Engleska knjizevnost skripta

7/27/2019 Engleska knjizevnost skripta

1/48

Fakultet Humanistikih Naukau BeograduSmer za Engleski jezik i knjievnost2006/07

PREGLED ISTORIJEENGLESKE KNJIEVNOSTI U PERIODU OD

XVII VEKA I VEKA ROMANTIZMA (1700-

1832)

beleke sa asova knjievnosti 2006/7

Mihajlo Ravi

Sadraj


2/48

UVOD U PERIOD RACIONALIZMA I KLASICIZMA

(1700-1740)

1. DRUTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA- KNJIEVNE PRILIKE: KLASICIZAM 1. 2 Don Lok (1632-1704) 1. 3Dejvid Hjum (1711-1776) 1. 4 Aleksandar Poup (1688-1744)-Esej o kritici(1711) . godina-Esej o oveku (1733-34). godina

KLASICISTIKA PROZA-Dozef Adison (1672-1719)-Riard Stil (1672-1729)Danijel Defo (1661-1713);Mol Flanders , Donatan Svift (1667-1745)Guliverova putovanja

2.SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIEVNOSTI (1740-1800)

1.1 Uvod 1.2 Drutveno-istorijska pozadina sentimentalizma 1.3 Knjievneprilike

-Semjuel Riardson (1689-1761), Henri Filding (1707-1754), Tobajas Smolet(1721-1771) , Lorens Stern (1713-1768) , Oliver Goldsmit (1730-1774)

*Gotski roman*, Sentimentalistika proza i drama, Prozni piscisentimentalizma ; dr Semjuel Donson (1709-1784) , Dejms Bozvel (1740-1795) , Edvard Gibon (1737-1794),

Predstavnici drame; Oliver Goldsmit (1730-1774), Riard Brinzli eridan

(1751-1816), ; Poezija sentimentalizma; Viljem Koling, Tomas Grej, (1716-1771), Viljem Kuper (1731-1800)

3. PREDROMANTIZAM; Robert Berns(1759-1796), Viljem Blejk(1757-1827)

4. ROMANTIZAM (1800-1832) ; Drutveno-istoriske prilike i poetika, ViljemVordsvord (1770-1832), Semjuel Tejlor Kolrid (1772-1834), Dord GordonNoel Lord Bajron (1788-1824), Persi Bu eli (1792-1822), Don Kits (1795-1821)

2


3/48

1. Uvod

Postoji razliitih pristupa o saglasnosti o tome da je u Engleskoj prva polovinaXVIII veka jedinstven period kako po knjievnim a donekle i ideolokimkarakteristikama. Zatim ima raznih miljenja i o tome koliko je raznihzavrnica tog perioda, kao to je 17440. godina , godina Popove smrti ili1745. (Sviftova smrt) , ali su se autori valjda nekako sloili da je granica1740. godina, zapravo datum izlaska Riardsonove Pamele, kojimzapoinje roman u modernom smislu. Pritom ne treba skrenuti sa umada su godine jako pribline i da se razvoj miljenja i oseanja odreenihljudskih grupa ne moe nikada sasvim jasno utvrditi. U Engleskoj se dobaracionalizma I klasicizma podudaraju, klasicizam traje nekih 40- ak godina,1700-1740.

to se tie knjievno-ideolokih karakteristika nazivi su poznati prema onimakoji su se tada smatrali najvanijim. Racionalizma ima u filozofiji a klasicizmau knjievnosti. Racionalizam se javlja kao opis idejne podloge a klasicizamkao odredba knjievnih ideala. Osim naziva doba racionalizma ili malozvunije The Age of Reason, najee ujemo oznaku klasicizamzbog toga to sam termin i puno znaenje te rei podrazumevaknjievnost koja pretenduje da bude klasina, a ne ona koja jeobjektivno takva. Interesantno je da Englezi vrlo rado nazivaju ovo dobaAugustin Age-u poredeenju sa Avgustinovim Zlatnim vekom i The Ageof Pope-zbog toga to su pisci, laskajui sebi, voleli da pronalaze slinostiizmeu svog doba i Avgustionovog u starom Rimu. U naim prevodima

emo naii na naziv doba prosveenosti-usvojeno od Istorijeengleske knjievnosti-Akademije nauka tadanjeg SSSR-a, ali bimoda bilo bolje rei prosvetiteljstvo zbog toga to nije stvar utome to su knjievnici tada bili prosveeni ve zbog toga to sueleli da svojim delima prosveuju. Termin Enlightenmentjetakoe u istom znaenju, ali je ei sa pojavama u drugim evropskimzemljama. Prema miljenju Puhala taj termin nije najpogodniji, jerprosvetiteljska ctrta/nota/karakteristika ipak postoji u enegleskoj knjievnostiovog vremena, ali ne toliko istaknuta jer nema toliko irokog demokratskogstrujanja i istovremenog uticaja kao u drugim zemljama evropskogkontinenta.

3


4/48

1. DRUTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA

Revolucijom od 1688-1689. godine omoguen je neometan ravitakkapitalistike privrede koji e kasnije pretvoriti Englesku u izrazito trgovako-

kapitalistiku buroasku dravu. U ovom periodu Engleska je bila pod vlauViljema III i kraljice Ane, kao i kraljeva nemakog porekla izhanoverske dinastije-Dordza I i Dorda II. Naime, nedovoljnimulaganjem u industriju to jest- manufakturu, gradska trgovako-bankarskaburoazija koju predstavlja vigovska partija- to jest predstavnici gradskeburoazije se zapravo bogate finansiranjem skupih ratova svoje vlade iiskoriavanjem kolonija to je i ujedno i podloga za industrijsku revolucijukoja poinje krajem veka brzim prelaskom na fabriki nain proizvodnje. Naselu se ponovo vraa davno zapoeti proces ograivanja koji rezultiraotrom klasnom diferencijacijom; krupni i sitni zemljoposednici okupljaju svuzemlju i pretvaraju svoja imanja u isto kapitalistike jedinice, dok sitni seljaci

propadaju, postaju poljoprivrednici ili se sele u Ameriku:)*Dravna vlast, koja u gotovo celom periodu , osim torijevske vlade-predstavnika seoskog veleposednikog plemstva, u rukama vigovaca (to jestvrhova trgovako-bankarske buroazije) bila je prisiljena da uini neto zasvo to gladno ljudtsvo koje je propadalo u ovom periodu zbog toga to jeindustrija bila nedovoljno razvijena i nije jo mogla da zaposli toliko brojnaroda. Oni su meutim, preko Poor Law zakonodavstva (zapoetog

jo pod Elizabetom) omoguavali izvesnom broju siromaha da tek odresvoje ivote, dok su s druge strane pootrili kazne za sve prestupe protivprivatne svojine.

Politiki ivot Engleske karakterie veliku borbu izmeu vigovaca i torijevaca.Naime, vigovci su bili napredniji i uivali su masovnu podrku koju su steklislavnom revolucijom u kojoj su iscrpli svoju naprednost i postalioligarhijska grupa buroaskih vrhova koja uopte nije bilaorijentisana ka demokratiji i ozbiljnim reformama drutva, ve im jeglavni i jedini cilj bilo obezbeivanje slobode trgovanja i zaraivanja kako binahranili svoj klasni sloj. Sa druge strane, meu torijevcima je bilo tu itamo eksremista koji su prielkivali povtarak Stjuarta i apsolutnemonarhije, ali su ostali ve finansijski potkovani svojim ve pretenokapitalistikim - organizovanim veleposedima- gunali o porezima ineefikasnom opozicijom kao i o stranim kraljevima stranog porekla koju je

vigovska vlada dovela na presto.*to se tie ratova koje je Engleska vodila u vremenu kada je sve jaeuestvovala na svetskoj politikoj sceni treba istai rat za pansko nasledstvou kome su se evropske sile borile za za posede oronule panske monarhijegde je Engleska osvojila Gibraltar I postala vodea sila. Znaajna linost jevojvoda od Marlboroa.Od idejnih dogaaja mora se spomenuti unija sa

4


5/48

kotskom, sprovedena 1707. godine kada Engleska postaje VelikaBritanija i ujedinjuje celo ostrvo pod jedinstvenu upravu.Tada je( ve Velika Britanija) imala I svoje unutranje potekoe, naroito sa

siromanim kotskim gortacima koji su se borili protiv centralizovane vlasti Iprizeljkivali povratak Stjuarta, treba istai dve Jakobitske pobune (1715. ,1745) , obe nasilno uguene to je onemoguilo gortacima da rue vlast veih je osiromailo I nateralo na emigraciju.

Idejna atmosfera doba racionalizma je u svetu praktinih interesa i trke zazaradom, gde nije ostalo mnogo mesta za mistine zanose i religiozne formemiljenja i oseanja jer su politiki interesi i naune misli prestali da sepretvaraju u religiozne oblike gde je samim tim idejni svet Engleske postaosvetovan i razumski. Pisci I mislioci ovog perioda zastupali su razliitestavove o filozofskom idealizmu naglaavajui ljudski razum. Osnovni stav

je bio da je englesko drutvo bilo idealna harmonina sredina. ak, ni

Poup ni ostali knjizevnici nisu bili ba toliko zaslepljeni da ne vide nedostatketadanjeg drutva, ali su ih smatrali sporednim uzrocima. Drutvo moze dase formira iskljuivo uz pomo prosveivanja, dakle obrazovanjem Ivaspitanjem, ali englesko prosvetiteljstvo I njegova crta je bilanamenjena samo vigovcima jer su ba i pisci I predstavniciracionalizma bili vigovci, tako da poetika gledana u celini daje utisakizvetaenosti. Izuzeci su Defo I Svift koji malo zalaze u realnosttadanjeg drutva-satira. Najvanije ideje I tragove ovog perioda ostavljanesumnjivo Loku svojim spisima I otud mu I naziv Prorok vigovskeEngleske , njegovo opte prihvaeno empiristiko- senzualistiko shvatanjesveta I uenje o idejama, sposobnostima I ogranienjima razuma obeleavaju

ovaj period. Naravno, bilo je onih koji su zanemarivali Lokove principe Iuvrstili su neke dodatne elemente.

-AFTBERI: Verovao je u ljudsku moralnu svest I iznosio je svoje stavoveracionalistiki I nije se pozivao na religiju, bio je deista (l. deus bog, fil.miljenje da je Bog prauzrok I tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda nitibilo kakav bozji uticaj na tok sveta. Deizam igra vanu ulogu u filozofiji 18.veka ; Volter, Ruso, Lesing)- ukratko, smatrao je da Bog jeste tvorac svegapostojeeg, ali se od momenta stvaranja svet kree po loginim zakonimabez uea natprirodnog.

** Mali je broj radikalnih mislioca koji su racionalistiki gledali na stvarnost.

Bernard Mandervil u svom delu, Basna o pelama alegorijomdokazuje tezu da su poroci I nemoralni postupci pojedinca uslov zablagostanje u drutvu- takve ideje su neminovno izazvalenegodovanje takvog stava u drutvu.

5


6/48

Zatim, Don Toland i Entoni Kolins su, takoe, bili slabo prihvaeni.Tolandovo delo Miltonov ivotje knjiga u kojoj je autor prvi izneoMiltonova racionalistika razmiljanja, dok je Kolins negirao besmrtnost due.

Dalje, Dord Barklije razvio pazi sad-subjektivistiko-idealistiki filozofskisistem I poao od Lokovih stavova da mi, zapravo, spoznajemo svet Istvari oko sebe na nivou oseta, ali je u svojoj teoriji pokuao da odvojistvari od oseta naglaavajui da one ne postoje objektivno, van nas samih,ve da predstavljaju skup oseta- Platonov stav. U svom delu Tumaenjerazmiljanja o principima ljudskog znanja najvie se oslanja naplatonistiki objektivni idealizam.

1.1

KNJIEVNE PRILIKE: KLASICIZAM

Osnovni ton engleske knjievnosti 17.veka daju buroasko-aristokratski pisci,okupljeni u Londonu, koji jo dugo ostaje jedini knjievni centar. Nekadanjekafane, koje su jo u Drajdenovo doba bile omiljena stajalita sada postajuknjievni klubovi jasno podeljeni, naravno , prema linim politikiminteresima i prijateljskim vezama. Tu se neguju misli i ideje i zainju dela.Deava se to da glavna grupa pisaca zauzima klasicistiki stav premaknjievnosti jer ima prilino vrste osnove za to kao to su; oboavanjeklasine, rimske i grke knjievnosti koja datira iz renesanse. Bitne odlikeklasicizma su racionalistiki stavovi Dona Loka i Dejvida Hjuma kojisu ujedno i podloga u postavljanju klasicistikih pravila. DokRacionalizam u 17.veku predstavlja zdrav razum i posledicuDekartovog racionalistikog metoda, iji su elementi jasnost,sistematinost i intelektualni red na formu i obilk, na klasicistiketeorije prvenstveno su uticali Aristotel svojom Poetikom i nekiitalijanski teoretiari takoe iz 17. veka; inio, Veoro, Toso i dr.

Dalje, jedno od osnovnih pravila klsicistike teorije jeste reflektovanje prirodeu umetnikom delu-zapravo, elementi klasicizma jesu naglaeni od straneknievnika, a o njima i raspravljaju teoretiari, kao to je pricip

Verovatnosti (priroda-prirodnost). U ovom periodu imitacija prirode nijerealistina niti naturalistika ve prema klasicizmu treba napraviti jasnurazliku ismeu sveta i one druge, unutranje i duhovne prirode, i otkriti onoto je lepo u umetnikom delu gde se istie ljudska priroda. Prava priroda jezanemarena gde je samim tim glavni akcenat stavljen na prouavanjepsihologije oveka. Pisci klasicizma nisu analizirali spoljanju, veunutranju duhovnu stranu realnosti sa izuzetnom realistinom

6


7/48

preciznou. Pisci, klasicisti smatraju da je imitacija prirode uantikom periodu idealna priroda, ali je prednost ipak datalatinskim piscima i misliocima.

Gore spomenut Pricip Verovatnosti o kojima su teoretiari raspravljalipokuavajui da definiu poetiku klasicizma, kao i o tri jedinstva iteoriji knjievnih rodova sledi sada:

*Verovatnost- francuski teoretiari svoje stavove potkrepljuju Aristotelovimzakljukom da je zadatak pesnika da iskae i da stvara ono to je mogueprema zakonu verovatnosti. Prema Aristotelu, verovatnost a ne istinajesluila pesniku da pesmom oveka dovede do idealnog, do vrline. Meutadanjim fransuskim teoretarima koji su se tome protivili najvie se istieKornej, koji je smatrao da pricip verovatnosti mnogo zavisi od toga kolikoistorija sama po sebi ima upliva u neko knjievno delo, primerom dramskeradnje gde tragedija sledi ovaj pricip zbog istorijskih injenica. Sa drugestrane, sloili su se aplen i Dobinjak.

*Tri jedinstva- Jedinstvo radnje je opte pravilo, dok ostala pravilauglavnom slue dramskoj poeziji. Formulisao ga je Aristotel i njegaprihvataju i italijanski teoretiari 16. veka, a tek kasnije francuski. aplensmatra da delo treba da predstavlja jednu radnju sa jednim junakom,a da odnos glavne radnje i epizoda mora biti tano odreen kako ni

jedna pratea radnja ni u kom trenutku ne bi mogla da remeti iliprekida glavnu.Kornej je imao svoj stav, zapravo je povezivao jedinstvovremena i smatrao je da radnja treba da traje 12. sati, dok su aplen iDobinjakovo jedinstvo vremena produavali na ak na 30 h, a kada su

govorili o jedinstvu mesta- proiriju ga na ono mesto do kog se moe stii za24 h.

***Konani oblik klasicistike teorije daje Nikola Boalo- moralista isatiriar, napisao je Satire, Poslanice, da bi se tek kasnije bavioteorijom. Osnovni principi njegove poetike nalaze se u njegovom deluArtPoetic i to posebno u tekstu-O pesnikoj umetnosti- gde postoje etiriteze:

1) . Predmet umetnikog dela je istina, a to je istina koja predtavljaistinu imitacije(podraavanja)

2). Razum ima prednost nad oseanjem i matom i jedini je, da se

razumemo, u stanju da razlikuje istinu od lai i najvaniji je uocenjivanju i vrednovanju lepog.

3). Kao modele treba uzimati antike pisce.

4). Cilj umetnosti jeste u tome da bude dopadljiva

7


8/48

- Krajem 17. veka dolazi do rascepa izmeu francuskog klasicizmaba po pitanju antikog naslea. Uz Boaloa stali su Rasin i Lafonton,a jedan od protivnika bio je Pero.

*Teorija knjievnih rodova-(tragedija, komedija, basna i proza)- Uteoriji tragedije francuski teoretiari polazei od Aristotela, zakljuuju daradnja u tragediji treba da bude sloena, preuzeta iz istorije, ali istovremeno ijednostavna i da junak ne treba imati naglaene mane niti vrline ve da seopirno govori i o strukturi, formi tragedije, to jest ekspoziciji, zapletu iraspletu i veina francuskih kritiara se prema tome slae sa Aristotelovomteroijim Katarze , osim Korneja, koji primat daje strahu i divljenju.to se tie teorije komedije ona je vrlo oskudna jer se uglavnom svodi nalinosti uzete iz niih slojeva drutva i njihove svakodnevive gde je raspletsrean a intriga fiktivna. U klasicistikom periodu basna je smatrana niimpesnikim rodom, na neki nain nedostojna panje teoretiara. Najpoznatiji

pisac basni u 17. veku bio je an Lafonten. U poreenju saklasicistikom dramom znaaj klasicistike proze je znatno manji. Naime,prozni pisci uspevaju da izbegnu pravila i ne ugledaju se na antike primere(uzore) , pa su bitne odlike ove proze: jasnost, preciznost izraza,

jednostavnost, logiko rasuivanje i posebno interesovanje zamoralne probleme, takoe, treba istai i jak stilski izraz.

1.2

Don Lok (1632-1704)

Nesumnjivo je da je ideja osnovni element o kome treba raspravljati. Idejaje osnovna crta ovekovog karaktera i predstavlja subjektivnu stvarnost, ali idve suprotnosti-razum i nadahnue ( to jest matu). Kod Loka nema imitacijeprirode i veza izmeu subjektivne i objektivne stvarnosti je neraskidiva. Onpravi razliku izmeu racia i oseanja, koja su prema njegovom miljenju stvar za sebe i ne mogu uticati na umetniko stvaranje. Dalje, on smatra dase ideja moe iskazati reima (fiction, darkness) a meanje oseanja i osetase uvek deava, prema tome Aristotelova i Platonova miljenja su neraskidivopovezana(smatra Lok). Subjektivna stvarnost se ve nalazi u svakoj individui,koja na osnovu nje stvara objektivnu stvarnost, dakle on govori o iskustvu,znanju i razumu, ali je svestan neraskidive povezanosti sa oseanjima;pominje opaanje (posmatranje objektivne stvarnosti) , senzaciju (osete kojipostoje, ali nemaju direktnog udela u stvaranju umetnikog dela) irefleksiju(odraz).

An Essay concerning Humane Understanding (1690) , TabulaRasa ,White Paper ljudskog uma.

-Lok prezire intuitivne i imagitivne sposobnosti uma i uzdie one racionalne.Svo znanje ,smatra, stie se iskustvom koje je bazirano na ulnimimpresijama i ne postoje uroene ideje jer se znanje ne javlja u razumu

8


9/48

nezavisno od utiska koji su primljeni iz spoljanjeg sveta. Ove impresije, ondeli na primarne(merljive, poput veliine ili broja) i sekundarne kvalitete( poput boje, zvuka ,mirisa), koji zavise iskljuivo od posmatraa. Ukratko

reeno, vera se ne razlikuje od razuma, ali pristajanje ovekovog uma naverovanje jeste u skladu sa razumom.

1.3

Dejvid Hjum (1711-1776)

Za razliku od Loka, Hjum smatra da senzacije nisu oseti ve su to dve

emocije: oseanje i pamenje.Personal Identity- je napisao u formi originalnosti, jednostavnosti izraza iu utisku koji pisac ostavlja na itaoca iskljuivo itaoevom percepcijom.Nema potpunog formiranja subjektivne stvarnosti jer je svestan da dolazi dootuenja ukoliko neto posmatramo bez prisustva subjektivnosti. On ovdegovori o metafizici, to jest metafiziarima (religija, stil) i o spoju izmeuivota i umetnikog stvaranja.

A Treatise of Human Nature ( 1739-1740)- u kojoj predstavlja naracionalistiki sud kao jednostavne impresije udruene sa obiajem gdeneminovno tome iekivanja proizilaze iz linog iskustva. Problem

znanja,prema njegovom miljenju postaje problem uzronosti, umestoproblema sutine. U drugoj i teoj knjizi ovog dela bavi se ispitivanjem strastii morala, pitanjem dobrog i loeg to je u vezi s duom oveka, njegovimduhom. Srea je univerzalna, prema tome srea pojedinca i drugih je pralelnai ciljevi su harmonini.

1. 4

Aleksandar Poup (1688-1744)

Trgovaki sin, od roenja je bio podloan raznim deijim bolestima te je time

postao invalid, izuzetno mrav, nizak I pogrbljen. Bio je rimokatolik to mu jeomoguilo da se koluje na univerzitetu, a kasnije se prikljuuje dravnojslubi. Prvo je objavio pastirske pesme Pastorale- 1709. godine kojesu imale vrlo konvencionalnu formu, ali I sadrinski bez umetnike vrednosti.Poup je tvrdio da ih je napisao sa 16. godina (neproveren podatak ). Kaoosoba imao je I negativne karakteristike; uobraen I smatrao je sebe genijempa je samim tim I otro reagovao na bilo koju kritiku. Posle prve zbirke

9


10/48

pesama, odlazi u London gde ivi kao profesionalni pisac. Vrlo brzo postajelan aristokratskog drutva pisaca, objavljuje svoj Esej o kritici- 1712.godine. Drugo, proireno izdanje 1714. godine to mu je I najznaajnije delo.

Ostala dela su Esej o oveku, Otmica vitice-1715. godine, zatimprevod Ilijade-1720, 1728. godine se pojavljuje I izdanje njegovognajobimnijeg dela Dansijada.

Osnovni ton knjievnosti ovog doba daju aristokratski pisci okupljeni uLondonu gde uz obozavanje klasine knjievnosti koja datira jo iz renesansese razliito preslikava kako u periodima tako I u delima, na primer u delimaistih uzora trae se razliiti elementi koji najvie odgovarajuopteprihvaenim stavovima odreenog vremena. Kod Poupa I pesnikaklasicizma nailazimo na stavove Horacijeve poetike, mada I uticaje renesanse(posebno Dante I Bokao). Engleski klasicisti su u klasinoj knjievnostiantikog perioda traili osobine koje predstavljaju sliku idealnog sveta I

upravo to su eleli da reflektuju na svoje vreme: razumnost, umerenost,obrazovanje ,umerenost u oseanjima, preciznost, lepota u izrazavanju (stil). To je bila slika vaspitanog dzentlmena.

Prema teorijskim stavovima kako antikih tako I klasicistikih pisaca, pisactreba da zabavlja, ali I da pouava gde se od pisaca ne trai samo lepota veI originalnost izraza.

U Engleskoj, klasicisti smatraju da da su najvaniji knjievni rodovi ep Itragedija, ali se najvie razvija esej u stihu, humanistika poezija; u prozivrste koje su blie etici I nauci- esej, satira. U tim anrovima osea sedidktika svrha kao I moralno-pouni elemeni, posebno u esejima.

*to se tie knjievne forme I izraza, jo od Drajdena se neguje herojskikuplet (distih) I on se smatra najpravilnijim metrikim oblikom, tako da se svaozbiljna poezija u ovom peiodu pie ovim kupletom. Sonet je izbaena forma.

Esej o kritici- Aleksandar Poup (1711. godine)

Esej u stihu herojskog kupleta ( rimuju se prva dva I sledea dva stiha). Pod prirodom Poup podrazumeva unutranju ljudsku prirodu- talenat,originalnost, zapravo neto to zavisi od samog subjekta. Prema uzoru naHoracija- istaknutog teoretiara starog Rima koji je bitan za klasicizam svojimdelom Ars Poetic, Poup se ve u prvom delu eseja obraa kritiaru. Jasno jeda prema Horacijevom uzoru On I pie ovaj esej. Anyways, klasicistikoshvatanje da I u formi (stihu) moe da se raspravlja o teorijskim stavovima Itemama izvesnog perioda u vidu eseja. To je jedan od razloga zato sukasnije romantiari klasicistiku poeziju smatrali nepoetinom. Poupova temaje ovde knjievna kritika, ali I teoretisanje o knjievnosti. Komponovao je ovodelo samostalno, tako da je ono po svojoj formi

10


11/48

originalno (Horacije I Boalo- rasprava Ars Poetic su se obraali pesniku Idefinisali vetinu pisanja, dok se Poup obraa I kritiaru I definie vetinusuenja).

1*** U prvom delu govori o ukusu kao vanom elementu I kao osnovom zakritiki talenat I o prirodi oveka kao osnovnom merilu kojim kritiar treba dase rukovodi pri ocenjivanju I vrednovanju knjievnog dela. Ovaj esej, samospolja gledano je skladno komponovan, njegove teme nisu vsto povezane Inisu logikim redom rasporeene. Izlaganje datih tema, autora, premanjegovom nahoenju I nekim stavovima kojima izraava prolazneklasicistike ideje mogu se smatrati I zabludom odreenog perioda, naprimer- verovanje u pravila u svrsi imitacije (podraavanja) prirode. On pieherojskim distihom koji je zahvaljujui njemu postao standardni pesniki oblikprve polovine 18. veka. Kritiari smatraju da je savrenstvom izraza I formom, Poup gotovo nadmaio Drajdena.

2***U drugom delu uspostavlja tu nerskidivu vezu izmeu stvaraoca Ikritiara (which is still the same ), Poup prati oseanja I govori o tomekako kritiar vidi delo uporeivajui originalnost I jasnost izraza sastandardima koji su prethodno postojali. Naime, prema osnovama tih veprihvaenih standarda umetnikog dela, zavisi da li emo novonastaloumetniko delo uvrstiti u plejadu pravih umetnikih dela, vrednosti( postojea tradicija ). Dok racionalisti govore o neraskidivoj povezanostisubjekta I objekta. Poup pominje ove stavove, ali ne insistira na tome da ihklasicisti primenjuju u toj meri.

*Prvenstveno prirodnost; bez obzira na to kada je nastalo umetniko delo,

ta prirodnost je vanvremenska kategorija I umetniko delo se posmatra kaocelina a ne njena spoljanjost. Posmatraju se svi elementi- ivot, snaga izrazaI lepota. to se tie Lokovog uticaja na ovaj esej, Poup govori I o oseanjimakoristei iste elemente koji vae za stvaraoca u klasicizmu, a to su; iskustvo,utisak, znanje, celovitost, vrednovanje dela I prirodnost. Razlikuju se samo poSudu ( Judgment ). Autor ne moe ili po mom miljenju ne sme da sudi osvom delu zbog toga to e uvek biti subjektivan, prema tome umetnikodelo mora proi kroz ruke kritiara. Relacija razum-oseajnost ,subjektivizam-objektivizam mora biti uravnoteena kod kritiara. Zarazliku od ostalih klasicista on govori o muzama, nadahnuu, inspiraciji(Platon) , koje postoje kod stvaraoca, ali I kod kritiara. Oiglednost

oseanja. Sloboda umetnikog stvaranja ima odreene granice. To su klieipo kojima se I stvara I kritikuje delo. Prema Poupu, znanje je neminovnielement umetnikog stvaranja I kritike, potreban je I kvantitet I kvalitetznanja iz odreenih oblasti, kao I opte znanje- informisanost. Ogranien nivoljudskog uma je najstranijia stvar, prema tome znaaj eseja je Isagledavanju znanja I perioda nastanka istog I On tvrdi da uvek treba tragatiza novim znanjima. Uspostavljanje relacije kritiar-pesnik, on se vraa

11


12/48

elementima suda, uma I celine, prema tome posmatrati deo po deo, a datisud za celovito umetniko delo.

The rape of the Lockje ep I u prvom izdanju iz 1712. godine bila susamo dva pevanja, on zapravo daje itavu plejadu mitolokih bia. Ep jenapisan herojskim kupletom I spada u herojsko-komina dela. Tema jezasnovana na stvarnom dogaaju- mladi Lord, iz osvete zbog neuzvraeneljubavi je na prevaru odsekao pramen kose mladoj plemkinji ArabeliFermor, zbog ega su im porodice zavaene?:) Iz tadanjih kritika se saznajeda su obe porodice bile Poupovi prijatelji, gde je zapravo eleo da ih pomiri Ida im na aljivi nain predstavi naizgled ozbiljan problem. Spev je posvetioArabeli koja se u delu zove Belinda. Ovaj spev je zapravo njegova vizija Ikritika prema visokom drutvu (njegov kriticizam je prisutan od samogpoetka dela I ironija je viesmislena). Osim teme, sama sadrina epaukazuje da je to parodija na klasian ep.

Poupov Prevod Ilijade vie lii na njegovo stvaralatvo nego naHomerovski ep jer je on prevod shvatio I uradio kao adaptaciju temeprilagoenu svom vremenu. Zato je prevodio herojskim distihom strogo sepridravajui klasicistikih normi i vodei rauna o dikciji.

Dansijada- je komino-satirini ep, koji u istoriji knjievnosti predstavljajednu od najopirnijih polemika. Podeljena je na etiri dela ( kompozicionoslina Otmici vitice ). U osnovi je krunisanje junaka za kralja gluposti.Sveanost krunisanja pretvorena je u igru, to jest takmienje pisaca,kritiara- to se posebno vidi u drugom pevanju I to je u pricipu predstavljalaparodiju na junake igre iz Homerove Ilijade. Glavna boanska linost kojoj sePoup obraa I koja vodi predstavu je boginja Glupost. Ovi motivi, teme,linosti I drugo- preuzeti su iz Drajdenovog dela. Glavni lik se zove Tibol.

Poup je pisao I lirska dela, ali sa manje uspeha. Zbirka pesama Stihovi zaseanje na nesrenu damuje elegija posveena nesrenoj eni koja seubila. To je bila Eloiza Abelard. Osnovno motivika je zapravo izsrednjevekovne prie o nesreno zaljubljenoj eni.

Esej o oveku Aleksandar Poup (1733-4)

On ovde govori o posmatranju objektivne I subjektivne stvarnosti, o ljudskomznanju I sve to zavisi od individue. Posmatra I kritiara I pesnika kroz periode,ali govori I o oveku uopte u okviru umetnikog stvaranja. Naime, on ve upredgovoru istie da kao pesnik eli da bude umeren, ali ne I nedosledan,

12


13/48

saet, ali ne I nesavren. Za njega je forma stvar praktinog idividualnogizbora a ne nadahnua, to je I stav veine pesnika tzv. racionalistikogklasicizma. Takoe je napisan herojskim distihom I podeljen je na 4 poslanice.

*U prvoj govori o oveku uopte, o njegovoj prirodi, njegovom mestu usvemiru, zatim I istie ideju o lancu stvorenja gde ovek zauzima sredinjemesto, izmeu ivotinja I boanstva. Posebno kritikuje oholost, gde ovekpokuava da se uzdigne do neeg van njegovog shvatanja. Znaajan stav jetaj da ovek ne moe da upozna svoju budunost jer mu ba to omoguavada ivi u nadi. Zavrava reima: Whatever is, is right.

*U drugoj govori o samoljublju I razumu kao glavnim pokretaima ovekovogivota. Oba elementa su u suprotnosti, ali se meusobno dopunjuju I Poup ihgledano skupa poredi sa porokom (strau ), kao posledicom samoljublja Ivrlinom koja proistie iz razuma.

*U treoj poslanici govori o ovekovom odnosu prema drutvu I istie da netreba odvajati ljudsko drutvo od prirode i svemira. On insistira na postojanjuharmonije u razvijanju ljudskog drutva od prirode, koju stiemo roenjem-do civilizacije u kojoj posmatra odnos instinkta I razuma, samoljublja Idrutvenosti.

*U etvrtoj raspravlja o etikom problemu, to jest pitanju ovekoveovozemaljske sree I zakljuuje da nema sree u materijalnim stvarima ve uvrlini; ovek je srean ako je moralno zadovoljan sobom I sreom oko sebe.

KLASICISTIKA PROZA

Dozef Adison (1672-1719)

Najvaniji predstavnici klasicizma su Riard Stil i Dozef Adison i mora serei da se proza dosta razvijala u engleskom klasicizmu, a posebno znaajnavrsta je periodini esej- eseji objavljivani u periodinim publikacijama.

Adison je roen u Lifildu a otac mu je bio paroh to mu je omoguilo da sekoluje u londonskom Charterhouse-u, gde se i sprijateljio sa Riardom

Stilom. Kasnije je studirao u Oksfordu gde se istakao uspehom u klsinimjezicima ( grkim i latinskim). Zatim, dobija dravnu stipendiju za putovanjepo Evropi- kao neku vrstu pripreme za diplomatsku slubu. Po povratku saputovanja koje je trajalo tri godine, 1704. godine pie svoju duu pesmuRatovanje u herojskom distihu u kojoj slavi pobedu Vojvode odMarlboroa kod Blenhajma. Zbog ove pesme postaje popularan i prihvaenod strane vigovske partije i dobija doivotnu dravnu slubu. Tokom boravka

13


14/48

u Londonu, uestvovao je u kaganskim druenjima i bio je cenjen zbog svojeuenosti. Druio se sa poznatim piscima , kojima je glavno sedite bilo Kit-Cat Club. Pored esejistike, pisao je i klasicistiku tragediju. Katon- temu je

preuzeo iz starorimske istorije i govori o odbrani poslednjeg republikancaKatona od Cezara i o njegovom samoubistvu, ali je ipak najznaajniji njegovesejistiki rad, a pisanjem eseja se bavio zajedno sa Stilom.

Riard Stil (1672-1729)

Roen je u Dablinu u graanskoj porodici i otac mu je bio pravnik. Zavrio jearter Haus i studirao u Oksfordu da bi posle studija otiao u vojsku. Tamo jei poeo da pie vanije delo- prozni spis Hrianski junak (1701.godine ). Ovim delom je dokazivao da samo religiozna naela mogu stvoritivelikog oveka. U sutini to je bio protest protiv amoralnosti i zalaganja za

moralni ideal, posebno u knjievnosti. Ova moralistika crta postaje novina zaovaj period i jedna od osnovnih elemenata Stilovog rada. Pisao je ikomedije The Funeral- vrlo jednostavne tematike, sa insistiranjem namoralnosti, ali bez nekog velikog uspeha.

Adisonov i Stilov zajedniki rad odnosio se samo na periodinuesejistiku.

1709. godine Stil je pokrenuo asopis Brbljivac koji je izlazio triputa nedeljno sve do 1711. godine. Na samom poetku je naglasio da eu asopisu biti rei o poeziji, politici i ivotu modernog sveta. Posle gaenjaasopisa, Adison i Stil osnivaju nov asopis Spektator- koji je izlazio

svakog dana osim nedelje, dve godine, a svaki broj asopisa jesadavao po jedan esej , zato se ova nova knjievna vrsta i zoveperiodini esej. U prvom broju asopisa Adison se predstavlja kao Mr.Spectator i daje program u kome se predstavlja kao obrazovan oveksrednjih godina koji dobro poznaje svet i uopte ne eli da ulazi u politikerasprave jer se od takvog sveta distancira. Ovim su se obavezali na politikuneutralnost, u Spektatoru nema politikih lanaka a za drugi broj asopisakarakteristian je Spektatorov klub koji predstavlja grupu izmiljenih licakao predstavnika svih vanijih slojeva drutva i profesija (Sir Roger deCoverley, Sir Andrew Freeport, Captain Sentry, Will Honeycomb...). Nekimaod njih nisu davana lina imena jer se vrlo malo pojavljuju, ali zato

najupeatljiviji lik Roder Karveli, biva smeten u u razliite situacije.Akcenat je stavljen na njegovu narav i psihologiju. Autori su ga proizveli upravi knjievni lik.

Posebnu grupu napisa u Spektatoru ine Adisonovi knjievno-kritikii estetiki eseji. Pisao je o dramatiarima restauracije, isticao je lepotu izpoetka engleske knjievnosti i to ; narodne balade i itavu seriju kritikiheseja je posvetio Miltonu i njegovom Izgubljenom Raju. Razvoju estetike

14


15/48

misli, Adison je posebno doprineo serijom eseja- Uivanje mate.Ovi eseji su temelj razumevanja poezije koja e se razvijati tek kasnije usentimentalizmu, pa i romantizmu. Iako je The Spectator kratko trajao,

izvrio je znaajan uticaj na englesko graansko drutvo jer je imao i pouan izabavan karakter.

Posle ovog asopisa, Stil osniva novi Gardijan ( 1714. godine )dok jeAdison pokuao da obnovi Spektatora, ali nije doiveo preanju slavu zbogizmenjenog stila pisanja(Adison je bio uzor engleske knjievnosti i uiteljpismenosti). E sad, pitanje stila je vrlo kompleksno kako za teoriju tako i zaistoriju knjievnosti. Naime, teko je izmeriti jezike i stilske osobine nekogdela- knjievna vrednost njihovog rada je uglavnom istorijska. Oni supostavili i ostvarili standarde racionalistike proze, a istovremenoodgovorili na klasicistike zahteve jer su insistirali na znanju, moralui estetici tog vremena.

Danijel Defo (1661-1713)

Njegovo pravo prezime bilo je FO ( foe=neprijatelj:). Sin londonskog mesara,1703. godine menja prezime dodajui francusko de na ve postojee(Defoe)- zbog samog znaenja rei, Defo je bio pristalica vigovaca i bavio seraznim zanatima, zanimljivo je i da je nekoliko puta bankrotirao. Nije bio baobrazovan i u pisanju se koristio ivotnim iskustvom. Preko 20. godina baviose novinarstvom, pisao je o politici, ekonomiji i socijalnom ivotu Engleske ismatra se da je zaetnik engleskog novinarstva.

Pokrenuo je nekoliko periodinih publikacija, najpoznatiji je njegovasopis The Review, koji je nastao pre Spektatora i trajao je od1704. godine do 1713. godine. Sve lanke je sam pisao- o politici iekonomji i trudio se da bude objektivan. to se tie njegovog knjievnograda, obeleava ga politika crta. Bio je vigovac i svojim pisanjem se borio zavigovsku partiju. Torijevci su poeli da napadaju kralja Viljema III- egiskljuivo zbog njegovog porekla, zbog ega je Defo napiso satiru

herojskim distihom istokrvni Englez u kojoj se vraa istorisjkiminjenicama i dokazuje Englezima da nisu ista nacija. Zato je, premanjegovom miljenju, svaka vrsta engleskog nacionalizma smena.

Knjievno gledano, ova satira je vrlo slaba, ali politiki gledano vrlo uspena.Ovo delo objavljeno je 1701. godine a ve 1703. godine je zavrio uzatvoru. Izveden je na tzv. sramni stub, pa je u zatvoru napisao Himnusramnom stubu, koja je vrlo dvosmislena pa ga torijevac ministar

15


16/48

Harli izvlai iz zatvora. Defo poinje da radi kao dvostruki pijun. Bio jezaetnik engleskog romana, a kada je napunio 60. godina, poeo je darazmilja na drugaiji nain.

Danijel Defo Mol Flanders

Predgovor ovog dela je napisao Defo, a roman je u narativnoj formi prvoglica- neto poput line ispovesti (ROMAN ISTORIJE POJEDINCA). Glavnujunaknijnu zovu Moli, a njeno pravo ime se nalazi u spisima zatvora Njugejtagde je i roena (poto joj je majka bila osuena na robiju a kasnije jeproterana u Ameriku). Prvo seanje Moli vezuje ca Cigane kojih se oslobaakada je imala 3. godine u Kolesteru (Eseks) gde biva zbrinuta od strane

parohijske uprave sve do 14. godine u Domu za ene. Njena starateljka Nanatada umire i nju preuzima predsednica Doma. Odvodi je kui, iako ima vedva sina i dve keri, ali razbludna Moli se zaljubljuje u starijeg sina sa kojimima aferu a udaje se za mlaeg kojem raa dvoje dece a on umire nakon petgodina. Mol ostaje udovica sa 1200 funti prihoda, zatim se preudaje zauspenog trgovca koji zavrava u zatvoru zbog dugova nakon dve i pogodine. Defo je sigurno bio inspirisan enom iz Bata kada je pisao ovuknjigu:). Poloena mu je kaucija i on odlazi u Francusku i time je reavaobaveze prema njemu i u meuvremenu im umire dete. Mol pomaeprijateljici da se uda za kapetana, a ona sama uzima ime gospoa Flandersi odlazi u London, gde e se deavati razne spletke. Opet se udaje, odlazi u

Virdiniju na osam godina i tamo otkriva da joj je mu u stvari brat, a svekrvamajka! Svom bratu je rodila troje dece i vraa se u Englesku, dolazi u Bato,upoznaje jo jednog gospodina koji btw ima umobolnu enu i zapoinje aferusa njim. Ostaje u drugom stanju, sa njim ostaje est godina i raa mu jodvoje dece.....Gospode Boe.... U svojoj 42. godini upoznaje bankara i odlazi uLanajer gde se udaje za plemia Dejmija, mislei da je bogat, ali on to istoini mislei da je ona puna love. Ona zatim odlazi u London i raa njegovodete koje daje na staranje nekoj seljanci uz novanu nadoknadu i udaje se zabankara sa kojim provodi pet godina braka(on umire u 48. godini) i njemuraa JO dvoje, ako sam dobro izbrojao do sada je rodila 11-oro dece.

Mol zatim poinje da krade, ali to to ukrade prodaje eni koja ju je porodila iuputa se u ivot lopova, tako i dobija ime Moll-secikesa, umestodotadanjeg Beti. Preruavala se ak i u mukarca i imala je sauesnika kojije obeen, jedan gospodin je spaava itd itd itd.

-U ovom romanu pria je u prvom licu, a ovakvi postupci u knjievnosti sutipini za ovaj period, tzv. istorije odreenih linosti pisane u duhurealistike etike i morala tadanjeg vremena.

16


17/48

Defo je na neki nain opravdava, iako se ona bavi spletkama, kraom iprostitucijom, ali veto izbegava policiju. Nesumnjivo je da je Mol vrlokontroverzna linost. Uz sreu, lukavstvo i podmiivanje ona izlazi iz zatvora i

poslednje godine svog ivota provodi kao ugledna i bogata dama. Nracija jeprimarna, premda ima i dijaloga koji us mnogo uspeniji i ivlji nego uKrusou. Pretpostavlja se da je Defo eleo da naslika nalije engleskogdrutva a posebno da se uhvati u kotac sa konvencionalnim moralizatorskimstavovima tadanjeg drutva, u takvoj Engleskoj- kao da je danas ioledrugaija?:)

Donatan Svift (1667-1745)

Roen je u Dablinu i bio je pristalica torijevaca i potie iz konzervativneangliganske porodice. Tokom studija nije bio naroito uspean, uglavnomzbog neposlunosti a ne zbog neznanja. 1689. godine postaje sekretar svogdaljeg roaka Viljema Templa koji je bio diplomata ( smatra se da mu je onbio pravi otac). Iz ovog perioda poznati su njegovi eseji i rasprave, ne tolikouspene pa zapoinje crkvenu karijeru. Dobio je sveteniko zvanje i parohijuu Irskoj. Nenaviknut na seoski ivot, nakon dve godine se vraa kod Templado njegove smrti. U tom periodu, Svift poduava Stelu- Templova slubenicaEsteri Donson, laskajui joj tako ju je i zvao da bi je kasnije i oenio. Kasnijese ispostavlja da su oni brat i sestra po ocu! Od 1710- 1713. godine dok je on

boravio u Londonu, a ona u Irskoj, svakodnevno su se dopisivali i ta pisam suposthumno objavljena. Znaajna su jer su predstavljala zbirkudokumentovanog materijala o Sviftu, ali i o politikom i knjievnom ivotuEngleske tog doba. Bio je lan nekih knjievnih klubova ( Skriberijus)- a potomu je bilo blisko irsko nacionalno bie posebno se pozabavio upoznavanjemitalaca tekim ivotom u Irskoj. Istovremeno, emotivno razoaran zbog Stelesvoj talenat je preusmerio prvenstveno ka pisanju otrih politikih napisa uprilog svom irskom narodu. U starosti gubi pamenje.

*Njegov knjievni rad bio je veoma obiman- politiki napisi, posveeniaktuelnim dogaajima, eseji (zabavnog i satirinog karaketra)- koji dajuodgovore na neka moralna pitanja.

*Meditacija o drci od metle- humoristino delo, to jest herojsko-komina parodija( ton u delu je ozbiljan i svean iako je tema banalna). Tekkasnije poinje da pie ozbiljnu drutvenu satiru, a prva je bila pod nazivom Skromni predlog- otra satira humoristinog tona gde on predlaesiromanim slojevima drutva (osobito irskog naroda) ta da rade sa svojomdecom poto nemaju sredstava da ih izdravaju dok istovremeno predlae

17


18/48

engleskom vladajuem sloju ta da rade u tom sluaju. Naime, otro isatirino predlae siromanim Ircima da svoju decu daju dravi, a onim viimslojevima da se tom decom hrane. Da, da. Da ih jedu. Ovaj prozni spis je

snana satira upuena ponaanju engleske prema irskoj zajednici, a poentaglasi :Oteli ste nam sve to imamo, ostaje samo da ponete kao ljudoderida jedete nau decu.

*Bitka knjiga- rasprava izmeu starih i novih knjiga, to jest antikih isavremenih. Ovo delo je napisano oko 1704. godine. U osnovi su se stari piscizadrali na klasicistikom tumaenju da su grka i rimska dela nedostianuzor od kojih pisci treba da ue, a moderni pisci zastupaju tezu da treba bitioriginalan u svakom pogledu.

Interesantana je i njegova rasprava tzv. Rasprava izmeu pauka ipele- koja ima elemente basne gde pauk govori o svom trudu, radu ioriginalnosti pri pravljenju mree, a pela o vosku, medu i svojoj vrednoi.Smatra se da ona stvara neto korisno, dok pauk ima otrovni sok. Pojavljujese Ezop i definie pelu kao predstavnika antike(starog) a pauka kaopredstavnika modernog doba.

*Pria o buretu- skup nepovezanih, ali vrlo duhovitih pria i eseja. Sastalisu se predstavnici vlasti da vide ta da urade sa piscima koji kritikuju dravu icrkvu. Stoga je ovo dvosmisleno alegorijsko delo. Uglavnom se svodi nanaraciju, a u centru prie je epizoda o trojici brae; Petru, Martinu i Deku(predstavnici 3 grane hrianstva: rimokatolianstva, anglikanaca iprotestantizma) koji od oca nasleuju svaki po jedan kaput( Sveto pismo).Prvi ga nosi takvog kakav jeste, drugi brat ga prihvata, ali prepravlja, a trei

ga potpuno odbacuje.

Donatan Svift Guliverova putovanja

Knjiga je objavljena anonimno gde je Svift namerno isticao putopisnu stranuovog dela, navodno predstavljajui itaocima vrlo neobina, egzotina mestai njihove stanovnike, ali tek kada se dublje zae u tematiku ovog dela, moese smatrati otrom drutvenom satirom i znaajnim alegorisjkim delom. Udelu se niu doivljaji kapetana Gulivera tokom njegovih plovidbi, oslikava senjegov lik, kroz ta mi prvenstveno sagledavamo socijalnu a zatim ljudskusatiru. Knjiga je podeljena na etiri dela( svaki deo ponaosob). Na ovimputovanjima Guliver sree mnogo razliitih linosti. Svi delovi su nezavisnimeusobno, poevzuje ih samo glavni junak. Smatra se da je trei deo napisanposlednji. Kroz razne doivljaje on stie iskustvo, i od poetka pa do krajaromana znatno menja svoj karaker; postaje zreliji, ima drugaiji pogled

18


19/48


20/48

Sentimentalizam kao knjievni pravac nastaje i razvija se samo na teritorijiEngleske. Njegovom nastanku pogodovale su razliite protivurenosti utadanjem kapitalistikom drutvu.

Sutinu sentimentalistike umetnosti ine:

1. PRELAZAK SA OBJEKTIVNOG NA SUBJEKTIVNO; sa spoljanjegka unutranjem( stoga najprirodniji izraz nailazi u lirici, iako serazvijaju sva tri anra);

2. ELEMENTI POVLAENJA U SEBE,USAMLJENOST;3. IZRAAVANJE LINIH OSEANJA I RAZMILJANJA;4. OPISIVANJE NEKIH INTIMNIH DOIVLJAJA

Engleska sentimentalistika poezija zastupljena u spevovima Godinjihdoba-Tomsona, a kasnije i u delima T. Greja nije sluila ulepavanju

stvarnosti, niti je bila bezlino opisivanje prirode, ve na primer kao uJangovim delima (alopojka, None misli) gde je on predstaviopoetak jedne nove kole i vrste poezije, tzv. grobljanska kola,grobljanska lirika. Predstavnici ove kole uglavnom tuguju zbogprolaznosti ivota i istiu besmrtnost due, razmiljaju o smrti... Elementigrobljasnke lirike se posebno reflektuju kroz poeziju TomasaGreja( najznaajniji pesnik sentimentalizma), poznatom po uvenojElegiji napisanoj na seoskom groblju u kojoj poredi povran ivotbogataa sa srenim ivotom ljudi na selu. U ovoj elegiji preovlauju setnaoseanja, duevni nemiri, snovi o smrti... Osim njega, najpoznatije stavovesentimentalizma izrazio je Viljem Kolins Oda veeri.

U drugoj polovini 18. veka, sa zaotravanjem sukoba u drutvu, teme izprirode i seoskog ivota gube svoje idiline crte, pa samim tim stvaralatvo, aposebno poezija dobija vid protesta protiv bednog poloaja seljaka,prvenstveno zaslugom Viljema Kupera u ijem opisnom spevuZadatak slika seoski ivot upotpunjen satirinim elementima(-romantiarski element).

Posle 1760. godine poinje procvat sentimentalistikog romana. OliverGoldsmit je pisao sve anrove ( spev Naputeno selo), ali i komedije(Ona se sputa da bi osvojila) i roman Vejkfildski svetenik u kojemkritikuje buroasku demokratiju i zadrava se , poput Tomasa Mora, na utopijisa nadom u bolju budunost, a onda dodaje i elemente porodinog romana aradnju usredsreuje na sudbine pojedinaca.

Lorens Stern se smatra neobinim piscem, napisao je Tristram endi,roman-parodiju na prosvetiteljske romane sa tematikomsvakodnevnog porodinog ivota i najpoznatiji putopisni romanSentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj- roman koji je

20


21/48

parodija na prosvetiteljske putopise. Osnovno pravilo mu je odstupanje odbilo kakvih zakona, normi, logike i zdravog razuma, to je oigledno u romanuTristam endi gde skree od normi ljudske prirode i vidi nekakav znak

ovenosti.. Prema njegovom miljenju, pojedinci se ocenjuju prema svojimrazliitostima, to jest linim osobinama.

KRAJ OVOG PERIODA SE DOGAA 1798. GODINE KADA VODSVORD IKOLRID OBJAVLJUJU LIRSKE BALADE- koje su po sadraju prekretnica(novi elementi- san, halucinacije, vizije) a Vodsvordov predgovor sesmatra manifestom romantizma.

Kao pravac, sentimentalizam nije bio ba jasno odreen, na primer Goldsmitzadrava neke klasicistike pesnike osobine- sklonost ka apstrakciji, distih, aStern Otac sentimentalizma ima vie skeptian negosentimentalistiki stav prema stvarnosti, to je vie romantiarski

element.

DRUTVENO-ISTORIJSKA POZADINA SENTIMENTALIZMA

U ovom periodu u Engleskoj se snano razvija tekstilna industrija, nauka,grade se nove fabrike i Engleska postaje znatno bogatija zemlja od ostalihevropskih drava. Bez obzira ona i dalje ostaje podeljena na (normansku)buroaziju, domau buroaziju, gradsko i seosko stanovnitvo. Engleska vodi

ratove za irenje kolonijalne vlasti sa Francuskom (Rat za kolonije; 1754-1763), izbacuje je u potpunosti i zauzima Indiju i 13. amerikih drava.

Od bezazlene pobune zbog poreza na aj, Amerika poinje Rat zanezavisnost(1775-1783), a od 4. jula 1776 doneta je Deklaracija onezavisnosti. Kolonije su se posle rata otcepile od matine Engleske ipostale SAD. U ovom periodu znaajnu ulogu imaju kraljevi poreklom izhanoverske dinastije Dord II, koji je bio vigovac i Dord III koji je biotorijevac.

Francuska buroaska revolucija 1789. godine smaknuem Luja XVI- og imala

je odjek i u Engleskoj, u poetku engleska javnost se pozitivno izjanjavala orevoluciji, dok nisu poela buroaska smaknua, kada je engleska buroazijazauzela negativan stav prema politici Maksimilijana Robespjera i 1793ponovo zaratila sa Republikom Francuskom i nastavila ratovanje za vremeNapoleona pa sve do njegove smrti 1815. godine

21


22/48

KNJIEVNE PRILIKE SENTIMENTALIZMA

U ovakvom periodu knjievne prilike se definiu kao nehomogene kako poideji tako i po tematici. Racionalistiko- klsicistiki stavovi datiraju do 70- ihgodina 18-og veka i doivljavaju neku vrstu preporoda u delima Donsona injegovog kluba, samo to ovi elementi nisu bili opteprihvaeni kao i uprethodnom periodu. Dr. Donson je bio daleko od Poupovih racionalistikihstavova koji su u ovom periodu bili pod otrom kritikom sa svih strana.Engleska inteligencija je bila spremna da prihvati ideje velikog francuskogmislioca an ak Ruso-a. To su bile ideje o dobroti prirodnog oveka i onegativnom uticaju civilizacije na oveka i njegov ivot. Ovakvi stavovi dodanas se oznaavaju kao rusoizam. Dakle, razvija se ideja o lepotinetaknute prirode iz spoljanjeg sveta i ovaj vrlo sloen stav predstavlja izliv

socijalne antipatije i povlaenja u sebe ili u religiozne mistinefantazije(Blejk).

Prozni pisci ovog perioda ( Riardson, Filding, Goldsmit, eridan) unekoj meri razvijaju ove sentimentalistike odlike, na primer u gotskomromanu izraava se izvesni stepen sentimentalnosti uglavnom kroz netoudesno, egzotino.

to se ideologije tie, najuticajniju kritiku racionalizma dao je ba Hjum sanjegovim tipovima ljudske ode( ima ih tri ), u dve rasprave 1739. i 1748.godine. On, u principu zasniva stav na prelazu od Lokovog ka Barklijevom- da

spoljanji svet postoji samo kao skup opaanja u ljudskom umu, a ne kaoobjektivna realnost i da bez opaaja ovek ne zna nita jer su samo opaanjarealna. Najblii ovom skepticizmu bio je Stern i to u Tristamu.

Uporedo sa sentimentalistikim stavovima uperenim protiv racionalizmarazvija se i pokret za obnovu religije, to jest METODIZAM( osnivai subraa arls i Don Vesli, koji formiraju dobrotvorne ustanove u kojimavolontiraju aristokratkinje). Veina pisaca su bili poluprofesionalci to jeuticalo na njihovo stvaralatvo i zato postoji mnotvo raznovrsnosti utematici, a posebna- znaajna vrsta je GOTSKI ROMAN. Roamanopisciunose novine u o ovaj anr.

SEMJUEL RIARDSON (1689-1761)

22


23/48

Riardson je pripadao graanskom staleu, otac mu je bio stolar. Zavrio jezanat i oenio se erkom svog gazde i postao vlasnik tamparije. Pisao jepisma umesto nepismenih ena to je bio povod da napie svoj prvi roman

Pamela Endrus-nagraena vrlina. Bila je to nova vrsta romana, pikarskiroman, epistolarni (pismeni)- roman u pismima. Pamela ima jednostavnufabulu; ona je siromana devojka koja radi kao sobarica u vlastelinskoj kui ina poetku romana umire stara gazdarica, a Pamela ostaje da ivi sa mladimgospodarem gospodin BI. On je neprestano salee elei da je zavede, onase uspeno brani i pobeuje ga svojom vrlinom nateravi ga da je oeni. Ovoje prvi roman u pismima u Engleskoj. Pamela pie svojim roditeljima,prijateljima itd.

Ovde je formom u potpunosti postignuta objektivnost kojoj je Defo teio jer jepisac iskljuen, a delo izgleda kao dokument. Pisma tumaimo kao ispovestjer govori o intimnim doivljajima i psihikim stanjima koja nastaju kada pisacima neto vano da nam saopti. Riardson je stvorio jo potpunijepsiholoke portrete u romanu Klarisa Harlou. Ovo je takoe pikarskiroman, ali su pisma preopirna. Roman je sainjen od dve sveske jer je pisaceleo da sve do kraja iscrpno formulie, to je osnovni nedostatak njegovogstvaralatva. Pamela se uvrstila meu najznaajnije romane koji su izvriliprevrat u engleskoj knjievnosti. Ova vrsta romana bila je posebno popularnameu enama i u Francuskoj. Ipak, Klarisa se smatra najveim knjievnimuspehom Riardsona. Fabula je jednostavna: devojka iz dobre graanskeporodice bei od kue kako bi izbegla neeljenu udaju, odlazi sa plemiemLawlejkom koji samo eli da je zavede to mu ne uspeva pa je odvodi u

javnu kuu, gde potkupljuje prostitutke da je drogiraju i siluje je. Ona bei odnjega i ivi povueno, kaje se to je pobegla od kue.... Mislim, stvarno.:) Dabi se na kraju on pokajao, ponudio joj brak, to ona odbija i ubrzo ona umireod tuge a On gine u dvoboju sa njenim roakom. Bljah.

Iz Klarisinih pisama prijateljici gospoici Han(kontrast) ostvaruje se slikajedne samostalne i vrlo ponosne devojke, te se ovaj roman smatra prvimfeministikim romanom. Na poetku romana, ona je skormna devojka izdobre porodice koja do kraja romana ne dozvoljava da se potpuno promeni,sazreva i postaje prava tragina junakinja, poput onih iz renesansnih drama.Formom se pojaava uverljivost lika gl. junakinje koji bi, inae, bio suvieidealan. Plemi je podjednako ubedljivo predstavljen, pisac je uspeo da seuivi u njegov lik i predstavio ga je kao demoskog zavodnika. Radi uverljivostidao mu je sve osobine dentlmena (lepotu, obrazovanje i vaspitanje), ali inedostatak moralnog oseanja, pa je on u stvari engleska verzija Don uana.U njemu je zlo predstavljeno kao posledica drutvenih uticaja. Roman jepostigao veliki uspeh u itavoj Evropi, nakon njega roman Sir arls

23


24/48

Grandison u kojem je radnja za nijansu ivlja, ali su moralni problemi manjenaglaeni.

HENRI FILDING (1707-1754)

Po svojim delima i nainu ivota se razlikuje od Riardsona. Roen je upokrajini Samerset u osiromaenoj vlastelinskoj porodici. kolovao se uFitonu, a u London odlazi 1728. godine gde je i iveo. U poetku je pisaokomedije i aljive pozorine komade i tako je zaraivao za ivot, vrlo lagodan.Ovaj posao sse prekida 1737. godine donoenjem odluke o licenciranjupozorinih komada(veruje se da je ba neka njegova komedija povod za

donoenje ovog akta). Oenio se(1734) izvesnom arlotom Kradok koja jeubrzo i umrla(1743), a Filding je pokuao da ovekovei njen lik u kasnijimdelima. Imali su dvoje dece. Kasnije je oenio sluavku koja je ivela unjihovoj kui. Pokree asopis Champion koji je vrlo kratko trajao. Upisaoje prava i postao advokat, kasnije je radio kao mirovni sudija u Vestminsteru,a u slobodno vreme je piso(poluprofesionalni pisac). Razboleo se od nekevrste reume, odlazi u Lisabon gde umire i tu je sahranjen.

- Povod za pisanje njegovog prvog romana Dozef Endrus bio jeRiardsonov roman Pamela. Parodija se ogleda u tome to jeDozef Pamelin brat, a u romanu postoji i lik anele Endrus(Pamela). Za razliku od Riardsonovog, ovaj roman nije sav u pismima(imanekoliko pisama), u osnovi je subjektivno pripovedanje autora, koji dovodiDozefa u istovetne situacije u kojima je bila Pamela. Njegova gazdaricanjega salee i on je odbija, te je komini efekat ovde zasnovan na tome tose na muku vrlinu u to vreme gledalo mnogo drugaije nego na ensku.Muka ednost je predstavljena vrlo groteskno jer on biva napastvovan sasvih strana, od gospoice Slipslop(skorojevika optereena obrazovanjem iupotrebom stranih rei). Osim ovih, glavne elemente u radnji romana Fildingdaje opisujui Dozefove doivljaje, susrete na putovanjima relaciji London-provincija i obrnuto; sa imanj na kojima se pojavljuje i anela(Pamela),uobraena malograanka sa jo uobraenijim muem, gospodinomBubijem.

Ovaj roman komponovan je po uzoru na pikarske romane( Don Kihot).Pojavljuje se i lik Abrahama Adamsa, a podlogu za razvitak fabule ini banjegovo i Dozefovo putovanje od Londona do imanja lejdi Bubi( savladavanjeraznih prepreka, tue, komini doivljaji...) Tako da sve ovo predstavlja irokusliku drutva Engleske- svetenik, plemi, malograni, graani, seljaci... Autoroslikavajui predstavnike razliitih drutvenih slojeva iznosi i svoje socijalno

24


25/48

opredeljenje; na vrlo satirian nain ismeva plemstvo i sve one koji smisaoivota vide u novcu- trgovce, krmare i buroaziju. Junaci njegovih romana susiromana seljaka deca(posebno se to vidi u sluaju Dozefa i njegove

siromane devojke Fani). Njihovim karakteristikama, Filding eli da prikaeprirodnost, fiziku i duhovnu lepotu.

to se tie kompozicije, drugi roman Tom Donsje dosta napredniji ismatra se jednim od najbolje komponovanih romana tadanje knjievnosti.Ima formu pikarskog romana i ono to je najznaajnije jeste antiteza koju ondaje naglaavajui suprotnosti izmeu Toma Donsa i Blifila kao glavnihjunaka. Ovo insistiranje na suprotnosti predstavlja Fildingovo gledanje naljudsku prirodu, posebno na etike karakteristike odreenih drutvenihslojeva. Novina u ovom romanu je to to se Filding temeljnije uputa upsiholoku analizu likova i istie njihove moralne dileme, ali opisuje i njihovereakcije. U tim opisima esto ostaje povran(to je mana romana), ali onozbog ega Filding doprinosi razvoju romana jeste unapreivanje kompozicijeromana. Ranije je pisao drame, stoga je kao romanopisac deskripciju inaraciju podredio psihologiji likova(pretea psiholokog romana).

Njegov trei roman Amelija se razlikuje od prethodna dva. Autor je suzioviziju ljudskog drutva samo na London i na svet kriminala koji je poznavaojer je radio svojevremeno kao sudija, ali i sirotinje to je i sam bio po svomsocijalnom statusu. Usmeravanje svih zbivanja je iskljuivo premaglavnim likovima, Ameliji- koja je plemenita osoba i njen nesavrenmu kapetan But. Osnovni motiv njihovih sudbina je brak iz ljubavi i protivvolje roditelja. Zbog roditeljske bezoseajnosti brak im propada i ive u bedi...

Socijalna kritika je otrija i direktnija, iako se idejna podloga kod autora odpoetka stvaralatva menja. Po spoljnim elementima(forma, tehnika pisanja)ovaj roman jeste blizak modernom romanu. Ne sadri uvodne eseje nitipieve komentare. Naracija je direktna kako bi zainteresovala itaoce.Moemo rei da je ovo moralizatorsko realistian roman.

TOBAJAS SMOLET (1721-1771)

Roen je u kotskoj, u plemikoj porodici i prema kotskoj trdiciji- poto nijebio najstarije dete, otiao je od kue i sam se snalazio. Zapoeo je kolovanjena Univerzitetu u Glazgovu, ali ga je napustio zbog siromatva i poinje da sebavi medicinom u Londonu kao pomonik hirurga. Prvo delo mu je bila dramaKraljeubica, ali svugde su odbili njeno prikazivanje. Tokom rata sa

25


26/48

panijom, dobija posao hirurga na ratnom brodu gde ostaje par godina.Kasnije radi u Londonu kao hirurg a najvei deo ivota provodi u Batu.Njegova iskustva i hirurka praksa su kasnije dosta uticale na njegov

knjievni rad- u stvaranju zanimljivih dogaaja u njegovim romanima. Vrlo suznaajna i mesta odvijanja radnji, uglavnom njemu poznati predeli(Bat,London).

Njegovi najznaajniji romani su : 1.Roderik Rendom 2. PereginPikl 3. Hamfri Klinker

1.Roderik Rendom- sadri dosta autobiografskih elemenata i po formije pikarski roman. Roderik je siromani kotski mladi koji odlazi u London ipostaje pomonik hirurga na ratnom brodu i uestvuje u istim situacijamakao i pisac. Jedino sredinji deo romana nema autobiografske momente- gdese Roderik sasataje sa ocem koji je u romanu nepoznata linost i eni se

bogatom devojkom. Nije predstavljen kao pozitivan lik, ve kao osoba koja nebira sredstva kako bi ostvario svoje ciljeve. Roman nije bio popularan- bezvee umetnike vrednosti. Zanimljiv je po tome to Smolet slikovito opisuje izsvog sopstvenog iskutva izuzetno teak mornarski ivot, to je novina uengleskoj knjievnosti. U nekoliko epizoda, autor uvodi komine situacije ineobine likove, te se ovaj roman smatra drutvenom satirom.

2. Peregin Pikl- manje zanimljiv lik. Takoe nije pozitivan lik, predstavljenje kao mangup sklon podvalama, ali ne iz loe namere ve da izazove humor.Roman ima 3 dela. U treem ubacuje epizodu Uspomene jedne uvaenedame, gde se govori o ljubavnom ivotu izvesne gospoice Vejn, koje ona

sama opisuje i koje nikakve veze nema sa romanom (veruje se da je onadobro platila Smoletu da je ubaci u roman). Osim ove umetnute epizode,tematika je proeta mornarskim motivima na ratnom brodu gde jenajznaajniji lik penzionisani mornar Hozer Tranjin, zaljubljen u svojuprofesiju. Svoju kuu je napravio u mornarskom stilu, poput tvrave koja jeimala visei most, oko kue straa a ispred kue je stajao top. Uvek je biookruen drutvom sa broda gde se istie i lik podoficir Tom Pajus i svi seponaaju kao da su na brodu. Mogao sam ovo lepe da napiem.

3. Hamfri Klinker Smoletov najbolji roman. Nosioci radnje piu pisma,ne bave se mnogo psiholokom analizom likova, ve objektivno priaju

dogaaje. Novina je u tome da se jedan dogaaj ili jedna linost ili jednasituacija posmatraju iz vie perspektiva.

Klinker je vrlo sporedna linost. Fabula nije od posebnog znaaja a tematskuosnovu ini putovanje Metjua Brambula i njegove porodice po kotskoj iEngleskoj. Brambul je zemljoposednik i umiljeni bolesnik, neenja. Najduese zadravaju u Batu i Londonu. Glavni zaplet je povrna ljubavna pria

26


27/48

izmeu njegove roake Lidije Melford i putujeeg glumca Vilsona.Brambul se tome protivi, smatrajui tu vezu nedolinom. Tek od sredineromana pojavljuje se Hamfri Klinker- sreu ga na putu, Brambul ga unajmljuje

kao slugu da bi se na kraju ispostavilo da mu je to vanbrani sin. Brabolovasestra Tarita i njena sluavka Venifred Denkins u svojim razgovorima izvrujezik, jedna iz neznanja a druga iz slobodoumlja i da bi izazvala humor-naprimer matrimony-matrimoney.

LORENS STERN (1713-1768)

Roen je u Irskoj i otac mu je bio oficir pa su se stalno selili, imao je roaka

koji je radio u crkvi i koji mu je pomogao da se koluje na Univerzitetu uKembridu da bi kasnije postao paroh.

Njegov knjievni rad se sastoji od dva romana:

1.Tristam endi- vrlo neobina kompozicija koja se sastoji od 9 tomova,radnja je izuzetno razvuena. Naracija je u prvom licu jednine. Tristam imanajsporedniju ulogu, u nekim tomovima se i ne spominje. Ono to bi trebaloda pozbavi itaoce su sitni dogaaji i doivljaji Tristama i ostalih likova.Komika u romanu je vie skaredna. Znaajnu ulogu imaju Tristamovi otacVolter i stric ika Tobi. Otac mu je bio obrazovan ovek, dobar govornik,sklon filozofiranju. Ljubitelj je antikih knjiga, ali ono ime Stern eli da

izazove komiku jeste ti to Volter esto ima obiaj da filozofira o beznaajnimstvarima (nosevima, dugmadima). Znaajna je i njegova teorija o imenima.Naime, imena imaju veliki uticaj na karakter linosti pojedinca. ika Tobi jebivi ratni podoficir i invalid u penziji, ali ga kritiari smatraju najvanijimlikom u romanu, sa estetske (psiholoke) i sa etike strane. Njegov humorosvaja itaoce.

2.Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj- zamiljeno je kaoputopisni roman i ima gotovo sve osobine sentimentalistikog romana, ali jeobraen samo put kroz Francusku i to negde do Liona. Opisivao je lepotepredela koje je obilazio, ali trebalo je da bude putopis, meutim on nije

opsivao lepotu Pariza ve pie o sei, tako da definitivno nema odlikeputopisa, ali ga kritiari tumae kao neku vrstu konverzacije sa itaocima.

27


28/48

OLIVER GOLDSMIT (1730-1774)

*Kao romanopisac*

Vejkfildski svetenik mu je najznaajnije delo. Pokuao je da sjedini dotada ve poznate elemnte romana, na primer Riardsonov porodini isocijalni sa Fildingovim romanom. U osnovi je je porodica osiromaenogsvetenika muenog od strane jednog vlastelina. Glavni junak je parohPrimrouz, a osnovu fabule ini njegovo traganje za kerkom koja je pobeglaod kue. Osim elemenata porodinog i socijalnog romana, nosi i obelejesentimentalistikog i moralnog- jer parohu nije cilj da opravda tu nepravednu

vlast, ve je to protest protiv drutvene nepravde. Goldsmitovsentimentalizam odie znatno humanijom komikom od Sternovog a posebnood Smoletovog humora.

*Kao dramaturg*

Jedan od glavnih predstavnika sentimentalistike drame. Otac mu je bioparoh i Goldsmit se kolovao u Dablinu, beao je sa koleda i nije ga zavrio.Pisao je sve anrove, od drama iskljuivo komedije i to su: Dobroduniovek, Ona se sputa da bi osvojila. Ova druga je poznatija i to jekomedija intrige. Zaplet nastaje oko vrlo jednostavne situacije, sluajnegreke i nije neto uverljiv. Dva mladia iz vieg drutvenog stalea poli su u

posetu poslaniku Hartkslu u provinciju i jedan od njih, Marlou, treba daupozna njegovu erku Kejt. Po dolasku, susreu Hartkaslovomg roaka i on izale pokazuje na Harkastlovu kuu kao gostionicu. Kejt je uvidela i prihvata toglumei konobaricu, prema kojoj se marlou ponaa slobodno i drsko kao iprema Hartkaslu gostioniaru- vrlo nabusito. Svi to vide kao alu, osimMarloa koji na kraju uvidevi to pokuava snishodljivo da se izvue izneprijatne situacije zbog ega je okarakterisan kao negativan lik.

*Kao pesnik*

Najznaajnije su mu poeme Naputeno selo i Putnik . Obe imaju

pripovedni karakter. Pribegavao je klasicistikoj formi, pisao je herojskimdistihom. Putnik je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kakosedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje, komentariui dobre i loe stranetih naroda i njihovog naina ivota.. Uoava se njegovo politiko opredeljenje-gde on u stvari kritikuje tadanju savremenu Englesku, njenu trgovinurobljem i ikoriavanje kolonija. Naputeno seloje mnogo izraajnijasocijalna pesma. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog poloaja i

28


29/48


30/48

2.Dejms Bozvel

3.Edvard Gibon

Predstavnici drame:

1.Oliver Goldsmit

2.Riard Brinzli eridan

DR SEMJUEL DONSON (1709-1784)

- Roen je u Lifildu i otac mu je bio knjiar, tako da je jo od malih nogu bio

u kontaktu sa knjigama. Nije zavrio univerzitet, osnovao je neisplativuprivatnu kolu sa svojim prijateljima- Dejvidom Garikom koji je u to vreme bionajpoznatiji glumac, sa kojim odlazi u London. Pisao je eseje i poeme iosnovao je asopis Gentlemens Magazin, radio je kao politiki komentator.Radio je i na katalogu Oksfordske biblioteke iako nije zavrio univerzitet.Oksford mu dodeljuje u znaku zahvalnosti poasni doktorat. Imao je irokaznanja a posebno iz latisnkog i grkog jezika. Pored Oksfordskog renikaengleskog jezika (I) u njegova knjievna dela spada i predgovor koji jenapisao za Izdanje ekspira ( celokupan ekspirov opus). Ostalapesnika dela su po formi i sadrini bliskiji klasicistikom periodu. Kao i Poup ion insistira na antikim uzorima i pie herojskim distihom, a primarne teme

su etike prirode.Njegova prva poema Londonje zasluna to on dobija Poupovupohvalu, ali ne uspeva kod publike. Drugo delo pisano herojskimdistihom jeste Zahvalnost ljudskih elja.Jedino pripovedno delomu je Raselas- filozofska pria zanimljivog sadraja- a smatra se da ju jedr. Donson brzo napisao kako bi pokrio trokove sahrane svoje majke. TemaRaselasa je sukob izmeu elja i stvarnosti. Mladi princ, Raselas jenezadovoljan svojim ivotom i u elji za avanturama uz pomo mudracapolazi na putovanje po svetu i stie u Egipat gde upoznaje razliite tipoveljudi. eleo je da pronae sreu, ali se na kraju razoarao. Ima i nauno-

fantastinih elemenata- princ nije mogao da izae iz Abisinije pa mu jemudrac napravio letei brod.

Renik izlazi 1755. godine.

U kritiki rad mu spada i ve pomenuti predgovor ekspirovim delima, gde seosvre na stavove Poupa i istie neke svoje originalne stavove o knjievnimvrednostima ekspirovih drama. Predgovor nije samo kritika njegovih dela,

30


31/48


32/48

Smatra se najboljim dramatiarem sentimentalizma i irskog je porekla. Otacmu je bio glumac. U njegovom ivotu porodica je imala centralno mesto.Napisao je 3 drame Suparnici, kola ogovaranja i Kritiar.

1. Suparnici- radnja se deava u Batu u pomodarskom drutvu gdepisac kritikuje tadanji sentimentalistiki stav o ljubavi, moderan u tovreme. Junakinja Lidija eli da se uda za siromanog mladia kako biokazala da je ljubav najbitnija. Plemi, koji dolazi kao prosac predstavljase kao siromah.

2. kola ogovaranja- osnovni motiv predstavlja grupa dama igospode koji ogovaranjem meusobno naruavaju reputaciju kako sebitako i drugima. Postoji niz elemenata koji upuuju na eridanovu tenjuda jakim odudaranjem brae Dozefa( ugledni graanin, olienjepotenja i pobonosti, a zapravo licemeran i poroan)i arlsa-prevrtljivac, a zapravo astan ovek. Surfejs-povrina spoljanjost.Ovim likovima hteo je da postigne isto to i Filding. On izraava idealprirodnosti i ikrenosti a kritikuje izvetaenost i licemerstvo.

POEZIJA SENTIMENTALIZMA

Po svojoj formi i tematici razlikovala se od klasicistike. Poezija

sentimentalizma traga za neim novim, slobodnijim uz nezaobilazni elementoseanja. Sentimentalisti smatraju da cilj poezije nije samo izraavanjenekih optih elemenata, to jest etikih naela preko zdravorazumske logike,ve vide u oseanjima najvaniji predmet poezije. Ne moraju to uvek biti linaoseanja, ve mogu biti i kolektivna oseanja- jednog naroda, grupe ljudi. Usvakom sluaju pesnikova linost uvek doe do potpunog izraaja.

Druga bitna odlika je uivanje u prirodi, zadivljenost prirodom i selom. estisu elementi opisa nekog pejzaa. Trei element je folklor koji od tada postajedeo umetnike stvarnosti. Najea oseanja pesnika su melanholija, seta,oajanje, beanje od stvarnosti, razmilajanje o smrti i o besmrtnosti due,duevni nemiri itd. Pored zajednikih odlika, predstavnici imaju i svojeosobenosti. Slika sentimentalne poezije postaje vrlo raznolika.

VILJEM KOLINS

32


33/48

Prvo objavljeno delo mu je zbirka pesama Pesniki pokuaji uistonjakom stilu- orijentalne pesme, pesme o Persiji. Pisao je i odeOda razumu. Uglavnom govori o alegorijskim opisnim temama, kotima...

Teme su konvencionalne, njihova obrada je drugaija nego do tada. Smatraoje da jezik poezije mora biti uzvien, uzdignut iznad jezika svakodnevice- toje klasicistiko naslee. Neke njegove ode mogu se ubrojati u pesnika delaOda strasti ,Oda o muzi. Kada govori o strastima najvie panjepoklanja melanholiji a najbolje ju je opisao u delu Oda veeri, koja jenjegovo najbolje delo (oslanja se na Miltona).

TOMAS GREJ (1716-1771)

Napisao je malo dela a postigao veu popularnost. Bio je sin londosnkog

trgovca i imao je roake na univerzitetu, to mu je omoguilo univerzitetskukarijeru. Pisao je ode ba zato to su spadale u najznaajniju klasicistikuvrstu i bile su u modi, na bolji nain su izraavale lina oseanja Oda opogledu iz daljine na Itonski koled- poinje apostrofom o Itonu, govorio lepoti prirode u okolini koleda ija je uma nalik Vindzorskoj umi-Poupa.

Najznaajnije delo koje sadri njegova lina oseanja, pored opisaprirode jeste Elegija napisana na seoskom groblju- objavljena1751. godine. Nastaje kao podstrek tadanje mode razmiljanja o smrti, oprolaznosti ivota, venosti duha i umetnosti... Pre njega ovu tematiku upoeziji zapoeo je Robert Bler desetak godina ranije svojom pesmom

Grob. On je okupio pesnike tzv. grobljanske kole, a Grejova Elegija jedirektan proizvod uticaja te kole. Napisana je jednostavnom strofom(katren-etvorostih) ukraenom rimom AbAb, stih je jambski pentametar(petostopni,odnosno tanije, estostopni daktilski stih).

Tema je sinteza, spoj jednostavnosti i kompleksnosti kako u adrini tako i uformi. Pesnik opta i lina oseanja smeta u dvorite seoskog grobljazajedno sa elementima muzike i pejzaa, ali ih povezuje sa linommeditacijom o smrti.

VILJEM KUPER (1731-1800)

Pojavio se desetak godina posle Greja, ali zbog slinosti u tematici i formitumai se kao grobljanski pesnik sentimentalizma. Objavio je dve zbirke

33


34/48


35/48

PREDROMANTIZAM

Razvija se na kraju 18. veka od strane dva pesnika koji su potpuno razliiti,ali koji su u svojim delima najpotpunije i najizrazitije prikazali elemente noveromantiarske poezije, a to su ROBERT BERNS I VILJEM BLEJK.

ROBERT BERNS (1759-1796)

Sve pesme je pisao kotskim dijalektom. iveo je u seoskoj sredini, akritiari su ga kasnije nazivali prirodnim genijem. Bio je seljak bezobrazovanja. 1885/6 prva zbirkaPesme veinom napisane nakotskom dijalektu. Pisao je ljubavne peme, pesme za pevanje imuziku(songs). Karakteristina je njegova strofa, koju kasnije i nazivaju Bernsova strofa. Stih mu je vrlo jednostavan, narodski. Pravilno jesmenjivanje jampskog (poet. stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkogi jednog dugog sloga tetrametra i trimetra, najpoznatiji stih koji se sastoji odjamba jejampski trimetarili senar) trimetra, strofa je dvostruki balackikatren- prvi i trei stih se ne rimuju. Sline osobine imaju sve njegove

ljubavne pesme, u njima postoji jednostavnost ritma, tematika se uglavnomodnosi na njegovu rodnu zemlju, boje i mirise iz prirode. Engleska knjievnosttog vremena nije imala prave lirske pesnike pa je Berns bio prihvaen kaotakav jer je obnovio lirsku vrstu, dajui joj i nove tematske elemente. Nemamnogo pesama o prirodi i seoskom ivotu a njegove najbolje pesme su baone o ivotinjama, Miu(To a mouse). Povod za nastanak ove pesme jebeznaajan- dok je orao- pesnik je sluajno razorio leglo poljskog mia kojibei, jer mu je plug razorio kuu. Izvinjava mu se u ime celog ljudskog rodai Berns mu se obraa saoseajnim govorom, teei ga i priznaje da je ovekaiskvarila vlast tako to je raskinula vezu izmeu prirode sa drutvom. Pesniksve vie govori miu kao prijatelju smrtniku, nekome ko razume njegovu

patnju, to ima univerzalnu poruku i smisao:Mija sudbina identina ljudskoju drutvu ovakvom kakvo jeste . Posebnu vrednost u ovom delu dajuelementi nekoliko pesnikih vrsta (dramski monolog, realistinost, fantastinielmenti, humor kao i elementi moralno-poune basne).

Berns je napisao jo par pesama o biljkama i ivotinjama; Smrt iposlednje rei jadne Mejli, Pesma planinskoj beloj radi. Pisao je i


36/48

satirino- humoristine pesme uglavnom uperene protiv kotskogsvetenstva i svih onih koji su se zalagali za lani moral. Pisane su u vidudirektnog obraanja- dijalog, monolog. Meu njegovim najuspenijim

pesmama ove vrste jeste Molitva sv. Vilija: Bernsov savremeniksvetenik razgovara sa Bogom i odaje mu zahvalnost, a potom govori osvojim zaaslugama, slabostima, eljama. Dolazi do samootkrivanja njegovelinosti pa itaocu postaje sve jasnije da su Vilijeve osobine u stvari-uobraenost, glupost, hvalisavost, egoizam, pakost, pouda ...

Najpopularnija pesma ove vrste bila je Vaki: napisana u prvom licujednine i pesnik je u crkvi na nedeljnoj slubi, ispred njega stoji mlada damana ijem eiru je on spazio vaku koja se eta. On je zbog toga ljut i pitavaku kako se usuuje na tako neto i kae joj da bi joj bilo bolje da ode umovaru, barutinu-rit, nekog prosijaka- to je satirini element. Obraa se idami i razmilja kako bi se ona oseala kada bi znala kako je drugi vide.

Od Bernsovih politikih pesama izdvajamo Uprkos svemu u kojoj sepodmeva bogataima, glupim i uobraenim lordovima a nasuprot njima veliavrednou, zdrav razum i potenje siromanog radnog oveka. Zavrna strofaima univerzalnu poruku- pesnik veruje da e takav razum pobediti u celomsvetu i da e svi ljudibiti braa.

WILLIAM BLAKE (1757-1827)

Roen je u Londonu u siromanoj porodici i veruje se da je do svoje osmegodine imao vizije (viao anele), u 11-oj godini je poeo da pie pesme, alise nije redovno kolovao da bi u 14-oj godini zavrio zanat i radio ugraverskoj radionici u Londonu. Oenio se izvesnom Katarinom Bue, koja muje bila najbolji i jedini prijatelj. iveli su siromano i objavljivanje njegoveprve zbirke pesama Pesnike skice platili su mu prijatelji. Njegovavanija dela hronoloki su poreana ovako:

1. Pesme nevinosti2. Knjiga o telu

3. Venanje Neba i Pakla4. Francuska revolucija-nedovreno delo5. Pesme iskustva6. Milton-spev7. Jerusalim-spev


37/48

Blejk je sam reklamirao svoje peme u cilju da ih unovi, ali u to vremeniko nije bio zaintersovan zbog njegove specifine tematike ielemenata metafizike u izvrnutoj verziji religije. Smatrali su ga

buntovnikom protiv kraljeva i svetenstva i protiv racionalistikefilozofije 18. veka. Za razliku od vere, on je tvrdio da telo i dua nisudva razliita naela, da je ovek jedinstveno bie a du ovek i Bog isto.On uporeuje Boga sa neim beskrajnim u svim biima i stvarima,samo kad bi ovek mogao to da prepozna. ovek vidi Boga samo akose uzdigne iznad racionalistikog miljenja i to ukoliko se ne zadrisamo na onom sudu na osnovu pet ula, ve mora da ukljui emocije,matu i pesnikog genija. Vrlo je osobena njegova pobuna na poljumorala- on ustaje protiv svih zabrana koje svetenici postavljaju,naroito protiv konvencija u ljubavnom ivotu; on trai slobodnoizraavanje i zadovoljavanje elja i smatra najveim zlom potiskivanje

istih- Frojdovska teorija nadrealistikog o moralnim eljama.Njegova ideoloki najpopularnija knjiga Venanje Neba i Pakla dajesatanistiko tumaenje biblijske podloge Izgubljenog Raja. Jehova,Bog- otac- kod njega je avo, ovekov neprijatelj, tiranin i ugnjeta.

Kod Miltona je Satana nosilac ljudske energije a kod Blejka satanistikomoralizatorski stav, otelotvorenje ljudske prirode i ciljeva uopte. Ovo delospada u proroke knjige i prvenstveno istie nezadovoljstvo dotanjimbiblijskim i mitolokim objanjenjima sveta.

Blejk je pokuao da stvori jedno originalno mitoloko tumaenje kako bioveka i svet objasnio na svoj nain. Motivi su u formi vizija, to je nov

pesniki postupak, zajedno sa mitolokim fantazijama.

U Pesnikim skicama on je opevao detinjstvo i mladost i to su pesmelirske tematike( priroda, doba dana, godinja doba), na primer pesmaZimi. Pesme nevinosti i Pesme iskustva kasnije su se pojavile uzajednikom izdanju. Vrlo su simboline, imaju svoje parnjake(jagnje-tigar).

ROMANTIZAM


38/48

Smatra se da je poetna godina romantizma godina objavljivanjalirskih balada 1798. godine a zavrna 1832. godine-smrt VolteraSkota i donoenje zakona o reformi u Engleskoj.

DRUTVENO-ISTORIJSKE PRILIKE I POETIKA ROMANTIZMA

Engleska je i dalje vodea industrijska sila u Evropi. Celu prvu polovinu 19-ogveka karakterie ratovanje Engleske protiv Napoleona do 1815. godine pa ikasnije. Pojavljuju se razne blokade i masovne pobune u zemlji, pojavljuju se ijake reakcionarne stranke i ima vie struja u okviru vladajue stranke.

Veleposednici imaju dve partije u okviru hanoverske dinastije: RADNITVO(radnika klasa) i DENTLMENI( vii slojevi)- pristojni lanovi drutva, imali su

novac i samim tim im je obrazovanje bilo dostupno, dakle trgovci, inovnici iintelektualci. Centar racionalistike filozofije je sada Nemaka. Razvija senauka, tehnika a najmanje uspeha ima u razvoju knjievnosti i umetnosti jerse romantizam kao pravac nije razvijao pralelno u svim zemljama Evrope-kod nas stie u drugoj polovini 19-og veka, eto- i tu kasnimo.

*Poetika*

Karaketrizacija romantizma u knjievnosti ogleda se kroz knjievne rodove,od kojih se najvie razvija poezija- epska poezija se nagovetava aromantizam kasnije prelazi u postromantizam. Imao je zajednike odlike usvim zemljama i smatra se dobom opredeljivanja (gotovo svi romantiari su

bili politiki opredeljeni), svi su verovali da je poezija jezik mate istrasti a knjievna dela proizvod trenutka, to jest posebnogemocionalnog stanja mate(nadahnua).

Vodsvord kae da je mata izvor nadahnua i spontano prelivanjeoseanja. Ljubav prema prirodi i prirodnosti u smislu razliitom odklasicistikog vienja istih. Oduevljavaju se uglavnom divljom, netaknutomprirodom (rusoizam) koja je neka vrsta religije, glavni izvor saznanja ooveku i svetu, kako eli kae:uteiteljica i uiteljica ivota.

Romantizam karakteriu i bekstvo od stvarnosti, zainju se

revolucionarne ideje i tematika(Bajron). Folklorje est element uromantiarskoj poeziji, postaje knjievni uzor i utie na buenje nacionalnesvesti, pogotovo kod Iraca. Zatim, ljubav prema deci, detinjstvu koje susmatrali prirodnim ovekovim stanjem; oseanja su najistiji i najintenzivnijielement u poeziji. Romantizam u knjievnosti oslikava: bunt i revolt, beanjeod stvarnosti, melanholija, a podeljenost ovih oseanja najjasnije se ogleda


39/48

u bajronovskoj ironiji i cinizmu. Period engleskog romantizma razlikuje dvegeneracije romantiara; stariju (Vordsvord, Kolrid) i mlau (Bajron,eli, Kits).

VILJEM VORDSVORD (1770-1832)

Najstariji, ali je nadiveo sve romantiare. Otac mu je bio advokat, ali je ranoostao bez roditelja i ostaje sa svojom sestrom da ivi u tzv. Jezerskom kraju iimali su svoje tutore. kolovao se na Kembridu, ali ga nije zavrio. Poeo jeda ptuje (Alpi, Italija, Francuska). 1791. godine bio je u Francuskoj kaopristalica Revolucije. Zbog ljubavne afere vraa se u Englesku. Tada je vepisao pesme, dve male zbirke- bez vee umetnike vrednostiVeernja etnja, Opisne crtice.

Najznaajnije delo napisao je zajedno sa Kolridom Lirske balade.Sadravale su Poems and Excursion. Njegov spev Preludi objavljenje po zavretku romantizma, 1850. godine. U drugom izadanju Lirskihbalada 1800. godine vrlo je znaajan Vordsvordov predgovor o teorijskimstavovima od kojih izdvajamo: da je poezija spontano prelivanje jakihoseanja; da jednu vrednu pesmu moe da napie samo natprosenooseajan ovek, koji mora misliti dugo i duboko; da je pesma plod emocijekoje se ovek sea u trenucima spokoja; da je pesniki cilj opisivanjedogaaja i situacija iz obinog ivota i to narodskim jezikom. Objanjavanjeovih stavova je adekvatno rusoistikom elementu, pa stoga njihov jezik

najistije izraava ljudska oseanja, posebno u trenucima nadahnua. Veibroj pesama u Lirskim baladama je njegov, a Kolrid i on su podelili zadatkeprema svojim sklonostima; Vordsvord je pisao o neobinim temama naobian nain a Kolrid o obinim na neobian nain.

Vordsvordove pesme se dele na prave balade- pripovedne pesme o ljudimai dogaajima iz seoske svakodnevice; lirske pesme o prirodi i na Lucypoems- posveene su devojci Lusi, povezanost teme ljubavi sa temom oprirodi. Poznate pesme su mu Usamljena etelica-opevao je jedan susretu kotskim brdima na njivi sa usamljenom devojkom koja anje i koja divnopeva na njemu nerazumljivom (kotskom) jeziku gde uporeuje tu pesmu sapesmom slavuja u pustinji i pesmom kukavice u prolee na pustom ostrvu.

Zelenkada- na poetku kratka pesma koja poinje stihom lutam sampoput oblaka- gde opisuje doivljaj dok posmatra te zelenkade pored jezera isvoja unutranja oseanja, a istovremeno i prirodu. Najbolja pesma mu jePonovna poseta Tinterskoj opatiji, 1798. godine povodom obilaskastare crkve kraj reke Vajd, gde je odrastao. Dosta je obimna, 159stihova, napisana blankversom- uzvienim stihom a jednostavnim jezikom,


40/48

nalik odi. eli da naglasi kontrast izmeu svojih seanja pre i posle petgodina. Na poetku je intenzivan kontrast i upeatljiv opis pejzaa gdeinsistira na uspomenama koje taj doivljaj izaziva u njemu i koje deluju na

njega u periodu kada je bio odsutan. To je neka vrsta iluzije i tipinoromantiarsko razoaranje.Za svo to vreme, to mu je bila neka vrsta utehe,sredstvo za odravanje duhovnog zdravlja a nakon toga to stanje blaenstvaopisuje kao potpuno duhovno i telesno spokojstvo poistoveujui ga sa nekimstanjem letargije ili sna. Pesnik ponovo istie kontrast tunog dana njegovesvakodnevice i sveta realnosti u odnosu na srene uspomene u njemu, kojega tee. Od epskih dela istie se Preludi- ovo delo se smatrapesnikom autobiografijom.

Njegova Oda besmrtnosti ima oko 200 stihova nejednake duine, koji supodeljeni u 11 strofa takoe nejednake duine a unutar njih rima je razliitorasporeena. Ova oda belei pesnikovo stanje nesree zbog gubitka vizijesveta iz detinjstva i razmila o uzrocima toga. Postavlja se i pitanje ovekovedue i njenog porekla, a pesnik kao objanjenje koristi platonistiku teoriju opostojanju die pre roenja, to jest sposobnost posmatranja sveta kao vizije.Svaki ovek tokom sazrevanja gubi tu sposobnost, te je zbog ovakvih stavovaova oda tumaena kao filozofska poema u kojoj se pesnik opredeljuje zaplatonistiko mistino gledanje sveta i samog oveka.

SEMJUEL TEJLOR KOLRID (1772-1834)

Bio je Vordsvordov bliski prijatelj i saradnik. Prve pesme objavio je 1793.godine a sa Vordsvordom se upoznaje dve godine kasnije i posveuje sepisanju 1795. godine. ak su i iveli zajedno, ali nakon njegovog problema saopijatima Vordsvord 1810. godine prekida druenje sa njim. Kolrid je od tadabio pod nadzorima lekara u Londonu, ali je nastavio da pie i prozna dela ukojima izlae teorijsko- filozofske ideje- nisu znaajne. Napisao je dvepoeme i delo Kristabel

1.Kubla-kan- sastoji se od 54 stiha. O njoj su napisane itave knjigekritika i komentara. Kolrid je ostavio beleku o nastanku ove pesme: nastalaje u njegovom opijumskom snu. On sanja da je zaspao u vrtu, na mestu nakojem je Kubla-kan, mongolski vladar iz 15- og veka imao dvorac. U tom snuu snu, on je sastavio dugu poemu. Po buenju je zapisuje, ali zapriavi se sanekim seljaninom koji bio u prolazu, on zaboravlja vie od pola pesme.

2.Stari Mornar- mu je najbolja pesma. Ima 7 pevanja, objavljena je uLirskim baladama. Na poetku, transcedentalni element- stari mornar sree


41/48


42/48


43/48

religije, lanog morala i tiranije; zalagao se za oslobodilake pokrete iverovao u drutveni napredak. Poznavao je prirodne nauke i verovao unjihovu mo; iskazivao je ateistiko ubeenje. U svojim delima ( naroito

poznijim) prisutni su idealistiki elementi, izjave u pismima, materijalistikekomponente. U njegovoj poeziji je krajnja iskrenost i beskompromisnost.Nazivali su ga i ludi eli. Njegova dela su ALASTOR ILI DUH SAMOE(1816), POBUNA ISLAMA(1810), TRIJUMF IVOTA- nedovrenodelo, objavljeno posthumno 1824. godine

*Lirske pesme ODA ZAPADNOM VETRU, OBLAK , EVI

Njegov najvaniji prozni rad je ODBRANA POEZIJE (1821.)

1. KRALJICA MAB- devojka koja je zaspala i u snu joj se javlja vilinskakraljica MAB, koja vodi njenu duu u svemirske prostore i pokazuje joj

postanak sveta i istoriju oveanstva, koja je puna zla i nesrea a ta nedelasu poinili svetenici, kraljevi, religija, ljudska gramzivost. Na kraju, devojinadua se vraa telu. eli se zadrava na pojedinanom, ne odvajajui bitno odsporednog.

2.Pobuna Islama- zapoinje podseanjem na francuski poraz revolucije ialegorisjkom vizijom kao okvirom daljeg pripovedanja. Islam je izmiljenazemlja u kojoj se deava ta revolucija, junaci speva su dvoje mladih LAON iSITNA, koji su na poetku speva u Raju i pripovedaju pesniku svoju zemaljskuistoriju: roeni pod tiranijom, Laon pesmama podie duh u narodu a Sitna jenjegova uenica. Tiranski kralj ostaje bez vojske, ali Laon ne dozvoljava da ga

ubiju. Na kraju oboje bivaju spaljeni na lomai. to pokazuje da je eli zamiroljubivu, beskrvnu revoluciju a njihov kraj predstavlja velianjenepobedivosti slobode.

3. Alastor ili Duh samoe- govori o odnosu pesnika i sveta i o pesnikovojsamoi. Alastor, duh osvete, unitava junaka speva zato to je odbiozemaljsku ljubav. Ovo delo je vie himna velinstvu prirode i umetnosti.

4.EPIPSHIDON ( dua nad duom)- prikazuje Italijanku Emiliju Vivijani,koju roditelji ztvaraju u samostan jer nije htela da se uda za oveka kojeg sujoj smestili matorci. Ljubavni spev upuen Emiliji poinje oplakivanjem njenesudbine a zavrava se strasnim pozivom na bekstvo u neki egzotini

zemaljski raj, gde bi uivali.

*Dramski spevovi*:

1. Osloboeni Prometej- spev u dramskoj formi u 4 ina. Prometej je nasvojoj steni, do njegovih nogu prijateljice Okenaide (ker boga Okeana),Pantea i Ione. Pantea predstavlja nadu u bolju budunost, a Iona je okrenuta


44/48

prolosti, pamenju. Prometej je simbol za duh ljudskog napretka i borbe zaslobodu.

*Drame:

1)eni-jedina prav drama. Grof Franesko eni, razvratnik i nasilnik,vie puta je novcem kupovao oprost grehova od Pape- opaaaa:) Tiraniesvoju porodicu: enu, dva sina i ker Beatrie iz prvog braka. Imao je odnosesa svojom erkom koja kasnije sa maehom unajmljuje plaene ubice da gaubiju. Oni bivaju uhapeni, a njih dve na sudu dobijaju smrtnu kaznu. Ironija,zar ne?:)

*Lirika:

1) Oblak- simbol neunitivosti i venosti materije. Oblak govori u prvom

licu, odrasta u veselo i lakomisleno bie a poruka je da svako raanje u sebinosi smrt i obratno.

2) evi- od prirodnog bia koje donosi svetu radost i vedrinu, eva izrastau simbol pesnike umetnosti. Ona je idealni pesnik slobodan od ljudskihslabosti i strasti, zna samo za venu ljubav i spontano gleda sve tajne ivota ismrti.

3) Oda zapadnom vetru-jesenji vetar vri pogreb suvog lia, koje enjegova sestra proleni vetar podii iz mranog zimskog groba na novivot. Zato je istovremeno i unitava i spaava. Pesnik hoe da bude kaovetar, brz, neukrotiv i ponosit, da vetar posle njegove smrti raznese njegove

misli i rei na ljude.

4) Adolais- elegija povodom prerane smrti Kitsa sa dve bitne teme: osudareakcionih sila koje su prema eliju krive za Kitsovu smrt i afirmacijaAdonisove besmrtnosti

5) nedovrena poema Trijumf ivota- vizija trijumfalne koije ivotavoene slepom nunou koja gazi nesvseno ljudstvo, u mladosti besno,razigrano, animalno sreno a u starosti pregaeno i propalo. Drugi deo vizijeje razgovor pesnika sa duhom Rusoa, koji mu govori da ljubav treba dapreporodi svet.

*Proza: Odbrana poezije- povod je u spisu etiri doba poezije, koji jeteorija o razvoju poezije. Pesnik na poetku pravi razliku izmeu razuma imate. Delo je posveeno prikazu postanka i razvoja poezije. Njegovoshvatanje lepog je naturalistiko lepo2 i dobro su jedno te isto i obojeimaju najjai izraz u poeziji, koja nije umetnost radi umetnosti, nego radi

Engleska knjizevnost skripta

Documents

Transcript of Engleska knjizevnost skripta