Elektonska uprava Sadraj:E-GOVERNMENT - KONCEPTI ELEKTRONSKE UPRAVE...................................................................... 2 Stadijumi u razvoju e-uprave..............................................................................................................................2 E-uprava je mnogo vie od veb-sajta..................................................................................................................3 Ciljevi razvoja e-uprave..............................................................................................................................................4 Modernizacija javne uprave................................................................................................................................4 Razvoj nacionalne ekonomije............................................................................................................................ 4 Vee uee i angaovanost graana u demokratskim procesima...................................................................... 5 Koncept Vizija.......................................................................................................................................................... 5 Proces realizacije e-Uprave.........................................................................................................................................6 Principe realizacije....................................................................................................................................6 Metodoloki okvir e-uprave............................................................................................................................... 7 Pokazatelji napretka........................................................................................................................................... 8 Kljuni faktori.................................................................................................................................................... 9 Strateko partnertstvo kljunih uesnika............................................................................................................ 9 Kljune oblasti delovanja...........................................................................................................................................10 Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave..................................................................................................... 10 Uspostavljanje institucionalnog okvira.............................................................................................................10 Planiranje razvoja e-uprave.............................................................................................................................. 11 Razvoj standarda e-uprave............................................................................................................................... 11 Razvoj odgovarajueg zakonodavstva e-uprave............................................................................................... 11 Stvaranje IKT infrastrukture............................................................................................................................ 12 Stvaranje bezbednosne infrastrukture............................................................................................................... 12 E-plaanje........................................................................................................................................................ 12 Stvaranje ljudskih kapaciteta............................................................................................................................ 12 Promovisanje e-uprave..................................................................................................................................... 12 Razvoj elektronskih javnih usluga................................................................................................................... 13 Razvoj zajednikih usluga javnih podataka i komponenti Infrastrukture......................................................... 13 Razvoj javnih usluga upravagraani i upravaprivreda.................................................................................. 13 Internet e smanjiti redove ispred altera - Posle uspenog razvoja u evropskim zemljama elektronska uprava i u Srbiji.................................................................................................................................. 15 Elektronska uprava - Kako sluiti gradjanima..................................................................................................... 17 Saetak............................................................................................................................................................. 17 Uvodjenje e-uprave.......................................................................................................................................... 17 Informacije o zajednici.....................................................................................................................................18 Savetovanje...................................................................................................................................................... 19 Aktivno uestvovanje....................................................................................................................................... 19 Izgradnja zajednice.......................................................................................................................................... 20 Unapredjivanje pristupa javnim slubama....................................................................................................... 21 Zakljuak..................................................................................................................................................................24 Literatura................................................................................................................................................................. 25

1

Elektonska uprava

E-GOVERNMENT - KONCEPTI ELEKTRONSKE UPRAVE Kako do elektronske upraveStadijumi u razvoju e-uprave Ve sada je jasno je da je put od papirne do elektronske uprave dugotrajan i da podrazumeva nebrojeno mnogo koraka. U ovom trenutku je korisno sagledati najtipinije stadijume u razvoju jedne elektronske uprave. UNPAN ( Onlajn mrea Ujedinjenih nacija za javnu upravu i finansije ) je razvila model ( Web Measure Assesment Model ) po kome svaka uprava na putu do elektronske prolazi kroz pet stadijuma onlajn prisustva. Prisustvo u zaetku (emerging presence) je prvi stadijum u kome su informacije koje su na raspolaganju pruaju bazine i ograniene. On-lajn prisustvo uprave/vlade se sastoji od veb-stranice i/ili oficijelnog veb-sajta. Linkovi prema pojedinim ministarstvima mogu, ali ne moraju da postoje, kao i linkovi prema drugim (lokalnim, regionalnim) nivoima vlasti. U arhivi veb-sajta mogu se nai neke informacije npr. ekspoze trenuntog predsednika vlade ili Ustav. Ipak, veina informacija je statina i opcije koje graani mogu da koriste su ograniene. U drugom stadijumu, pojaano prisustvo ( enhanced presence ) vlada prua vie izvora informacija o javnoj politici koju vodi i to se odnosi i na aktuelne i na arhivirane informacije. Informacije se pojavljuju u obliku tekstova, zakona i drugih propisa, izvetaja, informacionih biltena, kao i baza iz kojih se mogu preuzeti podaci. Korisnici mogu da pretrauju baze podataka i postoji opcija pomo ( help ), kao i mapa sajta. Iako se o radi o neto sofisticiranijoj fazi, interakcija je jo uvek jednosmerna informacije pre svega idu od uprave ka graanima. Sledi interaktivno prisustvo u kome on-lajn usluge uprave postaju interaktivne sa ciljem da se korisnicima prue pogodnosti kao to su formulari npr. za poresku prijavu ili zahtev za produenje (vozake) dozvole koji se mogu preuzeti sa sajta. Za neke javne informacije pruaju se ak i audio i video izvori. Javni slubenici se mogu kontaktirati putem elektronske pote, faksa, telefona ili potom. Sajt se redovnije aurira. Transakciono prisustvo , pretposlednji stadijum u evoluciji e-uprave, omoguava dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika i uprave. Ukljuuje opcije za plaanje poreza, podnoenje zahteva za linu kartu, paso, izvode iz matinih knjiga, produavanje vozake dozvole i druge interakcije, tako to omoguava graanima da svoje zahteve podnose on-lajn 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Graanima je omogueno i da plaaju kazne (za saobraajne i druge prekraje), takse za razliite usluge ili porez putem kreditnih ili debitnih kartica. Privrednici su u mogunosti da podnose onlajn ponude i uestvuju na on-lajn tenderima putem sigurnih linkova. Konano, Umreeno, integrisano prisustvo - naziva se jo i e-uprava bez avova ( seamless e-government) ili jedinstvena e-uprava ( joined-up e-government ) trebalo bi da predstavlja najsofisticiraniji stadijum u razvoju jedne inicijative ka e-upravi. 2

Elektonska uprava Najjednostavnije reeno, predstavlja integraciju svih moguih interakcija (G2G, G2C, C2G...) Uprava ohrabruje participativno donoenje odluka i spremna je i sposobna da ukljui drutvo u otvoreni dvosmerni dijalog. Putem interaktivnih mehanizama kao to su formulari za veb komentare i inovativni mehanizmi za on-lajn konsultaciju, uprava aktivno poziva graane i druge aktere da izraze svoje stavove o merama javne politike i ukljue se u zakonodavni proces. Kao to je ranije reeno, podrazumeva se da u ovom stadijumu mora doi do integracije razliitih javnih agencija i organizacija uz njihovu punu saradnju i razumevanje osnovnih koncepata ne samo elektronske uprave, ve i kolektivnog donoenja odluka i participativne demokratije. Ovaj, za veinu jo uvek nedostini ideal, slikovito se oznaava i izrazom jedinstveni alter ( single window) , na kome graanin/ka umesto namrtenog slubenika sa nekoliko klikova dolazi do bilo koje informacije i usluge u nadlenosti bilo kod dravnog organa. E-uprava je mnogo vie od veb-sajta Prolazei kroz gore navedene stadijume u evoluciji uprave od obine do elektronske trebalo bi da postane jasno i donosiocima odluka i graanima da postavljanje nekoliko informacija na internet prosto ne moe biti dovoljno. Vlade koje zaista ele da funkcioniu elektronski procesu transformacije moraju posvetiti mnogo vie panje nego to to ini veina. Drugim reima, nabavka nekoliko stotina raunara, njihovo umreavanje i postavljanje raznobojne veb prezentacije nee dovesti do veih promena. Motivi koji stoje iza projekta e-uprave moraju biti povezani sa irim, jasno definisanim ciljevima javne politike npr. poveanje efikasnosti uprave ili poboljanje kvaliteta pruenih usluga. Uvoenje e-uprave trebalo bi da dovede do promene naina na koji uprava radi, to jasno podrazumeva odgovarajuu politiku volju i vostvo, kao i neminovne obimne trokove. Finansiranje i politika volja uvek su u direktnoj vezi. Kljuno je da politiari shvate da e-uprava nije instrument za prikpuljanje glasova. Ko god se krene tim putem na njemu mora i istrajati. Kada se veb-sajt postavi, on mora ostati aktivan trajno. Ako veb-sajt obeava non-stop usluge za graane, oni to i oekuju. Sa druge strane, graani moraju da shvate da je elektronska uprava ipak jo uvek samo uprava. Iza veb-portala i dalje se nalaze hiljade slubenika i upravne strukture i procedure koje omoguavaju da itav sistem funkcionie (tzv. back office) . Konano, treba imati u vidu, da usled promene naina poslovanja koje su ne samo tehnoloke, ve i organizacione i promene u ljudskim resursima -neminovno dolazi do otpora kod samih javnih slubenika, koji su nenaviknuti na elektronski nain rada i kojim e biti neophodna obuka. Procenjuje se da oko 10% sredstava za finansiranje uspenih projekata za uspostavljanje e-uprave odlazi na obuku i trening. 1

Ciljevi razvoja e-uprave1

Preuzeto iz dela: Stalna konferencija gradova i optina sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu

3

Elektonska uprava

Razvoj e-uprave nije cilj sam za sebe, ve je u funkciji optijih ekonomskih i drutveno-politikih ciljeva: Modernizacija javne uprave Modernizacija javne uprave predstavlja korenitu promenu tradicionalnog naina na koji se obavljaju administrativni procesi u okviru drave. Ta promena znai da graani ne moraju vie da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa vlade, kao to se to obino danas radi, i da gube svoje vreme i novac prikupljajui potrebna dokumenta da bi podneli neki zahtev. Umesto toga, zahvaljujui IKT koja omoguava potpunu automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuiranih organa, graani mogu da zadovolje svoje potrebe podnosei svoje zahteve sa jednog mesta (npr. Internet portal e-uprave), bez obzira na broj razliitih organa koji uestvuju u postupku obrade zahteva. Osim toga graani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj nain, e-uprava obezbeuje efikasnije, transparentnije i odgovornije javne slube koje su prilagoene potrebama graana i privrede. E-uprava takoe podstie reorganizaciju, uproavanje i standardizaciju administrativnih procedura. Na taj nain, zahvaljujui standardizovanim i transparentnim administrativnim procedurama ona moe znaajno da pomogne u borbi protiv korupcije. Uz pomo e-uprave moe se unaprediti upravljanje u okviru drave koordinacija, planiranje, primena i kontrola primene zakona, administrativnih procesa I sl. kao i obavljanje javnih poslova sa privatnim sektorom. Drugim reima, e-uprava u velikoj meri omoguava i olakava reformu javne uprave. Razvoj nacionalne ekonomije U zemljama u razvoju e-uprava predstavlja mono orue u pospeivanju neprestanog privrednog razvoja. Uz pomo e-uprave koja je integrisana sa ostalim znaajnim ekonomskim strategijama moe se: stvoriti bolje poslovno okruenje za dalji privredni razvoj smanjivanjem trokova poslovanja; pospeiti privredne aktivnosti i prednosti nacionalne ekonomije na internetu; obezbediti IKT infrastruktura da bi se privukli i zadrali investitori; pospeiti irenje e-poslovanja u privredi, i na taj nain poveavati njenu sposobnost za utakmicu na globalnom tritu; poboljati vetine i zaposlenost stanovnitva; podrati razvoj i jaanje nacionalnog IKT sektora njegovim ueem u aktivnostima razvoja e-uprave. 2 Vee uee i angaovanost graana u demokratskim procesima2

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Ciljevirazvoja/tabid/815/Default.aspx

4

Elektonska uprava E-Uprava se ne odnosi samo na obezbeivanje usluga takoe se odnosi i na podsticanje i angaovanost ljudi u oblikovanju budunosti njihovih sela, gradova ili regiona. Korienjem elektronskih usluga zasnovanih na internetu graani mogu da komuniciraju sa dravnom upravom i meusobno o vanim pitanjima, da na mnogo naina uestvuju u politikim raspravama i planiranju, poev od pristupa javnim informacijama, preko konsultacija i glasanja, forumima za raspravu i panelima graana, pa sve do glasanja elektronskim putem. Koncept Vizija Koncept e-uprave predvia interaktivne elektronske usluge prilagoene potrebama graana i privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog sektora. Glavne karakteristike koncepta e-uprave su:

Postojanje vie razliitih komunikacionih kanala koji omoguavaju pristup javnim uslugama, a koji se biraju od strane graana i privrede shodno njihovoj podesnosti i pristupanosti. Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. Prema ivotnim i poslovnim situacijama graana i privrede, a ne prema internoj organizaciji dravnih organa. Usluge koje dravni organi pruaju su potpuno meusobno integrisane, umesto da predstavljaju izolovane celine. Zahtevi korisnika prihvaeni na prijemnim mestima transparentno se obrauju u pozadini, bez obzira na broj razliitih organa koje uestvuju u obradi. U pruanju svojih usluga, neki organ se moe oslanjati na usluge drugih organa. Graanima i privredi je potrebna minimalna dokumentacija da bi podneli zahtev i zadovoljili svoje potrebe. Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posedu nekog dravnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar dravne uprave korienjem integrisanih usluga. 3

Predstavljeni koncept e-uprave primenjuje se postepenim napredovanjem kroz razliite nivoe razvoja. Sa aspekta kvaliteta usluga koji se nude javnosti, mogu se identifikovati tri takva nivoa: 1. Dostupne su samo informacije na internetu. Korisnicima su dostupne samo statike informacije na internetu bez mogunosti elektronske interakcije s dravnom upravom. 2. Omogueni su komunikaciono-interaktivni servisi. Graanima je omogueno da s upravom komuniciraju elektronskim putem, tj. da razmenjuju elektronske poruke ili koriste jednostavne aplikacije za meusobnu komunikaciju. 3. Primenjeni su transakciono-integracioni servisi. U potpunosti se primenjuju sloene i specijalizovane viestepene transakcije izmeu razliitih dravnih organa sa ciljem zadovoljenja pojedinanih korisnikih zahteva, kao to je obrada podnesaka graana. Opisani nivoi mogu se koristiti za planiranje napretka u3

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/KonceptVizija/tabid/816/Default.aspx

5

Elektonska uprava uspostavljanju elektronskih javnih usluga i uporeivanje dostignua u ovom pogledu meu razliitim organizacijama unutar javnog sektora.4 Proces realizacije e-Uprave Predstavljena vizija e-uprave je prilino daleko od dananje situacije u dravnoj upravi Srbije i podrazumeva veoma sloen napor da bi se ostvarila i postala sastavni deo svakodnevne prakse. U ovom odeljku se daju metodoloke osnove kako dati koncept euprave realizovati. Principi realizacije E-upravu treba realizovati potujui sledee osnovne principe:

Pristup svima. Javni servisi moraju biti dostupni svim graanima. Glavni preduslov za ovo je jeftin i brz pristup internetu. Svi sadraji od javnog znaaja treba da budu dostupni svim graanima pod jednakim uslovima u elektronskom obliku. Graani ne bi trebalo da kupuju odreeni softver radi pristupa i obrade tih sadraja. Posebno treba obezbediti pristup osobama sa invaliditetom i drugim ugroenim grupama. Spreavanje digitalne podele i zatita ljudskih prava. Informaciono drutvo treba da potuje opta ljudska prava i sprei diskriminaciju graana po osnovu socijalnih razlika u pogledu prihoda, tehnikih znanja, roda, religije, starosti, nacionalne pripadnosti, itd. Bezbednost i zatita privatnosti. Javni servisi moraju biti bezbedni i moraju tititi privatnost graana. Otvoren sistem. E-uprava e se primenjivati u saglasnosti sa principima otvorenog sistema zasnovanog na otvorenim i meusobno funkcionalnim IKT reenjima razliitih proizvoaa. Servisi e-uprave trebalo bi da koriste reenja zasnovana na otvorenim standardima i otvorenim formatima. Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost. E-uprava predstavlja veoma sloen, ali integrisan informacioni sistem, koji funkcionie kao jedan koherentan sistem, gde se jedinstvenost i zajedniko funkcionisanje razliitih heterogenih delova postie kroz standardizaciju i koordiniran razvoj. Autonomija u razvoju. Svaki dravni organ ili javna organizacija moe autonomno da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno dogovorenim standardima e-uprave i nacionalnom planu razvoja. Fleksibilna i moderna IKT reenja. Primenjena IKT reenja zasnivae se na najnovijim metodolokim i tehnolokim dostignuima omoguujui produktivan razvoj i obezbeujui fleksibilnost na budue organizacione i tehnoloke promene. Oslanjanje na nacionalni IKT sektor i akademsku/istraivaku zajednicu. Da bi se pruila prilika razvoju nacionalnog IKT sektora i pospeio razvoj

4

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx

6

Elektonska uprava akademske/istraivake zajednice, razvoj e-uprave e se uglavnom zasnivati na domaim IKT kompanijama i akademskim institucijama, kao i istraivakim centrima. 5 Metodoloki okvir e-uprave Realizacija vizije e-uprave je veoma sloen proces, koji zahteva planiranje i izvoenje mnogobrojnih aktivnosti. Da bi se savladala ova sloenost, sledei metodoloki okvir identifikuje kljune komponente e-uprave i na taj nain omoguava bolju organizaciju razvoja e-uprave. Potrebno je razviti sledee kljune komponente e-uprave:

Elektronske javne usluge. Javne usluge moraju da budu racionalizovane, organizovane prema potrebama korisnika, automatizovane i dostupne elektronskim putem. Treba razviti sledeu grupu usluga orijentisanih prema korisnicima: Portal vlade sa svim vanim informacijama o javnoj upravi i vezama ka pod portalima. Graani: Usluge upravagraani (eng. G2C), jednostavni za nalaenje, jednostavni za korienje i dostupni u jednom koraku kako bi se graanima olakao pristup administrativnim uslugama koje prua javna uprava. Privreda: Usluge upravaprivreda (eng. G2B) smanjuju administrativno optereivanje privrednih subjekata pojednostavljenjem administrativnih procedura, eliminisanjem prikupljanja suvinih podataka i boljom komunikacijom korienjem odgovarajuih tehnologija e-poslovanja. Uprava: Usluge upravauprava (eng. G2G) omoguavaju organima centralne i lokalnih uprava da kao punopravni partneri uestvuju u pruanju javnih usluga graanima. Unutar uprave: Automatizacijom internih administrativnih procedura i omoguavanjem pristupa zajednikim bazama podataka i centralnim registrima, unutar-dravne usluge predstavljaju osnovu za sve druge elektronske javne usluge. Telekomunikaciona infrastruktura. Moderna i liberalizovana digitalna telekomunikaciona infrastruktura omoguava graanima, privredi i dravnim organima brz i jeftin pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja komunikacionu osnovu za e-upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome, vana za ciljeve e-uprave, posebno u udaljenim i nerazvijenim oblastima zemlje. E-plaanje. Elektronske javne usluge koje se proteu preko razliitih dravnih organa zahtevaju elektronski metod plaanja administrativnih taksi. Ovakve metode plaanja moraju se definisati i osloniti na odgovarajue standarde razvijene u oblasti e-bankarstva. Meutim, e-uprava treba da zadri i tradicionalni metod plaanja da bi omoguila postepenu tranziciju i spreila digitalnu podelu meu graanima.

5

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx

7

Elektonska uprava

Bezbednost. Bezbednost transakcija i zatita informacija igraju znaajnu ulogu u uspenoj realizaciji e-uprave. Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je posebno znaajno uspostaviti uzajamno poverenje da bi se podralo iroko korienje elektronskih interakcija, kako izmeu korisnika i uprave tako i unutar same uprave, tako to e se koristiti zajednika reenja za uspostavljanje identiteta uesnika u elektronskim transakcijama. Standardi. Standardi su izuzetno vani za uspean razvoj i integraciju javnih usluga i informacija. Standardi imaju dvostruku namenu: (1) da obezbede zajedniko funkcionisanje izmeu heterogenih IKT reenja primenjenim u razliitim oblastima e-uprave i (2) da omogue koordinaciju razvoja aktivnosti euprave. Zakonska infrastruktura. E-uprava zahteva novi zakonski okvir koji bi adekvatno regulisao iroko korienje elektronskih javnih usluga i IKT u javnoj upravi i u odnosima uprave sa stanovnitvom i privredom. Prvi koraci prema definisanju zakonskih okvira su nainjeni usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu, ali zakonski okvir mora se razviti mnogo dublje da bi obuhvatio sve aspekte e-uprave. Institucionalna infrastruktura. Uspean razvoj e-uprave zahteva efikasnu upravljaku strukturu koja e planirati, koordinirati, izvravati i vrednovati prihvaenu strategiju e-uprave. 6

Pokazatelji napretka Procenu uinka strategije e-uprave treba sprovoditi korienjem grupe pokazatelja (kao i odgovarajue metodologije za njihovo sistematsko sakupljanje i analizu) u svim fazama njenog funkcionisanja. Imajui u vidu sloenosti i prirodu e-uprave, treba primeniti i kontrolisati brojne pokazatelje. Stoga je potrebno detaljno prouavanje da bi se izabrali pokazatelje i merne veliine. Meutim, ve su jasne neke opte metodoloke smernice u vezi sa ovim: Potrebna su barem dva nivoa pokazatelja: poetni, optiji nivo, koji meri promenljive direktno povezane sa predloenim kljunim komponentama, i koji e naglasiti privredni i drutveni aspekat; i drugi, specifiniji nivo, koji meri promenljive direktno povezane sa konkretnim aktivnostima koje e strategija predloiti i koje e imati vie tehniku strukturu i biti vie usredsreen na odreenu oblast. Taj specifiniji nivo obuhvata razliite pokazatelje direktno povezane sa IKT, odslikavajui i stvaranje i korienje javnih servisa i robe u oblasti raunara, telekomunikacija i sl. 7

Kljuni faktori6

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx 7 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx

8

Elektonska uprava Akcije koje predlae strategija e-uprave bi, izmeu ostalog, trebalo da se odnose na faktore koji su kljuni za ispunjavanje vizije e-uprave. Identifikovani su sledei kljuni faktori:

Politika volja kljuni element za uspostavljanje e-uprave kao jedne od najviih dravnih prioriteta i za mobilisanje raspoloivih sredstava. Liderstvo i strateko razmiljanje potrebno za usvajanje i primenu vizije euprave, a naroito za prevazilaenje i meusobno pomirenje interesa razliitih aktera. Kadrovi od velikog znaaja su adekvatno obueni dravni slubenici za korienje IKT i dovoljan broj IKT profesionalaca zaposlenih unutar javnog sektora. Finansiranje neohodno da omogui neprekidan razvoj. Otpor promenama mnogi e e-upravu doiveti kao uznemiravajui faktor I opasnost za njihove trenutne pozicije. Uestvovanje graana i privrede slabo IKT obrazovanje stanovnitva I nedostatak poverenja u elektronske javne usluge, koje se moe spreiti. 8

Strateko partnertstvo kljunih uesnika Meu kljunim uesnicima neophodno je strateko partnerstvo:

Centralna Vlada Lokalna samouprava Civilno drutvo (nevladine i civilne organizacije) Privreda Akademska/nauna zajednica IKT sektor 9

Strateko partnerstvo znai da postoji zajedniki dogovor svih uesnika o ciljevima I viziji e-uprave i da e oni aktivno uestvovati u aktivnostima razvoja. Kljune oblasti delovanja Akcije koje treba pokrenuti mogu se organizovati na osnovu tri glavne oblasti delovanja: 8

Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave Stvaranje odgovarajueg okruenja za razvoj e-uprave Razvoj javnih usluga i sadraja e-uprave10

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx9

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx 10 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

9

Elektonska uprava

Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave Kao to to iskustvo drugih zemalja nagovetava, uspeno stvaranje i uvoenje euprave predstavlja veliki izazov i zahteva dobru organizacionu infrastrukturu, paljivo planiranje, efikasne mehanizme izvravanja i dobru koordinaciju svih uesnika.

Uspostavljanje institucionalnog okvira Planiranje razvoja e-uprave Razvoj standarda e-uprave Stvaranje okruenja za razvoj e-uprave11

Uspostavljanje institucionalnog okvira Stvaranje odgovarajue organizacione strukture predstavlja osnovnu aktivnost za uvoenje e-uprave. Stvaranje institucionalnog okvira trebalo bi da prati princip decentralizovanog koordiniranog razvoja. Ova vrsta razvoja polazi od toga da je svaka organizaciona jedinica odgovorna za sopstveni razvoj, dok se jedinstvo itave e-uprave kao sistema postie koordinacijom zajedniki usvojenih planova razvoja i usvojenih standarda. Postojeu zastarelu fragmentisanu administrativnu strukturu bi trebalo zameniti modelom kooperativne uprave gde postoji raspodela i jasno su definisane nadlenosti meu razliitim organima u sledeih est osnovnih organizacionih funkcija:

Usvajanje politike/strategije Koordinacija Razvoj Podrka Revizija/kontrola kvaliteta Bezbednost/zatita podataka12

Kao to je ve opisano u poglavlju, predvieno je da se institucionalni okvir e-uprave pretvori u jedan vei koji e biti odgovoran za informaciono drutvo u celini. Planiranje razvoja e-uprave Polazei od ovog dokumenta kao osnove, treba napraviti detaljni dugoroni strateki plan za razvoj e-uprave koji e pokrivati vremenski okvir od sledeih 45 godina. Polazei od analize postojee situacije u svim javnim sektorima i razmotrivi

11

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx 12 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

10

Elektonska uprava ciljeve i viziju e-uprave, cilj ove akcije je formiranje logike i fizike arhitekture integralnog informacionog sistema dravnih organa Srbije i kreiranje detaljnih resursnih i vremenskih godinjih planova aktivnosti razvoja, ukljuujui i zahteve za budetskim sredstvima. Svi vladini organi i organizacije javnog sektora e usvojiti svoje detaljnije planove razvoja koji se zasnivaju na ovom planu razvoja. Uspostavljeni institucionalni mehanizmi e redovno pratiti, ocenjivati i shodno tome menjati ove planove razvoja na globalnom i lokalnom nivou. Razvoj standarda e-uprave Cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati sledee:

Metodoloki okvir koji postavlja tehnike smernice i specifikacije za postizanje zajednikog funkcionisanja (interoperabilnost) u javnom sektoru. Standarde za procese razvoja (tj. metodologija razvoja) koji pokrivaju itav ivotni ciklus razvoja svih komponenti e-uprave. Pokazatelje napretka koji mere razvoj e-uprave. Takoe, trebalo bi definisati i standardnu proceduru o tome kako usvojiti nove I modifikovati postojee standarde. Standardi koji se usvoje na ovakav nain treba da budu obavezni za sve centralne i lokalne dravne organe i poslovne partnere koji uestvuju u razvoju euprave.13

Stvaranje okruenja za razvoj e-uprave Razvoj odgovarajueg zakonodavstva e-uprave Cilj je obezbediti zakonski okvir kojim e se regulisati pravna pitanja koja se odnose na elektronske javne usluge i iroku upotrebu IKT u javnom sektoru. Ovom aktivnou bi trebalo da se doe do predloga za usvajanje Zakona o elektronskoj upravi. Zakonodavstvo treba da bude usklaeno sa zakonima Evropske unije.

13

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

11

Elektonska uprava Stvaranje IKT infrastrukture Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je sledee: Obezbediti jeftin i brz pristup internetu za graane i privredu. Izgraditi modernu digitalnu telekomunikacionu mreu koja je neophodna za realizaciju integrisanih javnih usluga. 14

Posebnu panju bi trebalo obratiti na seoske i udaljene krajeve kako bi svi graani imali pristup. Vlada mora da stvori odgovarajue mehanizme koji e obezbediti ispunjenje ovog uslova na slobodnom i privatizovanom tritu telekomunikacija. Stvaranje bezbednosne infrastrukture Glavni cilj aktivnosti u oblasti bezbedonosne infrastrukture je definisati i izgraditi mehanizme, kao to je infrastruktura javnih kljueva (Public Key Infrastructure, PKI), koji e obezbediti zatitu privatnosti graana, uiniti elektronske transakcije bezbednim I poveati poverenje u e-upravu. Reenja koja treba razviti trebalo bi da budu u skladu s meunarodnim standardima u ovoj oblasti. E-plaanje Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati, uvesti i regulisati naine plaanja ime e se obezbediti elektronski servisi integrisani u javnom sektoru. Trebalo bi definisati koncept poreza za uslugu koju plaaju graani. Aktivnosti u ovoj oblasti su u jakoj vezi sa aktivnostima u oblasti e-bankarstva. Stvaranje ljudskih kapaciteta Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je: Poboljati IKT vetine dravnih slubenika. Obuiti IKT strunjake zaposlene u dravnoj upravi kako da koriste najnovija dostignua u IKT. Stvoriti uslove kojima e se omoguiti regrutacija najboljih IKT strunjaka sa berze rada za rad u dravnoj pravu.15

Promovisanje e-uprave Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je podizanje svesti graana i njihovog razumevanja e-uprave da bi se obezbedilo vee uee graana i privrednika. Ove14

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx15

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

12

Elektonska uprava aktivnosti e sprovesti mediji koristei ostala sredstva u odgovarajuim vladinim ministarstvima na globalnom nivou. Razvoj elektronskih javnih usluga Reinenjering i standardizacija administrativnih procedura Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je: Definisati, reorganizovati (racionalizovati) i standardizovati administrativne procedure pomou kojih graani i privreda zadovoljavaju svoje potrebe i ostvaruju svoja prava na svim nivoima javnog sektora. Ovo je vano za njihovo uproavanje i automatizaciju, ali isto tako, ako ne i vie, za borbu protiv korupcije u dravnoj upravi. Samo jasno definisane i standardizovane procedure omoguavaju njihovu transparentnost. Ustanoviti institucionalni mehanizam za kontinuirano i odrivo poboljanje administrativnih procedura.16

Razvoj zajednikih usluga javnih podataka i komponenti Infrastrukture Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je stvaranje zajednike infrastrukture softvera koja je neophodna za uvoenje elektronskih javnih usluga. Prioritet bi trebalo da budu usluge koje omoguavaju pristup centralnim registrima i ostalim zajednikim bazama podataka. Oni e biti razvijeni prema definisanim standardima interoperabilnosti. Razvoj javnih usluga upravagraani i upravaprivreda Sve dravne organizacije i organizacije u javnom sektoru bi trebalo da postignu inicijalni nivo razvoja e-uprave, a to je dostupnost informacija na internetu. Ostali nivoi u razvoju se postepeno stvaraju u skladu sa definisanim i usvojenim globalnim i lokalnim planovima razvoja e-uprave. Kao jedna od prvih aktivnosti u ovoj oblasti, kroz probni projekat trebalo bi razviti neke sloenije usluge koji zahtevaju uee institucija i centralne i lokalne uprave. Glavni cilj aktivnosti je demonstrirati u praksi definisani koncept e-uprave i ustanoviti dobru praksu za dalji razvoj. Planovi razvoja i centralne i lokalne e-uprave bi kao prioritet trebalo da imaju sledeih 20 servisa (12 za graane i 8 za privrednike) definisanih od strane Evropske unije. Servisi upravagraani: 1. 2. 3.16

Porez na promet (poreska prijava, obavetenje o proceni) Servisi traenja zaposlenja pri biroima za rad Socijalno osiguranje

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

13

Elektonska uprava 4. Lina dokumenta (paso i vozaka dozvola) 5. Registracija automobila (novih, korienih i uvezenih) 6. Dobijanje graevinske dozvole 7. Prijava policiji (npr. u sluaju krae) 8. Javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija) 9. Izvodi iz matinih knjiga (roenje, venanje) 10. Prijava na konkurs za vie obrazovanje/fakultet 11. Obavetenje o preseljenju (promena adrese) 12. Usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnou usluga u razliitim bolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama)17 Servisi upravaprivreda: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Socijalni doprinosi za zaposlene Porez na dobit preduzea: poreska prijava, obavetenje Porez na dodatu vrednost (PDV): poreska prijava, obavetenje Registracija novog preduzea Podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom Carinske deklaracije Dozvole u vezi sa ivotnom sredinom (ukljuujui i izvetavanje) Javna nabavka18

Ovi servisi su iroko prihvaeni kao najvaniji i koriste se u Evropskoj uniji (agencija IDA) da bi se merio napredak u odreenim zemljama u oblasti e-uprave. Posebno treba povesti rauna da javne usluge postanu dostupne ne samo u glavnim urbanim oblastima, ve da su takoe dostupne i u seoskim oblastima.

17

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx18

Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

14

Elektonska uprava

Internet e smanjiti redove ispred altera Posle uspenog razvoja u evropskim zemljama, elektronska uprava i u Srbiji.Dobijanje dokumenata putem Interneta ne znai da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasinim procedurama Vaenje najrazliitijih dokumenata putem Interneta, plaanje poreza uz nekoliko klikova miem ili podnoenje zahteva za vizu na isti nain pre samo deset godina delovalo je kao nemogue. Ipak, danas se u mnogim zemljama veliki deo ovih poslova obavlja upravo elektronskim putem, a takozvana elektronska uprava se razvija i u Srbiji. Zavod za informatiku i Internet bavi se razvojem elektronske uprave. Na zadatak je da unapredimo i podrimo razvoj elektronskih usluga za graane, privredu, vladin i nevladin sektor. U na mandat spada i unapreenje korienja Interneta u dravnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Zbog toga smo u nekoliko proteklih meseci uradili snimanje trenutnog stanja internet prezentacija dravnih organa, elektronske servise koji se nude i parametre korienja Interneta. U Zavodu je uraena analiza sadanjeg stanja, a rezultati su objavljeni u brouri "Unapreenje, razvoj i standardizacija Internet prezentacija dravnih organa". Elektronska uprava podrazumeva onlajn servise i interakciju s graanima, firmama i svim ostalim drutvenim subjektima. Prema evropskoj kategorizaciji, elektronski servisi mogu imati vie nivoa sofisticiranosti - pruanje informacija, preuzimanje dokumenata, elektronsko podnoenje dokumenata i kompletnu onlajn uslugu. Opredeljenje e-uprave trebalo da bude: graanin na prvom mestu i da sajtovi moraju da budu orijentisani ka korisnicima i njihovim ivotnim situacijama. Na primer, korisniku se moe pruiti informacija o tome ta mu je sve potrebno kako bi dobio izvod iz matine knjige roenih ili platio porez. Cilj nam je bio da razvoj elektronske uprave postavimo to jednostavnije i za sada obezbedimo osnovne elektronske servise. Prema standardima EU, to je 20 onlajn servisa - 12 za graane i osam za biznis korisnike . Najvie panje izazvala je lista najposeenijih sajtova jer ona pokazuje koliko sajt odgovara potrebama korisnika. Elektronska uprava ne znai da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasinim procedurama koja moe da skrati vreme i smanji trokove, istovremeno poveavajui efikasnost i kvalitet usluge. 15

Elektonska uprava

Sa druge strane, dodaje ona, obavljanje poslova onlajn znai i materijalnu utedu, ali i smanjivanje prostora za korupciju. Iskustva zemalja koje su uvele elektronske javne nabavke pokazuju da se uz smanjenje korupcije moe pruiti podrka malim i srednjim preduzeima da uestvuju u poslovima sa dravom koja jeste jedan od najveih potroaa Elektronska uprava takoe prue bolji kvalitet usluga. Dok, na primer, slubenik na alteru moe da zaboravi da vam da neku informaciju, izostavi da kae da su neka dokumenta potrebna, kada se ista procedura obavlja elektronski procenat greaka je minimalna. Postoje dobri primeri kako se elektronska uprava uspeno moe promovisati, s obzirom na to da mnogi nisu skloni tehnologijama i promenama u nainu kako komuniciraju sa dravom. Dobar je primer Brazila i Vijetnama, poto ove zemlje imaju odlian sistem elektronskih javnih nabavki koji bi mogao da se primeni i kod nas. Kod njih je obavezno da se jedan procenat elektronskih javnih nabavki prepusti malim i srednjim preduzeima. Razvijenost elektronske uprave na lokalnom nivou je veoma razliita. Strategija razvijanja lokalne e-uprave zasniva se na formiranju uslunih centara preko kojih bi se uspostavila komunikacija meu razliitim organizacionim i tehnolokim reenjima koja realno postoje. Ideja je da se napravi interfejs koji bi omoguio da razliiti sistemi meusobno komuniciraju i funkcioniu kao celina. Projekat "Lokalna e-uprava", dodaje, tek je na poetku. Planira se intenzivna saradnja i komunikacija izmeu svih zainteresovanih subjekata. Ovaj projekat ima veliki znaaj u kontekstu razvijanja informacionog drutva u Srbiji. Estonija je zemlja koja je najbre ispunila veinu zahteva koje postavlja uvoenje informacionog drutva. Makedonija je, objanjava ona, uspostavila kolsku Internet mreu, a to su uspeli zahvaljujui finansijskoj pomoi USAID-a i bezrezervne podrke s vrha izvrne vlasti.19

19

Preuzeto iz Business Surfer poslovnog magazina

16

Elektonska uprava

Elektronska uprava Kako sluiti gradjanimaSaetak Jedan od naina da se podstakne aktivno uestvovanje uostvarivanju gradjanskih prava jeste da se pobolja pristup informacijama i uslugama, i to je jedan od ciljeva elektronske uprave (dalje u tekstu e-uprava). Evropska zajednica definisala je e-upravu kao upotrebu info-komunikacionih tehnologija (IKT) u javnoj upravi, u kombinaciji s organizacionim promenama i novim vetinama, kako bi se unapredile javne slube i ojala podrka javnim strategijama, i dala joj prioritet u Akcionom planu eEvropa 200520. U septembru 2003, komisija je usvojila saoptenje o e-upravi, pozivajui sve vlade da osiguraju svim gradjanima pristup javnim slubama putem ulaganja u pristup koji je mogu sa razliitih platformi (personalni raunar, digitalna TV, mobilni terminali, javne pristupne take i slino). E-uprava unosi promenu koja znai da gradjani ne moraju vie da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa uprave kao to se to obino danas radi, i da gube vreme i novac prikupljajui potrebna dokumenta da bi podneli neki zahtev. Umesto toga, zahvaljujui IKT koja omoguava potpunu automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuiranih organa, gradjani mogu da zadovolje svoje potrebe, podnosei zahteve sa jednog mesta (npr. Internet portal e-uprave), bez obzira na broj razliitih organa koji uestvuju u postupku obrade zahteva. Osim toga gradjani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj nain, e-uprava obezbedjuje efikasnije, transparentnije i odgovornije javne slube koje su prilagodjene potrebama gradjana i privrede. Uvodjenje e-uprave Uvodjenje e-uprave podrazumeva procese integracije (promene u stranjoj kancelariji), poboljanja u pruanju usluga (promene u prednjoj kancelariji) i interoperabilnost. Elektronsku upravu ine tri elementa: 20

informacije, savetovanje aktivno uee. 21

Akcioni plan eEvrope 2005. http://europe.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.htm21

O e-upravi http://europa.eu.int/information_society/program-mes/egov_rd/about_us/index_en.htm

17

Elektonska uprava Informacije se mogu definisati kao jednostrani odnos kojim vlada dostavlja informacije gradjanima korienjem IKT. Postojei trendovi pokazuju da se opseg informacija znaajno poveao i da potreba njihovog dostavljanja elektronskim putem sada postaje zajedniki cilj svih zemalja Evropske unije. Informacije mogu bitimrazliite, ovde emo pomenuti najvanije. Informacije o zajednici Javnost ima potrebu za aurnim informacijama o zajednici da bi njeni pripadnici mogli da ostvare svojumulogu uspenih i odgovornih gradjana. Informacije o zajednici morale bi da budu od vanosti za itavu zajednicu. Ovaj tip informacija pogodan je za digitalizaciju, to ih ini lake i ire dostupnim. Muzeji izgradjuju sliku o svojoj lokalnoj zajednici preko artefakata i izlobi. Arhivi raspolau slubenim i neslubenim podacima, dokumentima svih vrsta, kao i arhivima fotografija, zvunim i video zapisima, kako istorijskim, tako i savremenim, koji ilustruju i objanjavaju razvoj zajednice kojoj slue. Javne biblioteke obezbedjuju informacije o nizu ustanova i organizacija koje ine civilno drutvo. Digitalizacija omoguava muzejima, bibliotekama i arhivima, ali i korisnicima, npr. grupama u zajednici, stvaranje sadraja koji je koristan kao informacija o zajednici. Muzeji mogu napraviti virtuelne izlobe i dogadjaje, tematski organizovane prema znaju i vanosti za lokalne zajednice. Arhivi mogu organizovati pristup po predmetu ili temi, bez obzira na format. Biblioteke mogu napraviti jedinstvene baze podataka lokalnih informacija, pretraive po predmetu, mestu ili nazivu organizacije/ustanove. Mogu se uvrstiti sledee vrste informacija:

lokalni dogadjaji; lokalne volonterske grupe, ukljuujui organizacije za razliite drutvene manjine, npr. za starije osobe, decu, ljude s razlilitim bolestima, dobrotvorna drutva, zaviajne organizacije, sportske klubove, hobiste i sl.; grupe za samopomo; administrativna tela; politiki predstavnici; kole i univerziteti, privatno uenje; turistike informacije; lokalne novine; informacije o lokalnoj vlasti, npr. ko je za ta odgovoran i u kojoj kancelariji; informacije o saobraaju, npr. vozni red autobusa i vozova; 18

Elektonska uprava

spisak firmi, iako nema potrebe za dupliranjem oglasnih strana; veze sa drugim sajtovima sa informacijama o zajednicama na podruju istog regiona.

Pristup informacijama o zajednici moe se pruiti preko lokalnog portalaime se obezbedjuje ire pokrivanje i ravnomerna dostupnost svih aspekata ivota lokalne zajednice. Izgradnja i odravanje partnerstva s javnim, volonterskim i privatnim organizacijama (kao to su kancelarije socijalnih slubi, zdravstvene slube, visoke kole i univerziteti, savetodavna tela za gradjane, organizacije etnikih manjina, organizacije privatnog sektora, npr. IT i lokalne medijske kue, organizacije koje pruaju podrku) jeste glavni element u stvaranju i odravanju ovakvih portala. Lokalne biblioteke su dobro mesto za izradu portala za informacije o lokalnoj zajednici. One mogu biti i posrednici i koordinatori, ukoliko se potuju standardi. Savetovanje Savetovanje je dvosmeran odnos u kojem gradjani dobijaju povratnu informaciju o oblastima koje regulie drava. Ono je u porastu, ali ne znatnom, i medju raznim evropskim zemljama postoje velike razlike. Medjunarodni centar za teledemokratiju (The International Teledemocracy Centre)22 sa seditem na Nejper univerzitetu u kotskoj, istrauje naine upotrebe tehnologije za savetovanje. On je izradio nekoliko, preteno kotskih projekata, ukljuujui jedan za kotsku izvrnu vlast: U kakvoj kotskoj elimo da ivimo? 23 Aktivno uestvovanje E-uprava se ne odnosi samo na obezbedjivanje usluga. Takodje se odnosi i na podsticanje i angaovanost ljudi u oblikovanju budunosti njihovih sela, gradova ili regiona. Korienjem elektronskih usluga zasnovanih na Internetu gradjani mogu da komuniciraju sa dravnom upravom i medjusobno o vanim pitanjima, da na mnogo naina uestvuju u politikim raspravama i planiranju, poev od pristupa javnim informacijama, preko konsultacija i glasanja, foruma za raspravu i panel gradjana, pa sve do glasanja elektronskim putem. Aktivno uestvovanje moe se definisati kao partnerstvo u kojem gradjani aktivno uobliavaju politika miljenja, ali gde vlada zadrava odgovornost za konane odluke. Napori da se gradjani ukljue u politiko odluivanje su retki, a primeri su ogranieni na nekoliko zemalja, kao to je Etiopija. Treba posebnu panju obratiti na one grupe gradjana koje nemaju potrebna znanja za korienje novih tehnologija. Iskustva pokazuju da se ne sagledavaju usluge i informacije koje mogu biti od koristi enama kao organizovanim akterima koji treba da utiu na donoenje odluka i kreiranje ukupne

22

Internacionalni centar za teledemokratiju: http://njnjnj.e-consultant.org.uk U kakvoj kotskoj elite da ivite? http://e-consultant.org.uk/sustainability

23

19

Elektonska uprava politike drutva. Treba naglasiti i da e-nepismenost ena i njihovo zanemarivanje u daljem usavravanju predstavlja pretnju budue izolacije ena korisnika servisa e-uprave. Drugi vid uestvovanja koji podstiu vlade jesu e-tran-akcije. To znai da gradjani elektronskim putem ispunjavaju formulare, obavljaju plaanja, i slino. Neke od transakcija koje ljudi mogu obavljati onlajn su: zahtev za paso, registracija za glasanje, registracija vozila; prijavljivanje za vozaki ispit, kupovina licence za TV, ispunjavanje poreske prijave, podnoenje prijave za subvencije, plaanje poreza.

Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoi ljudima da se saive s onlajn transakcijama. Takodje, mogu kod njih izgraditi poverenje u ovaj proces, uvodei sopstvene etransakcije. Mnogi arhivi, recimo, omoguavaju onlajn naruivanje kopija genealokih podataka, a biblioteke svojim korisnicima omoguavaju onlajn pretraivanje kataloga, upuivanje zahteva za pozajmicu, obnavljanje zaduenja knjiga i slino, od kue ili s posla, i mnogi korisnici smatraju da im to odgovara. Personalizacija moe predstavljati dodatnu vrednost uslugama e-uprave. Na primer: informacije iz razliitih izvora mogu da se objedine i predstave u paketu, da bi se odgovorilo na potrebe korisnika; kancelarije vlade i lokalne samouprave mogu zajedniki da koriste podatke o ljudima (u skladu sa propisima o zatiti podataka), tako da oni ne moraju nekoliko puta na razliitim mestima da daju iste podatke, i da bi se omoguilo obraanje po imenu; ispunjavanje formulara bie pojednostavljeno ako pojedini standardni delovi, npr. ime i adresa, mogu da se ispune automatski, koristei pohranjene podatke; ljudi mogu da skupe na jednom mestu linkove prema slubama koje koriste svakodnevno, zajedno sa linim informacijama relevantnim za te slube, kao to su pristupni brojevi i drugo (neto kao Moja-Vlada ili Moja LokalnaVlada; slini su i Moj-Muzej ili MojeObrazovanje); oni se mogu prijaviti za inicijalno informisanje ili dobijanje podsetnika, u vezi sa odredjenim transakcijama ili sveim informacijama.

Izgradnja zajednice Izgradnja zajednice ima vanu ulogu u podsticanju aktivnog upranjavanja gradjanskih prava. Kada se ljudi udrue s drugima koji dele zajednika interesovanja, identitet ili istoriju, poee da se oseaju ukljuenim, stei e samopouzdanje za uestvovanje u drutvenom ivotu i postati aktivni gradjani. 20

Elektonska uprava

Unapredjivanje pristupa javnim slubama Lokalni muzeji, arhivi i biblioteke mogu pridoneti unapredjivanju pristupa javnim slubama tako to e: naglaavati svoju pozitivnu ulogu u pruanju usluga e-uprave. Ako se ukljue u programe vlade, mogu privui nove izvore finansiranja; isticati svoja iskustva u negovanju bliskog kontakta s korisnicima, da bi osigurali da projekti e-uprave vode rauna o stvarnim zahtevima gradjana; pokazivati sopstvenim primerom da su novi naini interakcije s upravom delotvorni i da vode ka promenama, kako gradjani ne bi izgubili interesovanje.

Muzeji, biblioteke i arhivi, svaki za sebe, imaju jedinstvene naine na koje mogu doprineti poveanju uea u e-upravi. Na primer: Muzeji su daleko napredovali od nekadanjih mesta statinih izlobi. Kada se njihovi programi predstave na provokativan nain, oni mogu podstai rasprave, kako unutar muzeja tako i izvan njih, preko medija. Na taj nain oni mogu animirati zajednicu, ukljuujui i one njene delove kojima muzeji tradici- onalno nisu privlani. Sajt Animating Democracy Initiative 24 sadri mnogobrojne primere kako su muzeji doprineli izgradnji zajednice i demokratije, od povezivanja izlobi s filmskim predstavama i predavanjima, do organizovanja neformalnih diskusionih grupa u Internet kafeima. Arhivi imaju vaan i jedinstven zadatak da ljudima obezbede pristup do odluka koje su donete u njihovo ime i korist. Arhivski podaci su kljuni za razumevanje procesa donoenja odluka i upravljanja. Ova uloga je sve znaajnija za javni ivot od kad su postavljeni novi zahtevi za brigu o arhivima i savremenim podacima. Sloboda informacija i zakonodavstvo o zatiti podataka, zahtevi upravljanja elektronskim zapisima i paljivije medijsko praenje vlasti, postavili su nove izazove. Poveano zanimanje za porodinu i lokalnu istoriju uzrokovalo je poveani interes za arhive i kod nekih drutvenih grupa koje su ranije bile drutveno iskljuene. Javne biblioteke su, kroz istoriju, iz razliitih razloga uvek bile ustanove od velikog znaaja za gradjansko uestvovanje, najvie zato to su uspeno predstavljale javno lice lokalne uprave. One su esto jedine javne zgrade u lokalnoj zajednici, naroito u seoskim podrujima, i esto imaju radno vreme koje korisnicima/gradjanima vie odgovara nego radno vreme vladinih kancelarija, pa su uz njihovu pomo te usluge dostupne i izvan normalnog radnog vremena ovih slubi. One mogu obezbediti prostor za susrete i sastanke gradjana sa lokalnim zvaninicima i poslanicima, prostor u kojem razliite organizacije mogu da organizuju sopstvene dogadjaje, i pruiti potrebnu podrku, npr. korienje raunara, aparata za fotokopiranje, posluenje hranom i napicima. Osim toga, u nedavnom pregledu Komisije EU one su navedene kao najee koriene lokalne usluge e-uprave. Biblioteke mogu poboljati te usluge na neki od sledeih naina: 21

24

The Animating Democracy Initiative http://njnjnj.americansforthearts.org/AnimatingDemocracy

Elektonska uprava

a) da ih uvedu na stratekim mestima u lokalnoj zajednici (u bibliotekama, pokretnim bibliotekama, kioscima i sl.), na kojima e sluiti kao pristupne take za e-upravu, uz obezbedjivanje Interneta i strune pomoi. Time se svima omoguava jednostavan pristup, naroito stanovnicima seoskih podruja ili zapostavljenih sredina; b) da obezbede neposrednu ili onlajn obuku i podrka za upotrebu tehnologije, Interneta i drugo, za javnost, organizacije, ali i za zaposlene u javnom sektoru; c) da odravaju kanale komunikacije (tj. servis e-pote, veze za video konferisanje, linije za askanje) pomou kojih gradjani mogu da komuniciraju s vladinim slubenicima, i sl.; d) da obezbedjuju adrese e-pote za osoblje lokalnih organa uprave; e) da odravaju platformu preko koje druga odeljenja lokalne samouprave mogu da stave svoje informacije na Web; f) da deluju kao pristupna taka za dravne IKT inicijative; g) da obezbedjuju onlajn platformu za diskusione grupe i grupe koje razmenjuju novosti; h) da obezbedjuju sredstva i opremu za e-transakcije npr. plaanje rauna, zakazivanje sastanka, ispunjavanje formulara, rezervacije za razliite dogadjaje, prostor, prevoz, i slino; i) da obezbedjuju virtuelni pristup, tako da ljudi mogu da dolaze do informacija i usluga iz svojih domova ili sa radnih mesta; j) da obezbedjuju ili da aktivno uestvuju u obezbedjivanju dobrih kanala za dostavljanje usluga, kao to su irokopojasna ili beina veza; k) da imaju svoje predstavnike u lokalnim telima koja donose odluke iz ove oblasti; l) da su upoznati sa zakonskim aspektima, kao to je zatita podataka, privatnost i sloboda informisanja; m) da prednjae u pruanju pomoi lokalnoj vlasti pri uvodjenju interaktivnih i interoperabilnih sistema e-uprave. U martu 2004. godine Komisija je usvojila Saoptenje pod naslovom Omoguavanje ostvarivanja gradjanskih prava: podsticanje evropske kulture i razliitosti kroz programe za mlade, za kulturu, audiovizuelne medije i gradjansko uestvovanje (Making citizenship NJork: fostering European culture and diversity through programmes for Youth, Culture, Audiovisual and Civic Participation), 25 koje uvidja da nedavno i budua proirenja Unije, praena demografskim promenama i imigracionim talasima, jo vie nego pre neodlono trae da se evropskim gradjanima omogui iskustvo pripadnosti Uniji, da bi mogli da se poistovete sa njom. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da doprinesu da se to i dogodi. Ljudi ve uzimaju uea u raspravama na sajtovima televizijskih i radio programa, glasaju za omiljene takmiare u televizijskim reality programima, odgovaraju onlajn na pitanja u kvizovima, koriste tehnologiju za uoavanje kvarova na kolima ili za odgovaranje na teorijski deo testa, kao dela vozakog ispita, i slino. Oni takodje stupaju u25

Vie na sajtu: http://europa.eu.int/comm/dgs/education_culture/comcitizen_en.pdf

22

Elektonska uprava elektronski kontakt sa muzejima, bibliotekama i arhivima (onlajn pretraivanje kataloga, rezervisanje i produavanje zaduenja knjiga od kue, naruivanje ulaznica za izlobe, kupovina suvenira iz muzejskih prodavnica suvenira, naruivanje fotografija iz arhiva). Odomaivanje ovakvih aktivnosti trebalo bi da pomogne da se povea uestvovanje u eupravi. Pristupanost, neformalnost, anonimnost (tamo gde je primerena), brzina i prilagodljivost za ljude sa smetnjama, sve to bi trebalo da privue ljude koji nikada ranije nisu uzeli uea u raspravama o lokalnim ili nacionalnim pitanjima. Glasanje potom uvek poveava odziv biraa, a e-glasanje verovatno e jo vie ohrabriti ljude da glasaju. Ono im prua vie mogunosti da izaberu kada i gde e glasati, a moe obezbediti i bre i tanije prebrojavanje glasova. Oekuje se da e-uprava olaka ljudima ne samo da dodju do informacija o lokalnim pitanjima (preko praenja sednica lokalnih skuptina, na primer), nego i da se ukljue u odluivanje preko konsultacija, ispitivanja javnog mnjenja, foruma za rasprave, gradjanskih panela, kao i da odredjene transakcije s vladinim kancelarijama obave elektronskim putem. Evropska unija postavila je cilj da sve javne slube imaju pristup mreama za irokopojasne servise, a to e omoguiti svim muzejima, bibliotekama i arhivima da svoje usluge prue elektronski i da obuhvate veu zajednicu, kada irokopojasne mree budu dostupne veem broju gradjana. Kako su usluge e-uprave postale sve rairenije, ljudima bez linog pristupa Internetu treba obezbediti lako dostupne javne pristupne take sa irokopojasnom fiksnom ili beinom vezom. One bi sigurno mogle biti postavljene u muzejima, bibliotekama ili arhivima, koji u veini zemalja zauzimaju velik broj zgrada, ili imaju pokretne slube. Za mnoge ljude pristup preko Interneta nee biti mogu iz razliitih razloga, ukljuujui i lini izbor. Zbog toga bie potrebno da se obezbede i drugi kanali za dostavljanje informacija, na primer interaktivna televizija. Malo je ljudi koji nemaju pristup televiziji, a di-gitalna televizija polako zamenjuje analognu. Muzeji, biblioteke i arhivi morae da istrae kako se razliite tehnoloke platforme mogu upotrebiti za dostavljanje njihovih usluga.

23

Elektonska uprava Zakljuak Nove tehnologije mogu se koristiti da bi se dodala vrednost tradicionalnim uslugama, ali i za pruanje potpuno novih usluga. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da iskoriste mogunosti istraivanja i uestvovanja u razvojnim projektima. Da bi se koristile, usluge moraju biti sigurne i javno proverene. Veliki delovi ukupne populacije mnogih zemalja koriste muzeje, biblioteke i arhive, i oni se u naelu smatraju verodostojnim institucijama. Ako sopstvene transakcije izvode elektronskim putem, oni mogu velikom broju ljudi da priblie e-usluge, tako to e im ukazivati na njihove prednosti i pomagati u sticanju poverenja u njih. U budunosti, ljudi e oekivati personalizaciju stalnog pristupa i organizaciju koja e vie biti u skladu sa eljenim profilom, a ne sa strukturom ponudjenih usluga. Lokalna uprava odgovorna za muzeje, biblioteke i arhive moe da se uklopi u ovaj plan time to e podravati razvoj sistema za personalizovani pristup i pruanjem usluga lokalne euprave.

24

Elektonska uprava Literatura1. 2. 3. Privredna komora Srbije http://pks.komora.net/informatika/Eposlovanje/euprava/tabid/798/Default.aspx PC magazin http://www.pcmagazin.co.yu/category/it/e-uprava/ Portal e-uprave Rebublike Srbije http://www.euprava.gov.yu/

4. Ugovor iz Mastrichtahttp://njnjnj.eurotreaties.com/maastrichtext.html 5. 6. 7. 8. Dijalog s gradjanima http://europa.eu.int/citizensrights/index_en.cfm O e-upravi http://europa.eu.int/information_society/program-mes/egov_rd/about_us/index_en.htm Akcioni plan eEvrope 2005. http://europe.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.htm Uloga e-uprave u budunosti Evrope http://europa.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/egovernment/communication/ind ex_en.htm Nove zemlje lanice, budui prvaci e-uprave http://europa.eu.int/ida/jsps/documents/dsp_shonjPrinterDocument.jsp?docID=3193&lg=en

9.

10. Izvetaj o kvalitetu i korienju javnih e-usluga u Evropi: Vrhunac weba, novembar 2003. http://njnjnj.topofthenjeb.net/en/ 11. Evropski okvir za interoperabilnost u panevropskim uslugama e-uprave. Verzija 1.0, novembar 2004. http://europa.eu.int/ida/servlets/Doc?id=18101 12. Evropski portal mladih http://njnjnj.europa.eu.int/youth/index_en.html 13. injenice o e-upravi e-usluge za gradjane po zemljama http://europa.eu.int/ida/en/chapter/422 14. Internacionalni centar za teledemokratiju http://njnjnj.e-consultant.org.uk/ 15. U kakvoj kotskoj elite da ivite? http://e-consultant.org.uk/sustainability/ 16. The Animating Democracy Initiative http://njnjnj.americansforthearts.org/AnimatingDemocracy/ 17. preko programa za mlade, za kulturu, audiovizuelne medije i gradjansko uestvovanje http://europa.eu.int/comm/dgs/education_culture/comcitizen_en.pdf

25

Elektonska uprava

26