EP List Decembar 2014_srp

- 2014.

2015Срећни празници!

2

САДРЖАЈ

ОКТОБАР-ДЕЦЕМБАР 2014.

Редакциони одборЗоран Радосављевић, председник, др Радослав Раковић, Здравко Милошевић,

Биљана Свичевић (Представник ЈСО-а) и Борјана ВићентијевићРедакција

Главни и одговорни уредник Зоран Радосављевић, Заменик главног и одговорног уредника Борјана Вићентијевић

Са рад ни ци:Дра ган Алек сић, Ра да Ан ђе лић, Све тла на Бог да но вић, Ма ри ја на Ва сић, Бо жо Ву ко је, Оља Ђо кић, Ва ња Ерић, Ива на Жив ко вић, Не ве на За го рац, Ми лош Здрав ко вић, Би ља на Ка пла ре вић, Гор да на Ли сов, Де си мир Мак си мо вић, Ми о драг Ме са ро вић, Вељ ко Ми јић, Ми шо Ми трић, Бра на Пе рић,

Са ња Пе тро вић Бе ћи ро вић, Сне жа на Пе тро вић, Ве сна Про да но вић, Ра до слав Ра ко вић, Ја ро слав Уро ше вић, Фи лип Фи ли по вић, Вла ди мир Хри сто ду лу,

Си ни ша Ча бар ка па, Дра ги ца Чу кић.Фо то: Ми лан Га ко вић, Ви то мир Ра ко че вић, архива НАЛЕД и РТБ Бор

Припрема за штампу и штампа: Ивана Јовић, Горан Динић, Енергопројект Енергодата а.д.Излази тромесечно, тираж 1730

Телефон редакције: 310 1015, 310 1020, e-mail: [email protected]

година LI

Су де ћи по број ка ма, 2014. го ди на је би ла до бра, иако смо у њу ушли са уме-ре ним оп ти ми змом. Ипак, то не чу ди јер ја ке и ис трај не ком па ни је као што је на ша, успе ва ју да се из бо ре са иза зо ви ма. Те шка го ди на до дат но је под ста кла ме наџ мент и за по сле не да уло же још ве ћи на пор, рад, кре а тив ност, сву сво ју сна гу и на кра ју оства ре до бре ре зул та те. Си стем Енер го про јект са по но сом мо же да ка же да је и ове кри зне го ди не ис пу нио сво је по слов не пла но ве већ сре ди ном ле та.

Та ко ђе, го ди на је про шла и у зна ку мно гих ле пих ма ни фе ста ци ја. И ове го ди не смо уго сти ли ма ли ша не на ших за по сле них, у го сте су нам до шли и на ши пен зи о не-ри, при ре ђе но је не ко ли ко за ни мљи вих умет нич ких из ло жби, при ре ђен је ве ли ки но во го ди шњи кок тел за све за по сле не, а ба ви ли смо се и ху ма ни тар ним ра дом, по ма жу ћи угро же не су гра ђа не из обре-но вач ког кра ја, де цу без ро ди тељ ског ста ра ња, мла де умет ни ке и спор ти сте... Та ко ђе, на ши струч ња ци су се ба ви ли на уч но ис тра жи вач ким ра дом и об ра-ди ли број не ино ва тив не, за ни мљи ве и ва жне струч не те ме.

Уго во ре ни су број ни ве ли ки про јек ти ко ји пред ста вља ју ва жне ре фе рен це за ком па ни је из на шег Си сте ма, до би је не су број не зна чај не на гра де, по кре ну ти су и про јек ти уну тар на ше ку ће ко ји има ју за циљ да олак ша ју и уна пре де по сло ва ње... У 2015. ула зи мо са ре ал ним ам би ци ја ма, са ве ром у соп стве ну сна гу, али и же љом да до ка же мо да мо же мо да бу де мо још бо љи. На кон још јед не успе шне по слов не го ди не, свим за по-сле ни ма, пен зи о не ри ма, ак ци о на ри ма, по слов ним парт не ри ма и ин ве сти то ри ма че сти та мо Но ву 2015. го ди ну, са же љом да бу де још успе шни ја.

УСВО ЈЕН ПЕ РИ О ДИЧ НИ ИЗ ВЕ ШТАЈ О ПО СЛО ВА ЊУ СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ЗА ПЕ РИ ОД ЈА НУ АР - СЕП ТЕМ БАР 2014. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ОР ГА НИ ЗО ВАО ПР ВУ НА ЦИ О НАЛ НУ КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈУ О ПРО ГРА МУ КОР ПО РА ТИВ НОГ ИН ТЕ ГРИ ТЕ ТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5КО ЛЕК ТИВ НИ УГО ВО РИ ПОТ ПИ СА НИ КРА ЈЕМ НО ВЕМ БРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6УГО ВО РЕН НО ВИ ПО САО У СР БИ ЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6ПРО ЈЕК ТО ВА ЊЕ ИН ДУ СТРИЈ СКИХ ОБЈЕ КА ТА У 3D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6ИС ПЛА ЋЕ НЕ ДИ ВИ ДЕН ДЕ АК ЦИ О НА РИ МА ХОЛ ДИН ГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7ТОП 10 АКЦИЈА ПО ПРЕПОРУЦИ БЕОГРАДСКИХ БРОКЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7СВЕ ЧА НО ОТВА РА ЊЕ ОБЈЕК ТА НАФТ НЕ БА ЗЕ У АСТРА ХА НУ У РУ СИ ЈИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8УСПЕ ШНА СЕР ТИ ФИ КА ЦИ ЈА ИМС-А У ИНО ПУНК ТО ВИ МА ЕН ТЕ ЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9ПО СЕ ТА ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈЕ ИЗ СУ ДА НА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9УСПЕ ШНО ИЗ ВР ШЕ НА РЕ СЕР ТИ ФИ КА ЦИ ЈА СИ СТЕ МА МЕ НАЏ МЕН ТА КВА ЛИ ТЕ ТОМ . . . . . . . . . . . . . 9РАСТ ВРЕД НО СТИ АК ЦИ ЈА И ТР ЖИ ШНЕ КА ПИ ТА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ НА СТА ВЉЕН И У 2014. ГО ДИ НИ . . .10УСПО РЕ НИ РА ДО ВИ НА КО РИ ДО РУ 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11ПРЕД СЕД НИК НИ КО ЛИЋ РАЗ ГО ВА РАО СА ДИ РЕК ТО РИ МА ПРЕД СТАВ НИ ШТА ВА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11ФИ НАЛ НА ФА ЗА ЗА ПР ВЕ ТРИ КОМ ПРЕ СОР СКЕ СТА НИ ЦЕ У КА ЗАХ СТА НУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12НА ША РА НИ МА ИС КО ПА НО ОКО 1400 МЕ ТА РА ТУ НЕЛ СКИХ ЦЕ ВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13ПО ЧЕ ЛИ РА ДО ВИ НА ПРО КО ПУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13ПОТ ПИ СА НИ УГО ВО РИ СА ПО ШТОМ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ И ПО ШТОМ ЦР НЕ ГО РЕ ВРЕД НИ 300.000 ЕВРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14У ТО КУ РА ДО ВИ НА СТАМ БЕ НО-ПО СЛОВ НОЈ ЗГРА ДИ У УЛИ ЦИ ЦА РА НИ КО ЛА ЈА. . . . . . . . . . . . . . .14РАЗ ВОЈ ЛО КА ЦИ ЈЕ БЛОК 11А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ЗАВРШЕТАК ИЗГРАДЊЕ НОВЕ ТОПИОНИЦЕ И ФАБРИКЕ СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ РТБ БОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16ДР МИ О ДРАГ МЕ СА РО ВИЋ - ЧО ВЕК ЗА СВА ВРЕ МЕ НА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18ГОР ДА НА ЛИ СОВ УЧЕ СТВО ВА ЛА НА СИМ ПО ЗИ ЈУ МУ О ПА РА ФИ СКА ЛИ МА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19ДРА ГИ ЦА ЧУ КИЋ ПРЕД СТА ВИ ЛА СТРУЧ НИ РАД ИЗ ОБЛА СТИ МЕ ЂУ НА РОД НИХ УГО ВО РА . . . . . .19Др РА ДО СЛАВ РА КО ВИЋ ИЗА БРАН ЗА ДО ПИ СНОГ ЧЛА НА ИН ЖЕ ЊЕР СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ СР БИ ЈЕ .20РЕ СТО РАН У КОМ СЕ И КУ ВА И ПЕ ВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21ЕН ТЕЛ ДО БИТ НИК ПРИ ЗНА ЊА „НАЈ БО ЉИ ОД НАЈ БО ЉИХ“, А ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГ ОСВОЈИО „ОСКАР КВАЛИТЕТА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ НА ЛИ СТА МА НАЈ У СПЕ ШНИХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2250 ГО ДИ НА ОД ПО ЧЕТ КА РА ДА ПР ВОГ РА ЧУ НА РА У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23ПО СЛОВ НИ УС ПЕ СИ ЕН ТЕ ЛА У КА ТА РУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24ЗА ВР ШЕН КОР ПО РА ТИВ НИ ФИЛМ СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25У НА РЕД НОМ ПЕ РИ О ДУ ТРЕ БА РЕ А ЛИ ЗО ВА ТИ ВИ ШЕ ОД 500 МИ ЛИ О НА ЕВРА УГО ВО РЕ НОГ ПО СЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26ПЕ ТА ИЗ ЛО ЖБА СЛИ КА У 2014. ГО ДИ НИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28НО ВЕ МО ГУЋ НО СТИ ЗА ТРЕ НИН ГЕ У СА ЛА МА ЗА ВЕ ЖБА ЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28СМА ЊЕ ЊЕ РЕ АК ТИВ НЕ ЕНЕР ГИ ЈЕ ЗА 84 ОД СТО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29ФО РУМ ОСИ ГУ РА ЊА И ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ У ОСИ ГУ РА ЊУ 2014 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29КО ЛЕ ГИ ЈАЛ НОСТ НА ДЕ ЛУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30ЗА ШТО БО ЛЕ СНИ НЕ ТРЕ БА ДА ДО ЛА ЗИ ТЕ НА ПО САО? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ПРО ЈЕК ТА ДАСС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31КА КО ПРЕ ВА ЗИ ЋИ СТРАХ ОД ЈАВ НОГ НА СТУ ПА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31СТРА НИ СТУ ДЕН ТИ НА ПРАК СИ У ЕН ТЕ ЛУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32НО ВО ГО ДИ ШЊИ КОК ТЕЛ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32ДЕ ДА МРАЗ ДЕ ЛИ ПА КЕ ТИ ЋЕ ДЕ ЦИ ЗА ПО СЛЕ НИХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32СА ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВИХ МЕРИДИЈАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34

У 2015. УЛА ЗИ МО СА ВЕ РОМ У СОП СТВЕ НУ СНА ГУ И ЖЕ ЉОМ ДА БУ ДЕ МО ЈОШ БО ЉИ

3

ИЗ САДРЖАЈА ИЗДВАЈАМО


ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР ВЛА ДИ МИР МИ ЛО ВА НО ВИЋ: Уверен сам да ће руско тржиште да се стабилизује и да ће Енергопројект наставити своје вишедеценијско пословање на овом тржишту, али са вишеобазривости и бољом анализом могућих ризика. Стр. 26

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ОР ГА НИ ЗО ВАО ПР ВУ НА ЦИ О НАЛ НУ КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈУ О ПРО ГРА МУ КОР ПО РА ТИВ НОГ ИН ТЕ ГРИ ТЕ ТАЕнер го про јект Ни ско град ња а.д. је то ком 2014. фи на ли зо ва ла уво ђе ње Про гра ма кор по ра тив ног ин те гри те та (ПКИ). Овим Про гра мом утвр ђе на су пра ви ла и про це-ду ре ко је за циљ има ју спре ча ва ње не до зво ље них по сту па ња Стр. 5

СВЕ ЧА НО ОТВА РА ЊЕ ОБЈЕК ТА НАФТ НЕ БА ЗЕ У АСТР АХА НУ У РУ СИ ЈИКом па ни ја Енер го про јект Ви со ко град ња са пра вом се мо же по хва ли ти још јед ним у ни зу успе шно ре а ли зо ва них обје ка та. Ра до ви на Гра ди ли шту Ба зе мул ти на ци о-нал не ком па ни је “Schlum ber ger Lo gel co, Inc”. Стр. 8

ПО СЛОВ НИ УС ПЕ СИ ЕН ТЕ ЛА У КА ТА РУПо чев од 1991. го ди не Енер го про јект Ен тел оба вља сво ју де лат ност у Ка та ру и успе-ва да од го во ри на тех но ло шки ве о ма зах тев не за дат ке, при ме ном са вре ме них ме то-да, со фи сти ци ра них тех нич ких и еко ном ски ис пла ти вих ре ше ња Стр. 24

50 ГО ДИ НА ОД ПО ЧЕТ КА РА ДА ПР ВОГ РА ЧУ НА РА У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУТач но пре по ла ве ка, 1964. го ди не, пу штен је у рад наш пр ви ди ги тал ни ра чу нар. На ме њен је, ка ко је пи са ло у от прем ни ци из Ен гле ске, за про ра чу не елек тра на и си сте ме упра вља ња у во до при вре ди, а ди рек тор Му ча лов је ко ри стио сва ку при-ли ку да га по ка же ви со ким го сти ма из ино стран ства... Стр. 23

ПРО ЈЕК ТО ВА ЊЕ ИН ДУ СТРИЈ СКИХ ОБЈЕ КА ТА У 3DТо ком сеп тем бра 2014. го ди не, Енер го про јект Ин ду стри ја за по че ла је уво ђе ње 3D мо де ло ва ња у про јек то ва ње и обу ку за из ра ду тех нич ке до ку мен та ци је са вре ме-ним ала ти ма за про јек то ва ње Стр. 6

РАСТ ВРЕД НО СТИ АК ЦИ ЈА И ТР ЖИ ШНЕ КА ПИ ТА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ НА СТА ВЉЕН И У 2014. ГО ДИ НИ Пер ма нент ни тренд ра ста вред но сти ак ци ја и тр жи шне ка пи та ли за ци је Енер го-про јект Хол динг а.д. (ко ји је за по чет по чет ком 2012. го ди не и про ду жен у 2013. го ди-ни) на ста вљен је и у те ку ћој 2014. го ди ни. Стр. 10

ОКТОБАР-ДЕЦЕМБАР 2014.4

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ВЕ СТИ

До бро по сло ва ње си сте ма Енер го про јект у пр ва три квар та ла 2014. го ди не

УСВО ЈЕН ПЕ РИ О ДИЧ НИ ИЗ ВЕ ШТАЈ О ПО СЛО ВА ЊУ СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ЗА ПЕ РИ ОД ЈА НУ АР - СЕП ТЕМ БАР 2014.

У пе ри о ду ја ну ар - сеп тем бар 2014. го ди не си стем Енер го про јект је оства-рио кон со ли до ва ни при ход у из но су од 199,3 ми ли о на евра, бру то до бит од 6,1 ми ли о на евра и уго во рио но ве по сло ве у из но су од 317,3 ми ли о на евра

Из вр шни од бор Енер го про јект Хол динг а.д. је, кра јем ок то бра ме се ца те ку ће го ди не, раз мо трио и усво јио пе ри о дич ни из ве штај о по сло ва њу си сте ма Енер го про јект за пе ри од ја ну-ар - сеп тем бар 2014. го ди не.

Кон ста то ва но је да је по сло ва ње си сте ма Енер го про јект у пр ва три квар-та ла 2014. го ди не би ло знат но бо ље у по ре ђе њу са кључ ним пла ни ра ним па ра ме три ма по сло ва ња за из ве штај ни пе ри од, као и у по ре ђе њу са оства ре-ним ре зул та ти ма по сло ва ња у истом пе ри о ду прет ход них го ди на.

На ве де ни за кљу чак се мо же из ве-сти за ве ћи ну дру шта ва из си сте ма Енер го про јект, из у зев за Енер го про-јект Ви со ко град ња а.д., Енер го про јект Хи дро ин же ње ринг а.д. и Енер го про јект Ур ба ни зам и Ар хи тек ту ра а.д. (ко ји су у ре фе рент ном пе ри о ду по сло ва ли са гу бит ком).

По себ но до бар сег мент по сло ва ња си сте ма Енер го про јект у из ве штај ном пе ри о ду би ло је уго ва ра ње но вих по сло ва, јер је у пр ва три квар та ла 2014. го ди не уку пан из нос но во у го во ре них

по сло ва (oko 317 ми ли о на евра) пре ма-шио го ди шњи план уго ва ра ња (оквир но 293 ми ли о на евра), што је ско ро ду пло ви ше у по ре ђе њу са ни во ом уго ва ра ња за це ло куп ну прет ход ну го ди ну (око 161 ми ли о на евра). Од лич но уго ва ра ње но вих по сло ва у из ве штај ном пе ри о ду има ла су дру штва Енер го про јект Ни ско-град ња а.д. и Енер го про јект Ен тел а.д.

Оства ре ни кључ ни па ра ме три по сло ва ња си сте ма Енер го про јект у из ве штај ном пе ри о ду:

• Уку пан при ход - Оства ре ни кон-со ли до ва ни при ход у из ве штај ном пе ри о ду из но сио је 199,3 ми ли о на евра, што је за 14% ви ше од пла ни-ра ног.

У струк ту ри укуп ног при хо да зе мља је уче ство ва ла са 29% а ино стран ство са 71%. У струк ту ри по слов ног при хо да до ми ни ра ли су ак тив ни по сло ви (уго-во ре ни до 31.12. 2013. г) са 78%, док су но ви по сло ви (уго во ре ни у 2014. г.) уче ство ва ли са 22%. Нај зна чај ни је тр жи шно уче шће у оства ре ном укуп-ном при хо ду имао је ре ги он Ср би ја са 29%, ре ги он Афри ка (Уган да, Ни ге ри ја, Га на, Зам би ја, Ал жир, Зим баб ве, Гви-не ја) са 23%, ре ги он ЗНД (Ка зах стан, Ру си ја) са 22%, ре ги он Бли ски ис ток (Ка тар, Абу Да би, Оман, Јор дан) са 11%, ре ги он Ју жна Аме ри ка (Пе ру) са 14% и оста ло са 1%.

• Бру то до бит - Оства ре ни кон со ли-до ва ни бру то до би так у из ве штај ном пе ри о ду из но сио је 6,1 ми ли о на евра, што је за 33% ви ше од пла ни ра ног.

• Уго ва ра ње но вих по сло ва - У пр ва три квар та ла 2014. го ди не је укуп но уго во ре но 317,3 ми ли о на евра но вих по сло ва: у зе мљи 175,6 ми ли о на евра (55%) и у ино стран ству 141,7 ми ли о на евра (45%), што је 108% од го ди шњег пла на уго ва ра ња.

• Пре о ста ли по сло ви за ре а ли за-ци ју - На по след њи дан из ве штај ног пе ри о да, у си сте му Енер го про јект је пре о ста ло око 484 ми ли о на евра уго во ре них по сло ва за ре а ли за ци-ју (зе мља 206 ми ли о на евра; ино за кључ ци 160 ми ли о на евра и ино ком па ни је 118 ми ли о на евра).

ОКТОБАР-ДЕЦЕМБАР 2014. 5


„Кор по ра тив ни ин те гри тет као по кре тач успе ха у Ср би ји и све ту“

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ОР ГА НИ ЗО ВАО ПР ВУ НА ЦИ О НАЛ НУ КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈУ О ПРО ГРА МУ КОР ПО РА ТИВ НОГ ИН ТЕ ГРИ ТЕ ТА

Енер го про јект Ни ско град ња а.д. је то ком 2014. фи на ли зо ва ла уво ђе ње Про гра ма кор по ра тив ног ин те гри те та (ПКИ). Овим Про гра мом утвр ђе на су пра ви ла и про це ду ре ко је за циљ има ју спре ча ва ње не до зво ље них по сту па ња (пре ва ра, ко руп ци ја, по вре да кон ку ре-ци је и тај ни спо ра зу ми, при ну да, оме-та ње ис тра ге) ко ја би мо гла угро зи ти ре пу та ци ју и по сло ва ње ком па ни је.

Ни ско град ња је овај про грам уве ла у скла ду са смер ни ца ма Свет ске бан ке.

У ци љу про мо ци је кор по ра тив ног ин те гри те та у Ср би ји, Енер го про јект Ни ско град ња је за јед но са На ци о нал ном али јан сом за ло кал ни еко ном ски раз вој (НА ЛЕД) 18.11.2014., ор га ни зо ва ла пр ву на ци о нал ну кон фе рен ци ју на ову те му под на зи вом “Кор по ра тив ни ин те гри тет као по кре тач успе ха у Ср би ји и све ту”.

Кон фе рен ци ја, ко ја је одр жа на у по слов ној згра ди Енер го пр о јек та, при-ву кла је ве ли ко ин те ре со ва ње по слов не јав но сти. Уче ство ва ло је ви ше од 120 зва-ни ца, ме ђу ко ји ма и во де ћи струч ња ци др жав них и ме ђу на род них ин сти ту ци ја и ор га ни за ци ја, чла но ви ди пло мат ског ко ра, мул ти на ци о нал них ком па ни ја, при вред них ко мо ра, јав них пред у зе ћа и не вла ди них удру же ња, ме ђу ко ји ма су би ли и пред став ни ци Свет ске бан ке из Ва шинг то на, ди рек тор кан це ла ри је Свет ске бан ке у Ср би ји, Ам ба са да Дан-ске, Ам ба са да Сло вач ке, Де ле га ци ја ЕУ у

Ср би ји, Швај цар ско-срп ска тр го вин ска ко мо ра, Удру же ње по ну ђа ча Ср би је, Тран спа рент ност Ср би ја, Упра ва за јав-не на бав ке, Уни ја по сло да ва ца Ср би је, При вред на ко мо ра МСПП, Бе о град ски Са јам, ЈКП Бе о град ске елек тра не, ЦИП, Хол цим, ИТМ, СГС, Ra if fe i sen Ban ka, Те ле-нор, VIP Mo bi le, Бам би, Da nu be Fo ods Gro up, As se co SEE и дру ги.

Кон фе рен ци ју је отво рио ге не рал ни ди рек тор Енер го про јект Хол динг а.д. Вла ди мир Ми ло ва но вић, а увод ну реч да ли су и Да вид Лyтхго, пред сед ник Етич ког ко ми те та НА ЛЕД-а и ди рек тор Ha li fax Con sul ting као и Њ. Е. Ми ха ел Борг-Хан сен, ам ба са дор Кра ље ви не Дан ске у Ср би ји.

Ли са К. Ми лер, ви со ка слу жбе ни ца Свет ске бан ке за ду же на за кор по ра-тив ни ин те гри тет, пред ста ви ла је смер-ни це Свет ске бан ке за кор по ра тив ни ин те гри тет и пре зен то ва ла на по ре и ак тив но сти Свет ске бан ке ши ром све та у уво ђе њу и им пле мен та ци ји про гра ма кор по ра тив ног ин те гри те та.

Уче сни ци ма је пред ста вљен Про грам кор по ра тив ног ин те гри те та Енер го про-јект Ни ско град ње, а по том је усле ди ла па нел ди ску си ја на ко јој су по ред гђе Ми лер уче ство ва ли и Жељ ко Оже го-вић, др жав ни се кре тар у Ми ни стар ству др жав не упра ве и ло кал не са мо у пра ве; Ја го да Ра ти нац, екс перт за јав не на бав-ке, Удру же ње по ну ђа ча Ср би је; Ка у диу

Со а ре, ге не рал ни ди рек тор, Хол ци ма; Не ма ња Не на дић, про грам ски ди рек тор, Тран-спа рент ност Ср би ја и Фи лип Фи ли по вић, прав ни са вет ник, Енер го про јект Хол дин га.

За кљу че но је да при др-жа ва ње до брих по слов них оби ча ја и по ште ног по сло ва-ња у са вре ме ном по слов ном и за ко но дав ном окру же њу

ви ше ни ка ко не мо же би ти са мо ствар сло бод ног из бо ра при вред них су бје ка та већ је то оче ки ва ни стан дард ко ји је и за кон ски за шти ћен.

При ме на про гра ма кор по ра тив ног ин те гри те та ком па ни ја ма омо гу ћа ва си гур ни је по сло ва ње. Уче шће у не до-зво ље ним ак тив но сти ма не са мо да уру ша ва ре пу та ци ју ком па ни је већ до во ди и до ве о ма кон крет них санк-ци ја ка ко за са му ком па ни ју та ко и за ли ца ко ја уче ству ју у не до зво ље ним ак тив но сти ма.

Уво ђе ње про гра ма кор по ра тив ног ин те гри те та ни је са мо у ин те ре су по је-ди нач них фир ми већ и у оп штем ин те-ре су јер се при др жа ва њем прин ци па кор по ра тив ног ин те гри те та уна пре ђу је кон ку рент ност, по ште на тр жи шна утак-ми ца и по што ва ње за ко на. Јав на те ла сва ка ко би тре ба ло да пре по зна ју зна чај при ме не ова квих про гра ма при ли ком спро во ђе ња по ступ ка јав них на бав ки.

Енер го про јект и НА ЛЕД као ор га-ни за то ри кон фе рен ци је из ра зи ли су спрем ност да ак тив но уче ству ју у да љим ак тив но сти ма на уна пре ђе њу кор по ра тив ног ин те гри те та у Ср би ји.

Ор га ни зо ва њем ове успе шне кон-фе рен ци је, Енер го про јект је још јед ном до ка зао сво ју ли дер ску по зи ци ју у Ср би ји. Про мо ви са њем кор по ра тив ног ин те гри те та Енер го пр о јект по ка зу је да дру штве но од го вор но по сло ва ње ни је са мо јед на од ус пут них ак тив но сти, већ са ма су шти на ње го ве по слов не фи ло зо фи је.

Кон фе рен ци ју је отво рио ге не рал ни ди рек тор Енер го про јект Хол динг а.д. Вла ди мир Ми ло ва но вић

Ли са К. Ми лер пред ста ви ла је смер ни цеСвет ске бан ке за кор по ра тив ни ин те гри тет



У скла ду са За ко ном о из ме на ма и до пу на ма За ко на о ра ду

КО ЛЕК ТИВ НИ УГО ВО РИ ПОТ ПИ СА НИ КРА ЈЕМ НО ВЕМ БРА

Скуп шти на Ре пу бли ке Ср би је је 18.7.2014.го ди не до не ла За кон о из ме на ма и до пу на ма За ко на о ра ду („Слу жбе ни гла сник РС“ бр. 75/2014), ко ји је сту пио на сна гу 29.7.2014.го ди-не. Чла ном 117. За ко на о из ме на ма и до пу на За ко на о ра ду утвр ђе на је оба ве за по сло да ва ца да сво је ко лек-

тив не уго во ре уса гла се са од ред ба ма тог за ко на, нај ка сни је у ро ку од шест ме се ци од да на ње го вог сту па ња на сна гу, од но сно до 29.1.2015.го ди не

Пре го во ри за пот пи си ва ње ко лек тив них уго во ра во ђе ни су од стра не од бо ра за пре го во ре по сло да ва ца и ре пре зен та тив них

син ди ка та у си сте му Енер го про јект. Ко лек тив ни уго во ри су пот пи са-ни 21. новембра 2014. го ди не, с тим да су сту пи ли на прав ну сна гу осмог да на од да на об ја вљи ва ња на огла сним та бла ма по сло да ва ца у си сте му Енер го про јект, од но сно 29. новембра 2014. го ди не.

АД НИ СКО ГРАД ЊА ра ди на до ма ћем те ре ну

УГО ВО РЕН НО ВИ ПО САО У СР БИ ЈИАД Ни ско град ња је кра јем но вем бра

уго во ри ла по сао о из во ђе њу ра до ва са ин ве сти то ром При вред ним дру штвом Ру дар ски ба сен “Ко лу ба ра” д.о.о. из Ла за-рев ца, у за јед нич ком на сту пу са фир ма ма Хи дро тех ни ка Хи дро е нер ге ти ка а.д. и Те ле ко му ни ка ци ја д.о.о.. Са ин ве сти то-

ром је пот пи сан “Уго вор о из ме шта њу и ре гу ла ци ји ко ри та ре ке Ко лу ба ре, II фа за, са при то ком Пе шта ном и пра те ћом ин фра струк ту ром”. Уго во ре ни по сао од но си се на из ме шта ње и ре гу ла ци ју ко ри та ре ке Ко лу ба ре и ре ке Пе штан, из град њу мо ста пре ко Ко лу ба ре и пре ко

Пе шта на, из град њу во до за хва та, црп не ста ни це и це во во да за снаб де ва ње тех-нич ком во дом, из град њу при ступ ног пу та и мо ни то ринг из ве де них ра до ва. Уго во ре на вред ност ра до ва из но си 1.096.000.000 ди на ра (без ПДВ-а), а рок за ре а ли за ци ју про јек та је 15 ме се ци.

АД ИН ДУ СТРИ ЈА - раз вој основ не де лат но сти

ПРО ЈЕК ТО ВА ЊЕ ИН ДУ СТРИЈ СКИХ ОБЈЕ КА ТА У 3DТо ком сеп тем бра 2014. го ди не, Енер-

го про јект Ин ду стри ја за по че ла је уво-ђе ње 3D мо де ло ва ња у про јек то ва ње и обу ку за из ра ду тех нич ке до ку мен та ци је са вре ме ним ала ти ма за про јек то ва ње. Ку пље но је не ко ли ко ли цен ци Auto desk Plant 3D De sign Su i te и не ко ли ко ли цен-ци Auto desk Bu il ding De sign Su i te ко ји у се би са др же по ве ћи број про гра ма за раз ли чи те стру ке. На ба вље на је и ин ста ли ра на хар двер ска по др шка у учи о ни ци Енер го про јект Ин ду стри је.

Ка да се за вр ши обу ка и ура ди не ко-ли ко пи лот про гра ма про јек тан ти Ин ду-стри је мо ћи ће да ис по ру чу ју про јект ну до ку мен та ци ју ин ве сти то ри ма ши ром све та ко ја ће би ти у пот пу но сти ускла ђе-на са са вре ме ним тех нич ким зах те ви ма, без гре ша ка и ко ли зи ја и са пре ци зним ко ли чи на ма свих по зи ци ја пред ме ра.

По слов ној од лу ци прет хо ди ле су број не пре зен та ци је ра зних софт ве-ра и ко ри шће на су ис ку ства стра них ком па ни ја.

Је дан од про гра ма из па ке та Bu il ding

De sign Su i te је Re vit и то ком пле тан Re vit за ар хи тек те, кон струк тив це и ин ста-ла те ре (MEP). Па кет је на ме њен свим објек ти ма ви со ко град ње.

Енер го про јект Ин ду стри ја је у са рад њи са ин струк то ри ма Te am Cad-a (злат ни парт нер Auto de ska) ор га ни зо ва-ла пре зен та ци ју Re vit-a за све стру ке и по сле то га за по че ла обу ку за ар хи тек те. По сле но во го ди шњих пра зни ка сле ди Re vit обу ка за гра ђе вин це и ин ста ла-те ре и све гру пе ће про ћи основ ни и на пред ни ни во обу ке пре из ра де пи лот про је ка та. Пи лот про јек ти ће се ра ди-ти уз кон сул та ци је са ин струк то ри ма Auto de ska, од но сно те ам Cad-a.

Пре зен та ци-је Аutodesk Re vit-a одр жа на је у Енер-го про јек ту 2. де цем-бра 2014. го ди не, а при су ство ва ли су јој и про јек тан ти Хи дро ин же ње рин га и Ен те ла. Же ља Ин ду стри је је да се

обу ка и при ме на софт ве ра оства ри у свим про јек тант ским фир ма ма Си сте ма Енер го про јект.

Још јед ну пре зен та ци ју ор га ни зо ва ли су Ин ду стри ја и Te am Cad 16. де цем-бра, ко ја се од но си ла на мо гућ но сти па ке та Plant 3D и про гра ма за из ра ду P&I ди ја гра ма у окви ру Auto desk Plant 3D Su i te - мо де ло ва ње ин ду стриј ских обје ка та са мо гућ но шћу при ка зи ва ња нео гра ни че ног бро ја осно ва, пре се ка и из гле да.

Пре зен та ци је Аutodesk Re vit-a одр жа на је у Енер го про јек ту



Ди ви денд ни при нос из но си 3,82%.

ИС ПЛА ЋЕ НЕ ДИ ВИ ДЕН ДЕ АК ЦИ О НА РИ МА ХОЛ ДИН ГАНа осно ву Од лу ке Скуп шти не ак ци о на ра о рас по де-

ли не рас по ре ђе не до би ти и Од лу ке Из вр шног од бо ра о по ступ ку и на чи ну ис пла те ди ви ден де за 2013. го ди ну из ју на ме се ца, Енер го про јект хол динг ис пла тио је ди ви ден де сво јим ак ци о на ри ма 15. де цем бра 2014. го ди не. Из вр шни од бор Енер го про јект Хол динг а.д. је на 183. сед ни ци одр-жа ној 26.11.2014. го ди не до нео Од лу ку о по ступ ку и на чи ну ис пла те ди ви ден де за 2013. го ди ну.

Ак ци о на ри ко ји су тај ста тус има ли 30. ма ја ове го ди не при ми ли су бру то из нос од 393,5 ми ли о на ди на ра од но сно 36 ди на ра по ак ци ји. По по след њој це ни од 943 ди на ра, ди ви денд ни при нос из но си 3,82%.

Уку пан број ак ци ја за ко ји се вр ши ла ис пла та ди ви ден де је 10.931.292 обич них ак ци ја (од но сно за 10.930.474 ак ци ја пре ко Цен трал ног ре ги стра, де поа и кли рин га хар ти ја од вред но сти).

Не у са гла ше ним ак ци о на ри ма ис пла ту ди ви ден де из вр-ши ће Дру штво, а по при је му ком плет не до ку мен та ци је од ак ци о на ра по треб не за про ме ну по да та ка у је дин стве ној еви ден ци ји за ко ни тих има о ца у Цен трал ном ре ги стру, де поу и кли рин гу хар ти ја од вред но сти и по спро во ђе њу на ве де них про ме на.

Ис пла та ди ви ден де се вр ши у из но су ума ње ном за од го ва ра ју ће из но се по ре за по од бит ку ко је Дру штво об ра-чу на ва, об у ста вља и упла ћу је на про пи са не ра чу не јав них при хо да, осим за до ма ћа прав на ли ца.

Ис пла та ди ви ден де ак ци о на ри ма пре ко Цен трал ног ре ги стра вр ши се на сле де ћи на чин:1. Ак ци о на ри ма – до ма ћим фи зич ким ли ци ма Број ак ци ја 3.327.128 ко ма да у не то из но су од 30,60

ди на ра по ак ци ји2. Ак ци о на ри ма – до ма ћим прав ним ли ци ма

Број ак ци ја 6.167.991 ко ма да у не то из но су од 36,00 ди на-ра по ак ци ји

3. Ак ци о на ри ма – стра ним фи зич ким ли ци маБрој ак ци ја 65.414 ко ма да у не то из но су од 30,60 ди на ра

по ак ци ји4. Ак ци о на ри ма – стра ним прав ним ли ци маБрој ак ци ја 2.817 ко ма да у не то из но су од 32,40 ди на ра

по ак ци јиБрој ак ци ја 155.191 ко ма да у не то из но су од 30,60 ди на ра


по ак ци ји5. Ка сто ди ли цаБрој ак ци ја 67.504 ко ма да у не то из но су од 36,00 ди на ра




по ак ци ји6. Збир ни ра чунБрој ак ци ја 5.000 ко ма да у не то из но су од 36,00 ди на ра


по ак ци ји7. Ка сто ди ра чун - фондБрој ак ци ја 34.788 ко ма да у не то из но су од 36,00 ди на ра

по ак ци јиУку пан не то из нос ди ви ден де ко ји је ис пла ћен пре ко Цен-

трал ног ре ги стра, де поа и кли рин га хар ти ја од вред но сти из но си 366.690.600,00 ди на ра.

НАЗИВ ПРОДАЈ РЕДУКУЈ НЕУТРАЛАН АКУМУЛИРАЈ КУПИ

АИК Банка Ниш

Месер Техногас Београд

Енергопројект Холдинг а.д. Београд

А.Д. Аеродром Никола Тесла Београд

Имлек а.д. Београд

Дунав осигурање а.д.о. Београд

Алфа плам а.д. Врање

Вино Жупа а.д. Александровац

Вода Врњци Врњачка Бања

Металац а.д.Горњи Милановац

ТОП 10 АКЦИЈА ПО ПРЕПОРУЦИ БЕОГРАДСКИХ БРОКЕРА



АД ВИ СО КО ГРАД ЊА успе шно ре а ли зо ва ла про је кат из град ње ба зе Schlum ber ger

СВЕ ЧА НО ОТВА РА ЊЕ ОБЈЕК ТА НАФТ НЕ БА ЗЕ

У АСТРА ХА НУ У РУ СИ ЈИ

Ком па ни ја Енер го про јект Ви со ко-град ња са пра вом се мо же по хва ли ти још јед ним у ни зу успе шно ре а ли зо ва них обје ка та. Ра до ви на Гра ди ли шту Ба зе мул ти на ци о нал не ком па ни је “Schlum-ber ger Lo gel co, Inc” ком пле ти ра ни су и на кон 17 ме се ци од зва нич ног по чет ка ро ка за из град њу, усле ди ло је све ча но отва ра ње објек та 27. но вем бра 2014. го ди не.

Све ча ност су сво јим при су ством уве ли ча ли Ми ни стар ин ду стри је и са о бра ћа ја астра хан ске обла сти Кр жа-нов ски Сер геј Ни ко ла е вич и Гу бер на-тор астра хан ске обла сти Алек сан дар Жил кин.

Отва ра њу је при су ство ва ло вр хов но ру ко вод ство ком па ни је “Schlum ber ger Lo gel co, Inc”, Го хан Са и ги - вр хов ни пред став ник ком па ни је за Ру си ју и цен трал ну Ази ју, Ван чаи Ра та на си ри гул-чаи - пред сед ник фи ли ја ле ка спиј ског ре ги о на, Вла ди мир Кор сков - ди рек тор Ба зе у Астра ха ну и Сер геј Ела гин, ру ко-во ди лац про јек та но во и згра ђе не Ба зе.

На отва ра ње су по зва ни и пред-став ни ци ло кал не упра ве, зва ни це стра те шких парт не ра до ма ћи на, пред став ни ци ком па ни ја Rost njeft-а и Lu koil-а, као и пред став ни ци ло кал них ме ди ја. Це ре мо ни ји све ча ног отва ра ња прет хо ди ла је пре зен та ци ја ком па ни је

“Schlum ber ger Lo gel co, Inc”, ор га ни-зо ва на у Глав ној ха ли Ба зе на ко јој су из ло же на нај но ви ја до стиг ну ћа ка ко тех но ло шке опре ме и ма ши на, та ко и упра вљач ког софт ве ра за исте.

На отва ра њу су Ми ни стар и Гу бер-на тор астрак хан ске обла сти уру чи ли при зна ња пред став ни ци ма ком па ни-је “Schlum ber ger Lo gel co, Inc” у знак за хвал но сти за отва ра ње Ба зе и њен до при нос раз во ју обла сти и упо шља-ва њу ло кал ног ста нов ни штва.

По себ но при зна ње, по је ди нач но од Ми ни стра астра хан ске обла сти Сер ге ја Ни ко ла е ви ча и ди рек то ра SLB Ба зе Вла-

ди ми ра Кор ско ва уру че но је ди рек то ру ра до ва Зо ра ну М. Мар ко ви ћу у знак за хвал но сти за успе шно ре а ли зо ва не ра до ве објек та.

Све ча ност отва ра ња одр жа на је у про сто ри ја ма Глав не ха ле, где је упри-ли чен и кок тел, на кон че га је ор га ни-зо ва на све ча на ве че ра у ло кал ном хо те лу „Ал Па ша“.

Вест о отва ра њу Ба зе еми то ва на је у ло кал ним ме ди ја ма, а та ко ђе је об ја-вље на и на зва нич ном сај ту Гу бер на то ра обла сти, чи ји је линк за пре узи ма ње у на став ку http://jil kin.ru/news_ru bric/item/1471 .

Ра до ви на Гра ди ли шту Ба зе мул ти на ци о нал не ком па ни је “Schlum ber ger Lo gel co, Inc” ком пле ти ра ни су и на кон 17 ме се ци од зва нич ног по чет ка ро ка

Запослени Високоградње испред

новозавршеног објекта



АД ИН ДУ СТРИ ЈА уго сти ла стра не пред став ни ке

ПО СЕ ТА ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈЕ ИЗ СУ ДА НАСре ди ном но вем бра, Енер го про јект Ин ду стри ју а.д. и

Енер го про јект Хол динг а.д по се ти ли су го сти из Су да на, го спо-дин Аб ду ла Ах мед Ха мад, Ми ни стар за ин ве сти ци је Др жа ве Кар тум и пред сед ник управ ног од бо ра фар ма це ут ске ку ће Li li am Phar ma cu ti cals, као и за ме ник пред сед ни ка управ ног од бо ра го спо дин Ала мин М. Ах мед, за тим ге не рал ни ди рек-тор го спо дин Хаyтхам Нај иб Елк ха ир и пред став ник вој ске и члан од бора го спо дин Аб драх ман Нах нуд Га мил Ели мам.

Са пред став ни ци ма из Су да на са ста ло се ру ко вод-ство Ин ду стри је, као и ге не рал ни ди рек тор Вла ди мир Ми ло ва но вић. Том при ли ком одр жа на је пре зен та ци ја о ре фе рен ца ма и мо гућ но сти ма Си сте ма Енер го про јект, а по себ но Енер го про јект Ин ду стри је. Раз го ва ра ло се о мо гућ но сти ма бу ду ће са рад ње, а ути сак је да је са ста нак про те као у до бром рас по ло же њу и да је Енер го про јект Ин ду стри ја од шкри ну ла вра та но вог по тен ци јал ног тр жи шта - Су дан.

АД ЕН ТЕЛ - сер ти фи ка ци ја у До хи, Ка та ру, Абу Да би ју, Му ска ту и Ду ба и ју

УСПЕ ШНА СЕР ТИ ФИ КА ЦИ ЈА ИМС-А У ИНО ПУНК ТО ВИ МА ЕН ТЕ ЛА

У то ку 2014. го ди не у Ен те лу су се од ви ја ле зна чај не ак тив но сти ве за не за ин те гри са не си сте ме ме наџ мен та. По ред стан дард не над зор не про ве ре за 4 си сте ма ме наџ мен та (ква ли тет, за шти те жи вот не сре ди не, без бед ност и здра вље на ра ду и енер гет ски ме наџ-мент), у то ку над зор не про ве ре пе тог си сте ма ме наџ мен та спро ве де но је и пре во ђе ње стан дар да за ме наџ мент без бед но шћу ин фор ма ци ја са ре ви-зи је ISO 27001:2005 на ре ви зи ју ISO 27001:2013.

Исто вре ме но, од ви ја ле су се и ак тив но сти на сер ти фи ка ци ји си сте ма ме наџ мен та у ИНО пунк то ви ма Ен те ла. У скла ду са опре де ље њем ме наџ мен та пред у зе ћа да се у ИНО пунк то ви ма сер-ти фи ку ју три основ на стан дар да (ква-ли тет - ISO 9001:2008, за шти та жи вот не

сре ди не - ISO 14001:2004 и без бед ност и здра вље на ра ду- BS 18001:2007) по чет ком 2014. фи на ли зо ва на је сер-ти фи ка ци ја у ИНО пунк то ви ма у До хи, Ка тару и Абу Да би ју, УАЕ.

У то ку но вем бра 2014. овај про цес за вр шен је у ИНО пунк ту у Му ска ту, Оман, а у то ку де цем бра 2014. и у ИНО пунк ту у Ду ба и ју. Осно ву за про цес сер-ти фи ка ци је ИНО пунк то ва пред ста вљао је ИМС раз ви јан у зе мљи по след њих 13 го ди на, али је зна чај на раз ли ка у за кон ској ре гу ла ти ви и на чи ну ра да у обла сти про јек то ва ња и из град ње из ме-ђу Ср би је и зе ма ља у ко ји ма пред у зе ће ра ди усло ви ла по тре бу да се до ку мен-ти си сте ма и њи хо ва им пле мен та ци ја ускла де са ло кал ним усло ви ма.

Успе шна сер ти фи ка ци ја ре зул тат је ин тен зив не са рад ње ко ју су ИНО

пунк то ви има ли ме ђу соб но и са ИМС слу жбом у зе мљи. На овај на чин, оба вљен је зна ча јан по сао ко јим су ство ре ни усло ви за не сме та но функ-ци о ни са ње ИНО пунк то ва у ло ка лу, а ујед но је фор ми ра на осно ва за да љи рад на си сте ми ма ИМС у на ред ним го ди на ма. На и ме, на ја вље не из ме не стан дар да за си сте ме ме наџ мен та у 2015. и 2016. го ди ни би ће при ли ка за до дат ни ре ин же ње ринг си сте ма ИМС, ка ко у зе мљи та ко и у ИНО пунк-то ви ма, са иде јом да се сви еле мен ти си сте ма ко ји мо гу би ти за јед нич ки фор ми ра ју на кор по ра тив ном ни воу, а да се спе ци фич но сти за др же са мо та мо где су ствар но нео п ход не. На тај на чин ство ри ли би се усло ви за ра ци о нал но одр жа ва ње и уна пре ђе-ње си сте ма.

QMS у АД УР БА НИ ЗАМ И АР ХИ ТЕК ТУ РА

УСПЕ ШНО ИЗ ВР ШЕ НА РЕ СЕР ТИ ФИ КА ЦИ ЈА СИ СТЕ МА

МЕ НАЏ МЕН ТА КВА ЛИ ТЕ ТОМ

У пред у зе ћу Енер го про јект Ур ба-ни зам и ар хи тек ту ра а.д. 26.11.2014. успе шно је спро ве де на ре сер ти-фи ка ци ја Си сте ма ме наџ мен та ква ли те том, пре ма стан дар ду ИСО 9001:2008.

То ком ре сер ти фи ка ци о не про-ве ре ни су иден ти фи ко ва не би ло ка кве не у са гла ше но сти Си сте ма,

што је и оче ки ва но, с’ об зи ром да Ур ба ни зам и ар хи тек ту ра има им пле мен ти ран QMS, при ме њу је га и одр жа ва у кон ти ну и те ту још од 2005. го ди не.

Пред мет сер ти фи ка ци је су и да ље ур ба ни зам и про стор но пла-ни ра ње, ком плет не про јек тант ске ак тив но сти, струч ни над зор и тех-

нич ка кон тро ла, као и кон сал тинг и про јект ме наџ мент.

Оди тор ска ку ћа је SGS Be o grad d.o.o. (SGS Gro up – So ci e te Ge ne-ra le de Sur ve il lan ce) са цен тра лом за сер ти фи ка ци ју у Швај цар ској, са ко јом Ур ба ни зам и ар хи тек ту ра оства ру је успе шну и ду го го ди шњу са рад њу.

Енер го про јект по се ти ли го сти из Су да на, међу којима је био Ми ни стар за ин ве сти ци је Др жа ве Кар тум



АД ХОЛ ДИНГ - ин ве сти то ри ис ка за ли ве ли ко ин те ре со ва ње за ди рект не раз го во ре са пред став ни ци ма ком па ни је

РАСТ ВРЕД НО СТИ АК ЦИ ЈА И ТР ЖИ ШНЕ КА ПИ ТА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ

НА СТА ВЉЕН И У 2014. ГО ДИ НИ

Aкције Енер го про јект Хол динг а.д. ко ти ра не су на “Pri me li sting”-у ре гу ли-са ног тр жи шта Бе о град ске бер зе, где се тре нут но осим ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. на ла зе још са мо три ли сти-ра не ком па ни је (НИС а.д. Но ви Сад, Аеро дром Ни ко ла Те сла а.д. Бе о град и Со ја про те ин а.д. Бе чеј).

Пер ма нент ни тренд ра ста вред но сти

ак ци ја и тр жи шне ка пи та ли за ци је Енер-го про јект Хол динг а.д. (ко ји је за по чет по чет ком 2012. го ди не и про ду жен у 2013. го ди ни) на ста вљен је и у те ку ћој 2014. го ди ни.

На дан 31.12. 2011. го ди не, тр жи шна це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. из но си ла је 392 ди на ра по ак ци ји, што је би ло екви ва лент но тр жи шној ка пи та ли-за ци ји дру штва од око 35 ми ли о на евра.

По след њег да на 2012. го ди не, тр жи-шна це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. из но си ла је 605 ди на ра по ак ци ји, што је би ло екви ва лент но тр жи шној ка пи та ли за ци ји дру штва од око 53 ми ли о на евра.

На кра ју 2013. го ди не, тр жи шна це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. из но си ла је 720 ди на ра по ак ци ји, што је би ло екви ва лент но тр жи шној ка пи та ли за ци ји дру штва од око 69 ми ли о на евра.

И по ред чи ње ни це да је већ оства-рен зна ча јан раст у прет ход ним го ди-на ма, по зи ти ван тренд ра ста вред но сти ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. је, на за до вољ ство ак ци о на ра Хол дин га, на ста вљен и у 2014. го ди ни. По след њег да на но вем бра 2014. го ди не, оства ре на

тр жи шна це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. на Бе о град ској бер зи из но си ла је 970 ди на ра по ак ци ји, што је би ло екви ва лент но тр жи шној ка пи-та ли за ци ји дру штва од око 88 ми ли о-на евра. То ком 2014. го ди не тр жи шна це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. се кре та ла у ин тер ва лу од 710 до 980 ди на ра по ак ци ји. У од но су на крај

прет ход не 2013. го ди не, у те ку ћој 2014. го ди ни је ре ги стро ван раст це на ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. у из но су од +34,72%. У истом пе ри о ду, ре ги стро ва ни раст ре фе рент ног ин дек са BE LEX15 био је ма њи и из но сио је +24,90%, док је раст ин дек са BE LEX li ne из но сио +25,55%.

Пре ма еви ден ци ји Цен трал ног ре ги стра хар ти ја од вред но сти уку пан број ак ци ја Енер го про јект Хол динг а.д. из но си 10.931.292 обич них ак ци ја. Нај зна чај ни ји ак ци о нар у вла снич-кој струк ту ри је Ре пу бли ка Ср би ја са 33,58% од укуп ног бро ја ак ци ја. Сле ди, На пред Раз вој а.д. са 20,36%, док сви оста ли ак ци о на ри по је ди-нач но има ју ма ње од 5% од укуп ног бро ја ак ци ја. Ак ци је Енер го про јект Хол динг а.д. по се ду је укуп но 7.788 ак ци о на ра, од че га су до ма ћа (прав-на и фи зич ка) ли ца би ли вла сни ци 93,2% а стра на (прав на и фи зич ка) ли ца 6,8% од укуп ног бро ја ак ци ја.

У но вем бру ме се цу 2014. го ди не у бе о град ском хо те лу Hyatt одр жа на је 13. Ме ђу на род на кон фе рен ци ја Бе о-град ске бер зе “UP GRA DE IN BEL GRA DE 2014” и 4. Ре ги о нал на ин ве сти тор ска кон фе рен ци ја, на ко јој су, на по зив

ор га ни за то ра, уче ство ва ли и пред став-ни ци на ше ком па ни је - др Ди ми тра ки Зи пов ски и Ми лан Во ђе вић.

Кон фе рен ци ја је оку пи ла пре ко 200 уче сни ка из зе мље и ино стран ства, ко ји су се кроз ак тив ну ди ску си ју освр ну ли на ак ту ел не ма кро е ко ном ске то ко ве у зе мљи.

У окви ру кон фе рен ци је Бер зе одр-жа на је и 4. ре ги о нал на ин ве сти тор-ска кон фе рен ци ја, у окви ру ко је су се пред став ни ци ин ве сти ци о них дру шта ва ко ја упра вља ју имо ви ном од пре ко 100 ми ли јар ди евра на пре ко 125 ин ди ви-ду ал них B2B са ста на ка ди рект но су сре-ли са ме наџ мен том нај ква ли тет ни јих ак ци о нар ских дру шта ва у ре ги о ну и ди ску то ва ли о мо гућ но сти ула га ња у ове ком па ни је. Ак ци о нар ска дру штва из Ср би је ко ја су уче ство ва ла на ово го-ди шњој ин ве сти тор ској кон фе рен ци ји иза зва ла су зна чај но ин те ре со ва ње стра них ин ве сти то ра, а на кон фе рен ци-ји су при су ство ва ли во де ћи ме на џе ри Енер го про јект Хол дин га, Аеро дро ма Ни ко ла Те сла, АИК бан ке, Нафт не ин ду-стри је Ср би је, Ко мер ци јал не бан ке, као и ком па ни ја Је дин ство из Се вој на и Ме та лац из Гор њег Ми ла нов ца.

Ис ка за но ин те ре со ва ње ин ве сти-то ра за ди рект не раз го во ре са пред-став ни ци ма ком па ни је Енер го про јект би ло је из у зет но. У пла ни ра ним, и уна пред за ка за ним тер ми ни ма, одр жа ни су ин ди ви ду ал ни те мат ски раз го во ри пред став ни ка на ше ком-па ни је са топ ме наџе ри ма мно го број-них ин ве сти ци о них фон до ва (Ili ri ka, Wo od & Com pany, Stan fin, In ter Ca pi tal Se cu ri ti es, Wor ldvi ew Ca pi tal Ma na-ge ment, KD Skla di, In ter Ca pi tal As set Ma na ge ment i HSBC).

На дај мо се да ће по ја ча но ин те ре со-ва ње стра них ин ве сти то ра у на ред ном пе ри о ду до при не ти по бољ ша њу ли квид-но сти тр го ва ња на до ма ћем тр жи шту ка пи та ла и на тај на чин ак ти ви ра ти но ве по тен ци ја ле ње го вог ра ста и раз во ја.

Пи ше: мр Дра ган Алек сић, Из вор по да та ка:

Бе о град ска бер за(ана ли зе за пе ри од 01.01.2014 -

30.11.2014.)

Оства ре ни оби ми про ме та и це не ак ци ја ЕНХЛ у пе ри о ду 2012. - 2014. го ди наИз вор по да та ка: Бе о град ска бер за



АД НИ СКО ГРАД ЊА – че ка се до зво ла за рад на тра се где се на ла зи ту нел Бран чи ћи

УСПО РЕ НИ РА ДО ВИ НА КО РИ ДО РУ 11На гра ди ли шту де о ни це Ко ри до ра

11 - „Из град њи ауто пу та Е 763, де о ни-ца Лај ко вац - Љиг (km 53+139.91 - km 77+118.23)” на ко јем ра ди АД Ни ско-град ња, ра до ви те ку успо ре но из објек-тив них раз ло га. Уго вор са ки не ским Из во ђа чем ра до ва и Ин ве сти то ром, фир мом Shan dong High Speed пот пи-сан је кра јем мар та.

„До би ли смо до зво лу за рад на 22,5 km од 24 km тра се са не ко ли ко спор них та ча ка где ни је ре ше на екс про при-ја ци ја. Ту ра ди мо због вре мен ских при ли ка са мо раш чи шћа ва ње те ре-на, сни ма ње нул тог ста ња те ре на и слич но. Ни је мо гу ће ра ди ти зе мља не ра до ве због го ди шњег до ба у ко ме смо, као и због ло шег ма те ри ја ла у под тлу ко је је пре ви ше вла жно и ни је га мо гу ће са да осу ши ти и на би ја ти,“ - ка же Де си мир Мак си мо вић, ди рек-тор ра до ва.

До зво ла за рад на по след њих 1,6 км тра се где се на ла зи и ту нел Бран-чи ћи још увек ни је до би је на, а оче ку је се да ће до то га до ћи до кра ја го ди не, са тим да ће ово ка шње ње ути ца ти на рок за вр шет ка ра до ва по што је ту нел нај ком пли ко ва ни ји обје кат на де о ни ци 5 и нај ду же тра је ње го ва из ра да. Због

то га је ње го во от по чи ња ње из у зет но ва жно.

Сни мље но је нул то ста ње те ре на на свим ре гу ла ци ја ма ко ри та ре ка и по то ка (16 ре гу ла ци ја по је ди нач но = 11 km укуп но) и раш чи шћен те рен од ши бља и др ве ћа. Та ко ђе је сни мљен те рен на 10 km тра се ауто пу та. Мо гле би да се ра де не ке по зи ци је ра да на ре гу ла ци ја ма ре ка у ово до ба го ди не, али ово го ди шњим мај ским по пла ва ма ко ри та су зна чај ни је из ме ње на па је по треб но до дат но пре про јек то ва ње ско ро свих ре гу ла ци ја по је ди нач но.

Прак тич но је за вр ше на из ра да кан це ла риј ских про сто ри ја у при вред-ном гра ди ли шту у Ду до ви ци, где ће би ти ло ци ра на и дру га бе тон ска ба за на де о ни ци 5, као и асвалт на ба за.

У за вр шној фа зи је при вред но гра-ди ли ште на из ла зном пор та лу ту не ла Бран чи ћи у ме сту Ди ћи по ред Ибар ске ма ги стра ле. Та мо је по диг ну та бе тон ска ба за ка па ци те та 90 m3/h, ма га цин ски и кан це ла риј ски про стор, а до вр ша ва се по кри ва ње ра ди о ни це.

„До кра ја 2014. го ди не би тре ба ло да се за вр ши овај камп у Ди ћи ма па чак и да се при кљу чи елек трич на енер ги-ја из ло кал не ви со ко на пон ске мре же на на шу тра фо ста ни цу сна ге 630 kVa. Пла ни ра на ди на ми ка не би тре ба ла би ти угро же на што се ти че ра до ва на тра си и мо сто ва. Је ди на не по зна ни ца је кад ћемо тач но мо ћи да от поч не мо ра до ве на ту не лу Бран чи ћи (пот пу но смо спрем ни за то ми као из во ђа чи), че ка се до би ја ње гра ђе вин ске до зво ле. Ту нел је кри ти чан обје кат чи је из во ђе ње нај ду же тра је, те он као та кав од ре ђу-је и ко на чан рок за вр шет ка де о ни це 5. Вре ме ко је се из гу би ло ка шње њем по чет ка ра до ва на ње му је мо гу ће

на док на ди ти са мо у вр ло ма лој ме ри уз по ве ћа ње од ре ђе них тро шко ва,“ по ја шња ва ко ле га Мак си мо вић.

Због са ме ло ка ци је ту не ла као ме ста ра да ве ли ког бро ја рад ни ка, па и це ле де о ни це од лу че но је да се рад ни ци сме сте у по сто је ће ка па ци те те сме шта ја у Љи гу (Green Crystal Ho tel око 70 рад-ни ка, и не што у при ват ном сме шта ју)

Оста ла рад на сна га ће се обез бе ди ти из ло ка ла у зо ни Љи га. Ис хра на рад-ни ка је та ко ђе ор га ни зо ва на у истом хо те лу. Тре нут но на гра ди ли шту има 75 рад ни ка, од то га у хо те лу је сме-ште но њих че тр де се так, по при ват ним ста но ви ма око де сет рад ни ка, док је оста так од око 25 рад ни ка из Љи га и око ли не.

Пред сед ник Ср би је у по се ти Ујед ни ње ним Арап ским Еми ра ти ма

ПРЕД СЕД НИК НИ КО ЛИЋ РАЗ ГО ВА РАО СА ДИ РЕК ТО РИ МА

ПРЕД СТАВ НИ ШТА ВА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТАПред сед ник Ср би је, То ми слав

Ни ко лић је кра јем но вем бра по се тио Ује ди ње не Арап ске Еми ра те. То ком дво днев не по се те раз го ва рао је са пре сто ло на след ни ком Ше и ком Му ха-ме дом Бин За је дом, о мо гу ћим ула га-њи ма у Ср би ју. Прет ход но, пред сед ник

је то ком са стан ка са ди рек то ри ма пред став ни штва Енер го про јек та у тој зе мљи, на гла сио ва жност флек си бил-но сти у ко му ни ка ци ји и спрем ност да се ис по шту ју ро ко ви. Он је по ру чио и да би срп ске гра ђе вин ске ком па ни је тре ба ло укљу чи ти у по сло ве јер Ср би ја

има струч не и спо соб не љу де. Ди рек то ри пред став ни шта ва Енер-

го про јек та, од но сно Енер го про јект Ен те ла, оба ве сти ли су пред сед ни ка Ни ко ли ћа да је обим по сло ва на ше ком па ни је око 100 ми ло на евра на тро го ди шњем ни воу.

Конструкција радионице и магацина у Дићима

Управна зграда у Дудовици

Покривање магацинског простора у Дићима



АД ИН ДУ СТРИ ЈА - но ви на у сми слу на чи на из ра де и оби ма про јект не до ку мен та ци је

ФИ НАЛ НА ФА ЗА ЗА ПР ВЕ ТРИ КОМ ПРЕ СОР СКЕ СТА НИ ЦЕ

У КА ЗАХ СТА НУ

По чет ком 2014. го ди не, Енер-го про јект Ин ду стри ја скло пи ла је уго вор са EPS LLP из Ка зах ста на за из ра ду про јект не до ку мен та ци је за део јед ног од нај ве ћих про је ка та у Ка зах ста ну – Маг ис трал ни га со вод, ли ни ја Ц, ко ји се про те же од гра ни-це са Уз бе ки ста ном до Ки не, укуп не ду жи не 1302 km. Ин ве сти тор је ки не ска ком па ни ја AGP (Asian Gas Pi pe li ne LLP). Ин ду стри ји је по ве ре но про јек то ва ње 4 ком пре сор ске ста ни це KS-1, KS-3; KS-5 i KS-7, преч ни ка га со во да 1219 mm, 9.81 MPa рад ног при ти ска, 33 блок вен ти ла и тран спорт ног ка па-ци те та при бли жно 25 ми ли јар ди m3/god. У сва кој ста ни ци пред ви ђе на су по 3 га сно –тур бин ска ком пре сор ска агре га та сва ки ка па ци те та 30 MW (2 рад на и је дан ре зер вни). Пред ви ђе но

је укуп но 8 ком пре-сор ских ста ни ца.

Пре ма ре чи ма Ди рек то ра про јек-та Зо ри це Ри стић Пан то вић, дипл.инж маш, овај про је кат је ап со лут на но ви на за Енер го про јект Ин ду стри ју у сми-слу на чи на из ра де и оби ма про јект не до ку мен та ци је. На и-ме, пре ма уго во-ру, пред ви ђе на је из ра да око 8.000

до ку ме на та у скла ду са про пи си ма Ре пу бли ке Ка зах стан и ме ђу на род ним про пи си ма, ко ји се ра де у нај ма ње две ре ви зи је за ко је је по треб но до би ти са гла сност Ин ве сти то ра AGP-а као и ауто ра Ба зног Про јек та KING-a. По ред то га, про је кат је та ко ре ћи „жив“ – исто вре ме но се из ра ђу је, ре ви ду је и из во ди.

Ме ђу тим, и на овом про јек ту је струч ност и спрем ност ин же ње ра Енер го про јект Ин ду стри је као и Енер-го про јект Си сте ма уоп ште, до шла до из ра жа ја, јер су у вр ло крат ком вре-мен ском пе ри о ду ус пе ли да се при-ла го де и укло пе у по ме ну ти ша блон из ра де до ку мен та ци је, од го во ре свим тех нич ким за да ци ма и ве о ма че стим зах те ви ма Ин ве сти то ра за про ме ном ди на ми ке.

На про јек ту је ан га жо ва но око 80 про јек та на та. Кључ ни де ло ви про јек та су про це сни и гра ђе вин ски део, што сва ка ко не ума њу је до при нос оста лих про јек тант ских ди сци пли на.

У скла ду са Уго во ром, Ин ду стри ја пру жа и кон сул тант ске услу ге та ко да су у Ка зах ста ну од по чет ка про-јек та ан га жо ва ни на ши кон сул тан ти за про цес и гра ђе ви ну, а по вре ме но и за оста ле стру ке. Ин же њер Ри стић Пан то вић ис ти че да је до при нос на шег осо бља у Ка зах ста ну на че лу са Де ја ном Пан то ви ћем, дипл.инж. маш. – ру ко во ди о цем кон сул тант ског ти ма у Ка захстану, као и оста лих ин же ње ра ко ји по по тре би од ла зе у Ал ма ти, од из у зет ног зна ча ја јер пот по ма жу бр жу раз ме ну ин фор ма ци ја и ефи ка сни ју и ефек тив ни ју ре а ли за ци ју про јек та.

Про је кат је у фи нал ној фа зи за пр ве три ком пре сор ске ста ни це, док је ре а ли за ци ја за че твр ту по ме ре на и за сле де ћу го ди ну, због про бле ма ко је је Ин ве сти тор имао са ло ка ци-јом. Тек кра јем ок то бра де фи ни тив но је до не се на од лу ка о про ме ни ове ло ка ци је, а фи нал ни ге о ме ха нич ки из ве шта ји ове ло ка ци је до ста вље ни су по чет ком ме се ца.

Ин же њер Ри стић Пан то вић за кљу-чу је да ће на кон овог про јек та АД Ин ду стри ја има ти ре фе рен це и ка дро ве за но ве про јек те у окви ру га сне и нафт не ин ду стри је.

Интернационална сарадња запослених у Индустрији и њихових страних колега

По чет ком 2014. го ди не, Енер го про јект Ин ду стри ја скло пи ла је уго вор са EPS LLP из Ка зах ста на



АД НИ СКО ГРАД ЊА ра ди да но ноћ но

НА ША РА НИ МА ИС КО ПА НО ОКО 1400 МЕ ТА РА

ТУ НЕЛ СКИХ ЦЕ ВИ

Уго вор сту пио на сна гу из вр ше њем упла те аван са

ПО ЧЕ ЛИ РА ДО ВИ НА ПРО КО ПУ

На ре а ли за ци ји про јек та ту нел Ша ра ни, тре нут но је ан га жо ва но укуп-но 267 љу ди, ко ји ра де 24h, се дам да на у не де љи. Две сме не ра де по 12h на при мар ној об ло зи, док три сме не ра де по 8h на се кун дар ној об ло зи ту не ла. Укуп но је ис ко па но око 1400m ту нел-

ских це ви: Ле ва цев - 673m у ка ло ти, а де сна цев - 718.5m у ка ло ти. Од но ве ме ха ни за ци је ту је но ва 2. CI FA ме тал на опла та ду жи не 12m ко ја је уго во ре на и тре ба да стиг не и мон ти ра се у апри лу 2015. „За са да не ма успо ра ва ња ра до ва, те се не оче ку је не ко ве ће ка шње ње,

а кри тич на тач ка је из ла зни пре ду сек где ко си не не де лу ју мно го ста бил но... Про бој де сне це ви би тре ба ло да бу де кра јем мар та или по чет ком апри ла 2015. го ди не, а ле ве око 2 ме се ца ка сни је,“, ка же Вла ди мир Хри сто ду лу, глав ни ин же њер при пре ме.

Ра до ви на ста ни ци Про коп за по-че ти су по чет ком де цем бра и тра ја-ће 420 да на од уво ђе ња Из во ђа ча у по сао. Уго во ре на це на ра до ва без ПДВ-а је 25.773.840,76 евра. По ре а ли-за ци ји овог Уго во ра, ко ји су 30.07.2014. пот пи са ле Же ле зни це Ср би је и Кон-зор ци јум пред во ђен Енер го про јек том, би ће ре кон струи са ни и про ши ре ни по сто је ћи ка па ци те ти за при јем, от пре-му и упра вља ње са о бра ћа јем во зо ва у ста ни ци Бе о град цен тар. На тај на чин

ће по ред Бе о во за би ти мо гућ и ме ђу-град ски и ре ги о нал ни са о бра ћај. Све из ме не ви де ће се ис под пло че на ко ти 105, што зна чи на пе ро ни ма и ко ло се-ци ма, у пот ход ни ци ма, га ле ри ја ма и у по сто је ћој згра ди По став ни ци, ода кле се упра вља са о бра ћа јем у са мој ста ни ци, а ко ја ће та ко ђе би ти ре кон стру и са на.

Тек про шле го ди не отво ри ла се мо гућ ност за на ста вак ра до ва из сред-ста ва Ку вај тског кре ди та, Јав ним по зи-вом за под но ше ње по ну да за на ве де не ра до ве, об ја вље ном 15.01.2014. го ди не. Ка ко су кри те ри ју ми из Тен де ра би ли обим ни, ра зно род ни и зах тев ни, Енер-го про јект је на сту пио у кон зор ци ју му са три парт не ра из ван Си сте ма Енер-го про јект (Ви со ко град ња а.д., Ни ско-град ња а.д. и Опре ма а.д., при че му је за Но си о ца по сла од ре ђе на Опре ма). Уго вор је пот пи сан кра јем ју ла те ку ће

го ди не, а на сна гу је сту пио из вр ше њем упла те аван са од стра не Ин ве сти то ра Же ле зни ца Ср би је. Енер го про јект је на Про ко пу при су тан од 1996. го ди не ка да је пот пи сан Ге не рал ни уго вор за из во ђе ње ра до ва кон струк ци је до ко те 105 у же ле знич кој ста ни ци Бе о град цен тар са Бе о град ским же ле знич ким чво ром, Же ле зни ца ма Ср би је, Гра дом Бе о гра дом и Ре пу бли ком Ср би јом.

По том уго во ру и ни зу при па да ју ћих Анек са до са да је из гра ђе но 4 ко ло се ка (9-и, 10-и, 5-и и 6-и) и за вр ше но де ли-мич но опре ма ње 4 пе ро на (од III до VI ), те омо гу ћен при јем и отпре ма пут ни ка Бе о во за. Због не до стат ка фи нан сиј ских сред ста ва, по сле из град ње 5-ог и 6-ог ко ло се ка (ко ји су за вр ше ни 2010. го ди-не), на стао је по но вље ни озбиљ ни ји за стој у ра до ви ма на ста ни ци Про коп.

Бушење цевног штита Секундарна облога



АД ЕНЕР ГО ДА ТА на пра ви ла ве ли ки ИТ успех ван гра ни ца Ср би је

ПОТ ПИ СА НИ УГО ВО РИ СА ПО ШТОМ РЕ ПУ БЛИ КЕ СРП СКЕ

И ПО ШТОМ ЦР НЕ ГО РЕ ВРЕД НИ 300.000 ЕВРА

АД ВИ СО КО ГРАД ЊА гра ди обје кат соп стве ним ре сур си ма

У ТО КУ РА ДО ВИ НА СТАМ БЕ НО-ПО СЛОВ НОЈ ЗГРА ДИ

У УЛИ ЦИ ЦА РА НИ КО ЛА ЈА

Стам бе но-по слов ни обје кат у ули ци Ца ра Ни ко ла ја на Вра ча ру, по вр ши не 5.300m2, са др жа ће 27 ста но ва раз ли чи те струк ту ре, по вр ши не од 43m2 до 129m2, осам по слов них апарт ма на, по вр ши не од 31m2 до 129m2, као и пет ло ка-ла у при зе мљу, по вр ши не од 30m2 до 120m2. При зе мље и пр ви спрат објек та на ме ње ни су де лат но сти ма и по слов-ним апарт ма ни ма, док је на оста лим над зем ним ета жа ма пред ви ђе но ста но ва ње.

По се бан ком фор ко ри сни ци ма омо гу ћа ва ју два под зем на га ра жна ни воа ко ји ма се при сту па рам пом са кол ско-пе-шач ког пла тоа. Обје кат рас по ла же са 41 га ра жним ме стом,

Енер го да та је у ве о ма крат ком ро ку пот пи са ла два зна чај на уго во ра ко ји се од но се на ИТ услу ге, ко је тра ди ци-о нал но пру жа у обла сти по штан ског по сло ва ња. Кра так рок не зна чи да су пре го во ри и уго ва ра ње крат ко тра ја ли, на про тив, би ли су из у зет но ду ги, ди на мич ни и не из ве сни до са мог кра ја. Тим Енер го да те са нај ви шим ру ко вод ством уло жио је ви ше ме-сеч не на по ре да до ђе до уго ва ра ња ових по сло ва.

Пр во је кра јем но вем бра зва-нич но пот пи сан Уго вор са По штом Ре пу бли ке Срп ске, ко ји се од но си на услу ге мо дер ни за ци је и мо ди фи ка ци-

је њи хо вог це ло куп ног ИТ си сте ма. Пот пи сан је на рок од 3 го ди не, али с тен ден ци јом про ши ре ња основ ног уго во ра на још не ке ИТ мо ду ле, ко ји би до при не ли мо дер ни за ци ји и при-ла го ђа ва њу По шта Срп ске свет ским по штан ским трен до ви ма.

Енер го да та је та ко, по ред ве о ма за ин те ре со ва не кон ку рен ци је из це лог ре ги о на, до би ла је дан но ви по сао из обла сти ИТ-а, јед ног но вог кли јен та и ве о ма зна чај ну ре фе рен цу с ко јом је оја ча ла сво је по штан ске ре фе рен це за још јед ну по штан ску упра ву. Са да мо же да се по хва ли са ре фе рен ца ма у 3 По штан ске Упра ве, што је сва ка-

ко из два ја од све агре сив ни је и ја че кон ку рен ци је.

Дру ги уго вор је по чет ком де цем-бра пот пи сан са По штом Цр не Го ре, ина че, ду го го ди шњим кли јен том за ко ји Енер го да та раз ви ја и одр жа ва ИТ си стем већ ви ше од 20 го ди на. Тај Уго вор се од но си на услу гу ино ви ра-ња по сто је ћег апли ка тив ног ре ше ња за шал тер ско по сло ва ње. Та ко ђе, још је дан ве о ма би тан по сао, ко ји је, мо же се ре ћи, по твр да ква ли те та ви ше го ди шње Енер го да ти не услу ге у По шти Цр не Го ре. Оба уго во ра су укуп не вред но сти од не што пре ко 300.000 евра.

Ди рек тор Енер го да те, Милош Милиновић, овом приликом ис ти че да оба ова по сла пред ста вља ју из у зет но зна ча јан ко рак у на ме ра ма Енер го да те да се вра ти пу те ви ма ста ре сла ве, ка да је би ла јед на од во де ћих ИТ ком па ни ја у зе мљи. „Ови по сло ви, сво јом ви зи јом и ком плек сно шћу, пред ста вља ју и пра ви иза зов за наш тим про гра ме ра ко ји је у зад ња 2 ме се ца до дат но ја чи за 4 но ва про гра ме ра. И тај тренд ће мо си гур но за др жа ти.

Сла жући та ко коц ки цу по коц ки цу, ве ру је мо да ће Енер го да ти на ИТ Ру би-кова коц ка у на ред ном пе ри о ду би ти сло же на!“, ка же ко ле га Милиновић.

Референтна листа Енергодате, богатија за једну важну референцу

Република СрбијаМинистарство пољопривреде

и заштите животне средине

РЕФЕРЕНЦЕ



од че га, 16 на пр вом под зем ном ни воу и 25 на дру гом под-зем ном ни воу укљу чу ју ћи и два га ра жна ме ста за ин ва ли де.

За про је кат је би ла за ду же на Енер го про јект Ур ба ни зам и Ар хи тек ту ра а.д.. Згра да се гра ди у скла ду са Пра вил-ни ком о енер гет ској ефи ка сно сти згра да, ка ко би обје кат до био енер гет ски па сош.

Гра ђе вин ске ра до ве из во ди Енер го про јект Ви со ко-град ња а.д. соп стве ним ре сур си ма, а са мо нео п ход ни спе ци ја ли стич ки ра до ви ре а ли зо ва ће се у са рад њи са сер ти фи ко ва ним и ре но ми ра ним фир ма ма.

Ка ко нам је ре као ру ко во ди лац про јек та Жељ ко Авра-мо вић, дипл.грађ.инж, у то ку су ра до ви на за вр шет ку АБ кон струк ци је и за по че то је об зи ђи ва ње фа са де са пра-те ћим уну тра шњим зи до ви ма. Пла ни ра ни рок за вр шет ка објек та је ав густ 2014. го ди не.

АД ХОЛ ДИНГ ин ве сти тор бу ду ћег објек та у Но вом Бе о гра ду

РАЗ ВОЈ ЛО КА ЦИ ЈЕ БЛОК 11А

Енер го про јект Хол динг, као ин ве сти тор бу ду ћег објек та на ло ка ци ји у Но вом Бе о гра ду - Блок 11а, за вр шио је још јед ну фа зу у ре а ли за ци ји овог про јек та. У пе ри о ду но вем бар-де цем-бар из вр ше на је јав на пре зен та ци ја и од бра на пред Ко ми си јом за пла но ве Ур ба ни стич ког про јек та за из град њу стам бе но по слов ног објек та, чи ме су на кон го то во две го ди не, ис пу ње-ни сви пред у сло ви за ње го во усва ја ње. Овим су де фи ни са ни ур ба ни стич ки усло ви за из град њу на овој пар це ли, а пре ма мо гућ но сти ма ло ка ци је и зах те ви ма Ин ве сти то ра.

Ур ба ни стич ки про је кат је из ра ди ла Енер го про јект Ур ба ни зам и ар хи тек ту ра; ру ко во ди лац из ра де ур ба ни-стич ког про јек та је Го ра на Чан ко вић, од го вор ни ур ба ни-ста; во де ћи про јек тан ти идеј ног ре ше ња ар хи тек ту ре су: Зо ран Ра до ји чић д.и.а. и Бо рис Ву ко вић, д.и.а..

Ра ди се о пар це ли не по сред но ло ци ра ној уз по слов ну згра ду, на ко јој се тре нут но на ла зе Енер го про јек то ве ба ра ке. Про јек то ван је атрак ти ван обје кат од ре ђен дис по зи ци јом, ори-јен та ци јом и функ ци јом су сед них обје ка та, али и све у куп ним ар хи тек тон ским на сле ђем Но вог Бе о гра да.

При лаз пла ни ра ном објек ту је пла ни ран из ули це Алек-си нач ких ру да ра. Пред ви ђе но је да обје кат бу де до ми нант но

стам бе не на ме не са оквир но 137 ста но ва на укуп но 9 ета жа (8+Пс). У при зе мљу је пла ни ра но по сло ва ње са ори јен та ци о но 17 флек си бил них ло ка ла за услу жно-ко-мер ци јал не де лат но сти. Под зем не ета же ће се про сти ра ти у два ни воа и има ће око 220 пар кинг ме ста. Укуп на бру то по вр ши-на над зем них ета жа из но си 20.000m2 , а под зем них око 9.000m2 .

Раз вој ло ка ци је у Бло ку 11а за по чет је ле га ли за ци јом ба ра ка; за тим ре ша ва ње имо вин ско-прав ног ста ту са на зе мљи шту; утвр ђи ва ње ур ба ни стич ких усло ва; про-јек то ва ње, из град ња и пла сман из гра ђе-них не по крет но сти на тр жи шту ре а ли зу је Енер го про јект Хол динг као ин ве сти тор

пу тем соп стве ног фи нан си ра ња. План је да у дру гој по ло ви ни 2015. го ди не бу ду за вр ше не при прем не ак тив но сти за кључ но са при ба вља њем гра ђе вин ске до зво ле и обез бе ђе ни сви усло-ви за по че так из град ње објек та. Раз во јем ло ка ци је ру ко во де из вр шни ди рек тор за Real Esta te Дра ган Та дић, дипл.грађ.инж. и ру ко во ди лац сек то ра за раз вој ло ка ци ја Би ља на Ка пла-ре вић, дипл.грађ.инж..

У то ку су ра до ви на за вр шет ку АБ кон струк ци је и за по че то је об зи ђи ва ње фа са де са пра те ћим уну тра шњим зи до ви ма

3Д модел будућег објекта у Блоку 11а



Ме ха нич ки за вр ше так и хлад не про бе

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ЗАВРШЕТАК ИЗГРАДЊЕ НОВЕ ТОПИОНИЦЕ

И ФАБРИКЕ СУМПОРНЕ КИСЕЛИНЕ РТБ БОРНа гра ди ли шту то пи-

о ни це ба кра и фа бри ке сум пор не ки се ли не у Бо ру, ра до ви на мон та-жи опре ме и си сте ма су се при ве ли кра ју, пре ма пла ни ра ној ди на ми ци.

На то пи о ни ци су за вр-ше ни ра до ви на мон та жи опре ме. За вр шен је и те сти ран цев ни ба кар ни раз вод (ду жи не 10km) за хла ђе ње пе ћи, ра до ве су из ве ли рад ни ци Енер го-про јект Опре ме. Кра јем но вем бра за вр ше на је флеш пећ. Пећ је ду гач ка 18, а ши ро ка де вет ме та ра, и ози да на је за не пу на два ме се ца .У са мој пе ћи успе шно је мон ти ра но 900t ва тро от пор ног ози да.

Пре о ста ли су ма њи ра до ви на за вр-шет ку де ла изо ла ци је це во во да, бој ле ра и за вр ша ва ју се ра до ви на по ве зи ва њу ин стру мен та ци је.

Објек ти то пи о ни це су пу ште ни под на пон, у то ку је ак ти ви ра ње про це сних сиг нал но упра вљач ких си сте ма (SCA DA).

Пр вих да на де цем бра рад ни ци Ви со ко град ње су у ве о ма ло шим вре-мен ским усло ви ма, ус пе ли да без бед но, по за ле ђе ној кон струк ци ји, де мон ти ра ју кра но ве на гра ди ли шту, ко ји су за не пу-не три го ди не по ди гли и на сво је ме сто по ста ви ли нај ве ћи део опре ме и че лич не кон струк ци је но ве то пи о ни це.

У фа бри ци сум пор не ки се ли не пре-о ста ли су ра до ви на де лу изо ла ци је це во во да и део ра до ва на по ве зи ва њу ин стру мен та ци је, објек ти су под на по-ном. Ра ди се на фи нал ном по ве зи ва њу си сте ма за над зор и упра вља ње. По кре-ну та је и проб но пу ште на у рад ду ваљ ка сна ге 4,2 МW.

По чет ком де цем бра рад ни ци Опре ме при ве ли су кра ју га со вод ко јим се из но ве флеш-пе ћи у но ву фа бри ку сум пор не ки се ли не от пре ма око 40.000 нор мал них ме та ра куб них га со ва на сат. На тра су, ко ја се на ла зи на ви си ни од 30 ме та ра, мон ти ра не су це ви преч ни ка 1,2 ме тра, ду жи не 27 ме та ра и те шке око 3.600 ки ло гра ма. Та ко ђе је за вр шен и га со вод од кон-вер тор ске ха ле, ка но вој сум пор ној. Укуп на ду жи на га со во да је пре ко 280 ме та ра.

За вр ше на је мон та жа че лич не кон-струк ци је и за тва ра ње обје ка та, ка бли ра-ње и мон та жа опре ме – тран спор те ра за до пре му кон цен тра та у но ву то пи о ни цу. Та ко зва на зо на 1000 има 7 обје ка та и 9 тра ка стих тран спор те ра. За вр ше на је и мон та жа зо не 4000 – “Pi er ce smith con-ver ter”–a kojи су са став ни део про це са то пље ња ба кра.

На фа бри ци сум пор не ки се ли не у по је ди ним зо на ма се ра ди на фи нал ном уса гла ша ва њу опре ме са по след њим ре ви зи ја ма цр те жа СНЦ Ла ва ли на.

„На оба гра ди ли шта по кре ће се опре-ма и еви ден ти ра ју и от кла ња ју уоче ни не до ста ци (пунч ли сте). У то ку су хлад не про бе, а за тим се пла ни ра ју то пле про бе и пу шта ње свих си сте ма ко је ће вр ши ти фин ски ОУТО ТЕК и ка над ски СНЦ Ла ва-лин. Као што је и пла ни ра но „mec ha ni cal com ple tion“ је при ве ден кра ју, по че ле су хлад не и то пле про бе опре ме и си сте ма . На гра ди ли шту, у де лу ра до ва ко је из во-ди Енер го про јект, укуп но ра ди око 570 љу ди, од че га је чак 500 рад ни ка ди рект-но ан га жо ва но на мон та жи,“ об ја шња ва Ве сна Про да но вић, ди рек тор про јек та.

На оба гра ди ли шта у објек те и ин ста-ла ци је, угра ђе но je око 15.000 ку би ка бе то на, мон ти ра но је ви ше од осам хи ља да то на че лич не кон струк ци је, се дам хи ља да то на ма шин ске опре ме и ви ше од 1000 то на ва тро стал ног и ки се ло от-пор ног ма те ри ја ла за ози да ва ње пе ћи и су до ва у фа бри ци сум пор не ки се ли-не. Угра ђе но је ви ше од 10 ки ло ме та ра цев них ин ста ла ци ја од угље нич ног и нер ђа ју ћег че ли ка и око 10 ки ло ме та ра ба кар них це ви са мо за хла ђе ње флеш пе ћи. На објек ти ма фа бри ке сум пор не

ки се ли не и то пи о ни це по ло же но је и по ве за но пре ко 350 ки ло ме та ра ка бло ва.

Мон та жа по стро је ња је за вр ше-на у ни воу “mec ha ni cal com ple tion”, сле де функ ци о нал на ис пи ти ва ња . У то ку функ ци о нал ног ухо да ва ња но ве опре ме сле ди па ље ње пе ћи и ње но по сте пе но за гре ва ње ко је тра је 21 дан.

У Бору је 23.12.2014. свечано обележен завршетак изградње нове топионице и фабрике сумпорне киселине, чиме је, после три и по године радова, почела нова етапа у развоју металургије и производњи бакра у РТБ Бор. Обележавању завршетка радова присуствовао је и председник Владе Србије Александар Вучић, де ле-га ци је ви со ких др жав них зва нич ни ка, ам ба са до ра, пред став ни ка ам ба са да и по слов них при ја те ља РТБ-а Бор, као и оних ко ји су ди рект но уче ство ва ли у из град њи.

Генерални директор Владимир Миловановић на свечаном отварању са председником Владе Србије Александром Вучићем

Фабрика сумпорне киселине: зона 7300, контактна секција (лево) и Објекат нове топионице (десно)

GRADIMO BOL JI SVE T www.energoprojekt.rs

Solarna elektrana, poslovna zgrada Energoprojekt, Srbija

Hotel Caspian Riviere Grand Palace, Kazahstan

Hidroelektrana Tekeze, Etiopija

Poslovna zgrada Blue Center – prva “zelena zgrada” u Srbiji

Poslovna zgrada Emerald house, Gana

18

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ ЉУ ДИ


По ла ве ка уз Енер го про јект

ДР МИ О ДРАГ МЕ СА РО ВИЋ - ЧО ВЕК ЗА СВА ВРЕ МЕ НА

Ка да сам од стра не ре дак ци о ног од бо ра ли ста до био за да так да раз го-ва рам са др Ми о дра гом Ме са ро ви ћем, у пр ви мах сам се се тио школ ских да на и си ту а ци ја ка да је тре ба ло на пи са ти сло бо дан са став на за да ту те му. А за тим је на сту пи ла ма ла тре ма и не што ве ћа ди ле ма - ка ко дру ги ма пред ста ви ти не ко га ко је у Енер го про јек ту ви ше од по ла ве ка, а да то не бу де сте ре о тип но? Олак ша ва ју ћа окол ност би ла је то што смо, по при ро ди сво јих ак тив но сти у Ен те лу у го то во сва ко днев ном кон так ту ско ро 25 го ди на, па као са го вор ни ци ни смо не по зна ти је дан дру го ме.

Као ин же њер на но ви нар ском за дат ку, усу дио сам се да у јед ној ре че ни ци опи шем бо га ту ка ри је ру др Ме са ро ви ћа - ду го го ди шњи по моћ ник ди рек то ра за раз вој и ин фор ма ци о ни си стем у Ен те лу, пред сед ник Струч ног са ве та, је дан од осни ва ча и ду го го ди-шњи члан и пред сед ник На уч ног ве ћа Енер го про јек та, ге не рал ни се кре тар Срп ског ко ми те та Свет ског са ве та за енер ги ју, ре дов ни члан и пред сед ник Ме ђу о де љењ ског од бо ра за енер ге ти ку Ака де ми је ин же њер ских на у ка Ср би је, пред сед ник На уч ног од бо ра Дру штва тер ми ча ра Ср би је, екс перт ан га жо ван у ра зним ти мо ви ма при вред не ко мо ре

и ми ни стар ста ва ко ја су се ба ви ла про-бле ма ти ком енер ге ти ке, без број на уч них и струч них ра до ва у ча со пи си ма и на струч ним ску по ви ма, до бит ник Ор де на ра да са злат ним вен цем ...

На кон то ли ко го ди на про ве де них у си сте му Енер го про јект, ка ко из да на-шње пер спек ти ве гле да те на по че так свог рад ног ве ка? Да ли сте мо гли да прет по ста ви те да ће те све вре ме про-ве сти у јед ној фир ми?

У то вре ме ни смо раз ми шља ли то ли-ко о фир ми ко ли ко о по слу ко јим ће мо се ба ви ти. Ја сам имао сре ћу да бу дем по зван у Енер го про јект, пра ву фир му у ко јој ћу има ти при ли ку да се ба вим стру ком (ну кле ар ном енер ге ти ком) за ко ју сам се шко ло вао. Де си ло се да смо се фир ма и ја ме ђу соб но ве за ли, та ко да сам, и ка да је ну кле ар на де лат ност пре са хла, из ње не мул ти ди сци пли-нар но сти вр ло ла ко пре шао у вр ло срод не обла сти (тер мо е нер ге ти ку, елек тро е нер ге ти ку, еко ло ги ју, ква ли-тет), та ко да тај пре лаз ни сам осе тио ни ја, а ни фир ма.

Не по сред ни сте све док го то во це ле исто ри је Енер го про јек та, у ко јој је си гур-но би ло и ле пих и те шких тре ну та ка. Шта вам је оста ло у се ћа њу од ле пих до га ђа ња, а ка да вам је би ло нај те же?

Ка да сте мла ди, све вам је ле по, а још леп ше ка да ра ди те пре сти жни по сао у исто та квој фир ми. Ле пих тре ну та ка је би ло, на гра да и при зна ња у фир ми и ван ње, уса вр ша ва ња у ино стран ству ра ди сти ца ња зна ња и оса вре ме ња ва-ња тех но ло ги је ра да. Иза зо ва та ко ђе, та квих ка кве, на жа лост, са да шње ге не-ра ци је рет ко ка да има ју - нпр. до би је те за да так да за поч не те им пле мен та ци ју та да (пре по ла ве ка) нај са вре ме ни је ра чу нар ске тех но ло ги је (El li ott 803 B) у про јек тант ску де лат ност. Те жак пе ри-од је био у вре ме санк ци ја ОУН, ка да смо (ру ко вод ство и та да шње На уч но ве ће, на чи јем сам че лу био) мо ра ли да сми шља мо ка ко да фир ма оп ста не у усло ви ма пот пу не бло ка де ко му ни ка-ци ја, фи нан сиј ских то ко ва, снаб де ва ња згра де енер ги јом итд.

Че сто сте се ба ви ли про бле ма ти ком ин те лек ту ал ног ка пи та ла и ис ти ца ли ве ли ки зна чај ула га ња љу ди у об на-вља ње и до пу ња ва ње зна ња. Да ли је то оно што је до при не ло одр жа њу

си сте ма Енер го про јект? Енер го про јект је ин же њер ска ор га-

ни за ци ја, ан га жо ва на у обла сти ма од жи вот ног зна ча ја за чо ве ка (енер ги ја, во да, ко му ни ка ци је), у ко ји ма се тех-но ло ги ја убр за но раз ви ја. Чак и ка да не би смо по сто је ће зна ње гу би ли (а гу би се бар 5% го ди шње), без до дат-ног зна ња, сти ца ног об на вља њем и до пу ња ва њем, не би смо би ли то што Енер го про јект је сте. У све ту се та ко сте чен ин те лек ту ал ни ка пи тал већ вред ну је као и сва ки дру ги ка пи тал.

Зна мо у ко јим вре ме ни ма жи ви мо и да окру же ње не да је мно го по во да за оп ти ми зам. Ме ђу тим, сви ко ји су са ра ђи ва ли са Ва ма ис ти ца ли су Ваш ен ту зи ја зам ко ји је те шко на ћи и код знат но мла ђих љу ди. Ка ко сте то ус пе ли?

Ка же се да је чо век жив до кле ра ди или обр ну то, чо век (тре ба да) ра ди док је жив, све јед но. Ако та ко схва та те сво ју ми си ју, и др жи те је се до след но, не га тив ни ути ца ји окру же ња у те шким вре ме ни ма вас ма ње до ти чу. Ја сам увек имао сре ћу да мо је рад но окру же ње (са или без мог ути ца ја) схва та ко ли ко је ве ли ки зна чај пра вог тим ског ра да у ко ме се ра дост успе ха рав но прав но де ли, исто као и по сле ди це евен ту ал-ног не у спе ха. При род ни ен ту зи ја зам у та квим усло ви ма ни је те шко ства ра ти и одр жа ва ти.

У Енер го про јек ту је све ви ше мла-дих љу ди и мно ги ма је то пр ва рад на сре ди на. Да ли по сто ји не што што би же ле ли да им по ру чи те?

Ово је њи хов век, мој је углав ном био онај про шли. Усло ви у дру штву су про ме ње ни, и не ке но ве вред но сти су из би ле на по вр ши ну. У спро во ђе њу гло бал не иде је ства ра ња но вог свет-ског по рет ка све сем пра вог зна ња се мно го бр же сти че (али и гу би) не го ра ни је. Ве ру јем да им та ква по ру ка да нас мно го не зна чи, али не ка ипак раз ми шља ју.

Ве ру јем да би по се бан за кљу чак био су ви шан. Сво јим ду го го ди шњим ра дом др Ме са ро вић по ста вио је ви со-ке стан дар де ко је ни је ла ко до сти ћи. Сви ма на ма оста је да те жи мо ка то ме, уз из ре ку да „за до вољ ство ни је у ци љу већ у пу то ва њу до тог ци ља“.

Пи ше: др Ра до слав Ра ко вић

19



Фи нан сиј ска ди рек тор ка Енер го про јект Ен те ла да ла струч но ми шље ње

ГОР ДА НА ЛИ СОВ УЧЕ СТВО ВА ЛА НА СИМ ПО ЗИ ЈУ МУ

О ПА РА ФИ СКА ЛИ МА

У ор га ни за ци ји На ци о нал не али јан се за ло кал ни еко ном ски раз вој (НА ЛЕД) и УСА ИД Про јек та за бо ље усло ве по сло-ва ња, 08.10.2014. у бе о град ском хо те лу

Хyатт одр жан је го ди шњи сим по зи јум о па ра фи ска ли ма са те мом Ре фор ма па ра фи скал них на ме та у Ср би ји.

Као члан НА ЛЕД-а, Енер го про јект је узео ак тив но уче шће у овом до га ђа-ју. Па нел на ко јем је ди ску то ван про-блем па ра фи скал них на ле та оку пио је пред став ни ке На род не скуп шти не, Ми ни стар ства фи нан си ја, Свет ске бан-ке, Уни вер зи те та, пред став ни ке нај ве-ћих ком па ни ја ко је по слу ју у Ср би ји и про фе си о нал них удру же ња. За па же но из ла га ње на па не лу има ла је Го р да на Ли сов, фи нан сиј ски ди рек тор Енер го-про јект Ен тел а.д.. Ко ле ги ни ца Ли сов, по стру ци еко но ми ста, на ис ку ству Енер го про јект Ен те ла је де мон стри-ра ла прак тич не про бле ме са ко ји ма се при вре да су сре ће у сва ко днев ном по сло ва њу услед по сто ја ња ве ли ког

бро ја па ра фи скал них на ме та, као што су ве ли ки број так си ко је фир ма пла ћа при при пре ми до ку мен та ци је за уче-шће на тен де ри ма.

За кљу че но је да Вла да без од ла га-ња тре ба да при сту пи ре ша ва њу овог про бле ма и то пред у зи ма њем сле де-ћих нео п ход них ко ра ка: ели ми ни са ње на пла те ви ше так си за јед ну услу гу, ускла ђи ва ње ви си не так си сра змер но це ни пру же не услу ге, уки да ње на ме та за ко је се од др жа ве не до би ја ни ка ква услу га или вред ност, вра ћа ње оп шти на ма при хо да од так си ко ји им по при ро ди ства ри при па да ју као и фор ми ра њем јав ног елек трон ског ре ги стра так си и на кна да на на ци о нал ном ни воу и про-пи си ва њем да ин сти ту ци је не мо гу да на пла ћу ју так се и на кна де уко ли ко ни су ре ги стро ва не у том ре ги стру.

На уч ни рад „Ар би тра жа и тре ћа ли ца“ на Ко па о нич кој шко ли при род ног пра ва

ДРА ГИ ЦА ЧУ КИЋ ПРЕД СТА ВИ ЛА СТРУЧ НИ РАД ИЗ ОБЛА СТИ

МЕ ЂУ НА РОД НИХ УГО ВО РАКо ле ги ни ца Дра ги ца Чу кић, ко ја

као ди пло ми ра ни прав ник ра ди у Хол дин го вом сек то ру за уго ва ра ње, на по зив проф. др Је ле не Пе ро вић из ло жи ла је свој рад „Ар би тра жа и тре ћа ли ца“ на XXVII су сре ту прав ни ка Ко па о нич ке шко ле при род ног пра-ва. Рад је об ја вљен у окви ру сек ци је Ме ђу на род ни уго во ри, Ар би тра жа, чи ји су уред ни ци др Је ле на Пе ро вић, про фе сор Еко ном ског фа кул те та Уни-вер зи те та у Бе о гра ду и др То мас Ма јер, шеф Про гра ма за прав ну ре фор му за Ју жни Кав каз.

Сек ци ја “Ме ђу на род ни уго во ри”, одр жа на је у не де љу 14. де цем бра 2014. го ди не, а по сле увод ног пре-да ва ња ко је су одр жа ли уред ни ци сек ци је, уче шће у из ла га њу узе ли су и ауто ри ра до ва.

„Ка ко се увек у обла сти ар би тра жног пра ва тра жи ла мо гућ ност да по ред ли ца ко ја су пот пи са ла ар би тра жни спо ра зум у ар би тра жном по ступ ку уче ству ју и ли ца ко ја има ју са њи ма по се бан од нос, тзв. тре ћа ли ца, те ма овог ра да ве о ма је ак ту ел на у овој обла сти. Раз лог је, пре све га, ин те-

рес да се у ар би тра жу укљу чи не ко ко има но вац (да пла ти пре су ду), а ко чи ни део исте еко ном ске гру па ци је са ли цем ко је је пот пи са ло ар би тра-жни спо ра зум. Сва ко тре ће ли це не спа да у круг ових ли ца. Под пој мом “тре ћа ли ца” под ра зу ме ва ју се ли ца ко ја има ју соп стве ни ин те рес у спо ру из ме ђу дру га два ли ца ко ја су за кљу-чи ла ар би тра жни спо ра зум,“ об ја сни ла је ко ле ги ни ца Чу кић.

Рад се ба ви и про у ча ва њем гру-па „тре ћих ли ца“, али и фе но ме ном „ гру па ком па ни ја“, са ста но ви шта суд ске прак се аме рич ких су до ва као и ен гле ских су до ва ко ји има ју не што дру га чи ја схва та ња ове док три не.

„У на шем пра ву, пра ву Ре пу бли ке Ср би је, уго вор о ар би тра жи ре гу ли сан је За ко ном о ар би тра жи и ме ђу на род-ним уго во ри ма ко ји су ра ти фи но ва ни у зе мљи, Њу јор шком кон вен ци јом о при зна њу и из вр ше њу ино стра них ар би тра жних од лу ка и Европ ском кон вен ци јом о ме ђу на род ној тр го-вин ској ар би тра жи. За ко ном о ар би-тра жи утвр ђе но је да се спор мо же ре ша ва ти пу тем ар би тра же са мо на

осно ву спо ра зу ма стра на ка. Да кле, ар би тра жни спо ра зум се при ме њу је са мо на уго вор не стра не ко је су га пот пи са ле. Не мо же би ти при ме њен на тре ћа ли ца,“ на во ди ко ле ги ни ца Чу кић.

Текст се у це ло сти мо же про чи та ти у ча со пи су

Прав ни жи вот број 11/ 2014, том III, стра на од 409 до 418.

20



Зна чај ни ре зул та ти на ших струч ња ка

ДР РА ДО СЛАВ РА КО ВИЋ ИЗА БРАН ЗА ДО ПИ СНОГ ЧЛА НА

ИН ЖЕ ЊЕР СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ СР БИ ЈЕ

На кон Пла ке те Срп ског ко ми те та Ме ђу на род не конфе рен ци је за ве ли ке елек трич не мре же (CI GRE Ср би ја), ко је му је до де ље но за ви ше го ди шњи рад у овој ор га ни за ци ји 2013. го ди не, о че му смо већ пи са ли, др Ра до слав Ра ко вић из пред у зе ћа Енер го про јект Ен тел до био је још јед но зна чај но при зна ње. Ве ће ин же њер ске ака де ми је Ср би је (ИАС) иза бра ло је 24.10.2014. го ди не но ве чла но ве ИАС, а ме ђу њи ма на ла зи се и др Ра ко вић, ко ји је иза бран за до пи сног чла на у Оде ље њу за елек тро тех ни ку. Про мо ци ја је одр жа на 24.11.2014 у До му ин же ње ра „Ни ко ла Те сла“ у Бе о гра ду.

Из бо ру је прет хо дио јав ни кон курс

об ја вљен по ло ви ном мар та 2014, а у про це ду ри из бо ра вред но ва ни су струч-ни и на уч ни ре зул та ти кан ди да та. Из обим ног ре фе ра та при пре мље-ног у при ја ви из два ја мо не ко ли ко нај зна чај ни јих ре зул та та др Р. Ра ко ви ћа:

• Аутор је 7 књи га (4 аутор ске и 3 уџ бе ни ка)

• Об ја вио је пре ко 120 ра до ва на до ма ћим и ино стра ним кон фе рен-ци ја ма и ча со пи си ма,

од ко јих два на SCI ли сти, из обла сти те ле ко му ни ка ци ја, софт вер ског ин же-њер ства, об но вљи вих из во ра енер ги је и ин те гри са них си сте ма ме наџ мен та

• Ру ко во дио је ре а ли за ци јом два тех нич ка ре ше ња - јед но из обла сти ин стру ме на та (си му ла тор ли ниј ске гре шке) а дру го из обла сти софт ве ра (про грам ски па кет TKBa se), ко ја су на шла прак тич ну при ме ну у ин сти ту ци ја ма за ко је су раз ви ја на.

• Био је ру ко во ди лац два про јек та у окви ру На ци о нал ног про гра ма енер-гет ске ефи ка сно сти (НПЕЕ) ко ји су се од ви ја ли у скло пу Ми ни стар ства на у ке и за шти те жи вот не сре ди не (де мон стра-

ци о но по стро је ња ве тро ге не ра то ра и из бор нај по вољ ни јег си сте ма за on-li ne ана ли зу ква ли те та угља). Оба про јек та су успе шно за вр ше на и ви со ко оце ње на од стра не Ко ле ги ју ма НПЕЕ.

• Че ти ри го ди не ра дио је као про-фе сор на Ви со кој шко ли за про јект ни ме наџ мент у Бе о гра ду, где је пре да вао 5 пред ме та и био мен тор 20 ди плом ских и 6 спе ци ја ли стич ких ра до ва

• Ре а ли зо вао је дво днев ни курс „Ква ли тет у упра вља њу про јек ти ма“ и че ти ри јав на струч на пре да ва ња у скло пу Ин же њер ске ко мо ре Ср би је, При вред не ко мо ре Ср би је и Ин сти ту та „Ми хај ло Пу пин“

• Члан је уре ђи вач ког од бо ра ча со-пи са SPMЈ (Ser bian Pro ject Мanagement Jo ur nal), ре цен зент ме ђу на род них ча со пи са Com SIS и Ther mal Sci en ce са SCI ли сте.

• Био је ду го го ди шњи члан на уч ног ве ћа Енер го про јек та.

Др Ра ко вић се већ 12 го ди на на ла-зи на функ ци ји ру ко во ди о ца Слу жбе ИМС у Ен те лу и ак тив но је уче ство вао у ре а ли за ци ји 27 сер ти фи ка та за ме наџ-мент си сте ме у Енер го про јек ту (Ен те ла у зе мљи и ино стра ним пунк то ви ма у ре ги о ну За ли ва, Хол дин га, Хи дро ин-же ње рин га и Ин ду стри је).

ZNAMO, HOĆEMO I MOŽEMOIT je naša ključna reč!

godina uspeha!50

21



Око 400 за по сле них у Енер го про-јек ту сво ју па у зу то ком рад ног да на са за до вољ ством про ве де у ре сто ра ну фир ме, ко ји је у са ста ву Енер го про јект Ви со ко град ње. Оно што их на во ди на ту од лу ку ни је са мо ужи ва ње у ра зно вр-сним је ли ма ко ји ре сто ран ну ди, већ и чи ње ни ца да их та мо до че ку је љу ба зно и на сме ја но осо бље.

Док сто је у ре ду по гле дом пре ла зе ћи пре ко по ли ца и ви три на пу них је ла „за сва чи ји укус“, из ку хи ње у ко јој раз ли чи те по сло ве оба вља два на ест за по сле них, до пи ру смех, ша ле, не рет ко и пе сма.

Шеф ку хи ње Љу бо мир То ма ше вић, сва ког ју тра са сво јим ти мом , уз ка фу, осми шља ва ме ни за тај дан. ’’Као ку вар у ре сто ра ну Енер го про јек та ра дим по след њих осам на ест го ди на. У ав гу сту ове го ди не по ста вљен сам на ме сто ше фа ку хи ње. Днев но при пре ми мо до 500 је ла. За хва љу ју ћи до број уигра но сти за по сле них у ку хи њи, а упр кос мањ ку рад не сна ге, ни ко не оста не гла дан. По ред сва ко днев них за ду же ња, ве о ма че сто при пре ма мо хра ну за кок те ле, пре зен та ци је и про сла ве у окви ру фир-ме. ’’, ка же ко ле га Љу бо мир.

Глав ни за до бру ат мос фе ру и ша лу, ка ко ме ђу за по сле ни ма ре сто ра на, та ко и ме ђу го сти ма, је ку вар Са ша Ива ни-ше вић-Са ле. Свој оп ти ми зам и до бро рас по ло же ње не се бич но де ли са сви ма. Сва ко днев но уве се ља ва за по сле не, а шта га то мо ти ви ше об ја шња ва ре чи ма ’’Љу ди су ге не рал но под стре сом… Још ако смо и ми у ку хи њи та кви, из гу би ће апе тит и не ће до ла зи ти. За то во лим

да ка жем да сам по про фе си ји ку вар кловн’’. Ко ле га Са ле је, на кон за вр ше не уго сти тељ ске шко ле, ис ку ство сте као у ку хи ња ма хо те ла Ин тер кон ти нен тал и Ха јат, а по себ но ис ти че по зи ци ју ше фа ку хи ње по зна тог ри бљег ре сто ра на Пор то. Он је тај ко ји уно си ино ва ци је у ме ни ре сто ра на, а ин спи ра ци ју за то на ла зи у ре цеп ти ма ита ли јан ске ку хи ње.

Ку ва ри ца Ша по њић Ма ли на и ко но-бар Жељ ко Ан дрић ра де у ре сто ра ну од ње го вог осни ва ња 1990. го ди не. ’’Си гур на сам да је до бра ор га ни за ци ја и тим ски рад осно ва од лич ног функ ци о ни-са ња на ше ку хи ње’’, ис ти че Ма ли на, а Жељ ко до да је ’’Ве се-ла еки па и по зи тив на ат мос фе ра, глав ни су нам мо тив. Че сто на и ла зи мо на по те-шко ће, опре ма ко ју има мо по не кад ни је до вољ на да на пра-ви мо све она ко ка ко би смо же ле ли, али при ска че мо јед ни дру ги ма у по моћ и иде мо да ље.’’

Осим ко ле га Љу бо-ми ра, Са ле та, Жељ ка и Ма ли не, уигра ни тим ре сто ра на чи не и Ив ко вић Не бој ша, Го лу бо вић Ни ко ла, Мли нар Ве сна, Го лу-

бо вић Ста ној ка, Ма рин ко вић На та ша, Ми ло је вић Дра га на, Јо ва но вић Ма ри ја и Војислав Љујић

На ши „по ма га чи из сен ке“ сва ко-днев но ути чу на про дук тив ност, др же нас си ти ма и ста вља ју нам осмех на ли це. Без сум ње је да за по сле ни на ше ком па ни је ужи ва ју ка ко у хра ни, та ко и у по зи тив ној енер ги ји ко ју ши ре за по-сле ни у ре сто ра ну. На рав но, не тре ба за бо ра ви ти да је по хва ла ко ју мо же мо да им да мо, сва ка ко, је дан од нај бо љих са сто ја ка до брог је ла.

Пи ше: Ива на Жив ко вић

Ве се ла еки па и по зи тив на ат мос фе ра

РЕ СТО РАН У КОМ СЕ И КУ ВА И ПЕ ВА

На слици слева на десно: Малина Шапоњић, Саша Иванишевић, Љуба Томашевић, Неша Ивковић, Жељко Андрић, Дијана Никодиновић

22

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ У ФОКУСУ


Одр жан 23. Фо рум ква ли те та и по слов не из вр сно сти

ЕН ТЕЛ ДО БИТ НИК ПРИ ЗНА ЊА „НАЈ БО ЉИ ОД НАЈ БО ЉИХ“,

А ХИДРОИНЖЕЊЕРИНГ ОСВОЈИО „ОСКАР КВАЛИТЕТА“

И ове го ди не

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ НА ЛИ СТА МА НАЈ У СПЕ ШНИХ

Фон да ци ја за кул ту ру ква ли те та и из вр сност (FQCE) је по во дом обе ле жа-ва ња ју би лар не, два де се те до де ле на ци-о нал не на гра де за по слов ну из вр сност „Оскар ква ли те та“ уста но ви ла по себ но при зна ње „Нај бо љи од нај бо љих“ („Best of the Best“). Из бор до бит ни ка из вр шен је на осно ву ре зул та та оства ре них у окви ру так ми че ња за ову на гра ду у прет ход них 19 го ди на.

У ка те го ри ји ве ли ких ор га ни за ци ја (из над 250 за по сле них) до бит ник при-зна ња је ком па ни ја „Carls berg Sr bi ja doo“, ап со лут ни по бед ник за 2008 го ди ну.

Ју би лар на на ци о нал на на гра да за по слов ну из вр сност “Оскар ква ли те та”, по мо де лу FQCE фор ми ра ног и раз ви ја ног у скла ду са европ ским мо де лом на гра-де EFQM до де ље на је у три ка те го ри је. По се бан жи ри, са чи њен од пред став ни-ка Фон да ци је и др жав них ин сти ту ци ја, на кон спро ве де ног оце њи ва ња од стра не струч них ти мо ва Фон да ци је у скла ду са кри те ри ју ми ма на гра де, од лу чио је да ап со лут ни по бед ни ци бу ду:

• У ка те го ри ји ор га ни за ци ја ван Ср би је: Дом здра вља Би је љи на, Ре пу-бли ка Срп ска

• У ка те го ри ји ор га ни за ци ја у јав ном сек то ру: Апо те ка Бе о град

• У ка те го ри ји ор га ни за ци ја у ре ал-ном сек то ру: Пр ви пар ти зан, Ужи це

Ове го ди не на кон кур су је уче ство ва ло пред у зе ће Енер го-про јект Хи дро ин же ње ринг, ко је је у ка те го ри ји ор га ни за ци ја у ре ал ном сек то ру би ло ран ги ра но од мах иза ап со лут ног по бед ни-ка, осво јив ши Оска ра ква ли те та у две од мо гу ћих 9 обла сти - 4. Парт нер ство и ре сур си, од но сно 5. Про це си, про из во ди и услу ге.

У ка те го ри ји ма лих и сред њих ор га ни за ци ја (ма ње од 250 за по-сле них) до бит ник Енер го про јект Ен тел а.д., ап со лут ни по бед ник за 2005. го ди ну. На гра да је уру че на на све ча но сти ко ја је одр жа на 19. но вем бра у При вред ној ко мо ри Ср би је. На гра де „Нај бо љи ме ђу нај бо љи ма“ уру чио је пред сед ник струч ног са ве та FQCE др Ми лош Је лић.

мр Јелена Поповић и др Владимир Беличевић

Др Милош Јелић и Младен Симовић

Енер го про јект Хол динг се и ове го ди не на шао на ли ста ма нај у спе шни-јих ком па ни ја Ср би је. На ли сти Топ 2013/2014 еко ном ског ма га зи на Би знис и фи нан си је за у зео је по до би ти 115. ме сто од 150 фир ми. Кра јем ок то бра и не дељник НИН је об ја вио сво ју тра ди ци о нал ну ли сту НИН ТОП 300, на ко јој се на ла зи 300 нај бо љих и нај у спе шни јих пред у зе ћа Ср би је, где је Енер го про јект Хол динг за у зео ви со ко 28. ме сто.

23



Енер го про јект у вр ху он да као и са да

50 ГО ДИ НА ОД ПО ЧЕТ КА РА ДА ПР ВОГ РА ЧУ НА РА

У ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТУ

Сме штен у три про сто ри је на тре ћем спра ту по слов не згра де Енер го про јек та на Зе ле ном Вен цу, пре ко пу та кан це ла-ри је ди рек то ра Жив ка Му ча ло ва, тач но пре по ла ве ка, 1964. го ди не, пу штен је у рад наш пр ви ди ги тал ни ра чу нар. На ме-њен је, ка ко је пи са ло у от прем ни ци из Ен гле ске, за про ра чу не елек тра на и си сте ме упра вља ња у во до при вре ди, а ди рек тор Му ча лов је ко ри стио сва ку при ли ку да га по ка же ви со ким го сти ма из ино стран ства и уве ри их да Енер го про-јект има, уз вр хун ске про јек тан те, и та да нај мо дер ни ји El li ott 803 B ко јим се они

слу же да сва ки про је кат учи не тех нич ки ис прав ним и еко ном ски оп ти мал ним. И био је у пра ву: у Бе о гра ду је та да у по го ну био са мо је дан ди ги тал ни ра чу нар (IBМ 705) у Са ве зном за во ду за ста ти сти ку и је дан ана лог ни ра чу нар (Zu se Z 23) у Ин сти ту ту за ну кле ар не на у ке у Вин чи.

Бри тан ска ком па ни ја El li ott Brot hers je по чев од 1960. го ди не, про из ве ла око 250 ра чу на ра El li ott 803 B и про да ва ла их по це ни око 30.000 фун ти (са да шњих око 580.000 фун ти). Увоз је из вр шен пре ко спољ но тр го вин ске фир ме Ра пид. По тре ба Енер го про јек та за соп стве ним ра чу на ром је би ла по тен ци ра на ком плек сно шћу про ра чу на за про јек то ва ње у окви ру ну кле ар не де лат но сти, али су убр зо мо гућ но сти рас по ло жи ве нај са вре ме-ни је тех но ло ги је по ста ле атрак тив не и за оста ле ње го ве про јек тант ске де лат-

но сти, као и за ауто ма ти за ци ју про це са у ра зним слу жба ма.

El li ott 803 B је био ра чу нар са тран зи-сто ри ма и ме мо ри јом од фе ро маг нет них је зга ра. Осим за ме мо ри ју, та ква је згра су ко ри шће на и за ло гич ке опе ра ци је. Цен трал на про це сор ска је ди ни ца је би ла у ку ћи шту ди мен зи ја 1,7 × 0,4 × 1,4 ме тра, са јед но став ним штам па ним пло ча ма и жи ча ним ве за ма. У упо ла ма њем ку ћи шту је би ла је ди ни ца са никл-кад ми јум ским ба те ри ја ма и пу ња чи ма за не пре кид но на па ја ње елек трич ном енер ги јом. У тре ћем ку ћи шту ди мен зи ја слич них као

енер гет ско би ла је сме ште на ме мо риј ска је ди ни ца. Уз то су би ли по ста вље ни опе-ра тор ска кон зо ла, те ле прин тер, бу шач и бр зи чи тач пе то ли ниј ске те ле прин тер ске (па пир не) тра ке за ула зне и из ла зне опе-ра ци је. Бр зи не бу ше ња тра ке су би ле 100, а чи та ња 500 зна ко ва у се кун ди. Ду жи на кон зо ле је би ла око 1,5 ме тар и са ње су за да ва не све ко ман де. Ток опе-ра ци ја је пра ћен пу тем звуч них сиг на ла пре ко по себ ног звуч ног уре ђа ја. За рад ра чу на ра је мо ра ла би ти обез бе ђе на аде кват на кли ма ти за ци ја про сто ра за сме штај цен трал ног про це со ра.

Спе ци фич ност тог пе ри о да је да апли-ка тив них софт ве ра углав ном ни је би ло, па су ко ри сни ци ра чу на ра мо ра ли да их углав ном са ми раз ви ја ју за сво је по тре-бе. При то ме су за из ра ду про гра ма за El li ott 803 B ко ри шће ни ње гов из вор ни

ма шин ски код или не што јед но став ни ји Ауто код. Про гра ми пи са ни у ма шин-ском ко ду су уно ше ни пу тем по себ ног асем бле ра без мо гућ но сти сим бо лич ког адре си ра ња, већ је из вор ни код био раз-два јан у бло ко ве за руч ну ма ни пу ла ци ју. Због те ком плек сно сти ма шин ског ко да, за про гра ми ра ње је не у по ре ди во ви ше ко ри шћен Ауто код, ко ји је омо гу ћа вао бр жу из ра ду про гра ма без по зна ва ња ма шин ског ко да. Иако без мо гућ но сти уно ше ња це лих фор му ла (као Фор тран), већ спро ве ден кроз ду ги низ про стих опе ра ци ја, Ауто код је био вр ло лак за

уче ње и при ме ну, што је омо гу ћи ло брз про дор ра чу нар ске пи сме но сти ме ђу ко ри сни ке у це лом Енер го про јек ту. Ба зу је пред ста вљао та да шњи Ин же њер ски Ра чун ски Цен тар (ИРЦ), ко ји је вре ме ном пре ра стао у да на шњу Енер го да ту.

El li ott 803 B је био ре ла тив но ма ли, aли за он да шње усло ве мо ћан ра чу нар сред њих бр зи на. Ка па ци тет ме мо ри је му је био 8192 ре чи са 40 би та по ре чи (8 та да шњих је ди ни ца bit чи ни 1 byte). Иако са да на шњег ста но ви шта ми но ран, тај ка па ци тет је, уз уме шно кре и ра ње про гра ма, омо гу ћа вао про јек тан ти ма да вр ше вр ло де ли кат не про ра чу не за по тре бе из бо ра и про ве ре про јект них ре ше ња. Ка сни је све моћ ни је ма ши не су за ме ни ле El li ott 803 B, али је зна ње оста ло.

Пи ше: др Ми о драг Ме са ро вић

Конзола оператора рачунара Elliott 803 B

Уређај за учитавање програма и података

Бушач и читач телепринтерске траке

Поглед на комплетну опрему рачунара Elliott 803 B

Петолинијска телепринтерска трака (шеста линија служи за вођење траке)

Трака за чување програма и података

24



Зах тев ни за да ци уз при ме ну са вре ме них ме то да и еко ном ски ис пла ти вих ре ше ња

ПО СЛОВ НИ УС ПЕ СИ ЕН ТЕ ЛА У КА ТА РУПо чев од 1991. го ди не Енер го про-

јект Ен тел оба вља сво ју де лат ност у Ка та ру и успе ва да од го во ри на тех но ло шки ве о ма зах тев не за дат ке, при ме ном са вре ме них ме то да, со фи-сти ци ра них тех нич ких и еко ном ски ис пла ти вих ре ше ња.

У по след њих не ко ли ко го ди на оства рен је зна ча јан по слов ни и фи нан сиј ски успех ре а ли за ци јом не ко ли ко ве ли ких про је ка та за ло кал не кли јен те. У овом тре нут ку Ен тел има око 80 ак тив них про је ка та у овој зе мљи ко ји при па да ју ка пи-тал ним ин ве сти ци ја ма пред ви ђе ним за раз вој и про ши ре ње ка па ци те та за про из вод њу, пре нос и ди стри-бу ци ју: елек трич не енер ги је, во де и наф те и га са.

Ове го ди не за вр ше но је пар зна чај-них про је ка та у ро ку и у окви ру пла ни-ра них фи нан сиј ских па ра ме та ра. Ме ђу број ним про јек ти ма по себ но ис ти че мо:1. Про је кат пре ме шта ња SCA DA глав-

ног опе ра тив ног цен тра,2. Про је кат за ме не три наф то во да за

по стро је ња Ка тар Пе тро ле у ма у Ду ка ну,

3. Про је кат ис пи ти ва ња лу та ју ћих на по на и ла жних сиг на ли зи ра ња у елек тро по стро је њи ма,

4. Сту ди ја раз во ја ди стри бу тив ног си сте ма елек трич не енер ги је за 13 град ских зо на у До хи. Про је кат пре ме шта ња SCA DA глав ног

опе ра тив ног цен тра по ве рен је Ен те лу про шле го ди не. Овај про је кат је био ве о ма зах те ван у тех нич ком, тех но ло-шком и еко ном ском сми слу. Пред мет ни SCA DA цен тар слу жи за над зор и упра-вља ње мре же за ди стри бу ци ју га са у Ду кан ској обла сти и упра вља про то ком

га са од 36 ми ли о на m3 днев но. Про је-кат је об у хва тао раз ма тра ње оп ци ја за пре ме шта ње SCA DA цен тра и ње го во по ве зи ва ње са слич ним си сте ми ма у дру гим де ло ви ма Ка та ра. Кли јен ту је пру же на пу на кон сул тант ска услу га, а про је кат је раз ра ђен у не ко ли ко це ли на ко је тре ти ра ју на до град њу и про ши ре ње:- по сто је ћег си сте ма за упра вља ње

и над зор мре же за ди стри бу ци ју га са,

- по сто је ћих софт вер ских па ке та за кон тро лу ди стри бу ци је га са,

- по сто је ћег си сте ма за упра вља ње и над зор екс пло а та ци је га са, си сте ма за кон тро лу цу ре ња га са,

- по сто је ће те ле ко му ни ка ци о не мре-же.Про је кат за ме не три наф то во да за

по стро је ња Ка тар Пе тро ле у ма у Ду ка ну об у хва тао је из ра ду глав ног про јек та и тен дер ске до ку мен та ци је за три наф-то во да укуп не ду жи не 15 km. Овим зна чај ним про јек том Ен тел је по ја чао сво је ре фе рен це у обла сти тран спор та и пре ра де наф те и га са.

По про ве ри ре ше ња пред ло же них у прет ход ним сту ди ја ма, де та љ ног ис тра жи ва ња и сни ма ња по сто је ћих по стро је ња, да ти су пред ло зи ре ше-ња ко ји су уса гла ше ни са кли јен том. Сва тех нич ка ре ше ња су ускла ђе на са ва же ћим тех нич ким стан дар ди ма и стан дар ди ма ква ли те та у тој обла-сти (HA ZID, HA ZOP, SIL), а све у ци љу по сти за ња оп ти мал ног ре ше ња ко је за до во ља ва све опе ра тив не и план-ске кри те ри ју ме, као и кри те ри ју ме тех но ло шке за шти те, за шти те на ра ду и за шти те жи вот не сре ди не.

По след њу ак тив ност у окви ру овог про јек та пред ста вља ла је из ра да тен-дер ске до ку мен та ци је, као и пра те ће до ку мен та ци је ко ја ће би ти ко ри шће на од стра не кли јен та за про це ну по ну да.

Тех но ло шки део про јек та ура ђен је у са рад њи са Тех но ло шко-ме та лур шким фа кул те том Уни вер зи те та у Бе о гра ду, са ко јим је у овој обла сти раз ви је на ква ли тет на са рад ња.

Про је кат ис пи ти ва ња лу та ју ћих на по на и ла жних сиг на ла у елек тро по-стро је њи ма, од но сно у по стро је њу за ре ци кли ра ње и пре ра ду теч ног при-род ног га са у обла сти Ду кан, за вр шен

је ове го ди не и био је тех нич ки ве о ма ин те ре сан тан по сао. Оте жа ва ју ћа окол-ност ко ја је до при не ла сло же но сти овог про јек та био је зах тев да по стро је ње у нор мал ном ра ду не сме има ти за стој, јер би то пред ста вља ло ве ли ке гу бит-ке за Ка тар Пе тро ле ум. Сам по сао је об у хва тао: 1. Про је кат за ме не сиг нал них и кон-

трол них ка бло ва у укуп ној ду жи ни од око 30 km,

2. Одва ја ње ка бло ва раз ли чи тих на пон ских ни воа,

3. Из ме шта ње ка бло ва и де таљ но ис пи ти ва ње ин стру мен та ци о не и елек тро опре ме. Циљ ових ак тив но сти је био про на-

ла же ње узро ка смет њи и пред ла га ње нај е фи ка сни јег ре ше ња за от кла ња ње узро ка лу та ју ћих на по на.

Стан дар ди по зна те свет ске ком па ни је Шел су пр ви пут ко ри шће ни за Ка тар Пе тро ле ум. Ра ди са гле да ва ња це ло куп не про бле ма ти ке и оби ма по сла, Ен тел је мо рао да пре ду зме сле де ће: - При ку пља ње по да та ка и до ку мен-

та ци је бит них за про је кат, - Вр ше ње ме ре ња узе мље ња и гро-

мо бран ске за шти те, - Ме ре ње ква ли те та елек трич не

енер ги је, - Ме ре ње и де тек то ва ње ин ду ко ва них

на по на у кон трол ним и аларм ним ка бло ви ма,

Ева лу а ци ја це ло куп не елек тро и ин стру мен та ци о не опре ме из угла нај но ви јих стан дар да ко ји де фи ни шу зах те ве за ис пу ња ва ње елек тро маг-нет не ком па ти бил но сти,

Ева лу а ци ја свих ме ре ња и из ра да

Сли ка 1. Из глед но ве кон трол не со бе за SCA DA MOC за по стро је ња

Ка тар Пе тро ле у ма у Ду ка ну

Сли ка 2. Пред ло же не ло ка ци је но вих тра фо ста ни ца 66/11kV ко је тре ба из гра ди ти до 2022. го ди не

25



из ве шта ја са на уч ним об ја шње њи ма, као и са пред ло гом ме ра за от кла ња ње по сто је ћих смет њи,

До би ја ње са гла сно сти Ка тар Пе тро-ле у ма на ре зул та те ис тра жи ва ња и пред ло же не ме ре,

Из ра да де таљ не тех нич ке до ку мен-та ци је за из во ђе ње ра до ва пред ви ђе-них про јек том.

По ред на ве де них про је ка та у окви ру ан га жо ва ња Ен те ла на под руч ју Ка та ра, сва ка ко тре ба ис та ћи и кон сул тант ске услу ге на про јек ту пла ни ра ња и раз во ја ди стри бу тив ног си сте ма елек трич не енер ги је за 13 град ских зо на у До хи. Овај про је кат по свом зна ча ју та ко ђе спа да у до мен вр хун ских тех нич ких иза зо ва. Ин ве сти тор про јек та је на ци-о нал на ком па ни ја Ка хра ма, већ тра-ди ци о нал ни кли јент Ен те ла у Ка та ру.

Пр ва це ли на овог про јек та се од но си ла на упо зна ва ње по сто је ћег ста ња ди стри бу тив ног си сте ма (пре ко 30 при мар них 66/11kV тра фо ста ни ца и пре ко 3000 ди стри бу тив них 11/0.4kV тра фо ста ни ца). На осно ву при ку пље них по да та ка при пре мље на је оп шир на

ба за по да та ка ко ја је ко ри шће на као осно ва за про це ну по ра ста по тро шње елек трич не енер ги је у сред ње роч-ном (до 2022. го ди не) и ду го роч ном пе ри о ду (до 2030. го ди не).

У окви ру дру ге це ли не про јек та, ин ве сти то ру су пред ло же на ре ше ња за уна пре ђе ње при мар не (66kV) и ди стри бу тив не (11kV) мре же, кроз уво-ђе ње но вих при мар них тра фо ста ни ца, уна пре ђе ње и/или за ме ну по сто је ћих тра фо ста ни ца, ре-ди стри бу ци ју 11kV по тро шње са пре оп те ре ће них на ма ње оп те ре ће не тра фо ста ни це, итд. Све то да би се за до во љи ли зах те ви по ра ста по тро шње елек трич не енер-ги је у сред ње роч ном и ду го роч ном пе ри о ду. Пред ло же на ре ше ња су де таљ но ана ли зи ра на и по твр ђе на кроз из ра ду сту ди је си сте ма (ана ли-за то ко ва сна га и про ра чун крат ких спо је ва у си сте му).

Тре ћа це ли на про јек та об у хва та из ра ду Оп ште фи ло зо фи је за ру ко во ђе-ње, раз вој и из град њу ди стри бу тив ног си сте ма. У окви ру овог де ла су пред-ло же на број на уна пре ђе ња си сте ма,

као и кон тро ла, над зор и упра вља ње кроз уво ђе ње ди стри бу тив ног SCA DA си сте ма и на пред них за штит них ре ле ја.

Оп ти ми за ци ја и ди мен зи о ни са ње 11kV кон ден за тор ских ба те ри ја за ком пен за ци ју ре ак тив не енер ги је у при мар ним тра фо ста ни ца ма 66/11kV и из ра да од го ва ра ју ће тех нич ке спе-ци фи ка ци је су из ве де не у окви ру че твр те це ли не про јек та. Оп ти ми за-ци ја и ди мен зи о ни са ње 11kV кон ден-за тор ских ба те ри ја је спро ве де на за не ко ли ко ти по ва тра фо ста ни ца, та ко да ин ве сти тор мо же да при ме ни јед но од пред ло же них ре ше ња за ин ди ви ду-ал не тра фо ста ни це, а у за ви сно сти од ти па на па ја них по тро ша ча. Про је кат је из ве ден у са рад њи са Елек тро тех нич-ким фа кул те том из Бе о гра да.

На бро ја ни про јек ти су са мо део успе шних по ду хва та ко је је Енер-го про јект Ен тел оства рио у Ка та ру у не дав ном пе ри о ду. За хва љу ју ћи до брим ре зул та ти ма ко је по сти же у овом ре ги о ну и у све ту, ин те ре со-ва ње за услу га ма овог пред у зе ћа не пре ста но ра сте.

За по сле ни уче ство ва ли у ства ра њу но вог про мо тив ног ма те ри ја ла

ЗА ВР ШЕН КОР ПО РА ТИВ НИ ФИЛМ СИ СТЕ МА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ

За вр шен је но ви кор по ра тив ни филм Си сте ма Енер го прој ект ко ји тра је око 8 ми ну та, ура ђен је на срп ском, ен глеском и ру ском је зи ку, а у ње му су пре д ста-вље ни сви АД из Си сте ма. На фил му је ра ди ла еки па од око 15-ак филм ских и те ле ви зиј ских про фе си она ла ца, а у мно го ме су по мо гли и за по сле ни у Енер го про јек ту, уче ству ју ћи у сни ма-њу број них сце на у по слов ној згра ди, кан це ла ри јама, као и на гра ди ли шти ма по пут Ша ра на, РТБ Бор-а итд..

"Филм оби лу је фан та стич ним сним-ци ма обје ка та из ва зду ха, мо дер ним ани ма ци ја ма, ква ли тет ним звуч ним ефек ти ма и у пот пу но сти пра ти свет ске трен до ве у пре ста вља њу ве ли ких гра ђе вин ских ком па ни ја кроз ви део ма те ри јал. Сни ма ња и фо то гра фи са ња обје ка та су тра ја ла око ме сец ипо да на, а још око ме сец да на је би ло по треб но да се филм из мон ти ра и да се до да ју нео п ход ни спе ци јал ни ефек ти.

Но ви кор по ра тив ни филм Енер-го про јек та је не што на шта мо же мо сва ка ко би ти по но сни, јер на нај бо љи на чин по ка зу је до стиг ну ћа свих АД-а као и Си сте ма Енер го про јект у це ли ни.," каже колегиница Борјана Вићентијевић, руководилац сектора за маркетинг и корп. комуникације Холдинга. Пре-ми је ру је зва нич но имао 26. де цем бра на са стан ку ди рек то ра до ма ћих и ино ком па ни ја у Хол дин гу.

26



ИН ТЕР ВЈУ Вла ди мир Ми ло ва но вић, ге не рал ни ди рек тор

У НА РЕД НОМ ПЕ РИ О ДУ ТРЕ БА РЕ А ЛИ ЗО ВА ТИ ВИ ШЕ ОД

500 МИ ЛИ О НА ЕВРА УГО ВО РЕ НОГ ПО СЛА

Про грам по слов не по ли ти ке за пе ри од 2011-2015. се осла ња на тра-ди ци о нал не вред но сти ком па ни је и укла па их у са вре ме не усло ве по сло ва-ња, а на ме ра је да про ме не омо гу ће раз вој и ста би лан раст при хо да и про фи та. О по сло ва њу то ком 2014. го ди не, не ким про бле ми ма ко ји су се ја ви ли, про ме на ма до ко јих је до шло, као и о оно ме шта нас че ка то ком на ред не 2015. го ди не, раз го ва ра ли смо са Вла ди ми ром Ми ло ва но ви ћем, ге не рал ним ди рек-то ром Енер го про јект Хол дин га.

Ни је тај на да је на ша зе мља оп те ре ће на еко ном ским про бле-ми ма и да се чак за 2015. го ди ну пред ви ђа пад БДП. Ка ко са гле да ва те по сло ва ње Си сте ма Енер го про јект у 2015. го ди ни?

Укуп но гле да но по сло ва ње си сте ма Енер го про јект је у на ред ној го ди ни у ве ли кој ме ри по кри ве но по сло ви ма уго во ре ним то ком ове го ди не о че му све до чи и чи ње ни ца да у на ред ном пе ри о ду тре ба ре а ли зо ва ти ви ше од 500 ми ло на евра уго во ре ног по сла. Уку пан из нос је им по зан тан, ма да по је-ди нач но гле да но, тре ба да на сто ји мо да уго во ри мо ви ше про фи та бил них

по сло ва ко ји ма се пр вен стве но ба ве на ше фир ме Ви со ко град ња, Хи дро-ин же ње ринг и Ин ду стри ја. Из ве сно је да ће еко ном ски про бле ми у зе мљи, по ред „тек тон ских“ по ре ме ћа ја на свет ском еко ном ском тр жи шту и по себ но на глих про ме на це на си ро ве наф те, у из ве сној ме ри оте жа ти на ше ак тив но сти у ино стран ству, али упра-во за то и мо ра мо да уло жи мо ви ше енер ги је и опре зно сти на уго ва ра њу но вих по сло ва на свим тр жи шти ма и да на ста ви мо да се „до ма ћин ски“ од но си мо пре ма упра вља њу тро-шко ви ма и по шту је мо све уго во ре не оба ве зе са свим на шим ин ве сти то-ри ма на већ уго во ре ним про јек ти ма.

Ру си ја је тра ди ци о нал но ста ро тр жи ште Енер го про јект Ви со ко-град ње. Ко ли ко је де вал ва ци ја ру бље (пад пре ко 40%) ути цао на по сло ва ње, а са дру ге стра не има-мо из у зет но успе шно уго ва ра ње и ре а ли за ци ју у Га ни – Афри ка?

По сле ди це де вал ва ци је ру бље, дра ма ти чан пад це на си ро ве наф те и ме ђу на род не санк ци је су за крат ко вре ме учи ни ле ово, ина че огром-но тр жи ште - вр ло ри зич ним. Ова де ша ва ња су на про јек ти ма Ви со-

ко град ње, ко ји се ре а ли зу ју, на не ла ве ли ке ште те ка ко у до ме ну ви си не при хо да, та ко и у до ме ну оства ре-ња пла ни ра них про фи та. Са свим ин ве сти то ри ма су у то ку пре го во ри о мо гу ћим на чи ни ма пре у го ва ра ња це не и пре го во ри о ком пе за ци ји курс них раз ли ка. Уве рен сам да ће ру ско тр жи ште да се ста би ли зу је и да ће Енер го про јект на ста ви ти сво је ви ше де це ниј ско по сло ва ње на овом тр жи шту али са ви ше оба зри во сти и бо љом ана ли зом мо гу ћих ри зи ка.

Ка да је реч о но вим по сло ви ма у Га ни, тре ба на по ме ну ти да ова ино ком па ни ја Енер го про јект Ви со ко-град ње из го ди не у го ди ну зна чај но по ве ћа ва своје по слов не ак тив но сти под из ван ред ним ру ко вод ством Дра ги це То до ро вић и у са рад њи са Енер го про јект Ур ба ни зам и ар хи тек-ту ра. По раст уго ва ра ња, ре а ли за ци је и про фи та у Га ни је још је дан до каз да за јед нич ки на сту пи за ви сних дру шта ва си сте ма Енер го про јект до но се бо ље по слов не ре зул та те. Оче ку јем да ће ова ино ком па ни-ја у на ред ном пе ри о ду у са рад њи са Енер го про јект Ви со ко град њом ши ри ти сво је по сло ва ње, нај пре на тр жи шта зе ма ља за пад не Афри ке, а по том и да ље.

За нас су сва на ша ино стра на тр жи шта ва жна и мо ра мо на сто ја ти да стал но уна пре ђу је мо сво ја зна-ња и ве шти не и пер ма нент но упра-вља мо ри зи ци ма сва ког тр жи шта по је ди нач но.

Бор је, мо же се ре ћи, за вр шен ма да ће по све му су де ћи оста ти још ра до ва за ре а ли за ци ју. Да ли ће сви на кнад ни ра до ви ус пе ти да се ре а ли зу ју и на пла те?

Оба ве за Енер го про јек та је да до 23.12.2014. за вр ши обим по сла ко ји је уго во ром де фи ни сан као „mec ha ni cal com ple tion“ – ма шин ско ком пле ти ра ње, али за пра во се ра ди о за вр шет ку ре а ли за ци је це ло куп не ком по нен те ло кал них ра до ва ко ји су по ве ре ни Енер го про јек ту. Ве ли ким за ла га њем свих из Енер го про јект Опре ма, Енер го про јект Ви со ко град-ња, Енер го про јект Ин ду стри ја, али

27



и на ших по ди зво ђа ча овај за да так је успе шно и ре а ли зо ван. Мо же се ре ћи да је у про те клих 10 ме се ци, од ка да је ин ве сти тор ус по ста вио ре дов но фи на си ра ње из ве де них ра до ва, ра дом у две и три сме не, ре а ли зо ван огро ман обим ра до ва и што је нај ва жни је - ква ли тет но. Ре а ли за ци јом овог про јек та по твр-ди ли смо да је Енер го про јект спре-ман и спо со бан да ре а ли зу је све и нај ком плек сни је про јек те и сте кли смо ре фе рен цу са ко јом мо же мо да се по но си мо и из ван гра ни ца Ср би-је. Оче ку јем да ће мо све ура ђе не ра до ве и на пла ти ти јер је РТБ Бор озби љан ин ве сти тор.

По сто је про бле ми и у по чет ној фа зи ре а ли за ци је на Ко ри до ру 11. Ре ци те нам не што ви ше о то ме јер то је по је ди нач но нај ве ћи уго во ре ни по сао Енер го про јект Ни ско град ње, ка ко у зе мљи, та ко и у ино стран ству.

На овом, за Енер го про јект и Ре пу бли ку Ср би ју, зна чај ном про-јек ту, основ ни про блем је што

Енер го про јект Ни ско град ња још ни је до би ла при ја ву ра до ва за ком-плет ну тра су ауто пу та ко ју Енер го-про јект ре а ли зу је, од но сно што још увек не ма мо при ступ де лу тра се на ко јем тре ба да се гра ди ту нел ко ји је и нај ком плек сни ји део про јек та и део про јек та ко ји зах те ва нај ви-ше вре ме на да се ре а ли зу је. Има и дру гих про бле ма ко ји се ре ша ва ју са над зо ром и на шим ки не ским ин ве сти то ром, фир мом Shan dong High Speed, а ко ји су уоби ча је ни у овој фа зи ра до ва. Основ ни про блем је спо рост у до но ше њу од лу ка и не пот пу на екс про при а ци ја зе мљи шта на тра си на ко јој се гра ди ауто пут.

Ко лек тив ни уго вор је пот пи сан уз ко мен та ре пред став ни ка Син-ди ка та да ни су за до вољ ни, јер је „оштри ји“ од прет ход ног, а опет по вољ ни ји од за кон ског окви ра...

За хва љу ју ћи ве ли ком раз у ме-ва њу Син ди ка та свих на ших дру-шта ва и Је дин стве ној син ди кал ној ор га ни за ци ји, ру ко вод ство си сте ма Енер го про јек та је са Син ди ка том

скло пи ло но ви ко лек тив ни уго вор. Оправ да но је не за до вољ ство Син-ди ка та уко ли ко се овај ко лек тив ни уго вор по ре ди са прет ход ним, али је но ви ко лек тив ни уго вор за др жао знат не по вољ но сти за на ше за по сле-не у по ре ђе њу са за ко ном и дру гим фир ма ма у на шем окру же њу, чи ме смо по но во по ка за ли да су у цен тру ин те ре со ва ња свих ру ко во ди ла ца си сте ма Енер го про јект упра во на ши за по сле ни. У са чи ња ва њу овог пред-ло га и пре го во ри ма са Син ди ка том ак тив но су уче ство ва ли сви ди рек то-ри за ви сних дру шта ва и ком пле тан из вр шни од бор и пот пи са ни уго вор по ка зу је спрем ност и по сло дав ца и за по сле них да се успе шни је су о че са но вим еко ном ским усло ви ма, ка ко у зе мљи та ко и на на шим ино стра ним тр жи шти ма.

За крај овог раз го во ра бих до дао да свим на шим за по сле ни ма и њи хо-вим по ро ди ца ма же лим здра вље и сре ћу, али и успех у по сло ви ма ко ји су им по ве ре ни да ра де.

28

ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТ МОЗАИК


Ужи ва ње у ле пом

ПЕ ТА ИЗ ЛО ЖБА СЛИ КА У 2014. ГО ДИ НИ

Фит нес за за по сле не у Енер го про јек ту

НО ВЕ МО ГУЋ НО СТИ ЗА ТРЕ НИН ГЕ У СА ЛА МА ЗА ВЕ ЖБА ЊЕ

У про сто ру га ле ри је Енер го про јект од 27.11. до 19.12.2014. одр жа на је још јед на, пе та по ре ду ове го ди не, из ло жба сли-ка из при ват не умет нич ке ко лек ци је Ру жи це Сто јиљ ко вић.

Го спо ђа Сто јиљ ко вић је сво ју ко лек ци ју, ко ју чи не умет-нич ки пред ме ти (сли ке, гра фи ке, скулп ту ре, ико не и др.) око 50 ауто ра из зе ма ља бив ше Ју го сла ви је и Аустри је, Пољ ске, Ма ђар ске и Не мач ке, по че ла да ства ра пре ви ше од 30 го ди на. Ово га пу та, за из ло жбу у Енер го про јек то-вој га ле ри ји, ода бра но је и пред ста вље но пре ко 50 де ла еми нент них срп ских ауто ра, ме ђу ко ји ма ис ти че мо Цу цу Со кић, Бо жу Или ћа, Алек сан дра Цвет ко ви ћа, Бо жу Про да но ви ћа, Мар клен Мо си јен ка и Или ју Пан ду ро ви ћа.

На кон осам из ло жби ор га ни зо ва них у 2013. и 2014, ја сно је да је ин те ре со ва ње за умет нич ко ства ра ла штво ве ли ко. Да по дсети мо са мо на не ке: из ло жба сли ка ака дем ског сли ка ра Фе ђе Со ре ти ћа у ју ну 2013., ака дем ског сли ка ра Сто ја на Ђу ри ћа у ја ну а ру 2014., не ко ли ко до бро твор них про дај них из ло жби ра до ва шти ће ни ка до ма за осо бе са по себ ним по тре ба ма Сун це то ком 2013. и 2014. и из у зет но за па же на про лећ на из ло жба умет нич ких ра до ва за по сле-

них у Енер го про јек ту у мар ту 2014. го ди не.“Же ља нам је да тра ди ци ју ко ја по сто ји већ го то во три

де це ни је, на ста ви мо. Ин те ре со ва ње по се ти ла ца, на ших за по сле них и по слов них парт не ра, мо ти ви ше нас да ова кве до га ђа је ор га ни зу је мо и у на ред ним го ди на ма”, са зна је мо од Ма ри ја не Ва сић, ко ја се ба ви ла ор га ни за ци-јом прет ход них из ло жби. За пр ву по ло ви ну 2015. го ди не пла ни ра не су из ло жбе ра до ва Вла де Ја бла но ва и ко ле ги-ни це Дра ган ке Ми јић.

Од по не дељ ка 01. де цем бра 2014. го ди не, у са ла ма за ве жба ње по слов не згра де Енер го про јек та, за по сле ни су до би ли но ву мо гућ-ност да уна п ре де сво је фи зич ко ста ње и кон ди ци ју. Са ле са да ра де рад ним да ним у тер ми ну од 16h-22h, а за по сле ни ма је на рас по ла га њу зна ње спе ци ја ли зо ва ног пер со-

нал ног тре не ра Ни ко ле Че јо ви ћа. Сва ко днев но се одр жа ва ју по лу-ин ди ви ду ал ни тре нин зи у ма њим гру па ма, од пет до се дам ве жба ча, а ак це нат је на ве жба ма ко је има ју за циљ да по ве ћа ју функ ци ју и гип кост те ла. Тре нер Че јо вић ка же да ста-ро сна гра ни ца не по сто ји, а ве жбе се при ла го ђа ва ју по тре ба ма, ка ко

же на, та ко и му шка ра ца. За по сле ни тер ми не ко ји им од го ва ра ју мо гу за ка за ти то ком рад ног вре ме на са ла, ди рект но код тре не ра. Ин те ре со ва ње за овај вид ве жба ња је ве ли ко, па је на ја вље но је да ће, уко ли ко се ја ви по тре ба, би ти у ве де ни и тре нин зи то ком ви кен да.

29



Успе шно ре а ли зо ван про је кат за уна пре ђе ње енер гет ске ефи ка сно сти у по слов ној згра ди Енер го про јект

СМА ЊЕ ЊЕ РЕ АК ТИВ НЕ ЕНЕР ГИ ЈЕ ЗА 84 ОД СТОУ пр вим ме се ци ма ра да, си стем

бе ле жи сма ње ње ре ак тив не енер ги је за чак 84%.

У ју ну и ју лу ме се цу 2014. го ди не за вр ше на је уград ња опре ме и пу шта ње у рад Си сте ма за уна пре ђе ње енер гет-ске ефи ка сно сти у по слов ној згра ди Енер го про јект.

То ком 2013. го ди не, сек тор за ква ли тет Енер го про јект Хол динг а.д. ус по ста вио је си стем за пра ће ње утро ше не енер-ги је (то плот не и елек трич не) на ни воу по слов не згра де Енер го про јект. Ана ли зом до би је них по да та ка за пе ри од 2008.- 2013. уста но вље но је, из ме ђу оста лог, да је ни во ре ак тив не енер ги је ко ји се ства ра ра дом елек тро мо то ра и дру ге елек тро ма шин ске опре ме, из у зет но ве ли ки. Сек тор за ква-ли тет Хол дин га је на осно ву по ме ну тих по ка за те ља и ре зул та та спро ве де них ме ре ња у тра фо ста ни ци ини ци рао и у са рад њи са струч ним слу жба ма Ен те ла у 2014. ре а ли зо вао про је кат „Си стем за уна пре ђе ње енер гет ске ефи ка сно сти у по слов ном објек ту Енер го про јект“. Угра ђе ни су ком пен за то ри ре ак тив не енер ги је на три тра фоа у тра фо ста ни ца ма, до пун ска вен ти ла ци ја тра фо ста ни це и мер но-акви зи ци о ни си стем за пра ће ње па ра ме та ра ра да опре ме и по тро шње. Ин ве сти ци о на вред ност про јек та је би ла 13.000 евра. На осно ву ме ре ња, си стем

на кон пет ме се ци од ре а ли за ци је да је пла ни ра не ре зул та те, ко ји су од лич ни, ис ти че Ма ри ја на Ва сић, ру ко во ди лац сек то ра за ква ли тет у Енер го про јект Хол-дин гу. Ка ко се ви ди у та бе ли 1. ре ак тив на енер ги ја на ме сеч ном ни воу у пе ри о ду ав густ - де цем бар 2014. кре та ла се у оп се гу 16,62 – 30,00 MVArh. У по ре ђе-њу са про сеч ном ме сеч ном вред но шћу ре ак тив не енер ги је у истом пе ри о ду за го ди не (2011.- 2013.) ко ја је из но си ла 142MVArh, са да шње вред но сти су за 84% ма ње. Cos Fi (по ка за тељ оп ти мал ног ра да ком пен за то ра) се у по сма тра ном пе ри о ду кре тао у вред но сти ма 0,997 – 0,999, док је овај по ка за тељ пре уград ње Си сте ма био ис под 0,88. Исто вре ме но, од ав гу ста 2014. не ма ви ше ни пре ко-

мер но пре у зе те ре ак тив не енер ги је, ко ја је два пу та ску пља од де фи ни са не до зво ље не ко ли чи не ре ак тив не енер ги је.

Из оства ре них уште да до кра ја те ку ће го ди не би ће от пла ће на тре-ћи на ин ве сти ци је, а це ла ин ве сти ци ја се оче ку је (по са да шњим та ри фа ма и дру гим еко ном ским па ра ме три ма) да бу де ис пла ће на за кључ но са сеп тем-бром 2015. По от пла ти ин ве сти ци је, има ће мо ре ал не уште де ко је оста ју у Си сте му Енер го про јект за пе ри од екс пло а та ци је – рад ни век угра ђе ног си сте ма за уна пре ђе ње енер гет ске ефи ка сно сти, што је око 12 - 15 го ди-на, ис ти че Ма ри ја на Ва сић.

АД ЕНЕР ГО ДА ТА одр жа ла пре зен та ци ју два сво ја про из во да

ФО РУМ ОСИ ГУ РА ЊА И ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ У ОСИ ГУ РА ЊУ 2014

У хо те лу „Из вор“ у Аран ђе лов цу, сре ди ном ок то бра одр жа на је го ди шња кон фе рен ци ја о оси гу ра њу и тех но ло ги ји у оси гу ра њу, IBTF In su ran ce Bu si ness & Tec hno logy Fo rum 2014, под ге слом ИТ

у оси гу ра њу: од тро шков ног цен тра до цен тра по слов не ком пе тен ци је. Би ла је то при ли ка да се са по тен ци јал ним ко ри сни ци ма и парт не ри ма раз ме ни ми шље ње о са вре ме ном тре нут ку уло ге ин фор ма ци о них тех но ло ги ја у по сло-ва њу оси гу ра ва ју ћих ку ћа, али и да се чу ју но во сти на тр жи шту оси гу ра ња. У пле нар ном де лу ску па кроз ве ћи ну одр жа них пре да ва ња до ми ни ра ла су из ла га ња ин фор ма тич ких ку ћа ко је има ју про из во де из до ме на ин фор ма ци о них тех но ло ги ја по треб не Оси гу ра њу. Та ко је у име Енер го да те, њен пред став ник, Мар ко Ела зар, из ло жио пре зен та ци ју два про из во да из порт фо ли ја по ну де Енер го да те. Енер го да та је ина че већ де це ни ја ма при сут на на тр жи шту оси-гу ра ња, пре све га у обла сти за шти те

и упра вља ња ИТ-ом. Ко ле га Ела зар је при сут не бли же упо знао са ре ше њем за упра вља ње до ку мен та ци јом и то ко-ви ма до ку мен та ци је, ба зи ра ном на Sha ke Spe a re™ и ABBYY® тех но ло ги ји. Ни је про пу стио да спо ме не да за ин-те ре со ва не оси гу ра ва ју ће ку ће мо гу ужи во да ви де ка ко јед на од ва ри јан ти Sha ke Spe a re™ ра ди у Слу жби ар хи ве ак ци о на ра Енер го про јект Хол дин га. У дру гом де лу Ела за ро вог пре да ва ња реч је би ла о ком плек су про из во да Енер го да ти ног прин ци па ла, фир ме CA Com pu ter As so ci a tes, ко ји сви за јед но чи не ре ше ње sin gle sign on. Ина че, та кво ре ше ње, бо ље ре ћи по ду хват, Енер го да та је пре две го ди не из ве ла за ра чун оси гу ра ва ју ће ку ће ДДОР Но ви Сад.

Ко ле га Ела зар при сут не је упо знао са ре ше њем за упра вља ње до ку мен та-ци јом и то ко ви ма до ку мен та ци је

30



Чу вај те сво је и ту ђе здра вље

ЗА ШТО БО ЛЕ СНИ НЕ ТРЕ БА ДА ДО ЛА ЗИ ТЕ НА ПО САО?

Иако ве ћи на љу ди на по сао иде и ка да им ни је до бро за то што ми сле да су не за ме њи ви, исти на је да ако бо ле сни до ђе те на по сао, ве ли ке су шан се да ће се сви у ва шој кан це ла ри ји раз бо ле ти. Мно го је раз ло га за што љу ди иду на по сао бо ле сни. Се зо на је пре хла да и гри па и по тру ди те се да због при ти ска не бу де те ме ђу они ма ко ји на по сао

од ла зе бо ле сни. Бо лест се у рад ном окру же њу

бр зо ши ри Кон та ми ни ра њем јед них вра та, ви рус

се мо же ра ши ри ти на по ло ви ну свих рад них по вр ши на у кан це ла ри ји за са мо не ко ли ко са ти. Исти ви рус се, пре ма ис тра жи ва њу Уни вер зи те та Ари зо на, на шао на ру ка ма чак 80 за по сле них.

Да кле, уко ли ко се по ја ви те бо ле сни на по слу, шан се су огром не да ће те до руч ка за ра зи ти по ло ви ну сво јих ко ле га.

Ба ци ли се за др жа ва ју Ви рус гри па мо же да се за др жи на

рад ним по вр ши на ма, кон фе рен циј ским сто ло ви ма и та ста ту ра ма до 48 са ти. То зна чи да, иако су ко ле гу ше фо ви по сла ли по сле руч ка, и да ље се мо же те за ра зи ти дан или два ка сни је. Ме ђу-тим, нај ве ће су шан се за за ра зу кроз ди рек тан кон такт.

Ва ше ко ле ге се не тру де да спре-че за ра зу

По ла за по сле них не пе ре сво је ру ке ка да уђе спо ља у кан це ла ри ју, твр ди не дав на сту ди ја. Ки ја ње у ру ку, а не у ша ке би спре чи ло ши ре ње за ра зе.

Сто вас из ла же ба ци ли ма Сту ди ја из 2002. го ди не про на шла је

да рад ни сто чу ва мно го ви ше ба ци ла од WC да ске. Ово са зна ње пот пу но ме ња пер спек ти ву је ла за сто лом, зар не?

Бо ле сни љу ди су ма ње про дук-тив ни

Не ко ли ко сту ди ја ја сно је до ка за ло да су бо ле сне ко ле ге не про дук тив-не на по слу и то да су чак 60% ма ње про дук тив ни.

Те же ће те оздра ви ти ако бо ле сни до ла зи те на по сао

Не тре ба вам ле кар да вам ка же да ако се фор си ра те, а бо ле сни сте, то ће са мо про ду жи ти ваш опо ра вак. Да кле, уко ли ко на по сао до ла зи те бо ле сни, са мо ће те про ду жи ти бо лест.

Из вор: Huf fPost и b92.net

Де вет пра ви ла до брих ме ђу људ ских од но са

КО ЛЕ ГИ ЈАЛ НОСТ НА ДЕ ЛУНе до ста так до бре ко му ни ка ци је у

људ ским од но си ма, фа та лан је за про-дук тив ност на по слу. Струч ња ци твр де да ако уме те да се оп хо ди те пре ма ко ле га ма, то је од јед на ке ва жно сти као и ка да има те та ле нат и сми сао за оба вља ње по сла. По гле дај те ко ја су основ на пра ви ла ме ђу људ ских од но са на рад ном ме сту.

Тре ба да има те по штен од нос пре ма ко ле га ма, што зна чи да је при зна ње да сте у не че му по гре ши ли са став ни део те ко рект но сти

1) УПАМ ТИ ТЕ ИМЕ НА КО ЛЕ ГАКа да осо бу зо ве те име ном, пер со-

на ли зу је те по ру ку ко ју ша ље те.Та ко ђе, оста вља те ути сак бри жне

осо бе. Ујед но, то је нај јед но став ни-ји алат за спу шта ње људ ског гар да. За поч ни те ва ше ре че ни це име ни ма и пи та њи ма као, на при мер: „Ива не, ка ко сте да нас?“

2) ОПУ СТИ ТЕ СЕИза ђи те из свог „ре со ра“ и по не кад

по мог ни те дру ги ма око њи хо вих оба-ве за на по слу. Учи ни те то без мол бе, са мо се по ну ди те.

3) ЦЕ НИ ТЕ ТУЂ РАДНе ки рад ни ци ми сле за се бе да су

нај бо љи и да ни ко не мо же да оба ви по сао као они. Не мој те да бу де те та кви. Ве руј те у мо гућ но сти дру гих љу ди.

4) ПРИ ЗНАЈ ТЕ ГРЕ ШКУНе ће вам се уру ши ти свет ако сте

од го вор ни за из ве сну гре шку. При зна-ње да сте по гре ши ли за и ста не спа да у нај при јат ни ји по сао ко ји тре ба да оба ви те, али је по жељ но да се на по слу има ко рек тан и по штен од нос. То зна чи да при зна те ка да и ако гре ши те.

5) ПО ХВА ЛИ ТЕ ДРУ ГЕКа да же ли те не ко га да по хва ли те

за рад и труд не мој те са мо да ка же те: „До бар по сао“. Бу ди те спе ци фич ни у по хва ла ма и по ка жи те ка ко сте све сни оно га што је та осо ба за пра во ура ди ла.

6) БУ ДИ ТЕ ОД РЕ ЧИНе мој те обе ћа ва ти оно што уна пред

зна те да не мо же те да ост вари те. Ваш кре ди би ли тет за ви си од ва ших ре чи. Ако ни сте по у зда ни, не ће те да ле ко до гу ра ти у ка ри је ри.

7) ПО КА ЖИ ТЕ ЗА ХВАЛ НОСТКа да вам ко ле га учи ни услу гу или

оба ви не што за вас, по тру ди те се да це ни те ње гов труд. Нај бо ље је да се кул тур но за хва ли те и по ну ди те услу гу за уз врат.

8) БУ ДИ ТЕ ПРО МИ ШЉЕ НИНе мој те ми сли ти ка ко ће љу ди из

ва шег рад ног окру же ња да ту ма че ва ше ре чи пре ма из ра зу ли ца. Не ки ће тра жи ти су о ча ва ње. То код љу ди не мо же те да про ме ни те, али мо же те па жљи ви је да го во ри те. Ми сли те на оно о че му при ча те.

9) ПО МО ЗИ ТЕ КО ЛЕ ГИ ДА СА ЧУ ВА УГЛЕД

Сви гре ши мо. Се ти те се са мо зад њег пу та ка да сте ви на пра ви ли не ку ома-шку. Зар ни сте по же ле ли да не ко ста не у ва шу одбра ну? Е, па исто то учи ни те ви за дру ге. На смеј те се и ре ци те ка ко се та кве си ту а ци је до га ђа ју и нај бо љи ма.

Из вор: Блиц Же на, аутор Ма ри о та Вла и са вље вић

31



АД ЕНЕР ГО ДА ТА одр жа ла пре зен та ци ју у ХОЛ ДИН ГУ

ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА ПРО ЈЕК ТА ДАСССре ди ном ок то бра, Енер го да та је за

ру ко вод ство Хол дин га и ода бра не струч-ња ке Хол дин га одр жа ла пре зен та ци ју про јек та ко га тре ба да ра ди по на ло гу Хол дин га. Про је кат но си ши фро ва но име ДАСС, од иницијалa пу ног на зи ва про јек-та: “Ди ги тал на аген да суд ских спо ро ва”. Реч је о про јек ту раз во ја ин фор ма тич ког ре ше ња са ко јим ће би ти ауто ма ти зо ва ни про це си ра да Прав не слу жбе Хол дин га у де лу ко ји се од но си на по сло ве ве за не за про бле ма ти ку суд ских спо ро ва.

Про је кат ће об у хва ти ти фор ми ра ње и во ђе ње суд ских пред ме та (ту жби, пре-су да, пре кр ша ја), за пра во фор ми ра ње и во ђе ње елек трон ских до си јеа суд ских пред ме та. Као део про јек та из вр ши ће се и пре ба ци ва ње па пир не ар хи ве ак ту-ел них пред ме та у елек трон ску ар хи ву. Ре ше ње ће пра ти ти суд ски пред мет од отва ра ња пред ме та, кроз чи тав ње гов жи вот ни век, укљу чу ју ћи сва ста ња кроз ко ја пред мет про ла зи (при пре ма, при ба вља ње до ка за, суд ска ро чи шта) и сва до ку мен та ко ја у ста њи ма и из ме ђу ста ња на ста ну и при ла жу се пред ме ту (суд ски под не сци, жал бе, до ка зи, ре зул-та ти ве шта че ња, итд.).

Сви ма ко ји има ју пра во ра да са не ким пред ме том би ће омо гу ће но да уно се по дат ке ве за не за пред мет, при ла жу елек трон ском до си јеу пред ме та ске ни-ра на до ку мен та или до ку мен та из вор но на ста ла у елек трон ском об ли ку, а сви ма

оста ли ма ко ји има ју са мо пра во уви да у пред ме те, би ће омо гу ће но да мо гу да их ли ста ју и чи та ју њи хо ву са др жи ну.Под ра зу ме ва се да пред ме ти у елек трон-ској ар хи ви мо гу да се пре тра жу ју по кључ ним ре чи ма или по про из вољ ним пој мо ви ма. Све ове функ ци је, са ве ћим или ма њим успе хом ре а ли зо ва не, мо гу се на ћи и у ве ћи ни до брих си сте ма за упра вља ње до ку мен та ци јом. Али оно ће раз ли ко ва ти ово ре ше ње од дру гих, оно што ће пред ста вља ти би сер ино ва-тив но сти струч ња ка Енер го да те, би ће ауто мат ско фор ми ра ње из но са за ко ји се стран ка уту жу је, са ка ма том при дру же-ном глав ни ци об ра чу на тој по би ло ко јој ме то ди зах те ва ној за ко но дав ством зе мље у ко ји ма се вр ши уту же ње. На рав но и пра ће ње пред ме та на свим је зи ци ма и у свим ва лу та ма, ра чу на ју ћи и кон вер зи ју би ло ко је ва лу те у би ло ко ју ре зул ту ју ћу. Ре ше ње ће омо гу ћи ти пра ће ње свих из ме на из но са, укљу чу ју ћи по рав на-ња, от пи се де ла или це ле ка ма те, као и на пла ту до су ђе ног из но са у це ли ни или кроз ра те. Та ко не што не ну ди ни је дан до ку мент ме наџ мент си стем.

Пре зен та ци ју је др жа ла Зо ри ца Цр ве-ни-Ода ло вић, ру ко во ди лац сек то ра софт-вер ског раз во ја Енер го да те. Пре зен та ци ји се сво јим обра зло же њи ма при дру жи ла и адво ка ти ца Љи ља на Гња то вић, у чи јој су над ле жно сти адво кат ски по сло ви Хол-дин га. Обе да ме су об ја сни ле при сут ни ма

да је, осим про бле ма об ра чу на, пра ће-ња и на пла те из но са уту же ња, глав ни оки дач ко ји је Хол динг опре де лио да отво ри овај про је кат би ло и не по сто ја ње елек трон ског скла ди шта прав них до ку-ме на та, од но сно пре гло ма зност по сто-је ћих ар хи ва суд ских пред ме та (рад не ар хи ве и ар хи ве за вр ше них, од но сно ускла ди ште них пред ме та).

Број пред ме та у обе ове ар хи ве пре-ма шу је 96.000 стра ни ца А4 фор ма та. Про на ла же ње пред ме та и про у ча ва ње са др жа ја у та квим окол но сти ма му ко тр-пан је по сао. Да се не ула зи у про блем без бед но сти чу ва ња па пир не ар хи ве и из ло же ност пред ме та на мер ним и не на мер ним оште ће њи ма, деј стви ма ште то чи на и ви шој си ли. Хол динг же ли да кроз овај про је кат ми ни ми зу је гу бит ке ко је има на не у ту же ним и не до би је ним пред ме ти ма. Скуп се за вр шио обо стра ним за до вољ ством из ло же ним пред ста вља-њем про јек та.

Пи ше: Бра ни мир Пе рић

Уз по моћ три ко ва из гу би ће те тре му

КА КО ПРЕ ВА ЗИ ЋИ СТРАХ ОД ЈАВ НОГ НА СТУ ПАОви са ве ти

вам мо гу по мо ћи да са мо у ве ре-но пред ста ви те пре зен та ци ју, ма ко ли ки био ваш страх од јав ног на сту па. Осни вач сај та “Spe a king.io”, Зек Хол ман

је струч њак за софт ве ре ко ји је и сам имао про блем са јав ним из ла га њем и ус пео је да га пре ва зи ђе, а ово су ње го-ви са ве ти ка ко:

“Нај бо љи го вор ни ци су они ко ји схва те да су они у ства ри при по ве да чи. Не мој те стро го да бу де те струч ни, бу ди те по ма ло и за бав ни.” Док ра ди те на свом

го во ру, фо ку си рај те се на еле мен те ко ји би ва ма би ли ин те ре сант ни да их чу је те. Бу ди те су ро во ис кре ни пре ма се би по пи та њу да ли са др жај др жи па жњу или не. Сни ми те свој на ступ и пре слу шај те сни мак”, са ве ту је Зек.

Не ком пли куј те Сва ки го вор тре ба да бу де фо ку си-

ран на не ко ли ко јед но став них та ча ка ка ко би слу ша о ци мо гли да за пам те ин фор ма ци је. “Про блем је ка да не ко има 100 раз ли чи тих та ча ка на слај ду…пра ти те пра ви ло трој ства…јед но став но гру пи са ње има нај бо љи ефе кат”, об ја-шња ва Хол ман.

Учи те од дру гих Уче ње пу тем по ку ша ја и гре ша ка је

јед но, али уче ње од нај бо љих је на чин

да на пре ду је те. Хол ман је, при зна је, ве ли ки фан Стив Џоб са. Гле да ју ћи ње го-ве на сту пе на “Ју тју бу”, сте као је ути сак шта је то што пу бли ка же ли да чу је. “Он је био спор и јед но ста ван, а опет сва ки ње гов го вор је имао фак тор из не на ђе-ња, што га је чи ни ло не за бо рав ним”, обра зло жио је Хол ман.

По на вљај те већ ре че но “Ни ка да циљ го во ра не тре ба да

бу де што ви ше из ре че них ин фор ма ци ја. Др жи те се глав не по ен те и по на вљај те је ви ше пу та.По на вља ње је јед на од од ли ка до брог при по ве да ча. Мо ји оми-ље ни ко ми ча ри из го во ре јед ну ша лу на по чет ку, а он да је мо ди фи ку ју и по но ве у да љем на сту пу”, за кљу чио је Хол ман.

Из вор: bi zli fe.rs

32

ДУХ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕКТА


На ста вак ви ше го ди шње тра ди ци је

СТРА НИ СТУ ДЕН ТИ НА ПРАК СИ У ЕН ТЕ ЛУ

За по сле ни се оку пи ли да обе ле же по че так 2015. го ди не

НО ВО ГО ДИ ШЊИ КОК ТЕЛ ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТА

На ста вља ју ћи ви ше го ди шњу успе шну са рад њу са на ци о нал ном ор га ни за ци јом за раз ме ну сту де на та - ИАЕСТЕ Ср би-ја, Ен тел је и ове го ди не био до ма ћин стра ним сту ден ти ма ко ји су иза бра ли да сво ју струч ну прак су ре а ли зу ју у на шој ком па ни ји. ИАЕСТЕ, као не за-ви сна и не про фит на ор га ни за ци ја ко ја је у Ср би ји по че ла да ра ди још дав не 1952. го ди не, уз са рад њу са при вред ним су бјек ти ма из на ше зе мље омо гу ћа ва да го ди шње око 150-200 стра них сту-де на та по се ти Ср би ју. Исто вре ме но, из ме ђу 200 и 250 до ма ћих сту де на та при род них и тех нич ких на у ка ис ко ри-сти мо гућ ност да сво ју струч ну прак су ре а ли зу ју у ино стран ству. На ста вља ју-ћи ову ле пу тра ди ци ју, Ен тел је то ком 2014. го ди не био до ма ћин сту ден ти ма из Ли ба на, Ја па на и Изра е ла, ко ји у сво јим зе мља ма тре нут но за вр ша ва ју

обра зо ва ње из обла сти еле кро тех ни ке и ма шин ства. То ком струч ног уса вр ша-ва ња, ко је је тра ја ло од 6 до 8 не де ља, сту ден ти су има ли при ли ку да са зна ју основ не ин фор ма ци је о си сте му Енер-го про јект и де лат но сти ма ње го вих пред у зе ћа. Ка ко би пе ри од бо рав ка у Ен те лу био ис ко ри шћен за сти ца ње што ви ше но вих струч них зна ња, сту ден ти су од мах по до ла ску би ли укљу че ни у ак тив но сти ко је се спро во де на ак ту-ел ним про јек ти ма не са мо у зе мљи, већ и у ино стран ству, што се по ка за ло као по себ но ин те ре сант но. Сва ки од сту де на та је, у скла ду са зна њи ма и ве шти на ма ко ји ма рас по ла же, био у при ли ци да уче ству је у про јек то ва њу ка рак те ри стич них де ло ва елек тро е-нер гет ских си сте ма зе ма ља или кли-је на та ко ји ма Ен тел тре нут но пру жа сво је услу ге.

На сто је ћи да бу де што бо љи до ма-ћин, Ен тел је сво јим го сти ма та ко ђе ор га ни зо вао и по се те кон цер ти ма и дру гим кул тур ним ма ни фе ста ци ја ма у Бе о гра ду.

У пе так 26. де цем бра 2014. го ди не у пе ри о ду од 14h-16h, при ре ђен је ве ли ки но во го ди шњи кок тел за за по сле не у Енер го-про јек ту. Ово је дру га го ди на за ре дом у ко јој Енер го про јект Хол динг ор га ни зу је за јед ничку про сла ву за за пос ле не у Си сте-му. Све ча но оку пља ње по во дом но во го ди шњих и бо жић них пра-зни ка при ре ђе но је у ре сто ра ну и хо лу, уз при год но по слу же ње и му зи ку. За по сле ни ма се обра тио и ге не рал ни ди рек тор Вла ди мир Ми ло ва но вић. Ви ше де та ља и фо то гра фи ја у на ред ном бро ју ли ста Енер го про јект.

Енер го про јек то ви ма ли ша ни ужи ва ју у дру же њу и по кло ни ма

ДЕ ДА МРАЗ ДЕ ЛИ ПА КЕ ТИ ЋЕ ДЕ ЦИ ЗА ПО СЛЕ НИХ

И ове го ди не но во го ди шњи па ке ти ћи за ма ли ша не чи ји ро ди те љи ра де у Енер го про јек ту, по де ље ни су у Ho te lu Hyatt Re gency 27. де цем бра 2014.год. у тер ми ну од 15h-17h. Ове го ди не укуп но је уру чен 731 па ке тић, де ци уз ра ста до де сет го ди на. Но во го ди шњи па ке тић чи ни ли су ва у чер за ку по ви ну игра-ча ка у ком па ни ји DexyCo, слат ки део и при ред ба у ор га ни и за ци ји Арт-Ива ла.

Ханија Оста, студенткиња из Либана ове године је била на пракси у Ентелу

34

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА


АД Нискоградња - ради се II фаза хидроцентрале Мачупичу (Machupicchu), у Перуу

АД Ентел - ових дана у Дубаију пушта се у погон прва од две 400kV SVC станице у

DEWA мрежи, а сврха постројења је да задржи систем поузданим и стабилним у

периоду евентуалних великих кварова у мрежи, као и у нормалном погону.

Ово су објекти који се први пут граде у DEWA мрежи, Ентел је главни консултант

на овом пројекту

35

СА ЕНЕР ГО ПРО ЈЕК ТО ВИХ МЕ РИ ДИ ЈА НА


АД Хидроинжењеринг – У току је ископ за прелив бране-леви бок, као и скоп водозахватне куле (пречника 10 m и дубине 60 m ) на брани Собела, Алжир

АД Нискоградња - у току су радови за измештање реке на водозахвату, пројекат хидроелектране Ћанкај (Chancay), Перу

АД Нискоградња – У току су радови на реконструкцији и рехабилитацији

пута Сан Игнацио - Перикос

EP List Decembar 2014_srp

Documents

Transcript of EP List Decembar 2014_srp