Elektrodistribucija Pale

UNIVERZITET SINERGIJABIJELJINA

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet:Analiza finansijskih izveštaja

Tema:Finansijska analiza preduzeća ZP ’’Elektrodistribucija’’ a.d. Pale za period od 2007.-2009. godine

Mentor: Student:Dr Mirko Savić Dobrila Simikić 23/08

Bijeljina: 31.05.2011.god

SADRŽAJ:

UVOD...............................................................................................................................................................3

Sažeti bilans stanja preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale............................4Sažeti bilans uspjeha preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale.........................5

1. FINANSIJSKI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ A.D. PALE...............................................................................................................................7

1.1. Finansijska ravnoteža...........................................................................................7 1.1.1. Kratkoročna finansijska ravnoteža........................................................8 1.1.2. Dugoročna finansijska ravnoteža..........................................................9 1.1.3. Stopa pokrivenosti zaliha....................................................................101.2. Likvidnost............................................................................................................12

1.2.1. Opšta ( tekuća ) likvidnost..................................................................131.2.2. Koeficijent ubrzane likvidnosti...........................................................131.2.3. Koeficijent trenutne likvidnosti...........................................................141.2.4. Prosečan broj dana naplate potraživanja.............................................15

1.3. Solventnost..........................................................................................................151.4. Zaduženost..........................................................................................................161.5. Adekvatnost kapitala...........................................................................................17

2. IMOVINSKI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ a.d. PALE.............................................................................................................................19

2.1. Struktura imovine................................................................................................192.2. Stanje i efikasnost imovine..................................................................................202.3. Koeficijenti obrta................................................................................................21

3. PRINOSNI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ a.d. PALE.......................................................................................................................................23

3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda..............................................233.1.1. Poslovni prihodi..................................................................................243.1.2. Poslovni rashodi..................................................................................24

3.2. Struktura prihoda i rashoda...............................................................................253.3. Profitabilnost preduzeća.....................................................................................263.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata...............................................................273.5. Rentabilnost........................................................................................................29

4. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETAPREDUZEĆA - „Z-score“ i „ZETA“ ANALIZA.........................................................315.Izveštaj ovlašćenog revizora…………..……………………………………………….336.ZAKLJUČAK.................................................................................................................3

5

7.LITERATURA...............................................................................................................37

2

UVOD

Seminarski rad na temu Finansiske analize preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale za period od 2007. do 2009. godine, čine analize finansijskog, imovinskog i prinosnog položaja navedenog preduzeća.

ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale je najmlađe distributivno preduzeće u Republici Srpskoj, koje je nastalo 1992 god. Osnovna djelatnost preduzeća je distribucija električne energije na području sarajevsko-romanijske i dijela podrinjske regije. Pored distribucije električne energije, kao djelatnost preduzeća treba spomenuti i proizvodnju električne energije u hidroelektranama vezanim za distributivnu mrežu (male hidroelektrane), zatim projektovanje, izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju elektroenergetskih objekata, nadzor nad izvođenjem radova, izradu svih priključaka na mrežu itd.

42998 potrošača iz kategorije domaćinstva, 4035 iz reda ostali i 209 iz reda velepotrošača i njihovo uredno snabdjevanje kvalitetnom električnom energijom najznačajnija su obaveza preduzeća (predstavljeno slikom 1).

Slika 1.

Potrošače napaja energijom preuzetom iz sistema Elektroprenosa Republike Srpske, a dijelom (17,75% u 2002. godini) iz vlastitih proizvodnih kapaciteta (HE Bogetići i HE Mesići).

Seminarski rad se sastoji iz četiri dijela:1. Analiza finansijskog položaja - ocjena o finansijskoj ravnoteži, solventnosti, zadu-ženosti, utvrđivanju adekvatnosti kapitala.2. Analiza imovinskog položaja - struktura bilansa stanja, efikasnost imovine, koeficijenti obrta.3. Analiza prinosnog položaja - struktura poslovnih prihoda i rashoda, profitabilnost pre-duzeća, rizik ostvarenja finansijskog rezultata, rentabilnost preduzeća.4. ''Z-score'' i ''Zeta'' analiza.

4

Sažeti bilans stanja preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale

- u KM -

P O Z I C I J A AOPIznos

2009. 2008. 2007.

A K T I V A A. STALNA IMOVINA 001 91.082.914 62.452.852 55.032.515I Nematerijalna ulaganja 002 2.037.036 1.101.569 1.005.149II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine 008 82.863.267 60.441325 52.486.289III Dugoročni finansijski plasmani 021 6.182.611 909.958 1.541.077B. TEKUĆA IMOVINA 031 22.371.897 24.584.877 20.878.092I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namijenjena prodaji 032 2.529.934 2.732.067 2.793.838II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 039 19.841.963 21.852.810 18.084.254 1. Kratkoročna potraživanja 040 14.122.978 13.238.391 14.656.781 2. Kratkoročni finansijski plasmani 046 67.023 68.252 80.131 3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 055 4.828.115 7.695.235 2.591.911 4. Aktivna vremenska razgraničenja 059 823.847 850.932 755.431V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 061 - - -G. POSLOVNA AKTIVA 062 113.454.811 87.037.729 75.910.607D. VANBILANSNA AKTIVA 063 25.505.064 26.116.473 26.041.503Đ. UKUPNA AKTIVA 064 138.959.875 113.154.202 101.952.110P A S I V A A. KAPITAL 101 78.245.204 53.648.900 52.445.726I OSNOVNI KAPITAL 102 15.795.899 24.416.081 24.416.081 1. Akcijski kapital 103 15.795.899 15.795.899 15.795.899 2. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 104 - - - 3. Zadružni udjeli 105 - - - 4. Ulozi 106 - - - 5. Državni kapital 107 - - - 6. Ostali osnovni kapital 108 - 8.620.182 8.620.182II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL 109 - - -III EMISIONA PREMIJA 110 - - -IV REZERVE 111 8.693.807 3.982 628V REVALORIZACIONE REZERVE 114 44.264.487 21.132.417 21.363.541VI NERASPOREĐENI DOBITAK 117 12.448.221 8.096.420 6.665.476VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA 122 2.957.210 - -B. DUGOROČNA REZERVISANJA 125 836.470 7.194.303 7.233.150G. OBAVEZE 132 34.373.137 26.194.526 16.231.731I. Dugoročne obaveze 133 15.750.969 10.356.526 7.186.172II. Kratkoročne obaveze 142 18.622.168 15.838.000 9.045.559D. POSLOVNA PASIVA 161 113.454.811 87.037.729 75.910.607Đ. VANBILANSNA PASIVA 162 25.505.064 26.116.473 26.041.503E. UKUPNA PASIVA 163 138.959.875 113.154.202 101.952.110

5

Sažeti bilans uspjeha preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale

- u KM -


2009. 2008. 2007.

A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI I POSLOVNI PRIHODI 201 39.062.443 40.782.765 34.849.8791. Prihodi od prodaje robe 202 35.174.194 35.263.503 28.092.7352. Prihodi od prodaje učinaka 206 1.312.272 1.292.852 3.574.7693. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe i učinaka 210 2.126.470 2.541.069 2.276.5984. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka 211 - - -5. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka 212 - - -6. Ostali poslovni prihodi 215 449.507 1.685.341 905.777II. POSLOVNI RASHODI 216 43.531.013 39.400.642 34.911.1631. Nabavna vrijednost prodate robe 217 13.994.916 13.852.621 12.179.3362. Troškovi materijala 218 4.767.620 8.938.643 8.187.4393. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 219 12.716.117 10.445.929 8.697.9384. Troškovi proizvodnih usluga 222 3.905.601 723.208 753.0155. Troškovi amortizacije i rezervisanja 223 6.780.099 3.806.590 3.813.766 5.1.Troškovi amortizacije 224 6.780.099 3.806.590 3.813.766 5.2. Troškovi rezervisanja 225 - - -6. Nematerijalni troškovi 226 1.027.058 1.305.932 988.6467. Troškovi poreza 227 238.847 222.311 194.1838. Troškovi doprinosa 228 100.755 105.408 96.840B. POSLOVNI DOBITAK 229 - 1.382.123 -V. POSLOVNI GUBITAK 230 (4.468.570) - (61.284)G. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI I FINANSIJSKI PRIHODI 231 1.772.298 1.887.179 2.397.845II FINANSIJSKI RASHODI 238 429.181 514.027 817.638 1. Rashodi kamata 240 429.181 512.573 817.638 2. Negativne kursne razlike 241 - 1.454 -D. DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 244 - 2.755.275 1.518.923Đ. GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 245 (3.125.453) - -E. OSTALI PRIHODI I RASHODI I OSTALI PRIHODI 246 1.225.722 2.057.154 818.595

II OSTALI RASHODI 257 1.084.200 4.220.856 1.990.014Ž. DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA 268 141.522 - -Z. GUBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA 269 - (2.163.702) (1.171.419)I. PRIHOD I RASHOD OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI IMOVINE I Prihodi od usklađivanja vrijednosti imovine 270 - - -II Rashodi od usklađivanja vrijednosti imovine 280 - - -J. DOBITAK I GUBITAK PRIJE OPOREZIVANJAI Dobitak prije oporezivanja 293 - 591.573 347.504II Gubitak prije oporezivanja 294 (2.983.931) - -

6

I ODLOŽENI POREZ NA K.TEKUĆI DOBIT 295 26.721 452.288 280.423L. NETO DOBITAK I NETO GUBITAK PERIODA1. Neto dobitak tekuće godine 298 - 139.285 67.0812. Neto gubitak tekuće godine 299 (3.102.220) - -LJ.UKUPNI NETO REZULTAT U OBRAČUNSKOM PERIODUI Ukupni neto dobitak u obračunskom periodu 317 - 139.285 67.081II Ukupni neto gubitak u obračunskom periodu 318 (3.102.220) - -M. UKUPNI PRIHODI 325 42.060.463 44.727.098 38.066.319N. UKUPNI RASHODI 326 45.044.394 44.135.525 37.718.815

7

1. FINANSIJSKI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ A.D. PALE

1.1. Finansijska ravnoteža

FINANSIJSKA RAVNOTEŽAu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007.

1. Kratkoročna potraživanja 040 14.122.978 13.238.391 14.656.7812. Kratkoročni finansijski plasmani 046 67.023 68.252 80.1313. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 055 4.828.115 7.695.235 2.591.9114. Aktivna vremenska razgraničenja 059 823.847 850.932 755.431

I. Kratkoročno vezana sredstva (1 do 4) 19.841.963 21.852.810 18.084.254

5. Kratkoročne obaveze 142 18.622.168 15.838.000 9.045.559

II. Kratkoročni izvori finansiranja (5) 18.622.168 15.838.000 9.045.559

KRATKOROČNA FIN. RAVNOTEŽA (I/II) 1,066 1,379 1,999REFERENTNA VRIJEDNOST - Kratkor. fin. ravnoteža (Veće od ...)

1,000 1,000 1,000

7. Upisani neuplaćeni kapital 1098. Stalna imovina 001 91.082.914 62.452.852 55.032.5159. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji

032 2.529.934 2.732.067 2.793.838

III. DUGOROČNO VEZANA IMOVINA (7 do 9) 93.612.848 65.184.919 57.826.353

10. Kapital 101 78.245.204 53.648.900 52.445.72611. Dugoročna rezervisanja 125 836.470 7.194.303 7.232.15012. Dugoročne obaveze 133 15.750.969 10.356.526 7.186.172

IV. TRAJNI I DUGOROČNI KAPITAL (10 do 12) 94.832.643 71.199.729 66.865.048

DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA (III/IV)

0,987 0,916 0,865

REFERENTNA VRIJEDNOST - Dugor. fin. ravnoteža (Manje od ...)

1,000 1,000 1,000

13. Trajni i dugoročni kapital 101, 125, 132 94.832.643 71.199.729 66.865.04814. Stalna imovina i upisani neuplaćeni kapital 001, 109 91.082.914 62.452.852 55.032.51515. Neto obrtni kapital (13–14) 3.749.729 8.746.877 11.832.53316. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namenjena prodaji

032 2.599.934 2.732.067 2.793.838

STOPA POKRIVENOSTI ZALIHA (15/16´ 100) 144,22% 320,16% 423,52%REFERENTNA VRIJEDNOST - Stopa pokrivenosti zaliha (Veće od ...)

100,00% 100,00% 100,00%

Analiza finansijske ravnoteže predstavlja najvažniji dio lanca analize finansijskog položaja preduzeća. Finansijska ravnoteža je vezana sa načelom stabilnosti finansijske

8

ravnoteže preduzeća. Zavisno od njenog postojanja/nepostojanja, vrši se ocjena kvaliteta upravljanja preduzeća, tj. kvaliteta finansijskog upravljanja preduzeća. To se naročito odnosi na usklađivanje rokova raspoloživosti izvora finansiranja i rokova vezivanja sredstava.

“Pod finansijskom ravnotežom podrazumijeva se da sredstva po obimu i vremenu za koja su vezana (neunovčiva) odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja.”1

Postoji niz jednačina koje pokazuju finansijsku ravnotežu; koliko postoji vremenskih intervala u kojima su sredstva vezana, tj. koliko postoji vremenskih intervala u kojima su izvori finansiranja raspoloživosti, toliko postoji jednačina. Zbog neracionalnosti, u pogledu raščlanjivanja bilansa stanja na više jednačina i nemogućnosti poklapanja lijeve i desne strane kod svih jednačina, finansijska ravnoteža se svodi na dvije analize, tj. kratkoročnu finansijsku ravnotežu i dugoročnu finansijsku ravnotežu, gdje je potrebno razmotriti i stopu pokrivenosti zaliha.

Potrebno je naglasiti, da osnovu analize finansijske ravnoteže predstavlja bilans stanja, upravo zbog upoređivanja jednakosti sredstava i izvora finansiranja.

1.1.1. Kratkoročna finansijska ravnoteža

Jednačina kratkoročne finansijske analize prestavlja pravilo finansiranja koje zahtijeva da odnos gotovine, vrednosnih papira i kratkoročnih potraživanja prema kratkoročnim obavezama bude 1:1. kratkoročna finansijska ravnoteža predstavlja odnos likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava, na jednoj, i kratkoročnih obaveza, na drugoj strani. U slučaju da je koeficijent kratkoročnih obaveza veći od 1, preduzeće je ostvarilo kratkoročnu ravnotežu. Kratkoročna finansijska ravnoteža postoji i zadovoljavajuća je kada je odnos između kratkoročnih vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja jednak 1.

Posmatrajući kretanje iznosa kratkoročnih vezanih sredstava ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale od 2007 – 2009-e godine, može se uočiti rast, a zatim i pad vrijednosti. Zbog naglog porasta gotovine 2008-e godine u odnosu na 2007-u, a relativno malog pada u pogledu kratkoročnih finansijskih plasmana, razumljiv je rast vrijednosti kratkoročnih vezanih sredstava 2008-e u odnosu na 2007-u od preko 3.000.000. 2009-e godine, kratkoročni finansijski plasmani nastavljaju svoj pad, ali se javlja i ogroman pad gotovine, u iznosu nešto manjem od 3.000.000, kao i aktivnih vremenskih razgraničenja, i blagi porast kratkoročnih potraživanja. Sve nabrojano dovodi do pada iznosa kratkoročnih vezanih sredstava (u odnosu na 2008-u godinu).

Posmatranjem kratkoročnih izvora finansiranja u periodu od tri godine, uočava se rast vrijednosti koji se kreće od 2007-e pa do 2009-e godine. Svake godine javlja se rast kratkoročnih obaveza, a samim tim i porast kratkoročnih izvora finansiranja.

1 Prof. dr Spasoje Tuševljak, Prof. dr Jovan Rodić: Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd - S. Sarajevo, 2003, str. 375.

9

Slika 1. Odnos kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja

Odnos kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansiranja (kao što je već pomenuto) predstavlja koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže. Analizom navedenih podataka, moguće je uočiti da preduzeće ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu u periodu od tri godine. Povećanjem kratkoročnih izvora finansiranja, a nevelikim oscilacijama iznosa kratkoročnih vezanih sredstava, dolazi do pada vrijednosti koeficijenta kratkoročne finansijske ravnoteže. Bez obzira na pad vrijednosti koeficijenta kratkoročne ravnoteže, ona postoji i 2009-e, gdje je zadovoljavajuća (postoje uslovi za održavanje likvidnosti preduzeća.)

Postojanje kratkoročne finansijske ravnoteže, uslovljava postojanje dugoročne finansijske ravnoteže.

1.1.2. Dugoročna finansijska ravnoteža

Jednačina dugoročne finansijske analize odgovara zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu kod kojeg dugoročno vezana sredstva moraju biti jednaka trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja. Analiza dugoročne finansijske ravnoteže može se vršiti na osnovu dugoročnih finansijskih sredstava i na osnovu obrtnog fonda. Ona se zasniva na upoređivanju dugoročno vezanih sredstava, na jednoj, i trajnog i dugoročnog kapitala, na drugoj strani. Da bi se stvorili uslovi za održavanje likvidnosti u oblasti dugoročnog finansiranja, tj. da bi preduzeće bilo solventno, potrebno je da koeficijent bude jednak 1 (dugoročno vezana sredstva jednaka trajnom i dugoročnom kapitalu), kada se javlja zadovoljavajuća dugoročna ravnoteža, ili manji od 1, gdje je olakšano održavanje solventnosti.U periodu od tri godine javlja se rast dugoročno vezane imovine koji je uslovljen približno istim nivoom vrijednosti zaliha i tendencijom rasta stalne imovine.

10

Posmatrajući trajni i dugoročni kapital preduzeća ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale uočavamo, kao i kod dugoročno vezane imovine, porast vrijednosti iz godine u godinu. S obzirom da vrijednost zaliha (umjesto da pada) u ovom periodu ostaje približno ista, moguće je primijetiti značajan rast dugoročnih obaveza uslovljen upravo približnom vrijednošću zaliha. Pored dugoročnih obaveza, javlja se i rast kapitala, dok je uočen pad dugoročnih rezervisanja, prvenstveno blag (gledajući 2007-u i 2008-u godinu), a zatim nagli pad. Sve to dovodi do rasta trajnog i dugoročnog kapitala.

Slika 2. Odnos dugoročno vezane imovine i trajnog i dugoročnog kapitala

Stavljanjem u odnos ove dvije veličine (dugoročno vezana imovina i trajni i dugoročni kapital) dobija se koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže, koji je, u sve tri godine, manji od 1, pa se zaključuje da preduzeće ostvaruje i dugoročnu finansijsku ravnotežu i da je solventno. Iako je 2009-e koeficijent približan 1, preduzeće i te godine održava dugoročnu finansijsku ravnotežu na zadovoljavajućem nivou.

1.1.3. Stopa pokrivenosti zaliha

Stopa pokrivenosti zaliha predstavlja odnos između neto obrtnog kapitala i zaliha pomnožen sa 100. Neto obrtni kapital predstavlja razliku između trajnog i dugoročnog kapitala i stalne imovine i upisanog neuplaćenog kapitala. Ako je stopa pokrivenosti zaliha preko 100%, uspostavlja se ravnoteža i mogućnost održavanja permanentne likvidnosti, a ako je iznos stope ispod 100%, preduzeće nema uslove potrebne za održavanje likvidnosti.

Neto obrtni kapital ima tendenciju pada u periodu od 2007-e do 2009-e godine, koja je uslovljena rastom trajnog i dugoročnog kapitala i istovremenim, ali bržim (značajnijim) rastom stalne imovine.

Zalihe u ovom periodu posjeduju približno iste vrijednosti, pa nemaju preveliki uticaj na iznos stope pokrivenosti zaliha. One su u većoj mjeri uslovljene promjenom vrijednosti,

11

tj. padom vrijednosti neto obrtnog kapitala. U sve tri godine, neto obrtni kapital posjeduje veću vrijednost nego što iznosi vrijednost zaliha.

Slika 3. Odnos neto obrtnog kapitala i zaliha

Stavljanjem u odnos ove dvije vrijednosti, moguće je uočiti da je, u sve tri godine, stopa veća od 100, iako ima tendenciju pada. Analizirajući stope pokrivenosti zaliha, zaključuje se da preduzeće ima potrebne uslove za održavanje permanentne likvidnosti.

1.2. Likvidnost

12

LIKVIDNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007.

Tekuća likvidnost:

Tekuća imovina /Kratkoročne obaveze 031/142 1,201 1,552 2,308

REFERENTNA VRIJEDNOST - Tekuća likvidnost (Veće od ...) 2,000 2,000 2,000

Redukovana likvidnostgotovina + kratkoročna potraživanja / kratkoročne obaveze (055+040)/142 1,018 1,322 1,907

REFERENTNA VRIJEDNOST – Redukovana likvidnost (Veće od …) 1,000 1,000 1,000

Trenutna likvidnostgotovina / kratkoročne obaveze 055/142 0,259 0,486 0,287

REFERENTNA VRIJEDNOST – Trenutna likvidnost 1,000 1,000 1,000

Prosečan broj dana naplate potraživanjaPotraživanja x 365 / Prihodi od prodaje

(040*365)/ (202+206)

141 132 169

Likvidnost predstavlja jedno od osnovnih načela finansijske politike. Likvidnost se definiše kao sposobnost preduzeća da svakog momenta može izmiriti dospjele obaveze; ili kao “sposobnost nekog nenovčanog oblika da se transformiše u novac (gotovinu).”2

Da bi se mogla postići i održati likvidnost, potrebno je uskladiti priliv i odliv novčanih sredstava, tj. potrebno je da raspoloživa novčana sredstva budu jednaka dospjelim obavezama. Privremena ili trajna nemogućnost preduzeća da ostvari i/ili održi likvidnost, dovodi do stečaja preduzeća.

Likvidnost može bitio tekuća (opšta),o redukovana (ubrzana),o trenutna.

1.2.1. Opšta ( tekuća ) likvidnost


13

Dobavljači 181 odnosno 365

Koeficijent tekuće likvidnosti pokazuje sa koliko novčanih jedinica obrtnih sredstava je pokrivena jedna jedinica kratkoročnih obaveza. On predstavlja odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. Da bi preduzeće posjedovalo tekuću likvidnost, potrebno je da koeficijent ima vrijednost veću od 2,000.

Analizirajući poslovanje preduzeća ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale, uočavaju se velike oscilacije u pogledu tekuće likvidnosti. 2007-e godine preduzeće je uspjelo da ostvari tekuću likvidnost. 2008-e i 2009-e godine preduzeće nije uspjelo da zadrži likvidnost koju je ostvarilo 2007-e godine, pa je (u te dvije godine) preduzeće nelikvidno. To se desilo zbog tendencije rasta kratkoročnih obaveza i, prvo blagog rasta a zatim pada tekuće imovine.

Slika 4. Odnos tekuće imovine i kratkoročnih obaveza

1.2.2. Koeficijent ubrzane likvidnosti

Koeficijent redukovane likvidnosti pokazuje sposobnost preduzeća da izmiri kratkoročne obaveze. Ovaj koeficijent se dobija upoređivanjem gotovine i kratkoročnih potraživanja, na jednoj, i kratkoročnih obaveza, na drugoj strani. Ako je koeficijent veći od 1,000 znači da je preduzeće sposobno da izmiri obaveze.

Posmatrajući podatke preduzeća, uočava se tendencija pada vrijednosti redukovane likvidnosti. Ovaj pad se dešava prvenstveno zbog pada, a zatim rasta kratkoročnih potraživanja i istovremenog naglog rasta, pa pada gotovine, na jednoj, a stalnog rasta kratkoročnih obaveza, na drugoj strani. Međutim, bez obzira na pad, preduzeće je u periodu uspjelo da ostvari i održi redukovanu likvidnost.

14

Slika 5. Odnos gotovine i kratkoročnih potraživanja, sa jedne, i kratkoročnih obaveza, s druge strane

1.2.3. Koeficijent trenutne likvidnosti

Trenutna likvidnost podrazumijeva sposobnost preduzeća da izmiri svoje obaveze na posmatrani dan, tj. ona pokazuje trenutnu sposobnost izmirenja dospjelih obaveza. Koeficijent trenutne likvidnosti dobija se stavljanjem u odnos gotovine i kratkoročnih obaveza. Preduzeće je ostvarilo trenutnu likvidnost ako je koeficijent veći od 1, a ako koeficijent iznosi 0,5 likvidnost je prihvatljiva.

Analizom trenutne likvidnosti preduzeća u periodu od tri godine, moguće je uočiti da je koeficijent trenutne likvidnosti manji od 1, što znači da preduzeće nije sposobno da izmiri svoje obaveze na posmatrani dan, tj. ne ostvaruje trenutnu sposobnost izmirenja obaveza. Iako je preduzeće ostvarilo trenutni rast gotovine, ona je naglo opala 2009-e godine i preduzeće nije bilo u mogućnosti da ostvari trenutnu sposobnost (ni na prihvatljivom nivou) izmirenja kratkoročnih obaveza koje imaju tendenciju rasta u ovom periodu.

Slika 6. Odnos gotovine i kratkoročnih obaveza

1.2.4. Prosečan broj dana naplate potraživanja

15

Iznos prosječnog dana naplate potraživanja se dobije tako što se kratkoročna potraživanja pomnože sa 365 (dana), a zatim podijele sa prihodima od prodaje (prihodi od prodaje robe i prihodi od prodaje učinaka). U interesu svakog preduzeća je da ovaj iznos bude što manji, jer to podrazumijeva da će ono u što kraćem roku naplatiti svoja potraživanja. Toleriše se naplata potraživanja do jednog mjeseca, tj. do 30 dana.

U posmatranom preduzeću, iznos prosječnog broja dana naplate potraživanja osciluje iz godine u godinu. Ovo oscilovanje je uslovljeno relativno malim oscilacijama kratkoročnih potraživanja, ali primijetnim oscilacijama u pogledu prihoda od prodaje.

1.3. Solventnost

SOLVENTNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007. 1. Poslovna aktiva 062 131.454.811 87.037.729 75.910.6072. Dugovi 125,132 35.209.607 33.388.829 23.464.881 KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2) 3,733 2,607 3,235REFERENTNA VRIJEDNOST - Koeficijent solventnosti (Veće od ...) 1,000 1,000 1,000

“Solventnost označava sposobnost preduzeća da plati sve obaveze (dugove), ne o roku njihovog dospijeća za plaćanje, već kad-tad, makar iz stečajne, tj. likvidne mase”3 ; mjeri se odnosom poslovne imovine i ukupnih dugova u koje se ubrajaju dugoročne rezerve i obaveze. Nema pravila koliki taj odnos treba da bude da bi se preduzeće moglo smatrati solventnim; važno je samo da taj iznos ne bude manji od 1. Ukoliko se dogodi da je taj odnos manji od 1, preduzeće je insolventno i nije sposobno da izmiri svoje obaveze. Solventnost je prihvatljivija što je taj iznos dalji od 1.

Koeficijent solventnosti posmatranog preduzeća, u periodu od tri godine, je veći od 1, pa se dolazi do zaključka da je preduzeće ostvarilo i uspjelo da zadrži solventnost. Ova sposobnost proizilazi iz činjenice da je kapital imao tendenciju značajnog rasta, dok su dugovi rasli manjom brzinom. Solventnost je najprihvatljivija 2009-e, kada je bila najudaljenija od 1.


16

Slika 7. Odnos poslovne aktive i dugova

1.4. Zaduženost

ADEKVATNOST KAPITALAu KM

P O Z I C I J A AOP2009. 2008. 2007.Iznos % Iznos % Iznos %

1. Kapital 101 78.245.204 68,97% 53.648.900 61,64% 52.445.726 69,09%2. Dugovi 125,132 35.209.607 31,03% 33.388.829 38,36% 23.464.881 30,91%PASIVA (1 + 2) 113.454.811 100,00% 87.037.729 100,00% 75.910.607 100,00%REFERENTNA VRIJEDNOST - Kapital/Dugovi:

Kapital: 50%Dugovi: 50%

Zaduženost se posmatra preko strukture pasive bilansa stanja ako se posmatra sa stanovišta vlasništva. Zaduženost pokazuje iz kojih izvora se preduzeće finansira. Upravo struktura pasive utiče na sigurnost, rentabilnost i autonomiju dužnika. Sigurnost se posmatra sa stanovišta povjerilaca i stanovišta dužnika, znajući, pri tome, da postoje dvije vrste kapitala:

o sopstveni (vlastiti),o tuđi (pozajmljeni).

Posmatrajući rentabilnost, važno je napomenuti da se posmatra odnos kamatne stope prema stopi neto prinosa na ukupni kapital. Autonomija dužnika podrazumijeva rizik povjerioca u smislu naplate potraživanja.

Posmatrajući pasivu bilansa stanja ˝Elektrodistribucija˝ Pale, uočava se veći procenat sopstvenog kapitala u odnosu na dugove (dugoročna rezervisanja i obaveze). U toku sve tri godine, primijetan je rast kako kapitala, tako i dugova, a samim tim i ukupne pasive. Iako je 2007-e prisutan blagi porast procenta dugova, ipak je mnogo veći udio sopstvenog kapitala preduzeća. Lako je uočljivo da se preduzeće finansira iz sopstvenih sredstava i da je sposobno, da u svakom trenutku, odgovori na zadate obaveze (pokrije dugove).

17

Slika 8. Odnos kapitala i dugova

1.5. Adekvatnost kapitala

STRUKTURA KAPITALAu KM

P O Z I C I J A AOP2009. 2008. 2007.

Iznos % Iznos % Iznos %1. Akcijski kapital 103 15.795.899 20,19% 15.795.899 29,44% 15.795.899 30,12%Akcijski kapital - ukupno 15.795.899 20,19% 15.795.899 29,44% 15.795.899 30,12%3. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 104

- 0,00% - 0,00% - 0,00%

4. Zadružni udjeli 105 - 0,00% - 0,00% - 0,00%5. Ulozi 106 - 0,00% - 0,00% - 0,00%6. Državni kapital 107 - 0,00% - 0,00% - 0,00%7. Ostali osnovni kapital 108 - 0,00% 8.620.182 16,07% 8.620.182 16,44%

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL (1 do 7)

15.795.899 20,19% 24.416.081 45,51% 24.416.081 46,56%

II. EMISIONA PREMIJA 110 - 0,00% - 0,00% - 0,00%III. REZERVE 111 8.693.807 11,11% 3.982 0,01% 628 0,00%IV. REVALORIZACIONE REZERVE 114

44.264.487 56,57% 21.132.417 39,39% 21.363.541 40,73%

V. NERASPOREĐENI DOBITAK 117 12.448.221 15,91% 8.096.420 15,09% 6.665.476 12,71%VI. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 122

(2.957.210) (3,78%) - 0,00% - 0,00%

UKUPNI KAPITAL (I do VII) 78.245.204 100,00% 53.648.900 100,00% 52.445.726 100,00%

Adekvatnost kapitala podrazumijeva učešće kapitala u poslovnoj pasivi, ali bez dugoročnih rezervisanja. Analizirajući period od tri godine, uočava se da preduzeće ima različit nivo učešća osnovnog i ostalog kapitala u ukupnom kapitalu. Akcijski kapital je u sve tri godine iste vrijednosti, dok se u 2007-oj i 2008-oj godini javlja i ostali osnovni kapital. Iako je vrijednost osnovnog i ostalog kapitala 2007-e i 2008-e ista (a 2009-e u manjem padu, zbog nepostojanja ostalih osnovnih sredstava), može se uočiti da on ima tendenciju pada, kada se posmatra njegovo učešće u ukupnom kapitalu. To se dešava zbog postepenog rasta neraspoređenog dobitka, i rezervi i oscilacija (blagog pada, pa naglog rasta) revalorizacionih rezervi. Lako je uočljivo da se 2009-e javljaju gubici. 2007-e i 2008-e osnovni i ostali kapital zauzima najveći udio u strukturi ukupnog

18

kapitala; međutim, zbog naglog rasta revalorizacionih rezervi 2009-e, najveći udio zauzimaju upravo revalorizacione rezerve. Ukupni kapital u ovom vremenskom periodu ima tendenciju rasta. 2008-e on nije značajan, dok 2009-e naglo “skače”. Struktura kapitala preduzeća ˝Elektrodistribucija˝ Pale je povoljna zbog toga što je iznos neraspoređenog dobitka veći od iznosa gubitka do visine kapitala u ovom periodu od tri godine.

19

2. IMOVINSKI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ a.d. PALE

2.1. Struktura imovine

BILANS STANJAu KM

P O Z I C I J A2009. 2008. 2007.

Iznos % Iznos % Iznos %

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA 91.082.914 80,28% 62.452.852 71,75% 55.032.515 72,50%

I Nematerijalna ulaganja 2.037.036 1,80% 1.101.569 1,20% 1.005.146 1,32%

II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine 82.863.267 73,04% 60.441.325 69,45% 52.482.289 69,14%

III Dugoročni finansijski plasmani 6.182.611 5,44% 909.958 0,10% 1.541.077 2,04%

B. TEKUĆA IMOVINA 22.371.897 19,72% 24.584.877 28,25% 20.878.092 27,50%

I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog poslovanja namijenjena prodaji 2.529.934 2,23% 2.732.067 3,14% 2.793.838 3,68%

II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 19.841.963 17,49% 21.852.810 25,11% 18.084.254 23,82%

1. Kratkoročna potraživanja 14.122.978 12,44% 13.238.391 15,21% 14.656.781 19,30%

2. Kratkoročni finansijski plasmani 67.023 0,06% 68.252 0,08% 80.131 0,11%

3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 4.828.115 4,26% 7.695.235 8,84% 2.591.911 3,41%

4. Aktivna vremenska razgraničenja 823.847 0,73% 850.932 0,98% 755.431 1,00%

V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA - 0,00% - 0,00% - 0,00%

G. POSLOVNA AKTIVA 113.454.811 100,00% 87.037.729 100,00% 75.910.607 100,00%

D. VANBILANSNA AKTIVA 25.505.064 26.116.473 26.041.503Đ. UKUPNA AKTIVA 138.959.875 113.154.202 101.952.110P A S I V A A. KAPITAL 78.245.204 68,97% 53.648.900 61,63% 52.445.726 69,09%

I OSNOVNI KAPITAL 15.795.899 13,93% 24.416.081 28,05% 24.416.081 32,16%

1. Akcijski kapital 15.795.899 13,93% 15.795.899 18,15% 15.795.899 20,80%

2. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću - 0,00% - 0,00% - 0,00%

3. Zadružni udjeli - 0,00% - 0,00% - 0,00%

4. Ulozi - 0,00% - 0,00% - 0,00%

5. Državni kapital - 0,00% - 0,00% - 0,00%

6. Ostali osnovni kapital - 0,00% 8.620.182 9,90% 8.620.182 11,36%

II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL - 0,00% - 0,00% - 0,00%

III EMISIONA PREMIJA - 0,00% - 0,00% - 0,00%

IV REZERVE 8.693.807 7,66% 3.982 0,00% 628 0,00%

V REVALORIZACIONE REZERVE 44.264.487 39,02% 21.132.417 24,28% 21.363.541 28,15%

VI NERASPOREĐENI DOBITAK 12.448.221 10,97% 8.096.420 9,30% 6.665.476 8,78%

VII GUBITAK DO VISINE KAPITALA (2.957.210) (2,61%) - 0,00% - 0,00%

B. DUGOROČNA REZERVISANJA 836.470 0,73% 7.194.303 8,27% 7.233.150 9,53%

V. OBAVEZE 34.373.137 30,30% 26.194.526 30,10% 16.231.731 21,38%

I. Dugoročne obaveze 15.750.969 13,88% 10.356.526 11,90% 7.186.172 9,47%

II. Kratkoročne obaveze 18.622.168 16,42% 15.838.000 18,20% 9.045.559 11,91%

G. POSLOVNA PASIVA 113.454.811 100,00% 87.037.729 100,00% 75.910.607 100,00%

D. VANBILANSNA PASIVA 25.505.064 26.116.473 23.041.503Đ. UKUPNA PASIVA 138.959.875 113.154.202 101.952.110

20

Kada se analizira imovinski položaj preduzeća, vrši se analiza aktive tog preduzeća. Analiza imovinskog položaja obuhvata:

o analizu strukture (ukupne aktive, poslovne aktive i operativne aktive),o analizu fiksne imovine (osnovna sredstva),o analizu obrtne imovine,o analizu obrtne imovine i roka povraćaja,o analizu investicionog kapitala.4

Strukturu aktive čine stalna imovina, tekuća imovina i gubitak do visine kapitala. U posmatranom preduzeću, moguće je uočiti nepovoljnu strukturu aktive zbog odnosa stalne i tekuće imovine. Učešće tekuće imovine u ukupnoj aktivi opada u posmatranom periodu što se loše odražava na poslovanje, a samim tim, povećava se i rizik za povjerioce zbog previsoke stalne imovine koja je izražena knjigovodstveno. Ovo je znak za menadžment da bi trebalo da obrati pažnju na povećanje tekuće (obrtne imovine) koja je likvidna, pa samim tim utiče na likvidnost preduzeća (nije sigurno da će stalna imovina obezbijediti likvidna sredstva).

Struktura pasive sa sastoji iz kapitala, dugoročnih rezervisanja i obaveza. U okviru kapitala se nalaze osnovni kapital, rezerve, revalorizacione rezerve, neraspoređeni dobitak i gubitak do visine kapitala. Akcijski kapital je istog iznosa 2007-e i 2008-e, dok 2009-e bilježi pad. Rezerve su malog iznosa, pa nemaju većeg uticaja na analizu. Revalorizacione rezerve u posmatranom periodu rastu što ima negativan uticaj. Neraspoređeni dobitak, takođe raste, ali on, za razliku od revalorizacionih rezervi, predstavlja likvidna sredstva. Preduzeće 2009-e godine posjeduje gubitak do visine kapitala, što utiče na to da ono, te godine, ima nepovoljnu strukturu pasive.

2.2. Stanje i efikasnost imovine

EFIKASNOST IMOVINEu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007. 1. Ukupan prihod 325 42.060.463 44.727.098 38.066.319

2. Prosječna poslovna imovina 062/2 100.246.270 81.474.168 74.479.062

3. EFIKASNOST IMOVINE (1/2) 0,420 0,549 0,511REFERENTNA VRIJEDNOST - Efikasnost imovine (Veće od ...)

0,000 0,000 0,000


21

Efikasnost imovine predstavlja odnos ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine. Prosječna poslovna imovina je iznos koji se dobija iz zbira iznosa poslovne imovine tekuće i prethodne godine, koji se dijeli sa 2. Efikasnost imovine pokazuje koliko se ukupnog prihoda ostvaruje na jednu novčanu jedinicu prosječne imovine. Što je koeficijent obrta ukupne imovine veći, to je i efikasnost imovine veća.

Preduzeće u posmatranom periodu posjeduje efikasnost imovine (posmatrajući referentnu vrijednost), ali ona nije dobra, tj. zadovoljavajuća jer se nalazi na granici marginalne vrijednosti. Vrijednost efikasnosti imovine opada zbog oscilacija u pogledu ukupnog prihoda, a rasta prosječne poslovne imovine. Efikasnost imovine je signal menadžeru da bi u budućnosti trebalo da obrati pažnju na povećanje ukupnih prihoda.

Slika 9. Odnos ukupnog prihoda i prosječne poslovne imovine

2.3. Koeficijenti obrta

IMOVINSKI POLOŽAJu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007.1. Prihodi od prodaje 202,206 36.486.466 36.556.355 31.604.5042. Prosječna obrtna imovina 031/2 23.478.387 22.731.485 20.328.9893. Prosječne zalihe 032/2 2.631.001 2.762.953 2.646.8744. Prosječna potraživanja 040/2 13.680.685 13.947.586 13.930.904 5a. Koeficijent obrta obrtne imovine (1/2) 1,554 1,608 1,5555b. Dani vezivanja obrtne imovine 235 227 235 6a. Koeficijent obrta zaliha (1/3) 13,868 13,231 11,9406b. Dani vezivanja zaliha 26 28 31 7a. Koeficijent obrta potraživanja (1/4) 2,667 2,621 2,269

7b. Dani vezivanja potraživanja 137 139 161

22

Obrtna sredstva predstavljaju dio poslovnih sredstava, koja svoju vrijednost odjednom prenose na proizvod nove upotrebne vrijednosti. Pod obrtnim sredstvima se podrazumijevaju sredstva čiji je koeficijent obrta 1 ili veći od 1. Dani vezivanja obrtne imovine pokazuju koliko je potrebno vremena da se data potraživanja pretvore u likvidno sredstvo, odnosno novac. Za preduzeće je najpovoljnije da je koeficijent obrta što veći, a dani vezivanja što manji.

Koeficijent obrta obrtne imovine predstavlja odnos između prihoda od prodaje i prosječne obrtne imovine. Prihodi od prodaje predstavljaju prihode od prodaje roba i učinaka, odnosno, predstavljaju poslovne prihode. Prosječna obrtna imovina se dobija kada se zbir obrtne imovine tekuće i prethodne godine podijeli sa 2. Koeficijent obrta obrtne imovine u posmatranom periodu bilježi oscilacije i najveći iznos 2008-e godine, zbog najveće vrijednosti prihoda od prodaje iste godine, ali na njega je nepovoljno uticao rast prosječne obrtne imovine u sve tri godine. Zbog velikog iznosa u pogledu dana vezivanja obrtne imovine, likvidnost preduzeća je ugrožena, jer je potrebno mnogo vremena da bi se dobila likvidna sredstva.

Koeficijent obrta zaliha se dobija iz odnosa prihoda od prodaje i prosječnih zaliha. Prosječne zalihe se dobijaju kada se zbir zaliha tekuće i prethodne godine podijeli sa 2. Koeficijent zaliha je na zadovoljavajućem nivou, iako približno ista vrijednost zaliha u posmatranom periodu ugrožava poslovanje. Dani vezivanja zaliha su, takođe, na prihvatljivom nivou, jer će preduzeće uspjeti da pretvori nelikvidna sredstva u likvidna u roku od mjesec dana, što predstavlja optimalno vrijeme.

Koeficijent obrta potraživanja je najvažniji koeficijent i on predstavlja odnos prihoda od prodaje i prosječnih potraživanja. Prosječna potraživanja se dobijaju kada se zbir potraživanja tekuće i prethodne godine podijeli sa 2. Koeficijent obrta potraživanja nije na zadovoljavajućem nivou, a njegove oscilacije uzrokuju oscilacije broja dana vezivanja. Preduzeće u posmatranom periodu nije uspjelo da naplati svoja potraživanja od prodaje proizvoda, usluga, učinaka.

23

3. PRINOSNI POLOŽAJ PREDUZEĆA ZP ˝ELEKTRODISTRIBUCIJA˝ a.d. PALE

3.1. Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda

POSLOVNI PRIHODI I RASHODIu KM

P O Z I C I J A2009. 2008. 2007.Iznos % Iznos % Iznos %

Struktura poslovnih prihoda: 1. Prihodi od prodaje robe 35.174.194 90,05% 35.263.503 86,47% 28.092.735 80,61%

2. Prihodi od prodaje učinaka 1.312.272 3,36% 1.292.852 3,17% 3.574.769 10,26%

3. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe i učinaka 2.126.470 5,44% 2.541.069 6,23% 2.276.598 6,53%

4. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka - 0,00% - 0,00% - 0,00%

5. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka - 0,00% - 0,00% - 0,00%

6. Ostali poslovni prihodi 449.507 1,15% 1.685.341 4,13% 905.777 2,60%

I. Poslovni prihodi (1 do 6) 39.062.443 100,00% 40.782.765 100,00% 34.849.879 100,00%

Struktura poslovnih rashoda:1. Nabavna vrijednost prodate robe 13.994.916 32,15% 13.852.621 35,16% 12.179.336 34,89%

2. Troškovi materijala 4.767.620 10,95% 8.938.643 22,69% 8.187.439 23,45%

3.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 12.716.117 29,21% 10.445.929 26,51% 8.697.938 24,91%

4. Troškovi proizvodnih usluga 3.905.601 8,97% 723.208 1,84% 753.015 2,16%

5. Troškovi amortizacije i rezervisanja 6.780.099 15,58% 3.806.590 9,66% 3.813.766 10,92%

6. Nematerijalni troškovi 1.027.058 2,36% 1.305.932 3,31% 988.646 2,83%

7. Troškovi poreza 238.847 0,55% 222.311 0,56% 194.183 0,56%

8. Troškovi doprinosa 100.755 0,23% 105.408 0,28% 96.840 0,28%

II. Poslovni rashodi (1 do 8) 43.531.013 100,00% 39.400.642 100,00% 34.911.163 100,00%

III. REZULTAT POSLOVNIH AKTIVNOSTI (I - II) (4.468.570) 1.382.123 (61.284)REFERENTNA VRIJEDNOST - Rezul. posl. aktivnosti (Veće od ...) 0 0 0 IV. ODNOS POSL. PRIHODA I RASHODA (I / II) 89,73% 103,51% 99,82%REFERENTNA VREDNOST - Odnos posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 100,00% 100,00% 100,00% V. RELATIVNA RAZLIKA POSL. PRIHODA I RASHODA ((I/II)-100%) (10,27%) 3,51 (0,18%)REFERENTNA VRIJEDNOST - Relativna razlika posl. prihoda i rashoda (Veće od ...) 0,00% 0,00% 0,00%

Predmet analize prinosnog položaja jeste bilans uspjeha (koji predstavlja račun dobitaka i gubitaka i u sebi sadrži informacije o ostvarenju prihoda i rashoda i ostvarenju neto dobitka) posmatranog preduzeća u tri obračunska perioda.

24

3.1.1. Poslovni prihodi

Posmatrana tabela sadrži poslovne prihode i poslovne rashode. Poslovni prihodi su prihodi od prodaje (roba i učinaka) uvećani za povećanje vrijednosti zaliha učinaka, odnosno umanjeni za smanjenje vrijednosti zaliha učinaka. Proizvodnja je veća od prodaje, ukoliko poslovni prihodi sadrže povećanje vrijednosti zaliha učinaka, i obrnuto, ako je proizvodnja manja od prodaje - poslovni prihodi sadrže smanjenje vrijednosti zaliha učinaka.

Analizirajući strukturu poslovnih prihoda preduzeća ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale, uočava se najveće učešće prihoda od prodaje robe, koje bilježi manje oscilacije, i povoljno utiče na ukupne poslovne prihode. Preduzeće ostvaruje (i u budućnosti će ostvarivati) pozitivan finansijski rezultat, zbog toga što poslovne prihode ostvaruje upravo iz prodaje svojih proizvoda koji su i osnovni proizvod preduzeća.

3.1.2. Poslovni rashodi

U posmatranom preduzeću uočava se najveće učešće nabavne vrijednosti prodaje robe u poslovnim rashodima, ali i značajno učešće troškova zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda, i troškova amortizacije i rezervisanja, što ne utiče dobro na poslovanje preduzeća. Troškovi zarada su rasli, što znači da je preduzeće zapošljavalo neproizvodne radnike i samim tim negativno uticalo na poslovanje preduzeća. Veliko učešće amortizacije takođe utiče negativno na poslovanje, iz razloga što su to fiksna nelikvidna sredstva koja se ne pretvaraju lako u novac.

Posmatrajući rezultat poslovnih aktivnosti, koji se dobija iz razlike poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, uočava se negativna vrijednost, odnosno poslovanje sa gubitkom 2007-e i 2009-e godine, što znači da preduzeće nije uspjelo da ostvari toliki prihod da bi pokrilo rashode koji su nekontrolisano rasli u posmatranom periodu. Zbog naglog rasta prihoda od prodaje i ostalih poslovnih prihoda u odnosu na rast rashoda, 2008-e preduzeće je uspjelo da ostvari pozitivan rezultat poslovanja.

Odnos poslovnih prihoda i rashoda prelazi referentnu vrijednost samo 2008-e godine kada je preduzeće i uspjelo da pokrije rashode prihodima iz redovnog poslovanja i ostvari dobitak.

3.2. Struktura prihoda i rashoda

BILANS USPJEHAu KM

25

P O Z I C I J A AOP2009. 2008. 2007.

Iznos % Iznos % Iznos % 1. Poslovni prihodi 201 39.062.443 92,87% 40.782.765 91,18% 34.849.879 91,55%2. Finansijski prihodi 231 1.772.298 4,21% 1.887.179 4,22% 2.397.845 6,30%3. Ostali prihodi 246 1.225.722 2,92% 2.057.154 4,60% 818.595 2,15%I PRIHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (1+2+3)

42.060.463 100% 44.727.098 100% 38.066.319 100%

4. Vanredni prihodi 267 - 0,00% - 0,00% - 0,00%5. Revalorizacioni prihodi 269 - 0,00% - 0,00% - 0,00%II UKUPNI PRIHODI (I+4+5) 42.060.463 100% 44.727.098 100% 38.066.319 100% 6. Poslovni rashodi 216 43.534.013 96,64% 39.400.642 89,27% 34.911.163 92,56%7. Finansijski rashodi 238 429.181 0,95% 514.027 1,16% 817.638 2,16%8. Ostali rashodi 257 1.084.200 2,41% 4.220.856 9,57% 1.990.014 5,28%III RASHODI REDOVNIH AKTIVNOSTI (6+7+8)

45.044.394 100% 44.135.525 100% 37.718.815 100%

9. Vanredni rashodi 268 - 0,00% - 0,00% - 0,00%10. Rashodi revalorizacije i priznavanja imparitetnih gubitaka

270 - 0,00% - 0,00% - 0,00%

IV UKUPNI RASHODI (III+7+8)

45.044.394 100% 44.135.525 100% 37.718.815 100%

Struktura prihoda i rashoda podrazumijeva analizu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, tj. analizu poslovnih, finansijskih i ostalih prihoda / rashoda. Najveći dio ukupnih prihoda preduzeća zauzimaju poslovni prihodi. Zaključuje se da je preduzeće ukupne prihode ostvarilo iz poslovnih prihoda, koji su znatno iznad finansijskih i ostalih, što se pozitivno odražava na poslovanje preduzeća jer je ono sposobno da pokrije finansijske rashode. Najveće učešče u strukturi ukupnih rashoda zauzimaju poslovni rashodi. Učešće zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi i amortizacija i rezervisanja su visoka, što ima nepovoljan uticaj na poslovanje preduzeća i utiče na dobit prihoda. Moguće je uočiti da preduzeće 2009-e ima veći iznos ukupnih rashoda u odnosu na ukupne prihode, što znači da je te godine poslovalo sa gubitkom; dok je 2007-e i 2008-e ostvarilo veći iznos prihoda u odnosu na rashode i samim tim uspjelo da pokrije ukupne rashode redovnih poslovanjem, odnosno, preduzeće je u posmatrane dvije godine ostvarilo pozitivnu bruto dobit koja je u porastu, ali sporijem od rasta rashoda, što je i dovelo do gubitaka 2009-e godine.

3.3. Profitabilnost preduzeća

BILANS USPJEHA

26

u KM


2009. 2008. 2007.

1. Dobitak/(Gubitak) prije oporezivanja 293,294 (2.983.931) 591.573 347.5042. Tekući i odloženi porez na dobit 295 26.721 452.288 280.4233. Ukupni neto dobitak (gubitak) u obračunskom periodu

317,318 (3.102.220) 139.285 67.081

4. Ukupan prihod 325 42.060.463 44.727.098 38.066.319 KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI PREDUZEĆA (3/4)

(0,074) 0,003 0,002

REFERENTNA VRIJEDNOST - Koef. profitabilnosti (Veće od ...)

0,000 0,000 0,000

Profitabilnost preduzeća pokazuje uspješnost poslovanja, odnosno da li je preduzeće sposobno da opstane na duži vremenski rok. Koeficijent profitabilnosti se dobija iz odnosa ukupnog neto dobitka (gubitka) u obračunskom periodu i ukupnog prihoda.

Preduzeće 2007-e i 2008-e je uspjelo da posluje tako da ostvari profitabilnost. Iako je iznos profitabilnosti u ove dvije godine približan 0 i nezadovoljavajući, preduzeće je ipak posjeduje; međutim, 2009-e godine, javljaju se neto gubici u poslovanju preduzeća, a samim tim i ukupan neto gubitak, iz čega proizilazi negativna vrijednost koeficijenta profitabilnosti preduzeća i zaključak da preduzeće nije sposobno da opstane na duži rok, odnosno, da ne posjeduje profitabilnost, što se može odraziti na još lošije poslovanje, i još veće gubitke u budućnosti.

3.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata

RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG REZULTATAu KM

27

P O Z I C I J A 2009. 2008. 2007.

1. Poslovni prihodi 39.062.445 40.782.765 34.849.8792. Varijabilni rashodi 4.767.620 8.938.643 8.187.4393. Marža pokrića (1 - 2) 34.294.823 31.844.122 26.662.4404. Fiksni i pretežno fiksni rashodi 38.763.393 30.461.999 26.723.7245. Rashodi kamata 429.181 512.573 817.6386. Poslovni rezultat (3 - 4) (4.468.570) 1.412.123 (61.284)7. Bruto finansijski rezultat (6 - 5) (4.039.389) 899.550 756.354 8. FAKTORI RIZIKA :8.1. Poslovnog (3/6) (7,674) 22,551 (435,064)8.2. Finansijskog (6/7) (1,106) 1,570 (0,081)8.3. Ukupnog (8.1. * 8.2.) (8,487) 35,405 (35,240) 9. Koeficijent marže pokrića (3/1) 0,878 0,782 0,76510. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka (4/9)

44.149.650 38.953.963 34.932.973

11. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka ((1–10)/1)´100

(13,023) 4,482 (0,244)

12. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti (4+5)/9

44.638.467 39.609.427 36.001.780

13. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti ((1–12)/1)´100

(14,275) 2,877 (3,305)

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata obuhvata analizu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda; finansijskih prihoda i finansijskih rashoda, tj. dijelova finansijskog rezultata koji podrazumijevaju maržu pokrića, poslovni rezultat i bruto finansijski rezultat. “Marža pokrića (kontribuciona dobit) je razlika između poslovnih prihoda uvećanih za finansijske prihode i umanjenih za varijabilne rashode. Poslovni finansijski rezulat (poslovni dobitak) je razlika između marže pokrića i fiksnih rashoda uvećanih za pretežno fiksne rashode. Bruto dobit (bruto finansijski rezultat) je razlika između poslovnog rezultata i neto rashoda kamata.”5 Analiziranjem rizika ostvarenja finansijskog rezultata utvrđuju se faktori rizika: poslovnog, finansijskog i ukupnog.

Faktor poslovnog rizika predstavlja odnos između marže pokrića i poslovnog rezultata. On pokazuje koliko se brže mijenja poslovni rezultat pri promjeni marže pokrića. Preduzeće treba da ostvari dovoljno poslovnog prihoda da bi uspjelo da pokrije varijabilne, fiksne i pretežno fiksne rashode i da ostvari i profit, tj. dobit. U posmatranom periodu, preduzeće je zabilježilo velike vrijednosti faktora poslovnog rizika. 2007-e i 2009-e, zbog pojave gubitka poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata, javljaju se negativne vrijednosti faktora poslovnog rizika. Preduzeće trpi velike gubitke, a samim tim, posjeduje veoma veliki rizik koji se odražava na poslovanje u budućnosti.

5 Prof. dr Đoko N. Malešević, Doc. dr Vitomir Starčević: Poslovna analiza, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010, str. 376.

28

Faktor finansijskog rizika se dobija stavljanjem u odnos poslovog rezultata i bruto finansijskog rezultata. Pokazuje koliko se brže mijenja bruto rezultat pri promjeni poslovnog rezultata. Posmatrano preduzeće je 2007-e i 2009-e godine pretrpjelo gubitke u segmentu poslovnog i bruto finansijskog rezultata, što uzrokuje negativnu vrijednost faktora finansijskog rizika. 2008-e finansijski rizik je pozitivan i na relativno malom nivou u odnosu na 2007-u i 2009-u.

Faktor ukupnog rizika je jednak umnošku faktora poslovnog i finansijskog rizika. Faktor ukupnog rizika pokazuje koliko se brže mijenja bruto finansijski rezultat pri promjeni marže pokrića. Isto kao i kod faktora finansijskog rizika, preduzeće posjeduje negativnu vrijednost 2007-e i 2009-e godine, dok je 2008-e godine faktor ukupnog rizika pozitivan i, razumljivo, veći od faktora poslovnog i finansijskog rizika.

Koeficijent marže pokrića predstavlja odnos marže pokrića i poslovnih prihoda i pokazuje da li preduzeće ostvaruje dovoljno poslovnog prihoda da bi pokrilo varijabilne rashode. Što je koeficijent veći, preduzeće se nalazi u boljoj poziciji; posmatrano preduzeće bilježi tendenciju rasta koeficijenta marže pokrića. U posmatranom periodu preduzeće može da pokrije sve varijabilne rashode, a preostali dio može poslužiti za pokrivanje fiksnih i pretežno fiksnih rashoda, čime se zaključuje da preduzeće ne može da ostvari profit.

Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka se dobija iz odnosa fiksnih i pretežno fiksnih rashoda i koeficijenta marže pokrića. Posmatrano preduzeće u periodu od tri godine bilježi rast iznosa potrebnog poslovnog prihoda za ostvarenje poslovnog dobitka zbog rasta fiksnih i relativno fiksnih rashoda.

Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka dobija se tako što se od poslovnih prihoda oduzme potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka i podijeli sa poslovnim prihodom; a zatim dobijeni rezultat pomnoži sa 100. Stopa elastičnosti pokazuje koliko je više ostvareno poslovnog dobitka, nego što je potrebno za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka. U posmatranom preduzeću, 2007-e i 2009-e godine, iznos ovog stepena je negativan, što znači da je preduzeće ostvarilo manje poslovnog dobitka nego što je potrebno da bi se ostvario neutralan poslovni dobitak. 2008-e godine preduzeće je uspjelo da ostvari više poslovnog dobitka nego što je potrebno za ostvarivanje neutralnog poslovnog rezultata.

Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti dobija se tako što se saberu fiksni i pretežno fiksni rashodi sa rashodima kamata pa se dobijeni rezultat podijeli koeficijentom marže pokrića. Iznos koji se dobije pokazuje koliko je potrebno ostvariti prihoda da bi se ostvario neutralan dobitak redovne aktivnosti. Kao i u slučaju potrebnog poslovnog prihoda za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka, preduzeće bilježi tendenciju rasta, zbog rasta fiksnih i pretežno fiksnih rashoda.

Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti se dobija tako što se od poslovnih prihoda oduzme potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti i zatim podijeli sa poslovnim prihodom. Stopa elastičnosti pokazuje koliko je

29

više ostvareno dobitka redovne aktivnosti, nego što je potrebno za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti. Kao i kod stope elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka, preduzeće je 2007-e i 2009-e ostvarila manje dobitka nego što je potrebno za ostvarivanje neutralnog dobitka redovne aktivnosti; dok je 2008-e ovaj stepen pozitivan, odnosno, preduzeće je uspjelo da ostvari više dobitka redovne aktivnosti nego što je potrebno da bi se ostvario neutralan dobitak.

3.5. Rentabilnost

RENTABILNOSTu KMP O Z I C I J A AOP 2009. 2008. 2007.

1. Neto dobitak / (gubitak) 298 (3.102.220) 139.285 67.0812. Rashodi kamata 240 429.181 512.573 817.6383. NETO PRINOS NA UKUPAN KAPITAL (1+2) (2.673.039) 651.858 884.7194. Prosječan sopstveni kapital 102/2 20.105.990 24.416.081 24.416.0815. Prosječan ukupan kapital 101/2 79.796.156 53.047.313 52.477.4056. Prosječan investirani kapital (102+114)/2 67.476.580 45.664.06 46.822.337 7. Rentabilnost sopstvenog kapitala (1/4)100 (15,43%) 0,57% 0,27%REFERENTNA VRIJEDNOST - Rentabilnost sopstvenog kapitala (Veće od ...)

0,00% 0,00% 0,00%

8. Rentabilnost ukupnog kapitala (1/5)100 (3,89%) 0,26% 0,13%REFERENTNA VRIJEDNOST - Rentabilnost ukupnog kapitala (Veće od ...)

0,00% 0,00% 0,00%

9. Rentabilnost investiranog kapitala (3/6)x100 (3,96%) 1,43% 0,14%REFERENTNA VRIJEDNOST - Rentabilnost investiranog kapitala (Veće od ...)

0,00% 0,00% 0,00%

Rentabilnost predstavlja sposobnost preduzeća da sa uloženim sredstvima ostvari maksimalan profit. Ona pokazuje da li je preduzeće sposobno da društvene potrebe zadovolji na efikasan način. U analizi rentabilnosti potrebno je posmatrati i analizirati rentabilnost sopstvenog, ukupnog i investiranog kapitala.

Rentabilnost sopsvenog kapitala se dobija iz odnosa neto dobitka (gubitka) i prosječnog sopstvenog kapitala pomnoženog sa 100. Prosječni sopstveni kapital predstavlja prosjek zbira sopstvenog kapitala tekuće i prethodne godine, odnosno, dobija se kada se zbir sopstvenog kapitala tekuće i sopstvenog kapitala prethodne godine podijeli sa 2. Što je vrijednost veća od nule, to je rentabilnost bolja. Vrijednost rentabilnosti sopstvenog kapitala u posmatranom preduzeću, 2007-e i 2008-e godine, je veća od 0, što znači da preduzeće posjeduje rentabilnost. Međutim, 2009-e godine, vrijednost rentabilnosti je manja od 0, tj. preduzeće nije rentabilno posmatrane godine, iz razloga postojanja neto

30

gubitaka. U posmatranom periodu, rentabilnost je, iako mala, najbolja 2008-e zbog rasta neto dobitka.

Rentabilnost ukupnog kapitala dobija se iz odnosa neto dobitka (gubitka) i prosječnog ukupnog kapitala. Prosječan ukupan kapital se dobija kada se zbir ukupnog kapitala tekuće i ukupnog kapitala prethodne godine podijeli sa 2. Posmatrano preduzeće je, kao i kod rentabilnosti sopstvenog kapitala, rentabilno u 2007-oj i 2008-oj godini. 2009-e godine, ponovo je vrijednost manja od 0 zbog pojave neto gubitka. Rentabilnost ukupnog kapitala je ponovo najbolja 2008-e zbog bržeg rasta neto dobitka u odnosu na prosječan ukupan kapital.

Rentabilnost investiranog kapitala predstavlja odnos neto prinosa na ukupni kapital i prosječnog investiranog kapitala pomnožen sa 100. Neto prinos na ukupni kapital predstavlja zbir neto dobitka (gubitka) i rashoda kamata. Prosječan investirani kapital se dobija kada se zbir sopstvenog kapitala tekuće godine, sopstvenog kapitala prethodne godine, revalorizacionih rezervi tekuće godine i revalorizacionih rezervi prethodne godine podijeli sa 2. Posmatrajući preduzeće u periodu od tri godine, uočava se ista situacija, odnosno, preduzeće je rentabilno 2007-e i 2008-e godine, dok 2009-e nije rentabilno, ponovo zbog pojave velikog neto gubitka što uzrokuje i gubitak neto prinosa na ukupan kapital. Ovog puta, rentabilnost je najbolja 2007-e godine, zbog značajnijeg pada rashoda kamata u odnosu na rast neto dobitka i malog, ali uticajnog, pada revalorizacionih rezervi.

31

4. NOVIJE METODE ANALIZE OCJENE KREDITNOG BONITETAPREDUZEĆA - „Z-score“ i „ZETA“ ANALIZA

R.br. OPIS 2009. 2008. 2007.1. Kapital 78.245.204 53.648.900 52.445.7262. Ukupna aktiva 138.959.875 113.154.202 101.952.110

Х1 (1/2)

0,563 0,474 0,514

3. Neto dobit - 139.285 67.0814. Ukupna aktiva 138.959.875 113.154.202 101.952.110

Х2 (3/4)

- 0,001 0,001

5. Bruto dobit - 591.573 347.5046. Ukupna aktiva 138.959.875 113.154.202 101.952.110

Х3 (5/6) - 2,048 0,003

7. Tržišna vrijednost kapitala 78.245.204 53.648.900 52.445.7268. Ukupne obaveze 34.373.137 26.194.526 16.231.731

Х4 (7/8) 2,276 2,048 3,231

9. Prihodi od prodaje 36.486.466 36.556.355 31.604.50410. Ukupna aktiva 138.959.875 113.154.202 101.952.110

Х5 (9/10) 0,263 0,323 0,310

'' Z ''Z= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5

2,30 1,63 2,88

ZETAZ= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + + 0,999Х5

0,28 0,34 0,34

'' Z-score '' i '' ZETA'' su novije metode analize ocjene kreditnog boniteta preduzeća koje su razvijene od strane Edvarda Altmana. Altman je kroz višestruku analizu za predviđanje bankrotstva firmi odabrao 5 od 22 finansijska pokazatelja koji su po njemu najbolji za predviđanje bankrotstva. Na osnovu toga formira je Z-score model koji je mogao predviđati stečaj preduzeća za vremenski period od 1-5 godina. Z-score model je predstavljen formulom Z = 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5, gdje X1 predstavlja odnos kapitala i ukupne aktive, X2 odnos neto dobiti i ukupne aktive, X3 odnos bruto dobiti i ukupne aktive, X4 odnos tržišne vrijednosti kapitala i ukupnih obaveza, a X5 odnos prihoda od prodaje i ukupne aktive. Ako je Z faktor manji od 1,81 preduzeće ne posjeduje dobre performanse poslovanja i to je signal investitorima da je rizik ulaganja sredstava maksimalno izražen. Ukoliko postoji situacija da je Z veće ili jednako od 1,81 i manje ili jednako od 2,99, preduzeće posjeduje prihvatljive performanse, ali je ipak prisutan rizik ulaganja od strane investitora. Najpovoljnija situacija jeste ako je Z>2,99, jer to pokazuje da preduzeće posjeduje optimalne performanse i da je rizik sveden na minimum što daje signal investitorima da mogu ulagati svoja sredstva u preduzeće.

32

Altman je sa grupom saradnika razvio takozvani „ZETA“ model, koji daje mnogo bolje rezultate u predviđanju. Formula za dobijanje „ZETA“ modela je Z = 0,012X1 + 0,014X2 + 0,333X3 + 0,006X4 + 0,999X5, a X1, X2, X3, X4 i X5 su vrijednosti koje se dobijaju na identičan način kao i kod Z-score modela.

Preduzeće ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale u posmatranom periodu ima iznose Z-score modela koji se mogu ubrojati u drugu grupu, odnosno, iznose koji se nalaze u intervalu 1,81 – 2,99. Moguće je zaključiti da preduzeće posjeduje prihvatljive performanse, a samim tim daje znak investitorima da postoji određeni rizik ulaganja sredstava u posmatrano preduzeće. Vrijednost “Z” faktora iz godine u godinu oscilira zbog velike promjene iznosa X3 (odnos bruto dobiti i ukupne aktive) u posmatranom periodu.

Posmatrajući “ZETA” model, uočava se da su iznosi u periodu od tri godine niski, odnosno manji od 1,81 što znači da preduzeće ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale nema dobre performanse i da je rizik ulaganja sredstava maksimalan.

33

5.IZVJEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORAElektrodistribucija a.d.Pale

UvodObavili smo reviziju priloženih finansijskih izvještaja "Elektrodistribucije a.d.Pale,koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2010. godine, odgovarajući bilans uspeha, izvještaj o tokovima gotovine i izvještaj o promjenama na kapitalu za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomena uz finansijske izvještaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštajeRukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i objektivnu prezentaciju ovih finansijskih izvještaja u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srpske, kao i za interne kontrole koje su relevantne za pripremu finansijskih izvještaja koji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja, nastale usled neregularnosti ili grešaka.

Odgovornost revizoraNaša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izvještajima na osnovu obavljene revizije. Reviziju smo obavili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i Zakonom o računovodstvu i reviziji Republike Srpske. Ovi standardi nalažu usaglašenost sa etičkim principima i da reviziju planiramo i obavimo na način koji omogućava da se, u razumnoj mjeri, uvjerimo da finansijski izvještaji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i informacijama objelodanjenim u finansijskim izvještajima. Odabrani postupci su zasnovani na prosuđivanju revizora, uključujući procjenu rizika materijalno značajnih grešaka sadržanih u finansijskim izvještajima, nastalih usled neregularnosti ili greške. Prilikom procjene ovih rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i objektivnu prezentaciju finansijskih izvještaja, u cilju osmišljavanja najboljih mogućih revizorskih procedura, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti sistema internih kontrola pravnog lica. Revizija, takođe, uključuje ocjenu primijenjenih računovodstvenih politika i vrednovanje značajnih procjena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocjenu opšte prezentacije finansijskih izvještaja.

Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju razumnu osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

34

Mišljenje bez rezerve

Po našem mišljenju finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijski položaj Društva na dan 31. decembra 2010. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srpske.

Društvo za reviziju»CONTROL REVIEW« d.o.o. Banja Luka, 10.05.2011.godine

Ovlašćeni revizor, Mirjana Šinik

35

6.ZAKLJUČAK

Finansiskom analizom preduzeća ZP ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale za period od 2007-e do 2009-e godine, moguć je potpuni uvid u poslovanje preduzeća, a isto tako i uočavanje rizika, gubitaka i ukazivanja na dijelove na koje bi u budućnosti trebalo obratiti pažnju radi poboljšavanja poslovanja.

Kao što je u uvodu navedeno, prvi dio analize se odnosi na finansijski položaj preduzeća. Analizom kratkoročne i dugoročne ravnoteže, uočava se da preduzeće posjeduje i kratkoročnu i dugoročnu ravnotežu, a i da je stopa pokrivenosti zaliha na zadovoljavajućem nivou u posmatranom periodu od tri godine. Preduzeće je ostvarilo redukovanu, ali ne i tekuću i trenutnu likvidnost, dok dani naplate potraživanja osciluju u posmatranom periodu, i nisu povoljni, jer je preduzeću potrebno dosta vremena da naplati svoja potraživanja; preduzeće je solventno i uspijeva da se održi solventnim u posmatranom periodu. Kada se posmatra odnos učešća kapitala i dugova, preduzeće uspijeva da održi mnogo veće učešće kapitala u odnosu na dugove i, samim tim, uspijeva da sopstvenim kapitalom pokrije svoje dugove u svakom momentu. Struktura kapitala preduzeća ˝Elektrodistribucija˝ a.d. Pale je povoljna zbog većeg iznosa neraspoređenog dobitka u odnosu na gubitak do visine kapitala u ovom periodu od tri godine.

Drugi dio podrazumijeva analizu imovinskog položaja preduzeća. Preduzeće ne posjeduje povoljnu strukturu aktive jer posjeduje mnogo veći udio stalne imovine u odnosu na obrtnu, a što se tiče strukture pasive, nepovoljna je 2009-e godine, zbog pojave gubitka do visine kapitala. Efikasnost imovine prelazi referentu vrijednost i prihvatljiva je. Posmatrajući koeficijente obrta, uočava se da je najbolji iznos koeficijenata obrta zaliha, jer će preduzeće biti u mogućnosti da nelikvidna sredstva pretvori u likvidna u kratkom periodu, dok je potrebno da se obrati pažnja na smanjenje iznosa obrtne imovine, i naplaćivanje svojih potraživanja.

Treći dio predstavlja analizu prinosnog položaja preduzeća. U tabeli strukture poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, lako je uočljivo da je preduzeće 2007-e i 2009-e ostvarilo gubitke zbog rasta troškova zarada i amortizacije, odnosno, da je u posmatranom periodu povećalo broj administrativnih, neproizvodnih radnika i da posjeduje veliki broj nelikvidnih sredstava, čije se učešće povećava. Struktura prihoda i rashoda je povoljna 2007-e i 2008-e godine, jer je preduzeće u stanju da pokrije rashode, dok 2009-e nije uspjelo zbog rasta poslovnih rashoda i istovremenog pada poslovnih prihoda. Iako je iznos profitabilnosti 2007-e i 2008-e približan 0 i nezadovoljavajući, preduzeće je ipak posjeduje. Preduzeće posjeduje poslovni, finansijski i ukupni rizik, ali je potrebno napomenuti da su ti iznosi veliki i da su 2007-e i 2009-e negativne vrijednosti. 2009-e godine, preduzeće nije rentabilno, jer su se pojavili neto gubici, a samim tim i gubici u pogledu neto prinosa na ukupan kapital.

Analizom “Z-score” i “ZETA” modela, uočava se da preduzeće ima dobre performanse uz postojanje određenog rizika investiranja sredstava (posmatrajući “Z-score” model),

36

odnosno loše performanse i maksimalan nivo rizika ulaganja sredstava (u pogledu “ZETA” modela).

37

7.LITERATURA

1. Analiza finansijskih izveštaja: Goranka Knežević, Beograd 2010 god

2. Malešević N. dr Đoko, Starčević B. dr Vitomir: Poslovna analiza, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet poslovne ekonomije, Bijeljina, 2010.

3. Tuševljak dr Spasoje, Rodić dr Jovan: Finansije preduzeća, Consseco Institut, Beograd – S. Sarajevo, 2003.

Internet adrese:1. www.edbpale.com2. www.ers.ba3. www.wikipedia.com

38

http://www.ers.ba/

Elektrodistribucija Pale

Documents

Transcript of Elektrodistribucija Pale