ro{irenje puta M-4 kako bise Valjevo spojilo sabudu}im auto-putem,denivelisanje putnih

prelaza preko barske pruge,rekonstrukcija vodovodne ikanalizacione mre`e u gradu i naDiv~ibarama, infrastrukturni poslovi suza „pod hitno“ koje o~ekuju gradskuvlast u ovom mandatu.

Najmanje tri ozbiljnainfrastrukturna projekta moraju imatioznaku „hitno“, ka`e u razgovoru za„Valjevo Danas“ zamenikgradona~elnika Dragan Jeremi}.

– Ve} desetak godina Grad oddr`ave nije dobio novac zasaobra}ajnu infrastrukturu. Dvaprojekta su nam prioritet odogromnog zna~aja, ne samo usaobra}aju nego u kompletnoj privredigrada. Pre svega, to je pod hitno

pro{irenje trase magistralnog puta M4Valjevo – Lajkovac, kako bi Valjevospremno do~ekalo pu{tanje usaobra}aj Koridora 11 u Nepri~avi.Povezivanje sa auto-putem je odogromnog zna~aja, ne samo {to to seonda Valjevo pribli`ava Beogradu na40 minuta vo`nje, nego se svipotencijalni investitori pribli`avajuValjevu, ka`e Jeremi}.

Slede}i projekat saobra}ajneinfrastrukture jeste denivelisanje putakoji prolazi preko pruge Beograd – Bar,s obzirom da se sa druge strane prugenalazi industrijska zona u koju privredagrada pola`e velike nade.

– Tu imamo ogromne probleme jerkamioni za carinsku ispostavu prelazepreko pruge. A tamo je nekoliko veoma

ozbiljnih kompanija kao {to je „Bosis“do kojih dolaze veliki kamioni i {leperi ioni ne mogu vi{e normalno da rade.Denivelisanje je zahtevna investicija oddva-tri miliona evra, ali bez nje projekatpro{irenja industrijske zone koji smopredvideli uop{te ne}e biti upotrebljiv,obja{njava zamenik gradona~elnika.

Valjevu su, kako ka`e, neophodni ihitni zahvati na gradskoj vodovodnoj ikanalizacionoj mre`i.

– Kanalizacija trenutnog promeraod Fi200 ili Fi300 je „pretesna“ za na{grad. Imamo i zastarelu vodovodnumre`u sa ~estim pucanjem cevi,naro~ito posle ura|ene rekonstrukcijeulice, kada smo opet, da bismo menjalicevi, prinu|eni da iste ulice kopamo.Da bi ovaj grad bio grad, to su zaistaposlovi za „pod hitno“. Naravno,nemogu}e je odmah mre`urekonstruisati svuda, ali za neuralgi~ne

ta~ke moramo na}i novac ili obezbeditipodr{ku dr`ave, ka`e Jeremi}.

Voda i kanalizacija u istoj meri suproblemati~ne i na Div~ibarama iJeremi} ka`e da se, {to se ti~ekanalizacije, „tamo do{lo do ta~ke dabez nove mre`e nema kori{}enja togturisti~kog centra“.

– Pod hitno moramo daprilagodimo projekat koji postoji alikoji nije dobar, jer ga je CIP radio predono{enja novog urbanisti~kog planaDiv~ibara. Vodosnabdevanje nam jere{eno 50 odsto, jer jednu bu{otinuimamo, ali je neophodno da otkupimodrugu, kako bismo imali dovoljankapacitet i stabilno vodosnabdevanjeDiv~ibara – zaklju~uje zamenikgradona~elnika.

Ovaj dodatak izlazi u okviru projekta

Vamedie, Danasa i Grada Valjeva

u t o r a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 6 . | VA L J E V O D A N A S

POD HITNO

Za kompletnu privredu grada va`no jepro{irenje trase puta Valjevo – Lajkovac, kakobi se spremno do~ekalo pu{tanje u saobra}ajKoridora 11 u Nepri~avi. Valjevo se tako pribli`ava Beogradu na 40 minuta vo`nje a i svipotencijalni investitori pribli`avaju se njemu.

P

Pribli`iti Valjevo auto-putu i Beogradu

Moramo na}i novac zaneuralgi~ne ta~ke:Zamenik gradona~elnikaDragan Jeremi}

Za prvih osammeseci ove godinemuzejskupostavku posetiloje 18.393 ljudi. Od toga, vi{e od 14.500 posetilaca su |a~ke ekskurzije,sindikalne poseteradnika ili raznaudru`enja gra|anaiz svih krajevaSrbije.

REKORD

URE\EN POSLEDNJIDEO GLAVNE ULICE

vo je najbitniji kapitalniprojekat koji je u Valjevuura|en u poslednjih pet-{est godina i grad je dobio

1.700 metara moderne ulice. Uz izvinje-nje {to su radovi trajali du`e od predvi-|enog roka, zamolio bih sugra|ane zastrpljenje. Od gra|ana koji `ive u Kara-|or|evoj o~ekujem i da vi{e vode ra~u-na o ovako ure|enoj ulici, rekao je za-menik gradona~elnika Dragan Jeremi},napominju}i da se ubudu}e, prilikom iz-vo|enja ovako krupnih radova, morauskladiti rad izvo|a~a i ostalih javnihpreduze}a, posebno „Vodovoda“ i „To-plane“.

Ina~e, vrednost izvedenih radovauklju~uju}i i Uzun Mirkovu ulicu u kojojje ura|ena jo{ jedna traka na spajanjuupravo sa Kara|or|evom ulicom, izno-si 43 miliona dinara. Samo prvi deo re-

konstrukcije ove ulice finansiran je iz ta-da{njeg NIP-a dok su preostale deonicefinansirane iz gradskog bud`eta.

Po re~ima Milana Trifunovi}a, po-mo}nika direktora Direkcije za urbani-zam za tehni~ka pitanja, cela saobra}aj-nica sa dve kolovozne trake je {iroka se-dam metara, po projektu koji je po svimzakonima i propisima radio CIP. Rekon-struisani su kolovoz i trotoari, zamenjenje semafor na raskrsnici sa Uzun Mirko-vom, rekonstruisana je kanalizacionamre`a i javna rasveta, tako da glavna va-ljevska ulica sada ima dovoljno mesta zaautomobile i pe{ake, sa dovoljno parkin-ga, ure|enih autobuskih stajali{ta i pro-pisno obele`enim prilazima {kolama.

Ina~e, rekonstrukcija Kara|or|eveulice po~ela je jo{ 2011. godine i prak-ti~no traje tri skup{tinska mandatagradske vlasti.

CENTARTre}a faza radova navaljevskoj „`ili kucavici“, centralneKara|or|eve ulice odHajduk Veljkove doraskrsnice sa UzunMirkovom, zavr{enaje. Preostali, po~etnideo ulice u du`ini od 150 metara od Du{anove do Radni~ke, bi}e ura|en dogodine.

O

Finale

u tre

}em

man

datu

: Rek

onstr

uisa

ni de

o Kar

a|or

|eve

ulice

MUZEJ OVE GODINE BLIZU REKORDNE POSETE

Strana II

IIIu t o r a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 6 . | VA L J E V O D A N A SII

aljevsko“, pivo na koje suValjevci toliko ponosi, sa}irili~nom etiketom stigloje po~etkom ovog

meseca u ^ikago, ~ime je po~elarealizacija posla koji je Valjevska pivarasklopila sa ~ika{kom firmom „Lavimports“, uvoznikom i distributerom za25 dr`ava SAD.

– Reakcije kupaca su odli~ne,zadovoljni smo po~etkom posla io~ekujemo da }e vrlo brzo uslediti noveisporuke. Firma „Lav imports“ nam jeve} ponudila ugovor za ekskluzivnuprodaju u narednih pet godina, ka`edirektor pivare Aleksandar Rajevacdodaju}i da je ostalo da se jo{ defini{ukoli~ine za narednu isporuku„valjevskog“ tr`i{tu SAD.

Gotovo u isto vreme kada je ~uveni„zidar“ stigao „preko bare“, pivara jetr`i{tu predstavila i novo „Ajhinger“(Eichinger) pivo ~ija je proizvodnjapo~ela pre tri meseca. Ime su izabralisami ljubitelji piva u kampanji na FBstranici pivare, ~ime je vra}en nazivrobne marke koja je bila popularna 90-ih. Ina~e, Jozef Ajhinger, poreklomBavarac, bio je prvi stru~ni pivar koji jeutemeljio proizvodnju ovda{njeg piva.

Rajevac obja{njava da je i novi„Ajhinger“ proizveden po bavarskojtehnologiji, a posebna pa`nja jeposve}ena izboru hmelja.

Kvalitet „valjevskog“ stalnopotvr|uju potro{a~i, a firmi je ovegodine stigla i nagrada „Biznis partner2016“ u tradicionalnom izboruagencije „Mass Media International“ ito za postavljanjenovih standarda u

BREND

„V

POPIS IMOVINEGrad Valjevo }e u septembru formirati ko-misiju koja }e se baviti popisom imovine uvlasni{tvu Grada. Valjevo poseduje 322hektara {uma, oko 10 hektara javnih par-kova, oko 600 hektara poljoprivrednog ze-mlji{ta. Grad ima i jedan broj vrednih sta-nova koji su uneti u poslovne knjige.

STI@U RAKETEZbog najava pogor{anja vremena inedovoljnog broja raketa, Grad jenabavio 100 protivgradnih raketa,vrednosti tri miliona dinara. Novac jeobezbe|en rebalansom bud`eta, na-kon {to su u maju raspodeljene 74rakete.

VI[AK PROSVETARAU osnovnim i srednjim {kolama oko 100nastavnika i profesora bi}e tehnolo{ki vi-{ak, a ta~an broj bi}e poznat kada budugotovi spiskovi. Po re~ima Vesne Andri},predsednice odbora Unije sindikata pro-svetnih radnika Srbije, 200 zaposlenihprosvetara u 2015. bilo je tehnolo{ki vi{ak.

DRUGI UPISNI ROKU dr`avnoj Visokoj poslovnoj {koli jo{ima mesta za bud`etske studente.Drugi, septembarski upisni rok po~i-nje prijavljivanjem kandidata 1. i 2.septembra, a polaganje prijemnogispita je 5. septembra.

VAKCINISANA GOVEDAU valjevskom kraju obavljena trone-deljna vakcinacija goveda protiv no-dularnog dermatitisa, bolesti kvrga-ve ko`e. Po re~ima veterinara, naovom podru~ju nije zabele`en nije-dan slu~aj te bolesti.

SUBVENCIJE AGRARUZa subvencionisanje poljoprivredne pro-izvodnje u gradskom bud`etu je name-njeno osam miliona dinara. Novac je mo-gu}e iskoristiti za jesenju setvu, nabavkugrla stoke kao i za kupovinu mehanizaci-je. Lane je 60 valjevskih poljoprivrednikakoristilo mogu}nost subvencije.

FOLKLORI U INOSTRANSTVUNakon februarskog gostovanja u Katarui pro{lomese~nih nastupa u Bugarskoj,KUD „Abra{evi}“ odr`ao je turneju po[paniju. Ovog meseca i KUD „\erdan“ jebio u inostranstvu, na festivalu u Vev~a-nima u Makedoniji.

Posebno izdanje lista Danas /projekat Vamedie, Danasa i Grada Valjeva

Za Dan graf: Du{an Mitrovi}; Urednici: Slavica Vujanac (Vamedia) i Bo`idar Andreji}(Danas); Tekstovi i fotografije: Vamedia, Slavica Vujanac; Korektura: Ana Ron~evi};Prelom: Zoran Spahi}

VESTI

amenska industrija „Kru{ik“ useptembru }e zaposliti novih175 radnika, tako da }e ihukupno u ovom najve}em

valjevskom kolektivu i jednom od sto`eradoma}e vojne industrije biti vi{e od 2.000.

Ono {to obele`ava aktuelni konkurs ukojem „Kru{ik“ zbog pove}anog obimaposla tra`i radnike ma{inske struke, prete-`no ma{inbravare i metalostrugare, poredogromnog interesovanja, jeste ~injenicada su za ta radna mesta konkurisali i fakul-tetski obrazovani nezaposleni Valjevci, lju-di koji su ve} zaposleni u drugim firmamaali im je osnovni motiv „dr`avni posao i si-gurna plata“, kao i ve}i broj `ena.

– Mi bismo najradije zaposlili ljude ~iji

profil tra`imo, dakle, majstore – ma{inbra-vare i metalostrugare. Na`alost, njih jed-nostavno nema dovoljno na tr`i{tu rada.Upravo da bi za naredni period obezbe-dio nedostaju}i kadar, s obzirom na ugo-vorene poslove, „Kru{ik“ od pro{le godi-ne ima ugovor sa valjevskom Tehni~kom{kolom o {kolovanju 30 |aka, a od 1. sep-tembra {kolovanje po~inje njih jo{ 30 zazanimanje operater ma{inske obrade –ka`e Stamenko Svitlica iz „Kru{ikove“ ka-drovske slu`be.

Ti |aci }e sve tri godine imati praksu ufabrici, {to je jedan od prvih srpskih prime-ra dualnog obrazovanja, a nakon zavr{et-ka {kolovanja ~eka ih obezbe|en posao u„Kru{iku“. cilju sagledavanja situacije

u privredi, mogu}nosti una-pre|enja poslovanja i pove-}anja broja zaposlenih, grad-

sko rukovodstvo po~elo je susrete sa di-rektorima i vlasnicima firmi na kojima jebilo re~i o konkretnim merama podr{keGrada.

Prvi susret zamenik gradona~elnikaDragan Jeremi} uprili~io je sa direktoromvaljevskog „Gorenja“ Borisom Pav~nikom,koji je rekao da kompanija sa svojih 1.600zaposlenih po ~emu je jedna od najve}ihu Valjevu, ima planove za dalje pro{irenjeproizvodnih kapaciteta. Pav~nik je najavioda planovi za pro{irenje proizvodnje tre-ba da se realizuju u naredna 24 meseca{to }e omogu}iti posao za novih 200 ljudi.Jeremi} i Pav~nik su ugovorili i saradnju iz-me|u sportskih kolektiva i „Gorenja“.

Sledio je sastanak sa predstavnicimavaljevske veledrogerije „Vega“ koja zapo-

{ljava 320 radnika, snabdeva vi{e od 1.000apoteka i ima lanac apoteka „Vegafarma“.

– Spremni smo da pomognemo u re{a-vanju pitanja va{eg prostora koji je u zaku-pu. „Vega“ je jedna od retkih koja je posle ku-povine fabrike u ste~aju, istu preuredila i sta-vila u funkciju. Na taj na~in }e se i pove}atibroj zaposlenih. Lokacija biv{e fabrike „Fe-rum“ se nalazi blizu Industrijske zone i zatoje u interesu Grada da se saobra}ajnice sredei saobra}ajna komunikacija pobolj{a, poru-~io je Jeremi} predstavnicima „Vege“.

Predstavnici „Bosisa“, jednog od do-ma}ih lidera u proizvodnji kartonske am-bala`e, sa Jeremi}em su razgovarali o kon-kretnim merama koje Grad mo`e da pre-duzme kako bi pomogao dalji razvoj firmekoja do 2022. godine planira da zaposli 70novih radnika.

– Skrenuli ste nam pa`nju na probleme saneredovnim napajanjem elektri~nom ener-gijom i mi }emo u najskorije vreme organi-zovati sastanak sa direktorom Elektrodistri-bucije, kao i u Ministarstvu energetike i o~e-kujem da }emo uspeti to da re{imo. Ima}e-

„Valjevsko“ stiglo u ^ikago, a nema ga svuda u Valjevu

Izvoz u SAD, noviproizvod, nagrada zabiznis partnera godine– do sada su obele`iliposlovnu godinuValjevske pivare,najstarijegindustrijskog brendau gradu na Kolubari, koja je u stopostotnomvlasni{tvu dr`ave.

Ne}emo pla}ati za prodaju: Direktor Valjevske pivare Aleksandar Rajevac

Proizvodnja„valjevskog“ piva

Strana IV

MUZEJ OVE GODINE BLIZUREKORDNE POSETE

REKORD

Za prvih osam meseci ove godine muzejskupostavku posetilo je 18.393 ljudi. Od toga,vi{e od 14.500 posetilaca su |a~ke ekskurzije,sindikalne posete radnika ili razna udru`enjagra|ana iz svih krajeva Srbije.

evetu godinu od kako jeza`ivela centralnapostavka „Tre}adimenzija pro{losti –

pogled iz budu}nosti“, svojevrsni,multimedijalni vremeplov krozistoriju valjevskog kraja od pe}inskihljudi do savremenog doba, valjevskimuzej bele`i posetu koja ga svrstavame|u najpose}enije u Srbiji.

Za prvih osam meseci ove godine,naime, muzejsku postavku posetiloje 18.393 ljudi. Od toga, vi{e od14.500 posetilaca su |a~keekskurzije, sindikalne posete radnikaili razna udru`enja gra|ana iz svihkrajeva Srbije. Zapa`ena brojka,svedo~i direktor Vladimir Krivo{ejev,svrstava valjevski muzej me|unajpose}enije tog tipa u Srbiji.

– Jedini muzej koji ima ne{tove}u posetu od na{eg je Muzejistorije Jugoslavije u Beogradu, alitu se ra~unaju i posete Ku}i cve}a, ane samo muzejskoj postavci. Mismo sada po broju poseta na nivouiz 2013. godine koja je bila rekordnasa 24.000 poseta. Dakle, potrebnonam je jo{ oko 6.000, ka`eKrivo{ejev.

Po~etkom meseca, kako bi saznalirazloge dolaska posetilaca, u muzejusu po~eli da anketiraju goste koji nisuiz Valjeva. Prvi rezultati te ankete,dodaje Krivo{ejev, pokazuje da vi{eod polovine posetilaca i ina~e uValjevo dolazi po prvi put.

– Od onih koji su ranije ili vi{e putabili u na{em gradu, ve}ina njih je ve}posetila muzej, ali dolazi ponovo daobi|e postavku. Oko osamdesetposto onih koji nisu iz Valjeva, u na{grad dolaze sa saznanjem da ovdeima muzej i sa namerom da gaobavezno posete, ka`e direktorNarodnog muzeja.

[to se ti~e informisanostiposetilaca muzeja o njegovompostojanju i sadr`aju, kako ka`e,anketa je pokazala da je veoma malibroj posetilaca sa „strane“ zaokru`ioodgovor da su za muzej u Valjevu ~uliiz nacionalnih medija.

– Ne{to ve}i broj anketiranih jenaveo da su za muzej ~uli putemdru{tvenih mre`a, sajta muzeja iliFejsbuk stranice, dok je apsolutnave}ina posetilaca navela da je zamuzej ~ula od drugih ljudi,obja{njava Krivo{ejev.

D

N

U

Drugi u zemlji po poseti: Direktor muzeja Vladimir Krivo{ejev

Iz centralne postavke „Tre}a dimenzija pro{losti – pogled iz budu}nosti“

NOVAC ZA SAMO TRI MEDIJAMinistarstvo kulture sufinansira}e samo tri projekta sa kojim sukonkurisali valjevski mediji. Najvi{e novca, 870.000 dinara, do-bi}e „Vuji}“ televizija za projekat o zapo{ljavanju mladih. TV Va-ljevo Plus za projekat „Udahni zdravlje“ dobi}e 600.000, dok }eRadio „Kula“ dobiti 522.000 dinara za projekat „Mladi u svetupsihoaktivnih stupstanci“.

mo i sastanak sa direktorom „Vodovoda“kako bismo re{ili problem odlaganja ot-padnih voda, {to vam tako|e predstavljaproblem, rekao je zamenik gradona~elni-ka vlasniku „Bosisa“ Bogoljubu Panteli}u.

Kona~no, Jeremi} se sastao i sa pred-stavnicima Klanice Divci, a zaklju~ak togsusreta bio je da }e Grad Valjevo poseb-nu pa`nju posvetiti primeni programapodsticajnih mera ruralnog razvoja, saposebnim akcentom na pove}anje izvo-za june}eg mesa, kao i o`ivljavanja uz-goja junadi u valjevskim selima sa una-pred poznatim kupcima.

– Klanica ima ugovore sa svim domi-nantnim farmama u Srbiji, a ugovaramoposlove i sa farmama u Crnoj Gori, BIH,Makedoniji. Trenutno imamo 42 zapo-slena. Na `alost, u ovom momentu odprihoda od {est miliona evra, samo 3 od-sto utro{imo za nabavku ̀ ive stoke iz va-ljevskog kraja. Na{oj firmi je veoma va-`no stvoriti uslove za tov junadi u farma-ma u valjevskom kraju, rekao je Milutin\urovi}, direktor Klanice Divci.

ZA „KRU[IKOV“ STRUG BI I FAKULTETLIJE

POSAO

Ma{inbravara i metalostrugara nema dovoljno na tr`i{tu rada. „Kru{ik“ zato od pro{le godineima ugovor sa valjevskom Tehni~kom {kolom ~iji }e |aci sve tri godine imati praksu u fabrici, {to je jedan od prvih srpskih primera dualnog obrazovanja.

Iz pr

oizv

odnj

e Nam

ensk

e ind

ustri

je „K

ru{ik

“

[ta Grad mo`e da u~ini za ovda{nje firmePRIVREDA

Dragan Jeremi} na sastanku sa predstavnicima Klanice Divci Iz proizvodnje valjevskog „Gorenja“

Republika Sr

bija

MINISTARSTVO

KULTURE I

INFORMISAWA

laninski muzi~ki festival ili Mountainmusic festival (MMF) na Div~ibarama,prva je smotra gde su se na jednommestu odli~no ukrstili i upotpunili

muzika, zabava i nauka. Oko festivala, okupila segrupa mladih valjevskih entuzijasta sa ciljem da naoriginalni na~in ovu planinu promovi{u u novikulturno-sportski i turisti~ki centar Srbije, aposetiocima otkriju sve njene lepote.

Da su u tome uspeli, zadovoljno je potvrdilo blizu1.500 posetilaca MMF-a iz Valjeva, Beograda, NovogSada, Ni{a, Kragujevca, ^a~ka, Lazarevca, a bilo bi ihsvakako vi{e da su vremenski uslovi bili bolji. Jer,kako reko{e, u za ovu priliku sre|enom kampu„Breza“ od podneva do pono}i vladala je pozitivnaatmosfera uz odli~an izbor muzike, zanimljivesadr`aje za sve od 7 do 77 godina i pametnerazgovore sa nau~nicima.

– Poku{ali smo da stvorimo jednu novu pri~u, dapru`imo birani, kvalitetan muzi~ki sadr`aj, dauvedemo porodicu, da pored muzikezainteresujemo posetioce i za brojne sadr`aje, od

ga|anja lukom i strelom, preko spu{tanjaspeleo-u`etom, do degustacije lokalnih jela ipi}a. Edukativni cilj festival ispunile su tribune„Na pivu s nau~nikom“, tokom kojih se

raspravljalo o genetski modifikovanim organizmima,sajber bezbednosti i gravitacionim talasima. Sve to, ada ne bude va{ar nego dru`enje i u`ivanje ulepotama prirode, ka`u u Udru`enju gra|anaDiv~ibare, koje je bilo organizator MMF-a.

Andrija Marjanovi} iz tog Udru`enja ka`e da su nakraju zadovoljni i da pripreme za slede}e festivalskodru`enje na Div~ibarama ve} po~inju.

– Zadovoljni smo dobro ura|enim poslom, alismo svesni i propusta, kojih slede}e godine sigurnone}e biti. Moramo malo vi{e poraditi na pomo}i

sponzora kako bi slede}e godine gostovalo vi{epoznatih muzi~ara, a i zbog varijante da festival trajedva dana. Uspeh je i u tome {to je sre|en i dofestivala zapu{teni auto-kamp „Breza“ – ka`eMarjanovi}.

Po re~ima zamenika gradona~elnika DraganaJeremi}a, koji je prisustvovao festivalu, MMF je dokazda ne mora da bude 100.000 posetilaca da bi ne{tobilo uspe{no. On je rekao da }e Grad slede}e godine,kroz strategiju razvoja kulture i turizma, opredelitisredstva za nekoliko festivala i manifestacija koji }ebiti finansirani iz bud`eta, s obzirom da suorganizatori MMF-a za prvu priliku dobili samo60.000 dinara iz gradske kase.

Na Planinskom muzi~kom festival nastupili subendovi Nuur i Rezzedo, Pilot Blues band i Pera Joe,pop hor Vacappella i kamerni hor Emanuil, kao iValternativa DJ radio stage.

Pre manifestacije organizovan je me|unarodnivolonterski kamp na kojem je osmoro mladih iz[panije, Italije i Srbije osmislilo sadr`aj i urediloprostor za festival.

IV

Valjevo je dobilo novi, moderan tr`ni centar, tre}i „Stop {op“ ritejl parku Srbiji, koji je otvoren na lokaciji nekada{njeg „Remonta“, u Uzun Mir-kovoj ulici.

„Stop {op“ ritejl park se prostire na 6.100 kvadrata, sa 170 parking me-sta, a u njemu su poznati zakupci: DM drogerija, Takko fashion, Deic-hmann, Planeta Sport, Sport Vision, Woby House, LC Waikiki, N sport, Le-gend, PWL Fashion, PS Fashion, Galaxy, Pertini toys, Shoestar, Trefolino,Planika, Domino i Top Shop.

„Stop {op“ je otvoren 25. avgusta celodnevnim zabavnim programom,koji je uklju~ivao mno{tvo zanimljivih sadr`aja za decu, modnu reviju„Stop {op“ brendova i koncerte poznatih Valjevaca, jednog od najpopu-larnijih rok bendova Neverne bebe, i jedne od najve}ih zvezda pop muzi-ke na na{im prostorima @eljka Joksimovi}a.

U „Stop {opu“, u kojem je posao dobilo 110 ljudi, brendovi-zakupci sunajavili brojne akcije i popuste za potro{a~e u narednom periodu.

KUPOVINA

„Stop {op“otvoren uzkoncerteTre}i po redu u Srbiji: Izgled „Stop {op“ ritejl parka

Spu{tanje speleo u`etom

P

TURIZAM

Div~ibarama, vode}ojturisti~koj destinacijivaljevskog kraja, udahnut jenovi impuls koji treba da iho`ivi i to upravo podsloganom „Udahni vazduh“.

PLANINSKI MUZI^KIFESTIVAL O@IVLJAVADIV^IBARE

u t o r a k , 3 0 . a v g u s t 2 0 1 6 .

Da ima svega, za celu porodicu,

a da nije va{ar: Sa prvog

Planinskogmuzi~kog festivala

kvalitetu, pouzdanosti ikonkurentnosti.

– Ova nagrada je rezultat na{ecelokupne aktivnosti, koju suanalizirala ~etiri profesora safakulteta, ne samo iz Srbije, i tona predlog i pohvale na{ihposlovnih partnera. Pored svihdosada{njih nagrada, me|ukojima je i 30 zlatnih medalja,ovo priznanje je potvrda za na{dobar rad, na{u borbu na tr`i{tu,a nema ve}e konkurencije nego{to je to na tr`i{tu piva, gde suprisutne tri velike svetskekompanije, ka`e Rajevac i dodajeda je pivara priznanje dobila izbog odnosa premadobavlja~ima, ali i dru{tveneodgovornost kompanije.

To dru{tveno odgovornopona{anje, izme|u ostalog,pokazano je i uru~ivanjemnekoliko laptopova najboljimvaljevskim srednjo{kolcima, tedonacijom od 300.000 dinaraCentru za vantelesnu oplodnjuvaljevske bolnice.

S druge strane, ne mo`e sere}i da su svi u Valjevu, semdeklarativno, lojalni svojoj pivari.Naime, dok „valjevsko“ osvajaSAD, u mnogim gradskimkafi}ima ga nema.

– Mi ne mo`emo uticati naposlovnu politiku vlasnikaugostiteljskih objekata. Onidobijaju novac za to {toekskluzivno prodaju odre|enopivo u svojim lokalima. Mine}emo da nas neko ucenjuje nataj na~in. ^inimo sve da ljudibudu zadovoljni, dajemo immobilijar i suncobrane, ali novacda bi prodavali „valjevsko“ uValjevu nikada ne}emo dati –poru~uje Rajevac.

„VALJEVSKO“STIGLO U ^IKAGO,A NEMA GA SVUDAU VALJEVUNastavak sa III strane