Elementi prava – metapravni i Elementi prava – metapravni i normativni elementnormativni element

Metapravni elementMetapravni element

Metapravni element određuje poreklo Metapravni element određuje poreklo pozitivnog prava – to je “materijalni” ili pozitivnog prava – to je “materijalni” ili “supstancijalni izvor prava”“supstancijalni izvor prava”

Postoji i drugo značenje tPostoji i drugo značenje terminerminaa “izvor” “izvor”:: da da pojedinačnpojedinačnee pravn pravne odluke (presude, rešenja, e odluke (presude, rešenja, itd),itd), koj kojee rešava rešavajuju jedan konkretan slučaj jedan konkretan slučaj izviruizviru iz opštih pravnih akataiz opštih pravnih akata (zakona, uredbi, itd) (zakona, uredbi, itd)

Terminologija: šta znači “izvor prava”?Terminologija: šta znači “izvor prava”?

Smatra se da je Tit Livije prvi upotrebio ovaj izraz za Zakon o XII tablica, nazivajući ga “izvorom celokupnog javnog i privatnog prava”.

Ovo je prvo i najvažnije značenje: FORMALNI izvor prava

Pod formalnim izvorima prava se razumeju vidovi stvaranja pravnih normi, odnosno postupci i načini pomoću kojih se rađaju obavezujuće pravne norme.

Formalni izvori prava su opšti pravni akti kojima se neposredno ili posredno stvaraju opšte pravne norme (ustav, zakon, podzakonski akti, sudski precedenti, itd).

Postoje još dva značenja reči “izvor prava”: materijalni i vrednosni izvori

Materijalni izvoriMaterijalni izvori

Faktori koji proizvode važeće pravne normeFaktori koji proizvode važeće pravne norme Dve vrste “faktora”: društveni odnosi i društveni činiociDve vrste “faktora”: društveni odnosi i društveni činioci

Društveni odnosiDruštveni odnosi – odnosi za koje društveni činioci – – odnosi za koje društveni činioci – tvorci prava, smatraju da treba da budu pravom uređeni!tvorci prava, smatraju da treba da budu pravom uređeni!

Istorijska i socijalna dimenzija (a uvek su to politički, Istorijska i socijalna dimenzija (a uvek su to politički, ekonomski i porodično-biološki odnosi)ekonomski i porodično-biološki odnosi)

Društveni činiociDruštveni činioci – to su “stvaraoci” prava – to su “stvaraoci” prava (pravotovoračke snage) oni koji posredno ili neposredno (pravotovoračke snage) oni koji posredno ili neposredno stvaraju, “proizvode” pravo: država, društvo (običaji) stvaraju, “proizvode” pravo: država, društvo (običaji) društvene organizacije...ali po teoriji i priroda (načela društvene organizacije...ali po teoriji i priroda (načela prirodnog prava i pravednosti), um, bog, solidarnost, prirodnog prava i pravednosti), um, bog, solidarnost, društveni ugovor, klasni sukob, pravna svest naroda...društveni ugovor, klasni sukob, pravna svest naroda...

Vrednosni izvoriVrednosni izvori

Vrednosti koje nadahnjuju i pokreću tvorce prava da Vrednosti koje nadahnjuju i pokreću tvorce prava da društvene odnose regulišu na određeni način.društvene odnose regulišu na određeni način.

To su određene opšte vrednosti : jednakost, sloboda, mir, To su određene opšte vrednosti : jednakost, sloboda, mir, bezbednost, imovinsko blagostanje, zdravlje, ekološke bezbednost, imovinsko blagostanje, zdravlje, ekološke vrednosti...ali i specifične pravne vrednosti poput pravde, vrednosti...ali i specifične pravne vrednosti poput pravde, pravne sigurnosti i pravnog reda.pravne sigurnosti i pravnog reda.

Vrednosti nisu neposredan ni formalan izvor prava, osim Vrednosti nisu neposredan ni formalan izvor prava, osim ako to nije izričito navedeno – kao u slučaju popunjavanja ako to nije izričito navedeno – kao u slučaju popunjavanja pravnih praznina:pravnih praznina:

““Ako za neki osobiti posao ili slučaj ne bude ni u zakonima ni u običajima Ako za neki osobiti posao ili slučaj ne bude ni u zakonima ni u običajima određena pravila, red se je vladati po podobju drugih sličnih pravila, ili određena pravila, red se je vladati po podobju drugih sličnih pravila, ili pak riješiti slučaj pak riješiti slučaj po opštim osnovama pravde i pravicepo opštim osnovama pravde i pravice.” .”

Normativni elementNormativni element

Najveći broj pravnika i teoretičara pravo Najveći broj pravnika i teoretičara pravo shvata kao skup normi – normativni element shvata kao skup normi – normativni element se smatra kao najuočljiviji i najvažniji, se smatra kao najuočljiviji i najvažniji, središnji element pravasredišnji element prava

Ovo je razumljivo jer su svi drugi elementi Ovo je razumljivo jer su svi drugi elementi prava integrisani kroz normativnost (i prava integrisani kroz normativnost (i metapravni element i vrednosti i ponašanja metapravni element i vrednosti i ponašanja ljudi)ljudi)

Sastojci normativnog elementa prava su Sastojci normativnog elementa prava su pravne normepravne norme i i pravni aktipravni akti

Pojam norme uopštePojam norme uopšte Pravilo o ponašanju - iskaz o nečemu što TREBA DA bude, a Pravilo o ponašanju - iskaz o nečemu što TREBA DA bude, a

ne iskaz o nečemu što JESTE.ne iskaz o nečemu što JESTE. Imperativnost norme – ona je “zapovest” o ponašanju, praćena Imperativnost norme – ona je “zapovest” o ponašanju, praćena

sankcijomsankcijom

- kad pada kiša, ljudi - kad pada kiša, ljudi nosenose kišobrane (pravilnost, normalnost) kišobrane (pravilnost, normalnost)

- kad pada kiša, ljudi - kad pada kiša, ljudi treba datreba da nose kišobrane (savet) nose kišobrane (savet)

- kad pada kiša, ljudi - kad pada kiša, ljudi su dužni dasu dužni da nose kišobrane (norma) nose kišobrane (norma)

Norma / normalnost (pravilo / pravilnost)Norma / normalnost (pravilo / pravilnost)

- norma ne govori o onome što jeste, niti o onome što se - norma ne govori o onome što jeste, niti o onome što se uobičajeno dešava (razmak između norme i stvarnosti – uobičajeno dešava (razmak između norme i stvarnosti – premda on ne mora nužno da bude velik)premda on ne mora nužno da bude velik)

Šta je pravna norma?Šta je pravna norma?

Pravna norma je obavezno (imperatvno) Pravna norma je obavezno (imperatvno) pravilo o ponašanju ljudi u društvu, pravilo o ponašanju ljudi u društvu, zagarantovano državnim autoritetom, zagarantovano državnim autoritetom, odnosno institucionalizovanom prinudom.odnosno institucionalizovanom prinudom.

ZapovestZapovest HeteronomnostHeteronomnost PrinudaPrinuda InstitucionalnostInstitucionalnost

Pravna norma – heteronomno praviloPravna norma – heteronomno pravilo Pravna norma je heteronomno pravilo, tj. obavezuje Pravna norma je heteronomno pravilo, tj. obavezuje

bez obzira na lični stav onoga kome je upućena o bez obzira na lični stav onoga kome je upućena o njenoj valjanosti ili ispravnosti.njenoj valjanosti ili ispravnosti.

Heteronomnost (prava) – autonomnost (morala)Heteronomnost (prava) – autonomnost (morala) Kako važenje pravnog poretka, u krajnjem, zavisi od Kako važenje pravnog poretka, u krajnjem, zavisi od

efikasnosti, od faktičkog elementa prava, od efikasnosti, od faktičkog elementa prava, od ponašanja ljudi po normama, to nije bez značaja da li ponašanja ljudi po normama, to nije bez značaja da li će pravne norme izazvati autonomnu poslušnost onih će pravne norme izazvati autonomnu poslušnost onih kojima su upućene, ili će ih ljudi slediti iz čiste “navike kojima su upućene, ili će ih ljudi slediti iz čiste “navike pokoravanja” (Ostin), ili, pak, jedino usled kazne koja pokoravanja” (Ostin), ili, pak, jedino usled kazne koja je propisana za njihovo nepoštovanje.je propisana za njihovo nepoštovanje.

Pravna norma – silom potkrepljeno praviloPravna norma – silom potkrepljeno pravilo

Sila nije krajnji temelj i osnov prava, već je, naprotiv, jedna Sila nije krajnji temelj i osnov prava, već je, naprotiv, jedna tehnička pomoć u ostvarenju normativnog »treba«. tehnička pomoć u ostvarenju normativnog »treba«.

Sila je to na dva načina:Sila je to na dva načina:– Kao garant da će na prekršioci norme biti primenjena Kao garant da će na prekršioci norme biti primenjena

sankcija (koja je u pravu uvek iznudljiva)sankcija (koja je u pravu uvek iznudljiva)– Da će neke norme biti izvršene i protiv volje subjekta na Da će neke norme biti izvršene i protiv volje subjekta na

kojeg se odnose (na primer, prinudna naplata poreza, kojeg se odnose (na primer, prinudna naplata poreza, razbijanje zabranjenih demonstracija, itd)razbijanje zabranjenih demonstracija, itd)

I na ovom mestu je od velikog značaja da li se jedno pravilo o I na ovom mestu je od velikog značaja da li se jedno pravilo o ponašanju prihvata autonomno ili se, pak, nameće adresatima ponašanju prihvata autonomno ili se, pak, nameće adresatima norme. U potonjem slučaju, subjektima prava takvo pravno norme. U potonjem slučaju, subjektima prava takvo pravno pravilo izgledaće kao manifestacija sile i kao akt volje pravilo izgledaće kao manifestacija sile i kao akt volje nadređenog.nadređenog.

Odstupanja od prinudnostiOdstupanja od prinudnosti

Odstupanja od prinudnog karaktera pravnih normi:Odstupanja od prinudnog karaktera pravnih normi:

leges imperfectaeleges imperfectae – pravna pravila koja nemaju sankciju – pravna pravila koja nemaju sankciju (primer, “(primer, “Ministarstvo nadležno za poslove uprave vodi i ažurira, Ministarstvo nadležno za poslove uprave vodi i ažurira, evidenciju birača koji su upisani u birački spisak a imaju boravište u evidenciju birača koji su upisani u birački spisak a imaju boravište u inostranstvuinostranstvu.”.”

pravila ustavnog prava pravila ustavnog prava – ustavotvorac ne podleže sankciji, jer nema – ustavotvorac ne podleže sankciji, jer nema ko da sprovede takvu pravnu sankciju ko da sprovede takvu pravnu sankciju (primer, donošenje ustava protivno proceduralnim pravilima (primer, donošenje ustava protivno proceduralnim pravilima prethodnog ustava)prethodnog ustava)

norme međunarodnog pravanorme međunarodnog prava – određeni postupci subjekata – određeni postupci subjekata međunarodnog pravnog poretka nesaglasni s pravom, najčešće su međunarodnog pravnog poretka nesaglasni s pravom, najčešće su sankcionisani političkim merama, premda mogu biti upotrebljeni i sankcionisani političkim merama, premda mogu biti upotrebljeni i pravni instrumenti (poput ekonomskih sankcija ili upotrebe sile u pravni instrumenti (poput ekonomskih sankcija ili upotrebe sile u skladu s Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija);skladu s Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija);

Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona ili nekog drugog pravnog akta. Ona je složena od više ili nekog drugog pravnog akta. Ona je složena od više elemenata (4) koji ne moraju svi da budu na istom mestu, u elemenata (4) koji ne moraju svi da budu na istom mestu, u istom članu, pa čak ni u istom propisuistom članu, pa čak ni u istom propisu

Pravna nauka ima za zadatak da iz različitih pravnih akata Pravna nauka ima za zadatak da iz različitih pravnih akata izdvoji sastavne delove jedne pravne norme. Primera radi, izdvoji sastavne delove jedne pravne norme. Primera radi, delovi jedne pravne norme mogu se nalaziti u različitim delovi jedne pravne norme mogu se nalaziti u različitim pravnim aktima (zakonima, uredbama i tsl.) – dok se pravnim aktima (zakonima, uredbama i tsl.) – dok se dispozicija, kao pravilo o ponašanju nalazi u jednom aktu, dispozicija, kao pravilo o ponašanju nalazi u jednom aktu, dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom aktu.dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom aktu.

ČlanČlan 68 Zakona o radu 68 Zakona o raduZaposleni ima pravo na godišnji odmor uZaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim skladu sa ovim

zakonom.zakonom. ZaposleniZaposleni........stiče pravo da koristi godišnji odmor stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.posle šest meseci neprekidnog rada.

Član Član 75...75...U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu

korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.početak korišćenja godišnjeg odmora.

Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

Član Član 275, stav 1, tačka 1...275, stav 1, tačka 1...Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se

za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:1. 1. ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68.68. i i član član 75. stav 3);75. stav 3);