Elementi Prirode -Resursi

download Elementi Prirode -Resursi

of 68

  • date post

    06-Mar-2016
  • Category

    Documents

  • view

    27
  • download

    0

Embed Size (px)

description

Prirodni resursi

Transcript of Elementi Prirode -Resursi

  • ELEMENTI PRIRODE

  • Sve vei broj stanovnika na Zemlji zahteva i sve vee i ire korienje zemljine povrine i prirodnih resursa.

    Sve ono to ovek uzima od prirode da bi zadovoljio svoje, stalno rastue potrebe. TA SU PRIRODNI RESURSI?

  • Priroda slui oveku kao neposredno ivotno sredstvo, sa kojim on direktno komunicira kroz razmenu materije i energije.U ekonomiji prirodnih resursa i razmatranja odnosa oveka i biosfere, treba dakle razlikovati dva aspekta: 1. poimanje sredine kao osnovnog preduslova same bioloke egzistencije2.shvatanje prirodne sredine kao nune predpostavke za ostvarivanje procesa proizvodnjeSa drugog aspekta priroda slui kao predmet i orue sveukupne delatnosti. U tom kontekstu veza izmeu prirode i oveka (razmena) su po pravilu posredne jer ovek prisvaja elemente prirode u obliku korienja njenih materija i energije u proizvodnji.

  • Elementi prirode se dele na:Prirodne resurse (izvori)- prirodni izvori, odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji privedenih korienja, i koji moe biti izvor manjeg veeg broja korisnih ili potencijalno)Ubrajaju se elementi i sile prirode-litosfere, hidrosfere i atmosfere, kao to su rudno bogatstvo, zemljita, vode biljni i ivotinjski diverzitet. Njihova dostupnost- poloaj, uslovi dobijanja, kvalitet (odnos korisnih-tetnih primesa)Prirodni resursi su u zavisnosti od razvoja tehnike, ukljueni u proces reprodukcije i neposredno se eksploatiu i prerauju u proizvodnji.U zavisnosti od razvoja tehnike, ekonomske mogunosti, stepena istraenosti zavisi koji elementi prirode e se javiti kao prerodni resursi.

  • Pojam resurs se u stvari odnosi na komponentu sadranu u prirodnom telu koje moe biti izvor manjeg ili veeg broja korisnika ili potencijalnih korisnika supstanci, vidova eneregije.Oni predstavljaju dinaminu kategoriju, promenljivu u prostornom i vremenskom pogledu, kao i u namenskom smislu.Celokupnost resursa dostupnih ljudima da ih odvoje od prirode, transformiu i prilagoavaju svojim potrebama na kojima poiva i razvija se privreda predstavlja prirodno bogatstvo

  • Prirodni uslovi prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljite, sineva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za navodnjavanje) koji se ne mogu neposredno koristiti, ali bez njihovog uea neke proizvodnje nisu mogue. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje oveka, a samo je pitanje u kojoj meri e to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti.Prirodna dobra koja se jo ne koriste predstavljaju rezerve.

  • Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja oveku mogu biti od koristi ili to ve jesu, tj.mineralne sirovine,vode,zemljite sa vegetacijom i prirodni uslovi. Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal, oznaava neto to moe imati upotrebnu vrednost

  • Prirodni resursi su pojave, procesi ili objekti u prirodi koji utiu konstruktivno ili destruktivno na razvoj ivih bia i njihovih aktivnosti. ovek moe koristiti prirodne resurse kao potencijale za razvoj. Prirodni resursi koriste oveku za stanovanje, ishranu, proizvodnju energije i eksploataciju

  • Osnovni prirodni resursi su:Zemljite (poljoprivredno, graevinsko i umsko)Stene, minerali, fosilna gorivaVoda Klima (Sunce, vetar, plima, oseka)Flora i fauna

  • Klasifikacija resursa

    resursi se mogu klasifikovati na razne naine zavisno od kriterijuma koji mogu biti prirodni ekonomski i kombinovani (prirodno-ekonomska klasifikacija). Klasifikacija prema pripadnosti resursa: prirodni resursi atmosfere, prirodni resursi litosfere pedosfere, resursi hidrosfere i resursi biosfere. Ekonomska klasifikacija (zasniva se na mogunosti i nainu njihovog korienja) moe biti:materijalni resursi i nematerijalni resursimaterijalni su oni iji se kvantitet moe meriti i ija je zaliha limitirana (obradivo zemljite, nafta, rude metala)nematerijalni su oni iji kvantitet ne moe biti meren (lepote pejzaa, rekreaciona vrednost i dr) ovi resursi se ne mogu kvantitativno izraziti i ne postoji teorijski limit ali mogu biti redukovani (zaguena i degradirana ivotna sredina)

  • Kriterijumi za klasifikaciju resursa mogi biti razliiti, ali temelj svih klasifikacija je racionalno upravljanje, odnosno, racionalna eksploatacija prirodnog bogatstva.Klasifikacija resursa ima znaaja sa stanovita ekonomske i razvojne politike, poto slui kao oslonac za utvrivanje racionalnog upravljanja i gazdovanja bogatstvom prirodePrema tom kriterijumu sve prirodne resurse moemo klasifikovati kao:

    1) prirodne, 2) ekonomske i 3) kombinovane.

  • U prirodne resurse svrstavaju se resursi prema odreenim zemljinim sferama po pripadnosti:

    prirodni resursi atmosfere

    - prirodni resursi litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljite)

    - prirodni resursi hidrosfere (kopnene vode i okeani)

    - prirodni resursi biosfere (flora i fauna genetiki resursi sa organizmima i njihovim delovima i populacijama.)

  • Ekonomska klasifikacija prirodnih resursa zasniva se na mogunostima njihovog korienja. Prema tome mogu biti klasifikovana kao: materijalni (rezerve nekog, manje ili vie ogranienog materijalnog dobra koje koristi ovek i ija se koliina moe kvantifikovati i ije zalihe su ograniene, kao npr nafta, ugalj, obradivo zemljite, rude)

    nematerijalne (neka dobra koja postoje u prirodi i koja ovek koristi, npr lepota pejzaa,ali se ne moe teorijski izraziti njihov limit, jer u degradiranoj sredini mogu biti razoreni.

  • Resursi prema trajanju mogu biti:

    NEOBNOVLJIVI su oni koji se na planeti Zemlji nalaze u ogranienim koliinama i ija nalazita imaju vek trajanja, to su fosilna goriva i mineralne sirovine.

    STALNI su sunevo zraenje, vetar, voda, talasi, plima i oseka, oni nemaju potrebu obnavljanja.

    OBNOVLJIVI su sva iva bia: mikroorganizmi, gljive, biljke, ivotinje ili njihovi produkti (krzno, plodovi...), ume, livade, panjaci, voda i zemljite. Ovi resursi se mogu sami obnavljati, osim ako nisu previe eksploatisani.

  • Iz ovoga sledi da su resursi konstantne veliine, iako u kvantitativnom smislu ne mogu biti utvreneZalihe resursa nisu uvek stabilne jer se menjaju pod uticajem tehnolokog procesa, a sa druge strane pod uticajem kretanja cena prirodnih sirovina finalnih proizvoda

  • 2004 godine UN za energiju i mineralne resurse usvojila trocifreni kod za kriterijume procene resursa:Te se ukupne rezerve prikazuju:Proizvodne koliinePreostle koliineKoliine koje preostaju

  • U svetskoj praksi prihvaena je kvantitativna klasifikacija svih oblika resursa bez nafte i gasa.Prema tome postoje:Ukupni resursiResusrsi u nalazitimaPrethodno procenjeni resusrsiSkriveni resusrsiResusrsiKoji se mogu eksploatisatiPreostali resusrsiPreostali resusrsiResusrsiKoji se mogu eksploatisatiResusrsiKoji e bitiOd interesa u budunostiResusrsiKoji e bitiOd interesa u budunosti

  • Energetski resuri su svi neobnovljivi izvori energije organskog i neorganskog porekla u sva tri agregtna stanja,Materijalni resursi su sve organske i neorganske supstance koje mogu da se eksploatiu u celini ili deliminoOvom klasifikacijom pokualo se da se razviju eme univerzalne prema zahtevima trine ekonomijeOva klasifikacija primenljiva je u EU

  • Cilj meunrodne klasifikacije je omoguavanje bolje komiunikacije, unapreenje, bolje razumevanje o iskoristivosti rezervi i mogunosti eksploatacije i istraivanja mineralnih sirovina Usvojeno je da se resursi prema stepenu istraenosti i kvantitativnom obuhvatu dele na;

  • Sigurne-smatraju se eksploatacionim zalihamaVerovatne-koje su istraene u velikoj meriMogue-istraene u optim crtamaPerspektivne-prethodno ocenjene, procenjene priblino, a kvalitete samo orijentaciono

    Kod nas se primenjuje klasifikacija na:

  • Bilansne-zalihe koje se pri postojeoj tehnici eksploatacije mogu rentabilno koristitiVanbilansne-prema postojeoj tehnici i tehnologiji eksploatacije i prerade ne mogu racionalno koristitiPotencijalne-za koje nisu potpuno utvreni obim, i kvalitetIndustrijske zalihe rezerve za koje se smatraju da e u toku eksploatacije biti estrahovaneEkonomske zalihe koje e se moi realizovati na tritu

  • U RusijiDele se na 4 kategorije:1. na najbolje istraene sa tano istraenim leitima i pripremljene za korienje2. zalihe za iscrpljivanje tekuih planova razvoja privrede3. za osnivanje preduzea za dobijanje i preradu mineralnih sirovina4. za zasnivanje projekata usmeravanje kapitalnih ulaganja

  • U SAD1. tekue rezerve- predstavljaju ekonomsku kategoriju obuhvataju otkrivene rezerve mineralnih resursa kojise mogu vaditi prema vaeim cenama2.potencijalne rezerve- izraavaju se kao funkcija a ne kao broj. Njihovo postojanje zavisi od cene koja se na tritu mogu postii, to znai da sa rastom cena rastu i potencijalne rezerve3. resursni dar sluajno otkriveni resursi-to je pre geoloka nego ekonomska konstatacija

  • Poetkom 60.godina prolog veka svetska privreda se suoila sa nestaicom pojedinih prirodnih sirovina i energetskih izvoraTo namee potrebe eksploatisanja i manje kvalitetnih nalazita neophodnih resursaStalni tehniko tehnolokih razvoj uslovljava da se pree na racionalno eksploatisanjeNedostatak kvalitetnih prirodnih izvora se mora kompezovati supstitutima

  • Materijalne resurse mogue je podeliti prema sastavu i poreklu na: - organske i - neorganske Prema raspoloivosti na: - trajne, - potencijalno obnovljive i - neobnovljive.

  • Potencijalno obnovljivi resursi se lako mogu pretvoriti u neobnovljive ukoliko se koriste bre nego to se obnavljaju prirodnim procesima.Dalja klasifikacija resursa mogua je prema kriterijumu ljudskog merila vremena razliitog trajanja na:

    MATERIJALNI RESURSI

    TRAJNINEOBNOVLJIVI

    Suneva energija, Vetrovi, Plima i oseka