SEMINARSKI RAD

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RADIZ PREDMETA INFORMATIKA

NAZIV SEMINARSKOG RADA: ELEKTRONSKA POTAStudent: Ana Pflug Ocena: 5 6 7 8 9 10

Broj indeksa: 147/05

Elektronska pota

E-mail

Ana Pflug, broj indeksa 147/05

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

BLAGOJA PAROVIA 156Saetak: ta je i kako funkcionie elektronska pota. Osnovni principi. Program za primanje i slanje pote. Webmail.KLJUNE REI: POALJILAC, PRIMALAC, INBOX, E-MAIL SERVER, KORISNIK,WEBMAILUvod Najstariji, najrasprostranjeniji i najkorieniji servis interneta je elektronska pota(e-mail). Koristi se za slanje pisanih poruka izmeu korisnika ili grupa korisnika. Kao i kada se radi o obinoj poti, i elektronskoj se poti mogu dodati dokumenti kreirani drugim programima (tekst, crtei, slike, zvune datoteke, programi itd.) koji idu kao prilog pisanoj poruci. Elektronske poruke se, opte uzevi, alju i primaju preko mail servera raunara posebno namenjenih da procesiraju i usmeravaju elektronsku potu. Kada server primi poruku, on je upuuje raunaru na koji je adresovana. Adresa pojedinanog korisnika sastoji se od njegovog korisnikog imena i simbolikke adrese njegovog prijemnog servera(IP-internet potar). Desetak milona poruka svakog dana lete preko ica pet milona pojavljuje se samo iz American Online-a. Posle nedavnog anketiranja korisnika interneta, dobijeni su rezultati da je slanje e-mail poruka glavna stvar koju oni rade dok su na internetu. Ne uliva strah i predstavlja koncept koji se ne razume: alje se pismo. Jedina razlika sastoji se u tome, da se ne nosi na potu - to je mnogo bre.

E-mail koncepti su svuda isti, nezavisno od tipa programa koji koristite i onda kada su dugmad na koju se klike razliita.Izgled prozora

Izgled prozora (Interfejls) veoma je slian sa ostalim Microsoft programima. ine ga :

1. Title Bar ( Naslovna linija)

2. Standard Toolbar (Glavni meni)

3. Advanced toolbar ( Meni sa alatkama)

4. Outlook bar meni u kome se nalaze preice (shortcut)

Folderi za organizovanjeFolderi koji slue za organizovanje poruka u Outlook-u su:

1. Inbox folderu kome se nalazi pota koju je neko poslao

2. Outbox Folder u kome se nalaze nae poruke spremne za slanje

3. Drafts folder u kome se nalaze nezavrene poruke

4. Sent Items folder u kome se nalaze poruke koje smo poslali

5. Deleted Items folder u kome se nalaze poruke koje smo obrisali Slika 1. Izgled prozora*Contacts(adresar)

Ovaj folder predstavlja elektronski adresar u kome upisujemo i kune i elektronske (E-mail) adrese, brojeve telefona, roendanske datume i uopte razne informacije o ljudima sa kojima smo u kontaktu.

1. Kliknuti na padajui meni Tools.2. Izabrati Adress Book, ovo se moe bre

uraditi, pritiskom na Ctrl + Shift + B.

3. U otvorenom prozoru, kliknuti na New4. Izabrati New Contact.5. Kada se otvori novi prozor(kao na slici),

popuniti potrebne informacije u prazna polja.

6.Potvrditi unete podatke klikom na dugme OK.

Slika 2. New ContactKreiranje i slanje porukaDa bi formirali poruku u Outlooku potrebno je 1. U glavnom meniju kliknuti na padajui meni File, 2. zatim na New/ Mail Message. Ovim komandama otvara se ovakav prozor :

To: - upisuje se ime primaoca, a klikom na ovu opciju dolazi se do adresara gde se moe izabrati eljena adresa.

Cc: - upisivanje imena ostalih primaoca, a klikom na opciju se dolazi do adresara.

Bcc: - slepa kopija (spreava da druge osobe saznaju da je odreena osoba primila poruku)

Subject upisivanje predmeta poruke. Send slanje poruke (za izvrenje ove komande potrebna je konkcija sa internetom). Slika 3. New Message Kao to je gore navedeno, poruke se primaju i alju preko e-mail servera, pa ujedno s tim postoji i vie potanskih sistema koji se koriste za navedene funkcije...

Najbolji i najnapredniji programi uglavnom su napravljeni tako da se koristite sa POP serverima. Zbog toga moe da se dogodi da nije mogu prelazak na neki novi program koji ima neku posebnu e-mail funkciju, koja je korisniku potrebna.

POP- je Post Office Protocol koji se esto koristi za manipulisanje Internetovim e-mail-om. POP server prima e-mail koji je poslat primaocu i zadrava ga sve dok primaoc ne upotrebi svoj program za elektronsku potu da ga preuzme. Meutim, POP nije svuda prisutan; neki online servisi i mnoge kompanije ne koriste POP. Postoji jo jedan potanski sistem koji se esto koristi - IMAP(Internet Maessage ACCess Protocol). On se uglavnom koristi u mreama koje su vlasnitvo korporacija, a ne od strane provajdera Internet servisa.*E-mail adresa ima tri dela:

1. Ima korisnikog rauna 2. At znak @ 3. Ime korisnikog domena

Ime rauna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala na svoj Internet raun.

Posle imena rauna dolazi @ znak., koji oznaava gde se zavrava ime rauna, a gde poinje ime domenaNa kraju stoji ime domena to je adresa kompanije, provajdera servisa, ili online srevisa.

*Stavljanje eljene datoteke u poruku

Slanje poruke uz neki tekst, sliicu, audio ili video file, se moe uraditi na dva naina:

1. Izabrati spajalicu (Attach), koja se nalazi u

Standard meniju.

2. U meniju Insert kliknuti na Insert File Attachment.Kada se otvori novi prozor Insert Attachment, odabrati eljeni file i kliknuti na Attach. 1. 2.

Slika 4. AttachmentPrimanje pote

Pristigla pota da bi se proitala mora prvo primiti...

1. Klikom na Send/Receve, ukoliko je raunar povezan sa internetom, server automatski trai pristiglu potu.

2. Pristigla pota se uva u Inbox folderu i mogue ju je proitati kada korisnik nije priikljuen sa internetom. *Kriptovanje Kriptovanje: je mogunost da se kriptuju ili skrembluju e-mail poruke kako bi opstale neitljive za svakog, osim za primaoca. To se sada ugrauje u e-mail programe.

Pre nego to skremblovana poruka moe da se proita, ona mora da se dekriptujue, odnosno da se konvertuje u svoj prvobitni oblik. Tada postaje itljiva. Naravno, ako se sve odvija kako treba jedina osoba koja moe da dekriptuje poruku jeste osoba kojoj je ta poruka upuena.

Krajem 1994. i poetkom 1995. godine postojalo je veliko interesovanje za kriptvanje poruka. Ono je uglavnom bilo skoncentrisano na program po imenu PGP, Pretty Good Privacy. Taj program moe tako dobro da kriptuje da ih je u osnovi nemogue deifrovati. I kada ova tehnologija doivi izvestan napredak, deifrovanje takve poruke e verovatno i dalje biti nezamislivo skupo.

E-mail adresa ima tri dela:

1. Ima korisnikog rauna

2. At znak @3. Ime korisnikog domena

Ime rauna je: skoro uvek ime koje se koristi da bi se osoba logovala na svoj Internet raun.

Posle imena rauna dolazi @ znak., koji oznaava gde se zavrava ime rauna, a gde poinje ime domenaNa kraju stoji ime domena - to je adresa kompanije, provajdera servisa, ili online srevisa.

Webmail Webmail je e-mail aplikacija, koja omoguava itanje, slanje i organizovanje sopstvenih e-mail-ova preko Web broser-a, to znai da korisnik moe biti skoro bilo gde i imati pristip svojim porukama. Prednost Web mail u odnosu na outlook je to to se moe koristiti za pristup svojim porukama kada je korisnik daleko od kue i nije u prilici da koristi svoj raunar, odnosno svoj mail program.

*Kakva je razlika izmeu Webmail i Microsoft Outlook (ili drugog e-mail-a)?

Veina e-mail akaunta su nameteni u programima kao to su MS Outlook, Netscape Mail or Outllok Express, su nameteni da pomeraju poruke iz korisnikog servera na korisnikov raunaar kada korisnik otvori mail softver program. Korienjem Webmail-a, korisnikov e-mail se ne premeta na rainar koji je u upotrebi. Umesto toga korisnik samo pogleda i prosledi potu koja je na serveru. S obzirom da se pota ne uva na raunaru, memorija je ograniena-na 2MB. Webmail najee koristi IMAP webmail program. Pisanje i slanje poruka se vri indetino kao i u MS Outlook-u. Ali je pregled poruka mogu samo ukoliko je uspostavljena konekcija sa internetom.*Kako doi do Webmaila?

1. Otvoriti Internet browser(npr. Internet Explorer)

2. U adress bar-u ukucati adresu sajta koji sadri opciju Webmail-a(Yahoo, Hotmail...)

3. Na sajtu uzabrati opciju Sign Up4. Popuniti formular o podacima

5. Popunjene podatke potvrditi klikom na I Agree*Ponovni pristup webmail-u Da bi prijavljeni korisnik pristupio ponovo svojoj poti, potrebno je da se uloguje (Log In) i u novootvorenom prozoru ukuca pasword i korisniko ime. Mogue je i da se korisniko ime zapamti, tako da ga raunar prepoznaje i da je potrebno samo ukucati lozinku, tj. pasword da bi se pristupilo webmail sanduetu.*Mogue potekoe esto se deava da Webmail nije u mogunosti da koristi attachment-e. Ponekad nije mogue slati slike ili muziku, ali je u velikoj veini sluajeva mogue primiti takvu potu. U svakom sluaju ukoliko webmail server nije u mogunosti da poruku otvori u potpunosti, ili je primljena slika loe rezolucije(to je verovatno problem malog kapaciteta memorije), ta poruka se uvek moe proslediti na lokalnu mail adresu ili se snimiti na raunar pa se tada otvoriti.

Slika 5. Primer Yahoo Webmail-a*Webmail u Beogradu Raunarski centar Univerziteta u Beogradu (RCUB) postoji od 1991. godine, a osnovan je u cilju pruanja raunarskih usluga akademskoj sredini. Stalnim razvojem korisnikih servisa i povezivanjem akademskih institucija, RCUB je vremenom izrastao u centralno komunikaciono vorite Akademske mree Jugoslavije, prve i najvee raunarske mree u Jugoslaviji. Na dan Univerziteta, 1996 godine, RCUB je za potrebe Akademske mree ostvario prvu vezu sa svetskim Internetom u naoj zemlji.

Nauno-nastavno i istraivako osoblje, kao i svi studenti Univerziteta u Beogradu, imaju pravo besplatnog dobijanja radnog prostora na raunarskim serverima RCUB-a i pristupa Internetu. Svim raunarskim i komunikacionim resursima u RCUB-u, korisnici mogu da pristupe preko Akademske mree Jugoslavije, odnosno Interneta, preko modema iz javne PTT mree ili direktno sa terminala u prostorijama RCUB-a. Znaaj ove vrste usluga najbolje ilustruje broj od preko 10.000 aktivnih korisnika RCUB-a.

Na RCUB je danas povezano preko 60 fakulteta Univerziteta u Beogradu, Univerziteta umetnosti, naunoistraivakih ustanova, kao i univerzitetski centri u Novom Sadu, Niu, Kragujevcu i Podgorici. Na RCUB je povezana i Raunarska mrea Federacije, koja trenutno ukljuuje sedam saveznih organa i saveznih institucija. U RCUB-u se mogu otvoriti nalozi na dva raunara sa dva slina operativna sistema (UNIX): Afrodita (Silicon Graphics-ov Power Challenge raunar sa IRIX operativnim sistemom);

Tesla - (raunar zasnovan na PC tehnologiji, Dual Pentium II, pod operativnim sistemom Linux).

Na oba raunara korisniku su na raspolaganju Internet servisi (Telnet, Ftp, Mail, WWW), kao i programski jezici: Fortran, Pascal, C. Od programskih jezika, na Afroditi postoje jo i: C++ i Java.

Raunarima je mogue indirektno pristupiti sa bilo koje take na akademskoj mrei pomou TCP/IP programa Telnet, kao i od kue pomou modema. Raunarima, Afroditi i Tesli, mogue je pristupiti i direktno iz terminalske uionice u RCUB-u ili sa bilo kog raunara prikljuenog na Akademsku mreu Beograda (odnosno Jugoslavije).

Pravo na otvaranje naloga na raunarima RCUB-a imaju svi studenti Beogradskog Univerziteta (sa overenim semestrom) i radnici Univerziteta u Beogradu. Otvaranje naloga putem elektronske pote nije mogue. Da bi se otvorio nalog, potrebno je doi lino u prostorije RCUB-a (Kumanovska bb tj. Bulevar revolucije 84 - Poslovni centar "Lola", u suterenu) radnim danom od 10 do 15 asova sa indeksom (studenti i postdiplomci) odnosno linom kartom (morate znati svoj matini broj; ima13 cifara) i popuniti i potpisati formular za otvaranje radnog naloga. Radnici Univerziteta ije ime ne postoji u Informatoru Univerziteta, moraju doneti potvrdu sa svog fakulteta/instituta da su tamo zaposleni.

Nalog e biti otvoren sledeeg radnog dana (posle 12 asova) od dana podnoenja zahteva, sem u sluajevima da raunar iz nekog razloga nije aktivan i sl. Po nalog se moe doi od 9-15 asova svakog radnog dana, ponovo lino sa indeksom odnosno linom kartom.

U sluaju da kasnije u toku rada korisnik eli promenu korisnikog imena ili lozinke (u sluaju da ju je zaboravio ili da mu je neko promenio) potrebno je da doe lino (sa indeksom odnosno linom kartom) u RCUB, popuni formular, napie ta zahteva i potpie ga. Zahtev e biti obraden takoe dan nakon podnoenja, sem u nekim specijalnim sluajevima. Ukoliko se nalogu ne pristupi u roku od mesec dana od otvaranja, isti e biti trajno obrisan.

Literatura1. http://www.yahoo.com novembar 2005 http://webmail.usask.ca/ novembar 2005http://webmail.hartwick.edu novembar 2005https://WebMail.st-andrews.ac.uk novembar 2005http://www.wanadoo.co.uk/comunicate/email/info.htm decembar 2005http://www.geocites.com/RainForest/Andes/3775/Internet.html decembar 2005http://www.rcub.bg.ac.yu decembar 20052. Raunarstvo i informatika za I razred srednje kole, Dr Nikola Klem, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 1999.3. Potpun brzi vodi kroz intrnet , Peter Kent, prevod IV amerikog izdanja(Danica Milosavljevi), V izdanje, 2002, Svetlost, aak.

Internet i Ms Outlook, kompjuterski centar Master Class, 20037