Energize 6.pdf

Bezbedni uslovi rada za sve zaposlene i poslovne partnere i zaštita životne

sredine su jedan od strateških ciljeva

Kompanije

Refining2 Refining 3

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 6, jun 2015. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i [email protected] +381 11 260 66 95

BROJ

6G: 2015

APRIL

mAj

jUN

INTERNACIONALNImAgAzIN

DizajnMetaklinika

Ilustrator: Metaklnika, Monika Lang (38, 52)

Fotografi:Mladen Janković, Dušan Đorđević

Štampa:„Stojkov” Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2015 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladus odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry

SADRŽAJ

VESTI I TRENDOVI4-9

52Digitalna transformacija biznisa

60Temišvar

42-47Zadovoljan kupac donosi profit TRENDOVI

48-51Srpske kompanije u procesu evrointegracijaU FOKUSU

52-55NIS na društvenim mrežama TRENDOVI

INDUSTRIjA I BIzNISUspeh se meri sigurnošću radnika

22-27

INTERVjUDžejms Tornli, direktor revizorske kuće KPMG

19-21

10-18

TEmA BROjAIzveštaj o odrŽivom razvoju

Dizelizacija jugoistočne Evrope38-41

INDUSTRIjA I BIzNIS

Biogoriva - Čistiji transport28-33

DOSIjE

Suve lokacije za zelena polja 34-37

INDUSTRIjA I BIzNIS

Boljšoj festivalKULTURA

60-63Temišvar - Mali Beč u Rumuniji FULL TANK

56-59

10Izveštajo odrzivomrazvoju

22Uspeh se meri sigurnošću radnika

28Čistiji transport

VESTI I TrEnDOVI4 VESTI I TRENDOVI 5

Učesnici međunarodnog foruma „Balkanski dijalog“ posetili NIS

U sklopu međunarodnog foruma „Balkans-ki dijalog“, koji treći put zaredom organi-zuje Ruski fond podrške javnoj diplomatiji „A.M. Gorčakov“, učesnici konferencije su posetili NIS, gde su imali priliku da se upoznaju sa poslovanjem jedne od naj-većih energetskih kompanija u regionu.

Modernizacija Rafinerije PančevoKompanija NIS nastavila je sa moderni-zacijom Rafinerije nafte Pančevo i od početka ove godine su realizovane četiri investicije, u vrednosti većoj od devet miliona evra.

Završetkom treće faze modernizacije Auto-punilišta, što je investicija vredna gotovo dva miliona evra, instaliran je eko-loški najbezbedniji način utovara derivata u auto-cisterne. Reč je o načinu punjenja cisterni odozdo koji se sada primenjuje na

dve trećine svih utovarnih mesta u RNP. Ovom, pre svega, ekološkom investicijom praktično su eliminisana isparenja zagađu-jućih čestica prilikom punjenja cisterni na Auto-punilištu u Pančevu.

Još jedna značajna ekološka investicija u rafinerijskoj preradi NIS-a, vredna preko pet miliona evra, odnosi se na zatvoren sistem dreniranja kod procesne opreme. Suština ovog procesa je u tome da se tečnost (fluid), koji se povremeno ispušta u proizvodnom procesu, prikupi u po-sebne posude i ponovo vrati u proizvodni proces. Zahvaljujući ovom sistemu, emisije zagađujućih materija u atmosferu, u toku normalnog rada postrojenja, su u granica-ma koje su propisane evropskim ekološkim standardima.

Realizacijom programa smanjenja proiz-vodnje benzina i povećanja produkcije di-zela, rafinerijska prerada NIS-a se uspešno uključila u savremene svetske rafinerijske trendove, koji nalažu veću proizvodnju dizel goriva. Primenom ovog programa u toku 2015. godine očekuje se proizvod-nja od oko 3,5 hiljadе tona dizela više na mesečnom nivou, a ukupni finansijski efekti svih mera na godišnjem nivou iznose više od pet miliona evra.

Krajem aprila u pančevačkoj rafineriji uspešno je završen projekat zatvorenog sistema uzimanja uzoraka. Ova investicija vredna gotovo dva miliona evra prvenst-veno ima ekološki značaj, jer uzorci koji se uzimaju ne dolaze u dodir sa atmosferom, što je značajan doprinos očuvanju zdrave radne i životne okoline. Na 160 mesta u 24 pogona izgrađeni su paneli u kojima se više puta u toku dana uzimaju uzorci sirovina i proizvoda, čiji se kvalitet potom kontroliše u rafinerijskoj laboratoriji.Ovo nije kraj investicija u Rafineriji nafte Pančevo. U toku ove godine pristupiće se nastavku realizacije projekta „Duboka pre-rada“, što je druga faza modernizacije prerađivačkog kompleksa, čime će RNP postati još konkurentnija.

Počinje izgradnja nove termoelektrane u SrbijiU okviru Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, 19. juna, potpisan je sporazum akcionara između OAD „Centrenergoholdinga“, koji pripada Grupi „Gasprom energoholding“ i NIS a.d. Novi Sad o formiranju kompanije „Serbskaja Generacija“ LLC Novi Sad, koja će realizovati projekat izgradnje termoelektrane (TE) kapaciteta 140 MWt s mogućnošću proširenja do 208 MWt u Pančevu u Srbiji.

Sporazum su potpisali generalni direktor „Gasprom energoholdinga“ d.o.o. i OAD „Centrenergoholdinga“ Denis Fjodorov i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko, u prisustvu predsednika Izvršnog odbo-ra OAD „Gasprom“ Alekseja Milera.Prema dokumentu, OAD „Centrenergo-holding“ imaće 51 odsto akcija „Serbska-ja Generacija“ LLC Novi Sad, ostalih 49

odsto biće u vlasništvu NIS-a. Planira se da će proizvodnja električne i toplotne energije u TE u prvom redu obezbediti potrebe Rafinerije NIS-a, a moguće i petrohemijskog kombinata HIPP „Petro-hemija“, strateškog partnera NIS-a, koji se nalazi u Pančevu. Preostala količina električne energije biće realizovana na energetskom tržištu Srbije.

Predviđena je izgradnja TE na bazi teh-nologije parno-gasnog ciklusa, koja je najekonomičnije i ekološki najefikasnije rešenje. Ova tehnologija obezbeđuje visok koeficijent iskorišćenja i nisku potrošnju goriva. To će omogućiti da se smanje potencijalni troškovi snabdeva-nja energijom petrohemijskog kombina-ta HIPP „Petrohemija“. Osnovno gorivo nove centrale biće prirodni gas. U ovom trenutku završeno je projektovanje TE i pripremljena dokumentacija za zemlji-šnu parcelu na kojoj se planira izgradnja. Predviđeno je da izgradnja TE počne 2015. godine, a puštanje u rad 2018. Pla-niran obim investicija je do 140 miliona evra. Osnovni deo investicija obezbedi-će Grupa „Gasprom energoholding“.

Najbolji korporativni brendKompanija NIS je dobitnik nagrade „Najbolje iz Srbije“ za 2014. godinu, u kategoriji korporativni brend. Ovo prestižno priznanje dodeljuju Privredna komora Srbije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i dnevni ekonomski list „Priv-redni pregled“. Ovo je drugi put da kompanija dobija nagradu „Najbolje iz Srbije“ za korporativni brend, što je još jedan dokaz kvaliteta i poverenja naših potrošača.

Privredna komora Srbije je ove godine uvela novinu i u skladu sa sloganom „Najbolje u ljudima“, odlučila da nag-rade u ime kompanija prime izabrani zaposleni. Ispred NIS-a, nagradu je primio Miloš Aleksić, zaposleni na poziciji inženjer-tehnolog u Bloku „Ist-raživanje i proizvodnja“, čija je ideja za povećanje operativne efikasnosti nagrađena u okviru internog konkursa kompanije.

Akcija „Najbolje iz Srbije“ održava se 11. put zaredom, a ove godine u konkurenciji je bilo čak 160 robnih i korporativnih brendova. Pobednici su izabrani na osnovu tri grupe kriteri-juma: tržišno-finansijskih, percepcije ispitanika i ocene stručnog žirija.

Više od

9 miliona evra je vrednost realizovanih

investicija u rafinerijskoj preradi u 2015. godini

Pored predstavnika NIS-a, koji su održali predavanja o poslovanju kompanije, pri-sutnima se obratio i Sergej Pravosudov, urednik časopisa GAZPROM i generalni direktor ruskog Instituta nacionalne energetike, kao i Aleksej Grivač, zamenik direktora Fonda Nacionalne energetske bezbednosti.

Ruski fond „A.M. Gorčakov“ je inicija-tor međunarodnog foruma „Balkanski dijalog“, koji se od prošle godine održava u Srbiji i okuplja mlade stručnjake sa fakulteta humanističkog usmerenja, iz više evropskih zemalja.


Prve GAZPROM pumpe u BeograduKompanija NIS otvorila je 5. maja prvu GAZPROM benzinsku stanicu „Avalski put“ u Beogradu. Maloprodajni objekat NIS-ovog premijum brenda potrošačima pruža vrhunski kvalitet goriva, izuzetnu uslugu i širok izbor proizvoda.

Derivati koji su na raspolaganju kupcima su „Evro 5“ kvaliteta i proizvedeni u modernizovanoj Rafineriji nafte Panče-vo. Nova benzinska stanica je oprem-ljena modernim točionim aparatima, kako bi potrošačima pružila što bržu, bezbedniju i kvalitetniju uslugu.

U skladu sa strogim ekološkim propisima, nova GAZPROM stanica ima separatore za prečišćavanje otpadnih voda, a rezer-voari za gorivo dvostruki plašt za zaštitu podzemnih voda i zemljišta. Benzinska stanica je u potpunosti automatizovana, što podrazumeva elektronsko praćenje svih procesa rada i otvorena je 24 časa.

Poslanik Evropskog parlamenta posetio Rafineriju nafte PančevoPoslanik Evropskog parlamenta i pot-predsednik neformalne parlamentarne grupe „Prijatelji Srbije“ Franc Bogovič, posetio je Rafineriju nafte Pančevo.

Tokom obilaska rafinerijskog kompleksa, Bogovič je imao priliku da se upozna sa radom najmodernijeg postrojenja za preradu nafte i gasa u kojem se proizvode benzin i dizel u skladu sa zahtevima „Evro 5“ standarda. Takođe,

Internacionalni karneval u Pančevu uz podršku NIS-aUz nekoliko hiljada posetilaca, 20. juna, održan je 11. internacional-ni pančevački karneval koji je uz podršku NIS-a ove godine okupio 40 karnevalskih grupa iz mnogih zemalja sveta.

U okviru sadržajne saradnje sa lokal-nim sredinama u kojima NIS obavlja svoju delatnost i programa „Zajednici zajedno“, kompanija je ove godine

NIS podržava lokalne, nacionalne i međunarodne

festivale kroz program društvene odgovornosti „Kultura bez granica“

podržala Udruženje „Prijatelji Panče-va“, koje već tradicionalno organizuje međunarodni karneval u ovom gradu.

Osim Pančevaca, ovogodišnji karneval okupio je veliki broj posetilaca, koji su do duboko u noć uživali u karnevalskoj atmosferi na deset scena u gradu, a za kraj večeri, organizatori su priredili i vatromet.

Pre početka karnevalske povorke, pozdravljajući goste i zahvaljujući na podršci u organizaciji ovog internaci-onalnog događaja, Hanri van der Kron, internacionalni predsednik Federacije evropskih karnevalskih gradova, uručio je medalju kompaniji NIS.

obišao je i Kompleks lakog hidrokrekinga i hidroobrade motornih goriva, investi-cije koja je NIS-u omogućila da zauzme strateški važnu poziciju lidera na regio-

nalnom tržištu naftnih derivata, a Srbiji obezbedila energetsku stabilnost.

Poseta Rafineriji nafte Pančevo, orga-nizovana je u sklopu gostovanja Franca Bogoviča na „Junskom susretu mena-džera“, koji već tradicionalno organizuje Srpska asocijacija menadžera, čiji je NIS dugogodišnji član i partner. Ovo je prva poseta predstavnika Evropskog parla-menta NIS-u.

NIS je prva kompanija iz Srbije koja je otvorila predstavništvo u Briselu 2011. godine i na taj način pružila podršku evropskim integracijama Srbije. Preds-tavnici NIS-a u Briselu prate regulativu Evropske unije i daju doprinos evropskoj debati u oblasti energetike.

Za GAZPROM benzinske stanice

NIS je dobitnik priznanja „Najbolje iz Srbije“ u

2014. godini

Na novoj benzinskoj stanici potrošače očekuju i pogodnosti programa lojalnos-ti „Super kartica“.

U Beogradu je 29. juna otvorena još jed-na GAZPROM benzinska stanica. Usputna lokacija, u centru naselja Žarkovo, ka magistralnom putu koji vodi ka značaj-nim gradovima i turističkim destinaci-jama Srbije, vrhunsko gorivo „Evro 5“ kvaliteta proizvedeno u Rafineriji nafte Pančevo, bežični internet, odlična kafa i ukupna ponuda, čine ovu benzinsku stanicu idealnim mestom za predah i

nastavak putovanja. Mreža GAZPROM broji 14 benzinskih stanica na tržištu Sr-bije. Za GAZPROM benzinske stanice NIS je dobitnik priznanja „Najbolje iz Srbije“ u 2014. godini.

NIS uz „Balkan Trafik“Brisel je od 23. do 26. aprila bio domaćin „Balkan trafika“, muzičkog festivala namenjenog promociji kulture i umetnosti Balkana, koji NIS tradicionalno podržava u okviru programa društvene odgovornosti „Kultura bez granica“.

Na ovom festivalu su nastupili najpoznatiji umetnici regiona: Goran Bregović, duvački orkestar Kristijana Azirovića iz Srbije, muzički sastav iz Sarajeva „Divanhana“, bugarski folklorni an-sambl „Botevgrad“. NIS podržava ovu manifestaciju budući da posluje na teritoriji Balkana, te na ovaj način podstiče sinergiju i prijateljstvo zemalja regiona i skreće pažnju na bogato kul-turno nasleđe Balkana u Briselu, centru Evropske unije.

„Balkan trafik“ se sa velikim uspehom održava od 2007. go-dine, kada su stanovnici zapadne Evrope poželeli da saznaju više o kulturnom nasleđu naroda Balkanskog regiona. Na Festivalu su nastupale najveće zvezde jugoistočne Evrope i predstavile naš region u najboljem svetlu. Upravo zato, ova manifestacija je postala jedan od najvažnijih evropskih kulturnih događaja, koji svake godine okupi hiljade posetilaca iz celog sveta.

Kompanija NIS godinama podržava lokalne, nacionalne i međunarodne festivale kroz svoj program društvene odgo-vornosti „Kultura bez granica“, čime doprinosi popularizaciji kulture u zemljama u kojima razvija svoje poslovanje. O aktiv-nostima NIS-a u Briselu opširnije na strani 48.


Razvoj saradnje sa kompanijama iz ATR-aUpravni odbor Gasprom njefta razmotrio je pitanje razvoja saradnje s kompanijama ze-malja Azijsko-tihookeanskog regiona (ATR).

U oblasti istraživanja i proizvodn-je ključni pravac saradnje Gasprom njefta s kompanijama zemalja ATR-a je privlačenje partnera za projekte koji se nalaze na stadijumu geološkog izučavanja. U saradnji s južnokorejskom gasnom korporacijim KOGAS i malezijs-kom nacionalnom naftnom kompanijom „Petronas“, Gasprom njeft vodi razradu nalazišta „Badra“ u Iraku. U avgustu 2014, na nalazištu je počela komercijalna proizvodnja nafte. Geološke rezerve „Badre“ procenjuju se na preko tri mili-jarde barela nafte.

U apilu 2015. godine, predsednik Izvrš-nog odbora Gasprom njefta Aleksandar Djukov i predsednik Upravnog odbora „Petrovijetnama“ Nguen Suan Šon potpisali su Memorandum o proširenju saradnje u realizaciji projekata zajednič-kog istraživanja, razrade i proizvodnje ugljovodonika na dnu priobalja Pečors-kog mora. Osim toga, Aleksandar Djukov i Nguen Suan Šon potpisali su dokument

Stipendije najboljim studentima U poslovnoj zgradi NIS-a u Novom Sadu, 6. maja, uručeni su ugovori o stipendiranju najuspešnijih studenata Univerziteta u Novom Sadu. Stipendiste, koji su na završnim godinama os-novnih i master studija, nakon sticanja diploma očekuju radna mesta u NIS-u.

Stipendije su dobili Svetlana Kuzminac, Bojan Mijatović, Kristina Vakarov, Nikola Rajić i Ivana Božulić. Svi stipendisti su studenti fakulteta tehničko-tehnoloških usmerenja, koja su najpotreb-nija Kompaniji, a izabrani su preko konkursa Fonda za stipendi-ranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu. Ugo-vorima o stipendiranju, studenti su stekli pravo da obave letnju praksu u kompaniji, a nakon završetka osnovnih i master studija zasnuju radni odnos u NIS-u. Stipendiranje studenata se odvija u okviru saradnje NIS-a i Novosadskog univerziteta, koja traje već šestu godinu zaredom. Kroz NIS-ov program stipendiranja do sada je prošlo 82 mladih.

Uz NIS Agro karticu dodatne pogodnosti za poljoprivrednikeUz niže cene goriva, motornog ulja i robe široke potrošnje na NIS-ovim benzinskim stanicama širom Srbije, korisnici NIS Agro kar-tice sada mogu da ostvare i popust na poljoprivredno osiguranje.

Zahvaljujući saradnji NIS-a i osiguravajućeg društva „DDOR Novi Sad“, korisnici NIS Agro kartice prilikom kupovine dobijaju vaučer ovog osiguravajućeg društva, kojim ostvaruju pravo na 10 odsto popusta prilikom zaključenja osiguranja poljoprivrede kod DDOR-a. NIS je i ove sezone obezbedio niže cene goriva za poljoprivrednike. Uz NIS Agro karticu, registrovana poljoprivredna gazdinstva ostvaruju popust od pet dinara po litru evrodizela, tri dinara po litru za gasno ulje 0,1, kao i sedam dinara po litru za Ultra D, aditivirani premijum evrodizel. Kao značajan podsticaj i meru olakšice kupovine neophodnog resursa za rad poljoprivrednika, NIS na ovaj način podržava poljoprivredu kao životno važnu granu ekonomije u Srbiji.

Goriva visokog kvaliteta proizvedena u domaćoj rafineriji i kontrolisana u akreditovanoj laboratoriji, dostupna su na najvećoj maloprodajnoj mreži u Srbiji – na više od 320 NIS-ovih ben-zinskih stanica raspoređenih na svim važnim putnim pravcima, u gradovima, ali i selima, što posebno pogoduje poljoprivrednim proizvođačima. Pored dizel goriva „Evro 5“ kvaliteta, uz NIS Agro karticu poljoprivrednici ostvaruju popust od 15 odsto na asorti-man Nisotek ulja i maziva, kao i na odabranu robu široke potrošn-je. Poljoprivrednici su prepoznali prednosti NIS Agro kartice tako da se ovom programu od polovine 2013. godine priključilo više od 90.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.

koji definiše osnovne odredbe sporazu-ma o sticanju udela Gasprom njefta u rafineriji „Dung Quat“ u Vijetnamu.

Drugi značajan pravac razvoja saradnje Gasprom njefta s kompanijama zemalja ATR-a je povećanje efikasnosti izvoza nafte i realizacija projekata u premijum segmentima prodaje naftnih derivata. „Gaspromnjeft-Aero“ obavlja snabde-vanje aviona ruskih avio-kompanija „u krilo“, prema ugovorima sa lokalnim dobavljačima avio-goriva na aerodromi-ma Japana, Tajlanda, Filipina, Indonezije, Kine, Vjetnama i niza drugih zemalja Azijsko-Tihookeanskog regiona.

U martu 2015, u Kinu je bila isporučena prva partija ulja premijum klase „G-Energy“. Nešto ranije, u novembru 2014, potpisan je ugovor o isporuci par-tije „G-Energy“ proizvoda na Tajvan.

Povećana proizvodnja nafte u IrakuNa nalazištu „Badra“ u Iraku puštena je u rad četvrta bušotina. Nova bušoti-na je omogućila da se gotovo za dva puta poveća ukupna proizvodnja nafte na ovom nalazištu — do 28 hiljada barela dnevno. Puštanjem u rad nove bušotine, proizvodnja nafte na „Badri“ postala je uporediva, po količinama, sa ruskim nalazištima Gasprom njefta u Zapadnom Sibiru, gde nivo proizvod-nje premašuje jedan milion tona nafte godišnje. Puštanje u rad ove bušotine omogućiće da se već u narednom periodu obave geološko-tehničke mere

na postojećem fondu bušotina, ne smanjujući ukupan nivo proizvodnje. Trenutno se nastavlja razrada ležišta. Do kraja 2015. godine na „Badri“ se planira povećanje broja bušaćih post-rojenja sa tri na sedam.

Nalazište „Badra“ se nalazi na teritoriji provincije Vasit na istoku Iraka. Prema preliminarnim ocenama, geološke re-zerve „Badre“ iznose tri milijarde bare-la nafte. Projekat razrade proračunat je na 20 godina s mogućim produžetkom od pet godina. Komercijalna proizvodn-ja na nalazištu počela je 2014. godine.

Ugovor s Vladom Iraka za razradu nalazišta je u januaru 2010. godi-ne potpisao konzorcijum u sastavu: Gasprom njeft (u statusu operatora), Kogas (Koreja), Petronas (Malezija),

TRAO (Turska). Udeo učešća Gasprom njefta u projektu iznosi 30 odsto, Koga-sa — 22,5 odsto, Petronasa — 15 odsto, TRAO — 7,5 odsto. Udeo iračke vlade, koju predstavlja iračka geološko-istraž-na kompanija (Oil Exploration Company, OEC), iznosi 25 odsto.

Izveštaj o održivom razvoju

Buducnost na deluVesna Lapčić

U petom Izveštaju o održivom razvoju NIS je povećao broj predstavljenih indikatora sa 48 na 69, a nezavisna

revizorska kuća KPMG ocenila je da kompanija posluje u skladu sa

međunarodnim standardom za ovu oblast -

gRI g4

Kompanija NIS je predstavila peti Izveštaj o održivom razvoju koji pokazuje da je 2014. ostvaren značajan napre-dak u odnosu na godinu dana ranije. U ovom dokumentu su prikazani rezultati postignuti u oblastima ekonomskog razvoja, brige o zaposlenima, društvene zajednice i životne sredine. Procenu usaglašenosti Izveštaja sa smernicama GRI, kao i tačnost navedenih informacija, verifikovala je nezavis-na revizorska kuća KPMG koja je ocenila da NIS posluje u skladu sa GRI G4 standardom.

Važno je napomenuti da je prošle godine uveden novi standard izveštavanja G4, a rok za njegovu primenu, za sve izveštaje koji se izdaju, je tek od naredne godine. NIS je pre roka usaglasio svoj Izveštaj sa pomenutim standardom, a u skladu sa imidžom društveno odgovorne kompanije, koja prati svetske trendove.

´

TEmA BROjA 1110 TEmA BROjA

TEMA BROJA12 TEMA BROJA 13

U SKLADU SA STANDARDImA

Izveštaj je i ove godine predstavljen na Forumu stejkholdera u okviru kojeg je održana panel diskusija o značaju ne samo izveštavanja već i poslovanja u skladu sa principima održivog razvoja. Takođe su održani okrugli stolovi na teme: „Sigurni u vreme krize – motiva-cija i benefiti za zaposlene“, „Odgo-vorni prema životnoj sredini – korpo-rativna HSE praksa“ i „Investicije u energetiku – ulaganje u budućnost“.

Džejms Tornli, direktor revizorske kuće KPMG, istakao je da organizacija GRI ima visoke kriterijume koji su dodatno pooštreni prethodne godi-ne, ali da je NIS zadovoljio njihove standarde.

– Koliko je važno izveštavanje o održivom razvoju pokazuje i to što Londonska berza poseduje indeks koji označava kompanije koje imaju ovakve izveštaje. Ovi izveštaji nekada pružaju veću mogućnost razumevan-ja onoga što se dešava u kompaniji. Korelacija između izveštavanja o održivom razvoju i dobrog poslovanja definitivno postoji, takve kompanije su obično lideri u svojoj oblasti – ista-kao je Tornli.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, podsetio je na predstavljan-ju Izveštaja da taj dokument čine četiri komponente: ekonomski razvoj, ljudski resursi, odgovornost prema za-jednici i zaštita životne sredine. – Bez snažne ekonomije ništa nije moguće, ukoliko je ekonomija dobra, onda je i sve drugo moguće. U oblasti ljudskih

SIgURNI I U VREmE KRIzETokom krize se težilo da se socijalni status zaposlenih zadrži. Kompanija NIS, kako kaže Kravčenko, ima najbolji Kolektivni ugovor, dok je prosečna zarada dva i po puta veća nego na nivou države. Radnici su, prema njegovim rečima, veoma aktivni u jednoj od najvažnijih motivacionih kampanja - „Ja imam ideju“, u kojoj ljudi predlažu ideje za povećanje opera-tivne efikasnosti.Radojka Nikolić, glavna urednica magazina „Biznis“ i „Eko-nometar“, istakla je na panel diskusiji da svaka kriza počinje smanjivanjem ulaganja u zaposlene kao i otpuštanjem.

– Bolje iskorišćavanje kapaciteta i poklanjanje više pažnje lju-dskim resursima je ključno u kriznim vremenima. NIS je od privatizacije zaista pokazao kako se kompanijom može dobro upravljati, jer je od gubitaša u društvenom vlasništvu postao profitabilan – rekla je Nikolićeva.

• Jasna slika o očuvanju društveno odgovornih ulaganja i u uslovima krize

• Rast tržišne vrednosti kompanije

• Pristup dopunskim socijalnim investicijama

• Reputacija u društvu i poslovnom svetu

• Uloga u EU integracijama

“ Osnovni cilj Kompanije je da bude maksimalno otvorena prema društvu, čime

postaje i više kontrolisana od društva. Ne radimo to zbog PR-a, već da bi naši akcionari, partneri, građani i radnici imali više informacija o tome

kako poslujemo. ”

Nataša Stamenković, HR direktor NIS-a, je na okruglom stolu „Si-gurni u vreme krize – motivacija i benefiti za zaposlene“ istakla da su krizu u naftnoj industriji, iako je nisu očekivali, spremno dočekali.

- Promenili smo fokus kada je reč o izvorima naših resursa. NIS je nekoliko godina, od 2009. pa skoro do početka ove godine, bio u stalnoj potrazi za najboljim kadrovima, pre svega na lokal-nom, ali i tržištima regiona i Evrope. Od početka ove godine, naš fokus su interni resursi tj. naši zaposleni. Pokazalo se da među zaposlenima imamo visok potencijal i da je baza koju smo stvorili u prethodnim godinama, putem programa „NIS šansa“ i programa stipendiranja, kao i zapošljavajući mlade ljude van ovih programa, sasvim dovoljna da pokrijemo aktuelne potrebe za kvalitetnim ljudima. U prošloj godini 80 odsto menadžera je zaposleno iz internih resursa. Znamo da je poželjno da određeni procenat zaposlenih dolazi sa eksternog tržišta, ali ove godine „naše tržište rada“ su pre svega naši zaposleni – istakla je Stamenković.

U trening i razvoj kadrova, tokom 2014, uloženo je 265 miliona dinara, održane su 1.424 obuke za 7.000 zaposlenih. Najveći deo budžeta potrošen je na profesionalne i tehničke obuke. - Ovo je još jedan od razloga što možemo sebi da dozvolimo fokus na interne resurse – dodala je Stamenković.

Prednosti izveštavanja

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a

resursa, zahvaljujući našim ljudima i partnerima, uspeli smo da postignemo dobre rezultate tokom prethodne go-dine. NIS u potpunosti razume svoju odgovornost prema zajednici, zbog čega ne ulažemo samo u naš biznis već i u zajednicu u kojoj radimo. Što se tiče zaštite životne sredine, u pot-punosti se slažem sa Teslinim rečima da je „priroda iznad čovečanstva“ – rekao je Kravčenko.

Takođe, generalni direktor je još istakao da je Kompanija, s obzirom na krizu, u protekloj godini ostvarila dobre rezultate, te obezbedila visok iznos novca za isplatu dividendi akcionarima. NIS je, prema njegovim rečima, na ime direktnih i indirektnih poreza platio veći iznos nego 2013. i to za osam odsto. – Ostvarena operativna i neto dobit pokazuju da smo poslovali bolje od naših konkurenata. Mno-go smo toga učinili za proteklih pet godina kako bismo obezbedili da naša kompanija bude stabilna – naglasio je Kravčenko.

� Okrugli sto: „Sigurni u vreme krize – Motivacija i benefiti za zaposlene“

“ Mi u NIS-u smo itekako svesni da dobre poslovne rezultate možemo da

ostvarimo na odgovoran način i to kroz unapređenje saradnje sa lokalnom

zajednicom, domaćim partnerima, kroz zaštitu životne sredine i brigu o našim zaposlenima, uz efikasno korišćenje

resursa i primenom novih tehnologija. Bez obzira na izazove koje je NIS prošao tokom prošle godine, ne odustajemo od koncepta održivog razvoja kao temelja našeg poslovanja, ostvarujući u praksi

Budućnost na delu. ”

Sanja Lubardić, direktor Funkcije za odnose sa

javnošću i komunikacije


U prošloj godini započeo je i prog-ram tzv. „Talent pul“ - prepoznavanje talentovanih ljudi za srednji i niži menadžment. Izabrano je 148 zaposle-nih sa liderskim potencijalom, za koje se kreiraju posebni razvojni programi. U okviru programa „Lider“ razvijaju se kadrovi za pozicije srednjeg i višeg me-nadžmenta. Za razvoj ljudskih resursa veoma je važna razmena i rotacija stručnjaka sa Gasprom njeftom.

ljudskih resursa i tradicionalne svrhe kolektivnih ugovora. - Takvih ugovora u Srbiji nema i po tome su NIS-ovi kolektivni ugovori specifični - ističe ona.

Olga Kićanović, savetnik u Republičkoj agenciji za mirno reša-vanje radnih sporova, kaže da s obzirom na to da se radnim i socijalnim pravom, odnosno pravom na dostojanstven rad, bavi skoro deset godina, može da tvrdi da kompanija kao NIS, koja ima najbolji Kolektivni ugovor u Srbiji i koja toliko investira u ljude, mora biti bolje afirmisana u javnosti po benefitima koje pruža svojim zaposlenima.

Sonja Ćetković, direktor sajtova za zapošljavanje i ljudske resur-se „Infostud“ je rekla da je NIS jedan od najtraženijih poslodava-ca na tržištu Srbije, što ne govore samo istraživanja, već i svaki NIS-ov konkurs koji se pojavi na ovom sajtu.

Mirjana Kranjac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za zapošl-javanje, kaže da je saradnja sa NIS-om veoma značajna, s obzirom da nezaposleni ljudi imaju mogućnost da provedu stručnu praksu u ovoj kompaniji.

Srđan Janićijević, osnivač i direktor Škole menadžmenta, smeštene na Mokroj gori kaže da se svako koga NIS izabere, budući da je reč o ključnom igraču na tržištu, razvija. – To nije od značaja samo za NIS već i za celo-kupnu privredu. Pozitivne promene u kompaniji i državi mogu da pokrenu kadrovi koji imaju veću odgovornost u svojim sredinama, a to su oni koji upravljaju – rekao je Janićijević.

Kompanija je lider u sistemu materi-jalnog nagrađivanja zaposlenih budući da svaki zaposleni može da mesečno ili kvartalno zaradi dodatnih 20 do 50 odsto svoje osnovne plate, ali se jedna-ka pažnja posvećuje i nematerijalnoj motivaciji uz shvatanje da „nije sve u parama“, nešto je i u lepim rečima i prepoznavanju doprinosa i truda.

Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindi-kalne organizacije NIS-a je rekao da svi za-posleni u NIS-u i ćerkama firmama mogu da potvrde da imaju jedan od najboljih kolektivnih ugovora u zemlji i regionu.

- Takođe, kada je reč o zaradama, i kad je reč o Srbiji, ali i o zemljama u okruženju, imamo najbolje rezultate – kazao je Takić.

Nataša Stamenković pojašnjava da su kolektivni ugovori NIS-a, ali i ćerki firmi, najbolji jer predstavljaju spoj savremenih principa menadžmenta

“ Kolektivni ugovori NIS-a, ali i ćerki firmi, najbolji su jer predstavljaju spoj savremenih

principa menadžmenta ljudskih resursa i tradicionalne svrhe kolektivnih ugovora.

Takvih u Srbiji nema i po tome su NIS-ovi kolektivni ugovori

specifični. ”Nataša Stamenković,

HR direktor NIS-a

2014Ocena:

69Broj predstavljenihindikatora:

U skladu sa standardom

U skladu sa GRI G4 standardom

2013Ocena:


B+2012Ocena:


B+

U skladu sa GRI G3 standardom

2011Ocena:


B+2010Ocena:


C+

� Predstavljanje Izveštaja stejkholderima

Izveštaj o održivom razvoju verifikovala nezavisna revizorska kuća

Napredak u izveštavanju

“ Održivo poslovanje ne predstavljasamo rad na prikupljanju, verifikaciji

i objavi podataka kroz Izveštaj, već je usmereno na kreiranje strategije,

razvojne politike i primene vizije održivog razvoja u sve segmente

poslovanja. ”

Jelena Bursać, Zamenik direktora Funkcije

za odnose sa javnošću ikomunikacije i

direktor Direkcijeza korporativni marketing


- NIS na osnovu svojih kriterijuma zadržava one koji su naj-talentovaniji i najbolji, i na taj način daje ogromnu podršku povećanju zapošljavanja i sprečava odlivanje kadrova iz Vojvodine – istakla je ona.

Dragan Govedarica, docent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, naglasio je da su zahvaljujući NIS-u uspeli da studijski program „Naftno-petrohemijsko inženjerstvo“ i te kako unaprede.

– Naši programi saradnje sa NIS-om podrazumevaju kako slanje studenata na stručnu praksu, tako i stipendiranje najboljih, što je rezultiralo time da studijski program koji nekad nije bio naročito atraktivan, postane najatraktivniji na fakultetu – rekao je Govedarica.

BRIGA O OKRUŽENJU

NIS je 2014. uložio više u socijalne programe nego 2013, od-nosno kroz svojih pet programa: „Energija sporta“, „Kultura bez granica“, „Energija znanja“, „Humanitarni projekti“ i „Za-jednici zajedno“ izdvojeno je 592,5 miliona dinara. Kravčen-ko je istakao da je najvažnije što građani, kroz projekat „Za-jednici zajedno“, mogu da na otvorenom konkursu predlože svoje ideje za unapređenje lokalne sredine i praktično sami biraju gde će NIS investirati.

“ U praksi se pokazuje da su kompanije koje imaju Izveštaj o održivom razvoju lideri

u oblastima u kojima posluju, što je slučaj i u Srbiji. ”Radojka Nikolić, glavna urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“

„Energetika“, NIS će izgraditi dodatne kapacitete na naftnim i gasnim poljima u narednih nekoliko godina, tako da će sopstvenom proizvodnjom moći da zadovolji ukupnu potrošnju Kompanije.

– Ciljevi ovog programa su povećanje energetske i ekonomske efikasnosti kroz proizvodnju toplotne i električne energije. Ovi projekti ujedno doprino-se i racionalnom korišćenju resursa primarne energije i održivom razvoju zemlje, jer se prirodni gas lošeg kvalite-ta sada koristi za proizvodnju elekt-rične i toplotne energije umesto da se spaljuje na baklji bez ikakvog korisnog efekta i uz zagađenje životne sredine – objasnio je Pavlović u uvodnom izla-ganju na okruglom stolu „Investicije u energetiku – ulaganje u budućnost“.

Nakon 25 godina, Srbija bi zahvaljujući NIS-u trebalo da dobije prvu veliku sav-remenu gasno-parnu termoelektranu sa kogeneracijom koja će zadovoljiti sve evropske standarde. Ova termoelekt-rana-toplana električne snage 140 MW proizvodiće najvećim delom električnu energiju za tržište, a jedan deo električ-ne i sva toplotna energija su namenjeni Rafineriji nafte Pančevo. Snaga TE-TO Pančevo se može povećati do 208 MW, a početak rada planiran je za kraj 2018.

Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike rekao je da mu je drago zbog NIS-ovog projekta iz dva razloga.

– Prvi je što će ova investicija omogući-ti efikasno korišćenje energije, a drugi što ovaj projekat znači garanciju da će snabdevanje Srbije gasom biti osigura-no nekoliko decenija – rekao je Banjac.

Milorad Burić, direktor Sektora za up-ravljanje energijom u NIS-ovom Bloku "Energetika", je rekao da je visoka cena energije doprinela razmišljanju o ener-getskoj efikasnosti.

- Kao kompanija koja posluje u skladu sa principima održivog razvoja i vodi računa o svom rejtingu, uveli smo standard ISO 50001:2012 – sistem menadžmenta energijom. Sada je 95 odsto organizacionih delova kompani-ja sertifikovano. Kompanija poseduje trogodišnji Program uštede energije i povećanje energetske efikasnosti, a svake godine usvajamo akcioni plan koje mere i uštede je neophodno nap-raviti. I ove godine planirane su visoke uštede energije. Menadžment ušteda se sprovodi kroz ljude koje eduku-jemo da štede energiju i kroz nove tehnologije koje su efikasnije – rekao je Burić.

Samo u prethodnoj godini NIS je sman-jio potrošnju energije po jedinici proiz-vedene količine derivata za 4,15 odsto u odnosu na 2013, a u odnosu na plan za 15,7 odsto. Ujedno je udeo proizvodnje u ukupnoj potrošnji električne energije, u istom periodu, porastao za 8,6 odsto.

OTVORENO PREmA PARTNERImARadojka Nikolić ističe da se u praksi pokazuje da su kompanije koje imaju Izveštaj o održivom razvoju lideri u oblastima u kojima posluju, što je

slučaj i u Srbiji. Ipak, ona je naglasila da mali broj preduzeća u zemlji pos-većuje pažnju ovom pitanju. – Izveštaj o održivom razvoju je jako komplek-san posao. On mora da se uklopi u strategiju kompanije, zahteva dobru organizaciju posla i eksperte, budući da ne predstavlja samo popis urađe-nog, već i kreiranje nove razvojne politike koja je okrenuta ka održivom razvoju, uštedama i naravno uspešni-jem poslovanju – rekla je Nikolićeva.

Prema rečima Jelene Bursać, zamenika direktora Funkcije za odnose s jav-nošću i komunikacije, pre pet godina i za NIS je izveštavanje o održivom razvoju bio veliki izazov. Ona potvrđu-je da izazov ne prestaje jer "održivo poslovanje ne predstavlja samo rad na prikupljanju, verifikaciji i objavi poda-taka kroz Izveštaj, već je usmereno na kreiranje strategije, razvojne politike i primene vizije održivog razvoja u sve segmente poslovanja".– Kao pioniri u Srbiji u ovoj oblasti pristupili smo izradi smernica za strategiju održivog razvoja i usvojili Akcioni plan kojim smo definisali ko-rake na putu ka implementaciji pos-tulata održivog poslovanja kompanije. Primena najboljih svetskih praksi je naš osnovni cilj i ponosni smo što smo ove godine objavili Izveštaj o održivom razvoju u skladu sa GRI standardom G4. Naša misija je pre svega unap-redjenje biznis procesa i smanjenje

� Okrugli sto: „Investicije u energetiku – ulaganje u budućnost“

U oblasti zaštite životne sredine indikatori su, prema nje-govim rečima, sve bolji. Samo u prošloj godini u ekološke projekte je investirano 983 miliona dinara.

– U prethodnoj smo godini tu oblast značajno unapredili i prema svim indikatorima naše poslovanje je iznad onoga što propisuju postojeći zakoni u Srbiji. Istovremeno, naš cilj nije samo ispunjenje zakona već i napredak u poređenju sa Evropskom unijom – rekao je Kravčenko.

.

ENERGETIKA – ULAGANJE U BUDUĆNOST

Sa novim projektima kompanija NIS postaje jedan od najznačaj-nijih „igrača“ u oblasti energetike. Kompanija investira u velike i male elektrane i ujedno sprovodi programe energetske efikas-nosti poslujući u skladu sa principima održivog razvoja. U prvoj polovini 2015. završena je izgradnja dve male elektrane ukupne električne snage 4 MW. Sa prethodno izgrađenim malim elektra-nama u 2013. i 2014. i parno-turbinskim agregatom u Energani u Rafineriji nafte Pančevo, NIS sada raspolaže sopstvenim električnim kapacitetom od oko 20 MW. Postojeći kapaciteti za proizvodnju električne energije mogu da zadovolje oko 35 odsto potreba Kompanije, a prema rečima Nenada Pavlovića, direktora Direkcije za podršku investicionim projektima u NIS-ovom Bloku


Vodeće kompanije na Balkanu su veoma svesne značaja

izveštavanja o održivom razvoju. Najbolje kompanije u ovom regionu

svakako su sposobne da identifikuju i učestvuju u globalnim trendovima.

NIS u Srbiji ima vodeću ulogu u ovoj oblasti i sada vidimo da

i drugi to prate

Ovogodišnji Izveštaj o održivom razvoju kompanije NIS verifikovala je nezavisna revizorska kuća KPMG. U raz-govoru sa direktorom KPMG-a Džejmsom Tornlijem, koji je učestvovao u predstavljanju NIS-ovog ovogodišnjeg Izveštaja, saznajemo zašto je izveštavanje o održivom razvoju značajno, povećava li se broj onih koji pribega-vaju ovom trendu i koliko kompanije sa Balkana prate globalne tokove.

Zašto je izveštavanje i poslovanje u skladu sa principi-ma održivosti značajno za kompanije, i u kojoj meri je to povezano s uspehom u poslovanju?

- Ovo je vrlo interesantno pitanje i tu, po mom mišljenju, trenutno postoje dva gledišta. Po jednoj teoriji smatra se da je izveštavanje u kontekstu principa održivosti jednostavno marketinška „moda“, i nešto čega se poslovni ljudi pridrža-vaju zato što im je to lakše nego da objasne zašto to ne rade!

Srpske kompanije prate trendove

Intervju: Džejms Tornli, direktor revizorske kuće KPMG

Korporativna HSE praksaKoliko je trenutno zakonska regulativa u Srbiji u HSE oblasti usklađena sa evrops-kom regulativom, kako se druge kompanije pripremaju za buduće obaveze koje će stupiti na snagu transpozicijom EU propisa u naše zakonodavstvo, koji su benefiti internog audita - preventivne kontrolne posete internih stručnjaka? Na ova, i druga aktuelna pitanja u oblasti bezbed-nosti i zdravlja na radu i životne sredine, govorilo se na okruglom stolu „Odgovorni prema životnoj sredini – korporativna HSE praksa“.

Prema rečima Elene Janković, nezavisnog konsultanta, kompaniju NIS od drugih raz-likuje, pre svega, visoka svest o poštovanju zakona kada je reč o oblastima industrijske bezbednosti, bezbednosti zaštite na radu i zaštiti životne sredine. - Menadžment, što je jako bitno, ni jednog trenutka ne dovodi u pitanje ispunjavanje obaveza u tom pogledu, štaviše, NIS je jedinst-vena kompanija u Srbiji koja je sagledala kompletno evropsko zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine i podigla se na poseban nivo, kao da ona sutra ulazi u Evropsku uniju – navodi Elena Janković.

Učesnici okruglog stola su zaključili da je NIS, s obzirom da za Republiku Srbiju predstoji period i proces transponovanja i implementacije propisa EU, prepoznao da je učešće same Kompanije u ovom proce-su od značaja za buduće poslovanje.

Jedan od zaključaka je i da je učenje lekcija iz pojedinačnih incidenata od neprocenjivog značaja za unapređenje preventivne i zaštitne mere kontrole. Kompanije koje postupaju tako da utvrde osnovne i sistemske razloge incidenata kroz istrage, uspevaju da smanje rizik i iskoriste stečena iskustva da unaprede bezbednost i sopstvene metode rada, a samim tim i efikasnost poslovanja.

troškova poslovanja, ali i edukacija i širenje svesti o održivom razvoju koji je važan ne samo za kompaniju već za celokupno društvo u kome živimo i poslujemo – naglašava Bursać.

Kiril Kravčenko dodaje da je cilj Kom-panije da bude maksimalno otvorena prema društvu, čime postaje i više kontrolisana od društva. – Ne radimo to zbog PR-a, već da bi naši akcionari, part-neri, građani i radnici imali više infor-macija o tome kako poslujemo. Svake godine pokušavamo da, bez obzira što to zahteva dodatni posao, otvorimo što više podataka – naglasio je Kravčenko.

Srpska naftna kompanija je perjani-ca u ovoj oblasti, budući da je prva kompanija u Srbiji koja je još 2011. objavila Izveštaj o održivom razvoju.

AKCIONI PLANPraćenje biznis procesa i rezultata na bazi GRI standarda pruža mogućnost kompa-niji da prati napredak u svom poslovanju

kroz vreme, ali takođe i da se uporedi sa drugim svetskim kompanijama.

Zbog toga je NIS usvojio i Akcioni plan za primenu smernica Strategije održivog razvoja kojim su definisani indikatori u skladu sa GRI standardom.

Prilagođavajući Izveštaj novom standardu izrađena je takozvana matrica materi-jalnosti koja predstavlja pregled ključnih tema za poslovanje kompanije rangiranih prema važnosti iz ugla kompanije sa jedne strane i iz ugla zainteresovanih strana sa druge strane (poput finansijs-kih institucija, državnih organa, kupaca, dobavljača...). Tako dobijena matrica ma-terijalnosti predstavlja osnov za buduće izveštavanje, ali i unapređenje biznis pro-cesa. S toga, Izveštaj o održivom razvoju obuhvata teme koje suštinski mogu da utiču na procenu i odluke organa upravl-janja i zainteresovanih strana.

Uspešna realizacija planiranih mera i aktivnosti zahteva aktivno učešće i ko-ordinaciju svih organizacionih delova u kompaniji kao i njihovu međusobnu saradnju.

� Okrugli sto: „Odgovorni prema životnoj sredini – korporativna HSE praksa“


Ljudi koji imaju ovakav stav smatraju da će ova inicijativa proći. Drugo gledište, kojeg se i ja pridržavam, jeste to da se naša društva i privrede razvijaju, a da zainteresovane strane sve više žele da u biznisu, posebno u velikim preduzećima, vide kako firme u koje ulažu svoj novac, u kojima su zaposle-ni i žele da izgrade karijeru ili sa kojima žele da posluju, jesu društveno odgovorne. Zainteresovane strane žele da znaju na koji se način i u kojoj meri preduzeća bave velikim aktuelnim temama poput socijalnih i ekoloških pitanja, kako se bave korupcijom. Važno je to što žele da uporede učinak u ovoj ob-lasti i da imaju poverenja u ono što im je dato u izveštaju. Vo-deće kompanije, kao i one koje teže da to postanu ili ostanu, po mom mišljenju, odgovoriće na ovu vrstu traženih informa-cija. Biće prinuđene da to urade, ukoliko žele da napreduju.

Često se kaže da su principi održivosti i priprema izveštaja o održivom razvoju ograničeni samo na velike korporacije, jer je to zahtevan posao. Da li je to samo predrasuda, i mogu li i male kompanije da prate ovaj trend?

- Mislim da su obaveze potpunog i sveobuhvatnog izveštaja po G4 standardima opterećujuće i, da budem realan, skupe – male kompanije mogu imati poteškoće da u potpunosti odgovore tom zahtevu. Međutim, to nije kraj priče, osnovni principi društveno odgovornog poslovanja važe za sve, i mala predu-zeća mogu odgovoriti na ovo, samo na svoj način. To može da bude preko ulaska u udruženja, primene svog poslovnog mode-la ili na drugi način, na koji oni svakodnevno posluju.

Ubuduće će izveštavanje u ovoj oblasti, verujem, postati EU uslov kotiranja na berzi za kompanije sa više od

300 zaposlenihšto će zahtevati da mnogo više kompanija razmotri ovu oblast

Koji su trendovi u usvajanju principa održivosti i iz-veštavanja u regionu? Da li se broj preduzeća povećava? Kakvo je vaše lično iskustvo?

Mislim da se broj povećava, to se vidi i u Srbiji gde mnoge vodeće korporacije sada izveštavaju o svojim CSR aktiv-nostima. Svake godine izveštaji su sve bolji, sveobuhvatniji, sve više izbalansirani i sa više indikatora koji se procenjuju. Verujem da će ubuduće izveštavanje u ovoj oblasti postati EU uslov kotiranja na berzi za kompanije sa više od 300 zaposlenih. To će svakako navesti znatno više kompanija da se pozabave ovim pitanjem.

Da li su kompanije u regionu (na Balkanu) svesne značaja izveštavanja i koliko su u stanju da prate svetske trendove u tom pogledu?

- Mislim da su vodeće kompanije na Balkanu veoma svesne značaja izveštavanja o održivom razvoju. Najbolje kompanije u ovom regionu su vrlo sposobne da identifiku-ju i učestvuju u globalnim trendovima. U Srbiji, u pos-lednjih pet godina, NIS ima vodeću ulogu u ovoj oblasti, međutim sada vidimo da i drugi to prate. Ono što je meni vrlo interesantno jeste da mediji i štampa pokazuju inte-resovanje za ovo izveštavanje. Mislim da je civilno društvo veoma zainteresovano za čitavu ovu oblast i vodeće kom-panije su, po mom mišljenju, u pravu kada odgovaraju na ovaj interes.

Nove GRI G4 smernice su usvojene prošle godine i moraju se primenjivati u izveštavanju od naredne godine. Kako možemo da protumačimo NIS-ovo uspešno uključi-vanje novih smernica u svoj Izveštaj o održivom razvoju i pre roka?

- To je veoma pozitivan korak. Lično mi se dopada G4 pristup, budući da smatram da on pomaže da se pojasni šta je važno za ovaj posao i šta je važno za zainteresovane strane. Unapređenje i proširenje indikatora je po mom mišljenju odlično. Želeo bih da čestitam svima u NIS-u koji su uključeni u taj posao.

KPMG je obavio reviziju NIS-ovog Izveštaja o održivom razvoju i ocenio da je on u skladu sa smernicama GRI G4, sada sa još više pokazatelja. Zašto je važno da se svake godine poveća broj indikatora i da sve bude transpa-rentnije i dostupnije zainteresovanim stranama? Koje su prednosti takvog pristupa?

- Kao što sam već rekao, ova oblast je u fokusu i postaje sve važnija za zainteresovane strane. Sve što povećava razu-mevanje poslovanja u ovim oblastima, na transparentan i uporediv način, mora biti pozitivna stvar.

Da li možete da se osvrnete na pet godina saradnje sa NIS-om na verifikaciji izveštaja o održivom razvoju? Kakav je vaš utisak?

Unapređenje i proširenje indikatora je po mom mišljenju odlično.

Želeo bih da čestitam svima u NIS-u koji su uključeni u taj posao

- Pet godina je popriličan period. Imam dva osnovna utiska – prvo, da je kvalitet izveštavanja značajno poboljšan i sada za 2014. imamo izveštaj izuzetno visokog kvaliteta. Što je još važ-nije, pošto sam bio uključen tokom čitavog perioda i učestvo-vao u različitim događajima, vidim stvarnu zainteresovanost društva i zajednice za ovaj izveštaj. To je ključna stvar.

Po vašem mišljenju, u kojoj oblasti je NIS ostvario najveći napredak, a gde još uvek ima prostora za poboljšanje?

- To je teško pitanje. Predložio bih da čitaoci koji su zainte-resovani za ovu oblast pogledaju matricu na strani sedam Izveštaja za 2014. Ovo prilično dobro odslikava oblasti koje su na fokus grupama “stejkholdera” ocenjene kao značajne i važne za poslovanje.

indusTRiJA i BiZnis22 INDUSTRIJA I BIZNIS 23

Uspeh se meri sigurnošću radnika

Zdravlje, bezbednost na radu i zaštita životne sredine

Priroda poslovanja u naftnoj industriji zahteva visok stepen zaštite zdravlja i bezbednosti na radu što predstavlja jedan od prioriteta i preduslova za uspešnost kompanije. Iz tog razloga, NIS veliku pažnju posvećuje bezbednosti i zaštiti zdravlja, kao i fizičkoj bezbednosti zaposlenih, izvođača, trećih lica i lokalnog stanovništva u oblastima gde posluje. Aktivnosti koje su preduzete prethodnih godina u oblasti up-ravljanja bezbednošću na radu nastavljene su i unapređene tokom 2015. Pre svega, Kompanija je uvela nove standarde i realizovala brojne aktivnosti na obukama zaposlenih u cilju njihove zaštite na radu, takođe je posvećena adekvatnom reagovanju u vanrednim situacijama i rešavanju njihovih posledica.

U Godišnjem izveštaju NIS-a za 2014. godinu, navodi se da je prošle godine nastavljeno sa redovnim revidiranjem i dopu-nama Akta o proceni rizika na radnom mestu i radnoj oko-lini. Takođe, Kompanija je uvela praksu generičke procene rizika za administrativna radna mesta, kako bi se olakšalo praćenje usaglašavanja sa zakonskom regulativom i brže pratila revizija procene rizika, smanjenjem papiroloških i administrativnih zahteva. Osim toga, u domenu bezbednosti i zaštite na radu, takođe je važno upravljanje izvođačima i trećim licima. Zato, u skladu sa opredeljenjem NIS-a da posluje kao društveno odgovorna kompanija, na tenderima i postupcima nabavke mogu da učestvuju samo dobavljači (i

njihovi podizvođači) koji ispunjavaju minimum HSE regula-tive propisane u kompaniji NIS.

SmANjEN BROj POVREDA Ulrih Pebal, direktor Funkcije za HSE, kaže da je upravljanje bezbednošću na radu u NIS-u dobro.

- U poslednjih nekoliko godina osmislili smo dobar sistem procene rizika bezbednosti i zdravlja na radu, zatim bezbed-nosne procedure, upustva za bezbedan rad i programe HSE obuke za linijske rukovodioce i zaposlene. Peti po redu Izveštaj o održivom razvoju prati trend povećanja indikatora i kvaliteta transparentnog izveštavanja iz godine u godinu - kaže Pebal. Analiza rezultata bezbednosti radnika na terenu, pokazuje da najveći deo HSE indikatora beleži pozitivan trend. Tokom prvog kvartala 2015. godine nastavljen je trend rasta broja prijavljenih događaja, odnosno povećana je transparentnost u odnosu na isti period prethodne godine. I taj porast trans-parentnosti najviše je primetan u kategoriji malih događaja, u čemu je najznačajniju ulogu imao veliki broj prijavljenih događaja iz kategorije „Oprema”. Važno je napomenuti da je u prvom kvartalu 2015. godine zabeleženo značajno smanjenje (56 odsto) koeficijenta povreda LTIF (odnos

Cilj NIS-a je da se zaposlenima, podizvođačima, trećim licima i svima koji

su uključeni u radne aktivnosti kompanije, pruži zaštita zdravlja na radnom mestu

i bezbednost i na taj način doprinese celokupnom društvu

Olivera Bojić


ukupnog broja povreda sa izgubljenim danima koje su u vezi sa radom prema ukupnom broju radnih sati puta milion), dok je ukupan broj povreda sa izgubljenim danima smanjen za 62 odsto. Analiza podataka koja se odnosi na koeficijent saobraćajnih nezgoda RAR (odnos broja saobraćajnih nez-goda prema pređenim kilometrima puta milion) pokazuje da je došlo do značajnog smanjenja od 45 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Zatim, vrednost koeficijenta perforacija cevovoda (ukupan broj perforacija prema ukupnoj dužini aktivnog cevovoda) je na nivou plan-irane vrednosti za prvi kvartal 2015. godine, dok je u odnosu na isti period prethodne godine manji za 25 odsto. Pokazatelji koji se odnose na istrage događaja (procenat istražnih događaja i realizovane korektivne mere kroz istrage događaja) pokazuju neznatna odstupanja u odnosu na planirane vrednosti.

OBUČAVANJE ZAPOSLENIH Ulrih Pebal kaže da je ključni zadatak u ovoj godini da se u Kompaniji organi-zuje sposobna grupa ljudi zaduženih za HSE i to u svim delovima preduzeća. Dakle, HSE stručnjaci će učestvovati u operativnim obukama da bi što više saznali o poslovanju i samim tim bili u mogućnosti da sačine najbolji program obuke za upoznavanje sa sredstvima i načinom upravljanja HSE-om u svim segmentima poslovanja. - Uložili smo poprilične napore da bismo napravili opšte i konkretne materijale za HSE obuku, za sve nivoe preduzeća. Učinićemo sve da 2015. go-dina bude godina HSE obuka, koju ćemo sprovoditi oslanjajući se uglavnom na postojeće izvore u preduzeću. Trenutno imamo dobar HSE sistem i moramo učiniti sve da još više unapredimo bezbednost na radu putem konstantnih obuka - poručuje Pebal.

BEZBEDNA VOŽNJAFunkcija za HSE, u saradnji sa „Naftagas Transportom“, ćerkom firmom NIS-a, u 2015. godini radi na implementi-ranju projekta za kontinuirani monitoring vozila (IVMS – In vehicle monitoring system), odnosno monitoring optimalne upotrebe voznog parka, a u cilju podizanja celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja, performansi i ponašanja vozača-ko-risnika vozila u NIS-u. U poboljšanju bezbednosti saobraćaja, kompanija očekuje značajan napredak korišćenjem IVMS-a, pomoću kojeg se registruju događaji vezani za monitoring vozila u NIS-u, a odnose se na parametre koji se prate: nagla usporavanja, ubrzanja i brzina. Monitoring parametara „naglo ubrzanje“ i „naglo usporavanje“ se vrši kontinuirano tokom vožnje, dok se merenje brzine kretanja vozila vrši u oblastima definisanim geozonama. Svi IVMS događaji će se registrovati u jedinstvenoj softverskoj aplikaciji Baza vozača, a zaposleni koji stalno krše pravila neće moći da rezervišu niti da voze kompanijska vozila u određenom vremenskom intervalu. Pored toga, u skladu sa Memorandumom o saradnji između NIS-a i Ministarstva odbrane Republike Srbije, koji je potpi-san 10. septembra prošle godine, i kojim je potvrđeno pos-tojanje zajedničkog interesa u oblastima koje se odnose na osposobljavanje kadra, potpisan je „Ugovor o pružanju uslu-

HSE motivacija NIS je 2012. godine započeo internu HSE kampanju „Ja radim bezbedno“, koja ima za cilj podizanje znanja i svesti kod zaposlenih o važnosti bezbednosti na radu, ali i prepoznavanja i priznanja najboljih dostignuća na polju unapređenja bezbednosti i zaštite na radu u kompaniji. Svaki zaposleni poseduje HSE pasoš u kome se nalaze informacije o HSE sistemu upravljanja: kodeks ponašanja, pet zlatnih HSE pravila, strategija, razvoj i vizija. U HSE pasoš zaposleni upisuju svoje HSE aktivnosti, koje služe kao osnov za prikupljanje bodova i osvajanje nagrada. Kriterijumi za nagrađivanje su utvrđeni u skladu sa vred-nostima Kompanije i podeljeni u četiri kategorije: pro-fesionalnost, inicijativa i odgovornost, pozitivan pristup i spremnost na saradnju, kultura zajedničkog rezultata. I za svaku urađenu HSE aktivnost dobija se određeni broj bodova. Na predlog Komisije za HSE nagrađivanje, naj-boljima koji će biti nagrađeni, pored vaučera sa nagra-dom uručuje se i HSE sertifikat. Svake godine povećava se broj nagrađenih zaposlenih kroz proces HSE moti-vacije. U prvom kvartalu ove godine broj nagrađenih je gotovo duplo veći nego u istom periodu prošle godine.

Inače, u toku 2013. godine usvojen je standard Kompanije pod nazivom „Os-posobljavanje iz HSE oblasti u NIS a.d. Novi Sad”, kao i „Program osposoblja-vanja”. I na taj način je definisan novi koncept osposobljavanja zaposlenih, izvođača radova i posetilaca iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine. Prema rečima Pebala, svi najviši rukovo-dioci i više od 400 linijskih rukovodilaca aktivno će raditi na angažovanju za-poslenih po pitanjima bezbednosti i na utvrđivanju nebezbednih radnji i uslova na radnom mestu. Tako se uspostavlja stalni dijalog između menadžmenta i zaposlenih na temu bezbednosti i precizno definisanih radova čiji je cilj unapređenje bezbednosti na terenu.

- Trenutno obavljamo više od 200 istraga godišnje - kaže Pebal. Prema njegovoj najavi, više stručnjaka koji rade u oblasti HSE-a biće angažovano u kontroli radnika na terenu i intenzivnije će se raditi obuka u oblasti identifi-kacije, kontrole opasnosti i obučavanja zaposlenih u prepoznavanju rizika na radnom mestu.

Aktivnosti koje su preduzete prethodnih

godina u oblasti upravljanja bezbednošću na radu unapređene su tokom 2015. uvođenjem

novih standarda i realizacijom brojnih

obuka zaposlenih u cilju njihove zaštite na radu

U prvom kvartalu 2015. godine HSE indikatori pokazuju značajno smanjenje

koeficijenta povreda LTIF i to za 56 odsto, dok je ukupan broj povreda sa

izgubljenim danima smanjen za 62 odsto


Zaštita životne sredine i investicijeKompanija nаstаvljа svoje poslovаnje u sklаdu sа „Politikom zаštite životne sredine, industrijske be-zbednosti i bezbednosti i zdrаvljа nа rаdu NIS а.d.“ (usvojenom 2013. godine), Izjаvom o HSE politici (no-vembаr 2014.) i principimа održivog rаzvojа. Održivo upravljanje životnom sredinom ima za cilj smаnjivаnje negаtivnih uticаjа delаtnosti Kompаnije nа životnu sredinu i zdrаvlje ljudi, kаo i stаlno unаpređenje i efi-kаsno uprаvljаnje sistemom zаštite životne sredine. U cilju automatizacije i optimizacije procesa izveštava-nja i upravljanja HSE-om u Kompaniji, u 2014. godini je izrađena softverska aplikacija HSEnet. Softverska apli-kacija trenutno ima 12 modula, dok su tri namenjena za upravljanje zaštitom životne sredine. U 2014. godini u ekološke projekte uloženo je 983 miliona dinara.

Urlih Pebal kaže da se velika pažnja posvećuje i zakonodavstvu Evrope koje se odnosi na HSE da bi se što bolje razumele buduće obaveze NIS-a kada se ti propisi budu primenjivali u Srbiji. Sektor zaštite životne sredine je zajedno sa Kancelarijom za saradnju sa institucijama EU analizirao direktive koje regulišu ekološku zaštitu i njih 40 je prepoznao kao relevantne za NIS.

- Počeli smo sa pripremom za predstojeće obaveze u trgovini emisija CO2 u skladu sa ETS Direktivom tako što pravimo Studiju o uticaju klimatskih promena na NIS, na osnovu čega će biti sačinjeni Planovi nadgle-danja CO2 i Izveštaji o emisijama CO2 na nivou čitave kompanije. Pored toga, NIS direktno učestvuje u stva-ranju domaćeg zakonodavstva u HSE oblasti i inicira amandmane na zakone u oblastima bitnim za poslova-nje kako bi se zaštitili interesi kompanije – naglašava Pebal.

firme NIS-a, rezultat posvećenosti Kompanije većoj bezbed-nosti naših zaposlenih u saobraćaju svakako je i manji broj povreda i saobraćajnih nezgoda tokom 2014. u odnosu na 2013. godinu, računato na milion pređenih kilometara. - Sva-koga dana zaposleni u NIS-u i zavisnim društvima izloženi su riziku učestvovanja u saobraćaju i zbog toga se velika pažnja poklanja bezbednosti i svođenju rizika na minimum – navodi Radović. Stručni ljudi sa višegodišnjim iskustvom rada u ovoj kom-paniji i stručnjaci koji dolaze iz drugih organizacija i donose svoje iskustvo u NIS, zajedno se trude da stvore pouzdan i jak sistem zaštite i bezbednosti na radu. Cilj je da se NIS-o-vim zaposlenima, podizvođačima, trećim licima i svima koji su uključeni u radne aktivnosti kompanije, pruži zaštita zdravlja na radnom mestu i bezbednost i na taj način dopri-nese celokupnom društvu.

Više od 1.200 NIS-ovih vozila na godišnjem nivou pređe put od preko

30 miliona kilometara.

U sva vozila ugrađen je „napredni“ GPS uređaj, koji pored osnovnih pokazatelja:

brzina, pređeni put i vreme, prati i stil vožnje vozača, što će u narednom

periodu biti od posebne važnosti“ U poslednjih nekoliko godina osmislili smo dobar

sistem procene rizika bezbednosti i zdravlja na radu, zatim bezbednosne procedure, i uputstva za

rad i programe HSE obuke za linijske rukovodioce i zaposlene, a sada se

usredsređujemo na njihovu primenu. Peti po redu

Izveštaj o održivom razvoju prati trend povećanja indikatora i kvaliteta

transparentnog izveštavanja iz godine u godinu. ”

Ulrih Pebal, direktor

Funkcije za HSE

nepravilnim korišćenjem vozila i po-većanje nivoa bezbednosti zaposlenih.

Takođe, NIS i Agencija za bezbednost saobraćaja potpisali su Protokol o saradnji. Potpisani protokol predviđa učešće NIS-a u budućim aktivnostima i kampanjama Agencije, kao i edukaciju i obuku zapos-lenih u NIS-u, pre svega vozača, ali i svih drugih. Osim toga, predviđaju se razmena iskustava, zajednički projekti, studije i istraživanja, kao i publikovanje stručne li-terature iz oblasti bezbednosti saobraćaja.Organizovanje navedenih obuka je veoma važno za profesionalne vozače jer imaju priliku da isprobaju vožnju u stvarnim i ekstremnim uslovima

ge obuke kadra kompanije „NIS“, A.D. Novi Sad – „Naftagas-Transport“ d.o.o. u oblasti bezbednosti saobraćaja“.Ugovorom je definisano da se stručno osposobljavanje-obučavanje zaposlenih naše kompanije i njenih zavisnih druš-tava realizuje kroz šest oblika obuke, koji će obuhvatiti 14 različitih kurseva. Cilj obuka vozača je osposobljavanje zaposlenih za upravljanje vozilima u teškim terenskim uslovima, unapređen-je postojećih vozačkih znanja i veština, zatim pravilna upotreba vozila u oteža-nim uslovima rada, kao i smanjenje troškova održavanja prouzrokovanih

koji mogu nastati u toku vožnje. Uz to imaju stručnu i bezbednosnu pomoć od instruktora koji vode obuku. Vidljivi su pozitivni efekti obuke koja je doprinela smanjenju koeficijenta saobraćajnih nezgoda, i to više nego dvostruko u poređenju sa prethodnom godinom. Naravno, postoje i druga sredstva koja se interno koriste, kao što je provera vozača na specijalnim simulatorima koji prate vožnju svakog korisnika. Sve te aktivnos-ti su međusobno povezane i kombinuju se sa praktičnom obukom u cilju sman-jenja saobraćajnih nezgoda. Prema rečima Dragana Radovića, direktora „Naftagas-Transporta“, ćerke

dosIJE 29

cistiji transport

Investicije u biogoriva mogu da podstaknu ekonomski

razvoj, kreirajući nova radna mesta i nove izvore prihoda

za poljoprivrednike

Upotreba biogoriva važan je segment energetske i klimatske Strategije 2030. Upravo iz tog razloga debata koja se vodi u Evropskoj uniji o upotrebi ovog goriva privlači veliku pažnju. Osnovna dilema nameće se oko toga koliko se proiz-vodnjom biogoriva povećavaju emisije staklene bašte, koje proizilaze iz uvećane upotrebe poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju biogoriva prve generacije. Posle višegodišnjih debata, predloga i usaglašavanja Saveta ministara i Parla-menta na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta krajem aprila 2015. podržan je sporazum koji je uveo limit od sedam odsto na biogoriva prve generacije u sektoru transporta do 2020, neobavezu-jućih 0.5 odsto za napredna biogoriva i obavezu snabdevača goriva u pogledu iz-veštavanja o lancu proizvodnje njihovih biogoriva i povezanih emisija. Ilustracije radi, potrošnja biogoriva u EU je 2013. imala udeo od 4.7 odsto u ukupnoj potrošnji transportnih goriva. Usvajanje nove direktive koja će definisati limite očekuje se 2017. godine.

EKSPANzIjA BIOgORIVAEkspanzija upotrebe ovog goriva počela je sa Direktivom o biogorivima 2003. koja je propisala da bi njegova upot-reba trebalo da dostigne 5,75 odsto u 2010. godini. Godinu dana pre tog roka usvojena je nova Direktiva 2009/28/EC o promociji energije iz obnovljivih izvora koja je nametnula ambiciozni i obavezujući cilj od 10 odsto obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji u sektoru transporta do 2020. Bez obzira što teorijski posmatrano ovaj cilj obuhvata i električnu energiju proizvedenu iz ob-novljivih izvora koja se koristi za pogon vozila, najveći deo će biti ostvaren kroz upotrebu biogoriva, bez obzira o kojoj generaciji biogoriva govorili. Istov-remeno, Direktiva o kvalitetu goriva (2009/30/EC) je u sektor transporta uvela obavezno smanjenje intenziteta efekata staklene bašte (GHG) od šest odsto do 2020.

Kada su ove dve direktive usvojene, Evropski parlament i Savet su tražili od Evropske Komisije da istraži potenci-jalni uticaj GHG emisija koje proizilaze iz uvećane upotrebe poljoprivrednog zemljišta, za proizvodnju biogoriva prve generacije, odnosno ILUC i da, ukoliko se za tim ukaže potreba, na sto stavi predlog za izmenu propisa.

Bigoriva

Tamara Šereš i Nikola R. Radovanović

Uvođenje biogoriva kao segmenta proizvodnje realnost je za sve naftne kompanije. Usvajanje nove direktive

koja će definisati limite očekuje se 2017, a NIS je već razvio Strategiju za biogoriva

ˇ

28 DOSIjE

DosIJE30 dosIJE 31

novi izvori energije, kao što su bio-goriva, mogu imati značajnu ulogu u podmirenju povećane tražnje.

SLUČAJ SRBIJA - PROjEKAT „BIOGOS“

Krajem aprila uspešno je završen proje-kat „BIOGOS - Implementacija Direk-tive 2009/28/EZ u oblasti biogoriva u saobraćaju - primeri dobre prakse“ koji je na inicijativu NIS-a, uz bespovratnu finansijsku podršku Centralnoevropske inicijative, realizovao Nacionalni naftni komitet Srbije - Svetski naftni savet (NNKS), strukovno udruženje čiji je NIS osnivač i član.

Projekat je obuhvatio razmenu iskus-tava članica NNKS-a sa ekspertima iz Hrvatske, u organizaciji Fakulteta strojarstva i brodogradnje Univerziteta

rebe biogoriva u odnosu na emisije iz fosilnih goriva. Takođe, u pogledu energetske sigurnosti, definisane kao neprekidne dostupnosti i snabdevanja potrošača energijom po pristupačnim cenama, posmatraju se rizici kao što su oni vezani za snabdevanje fosilnim gorivima iz uvoza i nestabilnost cena.

Stoga je za mnoge države, koje trenut-no zavise od fosilnih goriva, privlačna mogućnost proizvodnje biogoriva iz lokalnih useva i njegovo korišćenje kao alternative za derivate nafte. Na kraju, investicije u biogoriva mogu da podstaknu ekonomski razvoj, kreira-jući nova radna mesta i nove izvore prihoda za poljoprivrednike. Ovo je od posebnog značaja za države u razvoju kod kojih je znatan deo populacije zaposlen u poljoprivrednom sektoru.

Globalni ekonomski rast je doveo do dramatičnog porasta tražnje za ener-gijom, te se predviđa da će potrošnja energije u zemljama u razvoju porasti za 84 odsto do 2035. U tom kontekstu,

u Zagrebu, u implementaciji pomenute Direktive u oblasti biogoriva u saobraćaju. Tokom 2014. godine ovaj projekat je realizovan kroz dve ekspertske radionice u Beogradu, pos-većene konsultacijama sa hrvatskim partnerima u oblasti pripreme zakonske regulative i prenosa primera dobre prakse u praktičnoj regulaciji tržišta biogoriva u Hrvatskoj, ali i drugim članicama EU. U okviru studijske posete Zagrebu, predstavnici naše kompanije i drugih organizacija članica NNKS-a imali su priliku da se upoznaju sa iskustvom nadležnih državnih institucija koje su u Hrvatskoj učestvovale u ovom procesu - Ministarstva ekonomije i hrvatskog operatora tržišta energije, kao i da obiđu naftnu kompaniju INA, gde su svoja iskustva u korišćenju biogoriva podelili predstavnici njihove laboratorije.

Dr Goran Radosavljević, generalni sekretar NNKS-a i savet-nik direktora Funkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima NIS-a, istakao je da je za potrebe postizanja ciljeva projekta u okviru NNKS-a formirana Radna grupa za biogori-va. Radna grupa je pripremila preporuke i predloge nacrta po-dzakonskih akata za Ministarstvo rudarstva i energetike koji treba da budu usvojeni u narednom periodu, u sklopu obave-za preuzetih članstvom u Energetskoj zajednici i definisanih Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora

Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, krajem aprila 2015, podržan je sporazum koji je uveo limit od

sedam odsto na biogoriva prve generacije u sektoru transporta do 2020, a neobavezujućih

0.5 odsto

za napredna biogoriva

BIOGORIVO IZ NIS-a

U okviru Strategije NIS-a za biogoriva i ispunjenje zahteva Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije, kao i usaglašavanja sa evropskim propisima u oblasti tečnih goriva, u NIS-ovom Bloku „Prerada“ u Pančevu, u toku je realizacija investicionog projekta „Namešavanje biokomponente sa dizel gorivom RNP“. Ovaj projekat će omogućiti proizvodnju (namešavanje biokomponente sa evrodizelom) i otpremu namešanog dizela, sa maksimalno sedam odsto biokompo-nente, drumskim, železničkim i vodenim transportom.

Prema rečima Aleksandra Marjanovića, rukovodioca ovog projekta u Direkciji za razvoj i investicije Bloka „Prerada“, ovom investicijom obezbediće se automatski regulisano namešavanje biokomponente u evrodizel od minimalno 2 do maksimalno 7 odsto.

Biokomponenta će se kupovati i u Rafineriju dopremati auto i železničkim cisternama. U cilju funkcionisanja čitavog sistema i proizvodnje evrodizela sa biokomponentom u pančevačkoj rafineriji, projektom je obuhvaćeno namešavanje koje podrazumeva: pretovar biokomponente, skladištenje u već pripremljena četiri rezervoara, namešavanje biokomponente i evrodizela u automatski regulisanom statičkom mešaču i skladištenje namešanog goriva u rezervoare, koji se trenutno rekonstruišu.

U okviru ovog investicionog projekta čija realizacija je u toku, otprema namešanog goriva obavljaće se sa auto-punilišta, železnice i sa novoprojektovane utovarne ruke na dunavskom pristaništu.

Kompletna investicija, čija ukupna vrednost iznosi blizu pet miliona evra, završiće se krajem ove godine i omogućiti da se u skladu sa novim trendovima, strategijama i akcionim planovima i propisima, u proizvodni asortiman NIS-a uključi i biogorivo.

ILUC(Indirect Land Use Change) je važno pitanje vezano za životni ciklus emisija GHG iz biogoriva i drugih useva. Naime, podsticaji da se poveća proizvodnja biogoriva dovode do toga da se menja namena zemljišta koje se do sada koristilo za proizvodnju useva namenjenih ishrani, te se isto delom koristi za proizvodnju biogoriva.

Istovremeno, potreba za održanjem nivoa poljoprivredne proizvodnje radi ishrane, dovodi do toga da se netak-nuto zemljište, kao što su kišne šume i pašnjaci, koje u sebi sadrži ugljenik i biomasu, pretvara u nove farme što dovodi do neto povećanja emisija GHG. Usled ove promene u zalihama ugljenika u zemlji i biomasi, ILUC ima posledice i na GHG balans biogoriva. Pojedini autori tvrde da ILUC dovodi do drugih negativnih efekata utičući na biodiverzitet, kvalitet vode, cene hrane, zakup zemljišta, migracije radnika.

Međutim, u smislu borbe protiv klimat-skih promena, treba istaći da sektor transporta obuhvata jednu petinu ukupnih emisija GHG, te se smatra da će iste biti znatno niže u slučaju upot-

V. Krkobabić

DosIJE32 dosIJE 33

energije, koje predviđaju obavezu obezbeđivanja 10 odsto udela OIE u sektoru saobraćaja do 2020. godine. Od posebnog značaja za NNKS je i činjenica da je Ministarstvo imenovalo svog pre-dstavnika u okviru projektne Radne grupe, koji je učestvovao u svim aktivnostima, kao i to da je tokom trajanja ovog projekta nekoliko članova Projektne radne grupe imenovano za članove Nacionalne radne grupe za biogoriva u okviru Ministarstva, koja će raditi na usvajanju finalnih predloga za zakonodavni okvir u oblasti biogoriva u Srbiji.

- S obzirom da je NNKS udruženje koje okuplja poslovni, aka-demski i stručni sektor u Srbiji (pored NIS-a članice NNKS-a su: univerziteti u Beogradu i Novom Sadu, Privredna komora Srbije i druga udruženja i kompanije) i nacionalno je telo Svetskog naftnog saveta, verujem da je NNKS identifikovan kao optimalan forum koji može da pruži sveobuhvatne preporuke državnim organima u ovoj oblasti - istakao je Radosavljević.

Prof. dr Dragoslava Stojiljković, redovna profesorka Mašins-kog fakulteta u Beogradu, predsednica Projektne radne grupe za biogoriva u okviru NNKS-a i član Radne grupe za biogoriva Ministarstva, kaže da je za pripremu podzakonskih akata koja se odnose na biogoriva bilo potrebno sagledati ceo sistem koji treba da bude uspostavljen i usklađen sa odgovarajućim postojećim propisima i zahtevima Direktive. Ona dodaje da su nakon de-taljnih analiza i diskusija pripremljene konačne verzije podza-konskih akata. Sagledane su i druge aktivnosti koje u budućnosti treba da budu realizovane u našoj zemlji sa ciljem da se proiz-vodnja i primena biogoriva usklade sa zahtevima Direktive.

- Istaknuta je i potreba da proces uvođenja biogoriva bude praćen i kroz odgovarajuće promotivne kampanje i uključi-vanje različitih institucija (naftnih kompanija, fakulteta, proizvođača biogoriva, servisera i dr.) kako bi se korisnicima objasnile sve prednosti i mogući problemi primene biogoriva - dodala je profesorka Stojiljković.

PREDUPREDITI PROBLEmE

Uvođenje biogoriva kao jedne od komponenti za namešavanje motornih goriva realnost je svih naftnih kompanija u zeml-jama članicama Evropske unije, ali i u zemljama članicama Energetske zajednice.

Ono što je potrebno istaći kao iskustvo sa projekta jeste „učenje na tuđim greškama“ i prepoznavanje najosetljivijih tačaka u lancu snabdevanja, kako čistim biogorivima, tako i mešavinama bio i mineralnih goriva. Razmatrani su brojni problemi koje je potrebno preduprediti kako bi stavljanje biogoriva na tržište i ko-rišćenje biogoriva u saobraćaju bilo u skladu sa Direktivom. Iako NIS-ova Rafinerija Pančevo već poseduje određena iskustva u radu sa biodizelom, dodatne informacije će svakako biti korisne.Sa stanovišta NIS-a kao kompanije koja se maksimalno zalaže za legalne tokove na tržištu, uspostavljanje jasnog za-konskog okvira od strateškog je značaja, a kontrola kvaliteta, uspostavljen sistem praćenja tržišta, kao i definisane mere

za prevenciju zloupotreba i nelegalnog namešavanja biogoriva neophodni su uslovi za početak realizacije obaveza Srbije prema Direktivi 2009/28/EZ.

U slučaju da sistemi upravljanja i kontrole ne funkcionišu, može nam se desiti situacija koju su iskusile neke od EU zemalja, gde su zbog lošeg kvaliteta goriva namešanih sa nedovoljno kvali-tetnim biogorivom korisnici izbegavali da kupuju gorivo u kojem je namešano i biogorivo. Time bi ispunjenje preu-zetih obaveza bilo dodatno otežano. Takođe, ova obaveza predstavlja dodatni pritisak na rafinerijsku maržu. NIS je razvio Strategiju za biogoriva, u kojoj su razmatrane različite opcije za ispunjenje ove obaveze, a koje se već primenjuju u našim ćerkama firmama u Bugarskoj i Rumuniji.

Evgenij Meteljov, direktor Direkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima u inostranstvu, istakao je

Šta su biogoriva?Biogoriva su tečna i gasovita transportna goriva koja se proizvode iz biomase. Danas su najvažnija biogoriva: bioetanol koji se proizvodi iz šećera i žitarica i koji se koristi kao zamena za benzin i biodizel koji se u najvećem delu proizvodi iz biljnog ulja i služi kao zamena za dizel. Iako postoji dosta klasifikacija biogoriva, bazična podela se svodi na dve prepoznatljive kategorije:

• konvencionalna biogoriva (tzv. biogoriva prve generacije) koja se proizvode iz useva koji se koriste za proizvodnju hrane, kao što su: šećer, skrob i biljna ulja

• napredna biogoriva (tzv. biogoriva druge, treće i četvrte gen-eracije) proizvode se iz sirovina koje se ne koriste za proizvodnju hrane, i tu pre svega spadaju otpad i poljoprivredni ostaci (slama, komunalni otpad i sl.), usevi kao što su miskantus (lat. miscanthus) i šikara, kao i alge i specijalno modifikovane biljke ili biomasa koja ima visok energetski prinos i koja se može gajiti na nepoljoprivred-nom zemljištu ili na vodenim površinama.

da je projekat „BIOGOS“ realizovan uz sufinansiranje od strane programa Centralnoevropske inicijative „CEI Know-How Exchange Programme“, koji predstavlja jedan od instrume-nata za razmenu iskustava u cilju ravnomernog ekonomskog i društ-venog napretka i podizanja kapaci-teta država članica ove regionalne organizacije. Projekat je realizovan na inicijativu Funkcije za spoljne veze i odnose sa državnim organima, a u okviru aktivnosti NIS-a na privlačen-ju grantova EU i drugih međunarod-nih donatorskih organizacija u cilju realizacije projekata od interesa za kompaniju.

- Pored razvoja projektne ideje i prip-reme neophodne dokumentacije za učešće projekta „BIOGOS“ na konkursu Centralnoevropske inicijative, na kome su obezbeđena sredstva za bespovratno sufinansiranje ovog projekta, takođe smo se trudili da pružimo maksimalnu

Krajem aprila uspešno je završen projekat „BIOGOS-

implementacija Direktive 2009/28/EZ u oblasti biogoriva u saobraćaju - primeri dobre prakse“ koji je na inicijativu NIS-a, uz bespovratnu

finansijsku podršku Centralnoevropske inicijative, realizovao Nacionalni naftni

komitet Srbije - Svetski naftni savet (NNKS), strukovno udruženje čiji je

NIS osnivač i član

podršku NNKS-u, kako u samoj imple-mentaciji projektnih aktivnosti, tako i u delu izveštavanja o toku i rezultatima njegove realizacije u skladu sa striktnim pravilima CEI - istakao je Meteljov.

Srbija kao kandidat za punopravno članstvo u EU i zemlja koja prolazi kroz kompleksan posao harmoniza-cije svog pravnog sistema za pravnim tekovinama EU, mora da prati razvoj situacije i neprestanu nadogradnju pravnog okvira EU. Tako je uspostavl-janje jasnog okvira EU u pogledu udela biogoriva u finalnoj potrošnji u sektoru transporta, načina obračuna biogoriva prve generacije, odnosno naprednih biogoriva, pre svega od značaja za eventualne korekcije Nacionalnog akcionog Plana za korišćenje obnovlji-vih izvora energije u delu koji se odnosi na sektor transporta i namešavanje biogoriva. Posredno, on je od značaja za NIS koji će poneti najveći deo tereta u njegovom sprovođenju.

BIO


Nove tehnologije bušenja

suve lokacije za zelena polja

Na međunarodnoj konferenciji „2015. HSE konferencija u oblasti nafte i gasa za Rusiju i ZND (Zajednica nezavisnih država)“, koja je krajem marta održana u Moskvi, NIS je osvojio nagradu za specijalna dostignuća u HSE oblasti za Projekat „suve lokacije“. Konferencija je povezala oko 50 govornika i 200

HSE profesionalaca iz naftno-gasnih kompanija, koji su govorili o aktuelnim regulatorima razvoja, industrijskoj i ekološkoj bezbednosti, kao i o zdravstvenim aspektima. NIS-ov nagrađeni Projekat „suve lokacije“, našao je široku primenu na svim buša-ćim lokacijama na kojima kompanija obavlja svoju delatnost.

Nenad Stanojevski

Tehnologija „suvih

lokacija“, osim potpunog eliminisanja svih

problema vezanih za zaštitu životne sredine,

osigurava i bezbedan rad tokom procesa izvođenja

radova bušenja. Nova tehnologija se primenjuje

na svim bušećim postrojenjima NIS-a


EKOLOšKI PROjEKAT

Više o samom Projektu „suve lokacije“ saznali smo od Milivoja Isakova, ruko-vodioca Isplačne službe u „Naftagas - Naftnim servisima“, koji je idejni tvorac, ali i realizator ovog NIS-ovog projekta. Milivoj je svoje iskustvo i znanje o naf-taškom poslu stekao u svetski poznatim kompanijama, radom u desetak srednjo-evropskih zemalja, zatim u Africi, Rusiji, pa sve do daleke Indije. Posebno se spe-cijalizovao upravo za odlaganje otpadne isplake na bušotinama (radni fluid koji se koristi u procesu bušenja).

Prema njegovim rečima, opremanjem lokacija sa opremom za „suve loka-cije“, pre svega, prestaje potreba za odlaganjem otpadne isplake u isplačne jame na samoj lokaciji gde se izvodi bušenje i istovremeno se minimizira negativan uticaj procesa bušenja na životnu sredinu.

- Ovakav sistem bušenja zadovo-ljava najstrože standarde ekološke bezbednosti u radu, podrazumeva

Praktičan primer za bogatije znanjeJedno od bušaćih postrojenja NIS-a koje je opremljeno opremom za „suve lokacije“ tipa „National“, nedavno su obišli studenti Rudarsko-geološkog fa-kulteta (RGF) u Beogradu. Zahvaljujući tome, budući akademski građani dobili su izvanrednu priliku da se neposredno upoznaju s procesom rada bušotine i da čuju stručna iskustva NIS-ovih terenskih radnika.

Praktičnoj nastavi prisustvovali su studenti završnih godina Smera za eksploataciju nafte i gasa i tehniku dubinskog bušenja, kao i nekoliko studenata drugih smerova Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. To koliko je ova poseta bila dragocena za studente, moglo se naslutiti po broju pitanja koja su postavljali svojim do-maćinima. Ekskurzija je bila obostrano korisna. Studenti su stekli novo iskustvo i dobili priliku da vide kako se teorija pretvara u praksu, dok je NIS na taj na-čin dao svoj doprinos stasavanju nove generacije stručnjaka za naftno-gasnu industriju.

Milivoj Isakov, rukovodilac Isplačne službe u „Naftagas -

Naftnim servisima“

“ Projekat „suvih lokacija“, pored nabavke opreme za prečišćavanje

bušotinske tečnosti (isplake), značajno umanjuje rizik od pojave mokrih i

klizavih površina na lokaciji, omogućuje lakše održavanje higijene na radilištima i u barakama u kojima

borave zaposleni, kao i bezbednije uslove za kretanje vozila. ”

Realizacijom ovog projekta

značajno se poboljšava bezbednost zaposlenih na radu i unapređuju

se uslovi rada na samim lokacijama, odnosno, radilištima

bušaćih postrojenja

kontinualno pražnjenje rezervoara za otpadnu isplaku i smeštanje sadržaja na lokaciju koja je za to namenjena. Dakle, u pitanju je zatvoren sistem koji omogućava maksimalnu zaštitu tla od zagađenja i zadovoljava najstrože stan-darde s aspekta zaštite životne sredine. Realizacijom ovog projekta obezbeđuje se bezbedan rad zaposlenih u procesu izvođenja radova bušenja. Primena ove tehnologije podrazumeva efikasnije korišćenje i povećanje produktivno-sti raspoloživih resursa, pri čemu je s aspekta zaštite životne sredine efekat neosporan, jer se potpuno isključuje potreba za kopanjem isplačnih jama. Realizacijom ovog projekta značajno se poboljšava bezbednost zaposlenih na radu i unapređuju se uslovi rada na samim lokacijama, odnosno, radilištima bušaćih postrojenja. Projekat „suvih lokacija“, pored nabavke opreme za prečišćavanje bušotinske tečnosti (ispla-ke), značajno umanjuje rizik od pojave mokrih i klizavih površina na lokaciji, omogućuje lakše održavanje higijene na radilištima i u barakama u kojima bora-ve zaposleni, kao i bezbednije uslove za kretanje vozila (kamiona, auto-dizalica, cementacionih agregata...) – istakao je Isakov i potvrdio da se u NIS-u na svim bušaćim postrojenjima primenjuju „suve lokacije“.

- U postupku nabavke su još dva sistema, tako da ćemo ih do kraja godine imati ukupno šest. Kada je reč o finan-sijskim efektima koje ovaj projekat donosi, svakako su neophodni detaljni proračuni, međutim, samo u toku 2014. godine, transportom čvrste faze na deponiju kod Novog Mi-loševa u Vojvodini uštede se kreću blizu 20 miliona dinara. Kad sam se vratio u NIS 2012. godine, Isplačna služba je bila pred gašenjem. Uz podršku rukovodstva, koristeći bolja iskustva iz kompanija u kojima sam do tada radio, formirao sam novu ekipu i službu. Kompanija je kupila svu neophod-nu opremu za „suve lokacije“, čelične bazene i hidraulične „ruke“ za utovar nabušene čvrste faze i uz prethodnu obuku kadrova počeli smo sa radom i primenom nove isplačne tehnologije – navodi NIS-ov stručnjak.

Na svakom tornju su postavljeni čelični bazeni ne samo za sakupljanje nabušene čvrste faze, nego i za skladištenje isplake nakon završetka bušotine. Ranije se isplaka bacala na centralnu deponiju u Novom Miloševu, a sada se koristi za bušenje nove bušotine.

- Na ovaj način, ovim zatvorenim sistemom, napravljene su ogromne uštede u potrošnji isplačnog materijala i transport-nim troškovima. Najveća korist je što smo zagađenje životne sredine sveli gotovo na nulu. U toku realizacije Projekta

započeli smo i formiranje Isplačne laboratorije. Uporedo sa svim ovim aktivnostima, osmoro zaposlenih u Službi stalno unapređuju svoja znanja kako bi u potpunosti savlada-li novu tehnologiju. U tome smo za sada uspešni, a naš naredni zadatak je, da uz opremanje Laboratorije, uvedemo konsignaciona skladišta za nabavku isplačnih materijala, što će značajno povećati efikasnost rada Pogona „Bušenje“ i doprineti velikim materijalnim uštedama naše kompanije - rekao je Isakov.

Sistem bušenja „suve lokacije“ zadovoljava najstrože standarde ekološke bezbednosti u radu i podrazumeva kontinualno pražnjenje rezervoara za otpadnu isplaku i smeštanje

sadržaja na lokaciju koja je za to namenjena


U poslednjih 15 godina proizvodnja dizela beleži stalan rast u NIS-ovoj Rafineriji u Pančevu, a uspešnim završetkom prve etape modernizacije rafinerijske prerade, odnos u proizvodnji dizela i

benzina u toj rafineriji dostigao je razmer – 72 odsto dizela i 38 odsto benzina

U proteklih petnaest godina, fenomen nazvan „dizelizacija voznog parka“ postao je jedan od ključnih faktora koji je uticao na razvoj naftne industrije i promenu strukture rafi-nerijske prerade. Presudan iskorak u povećanju produkcije najkvalitetnijeg dizela, NIS je učinio izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se danas proizvode najveće količine kvalitet-nog dizela.

Već dugi niz godina struktura ponude i potražnje za naftnim derivatima neumoljivo se kreće u pravcu veće prodaje dizel goriva u odnosu na benzin. Sa mnogo argumenata ekono-misti pouzdano objašnjavaju ovaj tržišni trend, a u sektoru rafinerijske prerade, ovi snažni tržišni pokazatelji, postavlja-ju nove izazove u proizvodnji većih količina dizela. Dizeli-zacija voznog parka u čitavoj Evropi, pretvorila se, kako to inženjeri kažu, i u dizelizaciju rafinerija. Tržišni trendovi u Srbiji ovo takođe potvrđuju. Pozicija rafinerijske prerade NIS-a, koja se pod „diktatom tržišta“ mora usmeriti na veću produkciju dizela, nije ništa drugačija od situacije u kojoj su ostale moderne rafinerije u svetu.

ENERgETSKI EFIKASNIjEPrema rečima Stanke Leskovac, menadžera za funkcionalne strategije NIS-a, u proteklih petnaest godina, fenomen na-zvan „dizelizacija voznog parka“ postao je jedan od ključnih faktora koji su uticali na razvoj naftne industrije. - Ovaj trend je bio izražen u najvećem broju evropskih zemalja, i nije zaobišao ni region Balkana – ističe Leskovac.

Ključni pokretač skoka potrošnje dizel goriva u odnosu na benzin poslednjih godina, jeste, kako ona objašnjava, njegova energetska efikasnost. Vozila koja koriste benzin su jeftinija od svojih dizel ekvivalenata, ali ona koriste više goriva za istu kilometražu.

- S druge strane, dizel ima niže troškove u maloprodaji što mu uz povoljan poreski režim daje dodatnu prednost. Dizel je tako postao prvi izbor motornog goriva za mnoge vozače putničkih automobila širom Evrope. Jedan od najtipičnijih primera je Francuska, gde su u 2000. godini, dizel automobili činili polovinu od ukupnog broja prodatih novih putničkih vozila. Samo deset godina kasnije od pet prodatih vozila četiri automobila su bila sa dizel agregatom, a jedan sa ben-zinskim motorom. Druge zemlje u Evropi pratile su primer Francuske. Ne treba zaboraviti da zbog svoje efikasnosti, di-zel gorivo u najvećem broju koriste laka i teška komercijalna vozila, autobusi i taksi vozila - objašnjava Stanka Leskovac.

Da li će se trend dizelizacije nastaviti? Prema većini progno-za, ukupna potrošnja motornih goriva u Evropi narednih će se godina smanjivati. Prodaja automobila će takođe stagnira-ti, jedino se blag rast očekuje u Turskoj i istočnoj Evropi.

Manja potrošnja motornih goriva, može se objasniti poveća-njem efikasnosti motora, ali i nizom društvenih promena. Sve je veći broj ljudi, posebno mladih, koji koriste nove tehnologije za komunikaciju umesto vožnje i fizičkih susreta, takođe, ne-zaposlenost i stagnacija prihoda, rezultirali su time da je manje Evropljana ispod 30 godina starosti u mogućnosti da finansira kupovinu i vožnju automobila, zatim trend kod mladih da se zbog boljih mogućnosti za napredovanje živi u središtima veli-kih gradova, gde je pogodnije koristiti javni prevoz itd.

Vojo Krkobabić

Trendovi potrošnje goriva

dizelizacija jugoistocne evrope

U zemljama jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, očekuje se

konstantni rast potrošnje dizel goriva. Na ovakve trendove NIS je pravovremeno

reagovao povećanjem produkcije najkvalitetnijeg dizela, odnosno

izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se sada proizvode najveće količine

kvalitetnog dizela

ˇ


ULTRA D – prvo brendirano gorivo NIS-aPotrošnja benzina i evrodizela u zemljama regiona (000 t):

Dizel Benzin

Austrija

Hrvatska

Slovenija

BiH

Crna Gora

Grčka

Bugarska

Rumunija

Albanija

Makedonija

Srbija

Mađarska

Ipak, može se očekivati da će potražnja za benzinom i dalje u najvećem procentu opadati, dok će se potražnja za dizel gorivom u zemljama Evropske unije blago smanjivati.

Međutim, očekivanja za region jugoistočne Evrope su drugačija. Očekuje se konstantni rast potrošnje dizel goriva (uključujući i ostala gasna ulja) od maksimalno jedan odsto. Ove prognoze odnose se i na tržište u Srbiji.

KVANTITET I KVALITET

Odgovor rafinerijske prerade NIS-a na ove tržišne zahteve bio je pravovremen. Presudan iskorak u povećanju produk-cije najkvalitetnijeg dizela svakako je napravljen izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se sada proizvode najveće koli-čine kvalitetnog dizela. U poslednjih 15 godina proizvodnja dizela beleži stalan rast u pančevačkoj rafineriji, a uspešnim završetkom prve etape modernizacije rafinerijske prerade,

odnosno startom postrojenja za blagi hidrokreking i hidroo-bradu, odnos u proizvodnji dizela i benzina za poslednje dve godine u pančevačkoj rafineriji dostigao je razmer – 72 odsto dizela i 38 odsto benzina. Međutim, u procesu prerade sirove nafte inženjeri Bloka „Prerada“ NIS-a uočili su još neka ključna mesta koja otvaraju tehnološke mogućnosti za još veću produkciju ovog goriva.

Prema rečima Vladimira Gagića, direktora Tehničke direkcije Bloka „Prerada“ NIS-a, u toku je uspešna primena „Programa smanjenja proizvodnje benzina i povećanje produkcije dizela“.

- Ovaj posao u pančevačkoj rafineriji obavljali smo etapno i do sada smo uradili nekoliko tehnoloških izmena u procesu prerade sirove nafte, što je rezultiralo većim prinosom dize-la. Reč je o smanjenju kraja ključanja benzinskih frakcija na postrojenjima Atmosferska destilacija i na novoizgrađenom Pogonu hidrokrekinga u okviru MHC&DHT kompleksa. Ovim izmenama tehnološkog režima obezbedili smo 24 hiljade tona dizela više na mesečnom nivou. Značajan iskorak u realizaciji

ovog programa načinili smo kroz projekat redestilizacije teškog benzina FCC-a prenamenom kolone za destilaciju na Po-strojenju Platforming, koji se sada koristi kao komponenta za namešavanje u dizel. Brojna laboratorijska ispitivanja potvrdila su kvalitet, a krajnji efekat je početak proizvodnje pet tona teškog benzina na sat, što je komponenta za namešavanje dizela. Redestilacijom teškog benzina povećali smo proizvodnju dizela za preko 17 hiljada tona – navodi Gagić.

Program smanjenja proizvodnje benzi-na uz istovremeno povećanje produk-cije dizela zaokružuje se poslednjom fazom koja se odnosi na uklanjanje parafina iz teškog dizela. Početkom ove godine zamenjen je katalizator na Po-strojenju za hidrodesulforizaciju i sada su stvorene mogućnosti za uklanjanje parafina iz dizela.

- Ovaj pogon je započeo sa probnim radom početkom februara i dosadašnji su rezultati iznad očekivanja. Naime, tačka zamućenja dizela osetno je popravljena i od nula stepeni Celzi-jusovih, spuštena na minus 28. Ovo, praktično, znači da smo bez obzira na vremenske prilike sada potpuno spremni da i zimi proizvedemo jed-nake količine dizela kao i leti, što na godišnjem nivou znači veću produkci-ju dizela. Ovo je posebno značajno u zimskom periodu, jer se uklanjanjem parafina eliminišu potencijalni rizici u eksploataciji ovog goriva pri niskim spoljnim temperaturama – ističe Gagić. Dizelizacija rafinerija, kako kažu tehnolozi, traje i dalje. Stručnjaci Bloka „Prerada“ NIS-a za sada vrlo uspešno odgovaraju na ove tržišne izazove i struktura proizvodnje se znalački pri-lagođava zahtevima kupaca i tržišta, što čitavoj Kompaniji donosi profit.

NIS je tokom prošle godine tržištu ponu-dio više od običnog goriva. Reč je o pro-izvodu koji unapređuje rad motora vozila i koji je ekskluzivno dostupan samo na mreži benzinskih stanica NIS Petro-la. Upotrebom novog NIS Petrolovog goriva obezbeđuje se optimalna zaštita automobila – poboljšava podmazanost, povećava snaga motora, sprečavaju se kvarovi i štedi na duži rok.

Novo visokokvalitetno brendirano gorivo ULTRA D obogaćeno je multifunkcional-nim kompleskom aditiva vrhunskog kva-liteta. Sadrži tri osnovne komponente: komponentu za čišćenje, komponentu za zaštitu od korozije i komponentu za optimalno podmazivanje motora.

Tokom rada motora dolazi do taloženja nečistoća u sistemu za ubrizgavanje go-riva. Zahvaljujući komponenti za čišćenje ULTRA D premijum evrodizel uklanja već postojeće naslage nečistoća i efikasno sprečava taloženje novih u sistemu za ubrizgavanje goriva. Njegovim redovnim korišćenjem otklanjaju se štetne naslage i zaustavlja pojava novih. Potpuni-je samopaljenje i sagorevanje goriva povećava efikasnost motora, stabilizuje njegov rad i olakšava start. Komponentu za zaštitu od korozije karakteriše jedins-tvena formula, koja sprečava oksidaciju i štetan uticaj korozivnih kiselina. Kada je reč o komponenti za optimalno pod-mazivanje motora, treba reći da goriva sa smanjenim sadržajem sumpora imaju veću čistoću, ali gube svoju viskoznost. Pri velikim brzinama i radnim tempe-raturama povećava se trenje između pokretnih delova motora, kao što su kli-povi, ležajevi i brizgaljke, što dovodi do smanjenja mazivosti i time do ozbiljnih

problema u ubrizgivačima i pumpama za gorivo. ULTRA D premijum evrodizel sadrži komponentu za podmazivanje i uprkos redukovanoj količini sumpora štiti motor od habanja i održava ga opti-malno podmazanim.

Redovnim korišćenjem ULTRA D dizela motor se održava čistim, usporava se proces korozije i poboljšava podma-zanost pokretnih komponenti moto-ra – klipova, ležajeva i brizgaljki. Time se povećava snaga motora i smanjuje potrošnja goriva, a vozilu produžava vek trajanja.

ULTRA D je više od običnog dizela. Nastao je kao odraz razvoja u Kompaniji, promena na tržištu goriva, kao odgovor na sve savršenije modele dizel motora, a pre svega kao odraz potreba i želja potrošača, dizel korisnika. Prepoznato je da je glavno očekivanje vlasnika dizel automobila da im gorivo dodatno čuva motor, njegovu dugovečnost i optimalan rad.

2014 2016 2018 2020 2022 2024 2026

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000 + 0.9%

- 1.1%

5000

trendovi42 trendovi 43

U želji za stalnim unapređenjem ponude

na svojim maloprodajnim objektima u Srbiji i regionu, NIS konstantno priprema

nove pogodnosti za svoje potrošače i, u zavisnosti od njihovih potreba,

organizuje različite programe lojalnosti

Milena Šćepanović

U savremenom i turbulentnom svetu u kojem je konkuren-cija izuzetno jaka, jedan od prioriteta svih kompanija koje se bave prodajom proizvoda i usluga, jeste stvaranje lojalnog potrošača. Takvu kategoriju kupaca nije lako steći. Jednom za-dovoljen potrošač ne znači i lojalan potrošač. Lojalnost podra-zumeva prodaju koja se konstantno ponavlja i prilikom koje se, nasuprot klasičnoj prodaji, komunikacija sa potrošačem ne prekida plaćanjem proizvoda ili usluge. Lojalnost od kom-panije zahteva specijalan odnos prema kupcima, odnosno praćenje njihovih želja, a zatim i njihovo ispunjenje. NIS ima najveću maloprodajnu mrežu benzinskih stanica u Srbiji, a pre nekoliko godina, Kompanija je započela širenje u ovom segmentu i u zemlje balkanskog regiona: Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i Rumuniju.

U želji za stalnim unapređenjem ponude na svojim malo-prodajnim objektima u Srbiji i regionu, NIS konstantno priprema nove pogodnosti za svoje potrošače i, u zavisnosti od njihovih potreba, organizuje različite programe lojalnosti. Kako se u Bugarskoj najviše preferiraju sistemi popusta, NIS je svojim potrošačima u toj državi obezbedio popuste na svoje proizvode i usluge, dok se za vozače u Srbiji kao najbolje rešenje pokazao multi partner lojaliti program u kom je NIS jedan od partnera. Zahvaljujući tom programu, njegovi ko-risnici ostvaruju brojne pogodnosti na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama i kod partnera – učesnika programa. Osim toga, na svojim maloprodajnim objektima NIS redovno organizuje programe lojalnosti koji potrošačima omogućuju kupovinu određenih proizvoda uz značajne popuste.

zadovoljan kupac donosi profit

Briga o potrošačima


da prestižnom programu MasterCard World i namenjena je svim potrošačima – članovima programa „Super kartica“.

Limit potrošnje se određuje pojedinačno na osnovu potreba, mogućnosti i zahteva svakog korisnika, a sama kartica pored plaćanja omogućava veće uštede u mreži partnera, u odnosu na postojeću „Super karticu“. Ukupna ušteda koju potrošači mogu ostvariti korišenjem platne „Super Kartice“ u mreži partnera je značajna za kućni budžet i iznosi šest odsto za potrošnju u „Idea“, „Roda“ i „Merkator“ objektima, kao i do pet dinara uštede po litri goriva na NIS i GAZPROM benzins-kim stanicama. Osim toga, platna „Super kartica“ vraća i 0,5 odsto ukupne potrošnje na bilo kom drugom prodajnom mestu van mreže gore navedenih partnera.

„SUPER KARTIcA“ NAGRAđUJE VERNOST POTROšAČA

U Srbiji, NIS i njegovi partneri već dve godine nagrađuju vernost svojih potrošača, omogućavajući im da kroz jedinstveni program lojalnosti na srpskom tržištu dođu do niza super pogodnosti. Reč je o vodećem i prvom multi partner lojaliti programu u Srbiji - „Super kartici“.

Prosečan potrošač mesečno troši oko 60 odsto svoje plate na kupovinu živo-tnih namirnica, goriva, telekomunika-cija i na ostale potrebe. Zahvaljujući programu „Super kartica“, NIS zajedno sa svojim partnerima, trgovačkim lancima „Idea“, „Roda“ i „Merkator“, „Sberbankom Srbije“, operatorom mobilne i fiksne telefonije u Srbiji – „Telenorom“, osiguravajućom kućom

„DDOR Novi Sad“ i „Mekdonaldsom“, omogućuje kupcima da ostvare popust za većinu svojih mesečnih potreba. „Super karticu“ mogu da dobiju svi zainteresovani, uključujući i zaposle-ne NIS-a. Prilikom svakog korišćenja ove kartice u kupovini na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama i kod partnera, korisnici „Super kartice“ sakupljaju bodove. Potrebno je da ost-vare određen broj kupovina barem kod jednog od partnera u programu, kako bi stekli uslov za dobijanje pogodnosti. Nakon završetka svakog tromesečnog ciklusa, ukoliko korisnik pređe prag, na kućnu adresu mu stiže specijalna brošura sa informacijom o prikuplje-nim bodovima, kao i bonovi za kupo-vinu i mnogi drugi popusti. Članovi porodice nosioca Kartice takođe mogu da se priključe programu korišćenjem specijalnih kartica, u vidu priveska za ključeve, zahvaljujući kojima porodica dobija mogućnost da sakuplja bodove na jedan zajednički račun.

Marija Halar, rukovodilac Službe za razvoj projekata i CRM u Bloku „Pro-met“, kaže da veruje da kupci znaju da

sve u šta ulažemo kao Kompanija je upravo zbog njih.

- „Super kartica“, najveći program lojalnosti na srpskom tržištu, uspešno širi mrežu zadovoljnih korisnika. Pored redovnog lojaliti programa, sezonski organizujemo i specijalne programe lojanosti koje naši potrošači jako vole. Tome u prilog govori i podatak da je više od 300,000 naših kupaca kupilo neki od proizvoda iz ponude po super ceni. Uvek se trudimo da ponudu prilagodi-mo potrebama naših potrošača i da im ekskluzivne proizvode ponudimo po odličnoj ceni – istakla je Marija Halar.

U oktobru prošle godine, u okviru ovog multi partner lojaliti programa, predstavljena je i nova platna „Super kartica“. Odloženo plaćanje do 45 dana i kupovina do 12 rata bez kamate, kao i mogućnost sakupljanja do tri puta više bodova u mreži partnera, koju čine: NIS, „Idea“, „Roda“, „Merkator“, „Sber-banka“, „DDOR Novi Sad“ i „Telenor“, samo su deo benefita koji korišćenje ove platne kartice omogućava pot-rošačima. Platna „Super kartica“ pripa-

ZA NAJBOLJE REcEPTE, PROFESIONALNI KVALITET

NIS je krajem aprila za svoje potrošače u Srbiji pripremio još jednu sjajnu ponudu – lojaliti program „Pintinoks“, zahvalju-jući kojem svi potrošači na NIS Petrol i GAZPROM benzins-kim stanicama mogu da kupe kolekciju kuhinjskih noževa „Pintinoks“ uz popust do 55 odsto. U okviru ovog lojaliti programa, potrošači za svaku kupovinu goriva ili proizvoda u prodavnici i restoranu na NIS Petrol i GAZPROM benzins-kim stanicama, u vrednosti od 1.000 dinara, dobijaju jedan kupon. Sakupljanjem određenog broja kupona, kupci će biti u prilici da po promotivnim cenama kupe „Pintinoks“ kolek-ciju kuhinjskih noževa, ekskluzivno dostupnu samo na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama u Srbiji. Sa is-kustvom od preko 80 godina, "Pintinoks" se nalazi u samom vrhu industrije kuhinjskih proizvoda. Noževi „Pintinoks Profešnal“ su idealni za svakodnevnu upotrebu, ojačana sečiva od nerđajućeg čelika dugo ostaju oštra, a ručke su ergonomične i pružaju bezbednu upotrebu. NIS redovno organizuje slične programe lojalnosti za svoje potrošače koji su do sada, uz značajne popuste, mogli da kupe „Diadora“ putnički asortiman, plišane medvediće iz

SUPER BROjKE SUPER KARTIcE

Poslato preko

1.488.000 knjižica

Aktivno preko

470.000korisnika

U poslednjem kvartalu preko

4.000.000transakcija

ukupno preko

25.000.000

Prosečan „keš bek“ (cash back): od

stigli do

720 2.500

dinara uključivanjem više partnera

Kompanijski programi lojalnosti izuzetno su popularni u Srbiji i regionu,

što potvrđuje zadovoljstvo NIS-ovih potrošača


u vrednosti od 50 KM. Osim toga, svaki potrošač mogao je da dobije i dodatni kupon, ukoliko je kupovao neki od proizvo-da koji su bili posebno obeleženi na benzinskim stanicama. Uz sakupljene kupone potrošači su mogli da uštede i do 63 odsto prilikom kupovine slatkih medvedića.

- Svaki osmeh na licu deteta kao i zadovoljstvo roditelja, deke ili bake, za nas je bila potvrda da smo se odlučili za dobar program lojalnosti. Program „Ber bradrs“ izazvao je emocije kod kupaca, pomogao im da se prisete koga bi mogli da obraduju u svom okruženju. Potrošači su se sa pozitivnom emocijom vraćali na benzinske stanice po još jedan kupon, po koji su često dolazili sa najmlađima, jer nije lako odabrati koji je medvedić najlepši i koji se detetu najviše sviđa – rekli su zaposleni na GAZPROM benzinskoj stanici u Sarajevu.

„PROPUSNIcA ZA GORIVO“ U BUgARSKOj

Naše komšije u Bugarskoj preferiraju da koriste programe popusta (Discount program), koji im omogućuju da redov-no kupuju proizvode po sniženim cenama. Budući da uvek misli na svoje potrošače, „NIS Petrol“ u Bugarskoj, krerirao je poseban program popusta „Propusnica za gorivo“ (Fuel pass), kako bi zadovoljio želje svojih kupaca. Program funkcioniše tako da svojim korisnicima pruža jednake instant popuste na gorivo, u zavisnosti od vrste goriva i dana kupovine, kao i popuste na DAS (dopunski asortiman), takođe u zavisnosti od dana kupovine.

U narednom periodu je planirano dalje razvijanje ovog programa tako da se svakog meseca na benzinskim sta-nicama određen proizvod nađe u specijalnoj ponudi, sa 10 odsto popusta. Ovaj program je izuzetno popularan, o čemu svedoči i činjenica da se oko 60 odsto prometa na našim benzinskim stanicama u Bugarskoj realizuje kroz „Propusnicu za gorivo“, kao i da program broji 86.000 članova. Postati član programa popusta je veoma jed-nostavno, dovoljno je da potrošači u Bugarskoj popune prijavnicu, nakon čega dobijaju karticu i privezak za ključ, koji im omogućuju da dva člana porodice zajedno koriste isti nalog. I privezak za ključ i kartica sa bar kodom nude

kolekcije „Ber bradrs“ (Bear Brothers), fudbalske lopte sa potpisom čuvenog fudbalera Pelea i mnoge druge proiz-vode.

„PIKA KARTIcA“- NOVI PROgRAm LOJALNOSTI U BIH

Prvi lojaliti program, koji u sistem nagrađivanja uključuje više partnera, u Bosni i Hercegovini startovao je 1. maja ove godine, u saradnji NIS-a i trgovač-kog lanca „Konzum“. Sistem nagrađi-vanja i skupljanja bodova je isti kao i kod „Super kartice“ koja se pokazala kao program lojalnosti kome veruje najveći broj potrošača u Srbiji.

Pri svakoj kupovini potrošači dobi-jaju bodove koji se sakupljaju kroz četiri obračunska perioda koja traju po tri meseca. Ukoliko korisnik „PIKA kartice“ u toku jednog obračunskog perioda pređe određen prag, na kućnu adresu će dobiti knjižicu sa bonovima za popuste i druge pogodnosti.

MEDVEDIĆI zA NOVA PRIjATELjSTVA Pored „PIKA kartice“, na GAZPROM i NIS Petrol benzinskim stanicama u Bosni i Hercegovini, nedavno se završio treći po redu mini lojaliti program. Kupci su do sada već mogli da skup-ljaju kupone i po povoljnim uslovima

kupe „Venger“ putnički asortiman, kao i „Braun“ proizvode za muškarce i žene. Međutim, program „Ber bradrs“ (Bear Brothers) uveselio je naše najmlađe kupce, a one starije vratio u detinjst-vo. Program je s posebnom pažnjom pripreman i postavljan na benzinskim stanicama, a zaposleni su s radošću iščitavali instrukcije i učili o svakom medvediću po nešto, kako bi bili u prili-ci da kupcima pravilno promovišu novi lojaliti program.

Za svaku kupovinu u vrednosti od 20 konvertibilnih maraka potrošač je dobijao jedan kupon (dva kupona za 40 KM, tri za 60 KM itd). Za teretna vozila jedan kupon se dodeljivao za kupovinu

jednake popuste i uslove korišćenja. Jedina razlika je u tome što upotrebom priveska potrošač sam sebi odobra-va popust na kasi, dok je za očitavanje kartice potreban kasir.

Kompanijski programi lojalnosti u Srbiji i regionu izuzetno su popularni, što potvrđuje zadovoljstvo NIS-ovih potrošača.

Prosečan potrošač mesečno troši oko

60 odsto svoje plate na kupovinu životnih

namirnica, goriva, telekomunikacija i na ostale potrebe. Zahvaljujući

programu „Super kartica“, NIS zajedno sa svojim partnerima,

omogućuje kupcima da ostvare popust za većinu svojih mesečnih potreba

U Srbiji, NIS i njegovi partneri već dve godine

nagrađuju vernost svojih potrošača, omogućavajući

im da kroz jedinstveni program lojalnosti na tržištu dođu do niza

super pogodnosti. Reč je o vodećem i prvom multi partner lojaliti programu u Srbiji - „Super kartici“

Srpske kompanije u procesu evrointegracija Nadežda Kokotović

Evropski zakoni za srpski biznis

Kakva je uloga srpskih privrednika u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom? Na koji način i u kojoj meri se domaće kompanije mogu uključiti u taj proces? Kakve su koristi i hoće li na tom putu biti i teškoća? I kako se na sve to gleda iz Brisela?

Ovo su samo neka od pitanja na koje su odgovore potraži-li učesnici okruglog stola „Srbija i Evropska unija: izazovi i mogućnosti“, koji su nedavno u Briselu, na inicijativu i uz podršku NIS-a, organizovali ambasada Srbije u Belgiji i Sekretarijat Energetske povelje. Da su učesnici zaista sedeli za okruglim stolom, on bi morao da bude baš veliki. Samo panelista je bilo čak devet, a među njima i Aleksandar Antić, ministar energetike Srbije, Urban Rusnak, generalni sekretar sekretarijata Energetske povelje, predstavnici Evropske komi-sije (EK), Evropskog parlamenta (EP) i srpski privrednici.

Ceo skup je protekao u znaku reči ministra Antića: „Srbija ne treba da proširi Evropu, već da je popuni. Srbija je jedan njen nedostajući deo“.

Za preduzeća u Srbiji veoma je važno da prate evropske

standarde, kako bi mogla svoje poslovanje da prilagode tehničkim zahtevima EU, konstatovano je na

okruglom stolu, koji je u Briselu organizovan na

inicijativu NIS-a

U FOKUSU48 49U FOKUSU

U FOKUSU50 U FOKUSU 51

BIzNIS I EU STANDARDI

Za razliku od pregovora sa EU, koji će biti dugotrajan i admini-strativno spor proces, u biznisu se sve dešava brzo, a rezultat mora biti konkretan. I privrednici su, međutim, vrlo brzo uvi-deli da se svaka, na prvi pogled apstraktna evropska direktiva vrlo konkretno dotiče budućnosti proizvodnje i prodaje. To je potvrdio i Milan Petrović iz Srpske asocijacije menadžera, koji je na okruglom stolu rekao da je „za biznis zajednicu u Srbiji veoma važno da prati i poznaje EU standarde, kako bi mogli

U sedištu EU se odlučuje i o sudbinama čitavih industrija, pa je jedno od nepisanih pravila - ako vas nema u Briselu, onda znači da ili ne

postojite, ili nešto krijete. NIS je to shvatio i pre četiri godine

otvorio predstavništvo

svoje poslovanje da prilagode tehničkim zahtevima EU“. On je primetio i da će „najveći problem za Srbiju biti usaglašavanje u oblasti zaštite životne sredine, zbog ogromnih troškova čija je struktura još uvek nepoznata, ali i u oblasti poljoprivrede, zbog vlasničke strukture i neadekvatne infrastrukture“.

Svi privrednici su istakli da je neophodno da se privredni ambijent učini predvidljivim tako što će postojati jasan plan transponovanja EU zakonodavstva.

Identično mišljenje imao je i Mihael Karničnig iz Direktorata za susedsku politiku i proširenje EU, naglašavajući da su na putu ka članstvu važni predvidivost poslovanja, vladavina za-kona i borba protiv sive ekonomije. Ivan Miletić iz Filip Morisa je ocenio da je to „izuzetno važno, jer su učesnici privrednog života u Srbiji veoma osetljivi na rizike, s tim što su mala i srednja preduzeća osetljivija nego velika“.

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko založio se za što veće učešće privrede u pregovaračkom procesu, a publiku u Briselu je zaintrigirao izjavom da je Srbija najbolja investicio-na destinacija u regionu.

Očito dugo nije bilo ovako velikog predstavljanja poslovne za-jednice Srbije u Briselu. A da postoji žeđ za informacijama o srpskom biznisu, dokaz je i to što je sala u Skver miting centru bila dupke puna i to poslednjeg radnog dana, u petak, u šest popodne. Bili su tu i Vensan Dežer, bivši šef Delegacije EK u Srbiji, Mirjam Feran, šefica odseka za Srbiju u EK, brojni amba-

sadori, predstavnici kompanija i poslov-nih udruženja. Suprotno mišljenju da su srpska preduzeća suviše mala da bi ih iko slušao u gradu prepunom predstav-nika multinacionalnih kompanija, Brisel je još jednom pokazao da je uvek željan da čuje profesionalne stavove. To je grad „polisi-mejkera“, koji formiraju prav-ce kojima će se kretati EU u mnogim oblastima, a za NIS je posebno važna debata između evropskih prerađivača nafte, EK, EP i predstavnika država člani-ca EU o nepovoljnom uticaju evropskih standarda o čistoj energiji na sektor prerade nafte. Tim pre što to dovodi do smanjenja rafinerijskih kapaciteta u EU, povećanja troškova prerade i obara konkurentnost kompanija iz EU. Osim toga, trenutna hit-tema u energetskom sektoru je koncept Energetske unije, sa ambicijom da strateški oblikuje pristup EU klimatskoj i energetskoj politici u narednom periodu.

EVROPSKA PERSPEKTIVAIako se o Energetskoj uniji često govori kao o narativu, koji ne donosi novu suštinu, već samo način da se sprovedu ranije definisani ciljevi EU, u pitanju je proces koji predstavlja i putokaz za naš region. Tim pre što je Srbija već u obavezi da poštuje veliki deo pravnih tekovina EU zbog članstva u Energetskoj zajednici. U tom kontekstu bi svaka kompanija prilikom predstavljanja u se-dištu EU, trebalo da ima na umu evrop-sku perspektivu. U Briselu, uostalom, nikoga posebno ne zanima vaš obim proizvodnje ili neki lokalni problem u poslovanju, već kako se standardi ili neka politika EU odražavaju na vaše

poslovanje, kako i koliko doprinosite zaposlenosti i ekonomskom rastu.

Bez obzira što članstvo Srbije u EU nije na dnevnom redu ovog saziva EK, standardi i zakonodavstvo EU su domi-nantni, ne samo u smislu bilateralnih kontakata sa zemljama regiona, već i u okviru regionalnih multilateralnih sporazuma. S obzirom da posluje i u Bu-garskoj, Mađarskoj i Rumuniji, NIS mora intenzivno da prati i regionalni razvoj, ali i dugoročne perspektive i evropske energetske tendencije, koje se u zakono-davstvu ili na regionalnom tržištu mogu odraziti tek za nekoliko godina.

NIS U BRISELU

U sedištu EU se odlučuje i o sudbina-ma čitavih industrija, pa je jedno od nepisanih pravila - ako vas nema u Briselu, onda znači da ili ne postojite, ili nešto krijete. NIS je to shvatio i pre četiri godine otvorio predstavništvo, jer su tamo već bili svi njegovi regionalni konkurenti. Moralo je, međutim, da prođe određeno vreme da NIS shvati gde mu je mesto u sedištu evropske energetike. A pošto takvu strukturu i mehanizme sebi ne mogu da priušte svi, dužnost NIS-a je da sa drugim srpskim kompanijama podeli znanja i iskustva u ovoj oblasti, ali i da brisel-skoj administraciji predstavi srpsku privredu. Takođe, Kancelarija za saradnju sa evropskim institucijama redovno za zaposlene NIS-a organizuje predavanja na kojima ih upoznaje sa svim ovim procesima, kako bi u plani-ranju biznis-procesa mogli da donose dugoročno ispravne odluke. Osim toga, NIS je osmislio, u Srbiji jedinstven,

Trenutna hit-tema u energetskom sektoru je

koncept Energetske unije, sa ambicijom da strateški

oblikuje pristup EU klimatskoj i energetskoj

politici u narednom periodu

mehanizam za analizu pregovaračkih poglavlja i procenu rizika i mogućno-sti za strateški razvoj kompanije, koji je koristan ne samo kompaniji, već i državi, kojoj po potrebi obezbeđuje ekspertizu iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

A koliko su ovakve inicijative važne za srpsku privredu, ali i za samu zemlju, nekoliko puta je tokom skupa ukazao i Bratislav Čeperković, regionalni direktor „Medkomteh grup“ za jugoistočnu Evropu.

Upravo te tri perspektive, srpska, regi-onalna i evropska inspirisale su NIS da već tri godine podržava briselski festival „Balkan Trafik“, na kojem je ovoga puta nastupao Goran Bregović. Veliki broj gostiju na koktelu upriličenom tim po-vodom samo je još jednom dokazao da su Srbi u Briselu - kod kuće.

� Učesnici na okruglom stolu „Srbija i Evropska unija, izazovi i mogućnosti“

trendovi 53

NIS koristi društvene mreže kao inovativan vid komunikacije sa potrošačima i prisutan je na pet najpopularnijih mreža: „Fejsbuk“,

„Tviter“, „Instagram“, „Linkedin“ i „Jutjub“

„Društvene mreže su ovde i sada i to nije samo neki trend koji će proći. Zato i vi uvek budite tamo gde se nalaze svi vaši potrošači. Budite na društvenim mrežama.“

Ovo su reči Lori Raf, uticajnog svetskog eksperta za razvoj biznisa na društvenim mrežama, koje vrlo jezgrovito sažimaju značaj društvenih mreža za poslovanje, koji se doslovno iz dana u dan menja. Rastući značaj mobilnog interneta i digitalnih medija uslovio je ubrzan razvoj novih kanala komunikacija i inicirao sve veću upotrebu društve-nih mreža u cilju unapređenja dugoročnog odnosa kompa-nija i ciljne grupe potrošača.

Kao primer uticaja društvenih mreža može se navesti činje-nica da je tokom javnog konkursa „Zajednici zajedno“, koji je NIS raspisao sa ciljem da podrži inicijative koje će unaprediti uslove života u lokalnim zajednicama, više od 50 odsto poseta na sajt projekta pristiglo upravo sa „Fejsbuka“.

MREŽE SVE ZNAČAJNIJE

Društvene mreže polako pomeraju u drugi plan dosadašnje „tradicionalne“ kanale razmene informacija i otvaraju veliki prostor za marketinške i PR aktivnosti kompanija. Zbog toga ne čudi što sve više kompanija prepoznaje značaj društvenih mreža za uspešno poslovanje, te prema nedavnom izveštaju najvećeg svetskog onlajn magazina posvećenom društvenim mrežama „Sošl medija egzeminer“, 92 odsto marketinških stručnjaka tvrdi da su društvene mreže izuzetno važne za njihov biznis, dok je taj procenat u 2014. godini iznosio samo 63 odsto.

Interesantno je da je trend iz 2010. da korisnici svoje naloge na društvenim mrežama proveravaju uglavnom sa posla, te da većina korisnika nema računare ili internet kod kuće, danas u potpunosti promenjen. Ekspanzija pametnih telefona i mobilnog interneta očekivano je omogućila i masovnije korišćenje društ-

digitalna transformacija BiznisaEkaterina Jakovljeva

NIS na društvenim mrežama

venih mreža, a prema istraživanjima, frekvencija posete društve-nim mrežama u poslednje dve godine povećala se za 40 odsto.

Umesto privlačenja većeg broja pratilaca na društvenim mrežama, kao što je bio slučaj ranije, poslednjih pet godina kompanije posvećuju pažnju kvalitativnim pitanjima: koje taktike su najefikasnije? Kako povećati angažovanje fanova? Kako meriti povraćaj investicija? Kako naći pravu ciljnu grupu i koje alatke za upravljanje socijalnim mrežama su najbolje?

Najveći broj potrošača više nema dilemu gde da nađe informa-ciju o tome gde i šta da kupi za sebe, članove svoje porodice i prijatelje. Prema jednom od najnovijih istraživanja, čak 74 odsto potrošača se oslanjaju na društvene mreže kada su odluke o kupovini u pitanju. Pre nego što „dodaju proizvod u korpu“, oni detaljno proučavaju mišljenja, rejtinge i komentare drugih potrošača, i to upravo preko društvenih mreža, što daje veliki prostor kompanijama da ih iskoriste u marketinške svrhe.

„FEJSBUK“ NAJPOPULARNIJI

Brojke se, takođe, menjaju svakodnevno i to rapidno. Prvog maja je na najvećem portalu o društvenim mrežama, "Sošlbejkersu", objavljeno da je broj aktivnih korisnika na „Fejsbuku“ prešao 1.5 milijardu, „Jutjub“ - 1,2 milijarde, „Tviter“ - milijardu korisnika, dok je „Linkedin“ prešao 300 miliona aktivnih korisnika.

U Srbiji postoji više od 3.5 miliona Facebook naloga, što čini oko 50 odsto populacije. U Srbiji su “najmobilniji” „Tviter“ korisnici koji preko pametnih telefona svakodnevno tvituju, a njihov broj je prešao 400.000. Iako na svetskom nivou „Instag-ram“ predstavlja najbrže rastući kanal, koji, primera radi, u SAD koristi 53 odsto mladih i 23 odsto starijih, i trenutno ima 300 miliona aktivnih korisnika. U Srbiji su ove brojke daleko od svetskog trenda i veoma mali broj kompanija ima razvijen nastup na ovoj društvenoj mreži.

52 TRENDOVI


obolelu od raka, osmišljavali slogane za humanitarne akcije, diskutovali o tome šta predstavlja kreativnost, odgovarali na pitanja iz oblasti kulture i sporta i osvajali ulaznice za događaje koje NIS podržava, pokazivali svoje talente i osvojili priliku da učestvuju na velikim sportskim do-gađajima i muzičkim festivalima. U tom smislu, NIS prati još jedan od imperativa društvenih mreža, a to je povezati akti-vnosti fanova u onlajn svetu sa realnim okruženjem.

Podsticanje sadržaja koji generišu fanovi u vidu nedeljnih promocija čine da naši fanovi govore u ime našeg brenda, a davanjem kreativnih odgovora šire poziti-van imidž o kompaniji i njenim proizvo-dima. Stoga je uvedena praksa nedeljnih akcija koje pored promocije brenda imaju za cilj da podstaknu kreativnost i utiču na inovatorski duh naših fanova.

NIS je jedna od retkih kompanija koja je u Srbiji prepoznala značaj društvene mreže „Instagram“ za komunikaciju putem vizuelnih sadržaja. NIS-ova „Ins-tagram“ stranica fokusira se na visoko kvalitetne fotografije koje prikazuju ino-vativni i visoko tehnološki aspekt brenda,

NagradaPotvrda pravog NIS-ovog puta u onlajn svetu je prestižna nagrada u kategoriji „Najbolji nastup na društvenim mrežama u 2014. godini“ renomiranog časopi-sa „PC Pres“. - Čak i da ne pogledate naziv ove stranice, na prvi pogled biće vam jasno da se radi o NIS-u. Od profilne fotografije, do „kаvera“ i sadržaja koji se deli na ovoj strani, sve je u prepoznatljivim bojama brenda. Sadržaj je originalan, krei-

OD STRATEgIjE DO AKCIjE

Nastup na društvenim mrežama započinje kvalitetnom raz-radom strategije koja, između ostalog, definiše ono što želimo da izazovemo kod ciljnih grupa, bilo da su to angažovanost ili interakcija koji utiču na stvaranje lojalnosti brendu ili prezen-tovanje imidža kompanije kao modernog i inovativnog.

Komponenta koja čini strategiju svakog svetskog brenda profesionalnom, mnogi stručnjaci za digitalne medije nazivaju G.I.V.E (growth, innovation, visibility, energize). U ovom akronimu sadržana su dva osnovna imperativa koja su iz godine u godinu nepromenjiva: rast broja fanova i rast interakcije (growth i visibi-lity), a ono što je karakteristično za napredno korišćenje kanala na društvenim mrežama jeste inovacija, preko uvođenja novih formi postova i aplikacija uz podsticanje kreativnosti fanova. Pod “energizovanjem” se podrazumeva uticaj koji brend ostvaruje na onlajn populaciju, što je u potpunosti u skladu sa misijom NIS-a koja se ogleda u pružanju ljudima energije za kretanje ka boljem.

NIS NA MREŽAMA

U formiranju svog nastupa na društvenim mrežama NIS se os-lanja na prakse velikih svetskih kompanija i na globalne trendove u digitalnom svetu, ali ih i uspešno adaptira zahtevima lokalnog tržišta, redovno revidirajući sopstvenu strategiju u skladu sa njenim rezultatima i efektima.

NIS koristi društvene mreže kao inovativni vid komunikacije sa potrošačima i prisutan je na pet najpopularnijih mreža: „Fejsbuk“, „Tviter“, „Instagram“, „Linkedin“ i „Jutjub“.

NIS-ova stranica na vodećoj globalnoj društvenoj mreži „Fejs-buk“ postoji od 2010. godine i svake godine beleži značajan rast baze fanova. Tokom 2014. njihov je broj povećan za oko 75 odsto, tako da trenutno NIS-ova stranica broji više od 170.000 pratilaca. Na ovoj društvenoj platformi, NIS se pozi-cionira prema masovnom auditorijumu, komunicirajući kroz vizuelne i tekstualne forme vrednosti kako korporativnog, tako i potrošačkih brendova.

Kao informativni kanal za plasiranje vesti o poslovanju, NIS koristi „Tviter“. Kako bi istakao inovativni duh poslovanja, NIS kroz visokokvalitetne fotografije i obraćanje profilisanijem au-ditorijumu, koristi i „Instagram“. Na najpopularnijem u Srbiji –NIS-ovom „Linkedin“ nalogu, objavljuju se vesti o poslovima i praksama koje su relevantne za populaciju potencijalnih kandidata za posao. „Jutjub“ se tretira kao kanal koji promo-više korporativne kampanje, vesti i izveštaje o poslovanju, a komunicira se integrisano sa ostalim društvenim mrežama.

Pored promišljenog plasiranja sadržaja i ujednačene komunika-cije biznis i potrošačkog segmenta, do sada je sproveden veliki broj aktivacija na „Fejsbuku“. Takmičarski konkursi bili su usme-reni na povećanje prodaje i podsticanje lojalnosti potrošača, ali su određene aktivacije imale i društveno odgovoran značaj, gde su fanovi uticali na sfere koje izlaze iz okvira klasičnih konkursa i osvajanja nagrada, te recimo slali poruke ohrabrenja za decu

a do sada su organizovana i tri konkursa koja su koristila korisnički sadržaj.

Više od 60 odsto HR kompanija u potpunosti se oslonilo na „Linkedin“ kada je proces regrutacije u pitanju. Kao najveća platforma za profesionalno umrežavanje ljudi, NIS-ov „Linkedin“ opravdava ovaj status u lokalnom smis-lu, konstantno držeći vodeću poziciju u Srbiji sa više od 10.000 pratilaca. Ovaj kanal fokusiran je na vesti o aktivnim konkursima, poslovima i praksama, i trendovima u poslovanju.

KOmUNIKACIjA KAO KLJUČ USPEHA Zajednička karakteristika svih društve-nih mreža jeste dvosmerna, odnosno interaktivna komunikacija i iniciranje razgovora sa publikom. Ovaj aspekt predstavlja ključnu činjenicu evolucije društvenih medija: komunikacija više nije jednosmerna i brend ne priča sam za sebe, već kreira okruženje u kome se

ran za „Fejsbuk“, što daje dobar utisak. Vi-zuelni materijal i informacije koje se dele, prevazilaze okvire naftne industrije i mogu biti zanimljive i onima koji nisu posebno zainteresovani za ovu oblast. Tu su igrice i aplikacije pomoću kojih se fanovi mogu zabaviti, ali i osvojiti neku od nagrada. Ažurno, originalno, pregledno i s jasnom idejom o tome u kom smeru treba da ide komunikacija na društvenim mrežama jedne kompanije ove snage – navodi se u obrazloženju „PC Presa“.

o njemu pozitivno govori, a veliku ulogu ima i činjenica da u realnom vremenu možemo dobiti povratnu informaciju jav-nosti. Era digitalnih medija dovela je do toga da od „lajkova“, odnosno dopadanja, doslovno dolazimo do stvaranja dubljeg odnosa prema brendu. Treći korak ove transformacije je nešto više i od lojalnos-ti, a to je sposobnost da potrošača zadrži-mo ne samo kao kupca, već kao lojalnog ambasadora naših vrednosti.

Uspešnost funkcionisanja NIS-ovih društvenih mreža odgleda se i u kons-tantnom prisustvu kompanije u izvešta-jima na najrelevantnijem "Sošlbejkers" portalu o društvenim mrežama. Prili-kom organizovanja nagradnih takmičen-ja, NIS se redovno nalazi na listi „Top 5“ rastućih „Fejsbuk“ stranica u Srbiji, sa visokim rangom kada je angažovanost fanova u aktivacijama u pitanju.Čitav tok, kako razvoja društvenih mreža, tako i NIS-ovog prisustva na njima, praćen je jednim ključnim poj-mom – transformacija. Stalni imperativ za inovativnošću i novim kreativnim formama ogleda se i u konstantnom unapređivanju pristupa i praksi na društvenim mrežama.

KULTURA56 KULTURA 57

Boljšoj festival

Klasične note iz magičnog Drvengrada

Od 9. do 11. jula u Drvengradu na Mokroj Gori, pod pokro-viteljstvom Gasprom njefta održan je treći muzički festival „Boljšoj“.

Cilj Festivala, koji je osnovao istaknuti režiser Emir Kusturica je razvoj kulturnih veza između Rusije i Srbije, kao i podrška mladim talentima iz muzičkih škola i akademija iz Srbije i Republike Srpske. Ove godine, granice festivala su proširene, te su u takmičarskom programu prvi put učestvovala deca iz Rusije.

Festival su otvorili Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora za korporativne komunikacije Gasprom njefta, i Emir Kusturica. Muzički deo Festivala otvorio je laureat mnogobrojnih prestižnih međunarodnih takmičenja, istak-nuti pijanista Jurij Rozum.

U svom pozdravnom govoru, Emir Kusturica je istakao značaj ovog festivala. - Pored mojih filmskih snova, ovde se ostvaruje i ovaj u kom mladi ljudi dolaze na ovo brdo, gde se govori o nečemu što današnji svet zaboravlja, a to je da vasiona, ova planeta i ljudi mogu da žive u harmoniji izvan onoga što danas pokreće svet, a to su ratovi, vulgarne televizije i sve ono što čini zlu stranu sveta. Želim da se zahvalim Gasprom njeftu i našim ruskim prijateljima što

Gosti festivala „Boljšoj“ uživali su i u

bogatom muzičkom i filmskom programu. Na takmičenju

u okviru festivala, izvedena su dela klasičnih i savremenih

ruskih i srpskih kompozitora

KULTURA58 KULTURA 59

čine sopran Ana Petrović i pijanista Strahinja Đokić, takođe sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, dok je „Bronzana matrjoška“ pripala ruskinji Anastasiji Čugajnovoj iz Centra umet-nosti za talentovanu decu sa Severa. Pobednicima je nagrade uručio violini-sta Nemanja Radulović koji je održao koncert druge festivalske večeri u prat-nji Simfonijskog orkestra „Boljšoj“, pod upravom dirigenta Srboljuba Dinića, šefa opere u Meksiko Sitiju.

Finalni akord festivala bio je nastup okteta „Boljšoj“, koji je izveo teme Despićeve počasnice Mokranjcu i Mendelsonov okret na film „Sreća“ Aleksandra Medvedkina. Grupa „No smoking orkestra“ pobrinula se za do-bro raspoloženje svih gostiju i učesnika na kraju festivala.

su omogućili da ostvarimo i drugi san, da pored filma imamo i jak muzički festival - rekao je Kusturica.

Aleksandar Dibalj, zamenik generalnog direktora za korporativne komunikacije Gasprom njefta rekao je da se već treću godinu okupljamo ovde na ovom pre-divnom, čudesnom mestu, gde mladi muzičari nastupaju na ovoj sceni.

- Pre više od šest godina naša kom-panija postala je akcionar Naftne industrije Srbije. Kada smo počinjali da radimo ovde mi nismo razmišljali samo o proizvodnji, o biznisu, već i o kulturi, o našim bratskim narodima i, kada govorim o tome da su Srbi i Rusi braća to nisu samo zvučne reči, to je is-torijska činjenica. Želim još jednom da se zahvalim ocu festivala što je stvorio

Preko

100 talentovanih mladih muzičara borilo se za „Zlatnu matrjošku“ –

glavnu nagradu festivala

Osnovna ideja „Boljšoj“ festivalaje podrška mladim

talentima iz muzičkih škola i akademija sa

teritorija Republike Srbije i Republike Srpske,

kao i iz regiona Rusije

ovaj praznik, a nama je drago da smo uz njega, drago nam je da zajedno s njim pretvaramo u život tu predivnu ideju – rekao je Dibalj.

Gosti festivala „Boljšoj“ uživali su i u bogatom muzičkom i filmskom programu. Na takmičenju u okviru festivala, izvedena su dela klasičnih i savremenih ruskih i srpskih kom-pozitora. Preko 100 talentovanih mladih muzičara borilo se za „Zlatnu matrjošku“ – glavnu nagradu festivala.

Prema jednoglasnoj oceni žirija koji su činili istaknuti srpski i ruski profe-sori i muzičari u sastavu: profesori Viktorija Matelinen i Zoran Koma-dina, kao i Miroslav Pavlović, koncert majstor Beogradske filharmonije, „Zlatnu matrjošku“ osvojio je pija-

nista Leo Borisavljević sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda. „Srebrnu matrjošku“ osvojio je duo koji

Podrška mladima„Boljšoj“ festival klasične muzike osnovao je svetski poznati režiser Emir Kusturica 2013. godine. Generalni partner festivala je Gasprom njeft. Os-novna ideja ove manifestacije je podrška mladim talentima iz muzičkih škola i akademija sa teritorija Republike Srbije i Republike Srpske, kao i mladim talen-tima iz regiona Rusije.

Emir Kusturica je najpoznatiji režiser bivše Jugoslavije, dobitnik nagrada na najvećim filmskim festivalima Evrope, uključujući dve „Zlatne palme“ u Kanu, dobitnik ordena Legije časti, član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.

FULL TANK60 FULL TANK 61

Vesna Lapčić

Mali Beču Rumuniji

Temišvar

„Mali Beč”, „Banat u malom”, „Grad parkova“ samo su neki od sinonima koji se koriste za rumunski grad – Temišvar. Iako leži na mirnom Begeju, grad je dobio ime po reci Ti-miš. Nekada su se tokovi dve pomenute reke preplitali na području grada dok u kasnijem periodu nisu dobili potpuno drugačije pravce. Američki portal „Hafington Post“ (Huffing-ton Post) uvrstio je ovaj, četvrti po veličini grad u Rumuniji, u deset pristupačnih luksuznih destinacija za prošlogodišnju jesen – rame uz rame sa gradovima Španije, Portugala i Bugarske. Lista je pravljena na osnovu cena hotela od četiri i pet zvezdica i atrakcija koje su u ponudi turistima. Statistika pokazuje da broj noćenja u ovom gradu, koji se nalazi na nešto više od 150 kilometara od srpske prestonice Beograda, raste iz godine u godinu. Inače, ovaj grad je glavni socijalni, ekonomski i kulturni centar Zapadne Rumunije. Zanimljivo je i da je grad kandidovan da postane evropski grad kulture 2021. godine.

Temišvar je grad istorije, budući da su ga za osam vekova postojanja osvajale različite imperije, međutim, prilikom

posete, turisti mogu uživati i u zelenim parkovima, šopingu i bogatom

noćnom životu

TRGOVI UJEDINJENJA, POBEDE I SLOBODETemišvar je grad istorije, tokom osam vekova postojanja osvajale su ga različite imperije, međutim, prilikom posete turisti mogu uživati i u zelenim parkovima, šopingu i bogatom noćnom životu. Prvi zapisi o Temišvaru iz 1212. godine vezuju se za antičku Rimsku tvrđavu poznatu kao „Castrum Regium Themes“. Ovaj grad se kroz istoriju razvijao pod uticajem mnogih kultura. Kako se navodi na jednom od sajtova na kojem je predstavljena turistička ponuda Rumunije, uticaj Austrijanaca, Nemaca, Turaka i Srba je vidljiv i danas. Iako većinu stanovništva čine Rumuni, u njemu žive i nacionalne manjine, među kojima su najbrojniji Mađari, Nemci i Srbi, a prisutni su i Ukrajinci, Slovaci, Jevreji, kao i dr.

FULL TANK62 FULL TANK 63

]

Temišvar je prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje koje vuku konji i prvi grad u

svetu, posle Njujorka, sa električnim uličnim

osvetljenjem

Formalno najstarija fabrika piva u Rumuniji1718.

1728. Izgradnja kanala za navodnjavanje na reci Begej – prvi u Rumuniji

1745. Izgradnja prve rumunske bolnice (24 godine pre nego što je izgrađena u Beču i 34 pre nego što je izgrađena bolnica u Budimpešti)

1753. Grad sa konstantnim pozorišnim predstavama (treći po broju predstava u Habzburškoj monarhiji, nakon Beča i Budimpešte)

1760. 1847.

1815.

1855.

Prvi po mnogo čemu:

1884.

Temišvarski trgovi su stecišta turista. Na Trgu pobede, koji je to ime poneo jer je nakon Rumunske revolucije 1989. Temi-švar proglašen prvim slobodnim gradom u toj zemlji, nalaze se zgrade Opere i Nacionalnog pozorišta i čuvena Saborna crkva Banatske mitropolije kao i kip vučice koja doji Romula i Rema, poklon grada Rima iz 1926. godine. Laganom šetnjom stiže se do Trga slobode gde se nalazi kip device Marije i bista poslednjeg dačkog kralja Decebala. Danas najmanji Trg počeo je da se gradi još u XVIII veku, ali je završen tek 1859. godine. Na Trgu ujedinjenja, koji je ujedno i najveći, nalazi se Srpska saborna crkva koju krasi ikonostas, delo Konstantina Danila i Mihaila Janića iz Arada. Na tom Trgu se nalazi i Rimokato-lička crkva. Budući da je prostran, na njemu se održavaju sve značajnije manifestacije na otvorenom.

Najveća građevina ovog mesta (83,7 metara), ujedno i njen simbol, je Pravoslavna Metropoliten katedrala (The Metropoli-tan Romanian Orthodox Cathedral), jedna od najvećih crkava u toj zemlji koju krasi 11 kula. Najpoznatija legenda koja se vezuje za ovu crkvu je iz perioda Drugog svetskog rata, kada je 1944. godine na nju palo šest bombi od kojih je samo jedna eksplodirala i prouzrokovala delimičnu štetu, što se nazivalo „pravim božijim čudom“.

Temišvar je u većem delu svoje istorije bio zapravo tvrđava. U srednjem veku je postojala manja, stara tvrđava, a u vreme Hab-zburške monarhije, sagrađena je veća, nova tvrđava. Svi trgovi i istorijski spomenici Temišvara su delovi nove, velike tvrđave. Bastion Marije Terezije iz XVIII veka je jedan od očuvanijih delo-va nove Temišvarske tvrđave i predstavljao je prvi obruč zaštite.

„GRAD PARKOVA“

„Mali Beč“, koji danas broji nešto više od 300.000 stanovnika, ovaj naziv je dobio, između ostalog, zbog velelep-nih zdanja u secesionističkom stilu iz austrougarskog doba. Temišvar se naziva i „Grad parkova“ ili „Grad ruža“ zbog velikog broja manjih par-kova u centralnim delovima grada, skloništa od gradske vreve i sao-braćajne buke na ulicama. Najlepši park Temišvara je Botanički park, a od ostalih popularnijih parkova se izdvajaju Centralni park, Park ruža i Dečji park.

Temišvar je prvi grad u Evropi koji je imao tramvaje koje vuku konji i

prvi grad u svetu posle Njujorka sa električnim uličnim osvetljenjem. Na teritoriji Rumunije, prvo je u ovom gradu napravljen kanal za navodnjavanje. U XIX veku u Te-mišvar stiže i železnica Mađarskog kraljevstva.

U gradu postoji veliki broj muzeja, galerija, pozorišta i opera, koji daju posebnost kulturnoj sceni grada. Pošto predstavlja i univerzitetski grad, Temišvar, prepun studenata, ima veliki broj klubova i diskoteka u kojima je odličan noćni provod. Upravo u ovom gradu otvoren je je-dan od najvećih tržnih centara ovog dela Evrope - „Julijus mol” u kome se nalaze brojne radnje i robne mar-ke, pa ga turisti ne zaobilaze.

Ovaj grad je sa približavanjem Ru-munije Evropskoj uniji i konačnim

članstvom, privukao značajan broj stranih investicija, naročito iz Italije i Nemačke. NIS-ovo predstavništvo se takođe nalazi u ovom gradu, a u zapadnom regionu, kojem pripada Temišvar, kompanija je započela geološko-istražne delatnosti dok u celoj zemlji razvija mrežu benzin-skih stanica.

1771.

prvi grad u Monarhiji sa uličnim osvetljenjem – koristile su se lampe

štampane prve rumunske novine i ujedno prve nemačke novine u jugoistočnoj Evropi

otvorena prva biblioteka u Monarhiji i na rumun-skoj teritoriji – Jožef Klapka

u dvorištu fabrike piva, Jožef Štraus sin održao je prvi koncert van Beča

prvi grad u Monarhiji sa uličnim svetlom na gas

prvi grad u Evropi sa uličnim, električnim osvetljenjem (instalirana je 731 lampa)

Urziceni

Cluj-Napoca

Gaesti2

4

3Timisoara

Bucuresti

3 Sibiu

Arad

3 Oradea

Jimibolia

Mapa GAZPROM benzinskih pumpi

ekologija64 ekologija 65

Održivi razvoj ne predstavlja samo strateško opredeljenje NIS-a,

već i temeljnu praksu koju neprestano usavršavamo kako bismo unapredili

kvalitet života zajednice u kojoj radimo, razvili ljudske i očuvali

prirodne resurse

Energize 6.pdf

Documents

Transcript of Energize 6.pdf