Sadržaj

Elementarne nepogode...................................................................................3.Zemljotres.......................................................................................................4.Vetar...............................................................................................................5.Požar...............................................................................................................5.Poplava...........................................................................................................6.Suša................................................................................................................6.Grad...............................................................................................................7.Mraz...............................................................................................................7.Akcidentne situacije.......................................................................................7.Primer akcidentalnog zagadjenja naftom i njegova sanacija.........................8.Literatura......................................................................................................10.

Elementarna nepogodaElementarna nepogoda smatra se iznenadna velika nesreća koja prekida normalno odvijanje života, uzrokuje žrtve, štetu većeg opsega na imovini ili njen gubitak, te štetu na infrastrukturi, u meri koja prelazi normalnu sposobnost zajednice da ih sama otkloni bez pomoći. Elementarnu nepogodu uzrokuju prirodni, tehnički, tehnološki ili biološki događaji.

Najčešće elementarne nepogode:1. Zemljotres

2. Vetar

3. Požar

4. Poplava

5. Suša

6. Grad

7. Mraz

Takodje u elementarne nepogode svrstavamo:1. Sneg, snežni nanos,

2. Odron zemljišta

3. Epidemija

4. Biljna bolest

3.

5. Zagađenost zemljišta

6. Zagađenost vode

7. Zagađenost vazduha

Zemljotres Do zemljotresa dolazi usled pomeranja tektonskih ploča a posledica je podrhtavanje Zemljine kore zbog oslobađanja velike energije .Jačina Zemljotresa zavisi o više faktora kao što su količina oslobođene energije , dubina hipocentra , udaljenosti epicentra I građi Zemljine kore . Njegov učinak može se iskazati pomoću Mercalli – Cancani – Siebergove skale koja ima 12 stepeni , a temelji se na razornosti I posledicama zemljotresa .Postoji I Rihterove skale koja ima 3d r3e3e3 od 0 do 9 I zasniva se na merenju energije koja je oslobođena prilikom Zemljotresa . Nauka koja se bavi Zemljotresima naziva se seizmologija , no uprkos njenom napretku I novim saznanjima , teško je predvideti pojavu Zemljotresa I njegove posledice .Sprava koja se koristi za merenje I beleženje Zemljotresa naziva se seizmograf , a zapis koji ostaje je 3d r3e3e3r . Kao vrste Zemljotresa treba navesti tektonske ( 90% slučajeva ) – do kojih dolazi tektonskim kretanjem . Takvi su Zemljotresi najjači I zahvataju veća područja .

Imamo I vulkanske Zemljotrese ( 7% slučajeva ) koji prate erupcije vulkana I manjeg su dometa . Najslabiji I najmanjeg su dometa urušni Zemljotresi ( 3% slučajeva ) koji nastaju urušavanjem materijala koji nadsvođuje podzemne šupljine ili odronom kamenja I klizanjem terena . Zemljotres nastaje u unutrašnjosti Zemlje , to mesto nazivamo žarište . Tačka u unutrašnjosti Zemlje gde nastaje Zemljotres zove se hipocentar , a na površini Zemlje zove se 3d r3e3e3 . Hipocentar može biti plitak , do dubine od 70 km ispod površine Zemlje , najčešće u zonama razmicaja litosfernih ploča .

Hipocentru mogu još 3d r3e srednje dubine ( 7-30 ispod površine ) te duboki ( 300-730 km ispod površine Zemlje ) , a oni su najčešće u zonama subdukcije .Zemljotres se širi u talasima , a linije kojima na karti spajamo mesta jednake jačine Zemljotresa nazivamo izoseiste . Prema načinu I brzini širenja , Zemljotresi mogu biti s longitudalnim ili primarnim I sekundarnim ili transverzalnim talasima . Longitudinalni su najbrži I prostiru u smeru širenja , dok transverzalni izazivaju strmo prostiranje čestica I šire se samo kroz čvrstu građu . Drugi talasi uzrokuju kružno I vodoravno titranje te imaju najslabiji učinak .Zemljotresi s epicentrom na dnu mora izazivaju talase su cunami koji mogu dosegnuti visinu I do 30 m. Procenjuje se da godišnje ima oko 900.000 zemljotresa magnitude do 2,5 ( po Rihteru ) a oni jači su ređi I pojavljuju se svakih 5 do 10 godina .

4.

Zemlje u kojima se događa najviše Zemljotresa su Čile I Japan te Indonezija . Najizrazitija takva zona je u Pacifičkom vatrenom krugu ( 53% svih Zemljotresa ) I u mediteransko – alpsko – himalajskom području ( 41% ) . Mirna ili aseizmičko područja su u zonama starih planina I masa ( Kanadski štit , Ruska ploča )

VetarOsobito velike štete može uzrokovati vetar olujne do orkanske snage ili vrtložni oblik vetra poznat pod nazivom “ pijavica “ ili regionalno kao “ šijun “ , uslovljen pre svega temperaturnim razlikama , a usled njih I vertikalnim razlikama pritisaka u kombinaciji sa konfiguracijom terena . Posebno snažna kovitlaci zovu se “ uragani “ a učestali 4d r4e okeanima , pa 4d r4 primer česta katastrofalna razaranja koja uzrokuju na američkim obalama pacifika .Temperaturne razlike između površine planete I vazdušnih masa uzokuju uzlazno vertikalno vrtložno strujanje , tzv . “ ciklonu “ ( slike gore I desno ) , ili silazno vrtloženje koje zovemo “ anticiklona “ . Smer vrtloženja definiše Zemljina rotacija I njome uzrokovane Coriolisova sile tako da ciklona na severnoj hemisferi sledi matematički pozitivan smer ( smer suprotan smeru kazaljke na satu ) , a kod anticiklone je obrnut . U središtu vrtloženja vlada tišina , a na rubnim područjima se iskazuje jak vetar .

PožarPožar je nekontrolirano gorenje koje nanosi materijalnu štetu ili ugrožava ljudske živote.S obzirom na raširenost iskorištavanja vatre, opasnost od požara postoji unatoč mjerama opreza I požari su česta pojava. Požar se pojavljuje I razvija pod različitim okolnostima.Klasifikacija požaraMože se izvršiti na nekoliko načina . S gledišta vatrogasnih intervencija požare možemo podjeliti po fazama razvoja , po obimu I veličini , po mestu gde se razvijaju , po vrsti gorive stvari .Faze požara : početna , razbuktala I faza živog zgarištaObim požara : mali , srednji , veliki I katastrofalni

U malom požaru zahvaćena je manja količina gorive materije . Može se ugasiti lako . U srednjem požaru gori jedna prostorija neke zgrade ili više njih au velikom cela zgrada , fabrika ili velika površina

5.

PoplavaPoplava je pojava neuobičajeno velike količine vode na određenom mestu zbog delovanja prirodnih sila ( velika količina padavina ) ili drugih uzroka kao što su propuštanje brana , ratna razaranja 5d rPrema uzrocima nastanka poplave se mogu podeliti na :• poplave nastale zbog jakih padavina ,• poplave nastale zbog nagomilavanja leda u vodotocima ,• poplave nastale zbog klizanja tla ili Zemljotresa ,• poplave nastale zbog rušenja brane ili ratnih razaranja .

S obzirom na vreme formiranja vodnog talasa poplave se mogu razvrstati na :• mirne poplave – poplave na velikim rijekama kod kojih je potrebno deset I više sati za formiranje velikog vodnog talasa ,• bujične poplave – poplave na brdskim vodotocima kod kojih se formira veliki vodni talas za manje od deset sati ,• akcidentne poplave – poplave kod kojih se trenutno formira veliki vodni talas rušenjem vodoprivrednih ili hidroenergetskih objekata

SušaSuša je pojava koja se javlja kada se na nekom području pojavi značajan manjak vode kroz neko vremensko razdoblje .Pojava suše postaje sve češća u celom svetu I pogađa razvijene kao I nerazvijene zemlje . Do sada naučnici nisu našli pouzdaniju metodu za sigurno predviđanje suše tako da je nije moguće predvideti vjerojatnosnim pristupom kao ni njene prognoze u realnom vremenu . No bez obzira na navedeno , prateći I analizirajući brojne meteorološke , hidrološke I hidrogeološke 5d r5e5e5 sušu je ipak moguće naslutiti , a time na neki način I predvideti .Nasuprot drugih prirodnih katastrofa suša se pojavljuje polagano , traje dugo , uz zahvata velika područja iako njenu prostornu raspodelu nije moguće unapred tačno locirati . Suša se dešava polako , retko izaziva brze I dramatične gubitke u ljudskim životima ali zbog pojave glad I uzrokovane sušom , kao direktne posledice , gubici u ljudskoj I životinjskoj populaciji ponekad su drastičniji od bilo koje druge prirodne katastrofe .

6.

GradGrad je najkrupnija vrsta padavina koja dolazi iz 6d r6e6e6r . Nastaje kad se prohlađene kapi vode zahvaćene rastućim strujama izdižu te smrznu . Takve smrznute kuglice vode pri velikim brzinama padaju na zemlju gde mogu uzrokovati velike štete , ponajviše u poljoprivredi .Gradobično pada u obliku nepravilnih kuglica prečnika 0,5-5 centimetara ( veće gromade mogu nastati u teškim olujama ) . Grad uglavnom proizvode oblaci kumulonimbusi I to na prednjoj fronti olujnog sistema . Pri takvim olujama , ulazne struje zadržavaju kišu sprečavajući ju da pada na zemlju . Ako oblak sadrži dovoljno pothlađenih kapi vode one se nakupljaju pod pritiskom ledene kuglice , dok ju pri dnu oblaka ponovo ne zateče ulazna struja . Proces se ponavlja dok gromada tuče ne postane dovoljno teška da ju struje ne mogu više zadržavati u vazduhu , te pada na zemlju . U preseku gromade mogu se videti slojevi koji određuju koliko je puta ledena kugla ponovila 6d r6e6 .

MrazMraz opisuje pojavu temperature ispod 0 ° C u okolišu , koja uglavnom pogađa životinje , biljke , vodu 6d r6 . Trajan mraz tokom zime dovodi do zimskog sna prirode .U umerenom geografskom pojasu koriste se sledeće formulacije za opisivanje 6d r6e6e6re :slab mraz : 0 ° C do -4 ° Cumereni mraz : -4 ° C do -10 ° Cjaki mraz : -10 ° C do -15 ° Cvrlo jaki mraz : ispod -15 ° C

Akcidentne situacije

Akcidentne situacije su neočekivane te je stoga , za njihovu pravilnu sanaciju , potrebno imati : a ) pripremljene scenarije aktivnosti , b ) opremu ; c ) dežurne ekipe za intervenciju .Iskustva pokazuju da akcidentne situacije s zagađenjem tla I ( podzemnih ) voda najčešće možemo podeliti na sledeće :a ) akcidenti kao posledica saobraćajnih nezgoda pri transportu hemijskih tereta ( izlivanje naftnih 6d r6e6e , drugih organskih hemikalija , kiselina I lužina ) ;b ) akcidenti sa ispadima iz funkcijskog rada kanalizacionog sistema I sistema za obradu otpadnih voda ;c ) akcidenti sa zagađenjem površinskih voda I morskih površina.

7.

Akcidentne situacije su kod: havarija,hidro,termo I nuklearnih elektrana, kao I kod svih drugih masovnih nesreća. I jedne I druge imaju tipičan epidemiološki karakter. U takvim situacijama dolazi do narušavanja osnovnih ekoloških uslova, zbog čega je potrebno organizovati preventivno medicinsko-ekološku zaštitu, kao I zaštitu od posledica takvog stanja.Preventivno medicinsko-ekološka zaštita obuhvata:-izvidjanje terena na kome bi moglo doći do vanredne ili akcidentne situacije;-detekciju I registrovanje stanja: vazduha,vode,namirnica I zemljišta(sanitarno-profilaktičke mere);-stanje zaštitnih sredstava(tehničke opreme, ekoloških parametara u široj I užoj čovekovovoj sredini)Zaštita od posledica vanrednih stanja I akcidentnih situacija obuhvata:-otkrivanje povredjenih I obolelih uz pomoć sanitetskih ekipa;-urgentna medicinska pomoć kod davljenja, zatrpavanja, izloženosti zračenju 7d r. povreda;-hemioprofilaksu, seroprofilaksu, kao I naknadno vakcinisanje izloženih nekim zaraznim bolestima(protivepidemijske mere);-radiološku, hemijsku I mikrobiološku dekontaminaciju vode, namirnica, zemljišta I ljudstva;-definitivno lečenje I zbrinjavanje obolelih.Sve ovo raditi prema već iznetim tehičkim I drugim merama, urgentno, organizovano I do kraja, kako to rade saniteski organi JNA.

Primer akcidentalnog zagadjenja vodovoda naftom I njegova sanacija

Nafa kao prirodni uslov tj. Kao izvor energije,koristi se na mnogo načina. Najrasprostranjeniji oblik njenog korišćenja jeste kao pogonsko gorivo skoro svim oblicima saobraćaja. Štetnosti od izdiuvnih gasova,koji nastaju tom prilikom, postale su svkodnevni pratioci čoveka, pa su često kao takve I zanemarivane. No, najdrrastičniji način ugrožavanja zdravlja ljudi jeste direktna pojava nafte u void,zemljištu,namirnicama 7d r. Svedoci smo nažalost sve učestalih akcidentalnih stanja gde nafta ugrožava životnu sredinu.Sredinom januara 1985. bili smo suočeni sa istim problemom,na raskrsnici regionalnih puteva Kragujevac-Kraljevo-Čačak, došlo je do prevrtanja autocisterne sa prikolicom,koja je prevozila naftu D-1. Tom prilikom došlo je do izlivanja 5400L nafte. Prevrtanje cisterne na kritičnom mestu dovelo je I do prskanja glavne dovodne azbestno-cementne vodovodne cevi, pa je došlo do prodiranja izlivenog sadržaja tj. Nafte. Izvršeno je izvidjanje I ustanovljeno je da su zahvaćeni mnogi vodovodni sistemi,I da je situacija bila veoma ozbiljna,jer je kvantitativni odnos nafte 7d r7e bio 80:20.

8.

Nakon detaljnog higijenskog izvidjanja I svega što je učinjeno radi pronalaženja uzročnika akcidenta,lokacije žarišta, stepena zagadjenja vodovodnog sistema, a time I voda za piće,konstatovali smo da je voda zagadjena 8d r kao takva predstavlja direktnu opsnost po zdravlje potrošača,pa je zbog toga isključena iz upotrebe. Radi usposavljanja prvobitnog stanja preduzete su sledeće mere:-mehaničli su očišćena oba rezervoara;-uradjena je potpuna sanacija žarišta;Pod hitno je isprana vodovodna mreža sa 2-2,5 g/m kubnom specijalnog preparata Al-10 u trajanju dok se znaci kontaminacije mreže nisu izgubili;-Al-10 preparat dodavan je u postojeći hlorinator,a za šta su postojali uslovi;-za vreme intervencije voda nije bila za ljudsku upotrebu,što je blagovremeno stvljeno do znanja svim potrošačima.Zbog posebnih penetratnih osobina nafte kroz zemljište, agresivnog delovanja na gumene zaptivke na spojevima glavnog voda ,kao I disperzionih osobina u dodiru sa podzemnim vodama,bilo je potrebno što pre sanirati žarište. To smo uradili na sledeći način:

-iskopana je depresiona jama,radi drenaže posute nafte, I ona je iscrpljena sve do pojave njenog vidljivog traga;

-iscrpljena nafta vraćena je u rafineriju na ponovnu preradu jer je bilo veće količine emulgata vodom;

-po prestanku doticanje nafte otkopan je naftom natopljen material I disponiran na sigurnoj deponiji smeća, pa pomešan sa stajskim djubrivom radi brže degradacije nafte pod uticajem mikroorganizama koji se nalaze u njemu;

-odnesena zemlja je prekrivena glinom preko koje je stavljen sloj peska ,a na njemu zamenjena cev glavnog dovoda koja je bila oštećena.

Posle sanacije žarišta I ispiranje rezevoara ,pristupili smo šestočasovnom ispiranju mreže 5% Al-10 preparatom a nakon toga I čistom vodom.Sledećeg dana uradjena je JAR-test kontrola.Pošto nije bilo tragova nafte niti preparata ,napunili smo hlorinator rastvorom NA-hipohlorinata I tako započeli četvoročasovnu dezinfekciju vode. Posle dzinfekcije pristupili smo hemiskim I bakteiloškim anlizama koja su dale pozitivne rezultate,jer više nije bilo mirisa na naftu,a voda je bila bez obojenosti I mutnoće. Sledeća dva uzorka pokazala su da je vodovod doveden u prvobitno stanje.

Imajući u vidu posledice koje se javljaju nakon konzumiranja vode koja je zagadjena naftom I naftnim derivatima, smatramo da manipulisanje nafte mora biti pod strogom pažnjom.Posledice mogu biti epidemiski nepovoljne. Posledice mogu biti lakše u vidu gastrointerstinalnih smetnji ili veoma teška kada su ledirani organi RES-sistema,u prvom redu jetra,koštana srž 8d r. I pojedini delovi CNS-a, pokazuju posebnu osetljivost kada su u pitanju derivati nafte.

9.

10.