!!e. moći. Dalje .ras­članjavanje ·ove ·dve osnovne grupe n10glo bl se vrslt.l il zaVIsnostI od

5) Kacenelinbojgen, A i Fajerman E.,. "Centralizam. i h?zjajstvenaJ~ s~mosta­jatel'nost v socija1ističeskoj ekonomIke«, EltonomIlm l I\-1atcmahceslne mc­tody, Tom III 1967, s 334

O) Johansen, L, Lectures on l\'Iacroeconomic Planning (L General AS11Ccis), North Holland Publishing Company, Amsterdam, 1977, s 335

7) Sirotković, J., Planiranje II sistemu samoupravljanja, Infor-mator, Zagreb, 1966: Horvat B. Integrisanost jugoslovenske privrede isamoupravno pla­nir-a~je«, Elt~nomist 2/1969; Rajković, V., »Ocjena ~osty.aI'ivanja priyredp~ r-eforme i aktuelni problemi~<, EltOnomist 4/1.969.; Vuk.cevlc, R.I.. :>SrednJorocm planovi i rezultati u razvoju~( EItOnomslm mlS?O 4/1973.; ČobelJlc, N" »0 ~'as­koraku izmedu I'azvojne politike i privrednog sistema«, E,I~onomslta, nusao 1/1974.; Jović, R, »Ostvarivanje društvenog plana JugoslaVIje za peIl~d od 1971. do 1975. godine i osnove politike društveno-ekonomskog razvoJa za 1974, godinu~(, Elmnomist, vanredni broj, 1974.

147

I t

stepena privredne i ruuš~,:en~ razvijenosti pojedinih zemalja, kamkte­ra njihovog sistema planaan]a, upotrebe kvantitativnih metoda u pla­niran ju i sJ.

5.23. Metode analize realizacije planova

"" Metode a,:~ize realizacij~ planova, opšte uzev, spada'u u man'e XUZV1.1eno podrucJe metodolo"IJe planiranJ'a Ne"to b I" J ul ' J "!ignuti " d " . s 'o JI rez tatI pos-. ' "~h u I razvoJu met,?, a za analizu reaLizacije godišnjih nego sred­~i,O~?~I, p anoJa, , Sudecl, na osnovu raspoložive IHerature, na kvan-

a !Virum ~et? ~~ analIze rađeno je daleko više u ,kapitalističkiin nego U sOC1lalIstickull zemljama, što je ,paradoks svoje vrste co", SVesnl smo da se analiza ostvat11van' I ". , n1;J:aćer;je kvantitativnih pokazatelja; oJ:o;na::n~~oda°k ~yestl sam,?

kO va1,\ju. ,No, zbog Injihovog značaja u planiranj'u ovoJ::n~ se onI oncentnsatl na njih. ' , cemo se

" ,I. Koliko je poznato, metode analize rL'"" , '" razr,ađl,:ane '1 pnmenjivane uHolandi" P J ea lZa{'Je pl;;na n.aJvlse su n,ozlil'anju (pa, i planiranju) pojedinih Jli o,~~ate L~etac:n?sh u prog­tIh veličina) fmmulisan . e od s p ans",,:' "W~I:cIna (Ih pak skupa gov naziv je koeficijent JejednJ~~~e r' The1a ~ts 1955, godine, Nje-

" _ ~rvo se .i.zJračunava greška u ~d~đ ~ Ja na, ~Ie~eći način:') vanjable 1 u vremenu t pr anJu (pianIIanju) - u,,'-

- -'

gde je P", planirana stopa rasta posmatrane v .. bl . . stopa [asta I:0smatrane varijable; anja e, aR", reahzovana

- zatIm se greška u predviđanjU (I . .. . normalnom stopom promene ( ..., ) panHanju) standardizuje sa

'RI posmatrane varijable,

Ako na primer želi d· . k r ma koje vavijable" . ta setrnerd'! val lt~l predviđanja (planiranja) t " . 1 U In erva u o ne coliko godina (t = 1... n), o se moze reaLIZovati preko izraza: .

u', ~ Vl )' " n ..... Ui,(. t

. .. Ovaj~(?eficijent korJšćen je za analizu IdndiJe, BelgIJe, Mađarske i Jugoslavije,

izvršavan ja planova Ho-

8) Van den BeId, C,A., Forecasts d R li The Hague, 1965, s, 16, an ea ~*iOD, Central Planning Bureau,

148

2. U praksi analize 'realizacije planova susreće se ,i alternativni koefiicijent nejednakosti,')

II V! L(Pi-R,)'

~jega je ~heil obilato ~oristio pri analizi izvršavanja planova HolandIJe, Norveske, švedske '1 Danske. Primenu ovog koeficijenta su­srećemo i pri anali2ii ostvarivanja projekcija V. B!'itanije i Australije.

3" Jedna od metoda koja je talwđe korišćena za analizu tačnosti p:edv!đ~ja (!,Ianir~ja) jekJasičr;i koeficijent korelacije serija pred­vlđeruh " I'eallZovaruh promena, Njegov nedostatak je u tome što per­fekma (pozitivna) korelacija ne implidra perfekmo predviđanje, već samo postojanje tačne Hneame relacije sa p021itiwlim nagibom - iz­među dndividua1nih predviđanja (P,) i ostvarenih promena (R,) ,

Pi = a + PR"

dok perfektno predviđanje zairteva, pored ovoga, da je a = o i P = l.

4. Poseban problem u analizi: !l"ealizacije plana predstavlja pre­cenjivanje ,i podcenjivanje planimnih promena, odnosno njihove frek­vencije tokom vremena. Ovaj aspekt se može uspešno rešavati preko tradicionalne gr:afiičke analize, u kojoj se planiranje promene posmat­rane varijable, izražene u stopama rasta, nanose na Y osu, a ostvarene na X osu.

Teorijski posmatrano, presečne tačke posmatranih promena mo­gu biti rasute u sva četm kvaclranta koordinatnog sistema. No, u pra!<­si one su pretežnim delom koncentrisane u I kvadrantu, a u daleko manjem broju u III kvaru'antu. Presečne tačke u drugom d četvrtom kvadrantu su sasvim retke i u načelu ukazuju ma loše planira,nje. Tač­ke koje se nađu u I l III ,kvadr'antu :i to na liniji perfektnog plankanja ukazuju, po pravilU, na dobro planiranje. One tačke koje se nađu iz­nad simetrale u I ,kvadrantu i ispod simetrale u III kvadrantu ukazu­ju ma precen}ivanje promena. Trr'eba dodati da osnov:na prednost gra­fičkog načima prikazivanja promena ,leži u njihovoj dobroj pregled-nosti.

. . 5. U. anali:;;i izvl'šavanja planov,,: n.aj.češće se op<;više sa planira­mm 1" !l"ealIZOVal1lm stopama ,rasta pOjedInIh pokazatelja" U praksi se, međutim, susreće i upotreba plani['anih ,i realizovanih obima (indeksa) po ~ojedtr;im p.okazateljima. Tačruije rečeno, umesto da se upoređuju planlI'ane l realIZovane stope rasta, moguće je upoređivati indekse pia­na sa indeksom realizacije, pri čemu indeks plana predstavlja

'J Theil, H~. Economic Forecasts and Policy, North - Holland Publishing Com­pany. Amsterdam, 1961, s, 32.

149

r

odn,os planir"?,, veličine u tekućoj (plansko j) godini prema pro­cenI c:stvmCllJa li prethodnoj godini, s tim što je taj količnik p01!:nozen sa 100" a hldcks realizacije (ostvarenja) odnos ostva'rene vehcm,e u Rhnskoj godmi l ostvarenja u prethodnoj godini, s tim što Je ovaj kohC:llk takoete pomnožen sa 100, Ako sc indeks realizacije stavi II o~n0!5 sa mcleksom pl,:na i taj količnik iZlazi u procentu, dobija se IZVrSenje plana, Ova] }Jl'lstup n:lOže se s.res~i pJ1i analizi ostvarivanja plar,rova SSSR~a Na, :1J':~OVll pnmenu narlazlmo i u našoj praksi pra­c~nJa reah,:aclJe goclIsnJlh planova, na primer za period 1957-1962,. go­dine, kao J II Francusokj, pri analizi izvršenja Četvrtog frMcuskog plMa za period 1962-1965 .. godine,

, 6, Vredna pažnje je činjenica da su znatno razvijenije kvantita-tIvne metode, od dosada i~loženih, korišćene pra analizi realizacije pla­nova Švedske, Francuske l Japana, U pIvom slučaju - korišćena je ~obb:D0uglasova proizvodna funkcjj~, da bi, seizra6unao doprinos po­JedInih faktola rastu, u drugom slucajU - pnmenu je našla međusektor­ska analiza, i to na taj način što je pažnja usredsređena na Tazliku između planske matrice tehnoloških koeficijenata ,i realizovane matrice tehnoloških koeficijenata (da bi se objasnile razlike između ostvare­nog i planiranog obima proizvodnje po industrijskim granama), a u trećem slučaju - primenjen je ekonometpijski model, preko koga se došlo do ukupne planske greške i cio pojedinih 'njenih komponenti.")

Nužno je reći da kvantitativne metocle analize preclstavljaju nu­žan, ali ne i dovoljan osnov analize ostvwrivMja plana, One svakako moraju biti plaćene i kvalitativnim metodama, jer život prožimaju kal(o kvantitativne tako i levalitativne promene,

5.2.4, Globalni sadržaj analize ostvarivanja plana i neki kvantitativni pokazatelji realizacije naših planova

Analiza ostvariv,mja plana treba da obuhvati sve elemente plana na koji se odnosi.. U principu, st!'Uktma analize treba cla odražava kompoziciju izlagMja u samom planu i da svojim sadržajem omogući uvid u:

- ostvarivanje plana II celini (u globalu) I

- ostvarenje pojedinih ciljeva, zacIataka i pmporcija pIMa, - izvršavanje obaveza preuzetih samoupravnim sporazumima ili

dogovorima o osnovama plana/ , -: uslove i ok?lnosti u kojima se o~tvaruje plan i njihovo upo­

ređivanje sa plaruranlIl1 US!OVlnla l okolnostIma, - pojavu raskoraka između ostvarenih i plankanih kretMja, i

posebno područje gde dolazi cio izrazitill teškoća u realizaciji plana, i moguće posledice takvih teškoća na ostvarivM ju plMa,

150

10) Svenni~son, J. >~Planning in a Market Economy«. WcItwirtschaftliches Archiv Band 9<:1, Helf 2, 1965; Bernadr. J" Roux, C. Giraldeau. e, L'execution d~ IllO plan Francais, Bulletin du CEPREL, 2 JU'illet 1964; Watanabe, T,: Na­tional Planning and Economic Development - A Critical Review of the Japanese Experience~(, Economics ot Planning. Vol. 10, No 1. 1970.

...".,..-I

_ faktore i uzroke za odstupanje ostvarenih od planirMih kre­tanja, a n1cefu nj-in1a P?s.ebno. ela ~i S~. radi o proI?us~hna u p~imeni' llcadekvalnih modda pnrzraclI proJekcIJa, o sprovoclenJu nekc:nzlstenl­nih ciljeva, o neusklađenoslima pro1'0rcij,~l plana sa sreclstvlma ~ko­n0111skc politike, o egzogenul1 iaktornna CIJe S~ deJstv? na o~tvarlva­nje plana nije moglo realno sagledati, o slabostrma u s~stemu mEorma­cija i sl. Nužno je sagledali ela li se racli o uzroorma kOJ1,se mo!ifU kon­trolisati ll1cran1a eI\.O'110111ske poll-like 1 drugIm merama ilh su onl takve pIlirode ela jc stepen uticaja na njih vrlo neznatan,

mere i akcije koje su preduzete i njihov uticaj na ostvariva­nje plana li celini i pojeelinih ciljeva i zadataka plana,

_ ispaljene lendencije razYoja izgledi da se one nastave j u nareclnOll1 periodu,

_ mere i akcije koje treba preduzeti tokom tekuće1\ i nare,dnog perioda ela bi se buCtLl~a krelan,ja llS111Đ:rila prenla, kret~nJlma k~Ja sl.!­predviđena planom (ovr elementI su, za sacla, d,osta,oskucJ;ro obrađem II našim tako zvanim majskull analizama ostvanvanja ~rust:'enog plana za protekli period i 111:ogučnostinla razvoja za naredIli penod).

Analiza ostlar:ivanja plana rnora biti: objekt;iVIl~ izasnov.ana na savremenin1 nletodanla ckonoD1ske analize i planiranja; celovl>ta; sa­člnjenana bazi ažurnih ~tatističkih i dI:l§ih infor,?uc!.i,a (ekspertr;e oce: ne i sl.); takva da saclrzI ocenu proteLlog ,l azvojR, llr l cla l?ruza ele mente za sa>rledavan je razvojnih mogućnostI u naredno:n penoclu~ l;>la:

- govremena, leako bi se prev.entivno dcl~valo 'na moguce poremecaje l ( . ocIstupanje u odnosu na plamrMa kretanja, . --- Analiza ostvarivanja plana irna vrlo široku naJnenu" Pri. tO!?

tleba posebno istaći, da ona služi kao jedn,: od osn,ova, za sa~~avIJ~nJe izveštaja o ostvarivanju plana i da se od nje POlazI pn odlucrvMJu o tome da li ići na korekcije postojećeg plan,,;, To je bio slučaj novem,bra 1968, godine u nas, kacla je Savezna skupstma posebnom rezoluclJom izvršil~ izmenu nekih pl,mskih pokazatelja u društvenom planu za pe­riod 1966-1970., godine, Značaj analize plMa je veliki i za proveru pri­menjivaoih i novih metodološkill postupaka u planirarlju, kao i za ukazivMje na poželjne pravce daljih naučllil1 i stručnill istraživanja pojedinih privI ednih i cLruštvenih pojava,

Kod nas je u poslednjih 20-tak godina, sa kraćim ili dužim pre­kidima, prHično rađeno na praćenju i analizi izvršavanja planova kod svih subjekata planiranja: i to kako na njihovom zakonodavnom, tako iMalitičkom ofolmljenju., Ali i pored toga, jaz između ,rea1izovMih i piMiranih kretanja i dalje je vidno izražen, što se može videti iz dve naredne priložene tabele.

Koeficijenti nejednakosti koci pet posmatranih makroekonomskih pokazatelja dosta su visoki i ne pokazuju, u celini posmatrano, ten­denciju smajnivanja, što je, po pravilu, znak izraženih slabosti u us­meravanju privrednih kretanja,

1 51

I I I

I "I

-ln 'V

-en

'"

v'

5' E.~ 2:~ ~~ ~ t-., n. ~ t:: ~ O < til< O "1'":!':!ro'O~'CI"I S \l.l~ o.~ ro~ III o.. cs. mc tI=' ...... g.og.-· __ o ~ :::r_ ~'"I tI;" .... 't:I I-' ....

N -~ ~ r.c 'E.r.c ru= .... S§ifUcn

O'Q. ~ I ." I ;::I ji .., tl ""' - '""" o'"" g. ... ·!S2:!SDi~ - .... en .... = !OI* .... . ~ .. 2:" '-< o. COO~~ t:: ...:JC"~C"UIJtl~ $tJ;-- o 6 g ~aš o.~ Elo '"! '"1 1-"0< <Ul .... 'o fii, ;--ls ':::::fi) CC::!'n" tn T.., .... <·(Dm n.

:i;; ~;:<; I:!j§ .. o '" o "'~, tit,/] ~::J ot! .... ~ ;;I o tI­tr'1ll5fSo:; ~::1.Ill~~!Z ..,< .... 0 p;om ~§ ~1Jtl ;J!5: gro' NS' !"l ro ..... !lt< til j;I ...... (:,lo o-UjO>

:::; 0..;::;: ~ El ... ·m· Ei' s. $' fti ro< rolll ~ tl;" Ill· .t:: ..... g~ ~ t;ro o 8 pl ~X 8 :::s ;S .. tn o ... 't:I l'1'l:f o ul o ro tn IJ'Q q~

",'" o'" ='0 =:0 1':":= roc:

'" ~T ",.

:lio ;;O' :1.< ~·8. . ,

~

" OO" - .., ~ § . ~ '" N - '" J"

t: g; 'j;;' ~

"

~. ~.

" oi ~ 'j;;'

Osnovni 'indikatori rrazvoja <ll periodu 1966- 1980,

S t o p e r a s t a .

;:: :.! ~~

~I::l o ~ N Vi. "i :t o " cr" :::J '" -.

'1;!

~ ~ . Er "" (Jq o pl o.. . " o :o'

§"-6 o :::J <n (1)

OJ '1;! o .., " _. <: ~ o (1)

N ~ R

ci cr" (1)

" <n

Er '§

c .... ." .... z N 2..[PJ

"" ~'" g, -<OUlO

~ o ~. g: ~ "\l ~ ul .....

(ti :;;- .....

~ ~ ~ >o 8. o '"1 N o.. o "" '" N' o ",. ci g-o.. ~, ::> '" ~,

pl

.. 0 .. 0 .. 0 .. 0 .. 0 V1i.;J-....J_Ul IvlF!Q\-.....]-..1

o o o e o ~NO"'"+:.1.n N\O-P-hJ\O

o o o o o 'iv W 'iv '" '--' N Q\ o t-...l I>")

o c o o o b.~"....tW tv 'e~'::"C ~ ~ }<

'J ",.

~

'" [ ~, ~,

-~ ~ e

-~ -2:

~ a,

~

-~ -'" ln

Za period 1966-1970. Za period 1971:197~_Z_a_ p.':l"iod 1976-1980.

Rezol. Ocena Ocena ost· Ocena ost-Pokazatelji Plam. izmen. ostva· Plan Plan

plan. renja varenja varenja

Nacionalni dohodak 7,5-8,5 5,5-6,5 5,9 oko 7,5' 6,2' 6,8 6,1

Indust. proizvodnja 9-10 6-7 6,4 8 8,1 8,0 6,9

Poljopr. proizvodnja 4,5-5,5 34 3,4 3,5 3,7 4,0 2,8

Zaposl. li druš. priv. 2,5-3 0.(),5 0,7 "

3 4,3 3,5 3,5

Produk. Tada u druš. privredi 6-7 6-7 5,6 5 2,5 4,0 2,8

Izvoz roba i ·usluga 13-15 9-11 11,7 "

12 7,6 7,0 4,1

Uv,oz roba i usluga 10-12 9-11 20,9 " 10 5,8 4,0 2,3

Z';vo1lni standard 8-9 6,4 6,7 7 5,8 6,5 5,9

Lična potrošnja 8,7 6,2 6,6 6,5 5,5 6,0 5,6

Priv. inv, li osno sred. 6-7 4,5-5,5 7,6 8 6,2 8,5 9,1

x) Društveni proizvod

Izvor: Za period 1966-1970: SZDP. Društveno-ekonomski razvoj II talm dosadnšnjee realizacije reforme 1

proteklog srednjoročnog perioda, Beograd, 10. oktobra 1971; za period 1971-1975: SZDP, Osnovne karakte­ristike ostvarivanJa društvenog plana Jugoslavije za. period od 1971. do 1975. godine sa osvrtom na razvoJ republika i autonomnih pokrajina, Beograd, 22. Januara 1976. godine; za period 1976-1980: SZDP, Analiza o mogućnostima i pravcima društveno-ek.enomskog razvoJa l okvirima zajedničIm ekonomske politike Ju­goslavije za period od 1981-1985. godine, Beograd, novmbar 1979. godine,

~ g,

g' S-.

.~

l ~ li< C.

,

.'.~~

~ ___ ,.-J

c, Iz tabele, u kojoj su iznešeni osnovni indikatori razvoja tokom

poslednja tri s~'ednjoročna 1:lana, može se videti da su diskrepance iz­među ostvaremh l pla111ra111h kretanja posebno rrzražene u oblasti iz­voz:, i yvoza, kao i u oblasti p,<:duktivnosti, što sigurno zalrteva dublje ulazenje u [razloge >takvog stanja, Jer se radi o oblastiIna od bit-noa z>:rač~ja za n~~ dalji razvoj,. Međutim, to je zahtev koji daleko .prev: zIlazl pretenZIje ovog :rada, Jer se -tu radi, §ire posmatrano, i o vredno~ ,anju uspešnosti našeg sistema planiJranja u celini. A kada je leč o t?me onda treba r~ći da svaki pokušaj usmeren ka evaluaciji jednog SIstema plan1ranJa l plana razvOja pokreće pitanje kriterija na osnovu koga se to vrednovanje vrši.

Za sada u ovoj oblasti nema jedinstvenog stava. Zato se ovde iznosi samo jedan od pogleda. On svoje kriterije zasniva na ciljevima i zadacima koje sistem planiranja, odnosno pojedini planovi 'razvoja sebi ex ante postavljaju i stepenu, međuodnosa u okviru u kome se ti ciljevi i zadaci ostvaruju .. Ciljevi i zadaci se po ovom shvatanju ne treui1aju samo u njihovom užem smislu: porast stope privrednog ras­ta, izmena privredne strukture, postizanja privredne stabilnosti, pove­ćanje efikasnosti investicija, uravnoteženje bilansa plaćanja, smanje­vanje razlika u stepenu razvoja pojedinih regiona 'i sl., već znatno ce-10vHije i asti u sebi lnkorpori1aju i šire zahteve koji se postavljaju pred planskom alctiV1nošću kao što su: dalJi razvoj društveno ekonomskih odnosa, unapređivanje metoda formulisanja politike razvoja i ekonom­ske politike, poboljšanje koordmacije i kontrole, kao li širenje mfol'­macija. Ovde se praktično podjednak značaj daje kvantitativno j kva­litativno prihvaćeniln ciljevima ti zadacima. Težište je, dalje, ne na ostvarivanju pojediniIr ciljeva i zadataka već na ostvarivanju s1.-upa ciljeva i zadataka.

Nepoštovanje ovakvog pristupa II analizi izvršavanja planova može dovesti do različite ocene o stepenu izvršavanja jednog te istog plana razvoja. A to je upravo ono što se do sada kad kada dešavalo u praksi planiranja mnogih zemalja, pa i u našoj"

Svako društvo pri formulisanuj svojih planova nastoji da obez­bedi optimalan i skladan razvoj pojedinih komponenti privrednog i dlllštvenog života. Ako se ti zahtevi jasno ispoljavaju II vreme for­mulisanja i usvajanja plana nenla opravdanih razloga da se sud o efikasnosti jednog sistema planiranja i plana razvoja ne donosi na os­novu toga II kojoj meri se ti zahtevi i usvajaju. Pri tome, razume se, specifična težina pojedinih ci! jeva i zadataka razvoja može biti i naj­češće i jeste različita,. Na to se ustvari i svodi praksa II pojedinim planovima da se uspostavlja hijerarhija ciljeva i zadataka. Ako ona postoji II planovima, onda o njoj obavezno treba voditi računa i ll.

procesu analize ostvarhanja planova, Tržište mora biti na ostvariva­nju primarnih ciljeva Lo, iz analize se ne srne ispustiti i ostvarivanje posrednih ciljeva.

Na prvi pogled moglo bi se leći da pojava jaza između ostvare­nih i planiranih kretanja ukazuje na loše planiranje" To može, ali ne mora biti tačno. Pre donošenja definitivne ocene 6 efikasnosti plana mora se utvrditi kod kojih se pokazatelja jaz javlja, koja je priroda

154

i uzrok toga jaza, vreme kada je jaz ustanovljen, a treba ukazati na mere koje je nosilac ekonomske politike mogao i/ili preuzeo povodom tog nesklada i sl.

5.3. Metodi i h'1strumenti kvalitativne i kvantitativne analize realizacije planova

Planovi se donose da bi bili izv!Šavani CIme se plivredni i dlll­štveni razvitak usmerava II željenolu pravcu" No na putu adekvatne l ealizacije planova stoji čitav niz problema koje ~reba razrešavati u dlllšlveno poželjnom pravcu Da bi usmeravanje brlo pravovremeno l

konzistentno potrebno je na adekvatan načh pratiti realizaciju pia· nova.

Planski sistem čine njegovi ciljevi i zadaci, te sistem instlllme­nata koji treba da omogući ostvarenje najnačenih ciljeva i zadataka. Sa stanovišta analize realizacije" .. planova bitna ... su sazn"nJa o pretpo· iE"yluima koje leže u osnovi plana, mogućim konfliktnim ciljevim i zadacima T najzad ključno pitanje_u ovom kontekstu je._način mere­nja ostvarenja pojedinih ciljeva i zadataka plana.

Prvi momenat koji trelI'Lbliže .. .sagledati su pretpostavke Iwje su po<!loga datog pTana,-kako-na nivou organizacije udl'uženogurada, tako i na nivou nacionalne privrede. Re.alnost _,o~pret~st"vl(l_ treba. da bude II žiži interesa nosilacJ1planiranja jer 51 plan -zasnovan_.na...-nere­alističkim pre-iriostaVKarna' bio. verovatnoeamo skuplepih.že!ja,nod­nosno--post()jalalJL()lJi<*!iv"no m"la verovatnoća da se.ciljevi Lzad~~i pl@a_ostVare, a uloga već/-pominjanog_korektivnog Jllstnmreurtarlja bi bilaJ1I-,en-''lg!~šeXt''-,- Racionalno bi bilo zagovarati da se rebal:::ns pla­nova vrši pre svega u svetlu neispc:r:jenja osnovnih pre~postavkl'plaJ:ra" p.r:?tp()stavk~lana ,se m()~L!i-hv~trtl1~a9 _~gzog,::re vanpble" kOJe ms;t pod kori.trOIom noslIaCa __ pif1mr.llnjl1,all .. l,oje UtICU na ponasanje van­j'I"H(enaogenT!1r koje suu.najvećojmeri; pod I~?ntr.ol?m. nos~l.aca pla­niranja. TookIlIŽcenje, taj skup egzogemh vanJabh l SItuaCIJa treba dObro-proučiti kako bi i sam plan bio bolje postavljen"

Drugi momenat koji je značajan sa stanovišta ostvar;ivanja pl~­nova je konzistentnost ciljeva i zadataka plana.Naime, ukobko postoje

.ciljevi i zadaci u planu, koji su ko.nfliktni ';l _~ećoj. ili r:ranj.,?j meri, to znači da se oni neće moći u celim ostvalltl cmre l realrzac1Ja plana počinje da trpL

I najzad, treći važan, verovatno i ključni Il!0m~n.at u "ovom kon­te_kstu je način merenja realizacije. plana, njegovll! CIlJeva l zad~tak:::. Nllime, ako se dogovorilo (putem plana) o ostvanvanJU o~r~đemh CI­ljeva. i zadataka onda bi bilo neophodno da se dogovon latorne kakoće se pratiti ičimemeriti realizacija dogovorenog, Poznato je, das-u ciljevi i zadaćCplana' 'mnogobrojni jer i društveno-ekonomski razvitak multidimenzionalan. Postoji čitav niz lcvalitativIlih,kvantita­tivirill-Cmešovitih planskih ciljeva i .ladataka čijesagledavanje i 111e-renje predstavlja .složen posao. Pitanje je, naravno,ikako ... se.ostvare­nje pl<'\!lanrno_žeJsl,,,zati putem jednog ili sjf!rp" pokazatelja, pa se

155

l

k'!!.i;Lpjtanjc njihove .. ponderacije, odnosno relativnog znaca Ja svako" od pokazatelja. Treb~alo. ,bLILprincipu nastojati da se suzi nl0E!UĆnost različitih interpretacija istog skupa podataka~ b

U daljem tekstu će prvo biti obrađen način praćenja realizaeije planova a zntin1 pitanja Il1crenja ostvarenja planiranih zadataka i ciljeva

531 Način praćenja realizacije planova

Zakon o osnovama sistema društvenog planiranja i Društvenom planu Jugoslavije je u posebnom odeljku regulisao način praćenja os­tvarenja plana i izvršavanja obaveza iz dogovora o osnovama Društve· nog plana zemlje ..

U članu 119 pomenutog Zakona definisane su obaveze za ostva­rivanje planova na nivou organizacija udruženog rada i njihovih za­jednica, tj, "Organi upravljanja, poslovodni i drugi organi odgovorni su za izvršenje obaveza i zadataka koje su samOUpIavne organizacije preuzele dogovorima o osnovama Društvenog plana Jugoslavije "_ j dužni su da utvrde program izvršavanja, rokove i način izvršavanja tih obaveza i zadataka, da redovno prate njihovo izvršavanje i da predu­zimaju filere za izvršavanje tih obaveza i zadataka, " ,«.

Obaveze svih društveno-političkih zajednica su određena u članu 11,8, i to na sledeći način: "", Savezno izvršno veće, izvršna veća skup­štme republika i autonomnih pokrajina organizuju praćenje ostvariva­nja zajedničkih interesa i ciljeva utvrđenih društvenim planom Juao­slavije: _ U izvrša:ranj.l.l zadataka iz (ovog) stava ovi organi ostvanfju saradnju sa orgamzacIJama udruženog rada i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama! privrednim komorama, Službom druš­tvenog knjigovodstva, Savezom sindikata Jugoslavije i drugim društve­no-političkim organizacijama, koje imaju posebne ustavne odgovornosti u vezi sa ostvarivan.iem društvenos plana Jugoslavije .. ,«(o

Kao što se vidi organizacije udruženog rada imaju svoje planske obaveze i zadatke i realizacija plana se prati odgovarajućim progra­mom, izvršavanja plana. Taj program bi trebalo da ima i odgovarajući mernl mehanizam koji bi ukazivao na izvršavanje ili neizvršavanje planskih obaveza.

"Dalje, u č,lanu 116 to je i eksplicitno navedeno », _, Organi fe .. d,:,raclJ~, r~pubhka, aut:lflommh pokrajina i drugih društveno-politič­kih zaJedmca odgovorU! su za ostvarivanje zajedničkih interesa i ci­ljeva utv!'đenih Društvenim planom Jugoslavije, kao i za izvršavanje ,??aveza l zadataka koje su federacija, republika i autonomna pokra­Jma preuzele.,:" Ovaj ćIan je značajan jer definiše osnovne kompo­nente plana kOJe treba pratiti i na osnovu njih zaključivati da li se pl~n a~ekv'\~no ::,a,lizha ili ne, R:r?i se o kategorijama (prema stepenu opstostr) zaJedmckrh mteresa, crIjeva plana, obaveza i zadataka, Na mvo,u š!::ih d,rušty;,n,o-p.olitičkih, za,i~dnic~ se, znači organizuje praćenje reahzacIJe zaJedmckrh mteresa l crIjeva l omh obaveza i zadataka koji

156

su eksplicitno pIcuzete dugovolin1<1, dok sc na nivou organizacija udruženog rada i njihovih zajednica zahteva praćenje realizacije oba­veza i zadataka,.

Da bi se mogli adekvatno pratiti i zajednički interesi, ciljeyi obaveze i zadaci, oni moraju biti eksplicitno navedeni. Što je preclz­nije definisana svaka od pomenutih kategorija, to je lakše i bolje praćen je realizacije istih.

Logično bi sc dalje D1oglo pretpostavi jati da skup zadataka čini obavezu, skup ob",eza postaje cilj, a skup ciljeva konačno daje zajed­nički interes ili interese. Ovu podclu valja prihvatiti uslovno, iako je ona korisna u ci1iu preciznijeg izlaganja naše analize

U pogledu rokova pominjani Zakon, u svom čl 12!. obavezuje Savezno izvršno veće da najkasnije do 31 i:1aja tekuće godine podnese Skupštini SFRJ izveštaj o ostvarivanju srednjoročnog društvenog pla­na Jugoslavije, Na osnovu razn1atranja ovog izveštaja Savezno izvršno veće najkasnije do kraja oktobra tekuće godine priprema nacr t pred­loga rezolucije o politici ostvarivanja sli:djoročnog plana sa predlo­gom mera.

Pomcnute analize Saveznog iz"> rŠI1Jg veća jesu najopštiji indi­kalor u ostvarivanju palana cele prh-l'cdc. Imajući II vidu princip is­tovremenosti donošenja planova i žei ja i potl eba da se u proces pra­ćenja ostvarivanja planova uključe šI-o viš!; opština i organizacija udruženo" rada, odnosnim analizama SIV-a bi trebalo da predhode (vrel11enski i sadržajno) odgovarajuće analize na nivoll republika i autonomnih pokrajina, a u odnosu na njih bi vremenski predhodile istovrsne analize u opštinaI11a i organizacijan1a udruženog Iacia,

Dosadašnja praksa tzv, majske analize SIV-a je ukazala na skup problema koji zaslužuju pažnju Bilo je dosta vremenske neus­klađenosti kod podnošenja pomenutih analiza u republikama i autonom­nim pokrajinama, a sliČno se dešavalo sa analizama II opštinama i organizacijan1a udruženog rada To ic naravno dosta uticalo i na 1110aućnust celovite primcne principa istovreIl1cnostl i angažovanja li

pla~iranju što šire društveno-eoknol11ske baze. Razlozi za ova zakaš­njenja sLl bili različiti i njihova analiza prevazilazi domen ovih razm~: tranja .. Iz tih razloga je analiza usmerena ka narednom penodu kOJl treba da donese i odgovarajuća poboljšanja u smislu boljeg praćenja realizacije planova.

Pored pOlnen1.ltih analiza, iZVI šavanje planova je prcdn1et i ne­kih drugih dokumenata kao što su Rezolu"ija o ostvarivanju srednjo­lOČnOg plana, kvartalna analiza o tekućim kretanjima, te već pOInenuti pIOgram realizacije plana organizac~ja udružen.og rada, Oči~o. je .~a postoji značajan interes za izvršavanje planova Jer se to analIZIra VIse puta godišnje od strane mnogih nosilaca planiranja i ekonomske po­litike

5.3.2 Sistem .D1Gr.enja ost varenja j)lansli1h zadataka i ciljeva

Merni n1chanizan1, njegova ul()ga i zna.~a.i. sll __ ~estQ_."PQrpiI}jaf!i II prethodnomtel<stli-Soozfronl da se nidi označi]nom pitanju kako sa

157

t@l1jskQgl __ g~J:~_},_,sa praktič,nog stanovišta, to bi na početku bilo ko· risno osvrnuti se na neke osnovne koncepte merenja u ekonomskim is~traživanjima. Postoji niz pojmova koji se često koriste kod analiza izvtSavaIija planova i svrsishodno je ukazati na njihovo mesto i ulogu u celom tom sistemu.

Put od najopštijeg teorijskog koncepta do konkretne meme skale ide u fazama (prema stepenu opštosti) i to:

L OSNOVNI TEORIJSKI KONCEPT - NAJOPŠTIJA KATEGORIJA (npr. ciljevi razvoja) se sastoji od više

IL SEGMENATA UŽE KATEGORIJE - IZVEDENI KONCEPT (npr. različite dimenzije ciljeva razvoja)

koji se prate i analiziraju putem

III. POKAZATELJA (INDIKATORA) tako što svaki pokazatelj poseduje svoj

IV. MERNI INSTRUMENTARIJ

Iz ovoga što je upravo izloženo proizilazi da se memi instru­mentarij razlikuje od pokazatelja do pokazatelja, kao i da jedan in­dikator može da daje informacije o jednom ili više seomenata što dalje znači da određeni indikator daje informacije samo" o delu od­ređenog segmenta, Lako se očava osnovni smisao sistema merenja, a to je da se najopštija katedorija, globalni cilj razlaže, dekompo­nuje na uže segmente koje nastojimo da proučimo prateći njihove karakteristike putem odgovar ajućeg skupa indikatora. Razume se da bi bilo poželjno da svaki indikator poseduje svoj memi instrumen­taript)

U principu pokazatelje možemo sa stanovišta njihove funkcije podeliti u tri osnovne grupe i to: pokazatelje sadašnjeg stanja, poželj­nog (budućeg) stanja i instrumentalnog tipa.

Ova podela sledi opšti sistemski pristup gde se deo realnog sistema posmatra iz tri ugla - sa stanovišta sadašnje situacije (dos­tignutog nivoa), sa stanovišta nekog poželjnog budućeg nivoa i najzad sa stanovišta upravljačkog dela sistema koji bi trebalo da omogući prelaz iz sadašnjeg u to novo, poželjno stanje

Pored ovoga, treba imati u vidu i podelu pokazatelja s obzirom na način merenja i karakter informacija, a to je već odavno poznata podela na kvantitativne i kvalitativne, kao i podelu na materijalne i vrednosne pokazatel je.

11) Videti o tome J. Bajec, ... Društveni razvoj i mogućnosti njegovog merenja~<, Savremena administracija, Beograd, 1977 pp. 22, kao i M Bazler-Mandžar, C, Ocić, S Bolčić, J TomaŠ-Jur-išić. »Jedinstveni objektiviziz-ani kriterijumi za određivanje stepena razvijenosti l'epublika i autonomnih pokrajina+( lEN, Beograd, 1978

158

y-I

Iako jc koncipiHlnjen1 odreC:lenog poka~:i1lclja i njegovog n1er­nog mehanizma urađen veliki deo korisnog posla ipak preostaje da sc izvrši i adekvatan izbor pokazatelja za analizu i praćenje odI'eđe~ nog fenomena, npr plan razvoja bilo na nivou organizacije udruže­nog rada bilo na nekorn drugon1 nivou Bitna pitanja Ll ovom kon~ tekstu su broj pokazatelja i naćin njihove selekcije. U traženju od­govora na 0\-:,1. pitanja treba inlati Ll vielu relevantna teorijska saz­nanja i cmpirijske relacije izmećlu veličina, te korišćenjem jednih. ili drugih saznanja Ll ažiti naicelishodnije rešenje, j

Nakon sagledavanja ovih opštih postavki što je bilo nužno sa stanovišta pravilnog usmeravanja dalje analize nl0guće je sada pristu­piti nešto konkretni joj analizi osnovnog problema. Da bi merenje biJo uspešno treba znati šta se ll1eri, činlC se nleri i na koji način" Zato će u tekstu koji sledi biti obrađene osnovne planske kategorije (ono što se meri), pokazatelji (čime se meri) i metodološki postupci (kako se meri)

U cilju adekvatnog praćenja realizacije planova i analize situa­cije u kojima se odvija izvršavanje planskih zadataka, potrebno je nešto podrobnije sagledati sledeb pitanja: a) osnovne planske kate­gorije (zadaci, obaveze, ciljevi); b) način mcrenja planskih kategorija i relativni značaj pojedinih komponenti: e) metodološke postupke; d) vremensku dimenziju praćcnja i analize

a) U svetlu ovoga što je dosada rečeno prvu treba izvršiti adek­vatnu poclelu, prema stepenu obuhvatnosti, planskih kategorija. U Zakonu o društvenom plamanju već postoje osnovne indicije o ovo­nle jer se govori o planskilll zadacinla, planskinl obav~zama, plan­skim ciljevin1a i najzad o zajedničkim interesitna Već l sam redo­sled navedenih planskih kategorija sugeriše i stepen obuhvatnosti: zadaci su najuže planske kategorije. a skupovi zadatka prerastaju u obaveze, da bi skupovi obaveza činili planske ciljeve. Kroz realizaciju planskih cil jeva dolazi sc i do ostvarivanja zajedničkih interesa. Na­vedene planske kategoriie će se u ovon1 delu rada koristiti na način kako jc izloženo, tj od posebnog ka opštem, od planskih zadataka do planskih ciljeva, odnosno zajedničkih interesa

Ova dislinkcija je imala za cili da bliže razjasni kojinl katego­rijama bi trebalo ela se bave pojedini nosioci planiranja. Naime, u donošenju narednog srednjOl očnog plana će učestvovati mnogobrojni ravnopravni subjekti i usklaćlivanjc će se vršiti na raznim nivoima te bi bilo korisno unapr ed znati šta ko planira i na kojem nivou. Narav-­no, interes za to ko šta planira i na kojen1 nivou proizilazi iz potreba za adekvatnin1 praćenjem ostvarenja onog što ie planirano Iz pret­hodnih laZ111atranja sledi da lnerni mehanizam praćenja realizacije planova treba uskladiti sa planskom kategorijom koja je u nadlež­nosti odnosnog nosioca planiranja. Celi bi sistem praćenja trebalo po­staviti tako da se izbegnu eventualna clupliranja, ponavljanja i nejas-noće, bilo suštinske, bilo terminološke prirode. - - .

Inlajući u vidu novi sislenl planhanja Inogla bi se izdvojiti če­tiri podlučja delovanja lavnoplavnih nosilaca planiranja i to:

159

I·Ol-gani:r .. 1cije udru· ženog rada

1I-l'Iksnc zajednice Opštine

III·Soeijalistićke repu­blike i socijalistič' ke <lutonornne po· krajine

IV-Federacija

planiraju (na bazi sku­pa odrcQenih pretpos· tavki i saradnje sa drugim organizaCijama udruženog rada)

planiraju

planiraju

planira

i prate ostvarenje (pu­tem svog progrnma za praćenje realizacije plana)

i pl'atc ostvarenje

i prate ostvarenje

i prati ostvarenje

svojih ~zadataka" (u užem smislu reči)

svojih ~oba\'eza~

svojih ~cilje\'a«

"zajedničkih ciljeva i interesa«

" Iako je ov,~ podela možda isuviše rigidna, ipak ona ovde vrši specIjalnu f,unkcljU u svetlu an~lize pitanja vezanih za realizaciju pl;:l.Dova, ~~~me, verovat~o I n~ nIVOU federacije mogu postojati plan­sk: z,adacl Ih, ?baveze ah se on~ tada t~etiraju u širem smislu te reči. Ukohko to nIJe posebno naznaceno, pOjam planskih zadataka se ovde ~hvata kao planska kategorij,:_ ve7ana za osnovnu organizaciju udru­z_enog lada,. ~a:,edena, raz,~ranIcenJa, su u funkciji koncipiranja i ade­kyatnog pracenJa ~'eahzacIJ~ p!',l.Dskrh z~dataka, obaveza i ciljeva, Na mvou samoupravnIh organIzaCIja govonmo o zadacima nakon adek­vatnog postupka u,saglašavar:ja i sprove.den?g postupk~ dogovaranja sk::~ zadataka nosl!aca planu'anja u opstlm postaje planska obaveza 0.p~tlIle, dok t;saglasene planske obaveze opština prerastaju u planske cl,lJeve rep~bhke, ad~osno autonomne pokrajine. Ovakvo razvrstava­nJe plan~ICl!: kategoIlJa om,?~ćava da se ,za svaku od njih odabere odgovarajucl skup pokazatelja I metodološk1 postupak za analizu.

, ~), Sadaje ,moguće .celovitiie sagledati .§,'!m problem merenja re,ahzaflJeJ)lansla~:-:"acl.'!E~~-" oj).'l\l"z~L~ilje.y.", Kao opŠte opr'edelje­nje treba, da v~z~ sl~cTece:, prdilwm defl!l~sanJa planske kategorije ne­opho~hlO .l~ dcflIll.satJ I kako .ce se pratItI Izvrsenje datog zadatka, oba­veze Ih CIlJa. ZnacaJ o,vol? naceinog opredeljenja nije potrebno posebno o~)!azlagatL OS,novna ldej?, .Je u tome, da proces planiranja bude celo­VIt: da se planIra kako CIlJ, t,:ko i način i instrumenti postizanja cilja, Vazno mesto u tom procesu Ima merenje tekućeg ostvarivanja.,

Praćel:je. izvršavanja,.planskih zadataka i ciljeva, kao sastavni ~Ieo plana b,l treb~lo da bhze r~guliše sledeća pitania: pokazatelje ko­Jl,n: ,se me:! tekuce os~va:!Vanle dat.og planskog zadatka, obaveze ili cIlJa, ,da h ostvar~va,nJa Izn~d pl~mramh predsatvljaju pozitivnu ili n~gatlvnu ,~~lakter~stJku; kOJI se mterval odstupanja stvarne od pla­mrane ,vchcme moze smatrati prihvatljivim bez potrebe preduzimanJ'a posebmh mera,

• ,O prvom l?itanju još će biti reči, dok dmgo pitanje predstavlja znac~Jnu ?dr~?mcu svakog planskog opredeljenja. Naime, pitanje je da Ir rea,hzacIJ~, određenog planskog zadatka iznad planiranog nivoa predsa:."l)a POZltIV":U, negativnu ili neutralnu kategoriju .. Ne bi se mo­glo recI d~ tu važI ~eki, opšti ,Princip, jer je ponekad reč O dragoce­non: dopIl,nosu povecanjU prOIzvodnJe, dok može predsatvijati i rasi, panje retkIh resursa.

160

Treće pitanje II osnovi zagovala lacionaino ponašanje subjekata jel se definisanjc111 prihvatljivog obima oscilacija stvarne oko plani­rane veličine onemogućava posezanje za instrumentima i merama li

slučajevima kada je to još preuranjeno, U skladu s tim, treba nasto­jati da programi izvršavanja plana obuhvate sva tri pitanja. kao i do~ c1atna, zavisno od specifičnosti pojedinih nosilaca planiranja, jer se tinlC znatno olakšava i pospešuje kasnije praćenje i analiza izvršava­nja plana,

Q_snovnc S111Cl)lice za i,!.bol' m~1::r!9g.,_Inehapiznla_,prJ,1,~_a 111aterijal o 111inimimm iiba,;eznih' j~(lTnsiV:GDi11. pokazatelja.") Jedan zadatak ovog dokulllcnta je i da »,. služi nosiocima planiranja za praćenje ostva­rivanja planova «QyJ,.p.okazatelji su i zakonoI1) potvrđeni kao oba­vezni za sve nosioce planiran.i~f,~~-Da bi-- se -planirao razvoj pojedini no­sioci planiranja bi po predloženoj metodologiji minimalnih obaveznih jedinstvenih pokazatelja morali imati u vidu čitav skup indikatora. I<::ao što to proizilazi iz ovog materijala razvojni proces se u njemu tretira kao višedimenzionalan fenomen Treba dodati daje najveći broj pokazatelja zajednički za organizacije udruženog rada i društveno­političke zajednice, i da je razlika uglavnom u stepenu obuhvatnosti

Posebnu pažnju sa stanovišta merenja i klasifikacije planskih kategorija zaslužuju tzv »izvedeni pokazatelji« (čl 140 i 143, Zakona o udružen0111 radu) Ideja ovih p,okazatelja je da na sintetički način izraze sve one mnogobrojne a značaine relacije koje objektivno po­stoje između nosilaca privrednih i drugih aktivnosti 1.1 društvu, Ovi pokazatelji su podeljeni u dve grupe (obavezni i ostali) i ukupno ih inla dvadeset, od toga osam obaveznih

Svaki program izvršavanja planova će sadržavati ovih osam O~ baveznih pokazatelja, kao i skup ostalih To su: L dohodak po radni­ku; 2) dohodak u odnosu na plosečno korišćena sredstva; 3) čist do­hodak po radniku; 4) akumulacija u odnosu na dohodak; 5) akumula­cija u odnosu na čist dohodak;) 6) akumulacija u odnosu na proseč­no korišćena sredstva: 7) lični dohodak i sredstva zajedničke potroš­nje po 'rac\J:Iilm; i 8) čist lični dohodak po radniku

U programu praćenja realizacije plana bi trebalo za ovih osam pokazatelja specificilati interval odstupanja koji se može tolerisati (± od planiranog), kao i karakter tog odstupanja Tleba imati u vidu da sc pokazatelji 1,3,7 i 8 moraju iskazitvati kako u tekućim tako i u stalnim cenama Preostali pokazatelji su odnosi koji se mogu raču­nati bilo na bazi tekućih bilo na bazi stalnih (planskih cena).

U svakom slučaju skup ovih osam pokazatelja predstavlja prvi deo 111ernog instrumentariia za praćenje realizacije planova, prevas­hodno od strane organizaci ja udruženog rada

Drugu skupinu čine oni pokazatelji koji su specificirani u čla­nu 143. Zakona o udružcn0111 radu U sklopu ovih postoje dva koja dilektno mele odstupanja od planiranog, tj. 9) dohodak u odnosu na planirani dohodak i 10) deo čistog dohotka za lične dohotke u odnosu

12) .. Minimum obaveznih jedinstvenih pokazatelja-' (Ptip!emljen materijal na osnovu pt'imedaba saveznih Ol'gana i Ol'ganizacija Imo i nadležnih planskih organa SR i SA P), Beograd, UJ7D

161

-.-------,~--.-'~,,~~'""""'""-~'-~'- ,,--- ,-,--"",""

na planirani iznos Ova dva pokazatelja, posebno onaj pod 9 .. , bi nl0g~ li biti pridruženi prvoj grupi obaveznih pokazatelja i da tako čine okosnicu lUCrl10g instrU111entarija progranla za praćenje realizacije pIa­na

Privodeći kraju diskusiju o načinu nlcrenja ostaje da se navedu . oni dodatni pokazatelji o kojima je bilo reči, tj. 11) izdvajanje iz lič- / nog dohotka po radniku; 12) izdvajanje po radniku iz dohotka; 13) akumulacija sa anlortizacijol11 u odnosu na prosečna korišćena sred­stva; 14) prosečno kor'išćena sredstva po radniku; 15) ukupan prihod u odnosu na utrošena sredstva; 16) ukupan prihod u odnosu na pro­sečno korišćen a obrtna sredstva; 17) gubitak po radniku; 18) sredstva, za reprezentaciju u odnosu na prosečna korišćena sredstva; 19) ot-: plate po investicionim kreditima u odnosu na sredstva za reproduk-! ciju. Ovim je prikazan skup qnih pokazatelja koji mogu poslužiti kao: merni instrumentarij za praćenje ostvarivanja planova. )

Što se tiče pokazatelja samog progt'aIna praćenja realizacije planova proizilazi da bi ovi mogli bili nešto celishodnije grupisani i to na sledeći način:

k Pokazatelji koji direktno prate ostvarenjc planova (9 ilO.)

B. Pokazatelji koji odlažavaju uslove privre-đivanja

C. Pokazatelji izraženi po radniku

D. Ostali pokazatelji (kvantitativni tivni)

(2, 4, 5, 6, 13 i 15)

(1, 3, 7, 8, 11, 12)

kvalita- (izbor prepušten sam­inl nosiocin1a planira­nja zavisno od njihovih specifičnih uslova i po­treba)

Prethodna razrnatranja su bila usmerena na pitanja osnovnih " planskih kategorija koje su u nadležnosti pojedinih nosilaca planira- i nja i D1ernog instrumentarija koji bi 0l110gućio praćenje lealizacije / plana, Navedeni n1crni instrulnentarij je prevashodno kvantitativnog! karaktera ali se pogodnom kpmbinacijom odnosn. ih pokazatelja mogUl sagledati i kvalitativne osobine procesa reprodukci je

Već je istaknuto da planovi društveno-političkih zajednica obu-< ) cT hvataju neke seglnente koji nisu od prevashodnog interesa za or gani~ I zacije udruženog rada, kao npr stanovništvo i pitan,ja zaposlenosti, zatim budžetska potrošnja, vanprivredne delatnosti itd Objektivno su ' društveno-političke zajednice u poziciji da preko svojih planova o­buhvate celinu razvojnog procesa, Otuda se i Illerni instrU111entarij za potrebe DPZ nešto nadopunjuje kako bi se mogla sagledati situacija po pojedinim pitanjima koja su tanije izložena. Sto se tiče prve gru-pe pokazatelja (A) kod planova DPZ se prati ne .samo realizacija pla- J' niranog dohotka već se planira i pt ati realizacija društvenog pIoiz-voda i narodnog dohotka, njihovog f0l111iranja i raspo dele .. Znači, in./ dilmtor 9 dobi ja nešto širi obuhvat i to;

162

9) [)uhutb.L e t~::Jn()su nZl rbnir~ni dohodak

9.1 Dru,;l\cni proiz\od i narodni dohodak u odnosu na plani­rani (osl\'arcnj~ planirane stope rasta)

9,2 .. Doh(Jd~lk Ll PI ivredi ivanprivredi 9.3 Planilane i ostvarene promenc Ll strukturi privrede (sttul~~

t ura drušl venog ploizvoda) 94, Planirana i ostvarena raspodela društvenog proizvoda.

Druga glupa pokazatelja (B) na nivoL~ DP~ in1a ~odatnu. funl~­ciju da plati uslove privrečlivanja kak~ Ll 'pl'l\',Ivcch tako : ~ neprr~:e~L" Pored planiranih izdvajan ja za opštu lzaJednlcku potroSllJU (IZ hCnll~! dohodaka i dohotka) što vrše organizacije udruženog racia, trebalo b~ ova izdvajanja sumarno pratiti na Ilivou DPZ, .k~o ! njihove fiskah.1~ prihode. Tu ne bi trebalo koncipirati neki nOVI l11d~lmtol. nego kor~s­tiLi, nešto razl'ar3enije pokazate! je ll, i 12" uz sp~c,lhk~CIJU odnosn~h izdvajanja Dopuna bi se sastojala sml10 u pn!CIZn"an]ll pokazatelJa o<a plaćenje budžetske pUlrošnje DPZ

Treći skup indikatora (C) sc od strane ~PZ kori~t~ tako što se ~\ e izražava po stanovniku te se u skladu sa tlm konCIpIra odgovara~ ju6 merni instrumentarij,

U svim o\'inl raznlaLraniima ne treba izgubiti iz vida da se ana~ lizira situacija kad već postoje planovi, llsk1nčteni n,a svim ~iv?ima, te se mClni instn..lll1cnt.:trii ,javlja satno kao pogodan InformacloDI n1e~ hanizarn koji uka;~ui;: da li sc j)lanski ciljevi i zadaci ostvaruju ili ne;-c

(e) Sa stanovi~Ha Ineren ja i praćenja realL:a~ijc pl:nova. intele~ ! santno je pilanje da li sc OdIcćicni skup pokazalciJa 1110ze cel~shodn~ , <'H!:resdrflti tako 'da sc slo~:l'ni, rnultidinlcnzionalni proces razvoJa pra,tl s; što man ie poka?atclja Naravno, proces agl"cgiranja pretpostavlja odrečtenu ))t~žinu<: s\akog ud pCJkazat:lja ~ ukoliko jc pos,tupa~~. ~ondeM tacije bolje proučen i sptovcden utolIko Je nm,avr~o kvaht?tnlJl l sm11 agregatni' pokazatelj Postojeći sk~p p.o~.;:azat~IJa Je dovolJ~n za O?U­hvatan je i nlcrcnjc zadatih planskIh ctlJeva l :1.adatakfL ~~l. podaCI o planiranom i stn:;xnOll1 stan ju 0J11ogućavaju pr iIncnu razhcltlh metoda za ocenu znnćajnosli cvcntu~lnih odstupanja, Ll)

(d) Što sc tiCe \Ten1t:nske dimenzije praćenja i analize već je istaknuto da u tom pogledu postoji obaveza kada sc oc~ređ?ne "anali~e mor-aju ur::\C!ilL LI principu važi o.prcdcljcnjc da se ana~lza lZ\TSaVan!a plana \Tši :~to pre po ist:.::l~u odabranog n~ell1enskog pel1od~, Ovo 0pIC~ deljenje je narTl'.'n() u Funkciji brzine pripreme, po1G11:atelJa za, pome­nuti \'rCl~1c~ski period Ukoliko sc po~~nci ,i, inchkaton brz~. pnpl'en1e, utoliko će analiza i Odf':O'-'~lI'[\jućc akCIJe bIt! pravovren1enlle~

PIincip i~tuvrcl11C~-!OSLi bi trebalo da važi i kod prać:~1j~ real~~ zacije planova po L1s1ov<?n1 narav,no da po:laci, bu~u ras~~lozlVl u P~"l~ bližno isto \-rCTl1C S\',J~i od !1u:~J1acr1 plamran.la bl anahzl1ao ostvare­nje onoga što j;.; Ll njegovoj nadležnosti,. No činjenica je da stepen O~

13) PJcglec1 metoda nnali7.e lealizaciie planova dat je u poglavlju 5.13

163

buhvat.dos~i razv?.inogf PdlOCC~~ nije isti na nivou olganizacija udruže~ nog ra ~ I na nivou e erac!Je su u situaciji da planiraju i prate sa­mo .mal! deo uk17pnog. razvOjnog procesa dok federacija mora da ima u vidu celokupm drustveno-ekonomski razvoj zemlje.

I.z ovog .razloga I vremensko praćenje Tealizacije planova može da s~edl put od posehnog ka opštem. Ovaj prinoip je na određeni način sado:z::n u Zakonu,? osnovama. plana i Dl'uštvenom planu Jugoslavije tako sto se P;Vo pr}P!'ema}1!nahza o.poslovanju organizacija udruženog .ada (na bazi zavrsm~ raauna), zatim sledi tzv.. »majska« analiza pa »ok.t.obalska« anah,,;a .1 najzad Rezolucija o društveno-ekonomskim 'kre­~anJlma .~ narednoj godini Ovaj ritam analiza o ostvarivanju planova je usloyljen pre svega vremenskom .raspoloživošću podataka s jedne stra:'le l potT~ba':la da se ostvarenje planova razmotri od su{'ane ovih nosIlaca plamranja, s dnlge strane.

. ~ako je potrebno da pmđe ,izvesno vreme 'između ",remena zbi­vanJa .1 vr~mena ~a~lZe kako. bi se objektivno ocenilo 01110 što se u ~atom pen?du z_bIlo Ipak anallZ~ protekle godi'lle tek u mesecu maju Ilzgleda ':lalo za:l,;asl:ela. Ne menja mnogo na stvari ako se u analizu os~yarenJa uldJuce.1 neki' meseoi tdmće godine jer se onda gubi deli­mleno koncenlIraClj~ na proble!ne 12 vremenskog penioda koji je pre­:,~s~odno .pJedmet mteresovanJa. I sam zako~odavac je svestan ove cm]emce lei .odredn!ca u .Zakonu.»najkru:nije do : .. « ukazuje na pot· ~ebu da .3e Ista. pIlprer~H l rruUl!e. ImaJucI ;tI wdu .osavremenjivanje l~for.maClOl1lh sistema l.ao u pnvredl tako I van nje, realno bi bilo ocdClvatl da se 1! vreme za ppipremu analiza o ostvaorivanju planova postpeno skraćuje. .

. P,?što su. krajem februara prikupljeni podaci o poslovanju or­gamzac~Ja udruzenog rada u protekloj godini (od strane SDK) mesec mart. bl se u:ogao iskoristiti za anali7u ostvarenja plana unutar orga­:llzaClja ?druzeno.g. rada. Skup potrebhlh pokazatelja o realizaciji plana Je moguce saznatI IZ podataka završnoG računa.

U~oliko bi. l(!~jem m,:rta bil;" obrac1eni podaci o rezultatima poslovanja ~)Igal1lza~!]a udruzenog rada i podaci redovne statističke ~lu.zbe, to. blomogucllo da se tokom aprila meseca pripreme i odgova­J~ce a~ahze društveno-političkih zajednica. Ovaj pomak u vremenu bi ~I,:? cel!sh,:?dan .. I ~koliko bi ta analiza bila bliža periodu koji se ana· 1!~lIa .utolIko bl bl~a m~nie u obavezi da ocenjuje zbivanja koja se ocekuJu u naredno] godlm. Ova »aprilska« analiza bi bila sadržinski usmerena na protekli period i ocene za tekući period.

Ulo~a »oktDbarske« analize bi ostala kao i do sada stim što. bi ~kcenat bIO 7tav1)en na analIzu ostvarenja tekućih planskih ciljeva I ocenu situacIJe za naredni period.

Pre.tpostavka ovakvog :'!'emenskog rasl?o~ela analiza realizacije pl;:noya Je. ne samo raspolOZIvost odgovaraJuclh pokazatelja nego i pndrzavanJe rokova od strane svih nosilaca planiranja,

5.4. Analiza tekućeg izvršavanja planova i instnlmellti ekonom­ske politike

U prethodnom tekstu je ukazano na značaj redovnog sveobuh- I" vatnog praćenja izvršavanja planova i memog mehanizma koji iska- \

IM j

zuje stepen odstupanja ostvarenih oel planiranih kretanja. Ovaj ode­ljak će biti posvećen analizi onog trećeg skupa varijabli instrumental­nog tipa koje omogućuju da se iz sadašnjeg pređe u novo, poželjeno stanje.

Analiza tekućeg izvršavanja planova se vrši na način kako je to već izloženo, pri čenlu nosioci planiranja putem svog rnernog me~ hanizrna permanentno imaju uvid u stanje realizacije svojih planskih ciljeva. Odgovarajući p!Ogrami specificiraju metodologiju, parametre, vreme, pletpo~tavke i nosioce za analizu tekućeg izvršavanja planova.

Instrumenti ekonomske politike su pre svega povezani sa pretpo­stavkama koje leže u osnovi planiranog. Svi planski zadaci, obaveze i ciljevi nužno imaju u vidu dati skup uslova, pretpostavki za svoju realizaciju, uključivo i instrumente ekonomske politike. Memi meha­nizam za analizu tekućeg izvršavanja planova mora da prati i reali­zaciju ovih pretpostavki, odnosno analizom izvršavanja plana se oce­njuje efekat promena određenih pretpostavki. To, drugim rečima, potvrđuje ono što je poznato, da .ie planiranje samo funkcija u odnosu na kretanje čitavog niza varijabli endogenog i egzogenog karaktera"

Instrumentalni deo sistema je njegov najfiniji i najsloženiji deo, to je onaj deo sistema koji omogućava da ceo sistem radi pod planiranim (obično optimalnirp) uslovima. No održavanje tog optimal­nog stanja je složen posao koji pretpostavI ja poznavanje sistema kao takvog, međuzavisnost komponenti sistema i uticaj promena na po­jedine komponente sistema i skupova njihovih međuzavisnosti. Konk­retno u domenu izvršavanja planova taj instrumentalni mehanizam (ekonomska politika) treba da svojim dejstvom omognći stvaranje \ i održavanje onih pretpostavki koje su u osnovi planiranih kretanja. /'

Instrumenti ekonomske politike su propisi, akcije i radnje koje preduzimaju nosioci ekonomske politike radi ostvarenja društvenih ciljeva, Za uspešno dejstvo takve politike nužno je precizno definisati ciljeve i odgovarajući skup instrumenata. Ciljevi su iskazani u plano­vima razvoja, dok instrumente treba konstantno pripremati, prouča­vati i dopunjavati. Postoji, naravno, i čitava hijerarhija ovih instru­menata zavisno od toga na koji segment sistema treba da deluje.

Sa teor ijske tačke gledišta izbor optimalnog instrumentarija zavisi u osnovi od tri skupa činilaca: prvo, od stepena našeg pozna­vanja sistema, drugo od raspoloživih instumenata i treće od vremena, kao opšteg resursa koji nam stoji na raspologanju da i eksperimen­talno proverirno efekat priprema alternativnih instumenata. Ova po­dela ima u vidu one sisteme koji su veliki, sa velikim brojem kompo­nenti i sa vrlo velikim brojem međuodnosa između komponenti, sa mnoštvom endogenih vaJijabli tako da poznavanje sistema nije nikad apsolutno, nego samo do određenog stepena. Takav jedan sistem je i ekonomski sistem čiji je zadatak da obezbedi nesmetano vršenje p!Ocesa proširene reprodukcije, odnosno privrednog razvoja.

S obizrom da mi želimo da usmerimo funkcionisanje tog sis­tema u željenom pravcu, to je neophodno da ga stalno proučavamo, da razumemo ponašanje i pravce delovanja endogenih varijabli, te

165

,

reakcije istih na dejstvo egzogenih činilaca Pored tOGa n10ramo da raspolažemo i takvim instrumentima koji će dati sist.;'rn' njegove en-dogene vatijable, usmeravati u željenom pravcu. '

Proučavanje sistema je obavlj.eno tokom pripreme i donošenja p.l<.l::a: a sag!edavanJcnl prc"tposta\'l\:l kOJe Sll subjekti planiranja uk­IJli.CIlI u. svoJe planove, rnaze :e steći prvi utisak o obimu i pravcu deJ~lva 1ll.st.lull1cnlal.nog. ~ela SlstC111a Nain1c, svaki je subjekat plani­lanJ.a dehmsao svo~e cIlJeve, obaveze, kao i pretpostavke koje oni Imaju u vIdu. Ako IZuzmemo skup onih pretpostavki koje se odnose n~ međus?bn~. pbnskt; obave.:e pojedinih privrednih subjekata (rad­mh orgamzaclJa) I kOJe su uzeg karaktera, preostaje skup onih pret­postavki koje imaju širi značaj i tiču se svih privrednih subjekata. Upravo skup tih opštih pletpostavki je u žiži interesa nosilaca eko­nomske politike i za njihovn realizaciju treba tražiti pogodne instru­l1lente,

U principu se već i u toku plana razmišlja o instrumentima eko­nomske politike: koji se mogu primenjivati ladi ostvarenja željenih pretpostavki opsteg karaktera. Pripremaju se okviri i smemice za do­nošenje mera i propisa u eilju realizacije planiranog. No osnovni pr?blem kod izbora i primene instrumenata ekonomske politike sa,­tOJI se u tome da su objektivno naša saznanja o ekonomskom sistemu ogran.ičena zbo~. i~uzetno velikog broja komponenti relacija unu­tar slstenla te Ih Je nemoguće sve sacrledati li istom trenutku i sa sv~m lel~cijama koje u tom domenu "postoje Otuda je i izbor i pnmena ll1strumenata ekonomske politike otežan. Idealno bi bilo da ~e ovaj Slst~lTl samokontrolnog tipa, no pošto on to nije, neophodno je da posecjuje svoj instrumentalni deo koji naravno treba što bolje razraditi.

. Pretpo~ta.vkc o instrumentima ekonomske politike koji se izna­laze I pnmenJuJu tokom tekuće analize izvršavanja planova su trojake: pIVO, prctp?stavlja se d~ je u toku priprema i donošenja plana ste­pen saznanja o postOJeceIll SIstemu dostigao potreban nivo druO'o da su ciljevi poželjnog budućeg stanja konzistentni i treće, da su iz~ učene i izolovane i~stituci(,\Halne karakteristike sistema koje mogu da eventualno remete funkcionisanje sistema II narednonl periodu.

. Imaju~~ u vidu ;Iprav.o izložene pretpostavke mogućno je sada pnstupItl bhzenl proucavanJl.l problenlatike analize tekućerr izvršava~ nja planova i instrumenata ekonomske politike. Akcenat će "biti na in­strr:mentima ekc:no:nsl~e politike, tj. skupu instrLlmentalnih varijabli II slstenlU. 1ekuce IzvrSaVanje planova prate nosioci putem svojih od~ govarajućih programa koji sadrže i potrebne lnerne mehanizIne za pravov:emenu detekciju odstupanja od planiranog .. Analizom ovih od­stupanja od. strane konkretnih nosilaca planiranja utvrđuje se da li su odstupanja rezultat dejstva endogenih varijabli koje su uglavnom pod kontrolom samih nosilaca planiran ja, ili je došlo do promene u pretpostavkama koje su pretežno van kontrole onih koji su prihvatili da iZVIše odgovarajuće planske zadatke

, U. prvom. sluČQju sc primenjuje. instrumentrij koji stoji na ras-POli.l.g:.1ilJU S<1!nlll1 !1USIOClina pbn!ranJa Rezultat dejstva torr instru~ 111entalnog dela sisic1112l je ch cndogcl1c \'arijabile bivaju ~smerene

166

ponovo u onom pravcu koji je planiran. Ukoliko se pak radi o izmeni pretpostavki za realizaciiu planskih zadataka, obaveza i ciljeva o tome se, na bazi infornlacija l1lernog l1lehanizma progranla za praćenje iz­vršavanja planova, odmah obveštavaju oni u čijoj se nadležnosti na­lazi regulisanje istih.

Sa teorijskog stanovišta instrumentalni deo sistema trebalo bi da je takav da za svako odstupanje funkcionisanja sistenla od pred­vičtenog raspolaže instrumentom koji otklanja dati nedostatak Do ove idealne situacije je praktički nemoguće doći kod sistema o kojem je ovde reč ali nas to naravno nikako ne snle sprečiti da se teži što ve­ćem približavanju toj idealnoj situaciji.

To bi značilo da na bazi našeg poznavanja tog sistema unapred pripremamo skup instrumenata ekonomske politike koji se primenjuje odmah nakon što se uoče odstupanja od planiranog sistema. Ne is­ključuje se ni mogućnost ad hoc rešenja s obzirom na kompleksnost sistema, ali jc ipak osnovno da raspolažemo instrumentalnim delom sistema, inst!l1mentinu ekonomske politike koji su pripremljeni da e1iminišu nedostatke u funkcionisanju sistema bilo da se radi o situ­acijama poznatim iz prošlosti bilo da su to potpuno nove situacije ..

Verovatno je da sc uglavnom radi o novim situacijama jer je sistem o kojem je reč dinamičkog karaktel a tako da se istovetni pro­blemi javljaju u izmenjenim uslovima tc sn i oni novi. Iz ovoga lo­gički sledi pitanje kako doći do saznaja o linl nlogućim novim situ­acijama, njihovoj ver avatnoći nastajanja i karakteristikama, da bi se, naravno, u skldu s tim mogli i pripremiti odgovrajući instrumenti ekonomske politike. S obzirom da je stvarni sistem objektivno isuviše složen neophodno bi bilo raspolagati njegovom uproštenom varijan­tom u vidu modela koji bi, pod kontl'Olisanim uslovima, mogao da pruža osnovne infonllacije o tinl novim situacijaIna na k(~).c. sistcU; može naići. Ekonomska nauka danas je u tom pogledu uelmla vec 111nogo, te bi tu pogodnost trebalo na vrenle iskoristiti

Ako ne budemo dovoljno znali o situacijama koje nas očekuju, nećenlO biti ni II stanju da na vrenlC pripremimo odgovarajuće instru­mente ekonomske politike. Nedovoljnost ili bolje rečeno siromaštvo instrumenata je ozbiljan nedostatak svakog sistema pa i ovog koji bi trebalo da obezbedi realizaciju planiranih zadataka, obaveza i ciljeva. Otuda bi svi nosioci ekonomske politike trebalo da pripreme sopstveni dovoljno bogat skup instrumenata koji bi tada omogućio pravovre­menn primenu onih koji su predviđeni za datu sitnaciju.

Ne trebe gajiti iluzije da je priprema ovog instrumentalnog de­la sistema lak posao Naprotiv, kao što je već rečeno, radi se o najfi­nijem i najtananijem obliku delovanja koji zahteva pravi sadržaj, pra­vu meru i pravo vreme. No bitno je da svaki nosilac ekonomske po­litike laspolaže metodologijom koja bi mu, na bazi tekuće analize funkcionisanja sistema, pružala informacije ili generirala neki vid »problem situacija« za koje bi trebalo na vreme pripremiti dovoljno diferenciran i sadržajno bogat skup instIunlenata.

Raspoloživost instrumenata treba da bude približno jednaka za sve delove sistema kako bi se sprečilo asinhrono dejtsvo. Nepostojanje efikasnog instrumentari ja i njegove primene je objektivna prepreka

167

l

fun!ccionisanja sistema. U tom smislu kao ilustraciju pominjemo poz­nati fenomen raspodele u nas gde nedostatak instrumenata otežava regulisanje akumulativnosti i reproduktivne sposobnosti privrednih subjekata, a to je objektivno jedan od najvažnijih parametara razvoJ­ne politike Slična razmišljanja u vezi sa našom privredom bi bila i u domenu sektorske alokacije investicija i koncentracije investicionih sredstava za određene veće poduhvate koji su vrlo skupi ali od važnI sti za skoro sve privredne subjekte Verovatno da postoji još sličnih primera no oni su ovde pomenuti samo kao prateća ilustracija konce­pcijskih razmatranja koja su prethodila

Istakavši značaj i ulogu instrumenata ekonomske politike za iz­vršavanje planova ostaje da se razmotri kako do njih doći i kako ih efikasno primeniti. Već se iz dosadašnjih izlaganja moglo naslutiti kakav je put do iznalaženja onih instrumenata ekonomske politike koji bi omogućili realizaciju onoga što će biti utvrđeno u narednom srednjoročnom planu. Svaki nosilac planiranja bi trebalo da u okViru planiranog .. Ova metodologija može da bude u obliku iskustvene ocene, svog programa praćenja izvršenja plana raspolaže metodologijom za procenu mogućih problema u funkcionisanju sistema, tj. izvršavanju pretpostavlja zadovoljavajuće poznavanje samog sistema to bi se mo­modela, kombinovano ili možda na neki drugi pogodan način. Pošto se Na osnovu ovih »problem situacija« i njihovih verovatno ća nastanka koncipiraju se i pripremaju instrumenti (ekonomske politike) čijom primenom se date »problem situacije« razrešavaju. Naravno skup ovih gla oeeniti i verovatnoća nastanka svake od ovih »problem situacija«. instrumenata se odnosi na one tzv .. endogene varijable za koje se pre­tpostavlja da su pod kontrolom odnosnog subjekta.

Drugim rečima, očekuje se da svi nosioci planiranja li smislu koncepta kontinuelnog planiranja sagledavaju ex an\e određene prob­leme i pripremaju na vreme i odgovarajuće instrumente ekonomske politike. U ovom kontekstu nema osnova prigovoru da će se problem! pojaviti pod različitim uslovima te se pripremljeni instrumenti neće \ moći efikasno primeniti. Ako se sistem solidno poznaje, onda je te- , ško verovati da će se pojaviti potpuno nepredviđeni i različiti uslovi j' o kOjim .. a se nije razmišljalo. I drugo, najnepovoljnija je pojava ad hoc kreiranja instrumentarija ekonomske politike

Iz Qvoga sledi da deo u programu za praćenje tekućeg izvršenja plana treba da sadrži deo koji specificira koje će se mere preduzeti ako nastupa određena situacija (za endogene varijabile naravno). U­koliko dolazi do izmene pretpostavki o tome se odmah izveštavaju oni koji su za realizaciju datih pretpostavki nadležni.

Bitno je u ovom kontekstu stalno proučavati mogućnost nasta­nka određenih »problem situacija« i da se za iste pripreme odgovara­JUCI instrumenti. Naravno, od strane nosilaca planiranja se očekuje racionalno ponašanje, tj. da oni ne sagledavaju i troše retke resurse na analizu nekih vrlo malo verovatnih događa ja, nego obrnuto, ana­lizu posvetiti onim problemima koji su realno mogući i direktno se tiču izvršenja plana od strane datog nosioca planiranja

Instrumenti ekonomske politike za realizaciju pretpostavki koje leže u osnovi planskih ciljeva, obaveza i zadataka bi trebalo da budu

168

nadležnosti društveno-političkih zajednica ili širih a~ocljacija,'proiz: u đ ~ Radi se o uslovima koji su šireg značaJa , vaze za veel brol vo aca, d "l I'" b b d nosilaca planiranja te je neophodno a se I1Jl10va. Ica IZaC,Ija ~ ez, e 1 adekvatnim instrllmentarijem. Ovo je verovatno" Jedan oci naJdehkat­nijih zadataka instrumen~~lnog d~la sistema kOJI, treb~ da nastoji da svim komponentama pruZI pubhzno Jednake opste uslove.

Iz tih razloga je priprclna instrunlenat~. za l~'c~1:11isanje o~.~g de­la sistema vrlo važna, Moguće je da unut~:·· tih opstlJl~h kat.egol1ja ~?­stojc konfliktni interesi ili lazličiti položaJi tako da ocuv~nje plansl'lh pretposatvki može imali različile efekte na. pOjedme subjekte No bez obzira na ove potencijalne probleme, postupak u po.gledu 'pllple.me instlumenata je isti. Nadležni nosioci ekonomsk~ pohtlke (~ plann a­nja) sopstvenom metodologijom ocenj.uJu mogucnost . nasta]~nj~ od­ređenih situacija (i njihovih verovatnoea) te u tom smlsl,;,- pllple:naju unapred instrumente ekonomske politike. Posa? oko pllprem: I d?­pune ovog instrumentarija je k?ntir:uelan l baZIra se na" I.al~lesavanJ~ »problem situacija« koje su slmulrrane pr:t~m odgovarajuceg.meto_ dološkog postupka (iskustveno, modelom Ih sl) .. Naravno, pretpos lavlia se da su nadležnosti nosilaca ekonomske pohtlke tokom plocesa planiranja raspoređene i da nenla »preklapan]u«. ....

I najzad, par reči o načinu primene ?val~o l~onclp.l[andl lnstru~ 'I menata ekOn0111Ske politike II procesu tekuceg IzvrSaVanja" pla~~. V:~ /J 'e ostalo jasno da je osnovni cili da se u OVOr;1 domenu sto \Ise .pl1-/'Ilavamo stanju da kada sister:' ne ,funkCIO,l1lSe kako treb~~ ne I~vr~ i

šava se planirano, nlerni nlehanlzanl l prateca ~nahza defll~llS~'!.: })PIO? ! lem situaciju« i ako je 0l!a )}pred;rič!ena« unu~ta.r ploglm~a Izvr.sa.vanJa I planova onda se odmah I pnmenjuJu mere l~oj~ su za .to predvIđene .. Ove mere su koncipirane tako da I po sadrzml I .po k vaht.etu m.ogu I odgovoriti datom problemu, a kako ih je mog:,će I ~blZO pnmel1lt: to\ i7 zad.~voljen važan kriterijllln pravovrenlcnOSl1 u resavanJu određenIh SItuaCIJa.

AnqJ.ize tekućeg izvršavanja planova i prateći instr~lnenti. eko- \ nomske politike u ploteklom periodu dajU bo?ato podruCJ~ za i~trt I.

živanje o n1erama i akcija~la k?}e su I.·azn~ nOSIOCi ekonomske po Itl ;e preduzimaJi u različitim sltua~1Ja~a" ZaVIsno od ~tepe~a ,p?zn~vanJ~ sistema, pravilnog odnleiaVanja I ~ravov~·en:cnostI pOJedlnI:l, .. Instru i menala postirrnuti su i različiti efektI To je I normal~r:o s O?ZIlOm na), karakter sist;ma o kojem je reč i njegovom raspolozlvo~ rnstr~men­talnom delu. To predstavlja solidnu iskustvenu osnovu I za pllmenu u narednom periodu.

169

GLAVA VI

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

6.1. FundamenatIne karakteristike sistema planiranja

Funlccionisanje sistema samoupravnog društvenog planiranja za­snovanog na društvenim opredeljenjima sadržanim u Ustavu, Zakonu o udruženom radu i Zalconu o osnovama sistema društvenog planira­nja i o Društvenom planu Jugoslavdjelodvija se u uslovima robne pro­izvodnje. Iako su najvažniji idejnoteorijski osnovi i institucionalni ok­viri sistema društvenog planiranja dati u usvojenim društvenim i za­konskim dokumentima 'razrada institucija ·i mehanizma sistema plani­ranja ,nije u toj meri zaokružena da bi omogućIla jednostavnu i pot­puno uspešnu primenu novog sistema u praJksi. Stoga sistem društve­nog planiranja zahteva dalju teorijsku i praktičnu dogradnju naročito ako se ima ou ,vddu njegova kompleksnost,kao ,i činjenica da je u p.ita­nju jedinstveni sistem planiranja u svetu. U prilog tome govore i zna­čaj društvenog planiranja ou sadašnjoj fazi našeg društveno-ekonom­skog razvoja, kao ,i nužnost njegovog prilagođavanja potrebama samo­upravno udruženog rada. Sve to pokazuje da postoje ozbiljni zahtevi za analizu niza aspekata uspešnog izgrađivanja i daljeg usavršavanja postojećeg sistema planiranja.

Sistem pl8lIliranja predstavlja iznvanredno kompleksan mehani­zam čije će uspešno funlccionisanje zavisiti od dalje razrade i konlcreti­zacije njegovih nedovoljno usavršenih i izgrađenih elemenata. Kako je u osnovi novog sistema planiranja intencija da celokupnim procesom društvene reprodukcije ovlada udruženi ~ad on je postavljen na širo­koj, demokratskoj osnovi i ·ima nesumnjivih društvenih vrednosti. Ne­sporan je značaj društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazume­vanja kao osnovnog metoda odlučivanja udruženog ~'ada o pitanjima razvojne strategije privrede.

Svesni uticaj društva na pravce i strukturu proširene reproduk­cije, kao d značajnu ulogu udruženog rada u tom procesu bi trebalo da obezbede sledeće karakteristike planiranja: obaveznost planiranja, oba-

171

veznost u usklađivanju planova i izvršava;nju planskih zadataka, nače­lo istovremenosti pPipremanja i donošenja planova, načelo kontinuite­ta planiranja, kao i naglasak na značaj:nosti sreoojomčnih i dugoroč­nih planova II llSl11Cravanju tokova privrednog razvoja" Utvrđeni prin­cipi planhanja, metod donošenja odluka, kao i mnogobrojnost subje­kata .planiranja sa jedne, a robni mehanizam priv.ređivanja sa svinl s"ojim implikacijama sa druge strane, uz odsustvo bilo kakv·ih stranih ·iskustava čine proces društvenog planiranja višestruko složenim. I iruko se u osnovi sistem karakteriše nizom pozitivnih osobirna on sadrži i određene nedostatke koji pre svega proizilaze ·iz :kompleksnosti i ne­dovoljne izgrađenosti svih rnjegovili elemenata,

Ako se pođe od date procedme planiranja, jasno je, da su odno­si između raznih subjekata u toj meri složeni da plan.jranje zahteva izuzetno vremensko angažovanje svih učesnika odlučivanja. Ako se, naime, poštuju sva načela na kojima je sistem zasnovan može se kon­statovati da njegovo sprovođenje 'izislouje izvanreooo visok nivo anga­žovanosti privrede i društva, i to bar iz dva razloga. Treba prvo, imati u "idu vreme koje je potrebno za donošenje sopstvenih planova i dru­go, još duži period neophodan za usaglašavanje mnogobro}nih i objek­tivno različitih interesa putem mehanizma samoupravnog sporazume­vanja ·i društvenog dogovaranja. Uz to, zbog načela kontinuiteta name­će se potreba odgovarajućih izmena, kako u planovima, tako i u samo­upr'avnim sporazumima i društvenim dogovorima, što znači da jednom prihvaćeni planski ciljevi moraju podlegati povremenom usklađivanju l T'evidiranju. U pravcu značajnog angažovanja subjekata deluje i pri­mena principa istovremenosti.Time su u sistemu planiranja implicitno sadržane određene potencijalne slabosti jer se društveni troškovi nje­govog uspešnog funkcionisanja čine veoma visokim,

U pogledu dalje dogradnje sistema planiranja dva momenta za­sl~ju pos~bnu yažnju i odgo:,arajuće mesto u daljoj institucional­nOJ.lćlgradnJl I?ase9 sIstem.a. PrVI mon1enat se odnosi na razlikovanje subjekata plamranJa s obZIrom rna ruvo udruženosti rada oj širinu dru­štveno-ekonomskih interesa, Drugi je vezan za mehanizam odlučivanja tj. za utVirđivanje optimalnih društvenih nivoa odlučivanja .j područj~ ~o!!ova~:anja i .spor:'!zumevanj.a. Što se pr.vog. momenta t!če, potrebno je Istam sledece. SIstem drustvenog pIanIIanja karakteDse se odsust­vom hijerarhije planova on u punoj meri ·respektuje realnost, različitih interesa i polazi od samoupravnog demokratskg sistema odlučivanja. Stoga treba istaći da je sa usvojenim načelima u suprotnosti Tazl1ko­vanje između viš,ih i nižih rnivoa odlučivanja u smislu striktno defini­sanih hijerarhijskih veza, P.otrebno je, međutim, istaći i to. da postoje suštinske razlike između raznih nivoa odlučivanja i planiranja. Već po prirodi svoje aktivnosti, a i sa stanovišta funlccija koje obavljaju, po­stoje određene, ne beznačajne, .razlike ,između raznih nosilaca planu'a­njao Prema tome, iako sistem samoupravnog planiTanja ne razl.ikuje više i niže nivoe odlučivanja u pogledu hijerar'hijski utvrđenih veza po­stoji značajna razlika između raznih nivoa odlučivanja s obzimm na pmrodu pitanja i na širinu društvenih interesa ·koji se rna tim nivoima rešavaju i sagledavaju. Bitno je pri :lom imati u vidu da su različiti nivoi 'Odlučivanja istovreineno ci razni stupnjevi iH oblici samoupravno

172

udruženog rada. Kako je u našem sistemu o~l1ovni !nosilac planira~i.a udruženi md, to se odlučivanje odnosi na ceh~lU procesa reprodukCIje ili pojedinih njegovih širih i užih delov~ u Z:,!VIS'."OStl od st~pena sam~­upravnog udruživaJIlja rada, I u tom smIslu je cliferenclI.an]e r~znll~ m­voa odlučivanja neophodan preduslov uspe~nog funlccI~llllsanJ~ Slst~­ma planhanja i predstavlja pod!'~čje .za~alJu razradu I usavrsavanje siStema u pravcu njegove 0l?era~~onalIz.~clJe . . '.' ".

U kontkstu razrnabranja h1JerarhlJe subj<;kata pl~nlI~r:Ja paznJu zaslužuje i ut'l'rđivanje optimalnih nivoa donosenja :J?,oJedmlh ?dl:,ka: Da bi decentralizovani s,istem odlučivanja mogao. uspesno funkclOms:;r

otrebno je da su ispunjena bar dva uslova. PrvI se s~StO!'1 u tom.e a ~išenivoska organizaciona struktur~ privrede mora bazI>talJ na" rj?:?.r:a-Inom rasporedu funkcije odlučivanja, pod ":,:Iovom ~a se .?a laz Imtlm nivoima .odluke donose na samoupravni nacm DrugIm reclr:r.~ na r~z~ ličitim nivoima udruženosti rada se donose odluke od raz!:cltog dru štvenoC1 interesa i značaja, To, n1eđutlm, s dr.'uge ,strane znaCI, da dec~r:­traliza~ija odlučivanja nije jedn.ost~"·ar:o. veZIVanje kOlTIplet;no,g o~l~~~­vanja za nivo osnovnih privred;nlh jedlmca. Ruk?,:ođenl mrkro kntel~­jima i sagledavanjem sopstvenIh .lntclesa na LIZIstU osno",;ne OlS~l­zaoije udruženog Irada nisu u stanju da na komp.etentan nacm odl::~~ju o svim pHanjima makroekonomskog km~aktera l pre:na. to~e najSlI'1m društvenim .interesima. Drugi uslov za efIkasno funl~clO~sanJe dec~ntra. lizovanog odlučivanja či;ni :asl?olagan)e jedmstvemm SIS~e?lor:r ~nfor. macija. Da bi razni subJektI, tj. podSIstemI, moglI donosItI prav~lne, a f sa šireg društvenog stanovišta .opravdane odluke neophodno Je da raspolažu svim relevantnim nformac1Jama.. d ' Ako se pođe od neophodn?sti dr:uštveno. ram.onalnog raspOI':' . ~ odlučivanja lTIOŽe se konstatovatI da dalja Izgradnja s~stenla pla~l~a

. . celokupnog sistema odlučivanja treba da obuhvatI kake: utvrđlv: ~je I strateški značajnih odlulea na -ra.znirr; nivoima ?dlu~iv~nja, tako I sub'ekata koji se pojavljuju u odlučlvanJ~ na raznI?I mVOlma, pa ?I se~sigurale lcako demokratičnost, tako i ef~kas.n0st sIstema pplanHanja pOllebl1o jc dalje usavršiti i konkletlzovatl nJeg?ve elem.e'."te '~ sleldo:­ćem smisiu. Kao što je već istaknuto, potrebno Je ~~tvantI. racI?na m­ju raspodelu funkcije odlt~čiva~ja s.tin: d~ ~~ za razlIcI te }ca~egorIJe o.~­iuka precizitaju optimalm drustver:I mvol l1,1'hovol;l don~senJd' To :-jacI: da bi se na različitim nivoima organizovanosti UdI uzenog l ada 'onOSI ~ rao zličite odluke uz puno respelQtovanje širih interesa Ploces .do\!o:,.~ranJa I s orazumevamja trebalo hi skoncentrisati na domen naJVazTIIJlh str.a­t~škil1 .odluka, koje .izražavaju važna dru.š.tveno-e1~onomska ~D~edehe. nja dok l<JOnkretni naoiini njihove realizaCIJe .ne bl predst:wlph 'pred. met široko postavljenih okvira sporazumevar;Ja .• K.ako se tlI~ '~oze os­i urati da različiti interesi dođu do punog Izrazaja u donosenju st~a· t~ških odluka, koje izražavaju važna društv~no-,:konomska oP~ideeIJe: Jo da čine predmet daljeg .dogovar31nJa. U p~tanlu su ~o,pravI u °12e_ rativni zadacičijurealiza.ciju tre?a prepustIlI odge:varaJuolm operatlv no-stručnim organima clrzavnog OJ plar;.sko!, meh~mzma, . b' k.

U primeni se .novi sistem plrunlIanJa suocava sa raJzmm o Je tivnim i subjektivnim teškoćama Van s,:al~e je sut;mje ,?a oval~o. k~:

-ci ir'ani sistem Taspolaže nizom pre<;!noS!I,. Ial~o ,:alJa recI ~a ve,;; I '."j g!a kompleksnost implicira mogucnost Javljanja određemh teskoca u

173

I I

spIovođenju II kOlllpal'acij.i sa nlanje složeninl siste111iI1,1a, Na efikasnoM .5t i llSpeŠ110st funkcionisanja sistenlU planinlnja, 11leđutirn, utiču razni faktori Na prvom mestu treba istaći odsustvo dovoljne operacionali­zacije sistema kao determinante nedovoljne uspešnosti njegovog funk­cionisanja, Drugi razlog egzistencije raznih problema iI praktičnom s­provođenju planiranja jeste, nedovoljna razrađenost in~titucionalnih okvira ,funkcionisan ja i tržišnog i planskog 111chanizma. Pored ovih, vaM žan faktor uspešne implementacije društvenih planova čini i efikasan ekonomsko-politički ,instrumentarij kao bitna determinanta realizacije planova. I na kraju treba naglasiti i uticaj nedovoljno izgrađene i na­učno zasnovane metodologije planiranja na neke ispoljene nedostatke sistema planiranja.

Da bi novi sistem planiranja uspešno funkcionisao' neophodna je prvo, dalja ali daleko preci21nija razrada odnosa u funkcijama trii­šnog mehanizma, zakonske regulative i mehanizma dogovaranja ispo­razumevanja, Dr:ugo, nužna je dalja operacionalizacija sistema planira­nja u pogledu razlikovanja raznih nivoa udruženostirada i preciznijeg def.inisanja subjekata čiji se planovi usaglašavaju. Treće, u domenu do­govru'anja i sporazllmevanja potrebno je predllZeti određene akcije u pravcu selekcije pitanja i broja učesnika čiji se odnosi uređuju. Poseb­no je važno postići veći stepen saglasnost·i o detaljnijim sadržajima dogovora koji se tiču regulisanja odnosa II širim segmentima privrede i društva, kako bi se izbegla do sada pl'isutna uopštenost. Faktor vre­me se mOla daleko više uzimati u obzir pri usklađivanju zajedničkih jn­teresa ·i odnosi pojedinih subjekata planiranja i privređivanja Pored toga, nužno je veće uvažavanja savremenih naučnih dostignuća i šivih i dugoročnih interesa privrede i clIllštva pri planiranju, Jačanje aIm­mulaHvne i reproduktivne sposobnosti privrede, kao materijalne osno­ve dogovaranja i sporazumevanja je takođe neophodno 'i'ntenzivirati. I na kraju ostvarivanje prellZetih obaveza u samoupravnim sporazmni­ma i dogovorima o osnovruna planova i samim planovima, predstavlja bitan uslov uspešnog funkcionisanja ,i efikasnosti novog sistema plani­ranja.

Kao što je već istaknuto i sam Zakon o osnovruna s·istema dru­štvenog planiranja i o Društvenom planu Jugoslavije zalIteva dalju ra­zradu s obzirom da je njime projektovani sistem u toj mer'i komplek­san da jeefikasnost njegovog funkionisanja dovedena II pitanje, U Za­konu su sadržana sledeća dobra rešenja:

(1) Osnovna ideja Zwkona, koja je ujedno i osnovna ideja sva­ko" srunoupravnog planiranja, sastoji se u tome da se planiranje mora za;nivati na dogovaranju i sporazumevanju, Osim toga plaIliranje se ne svodi samo na materijahre proporcije i stope rasta. Jedno i drugo znači da dIllštveni ,plan predstavlja Društveni dogovor.

(2) U pogledu tehnike rplaIliranja usvojena su dva ključna prin­cipa: kontinuiraIlosti i istodobnosti. Prvi princip bi trebalo protegnuti i na dugoročno plaIliranje te bi se u tom slučaju mogao ovako formu­lirati: kako pristižu nove informacije, planove tre;ba popunjavati i pro­dužavati ini horizont. Svake godine horizont petogodišnjeg plana treba pomaknuti za godinu daIla unapred, a sa pripremanjem novog petogo-

174

dišnjea plana treba horizont dugoročnog plana pomaknuti za pet godi­na un~pred. Taj p!'inOip je u našoj ekonomskoj literaturi odavna isti­can

Princip istodobnosti nije precizno razrađen i može se različite tumačiti. No njegovo racionahro jezgro sastoji se u tome d~ svi priv­Tedni subjekti imaju obavezu formiranja svojih planova, a tl se plano­vi onda po nekoj proceduri usklađuju.

(3) Postulat potpune informisanosti svih privrednih subjekata talwćler predstavlja neophodnu komponentu svakog samoupravnog pIa­niraIlja, Zavodi za planiranje na svim .razinama .~r~ba. da post:,?u. (a) institucije za prikuplja;nje. i preradu ~.vlh r.aspolC;>2)IVlh mfOr;maCI]a l (b) otvoreni centri za pruzaIl]e mformacl]a sVIm zamte~'esovamm, l'10r~ .se konstatovati da je ta ideja još uvek daleko od svoJe pune reahz'!ele.

(4) Privredni subjekti treba da mcđusc;>bno ugovaraju ispoml5e za duže razdoblje unapred. To posebno vredi za kooperantske mreze gde jedan veliki finalist ,i :,ekolik~ desetina, (pa i više) kc;>operanat~ p.red­stavljaju male -reprodukcIOne cehne. TakVim ugovaranJem smanjuje se neizvesnost budućeg tržišta, što ,ima stabilizacione efekte

(5) Umesto Tani jeg insistiran,ja na isključivo gl,?~:!alnim (agrega­tnom)planira'llju, izdvajaju s~ ~riO.rIte~nl sektOrI ? !w)lma tre1;>a. pret­hodno postići dogovor. I ta Je Ide]a bIla odavno IstIcana u nasoJ eko-nomskoj Literaturi.

No, pored toga Zakon sadrži ,i neadekvatna rešenja:

(a) Planovi OUR-a ne mogu biti izvorište svih ostalih plaIlova jer OUR-i samo mogu i treb~ da brinu o. s:vom d~holku,a ~ n.e o propo­rcijama i mogućnostima pnvrede u ceh:,!. Svaki poku~~J ",danja. p!a­nova odozdo na gore završava ili potpunrm neuspehom Ih beskonaorum procesom usklađivaIlja koji onemogućuje efikasno privređivanje.

(b) Tal,vo planiranje niti je realno niti osigurava izvršenje pia-nova.

(c) J oš je Marx II kritici Gotskog podvrgnuo ironičnoj kdtici ideju o celini dohotka na ~'azini preduzeća.

(d) Takv,i planovi niti su re.aLni ~ti se. ostvan;ju, pa. radnik ne može .imati odlučujuću ulogu u pnv,redI l drustvu vec postaje predmet slučajnosti i događaja van njegove kontrole.

O ulozi planiranja u našem društveno-ekonomskom sistemu po­stoje mnogi nesporazumi, U stvari, nije preterano reći da su uloga i OlgaIlizaoija planiraIlja ostali u priličnoj med neodređeni, nejasni i nedefinisani. U jugoslovenskim uvjetima plan treba da ima četiri os­novne funkcije. Plan je pre svega instrument :predviđanja. Pored nor­mativnog dela dokument plaIla mora sadržavati i opširnu analizu pri­vrednih kretanja s isto tako podrobnim prognozruna. Plan kao instru­ment predv,iđanja ujedno je i instrument koordinacije privrednih od­luka. No u samoupravnoj jugoslovenskoj privredi ova funkcija ima i ~voje posebno, samostahro značenje, Jugoslovenski društveni plaIl nije

17:>

l

etatistički instrument direktivne administrativne koordinacije, On je direktivan samo u onom svom delu koji se odnosi na državne organe i samo za te OI gane.

Na osnovi predviđanja mogućeg razvoja i koordinacije postoje­ćih i'nicijativa osnovnih privrednih subjekata valja, pl'imenom savre­menih metoda ekonomske analize i uz konsultaciju svih rela10ivnih dru­štvenih faktora, utvrditi koja bi privredna kretanja bila optimalna s~ stanovišta zemlje u ceHni. Kad je to utvrđeno, onda treba odabrati ekonomske instrumente, kvantificirati njihove efekte i dozirati njihoy~ primenu da bi se postavljeni društveni ciljevi najefik1\snije ostvar.l~r Jedno i drugo sačinjava osnovnu funkoiju društ;'en0!?i plana, funkcl)u u kojoj se plan javlja kao instrument usmeravanJa pnvrednog razvoJa,

Polazeći od bitnill karakteristika našeg društveno-ekonomskog sistema od prvorazrednog je zmačaja i interesa razmatranje mesta i ul­oge planiranja, kao i odnosa planiranja i hiišta, Kada je reč o odnosu društvenog planiranja i tržišta prvenstveno se misli na razlike u supro­tnosti između interesa i odlučivanja privrednih subjekata, tj. pojedinih delova privrede, i na koordinaciju njihovih akoija putem organizovane delatnosti udruženog rada sa ciljem da se obezbedi osvarenje šil'ih dru­štvenih interesa, S obzirom da naše samoupravno socijalističko društvo pretstavlja robnu privredu, robni mehanizam privređivanja i kriteriji ekonomske racionalnosti čine osnovu ponašanja privrednih subjekata u nas. S druge strane, ono podrazumeva i svesno drn.lštveno usmerava­nje privrednih tokova i važan uticaj udruženog rada u tom domen:" koji se ostvaruje pomoću mehanizma samoupravnog sporazumeva;rJa i društveno" do"ovaranja. Prilikom ·razmatranja veza između plamra­nja i tržišta ° tre~ naglasiti da je efi~asnost .delovanj? oba me!mn!~m~ bitno uslovljena i institucionalnom Izgradnjpm. d:-ustva, Instltu~IJe ~ mehanizmi privrednog sistema suštinski opredelJu.1u kako mogu.cno;;.tr ostvarenja dogovorenih planskih. oilj~va, tal~o. i efik::-.sr;osti r.:ah~ac~.1e ovih ciljeva, Stoga se daljoj instItUCIonalnOj IzgradnjI l razvIjanju ln­strumentapija razvojne politike mora posvetiti adekvatna paž.nja,

Kada je reč o okvirima koje Zakon o udruženom radu defilliŠ;; i njiliovog uticaja na ,funkcionisanje sistema društvenog planiranja treba reći da .istal,nutaclruštvenost dohotka predstavlja osnovu prvo, Za razgraničenje tehničke i društvene komponente planiranja i drugo, za dodeljivanje važnih makroekonomskih funkcija organizacijama ud­ruženog rada, U kontekstu problema odlučivanja o užim i širim inte­resima i ciljevima javlja se potreba bolje organizovanosti udruženog rada u društvenim razmerama da bi uspešno ostvarivao pored tipično mikroekonomskih i svoje malnoekonomske funkcije.

Naime, intenoije našeg društveno-ekonomskog sistema u pog­ledu jačanja uloge udruženog rada tl odlučivanju o budućim pravci­ma raz,,"oja su u Zakonu u udruženom radu dvostruko naglašene. S jedne slIane je reč o povećanju uticaja osnovnih organizacija udruže­nog rada i raznih asocijaoija udruženog rada u oblasti mikroekonoms­kog odlučivanja. U skladu s tim su detaljno r=atrane i razrađene funkcije udruženog rada u odlučivanju mikroekonomskog karaktera. S druge strane u Zakonu se značajan akcenat stavlja na potrebu po­stepenog osposobljavanja udruženog rada da upr-avlja procesom rep-

176

-op BS !113tin;:rc{ r:JOlLI ;:S l~P :)~ CJLunil!s 'B~ue~lA:cHJn BousmlU:J AOIsnp ~JJd Lmpol{doJ 1J 0~l!1~Pf!~p8jd ;'Jr O)lE~-I '113)I;)ldwO)I lIPISU.IOUO)ld~ou0A+~nlp ! v1''lnr.Jur.'G;:'Is l[E::n .lqnun ')'1 'l:lU~Oi\~U LU!~!U DU 'CfUBJBAOiiop BS<);)O.ld J[ln:;(F,pn lJ~}P!.\p~ud 0! O:ti::'l l:::~:p:in,JP lU Jp')JApd l~fU~H.u:a;)S EorreS1uH -dP ~Uf~ .f]OU-P8! D_1~!AOU131S GS r;rU~J~8J nSOU;?DUZd~!A floqz 1U1U8JudSUUll 0ufIOi\OP8U l L\qlL.l):J.[:j~YL~ ll_IOF-'·)' Wl~Ilj~~i '\U\ .. 1.l,11l1:!H.ilS ol.!ild!oct,)ij DI;)I1If -TIl{U '!US)F)ICfT."uCq' ~1..uno.'\ !un~ris ~()!OAS !:OU!1~S oc[ B~UBjBAOfiop JsgJAo~d ns Ol~ 1f1upcqdo8U Jr (;)1 HO') 11 r:U.!J1S!S !lnpuJEzf [,ofIep U298Asod .lod -UN 'BLU;)IS~:; ns-cupa.rd .JU[Cfpu'J]od nfnZpOPJA ! J!Iods~ BpDS op O}3dU

8t'!l:nd1od o~Iolep ;)S Bp FH1:DOLUO l';P HU,10UI 'O)lDl OlS! '80 rOAZU,l" 1rluG '8U13S!U!lUH8 t]LU!;\.;J~B9nIS LUPF'JU n ! 8LI,;J['uclun OlI.l!q ~'9fq DUI8_1S!S n~OAZB,.I ut8r[13p n ! ;JE':(.;JqZ~8U !',\OUSO n ns!u n~Uf[Au! nl 8S 8rO)1 8;10)1;';81 "dU{Bn1 -U8J\3: '''C~P!i\ZBj fO!1..0E;)!U F~-C] [0;\.0 n t]~lnuiJAoflop l1LU81S!S n U.lBU8UIBdS

tI!Ul{J;JfOC,i (u..!O:\O~SllSTXJ ~Uflt0!'E l!U ,!~!.iL::q[1'l..WPi11l!SLq 'eW~;)Hqo llI!U1!JP -ads dua! [A01sn ns mOIJp mp[IJJA 'C'I"]!C[op 'HU;)I!]A1S0 Pl?!lIpafllZ "l"pod ~StU !n;;}, n G!1~~l:;J1?Jd qPlH~M :Js~:\ns! ;)~"Lt:!od 1S()U;1ni:ioLU ! BLU8{QO"xd InLL ~p.l'CpUU1s qr:-I;)U nl un,\l';~:;U II l:JndEU u( unJ!ldnp 1S0u-;mBOLU 'lsounq1.?1s;;m 'iJ.IOAOBOP 0rUJ!U~\..;)[ ! n~L[1];l.prqpo tl lSOJods ns, 01~ OiDI '~\,)O)I~81 :,)f; -nJP Z'l:'j::Jj\T 'CintPC) 0rU::")~CuC)p \:;Z l~UGlU(lm.m or;)l U!U1]JUAO.~Op 8r!EOToUlpJ ;:ilLir;s ~:q l1;?pS!(J..rd ora:; PSOU;?UFJJds ! r;!"UTIJtHoi3op ul'tn[8dsu l[PI;)li nfu -l:Snl1Z;:U u~out:c.Id~oup:;u_uoJ n ;J?O:--1~01 'Drp![i.:o~'I 'C~LICJ1WJ:O~r ! 8rF'Blqu.r ~op 1sou-;-;n:d'olu ..18LUpd 'GU ',ns o l 'csC':Jo.ld l1E)n~ uJuil.onpo 8(puzHuuopnl ~nsLq po OUS!AB%8U ! 1'2[1 ,l~ oU:'~p)lvrqo nrUC.ft:ilOflop 13["*81:,)qo 08P U13p8f '-TIfllBj\J~mIPo lJLl!81SP, __ LJ!ihup f :::io;\.() ;;~!J!zo(huO)I 8t.f{1Jwndo BfU;):rur8U •

-:,q uro! lUlI l.LIOF)P u..q:on.rp 1:: ,'u!ur;f\.!~nn)O Bl.UZrUtnl8lu O"8::r 'B!U1UBAO:BOP r.t.UpSOU8qOSO u .. !pr:p oLL:\~r;I2tqo llIP[~jU r:W,)lS!S B!uDABpoDBlpd UIOf!u![ utGl;Jp llqUPJ~ J~ p~ qpU::M_lJ1lQ u:\O "iu;-m n!uDlu o1~ l~U np8i\S 113[;)];) ~AOlU~U U!tn:UHAOZ;OP tJlLt:J1Sfs J!lrCf,o::'IUqo oUI,-=uOFJl1H1SUf ZO,DI ;)S Bp .locI -BU ln~i\OUSl;1. (lU')()J.o:Cnp l P:SF:LU;)_;:-:!S :1~1;;l..l:p,\"(;Jd[J r:p :"lfo,{q l.uo:·PIJ,\ ou -!loI\OP n 'urnnp.1UJ 'E_~U! 0~ptJrrl\;)p OU.z'C,.1 Uz B:501ZU.1 r U)pnU1SOp8N 'pUl

-SOp8U !UF::!~;)U.8:~od o.o;)u pSQupa.ld nl"cAU~lqiJTIU 8~!A OBOUUI ';)tl!AOU 8U -p:mop111!1scq .?=,("tMS PO~'[ f OU}r uqfu TIS FaJl n ;)S Bp n;:>~oulO:IO ! Qr BUB:(.

~;)10 Ul.lI;)lS}S 301\0 D~!JrqoA'?1 'LU0_1S!S fAGU UBpa! n~uBHd n df Ol~ocI O)IB[ 0lUli 1u 8~!U n~n:)111s [UGAO Il OJ. ';)SOUPO 8::[luocI;).xd QS nO;[ BU BlU~JlS~S ?J!!1 SP81)[DJlD[ 81"JJ·"-l n OU:;,"1[SlUfSOJ\F.)U ! o:)no.ld 8S Bp nSOU?:BA 'OUA'B.IBU 8! 8Lrpns~:ud po U "'[I1.r 0cbJ c! Lf[WC,\Ol;:;CZ ou;muu 8!"Ul1/\rD .. IAll1 UZ

'Brll1:,.quqd ClU.::qS!S ;Jl u;::sp.tO!J::p.JnJ ou)<xlsn tJz~ nAOUSQ nU1BAJF)Pl~ ;]!lAtJ-!Sp~)'ld ;JU ;)!'PUFtlUl1:'IC z~q:J,_nodn I u!'tU;.qtlUOj llLU81qOJd lUp nptu U.lOLI8?11.lpn [) nucquz n 8[ nO)[ !1:)ULlZ 1 J01S01cl !l!~'[OAOP~U 'Jillp3N JfFn{t1pOJcbJ 8U0,.q~oJd psqqo rl tJ,~i0i\S 2Jcl 'UA!prz:lO)[ q~upUJ QrUU~UU

·od ou~ [dl-od OLL8i\.:J ~lUp cz u! P;':'lj..!)l qr[;?IUp.J~\;:~ ul m:"!['olsod I orDI ';)P -8jApd t::IUjAOPP uqfin .. lp n TIl.LI!! UU1~~J;I O upu..! flOUJ*HIpn lS0UBS!UUOJ -ur 'cfp.r,\}p(;JIJS O:T8f 'C0J"~ 'CuP0l.ldoJU <":,i( 8po:'Ic,l upru nouo?:11.:rpn ou -.\uldnOlm::s ;)fUDAF:JI1lpo n 8jSCJ0.1d GUJc[;Jlsod 8j'uUAEH11Po OUi\'C?,..Ip up U!;;f[F' DS DpTI..1 50L[;J~:nJpn l:fpcz!UBi'iID qp.L\OUSO nSQu?:DlpUll q!UAOPQ.l

08P qtqsod ll1:)'CU ('rn DU !q ~,r(:r:tl.mJ 8:tSl.UOuo:po..[:{1::lU 8lI:;~CA 'nU8U! -op l.UOl n !;S'Jli..l0,\:Y:;pn ! r;J':.r:.!d :::!"Ot\S PU;\lSQ TIP '"fl '!lI!P:J n 0!'p:-Inpo.t

i L

skih karakteristika procesa odlučivanja. TD bi pDdrazumevalD Dlakša­nje tereta koji proističe ,iz pDtreba da se donese jako. veliki brDj od­luka, a dDVelO bi do. značajniIr ušteda na troškDvima odlučivanj a, U isto vreme, međuzavisnDst dogDvDra na raznim nivDima implicira PDt­rebu da se Dno. što je predmet pogađanja na' višim nivDima i što na tim nivDima, dakle, predstavlja promenljive veličine, ugradi u vidu parametra u dogDvDre na nižem niVDu. J edino. tako može se Dsigurati neophodna kODrdinacija i kDnzistentnost različhih dDgDvDra. Istovre­meno. se izbegava nepDtrebnD dupliranje napora i troškDva u izračuna­vanju istih veličina na više mesta ako se one na jednom ll1CStU, o jednom trošku i kvalitetnije mogu izračImati za sve minteresDvane sub­jekte" Opisano strukturiranje dogovora omogućava ne san10 regulisanje delova velikog ekonomskog sisten1a, nego i sisten1a kao ceTIne, bez čega, kako je već istalmuto. i kao. što. je pDznato, dogDvaranje ne mDže da funkciDniše onako kako je zamišljeno., Ovako. skraćivanje dDgovara­nja dDprinelo bi znatnom smanjivanju konflikata u sistemu: umesto. da se mnoge grupe subjekata dogovaraju o svim odnosima i proporci­jama, velild broj tih prDporcija mDgao bi jednostavno. da se preuzme iz dDgDvora koji se jedinstveno. dDnDse za šire celine. TD bi dDprinelD ujednačavanju mnDgih alDkaciDnih parametara sa svim ekonDmskim, pa i š,irim ch"Uštvenim prednDstima koje takvo. ujednačavanje sasvim izvesno donDsL

Sa usavršavanjem struktura sistema dogDvDra usko. je pDvezanD iznalaženje raciDnaInog raspDreda funkcija Ddlučivanja na pojedine sub­jekte. BrDj mogućih načina na koje se jedan skup f"Ul1kcija mDže ras­pDrediH na određeni sIrup subjekata izvanredno. je velik, a svi ti ras­pDredi nisu pDdjednako dDbri sa stanDvišta efikasnosti sistema kao. celine, Isto tako, ni sistem dDgovaranja neće pDdjednakD dDbro f"Unk­cionisati pri svakDm rasporedu funkcija odlučivanja. Od posebne je važnDsti precizno. utvrđivanje funkcija i razgraničenja odgovDrnDsti društvenD-političkih zajednica jer SlI Dne po. prirDdi stvari odgovDrne za funkciDnisanje velikih segmenata sistema i za efikasnDst sistema kao. celine. Jasno. je da razne društvenD-pDlitičke zajednice moraju i same kDordinirati svoje akcije, a taj pDsao može bitno. da bude olak­šan iznalaženjem racionalne i IDgične pDdele funkcija između njih. Iz teDl'ije ekonDmske pDlitike je poznato da je problem alDkacija funkci­ja na skup organa kDji 1creiraju i sprDvDde mere ekDnDmske pDlitike - jedan od najsuptilnijih u savremenoj nauci. On na vrlo nepDsredan način određuje mogućnosti, domašaj i efikasnost mera ekonomske PD­Iitike a u jednDm sistemu kDji je veoma intenzivan u pDgledu pDlitike i traži više upravljanja nego neki drugi, na razne autDmatizme jače oslonjeni sistemi, ovo je mDmenat Dd prevashDdne važnDstL Tako. se iznalaženje raciDnaInog raspDreda funkcija na subjekte, utvrđivanje pDgDdne alokacije raznih problema i, uDpšte, materije D kDjDj se Dd­lučuje na razne dDgDvore i, najzad, indentifikovanje poželjnDg načina na kDji će razne skupine subjekata biti okupljene Dko raznih dOgDvo­ra - sva ta tri krupna pitanja javljaju se kao. Dsnvni delDvi jednDg šireg prDblema koji se sastDji u trasiranju Dptimalnih pravaca naše tekuće i buduće institucionalne izgradnje.

Disciplina u dDslednom i praVDvremenDm preduzimanju svih akcija i izvršavanju svih zadataka koji su predviđeni dDgovDrima pred-

179

, datnim i specifičnim teškoćama u komponovanju instrumenata i do­ziranju mera ekonomske politike. Problem se dalje posložnjava još uvek nedovoljno rasčišćenim koncepcijskim pitanjima u vezi sa tim koji .sve subjekti i pod kojim okolnostima mogu da manipulišu nekim instrumentima - i, opet, kDjim instrumentima - da bi izazivali od­ređena pDnašanja drugih subjekata čija je samoupravna autonomija ustavno i zakonsld zagarantovana. Može li se, npr. ponašanje nekog subjekta menjati na osnovu inicijative koje potiču ne od njega nego od nekih ch"Ugih subjekata? Da li je u duhu sistema princip da svi značajni a nekom svesnom ak~ijom indukovani događaji moraju proizi­ći isključivo na osnDVU inicijative onih koJih se ti dDgađaji neposred­no tiču ili sumoguće i druge alternative?

Broj pitanja koja valja rešiti očigledno je velik, a Dna koja su razmatrana u prethodnoj analizi i koja će biti re2)imirana u daljem tekstu predstavljaju, bez sumnje, samo jedan deo te velike skupine

Prvi i verovatno najvažniji zaključak odnosi se na strukturiranje celine dogovora i jasno uspostavljanje njihovih međusobnih odnosa kao dal ji oblile instituoionalizacije sistema. Posve spontano odvijanje procesa dogovaranja neće moći da Dsigura mehanizam za efikasno upravljanje privrednim razvDjem .. Ako se svi subjekti budu b svemu dogovarali i ako inicijative budu u celosti· prepuštene ćudirna jednog' ogromnog i ,nedovDljno. predvidivog decentralizovanog mehanizma, kon­centracija dogovora biće jako neravnomerna i na nekim segmentima će se ukrstiti odredbe većeg broja dDgDvora, a dI"Ugi segmenti mogu da ostanu bez dovDljne ili čale ikahe ch"Uštvene regulative. U radu je pDkazanD da se problemi o kojima valja odlučivati u svakoj kDmpleks­noj situaciji po. pPirDdi stvari 'razvrstavaju u jednu hijerarhijsku struk­turu, počev Dd onih kDji se lociraju na najviši nivo. zato što' se tiču najvećegbroja subjekata pa sve do. Dnih kDji ulaze u fokus svega ne­kDliko subjekata. Sistem odlučivanja, da bi bio. raciDnalan, mDra da se saobrazi tDj prirodnoj hijerarhijskDj strukturi problema, To znači da dogovori moraju slojevito da se strukturiraju, tako du se počne sa izvesnim brojem dDgDvora koji regulišu ključne proporcije razvDja celog društva, da se nastavi sa sve užim i užinl i, stoga, lnanje zna­čajnim dogovorima i da se, najzad, završi sa dogovorima bija je sadr~ žina vrlo specifična, a dDmet relativno. malL Tako. urećlen sistem dD­govDra omogućio bi da se svalci problem rešava na način koji, mu, s Dbzirom na njegDv značaj, DdgDvara, da kDd svake Ddluke dDđu do. izražaja prave skupine interesa i preferencije i da se u krajnjem re­zultatu resursi alociraju tako da pored individualnih, budu, aprDksimi­rani i neki širi, glDbalni Dptimumi, Ovo. podrazumeva regulisanje brDja docrovora, brOja subjekata koji se DkD njUlDkupIjaju i sadržine dDgD­vD;a, određne brojem i karakterom pitanja koja krDz njih treba da se reše. Ta tri elementa predstavljaju, zapravo, ključne kDmpDnente celDkupnDg sistema dogDvaranja, a neke do sada ispDljen,e teškoće sigur,­no. su, delimično. bar, uslDvljene i odsustvom jasno. koncrprnhl1e regulatr­ve II 'Sve te tri dimenzije. Kad se racionalno uredi sistema dogovora kao celina treba očelcivati' da će se svi subjekti uključiti u Dne dogDvore za kDje imaju interesa, infDrmacija i značaja, tako da će se brDj do­gDvora po. jednom subjektu moći da smanji bez smanjenja demokrat-

178

iii

r Mere i akcije preduzete unutar tih mehanizama tako da su učestale i bro.jne da uo.pšte ne dolazi u o.bzir mogućnost da postanu predmet dogovaranja. Delegiranje ovlašćenja javlja se u obavljanju o.ve nadasve važne funkcije kao kategorički imperativ. Naravno fundamentalni ele­menti 'Ovog sistema tekućeg upravljanja i osnovni principi na kojima se temelji mo.gu ·i treba da budu predmet dogo.vo.ra Međutim, za nje­govo efikasno tekuće furu{cio.nisanje potrebna je puna operativna sa­mostalnost. Ta samostalnost može se obezbediti samo na osnovu obil­nog delegiranja ovlašćenja koja se odnose na 111anje značajne stvari, subjekti, II tom slučaju zadržavaju krupnija ovlašćenja a za njima zapravo i ulaze II procese dogovaranja.

6.3. Sistem planiranja i potre\Ja za informacijama

Naš sistem društvenog planiranja je sasvim nov i za sada nema mnogo iskustva Sa njegovom prinlenom u praksi, Osnove sisten1a su definisane u Zakonu o planiranju, koji je dane t 1976. godine. Među­tim, sam sistem još nije u celosti ofo.rmljen (nisu doneti svi repub­lički zako.ni o planiranju; neka postojeća rešenja teško da će položiti ispit praktične primene; finansijska dimenzija planiranja, tj. finansijs­ko planiranje, još uvek nije inkorporirano kao sastavni deo sistema dmštvenog planiranja; celokupna sfera ostvarivanja planova ni u o.s­novnim elementima nije sistemski regulisana, itd) No, nezavisno od ovih i nekih sličnih manjkavosti od izuzetno krupnog je značaja već i sama činjenica da se ulažu veliki napori II pravcu izgradnje takvog sistema društvenog planiranja koji će odgovarati našim specifičnim usJovima" Proces njegove razrade, uhodavanja i verifikacije će sigurno biti dugoročniji, ali je Za nas u ovom slučaju bitno to· da je sam sistem II osnovama dat i da kao takav fUl1kcioniše, Sa tog stanovišta se mogu posmarati neke njegove karakteristike, koje opredeljuju zah­teve za statističkim informacijama,

Sistem planiranja u nas počiva na mehanizmu društvenog do~ govaranja i samoupravnog sporazumevanja brojnih subjekata plani­ranja, a sa ciljem usklađivanja objektivno različitih, pa i Sllprotnih interesa. Kako tl njemu ne posto.ji hijerarhija planova (ili subjekata planiranja), to je onda neo.phodno da se, na principu isovremenosti, planovi pojedinih subjekata pripremaju i do.nose kroz više sukcesiv­nib faza, Istovremenost pojedinih sukeesivnih faza pripreme i dono­šenja planova je u stvari postepeni proces usaglašavanja interesa broj­nih subjekata planiranja. Po.red toga sistem planiranja u sebi sadrži i naglašenu k'Omponentu kontinuiranos!i, što podrazumeva da je proces društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja (usaglašava­nje intreesa) takođe kontinuiran, Ovakav sistem planiranja je očigled­no vrlo kompleksan, međutim on se potpuno uklapa u naš clruštveno­politički i privredni sistem, te kao takav u punoj meri respektuje realnost različitih interesa i potrebu njihovog usaglašavanja u jedno.j višenaeionalno.j zajednici sa različitim istorijskim, kulturnim i eko­nomskim nasleđem,

i ~.1

~

--"-

st.3.vlja jeclan od neophodnih preduslova za nurmalno funkcionisanje celog sisten1U, To znači da Incra biti institucion~llizovan pouzdan sis­tem kontrole i efikasan aparat za primc.nu snnkcija Ll slučaju tnkvih odstup2:_nja od dogovorenog ponašanja koja nisll i7.r:lz objcJ.:tivl1c nuž­de nego čisto subjektivnih či,d12cJ. us10vljcnih n:lstujnnjcm da se sop­stveni interes ostvari na račun opšleg" Sr:.nkcijc su neophodne ela bi sc destinlu1irale i učinile fa1:::tički ncatraktivnin1 sve akcije koje se, po cenu žrtvovanja zajedničkog poduhvata, p0c1uzin1nju dn bi se postigao neki sopstveni uzak i kratkuročz:n cilj" One su II isto vrenlC potrebne da bi ,se učvrstilo poveren1e lIsarne dogovorc, da bi unnprcd dogovo~ rene akdje doista zadržale ~~lribute individualne i društvene racional­nosti da bi svi zainteresovani subjekti, p0l1~lšajući ~.~e onako kako su se dO.Qoi.rorili, osirruro]i nCS111ctano funkcionis:tnjc sistenla, Postojeći aparaC _ a poscb'Do ustaljene navike i uhocL:m~!' PLlJ.:S8. - nije ni iz~ daleka razvijen u nleri koja je neophodna za punu afirn1aciju novog sistema i njegovo raz\lij-anje i dalje 'jačanje spada II \'už,nije zadatke II

procesu institucionalne izgn:ldnje.

Definisanje jasnih i preciznih procedura dogovaranja, a poseb~ no takvih koje će osigurati sklo"panje dago,/oIn II razun1ni1TI rokovima i sprečiti neracionah1o odugovlačenje postupaka odlučivanja - to oči­to l110ra da se tretira kao jedan od prioritetnih zadataka institucional­ne izgradnje" Nefornl2.lizovano, insti Luciol1J.lno neuredeno dogovaran je jeste jedan od najnlEmje savršenih i najneefikas.nijih mehanizmna od~ lučiv~nja. Ta neeHkasnost se ispoljav2 kroz snažno stinluliranje aso­cijalnoiZ, nckonstrukl.iYn()~~ ponašanj:_l koje n\.; n-"]o:~c ~\ da ne prociukuje velika kašnjenja li sk1apanju dogovora Ovj efekti dogovaranja lTIOgll se ublažiti i elinlinisati utvrčtiv;:mjenl po~tHpaka i pravna kolektivnog odlučivanja koji Će usloviti da se subjekti u S\'0111 sopstvenom intere~ su postave konstruktivno PICl118 projektu ?:::t.1edničkog programa i tako ubrzaju donošenje dagovorD. IzgJcda da je narol~jto važno e1iminisati one elenlcntc li l::olcktivn01T1 odlučhran.lu !coji pojedinin1 subjektima efektivno daju mogućnost da blokiraju zajedniC,ld poduhvat i tako eli­rninišll neku atraktivnu zl1tcrnativu jz skup;} raspoloživih razvojnih Dlognćnosti.. I sanla pravib .. 1110raĆe sc vrCmen0l11 razvijati i usavrša­vati, pa za to TIlOraju biti stvorene institucionalne mogućnosti, To znači da lTIOraju biti utvrđene procedure, tj prnvila za prOTIlenU i sa~ 111ih pravila dogovaranja., U pit::mju je, l[1sno, jedan složeni sistem čiji razvoj li svim dimenzij~<"111a E"!on1 cb bude institucionalno omogućen. Kako su za sva ta usnvrš2vanja potrebne kOll1pletne, verodostojne i pravovrenlcne infornlacije, r;:\.zvoj infonnacionog sistema i njegovo pri~ rodno - s obziranl na bi"O.1 subjekata koji su z8intcresovani za l\:oiu kategoriju inforrnncij;1 - hi.iel'~n'hi,isku strllkturir~lnic ulazc u red naj~ važni.1H1 zadatakn tl razvoju sjsten1a

Dogovori po prirodi stvari fiksiro..ju saiDU krupnije odnose i poduhvate, Svaka ekonomska i društvena aktivnost pored tih krupnih, strateških elen1enat~ sadrži j mnogobrOjne sitnije detalje., Egzogene kOlDponente i nn1bijent II k01hC sc odvijaju dogovoriIlla regulisane ak~ Uvnostl takočle sc brzo i lcatkacl neprcc{>ricliVQ 111cnjajlL Stoga su neop­}1odni fleksibilni j r::lZUUCT1i 1Tlchani:,':mi tcki .. ](~cg upravljanja koji će delovati korektivno i brzo rC:lgO\'8ti !l 0. ~~','C' iznenadne eksterne šokove"

1?0

r

~~

Drugo pitanje se odnosi na postojanje odgovarajućeg 111Crnog instrumentarija za praćenje i analizu realizacije planova" On se sastoji od baznih podataka koji sc putem raznih skala uobličavaju u skupove pokazatelja koji izražavaju ostvarenje planskih predvidanja" Klasifi­kacija ovih pokazatelja je izvršena u četiri osnovne grupe sa ciljem da obezbedi uniformnost analize kao celine i fleksibilnost tretmana specifičnih pitanja i problema"

Kao što je već i ranije pomenuto, od strane nosilaca planiranja se očekuje da meetusobno usklade sadržinsku i vremensku komponen­tu svojih analiza realizacije planova. U tom pogledu može biti od ko­risti klasifikacija planskih kategorija tako što organizacije udruženog rada u svojim programima praćenja analiziraju planske zadatke, dok društveno~političke organizacije shodno obuhvatu razvojnog procesa prate realizaciju plrulskih obaveza, ciljeva i zajedničkih interesa. Vre­menska uskladenost je neophodna i jasno je da bez nje nema ni efi­kasnog planiranja ni efikasnog praćenja ost.varenja planova,

Praćenje i analiza ostvarivanja planova ukazuje na to da li sc planski ciljevi ostvaruju ili ne, i u skladu sa lim se preduzimaju od­redene mere. Ukoliko se plan ostvaruje unutar dogovorenih okvira (ni­voa tolerancije) nema potrebe za bilo kakvim merama" I sledstveno to­me ako su odstupanja značajnija to je znak za nosioce planiranja da moraju nešto preduzimati na-ekonomsko-poli Učkom pbnu.

. Idealno bi bilo ~ada bi za svaki problem (odstupanje od plana) postOjale unapred dehnlsane Dlere koje stupaju na scenu OnDa mo­menta kada memi instnmlentarij ukaže na postojrulje problema~ Ova­kav autoTI1atizan1 je poželjan ali teško ustvadjiv, jer se ekonomska si­tuacija stalno menja tako da je teško koncipirati tako veliki skup mera koje bi mogle da pokrivaju svaki novonastali problem, u ovom slučaju značajnije odstupanje od plana.

Realna situacija je obično nešto drugačija, ne postoji potpuni autOlnatizanl već se mere odabiraju zavisno od vrste problema i posto­jećih okolnosti. Važnost praćenja ostvarivanja planova postaje očita, jer rnel1ni instrumentarij treba da pruži pravovrelnenu informaciju o pos­tojanju problema i delom o njegovoj sadržim, odnosno vrsti.

Značaj institucionalnih rešenja je od takve važnosti da će biti i dodatno obraden"

Na kraju ovih izlaganja može se konstatovati da postoje pred­uslovi da se izvršavanje planova prati i analizira na zadovoljavajući način, Postoji solidna dokumentaciona osnova koja on10gućava izbor pokazatelja u cilju praćenja izvršenja palna i analize uzroka eventual­nih odstupanja" Deo tih pokazatelja je obavezan za sve nosioce plani­ranja, a i nosioci planiranja su obavezni a i zainteresovani da pomno prate realizaciju plana. U osnovi ove ocene leži pretpostavka da je plan adekvatno pripremljen tj" da postoje specificirani ciljevi, pretpostavke i institucionalni okviri za njegovu realzaciju.

Korisno je istaći osnovne momente koji su relevantni za odnos analiza tekućeg izvršavanja planova i instrull1enata ekonomske poli­tike. Problematika tekućeg izvršavanja planova je sadržana unutar od­govarajućih programa koje priprelnaju svi nosioci planiranja, Sastavni deo ovih progranla je memi mehanizam koji preko skupa pokazatelja

183

I j

:1 :j il ii I jj

" il \: il ,I l

1 l.

Gotovo da i nije potrebno podvlači ti činjenicu da je ovako de­finisan sistelTI planiranja i izrazito )>inforn1aciono intenzivan«. Ter, usaglašavanje ilJ1teresa velikog broja subjekata planiranja, putem do­govaranja i sporazumevanja, kroz više istovremenih i sukcesivnih faza planiranja podrazumeva postojan je bogate statističke informacione os­;TIove o gotovo svin1 aspektinla društvenog i privrednog života., Pri tome je posebno naglašena potreba za obuhvatnom, konzistentnom i jednoobraznom satističko-dokumentacionom osnovom iz domena eko­nomske statistike" Takve podatke, opet, može da pmži samo integri­sani sistem ekonomskih računa, koji u sebe inkorporira realne i fi­nansijske tokove relevantne za analizu funkcionisanja privrednog me­hanizma.

Može se slobodno reći da funkcionisanje svakog sistema plani­ranja u vrlo značajnoj meri zavisi od raspoloživosti adekvatne statistič­ko-dokumentacione osnove" Ukoliko se, naime, ne obezbedi potrebna informaciona osnova, planiranje poprima značajnu dimenziju vohmta­rizma, konzistentnost planova po pravilu nije moguće obezbediti, pra­ćenje realizacije pIrulova se 2lnačajno komplikuje, te se shodno tome povećava verovatnoća da će stvarna kretanja bitnije odstupati od pla­niranih. Samim tin1 se devalvira značaj planiranja i II znatnoj meri limitira njegova efi-kasnost u svesnom usmeravanju privrednih kreta­naj. Ovo posebno važi za naše uslove zbog niza specifičnosti privrednog sistema i izražene kompleksnosti sistema društvenog planiranja. Isto­vremeno, ovim je moguće Ll značajnoj meri obrazložiti dosadašnju nedovoljnu efikasnost našeg planskog meh81lizma, kao i nedovoljno po­verenje u njegovu potencijalnu efikasnost

6.4. Praćenje i analiza realizacije planova

Uspešan sistem praćenja i analize realizacije planova pretpos­tavlja pravovremenu raspoloživost relevantnih podataka, postojanje od­govarajućeg me~nog instrmnentarija za praćenje i analizu, zatim sa­držinsku i vremensku uskladenost analiza različitih nosilaca planira­nja, i najzad, postojanje odgovarajućih institucionalnih rešenja u do­menupriv:rednog sistema i ekonomske politike_

Prva pretpostavka je dovoljno jasna i očito da bez nje nema mogu6nosti za ozbiljne analize" Davanje podataka je zakonski reguli­sano i tu većih dopuna verovatno ne bi trebalo činiti, možda pre svega insistirati na disciplini onih koji te podatke dostavljaju. Obrada dos­tavljenih podataka je stvar tehnike i razvojem savremene elektronike omogućava velike uštede na ovom planu __ Otuda je jasno da pravovre­mena raspoloživost baznih inputa predstavlja ključno pitanje kod svih nosilaca pl81liranja, bilo da se radi o analitičkim podacima računovod­stva kod radnih organi"acija, bilo da se radi o obradell'im podacima SDK ili redovne statističke službe za potrebe planskih organa društ­veno-političkih zajednica.

U nas postoji vrlo solidna dokumentaciona baza o zbiv81ljima u privredi i van nje, te akcenat mera i instrumenata treba da bude usmeren na racionalizaciju prikupljanja podataka i pravovremenu ras­položivost istih"

182

r

I

L ~

omogućava stalan uvid u stepen realizacije planskih zadataka, obaveza i ciljeva, Istovremeno ovi podaci postaju i dokumentacinna osnova za odgovara juće analize,

Suština ovih analiza je da se istraži da li sistem pruža očeki­vane rezultate ili ne, a alce ne - koji činioci dovode do ovih odstu­panja. Posebna pažnja se u ovim analizama posvećuje pretpostavkama koje leže u osnovi planiranog, tj. istražuje se da li su se eventualno poremetili N opšti uslovi pod kojima taj dati deo sistema funkcioniše,

Progranli izvršavanja planova u principu poseduju svoj instl'u­mentalni deo koji služi za usmeravanje dejstva sistema u željenom pravcu, Radi se o instrUlllentima ekonomske politike koji stoje na ras­polaganju nosiocima planiranja u cilju pospešenja realizacije planira­nog, Ovaj pomenuti deo programa izvršavanja planova bi trebalo da bude u stanju da generiše unapred skup »problem situacija« koje s.e mogu javiti tokom izvršenja plana i da se u tom smislu ex ante P':'­preme i prateći instrumenti ekonomske politike za rešavanje takVIh situacija,

InstrUlllenti ekonomske politike predstavljaju vrlo delikatan deo sistema i moraju da budu odgovarajući po sadržaju, pravilno odme­reni i pravovremeni kako bi u punoj meri ostvarili svoju ulogu.. Ko­risno je da se Imap red razmišlja o nekim realno mogućim »problem situacijama« u funkcianisanju sistema kako bi se mogle koncipirati i najpogodnija rešenja instrumentalnog karaktera. U om smislu je mo­guće ostvariti i optimalnu upotrebu raspoloživih resursa, pre svega vremena i kadrova,

Ukoliko se javi situacija da se planirano ne izvršava primenjuju se instrumenti ekonomske politike, Oni mogu biti unapred pripremlje­ni za datu situaciju ili se mogu pripremiti nakon što nastane određe­na situacija. Za značajnije delove sistema odnosno probleme širih raz­mera bi prvi pristup bio ceHshodnijL

Treba uvek imati u vidu da su instrumenti ekonomske politike značajno sredstvo u realizaciji planskih ciljeva, obaveza i zadataka, zato ih treba stalno pomno proučavati radi optimalnog dejstva na ceo proces društvene reprodukcije.

l \.~ ~ 1 ,,~

e-

3-

~a

s-ri i

o· ·i· :i-e-

ti­č­la a­a­le a· !Ii

a­)g 0-

ju 0-

.s-,d-;a-'a­lo-

Ja .li­ga )s­ke re­'ih .d­na št-

na de as-