EKONOMSKI PREGLED Jul 2003 · 2015-12-23 · Jul 2003 Ekonomski pregled 10 Kreirawe nov~ane mase...

Ekonomski pregled

NARODNA BANKA SRBIJE

EKONOMSKI PREGLEDJul 2003

Ekonomski pregled

SADR@AJ:OSNOVNE OCENE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

KURS DINARA, MONETARNI AGREGATI I KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7KURS DINARA I DEVIZNE REZERVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8TOKOVI KREIRAWA PRIMARNOG NOVCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Kreirawe primarnog novca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9Kreirawe nov~ane mase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10MONETARNI AGREGATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Primarni novac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Nov~ana masa M1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Nov~ana masa M2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Nov~ana masa M3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Uticaj sezonskih faktora na kretawe nov~ane mase M1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14[tedwa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16Analiza tra`we za novcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16Likvidnost banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20KAMATNE STOPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21Beogradska berza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25Kretawe cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26Privredna aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28Doma}a tra`wa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Zarade i ukupna primawa stanovni{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Zaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Investiciona aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

ME\UNARODNO OKRU@EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37Konjunkturna kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Kamatne stope centralnih banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39Trì{ta valuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40Trì{ta akcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42Srbija i Crna Gora i me|unarodno okruèwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Boks: Nema~ki evro test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45Boks: Da li se intervencije na deviznom trì{tu isplate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47Platni bilans . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48Odrìvost deficita teku}eg platnog bilansa zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

TABELARNI PRIKAZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

Ekonomski pregled Jul 2003

5

OSNOVNE OCENEU drugom tromese~ju 2003. godine

inflacija je iznosila 1,9%, {to je ispodnivoa projektovanog za tu godinu.Zabeleèna je i umerena apresijacijaefektivnog kursa dinara, kao i rastdeviznih rezervi Narodne banke Srbije.Vo|ena je umereno restriktivna monetarnapolitika, o ~emu svedo~i i kretaweosnovnih monetarnih agregata. Realni nivoaktivnih kamatih stopa banaka je i daqevisok, ali se, kao i kod kamatne marè,zapaà tendencija wihovog opadawa.

Pokazateqi ukupne privredne aktivnostiu drugom tromese~ju nisu povoqni, tako dase ciqevi makroekonomske politike urealnom sektoru ne ostvaruju u skladu saprojekcijom. Produktivnost rada izaposlenost beleè pad, {to je pokazateqda strukturne reforme ne napredujuèqenim tempom. Usporen proces zatvarawaneprofitabilnih preduze}a negativno seodraàva na konkurentnost i ekonomsku

fleksibilnost na{e privrede. Logi~naposledica toga su niska stopa privrednograsta i niska zaposlenost. Sudovi nedoprinose ubrzawu tog procesa, alegislativa koja reguli{e ste~aj ilikvidaciju jo{ nije usvojena.

Postizawe politi~kog konsenzusa okokqu~nih reformskih zahvata ostaje glavniizazov i za naredni period. Ipak, u drugomtromese~ju je donet niz va`nih zakona,poput Zakona o koncesijama, Zakona ofinansijskom lizingu i Zakona o trì{tuhartija od vrednosti i drugih finansijskihinstrumenata.

Posle stagnirawa u prvom, zvani~napomo} iz inostranstva pove}ana je u drugomtromese~ju. Prihodi od privatizacijedru{tvenih i dràvnih preduze}a su iznadplaniranih, tako da }e rast kredita iinvesticija koji se o~ekuje u drugoj polovinigodine imati pozitivan uticaj na ukupnuekonomsku aktivnost.


7

KURS DINARA, MONETARNI AGREGATII KAMATNE STOPE

Umerenoj apresijaciji efektivnogdeviznog kursa dinara u drugom tromese~judoprinela je ve}a ponuda deviza u odnosu natra`wu, zahvaquju}i rastu deviznih rezervii suficitu platnog bilansa zemqe.Smawewe primarnog novca odvijalo sesporijim tempom nego u prethodnomtromese~ju. Na rast nov~ane mase uposmatranom periodu najvi{e je uticaorast kredita banaka privredi.

Smawewe slobodnih bankarskih rezervi,zapo~eto u prvom, nastavqeno je i u drugomtromese~ju. Narodna banka Srbije je u aprilusmawila stopu obavezne rezerve na 22%, azatim u maju na 20%. U skladu sapreduzetim merama, likvidnost banaka jezadr`ana na zadovoqavaju}em nivou, koji nijeometao kreditnu aktivnost banaka.Eskontna stopa Narodne banke Srbijeostala je nepromewena.

Odbor izvr{nih direktora MMF-a je,

krajem jula, zavr{io drugo razmatrawerezultata o sprovo|ewu ekonomske politikeSrbije i Crne Gore u teku}oj godini, apozitivna ocena procesa sprovo|ewamakroekonomske stabilizacije rezultiralaje isplatom dve tran{e kredita u ukupnomiznosu od oko 140 miliona dolara.

U narednom periodu se ne o~ekujuzaokreti u vo|ewu monetarne politike. Odjeseni, otpo~e}e postepeni prelazak sadirektnih na indirektne instrumentemonetarne politike, to jest unapre|ewetr`i{nih instrumenata za upravqawelikvidno{}u.

Procewuje se da }e inflacija u Srbiji udrugoj polovini godine biti ne{to vi{anego u prvoj, usled efekata ispravkidispariteta cena i o~ekivanog rasta cenapoqoprivrednih proizvoda. Stopa inflacije}e, o~ekuje se, biti iznad stopeprojektovane za 2003. godinu.

Ekonomski pregledJul 2003

KURS DINARA I DEVIZNEREZERVE

Efektivni kurs dinara, i nominalni irealni, zadrào je stabilnost i tokom drugogtromese~ja 2003. godine u okviru reìmarukovo|eno fleksibilnog kursa.

Nominalni efektivni kurs je u junu bio za1,0% niì u pore|ewu sa decembrom prethodnegodine, dok je istovremeno realni efektivnikurs bio za 1,5% vi{i.

Razlika izme|u nominalnog i realnogefektivnog kursa dinara bila je mala, {toupu}uje na zakqu~ak da je tendencijapribliàvawa nivoa doma}e inflacije nivouinostrane sve postojanija. Tako je u junu, upore|ewu sa decembrom pro{le godine, realniefektivni kurs bio je za svega 2,5% vi{i odnominalnog, a to zna~i da je doma}a inflacija,merena cenama na malo, istovremeno odinflacije u razvijenim zemqama bila vi{a zasamo 2,5%.

Dinamika efektivnog kursa dinara,nominalnog i realnog, u drugom tromese~jurazlikovala se u odnosu na prvo. Naime, uperiodu april-jun zabeleèna je tendencijaizvesne apresijacije tog kursa, dok je u periodujanuar-mart bio prisutan trend blagedepresijacije kursa. Umerenoj apresijacijiefektivnog kursa dinara u drugom tromese~judoprinela je ve}a ponuda u odnosu na tra`wuinostranih sredstava pla}awa, zahvaquju}iporastu deviznih rezervi i suficitu ukupnogplatnog bilansa zemqe. Nasuprot tome,depresijacija efektivnog kursa dinara u prvomtromese~ju rezultat je ne{to ve}e tra`we negoponude deviza, usled izvesnog smawewa deviznihrezervi zemqe i deficita ukupnog platnogbilansa.

Vrednost evra u dinarima, krajem juna uodnosu na kraj decembra prethodne godine, bilaje vi{a za 4,5%, dok je vrednost dolara bilanià za 4,8%. Relativno velike promenevrednosti dinara prema odre|enim valutama upore|ewu sa promenama efektivnog kursaposledica su znatnih promena, tokomanaliziranog perioda, vrednosti tih valuta name|unarodnim valutnim trì{tima, kao ipo{tovawa principa pravilno ukr{tenog kursadinara.

Kada je re~ o deviznim rezervama kojimarukuje Narodna banka Srbije, najva`niji izvori

8

Realni efektivni kurs dinara* (decembar 1994 = 100)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

12

1998.

3 6

1999.

9 12 3 6

2000.

9 12 3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

*Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa

depresijacije realne vrednosti dinara.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

Nominalni efektivni kurs dinara* (decembar 2000 = 100)

80

85

90

95

100

105

110

115

120

122000.

3 62001.

9 12 3 62002.

9 12 3 62003.

*Porast indeksa pokazateq je apresijacije, a smawewe indeksa depresijacije vrednosti dinara.

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Nominalni efektivni kurs

Vrednost dinara u evrima

Vrednost dinara u SAD dolarima


9

priliva tokom prve polovine ove godine bilisu: mewa~ki poslovi (567,4 miliona dolara,neto), inostrani krediti i donacije (234,7miliona dolara), privremeni platni promet udevizama sa Crnom Gorom i Kosovom iMetohijom (183,3 mliona dolara, neto) isredstva osigurawa nove devizne {tedwe gra|anadeponovana u Narodnoj banci Srbije (54,9miliona dolara). Promene me|uvalutnih odnosaodrazile su se na porast deviznih rezervi za74,4 miliona dolara, i to najvi{e zahvaquju}iporastu vrednosti evra u odnosu na dolar.

Na odliv sredstava iz deviznih rezerviNarodne banke Srbije prvenstveno su uticalewene intervencije na Me|ubankarskom deviznomtrì{tu (895,8 miliona dolara, neto), a zatimalimentirawe stare devizne {tedwe (127,7miliona dolara) i pla}awa po osnovu kamate(74,2 miliona dolara).

TOKOVI KREIRAWAPRIMARNOG NOVCA

Kreirawe primarnog novca

Iako umerenije nego u prvom, smaweweprimarnog novca nastavqeno je i u drugomtromese~ju ove godine.

Po osnovu neto devizne aktive Narodnebanke Srbije kreiran je primarni novac u iznosuod 757 miliona dinara. Po osnovu neto doma}eaktive Narodne banke Srbije, nasuprot prvomtromese~ju, ostvareno je povla~ewe primarnognovca za 4.546 miliona dinara.

Utvr|eni limiti za neto deviznu aktivu ineto doma}u aktivu Narodne banke Srbije zamesec juni u potpunosti su ostvareni.

Neto krediti dràvi, u okviru neto doma}eaktive, smaweni su za 4.123 miliona dinara. Pritom su krediti dràvi zadràni na nivou s krajaprvog tromese~ja. Posle smawewa u prvom,depoziti dràve kod Narodne banke Srbije su udrugom tromese~ju pove}ani za 4.094 milionadinara.

Neto krediti bankama nisu imali uticaja nakreirawe primarnog novca.

Ostala neto aktiva Narodne banke Srbije jezadràna na nivou od kraja marta.

Kretawe deviznih rezervi NBS (kumulativne promene u milionima SAD dolara)

0300600900

1.2001.5001.8002.1002.4002.7003.0003.3003.6003.9004.2004.5004.8005.100

3 62001.

9 12 3 62002.

9 12 3 62003.

03006009001.2001.5001.8002.1002.4002.7003.0003.3003.6003.9004.2004.5004.8005.100

Priliv u devizne rezerve

Prodaja na Me|ubankarskom deviznom trì{tu

Promene deviznih rezervi

Kreirawe primarnog novca (kumulativne promene u milionima dinara)

-10.000

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

6

2001.

12 6

2002.

12 6

2003.

Neto devizna aktiva Neto doma}a aktiva

Doprinosi delova aktive stopirasta primarnog novca(u procentnim poenima)

2003, po tromese~jima I II I-II

Neto devizne rezerve -15,3 1,2 -14,3

Neto doma}a aktiva 6,2 -7,2 -0,4

Doma}i krediti 12,9 -7,2 6,3

Neto potraìvawa od dràve 12,1 -6,5 6,1

Neto potraìvawa od banaka 0,5 -0,3 0,3

Neto potraìvawa od ostalihsektora 0,3 -0,4 -0,1

Ostala aktiva (neto) -6,7 0,0 -6,7

Primarni novac -9,2 -6,0 -14,7


10

Kreirawe nov~ane mase

Nov~ana masa M3 je u drugom tromese~jupove}ana za 7.161 milion dinara. Pri tom jeneto devizna aktiva bankarskog sektora neznatnopove}ana, dok je neto doma}a aktiva, u obatromese~ja, ispoqila tendenciju pove}awa i, potom osnovu, kreirawa novca.

Neto devizna aktiva bankarskog sektora je udrugom tromese~ju pove}ana za 479 milionadinara. Bruto devizne rezerve Narodne bankeSrbije, ako se ukqu~e i odmrznuta sredstva uinostranstvu, ostvarile su pove}awe, ali to nijeimalo uticaja na kreirawe novca.

Neto doma}a aktiva bankarskog sektorapove}ana je za 6.682 miliona dinara. Tome jedoprineo prvenstveno rast kredita banaka od10.127 miliona dinara, od ~ega je najve}i deoodobren privredi. Na porast neto doma}e aktivebanaka uticao je i izvestan rast neto zaduèwadràve kod ovog sektora, dok je ostala netodoma}a aktiva zabeleìla smawewe.

Na porast M3 u drugom tromese~ju od 3,9%uticao je, gotovo u celini, rast ukupne netodoma}e aktive banaka od 3,6 procentnih poena,dok je doprinos neto devizne aktive banakaiznosio 0,3 procentna poena.

Neto potraìvawa banaka od javnog sektorazabeleìla su porast. Stawe depozita dràvekod bankarskog sektora bilo je ve}e od stawakredita koje je dràva dobila od banaka. Rastdepozita dràve rezultat je kako buxetskogpriliva, tako i prihoda od privatizacije ikredita koje je dràva dobila iz inostranstva.U periodu april-jun javni sektor je pove}aodinarske i devizne depozite kod Narodne bankeSrbije, ali, po{to su oni u prvom tromese~juznatno smaweni, wihovo stawe na kraju juna biloje niè nego u decembru pro{le godine. Dràvaje u drugom tromese~ju povukla deo svojihdinarskih depozita od poslovnih banaka i tasredstva deponovala kod Narodne banke Srbije.Dakle, i u prvom i u drugom tromese~juostvaren je porast kako kredita Narodne bankeSrbije, tako i kredita banaka datih dràvi.

Intenzivna kreditna aktivnost banaka, kojaje bila ispoqena naro~ito u drugoj polovinipro{le godine, nastavqena je i ove godine. Udrugom tromese~ju, krediti banaka drugimkomitentima pove}ani su za 9.771 milion dinaraili 5,8%, dok je porast tih kredita u prvih{est meseci ove godine iznosio 14,4%. Vi{e odjedne petine novoodobrenih kredita odnosi se na

Struktura depozita (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

Dinarski depoziti Devizni depoziti

Neto doma}a aktiva NBS(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec. Mart Jun

Neto devizne rezerve 62.335 51.695 52.452Neto doma}a aktiva 6.989 11.256 6.710

Doma}i krediti 14.455 23.380 18.852

Neto krediti dràvi 9.460 17.833 13.710

Neto krediti bankama 6.054 6.421 6.252

Neto kred. ost. komit. -1.059 -874 -1.110

Ostala aktiva, neto -7.466 -12.124 -12.142

Primarni novac 69.324 62.951 59.162

Gotov novac u opticaju 43.719 36.917 37.546

Bankarske rezerve,

u tome:25.605 26.034 21.616

slobodne rezerve 9.762 5.136 4.976

Struktura nov~ane mase(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

0

10.000

20.000

30.000

40.000

50.000

60.000

70.000

80.000

90.000

100.000

122001.

3 62002.

9 12 3 62003.

Gotov novac Depozitni novac


11

kredite Telekomu Srbije. U prvoj polovinigodine porast kredita nevladinom sektoruiznosio je 22.574 miliona dinara, od ~ega se oko66% (14.884 miliona dinara) odnosi nadinarske kredite privredi.

Krediti stanovni{tvu zabeleìli su vrlovisok relativni rast, 37,5%, u odnosu na krajpro{le godine, s tim {to je on bio intenzivnijiu drugom tromese~ju. Tokom prve polovinegodine stanovni{tvu je odobreno preko 4milijarde dugoro~nih kredita, {to ukazuje da subanke otpo~ele i sa dodelom kredita za stambenuizgradwu.

Krediti drugim komitentima bili su nanivou s kraja pro{le godine.

Dospela nenapla}ena potraìvawa, i kad suu pitawu krediti i kad su u pitawu kamate,iskazala su kontinuirani rast u prvoj polovinigodine, s tim {to je on u drugom tromese~ju bione{to umereniji. Najve}i deo tih potraìvawaodnosi se na privredu. Dospeli nenapla}enikrediti privredi u neto iznosu (dospelinenapla}eni krediti umaweni za ispravkevrednosti) u prvom polugo|u su zabeleìli rastod 2.519 miliona dinara, tako da je wihovo netostawe u junu ~inilo 5,9% ukupnih dinarskihkredita odobrenih privredi. U istom periodu,neto dospela nenapla}ena potraìvawa pokamatama od privrede pove}ana su za 220miliona dinara.

MONETARNI AGREGATI

Primarni novac

Primarni novac je u drugom tromese~jusmawen za 3.789 miliona dinara ili 6%.

[to se ti~e strukture primarnog novca,gotov novac je pove}an za 629 miliona, dok surezerve banaka smawene za 4.418 miliona dinara.

Posle pove}awa u prvom tromese~ju,izdvojena obavezna rezerva banaka je u drugomtromese~ju smawena za 3.624 miliona dinara,{to je bilo uzrokovano smawewem stopeobavezne rezerve.

Doprinos delova aktive stopi rasta M3(u procentnim poenima)

2003, po tromese~jima

I II I-II

Neto devizna aktiva -7,3 0,3 -7,0

Neto doma}a aktiva 6,2 3,6 9,8

Doma}i krediti 8,8 5,5 14,2

Neto potraìvawa od dràve 1,8 0,3 2,1Krediti ostalim sektorima 6,8 5,3 12,1

Stanovni{tvu 0,9 2,3 3,2

Privredi u dinarima 4,7 3,3 8,0

Privredi u devizama 1,4 -0,4 1,0

Ostalo -0,1 0,0 -0,1

Kupqene obveznice staredevizne {tedwe

0,2 -0,1 0,1

Kratkoro~ni din. kreditidràve bankama

-2,6 -1,9 -4,5

Ostala aktiva, neto 0,0 0,0 0,0

Nov~ana masa (M3) -1,1 3,9 2,7

Neto doma}a aktiva banaka(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.Dec. Mart Jun

Neto devizna aktiva 136.826 123.207 123.686

Neto doma}a aktiva 50.140 61.691 68.373

Krediti 145.007 161.476 171.603 Neto krediti dràvi -11.774 -8.455 -7.901

Kred. drugim sektor. 156.409 169.212 178.983 U tome:

din. kred. priv. 70.946 79.754 85.830


Ukupni depoziti (M3) 186.966 184.898 192.059 Dinarski depoziti 105.589 95.597 97.624 Devizni depoziti1) 81.377 89.301 94.4351)Bez stare devizne {tedwe.

Stanov-

ni{tvo

12%

Privreda

76%

Dràva

9%

Vanprivreda

3%

6. 2002.

Dràva

20%

Van-

privreda

3%Stanov-

ni{tvo

17%

Privreda

60%6. 2003.

Sektorski raspored dinarskih kredita banaka

Ekonomski pregled

12

Jul 2003

Nov~ana masa M1

Nov~ana masa M1 je u drugom tromese~juminimalno porasla, za 339 miliona ili 0,4%, ikrajem juna je dostigla iznos od 83.102 milionadinara. Posmatrano realno, deflacioniranorastom cena na malo, M1 je smawena za 1,5%,nasuprot pove}awu od 15,8% u istom periodupro{le godine. Pokrivenost nov~ane masedeviznim rezervama kojima rukuje Narodna bankaSrbije pove}ana je na 167,1% u junu, sa 153,6%,koliko je iznosila u martu.

Nov~ana masa je u prvih {est mesecizabeleìla visoko smawewe, koje je iznosilo5.737 miliona dinara ili 6,5%, {to je bilouzrokovano prvenstveno povla~ewem novca poosnovu deviznih transakcija.

Kada je re~ o strukturi nov~ane mase udrugom tromese~ju, gotov novac u opticaju jepove}an za 629 miliona dinara ili 1,7%, dok jedepozitni novac smawen za 290 miliona ili0,6%. Gotov novac u opticaju je, me|utim, uprvih {est meseci zabeleìo smawewe koje jeiznosilo 6.173 miliona dinara ili 14,1%.U~e{}e gotovog novca u opticaju u nov~anojmasi iznosilo je u junu 45,2%, a u decembru2002. godine 49,2%.

Najve}i rast novca u drugom tromese~ju, posektorima, ostvaren je kod stanovni{tva −iznosio je 710 miliona dinara ili 1,6%, arezultat je pre svega pove}awa gotovog novca uopticaju, a zatim kod privrede, 336 milionadinara ili 1,0%. Kod ostalih sektorazabeleèno je smawewe novca, i to za 707miliona dinara ili 14,9%.

Nov~ana masa M2

Nov~ani agregat M2, koji, pored M1,obuhvata oro~ene i druge dinarske depozite, kaoi hartije od vrednosti, u drugom tromese~ju jepove}an za 2.027 miliona i krajem juna jeiznosio 97.624 miliona dinara. To zna~i da je,uz minimalni porast M1, zabeleèno visokopove}awe kratkoro~nih dinarskih oro~enihdepozita, ~ije je u~e{}e u ukupnoj ro~nojstrukturi dinarskih depozita iznosilo preko90%. Najve}i rast nov~anih sredstava u okviruM2 zabeleèn je kod sektora privrede, i iznosioje 1.558 miliona dinara ili 3,9%.

Privreda

48%Ostali

sektori

14%

Stanov-

ni{tvo

25%

Dràva

13%

6. 2002.

Dràva

21%

Ostali

sektori

16%

Privreda

42%

Stanov-

ni{tvo

21%

6. 2003.

Slobodne

rezerve

10%

Gotov novac

u opticaju

61%

Opozivi

depoziti

banaka u

dinarima

11%

Izdvojena

obavezna

rezerva

18%

6. 2002.

Izdvojena

obavezna

rezerva

27%

Gotov novac

u opticaju

63%

Slobodne

rezerve

7%

Opozivi

depoziti

banaka u

dinarima

6. 2003.

Sektorski raspored dinarskih depozita po vi|ewu i oro~enih depozita

Primarni novac(struktura po sektorima)


13

Nov~ana masa M3

Monetarni agregat M3 je u drugomtromese~ju, nasuprot prvom, zabele`io porast od7.161 milion dinara ili 3,9% i krajem juna jedostigao iznos od 192.059 miliona dinara.Takvom pove}awu je, pored minimalnog rasta M1,doprineo porast deviznih depozita, pre sveganove devizne {tedwe. Dinarski depoziti suostvarili znatno mawi porast.

[to se ti~e strukture M3, u~e{}e M1 je nakraju juna iznosilo 43,2%, u~e{}e oro~enihdinarskih depozita 7,6%, a u~e{}e deviznihdepozita 49,2%.

Posmatrano od po~etka godine, M3 jezabele`ila porast od 5.093 miliona dinara ili2,7% u odnosu na decembar prethodne godine.

Stanovni{tvo

i gotov novac

u opticaju

53%

Privreda

39%

Ostali

sektori

8%

6. 2002.

Ostali

sektori

5%

Privreda

40%

Stanovni{tvo

i gotov novac

u opticaju

55%

6. 2003.

Nov~ana masa po sektorima


14

Uticaj sezonskih faktora na kretawe nov~ane mase M1

Uticaj sezonske komponente na kretawe nov~ane mase M1 izolovan je primenom metode desezonirawaX-12 Regarima. Ova analiza obuhvata mese~ne podatke M1 u periodu od januara 1994. do juna 2003. idaje prognozu kretawa sezonske komponente do juna 2004. godine.

U analiziranom periodu kao celini uo~eno je slabqewe sezonske komponente i wenog negativnoguticaja izra`enog u prvoj polovini i pozitivnog uticaja izra`enog u drugoj polovini godine. Nosilacsezonske komponente u nov~anoj masi je gotov novac u opticaju. Slabqewe uticaja sezonske komponenteu celom analiziranom periodu obja{wava se razvojem instrumenata monetarne politike i bankarskihproizvoda (bezgotovinskih instrumenata pla}awa itd.), usled ~ega se u~e{}e gotovog novca u nov~anojmasi smawuje, a samim tim slabi i uticaj sezone. Pozitivno i negativno delovawe sezone rezultat jedinamike privredne aktivnosti, koja je u prva dva tromese~ja umerenija, dok je u druga dva izrazitointenzivna.

Sezonska komponenta M1

90%

95%

100%

105%

110%

1

1994.

7 1

1995.

7 1

1996.

7 1

1997.

7 1

1998.

7 1

1999.

7 1

2000.

7 1

2001.

7 1

2002.

7 1

2003.

7 1

2004.

Strukturna promena sezonske komponente iskazana je preko koeficijenta varijacije, kojipredstavqa odnos izme|u standardne devijacije i prose~ne vrednosti sezonske komponente za svaki mesecpojedina~no.

Koeficijent varijacije sezonske komponente M1 u periodu 1994-2003.

0,40479

1,288611,02705

0,226800,41778

0,693630,92592

0,38094 0,48348 0,403910,66839

2,26085

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Jan. Feb. Mart Apr. Maj Jun Jul Avg. Sept. Okt. Nov. Dec.


15

Drugo tromese~je 2003. godine karakteristi~no je po umerenom negativnom uticaju sezonskekomponente na kretawe nov~ane mase M1, pri ~emu je i ove godine, kao i posledwih pet, najizraènijinegativni mese~ni uticaj ostvaren u maju.

Budu}i da je u drugom tromese~ju zabeleèn realni pad nov~ane mase M1 za 1,6%, i sezonskakomponenta je oslabila u odnosu na pro{logodi{wu (koja je bila posledica pove}awa M1 za 15,8% uistom periodu).

Gotov novac u opticaju je u prvih {est meseci ove godine znatno smawen, za 6.173 miliona dinaraili 14,1%. Wegovo u~e{}e u nov~anoj masi je u junu iznosilo 45,2%, a u decembru 2002. godine 49,2%.S obzirom na to da je gotov novac u opticaju faktor sezone u nov~anoj masi, smawewe wegovog u~e{}au M1 obja{wava tako|e slabqewe uticaja sezonske komponente u prvoj polovini ove godine.

Kretawe sezonske komponente M1 po mesecima

94%

97%

100%

103%

106%

109%

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

Mart Maj Septembar Oktobar Decembar

Prema vrednosti koeficijenta varijacije za ceo posmatrani period, moè se izvesti zakqu~ak daje sezonska komponenta najve}u strukturnu promenu imala u decembru.

Ekonomski pregled

16

Jul 2003

[tedwa stanovni{tva

Stawe dinarske {tedwe stanovni{tva nakraju juna 2003. godine iznosilo je 3,8milijardi, a stawe devizne {tedwe 54,7milijardi dinara. U odnosu na isti periodprethodne godine, dinarska {tedwa je pove}anaza 42,4%, a devizna za 36,5%. Ukupna {tedwastanovni{tva u odnosu na kraj prethodne godinepove}ana je za 9 milijardi dinara, od ~egadevizna 8,7 milijardi, a dinarska 307 milionadinara.

Kad je re~ o obimu {tednih uloga, i daqepostoji znatna razlika u korist devizne {tedwe.Kod dinarske {tedwe najve}i rast beleì{tedwa na godinu dana, za koju su kamatne stopei najvi{e: prose~na ponderisana u junu je kodve}ine banaka iznosila 2%, dok je kod nekihdostizala i 3% na mese~nom nivou. Po obimudepozita i daqe je na drugom mestu dinarska{tedwa oro~ena na {est meseci, a zatim {tedwaoro~ena na preko tri godine.

Analiza tra`we za novcem

U analizi uticaja ekonomskih faktora natra`wu za novcem, ovoga puta smo, pored modelaerror correction, koristili i model VAR, sciqem potpunijeg sagledavawa uticaja deviznogkursa i ostalih varijabli na kretawe tra`we zanovcem kod nas. Posmatrani uzorak obuhvataperiod od januara 1997. do juna 2003. godine isadrì 78 mese~nih opservacija.

Koristili smo pri tom slede}e varijable:realnu nov~anu masu1, realnu ekonomskuaktivnost, nominalni efektivni kurs dinara kaoaproksimaciju za o~ekivanu apresijaciju,o~ekivanu inflaciju2 i kamate sa Beogradskeberze, kao oportunitetne tro{kove dràwanovca. Kao pokazateq realne ekonomskeaktivnosti koristili smo indeks industrijskeproizvodwe, po{to nam podaci za BDP nisu bilidostupni3. Koeficijent korelacije te dvevarijable iznosi 83,4%.

Logaritamske transformacije izvr{ene suza serije realne nov~ane mase i industrijskeproizvodwe. U analizu tra`we za novcem

Nova {tedwa(u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec. Mart April Maj Jun

Dinarska 3.528 3.464 3.588 3.500 3.835

Devizna 45.941 51.557 52.548 54.629 54.654

Ukupno 49.469 55.021 56.136 58.129 58.489

[tedwa stanovni{tva(u milionima dinara)

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

50.000

55.000

60.000

6

2002.

9 12 3 6

2003.

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

50.000

55.000

60.000

Dinarska Nova devizna

1M1 deflacionirana indeksom cena.2Kao aproksimaciju za o~ekivanu inflaciju koristili smo indekse cena na malo.3Od Saveznog sekretarijata za razvoj mese~ne podatke dobijali smo do kraja 2002.godine.


17

ukqu~ili smo i sezonske dummy varijable4 ive{ta~ku varijablu D9, koja ima nenultevrednosti od januara 2003. do danas, apredstavqa uticaj prelaska platnog prometa uposlovne banke.

Prvo }emo razmotriti kakve rezultate dajeanaliza tra`we za novcem primenom modelaVAR, u koji su ukqu~ene pomenute ekonomskevarijable, koje imaju funkciju endogenihvarijabli. U model su tako|e ukqu~ene egzogenevarijable: konstanta, ve{ta~ke varijable kojesmo ve} koristili u analizi tra`we za novcem(u prethodnim brojevima Ekonomskog pregleda),sezonske dummy varijable5 i D9. Analizira}emofunkciju odgovora na impulse i dekompozicijuvarijanse. Redosled varijabli koje smo koristiliu modelu VAR su slede}i: nominalni efektivnikurs dinara, inflacija, realna ekonomskaaktivnost, kamate sa Beogradske berze i realnanov~ana masa.

Funkcija odgovora na impulse pokazujekakav }e biti odgovor endogene varijable napromenu neke od inovacija u modelu. Inovacijesu merene stohasti~kim ~lanom u jedna~iniendogene varijable. Funkcija odgovora naimpulse odre|uje efekat uticaja {oka(inovacije) na teku}u i budu}u vrednost endogenevarijable. Drugim re~ima, ova funkcija pokazujekako endogena varijabla, kroz vreme, odgovara naiznenadne promene sopstvenih vrednosti ivrednosti drugih varijabli. Prikazanigrafikoni nam pokazuju kretawe odgovora realnetra`we za novcem na {okove koje prouzrokujuostale varijable u modelu VAR.

Mo`emo re}i da se uticaj promena tra`weza novcem na samu nov~anu tra`wu smawujetokom vremena. Uticaj ukupne ekonomskeaktivnosti je pozitivan i pove}ava se saprotokom vremena. Devizni kurs ima pozitivanuticaj tokom ~itavog perioda, s tim {to wegovuticaj ima blagi porast do osmog perioda, anakon toga se stabilizuje. Kamate sa Beogradskeberze uti~u negativno u ~itavom periodu, s tim{to se taj uticaj u po~etku pove}ava, da binakon ~etvrtog perioda po~eo da opada.Inflacija nam pokazuje trenutan visoknegativni uticaj, koji }e nakon pet periodapostati duplo mawi, da bi ve} kod devetog bioneznatan, ali i daqe negativan.

Pod dekompozicijom varijanse podrazumevamorazbijawe na komponente varijanse gre{ke

4Zbog kori{}ewa indeksa industrijske proizvodwe.5D1, D2, D3, D4, D5, D6, D7 i D8.

Odgovor LnRM1

na {okove LnRM1

-0,04

-0,02

0

0,02

0,04

0,06

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

LnRM1 +-2 se

Odgovor LnRM1

na {okove LnEA

-0,04

-0,02

0

0,02

0,04

0,06

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

LnEA +-2 se

Odgovor LnRM1

na {okove KURS

-0,04

-0,02

0

0,02

0,04

0,06

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

KURS +-2 se

Odgovor LnRM1

na {okove INF

-0,04

-0,02

0

0,02

0,04

0,06

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

INF +-2 se

Odgovor LnRM1

na {okove BB

-0,04

-0,02

0

0,02

0,04

0,06

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

BB +-2 se


18

prognoze za svaku varijablu. Za razliku odfunkcije odgovora na impulse, koja prou~avaefekte {oka na jednu endogenu varijablu,dekompozicija varijanse razlaè varijansugre{ke prognoze u jednoj endogenoj varijabli nakomponente koje mogu biti pridruène svakojvarijabli u modelu VAR. Dekompozicijavarijanse zapravo daje informaciju o relativnojva`nosti svake slu~ajne gre{ke (inovacije) navarijable u tom modelu. Za svaku endogenuvarijablu potrebno je odvojeno izra~unatidekompoziciju varijanse za razli~ite horizonteprognoze. Na{a analiza obuhvata deset periodaprognoze.

U tabeli dekompozicije varijanse realnenov~ane mase moèmo da vidimo da, u prvomperiodu, najve}i uticaj na wen varijabilitet imaona sama i da se taj uticaj smawuje tokomvremena. Varijacije obima ekonomske aktivnostii apresijacije deviznog kursa pove}avaju se saprotokom vremena i dostiù svoj maksimum uposledwem periodu za koji se vr{i predvi|awe.Varijabilitet kamata sa Beogradske berze rastedo {estog perioda, da bi nakon toga po~eo daopada.

U konceptu kointegracione analize po{lismo od jedna~ine koja odgovara monetarnojteoriji. Johansen-ov test kointegracije potvrdioje postojawe kointegracione veze izme|uposmatranih varijabli i dao za rezultat povoqnekoeficijente varijabli kako u pogledu wihoveveli~ine, tako i u pogledu wihovih predznaka.

Dekompozicija varijanse LnRM1

Period S.E. LnRM1 LnEA KURS INF BB

1. 0,048275 61,00618 0,025361 0,562682 31,89948 6,506302

2. 0,065599 59,40175 1,316789 1,288280 29,3173 8,675880

3. 0,078003 57,43468 3,605540 2,175549 26,56306 10,22117

4. 0,088077 55,35664 6,547457 3,136686 23,86277 11,09644

5. 0,096799 53,28364 9,895797 4,103969 21,33421 11,38239

6. 0,104659 51,25263 13,47986 5,027046 19,03143 11,20903

7. 0,111956 49,26297 17,17924 5,869249 16,97491 10,71362

8. 0,118893 47,30133 20,90492 6,604920 15,16838 10,02045

9. 0,125615 45,35477 24,58788 7,217778 13,60700 9,232576

10. 0,132230 43,41627 28,17341 7,699798 12,28089 8,429636

Redosled ukqu~ivawa varijabli: KURS, INF, LnEA, BB i LnRM1.

Ln RM1= 1,7692 ln EA - 0,0018 INF + 0,0386 KURS - 0,0783 BB (1)

se (0,6964) (0,0024) (0,0359) (0,0657),

pri ~emu je:

RM1 − realna nov~ana masa,

EA − indeks ekonomske aktivnosti,

BB − kamata sa Beogradske berze,

INF − o~ekivana inflacija,

KURS − nominalni efektivni kurs dinara.

Navedena jedna~ina predstavqa dugoro~nutra`wu za novcem. Koeficijent dohodovneelasti~nosti iznosi 1,77% i pokazuje da }e pripove}awu ekonomske aktivnosti za 1% tra`waza novcem porasti za 1,77%, uz nepromewenuinflaciju, kamate i kurs.


19

6,7 Dummy varijable koje uzimaju nenulte vrednosti u oktobru i decembru 2000.godine, kao odraz politi~kih promena i liberalizacije cena u tom periodu i wihovuticaj na celokupna privredna kretawa.

Kratkoro~nu jedna~inu tra`we za novcemdobijamo kada u model sa diferenciranimpodacima ukqu~imo i reziduale iz dugoro~nejedna~ine, sa jednim mesecom docwe.

∆ln RM1= 0,127∆lnEA + 0,004 ∆KURSt-2 - 0,004 ∆BB - 0,007 ut-1 - 0,261 D26 + 0,172 D47

t (2,443) (2,141) (-4,353) (-1,729) (-5,447) (3,592)

se 0,017 0,036 0,000 0,088 0,000 0,001

R2 = 0,491 R2(a) = 0,454 S.E.R.= 0,047 DW = 1,58 Q(19) =11,998

(0,886)

Napomiwemo da je model error correctionocewen i sa ukqu~ivawem ostalih ve{ta~kihvarijabli, ali se one nisu pokazale statisti~kizna~ajnim.

Ako uporedimo dobijene rezultaterezultatima analize iz prethodnog brojaEkonomskog pregleda, uo~i}emo evidentnurazliku dobijenih koeficijenata, naro~ito kadaje u pitawu pode{avaju}i parametar, koji je ovomprilikom mawi i iznosi 0,7%. To nam kazuje daje uticaj dugoro~ne neravnoteè na kratkoro~nokretawe tra`we za novcem smawen. Odstupawetra`we za novcem od dugoro~ne neravnoteè uprethodnom periodu korigova}e se za 0,7% uteku}em periodu. Jedan od razloga za to moè dabude i uvo|ewe ve{ta~ke varijable D9 ukointegracionu jedna~inu, u funkciji ~istoegzogene varijable, koja je apsorbovala deo toguticaja i time smawila vrednost pode{avaju}egparametra.

Na kratak rok, najve}i uticaj ima realnaekonomska aktivnost. Zatim sledi kurs dinara nadrugoj docwi. To zna~i da, ukoliko do|e doapresijacije deviznog kursa za 1%, tra`wa zanovcem }e, uz nepromewene ostale varijable,posle dva meseca porasti za 0,004%.Apresijacija deviznog kursa }e umawitio~ekivani prinos od dràwa strane valute, ~ime}e se pove}ati tra`wa za novcem (doma}omvalutom).

Uticaj deviznog kursa na kretawe tra`we zanovcem je u kratkom roku zna~ajan i anulirauticaj inflacije, jer je u ve}em deluposmatranog perioda devizni kurs bio stvarnipokazateq inflacije. Tako|e, i na grafikonuodgovora tra`we za novcem na {okove (impulse)


20

Likvidnost banaka(stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec. Mart Jun

Sredstva na ìro-ra~unima 11.289 5.239 4.158

Opozivi depoziti banakau dinarima

2.850 1.295 1.582

Izdvojena obaveznarezerva kod NBS

11.466 19.500 15.876

Obavezna rezerva kori{}enaza likvidnost

4.377 1.398 764

deviznog kursa vidimo da je wegov uticajstabilan s protokom vremena, za razliku odinflacije, ~ije promene imaju samo trenutanja~i efekat, koji se naglo smawuje s protokomvremena.

Testovi stabilnosti (test Chow breakpointi test rekurzivnih reziduala) dokazali sunestabilnost funkcije tra`we za novcem. Ta~iwenica oteàva primenu tra`we za novcem usvrhe targetirawa monetarnih agregata, {toupu}uje na potrebu kori{}ewa i dodatnih vidovaekonomske analize, pre svega Cash-flow analize.

Likvidnost banaka

Smawewe slobodnih bankarskih rezervi(sredstva na ìro-ra~unima i u blagajnama ivi{ak likvidnih sredstava), koje je zapo~eto uprvom, nastavqeno je i u drugom tromese~ju.

Procewuju}i da je likvidnost banakaprevisoka, Narodna banka Srbije je jo{ u martupove}ala stopu obavezne rezerve sa 20% na 23%kako bi smawila kreditnu aktivnost banaka ipritiske na deviznom trì{tu, {to je zaposledicu imalo ve}e smawewe slobodnihbankarskih rezervi. S druge strane, depozitidràve kod Narodne banke Srbije zabeleìli suznatnije smawewe, a kod banaka pove}awe, {to jeugroàvalo izglede da se utvr|eni limit za netodoma}u aktivu Narodne banke Srbije ostvari.

Da bi omogu}ila dràvi prenos deladepozita sa ra~una kod poslovnih banaka nara~un kod Narodne banke Srbije, neugroàvaju}i pri tom likvidnost banaka,Narodna banka Srbije je u aprilu stopu obaveznerezerve smawila na 22%, a zatim u maju na 20%.U skladu s preduzetim merama, likvidnostbanaka je zadràna na relativno zadovoqavaju}emnivou, pa je kreditna aktivnost banakanastavqena. Smaweni su tako|e i pritisci nadevizno trì{te, zahvaquju}i ~emu su ponovnopove}ane neto devizne rezerve Narodne bankeSrbije.

Slobodne rezerve banaka na kraju drugogtromese~ja iznosile su 5.740 miliona dinara.Najve}i iznos slobodnih rezervi, 3.407 milionadinara, odnosi se na gotovinu u blagajnamabanaka koja sluì za izmirewe dnevnih potrebau~esnika u platnom prometu. U odnosu na krajpro{le godine, gotovina u blagajnama banaka

Kretawe tra`we za novcem(stope rasta u %)

-0,3

-0,25

-0,2

-0,15

-0,1

-0,05

0

0,05

0,1

0,15

0,2

6

1997.

9 12 3 6

1998.

9 12 3 6

1999.

9 12 3 6

2000.

9 12 3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

Originalna Ocewena

Prose~na stopa likvidnosti banaka

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

3 62002.

9 12 3 62003.

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

%


21

Sredstva na ìro -ra~unima banaka (stawe na kraju perioda, u milionima dinara)

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

3 62002.

9 12 3 62003.

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

11.000

12.000

Kamatne stope(na godi{wem nivou)

2002. 2003.

Dec. Mart April Maj Jun

Eskontna stopa 9,50 9,00 9,00 9,00 9,00

Ponderisanaaktivna, ukupno 19,16 14,68 17,72 15,62 16,60

Na kratkoro~ne kredite banaka 19,77 15,21 18,71 16,43 17,30

Na dugoro~ne kredite banaka 12,47 11,13 11,11 11,13 11,65

Ponderisanapasivna, ukupno 2,62 1,90 2,09 2,26 2,46

Stanovni{tvo 3,84 2,86 2,71 2,62 2,71 Pravna lica 2,39 1,66 1,84 2,14 2,46Kamatna marà 16,54 12,78 15,63 13,36 14,14Cene na malo 8,56 4,81 8,86 6,05 8,86Na Beogr. berzi 32,21 27,72 28,31 29,65 28,00

uve}ana je za 95,6%. Za razliku od takvihkretawa, banke su na svojim ìro-ra~unima nakraju drugog tromese~ja raspolagale sa 751milion dinara, {to je u odnosu na kraj pro{legodine predstavqalo smawewe za 92,1%. S drugestrane, banke su u vidu vi{kova likvidnihsredstava koje drè kod Narodne banke Srbijena kraju juna raspolagale sredstvima u iznosu od1.582 miliona i u vidu kupqenih blagajni~kihzapisa Narodne banke Srbije u iznosu od 562miliona dinara. Odlukom da, sredinom juna,kamatne stope na iznos deponovanih vi{kovalikvidnih sredstava snizi sa 3,6% na 3,15%,Narodna banka Srbije je iskazala te`wu kapreusmeravawu banaka na trì{ne usloveposlovawa.

Tokom juna banke su u proseku deponovale1.614 miliona dinara vi{ka likvidnihsredstava, {to je u odnosu na prethodnotromese~je vi{e za 10%, a u odnosu na krajprethodne godine mawe za 50%. I pored niskognivoa sredstava na svojim ìro-ra~unima, bankesu u drugom tromese~ju smawile kori{}eweobavezne rezerve za premo{}avawe dnevnenelikvidnosti u proseku za 2.531 milion dinara.Smawivawe stope obavezne rezerve je pri tom zarezultat imalo sniàvawe izdvojene dinarskeobavezne rezerve sa 19.500, na kraju marta, na15.876 miliona dinara na kraju juna.

Kada je re~ o izdvojenoj deviznoj obaveznojrezervi, banke su tokom juna, u proseku, imale8.332 miliona dinara te obavezne rezerve.Tokom celog perioda, prose~na izdvojena deviznaobavezna rezerva bila je, kao i u ranijimperiodima, iznad obra~unate.

U drugom tromese~ju je nastavqenatendencija pove}awa dinarskih oro~enih depozita,{to je, pored smawewa likvidnih sredstava,dodatno uticalo da se prose~na stopalikvidnosti u junu smawi na 6,5%, sa 7,2% umartu.

KAMATNE STOPE

Eskontna stopa Narodne banke Srbijeiznosila je 9,5% na godi{wem nivou zakqu~nosa 10. januarom 2003. godine, a po~ev od 11.januara utvr|ena je na nivou od 9%. Na istomnivou ostala je i u narednih {est meseci.

Prose~na ponderisana mese~na kamatnastopa na kredite banaka u junu je iznosila 1,27%mese~no, {to odgovara godi{wem nivou od


22

16,60%. U decembru 2002. godine ta kamatnastopa je iznosila 1,50% (19,16% godi{we).

Kamatne stope banaka na plasmane bile surealno pozitivne: u junu je ponderisana aktivnakamatna stopa na mese~nom nivou bila za 0,57procentnih poena iznad stope rasta cena namalo.

Potpunu sliku uslova odobravawa kreditadobi}emo ako uzmemo u obzir bruto cene(tro{kove) po kreditu, tj. ako kamatnoj stopidodamo stopu naknade. Posmatrano na taj na~in,mese~ni bruto iznos prose~ne ponderisanekamatne stope na plasmane kretao se od 1,77%(22,95% godi{we), u decembru 2002, do 1,69%(22,62% godi{we), u junu 2003. godine.

Kretawe kamatnih stopa na kratkoro~ne idugoro~ne kredite ukazuje na inverziju kriveprinosa. Nagib te krive se smawio u odnosu nadecembar prethodne godine. Po apsolutnojvrednosti, u junu nagib iznosi 0,14. Prose~neponderisane kamatne stope na kratkoro~ne i nadugoro~ne plasmane su u prvom polugo|u ovegodine u uskim rasponima oscilirale; nakratkoro~ne kredite je tokom prvih {est meseciopala za 0,22, a na dugoro~ne za 0,09 procentnihpoena na mese~nom nivou. Pri tom je obimkratkoro~nih plasmana i daqe dominantan uodnosu na obim dugoro~nih.

Mese~na ponderisana kamatna stopa banakana ukupne depozite po~ev od decembra 2002.godine beleì pad − sa 0,22% (2,62% godi{we)na 0,16% (1,90% godi{we) u martu 2003, da bizatim imala uzlazni trend, i u junu je iznosila0,20% (2,46% godi{we).

Realniji prikaz kamatne stope na depozitestanovni{tva dobija se ako iskqu~imo kamatnestope na depozite po vi|ewu, kao i na ìro iteku}e ra~une (na koje banke ne pla}aju kamatuili je ona veoma niska). Posmatrano na tajna~in, prose~na ponderisana kamatna stopa na tedepozite realno je pozitivna: u junu je iznosila1,04% mese~no (13,41% godi{we).

Na osnovu analize uporednih podataka ooro~enim depozitima i kamatnim stopama,uo~ava se da deponenti na na{em trì{tupreferiraju period oro~avawa od 12 meseci. Nadrugom mestu su depoziti oro~eni na {estmeseci, potom sa rokom preko tri godine, padepoziti oro~eni na tri meseca.

Razlika izme|u aktivne i pasivne kamatnestope − kamatna marà − u junu 2003. godineiznosila je 1,07 procentnih poena na mese~nomnivou (14,14 godi{we); u decembru 2002. godineta razlika je iznosila 1,28 procentnih poena(16,54 godi{we).

Kamatne stope na kredite i kretawe cena

(na mese~nom nivou)

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

62002.

9 12 3 62003.

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Eskontna stopa

Ponderisana aktivna kamatna stopa

Cene na malo

%

Kamatne stope na kredite i depozite

kod banaka i kamatna marà (na mese~nom nivou)

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

6

2002.

9 12 3 6

2003.

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

Ponderisana aktivna kamatna stopa Ponderisana pasivna kamatna stopa Kamatna marà

%


23

Beogradska berza

Trgovawe na Beogradskoj berzi u drugomtromese~ju 2003. godine karakterisali su padobima prometa i rast ukupnog broja transakcija.U tom periodu realizovan je promet u vrednostiod 16,9 milijardi dinara, ostvaren kroz 28,1hiqadu transakcija. U odnosu na prethodnotromese~je, promet je smawen za 7,1%, a brojtransakcija pove}an za 25,4%.

U ukupnom obimu prometa najve}i udeo,31,2%, imale su obveznice preduze}a, a zatimakcije, koje su ~inile 26,1% ukupnog prometa.Najve}i porast u~e{}a u odnosu na prvotromese~je zabele`en je u trgovawu akcijama, anajve}e smawewe u trgovawu blagajni~kimzapisima Narodne banke Srbije.

Prose~na ponderisana kamatna stopa nakratkoro~ne hartije od vrednosti (komercijalnei blagajni~ke zapise i certifikate o depozitu)blago je oscilirala i u junu je iznosila 2,05%mese~no (28,00% godi{we). U odnosu nadecembar 2002, to je mawe za 0,35 procentnihpoena na mese~nom nivou (4,21 na godi{wemnivou). Prose~na ro~nost plasmana u drugomtromese~ju nije se mewala u odnosu na prvo iiznosila je 30 dana.

Nepromewena prose~na ro~nost plasmana ioscilirawe prose~ne ponderisane kamatne stopena kratkoro~ne hartije od vrednosti uslovili sublagi pad prose~ne tromese~ne vrednostiindeksa Beogradske berze na kratkoro~ne hartijeod vrednosti. Naime, prose~na tromese~navrednost tog indeksa iznosila je 213,01 baznipoen, {to je ispod prose~ne vrednosti za prvotromese~je (215,02 bazna poena) i neznatno ispodprose~ne vrednosti za celu 2002. godinu (213,26baznih poena).

Prose~na ponderisana kamatna stopa nablagajni~ke zapise Narodne banke Srbije udrugom tromese~ju je oscilirala. Na kraju togtromese~ja je, u odnosu na mart, opala za 0,35procentnih poena na godi{wem nivou i u junu jeiznosila 12,13% (0,95% mese~no).

Ako godi{wi prinos na obveznice zaizmirewe obaveza po osnovu stare devizne{tedwe uporedimo sa kamatama na deviznu{tedwu kod banaka, uo~i}emo da je godi{wiprinos na obveznice povoqniji. Prinos naobveznice sa rokom dospe}a od godinu danaiznosi oko 11%, dok se kamatna stopa na {tedwuoro~enu na godinu dana, u evrima, kre}e do 5%.

Na grafikonu krive prinosa na obveznicezapa`amo da nivo prinosa u prvom polugo|u ima

Ponderisane kamatne stope na kredite banaka

0,6

0,8

1,0

1,2

1,4

1,6

1,8

1 2 3

Jun 2003.

Decembar 2002.

Kratkoro~ni krediti

Dugoro~ni krediti

%

Ponderisana kamatna stopa na komercijalne i blagajni~ke zapise i

certifikate o depozitu(na mese~nom nivou)

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

62002.

9 12 3 62003.

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5


Krive prinosa na obveznice

stare devizne {tedwe

6,00

8,00

10,00

12,00

14,00

16,00

18,00

20,00

31.5.04.

31.5.05.

31.5.06.

31.5.07.

31.5.08.

31.5.09.

31.5.10.

31.5.11.

31.5.12.

31.5.13.

31.5.14.

31.5.15.

31.5.16.

Datum dospe}a

Godi{w

i p

rinos

do d

osp

e}a

Decembar 2002.

Mart 2003.

%

Jun 2003.

Jul 2003.

24

opadaju}i trend. Na takvo formirawe svakako jeuticala promena na~ina trgovawa. Naime, umartu se pre{lo sa aukcijskog (prvo jedna, azatim dve aukcije dnevno od po pola sata -realizacija po preovla|uju}oj ceni formiranojpre aukcije) na kontinuirano trgovawe(tro~asovno neprekidno trgovawe − cene semewaju i mogu}e su realizacije po razli~itimcenama obveznica istog godi{ta). To je imalo zarezultat rast obima prometa i rast cenaobveznica svih godi{ta, {to je wihov prinosu~inilo niìm.

Od 15. aprila ove godine, kada je po~elaemisija dràvnih zapisa Republike Srbije, dosada odràno je deset aukcija tih kratkoro~nihhartija od vrednosti. Diskontna stopa ostvarenana aukcijama je iznad nivoa kamatnih stopa nablagajni~ke zapise Narodne banke Srbije (naaukciji od 29. jula iznosila je 19,40%, a naprethodnim aukcijama kretala se do 20,61%godi{we).


25

Ukupna privredna aktivnost u drugomtromese~ju ove godine bila je ispodprojektovanih ciqeva makroekonomskepolitike za 2003. godinu. Ekonomska recesijaje u realnom sektoru privre|ivawapoprimila znatne razmere. Stopa rasta iproduktivnost rada su u padu, koji jeizraèn naro~ito u industriji,poqoprivredi i saobra}aju, a donekle i uturizmu i ugostiteqstvu. U porastu subili obim prometa u trgovini, kao i ukupanizvoz i uvoz, {to je doprinelo relativnodobroj snabdevenosti doma}eg trì{ta uproteklom periodu ove godine.

Privatizacija je u prvom polugo|unapredovala uprkos brojnim ekonomskim ipoliti~kim problemima, a znatno iznadplaniranih bili su i prihodi odprivatizacije dru{tvenog i dràvnogvlasni{tva.

Zahvaquju}i preduzetim meramamonetarne politike, kao i drugimmakroekonomskim merama, inflacija je udrugom tromese~ju iznosila 1,9%, odnosno3,7% u prvoj polovini godine, {to je ispodnivoa projektovanog za 2003. Baznainflacija je bila ne{to ve}a od ukupneinflacije, budu}i da su cene robe i uslugakoje se slobodno formiraju imale ne{tove}i rast od cena na malo i cena robe iusluga za koje je predvi|eno ispravqawe

CENE, PRIVREDNA AKTIVNOST I DOMA]A TRA@WA

dispariteta. Sporijem rastu cena doprineoje i blagi realni pad neto plata u prvih{est meseci u odnosu na decembar 2002.godine, kao i usporen rast cena proizvo|a~au industriji i cena proizvo|a~apoqoprivrednih proizvoda.

U uslovima pada ukupne ekonomskeaktivnosti, broj zaposlenih je osetnosmawen. Nezaposlenost, koja tako|e beleìvisok rast, ve} je na nivou jedne tre}ineradno aktivnog stanovni{tva (zbira brojazaposlenih i nezaposlenih).

Stoga je neophodno, u okvirumakroekonomske politike, u drugom polugo|upreduzeti mere za pove}awe broja zaposlenihu novom privatnom sektoru. To je nu`nozbog procesa privatizacije i re{avawaproblema vi{ka zaposlenih u dru{tvenom idràvnom sektoru, koji se, kako se procewuje,kre}e u rasponu od 20 do 40%.

Procewuje se da }e u drugom polugo|uinflacija u Srbiji biti ne{to ve}a uodnosu na prvo, imaju}i u vidu efekteispravki dispariteta cena (energije,komunalnih usluga i dr.) i o~ekivanog rastacena poqoprivrednih proizvoda (zbog su{e upoqoprivredi i dr.), ali op{ti nivo cenane}e imati znatnija odstupawa odprojektovanog, pogotovo kada se u obziruzme bazna inflacija.


Kretawe cena (stope rasta u %)

-1

2

5

8

11

14

17

20

23

26

29

62000.

9 12 3 62001.

9 12 3 62002.

9 12 3 62003.

Cene na malo

Tro{kovi ìvota

Cene proizvo|a~a u industriji

26

Kretawe cena

Op{ti nivo cena u drugom tromese~ju 2003.godine imao je rast koji je bio niì od rastaprojektovanog za ovu godinu. Cene na malo su uRepublici Srbiji pove}ane za 1,9% ili 7,4% nagodi{wem nivou, dok je, prema Odluci omonetarnoj politici za 2003. godinu ikriterijumima iz aran`mana za produènofinansirawe sa MMF-om, projektovan godi{winivo inflacije od 9%.

Bazna inflacija (core inflation) imala jene{to ve}i rast od ukupne inflacije i iznosilaje 2,4%, jer su cene nontradable goods raslesporije od cena robe koje se formiraju premauslovima na trì{tu (tradable goods). U celomprvom polugo|u, cene na malo su pove}ane za3,7%, a bazna inflacija za 4,6% u pore|ewu sadecembrom 2002. godine.

U prvoj polovini godine, srazmerno ve}irast cena evidentiran je kod slede}ih proizvodai usluga: povr}a i vo}a (krompir, luk, gra{ak,paradajz, paprika, zelena salata, jabuke, kru{ke,maline, kajsije, ju`no vo}e i dr.), kakaa, doma}ihcigareta, dela tekstilnih proizvoda ({tof,tkanine od viskoze, ~arape, mu{ke ko{uqe,mu{ki mantili, zavese), dela name{taja,porcelanskih proizvoda i emajliranog posu|a,pribora za jelo, {tedwaka, dnevnih listova,kompakt diskova, cementa, dela zanatskih usluga,komunalnih usluga (voda za doma}instva,izno{ewe sme}a), obaveznog osigurawaautomobila, uplata za studentske domove iobdani{ta, prevoza putnika i robe i dr.

Istovremeno je kod dela proizvoda i uslugaregistrovan pad cena. Niè cene u junu u odnosuna decembar pro{le godine imali su: deoprehrambenih proizvoda (pirina~, p{eni~nobra{no i hleb, dodaci jelu, koko{ija jaja,marmelada, sokovi i dr.), deo vo}a i povr}a(pasuq, sve` krastavac, breskve i dr.), tele}e,ìvinsko i sviwsko meso, mesne prera|evine,mleko i mle~ni proizvodi, kuhiwska so, mu{kii ènski xemperi, deo ènske, mu{ke i de~ijegarderobe, posteqina, znatan deo proizvodaobu}arske i koàrske industrije, instalacioniprovodnici, deo name{taja, deo proizvoda odplastike, kolor televizori i muzi~ke linije,bojleri, friìderi i zamrziva~i, usisiva~i imikseri, deo lekova, deo {kolskog pribora,auto-gume i deo pribora za automobile, deogra|evinskog materijala (osim cementa), deozanatskih proizvoda i usluga i dr.

Bazna i ukupna inflacija u Republici Srbiji(stope rasta u %)

XII 2001.XII 2000.

XII 2002.XII 2001.

VI 2003.XII 2002.

VI 2003.III 2003.

Cene na maloUkupnainflacija

40,7 14,8 3,7 1,9

Baznainflacija

18,4* 6,0 4,6 2,4

Tro{koviìvota

43,3 11,8 4,0 2,8

Cene robe 38,5 8,3 2,8 2,5Cene usluga 93,1 40,1 11,6 4,3

Ceneproizvo|a~a uindustriji

29,1 6,1 1,0 0,6

Ceneproizvo|a~apoqopr.proizvoda**

26,0 - 2,9 1,4 2,4

Izvor: Podaci NBS (Centar za istraìvawa), SZS i RZIS.*Efekat porasta poreza procewuje se na 5 procentnih poena.**Podaci za januar-maj 2003.

Kretawe bazne i ukupne inflacije(indeksi, decembar 2000 = 100)

100104108112116120124128132136140144148152156160164168

2 4 62001.

8 10 12 2 4 62002.

8 10 12 2 4 62003.

100104108112116120124128132136140144148152156160164168

Bazna inflacija Ukupna inflacija


27

Kretawe cena koje se iskqu~uju iz

bazne inflacije (indeksi, decembar 2000 = 100)

90

110

130

150

170

190

210

230

250

270

290

310

12

2000.

3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

90

110

130

150

170

190

210

230

250

270

290

310

Energija

Hleb i bra{no

PTT usluge

Lekovi, komun. usluge i saobra}aj

Tro{kovi ìvota su u drugom tromese~juimali brì rast nego cene na malo, naro~ito ujunu, s obzirom na to da su osetno pove}ane cenejednog dela usluga, kao i tro{kovi i izdacidoma}instava. Prema zvani~nim podacima,tro{kovi ìvota su u Republici Srbiji udrugom tromese~ju pove}ani za 2,4% ili 10% nagodi{wem nivou.

Cene usluga u drugom tromese~ju pove}ane suza 4,3%, a cene robe za 2,4%. U prvom polugo|u,tro{kovi ìvota su imali pove}awe od 4%, stim {to su cene usluga porasle za 11,6%, a cenerobe za 2,8%.

Posmatrano po grupama proizvoda i usluga,relativno brè su rasli tro{kovi stanovawa,zdravqa i higijene, tro{kovi obrazovawa,kulture i razonode, kao i cene duvana i pi}a.

Cene proizvo|a~a u industriji su u drugomtromese~ju imale rast od svega 0,6%, a u prvompolugo|u wihov teku}i rast je iznosio 1%.

Karakteristi~no je da su u prvih {estmeseci cene sve tri namenske grupe robetakore}i mirovale, budu}i da su ceneproizvo|a~a sredstava rada pove}ane za 1%, ceneproizvo|a~a robe li~ne potro{we za 1,3%, acene materijala za reprodukciju za 0,7%.

Predvi|a se da }e cene proizvo|a~aindustrijskih proizvoda i u narednim mesecimaimati rast koji }e na godi{wem nivou bitiispod projektovane stope inflacije, a posebnoukoliko se nastavi sa sprovo|ewemrestriktivnih mera i instrumenata monetarnog ifiskalnog upravqawa i o~uva relativnastabilnost doma}e valute.

Cene proizvo|a~a poqoprivrednih proizvodasu, nakon pada u prvom, u drugom tromese~ju(april i maj) pove}ane za 2,4%, {to je bilouzrokovano su{om i smawewem ponude. Wihovrast u prvih pet meseci iznosio je svega 1,4%,{to je doprinelo usporavawu ukupne inflacijei tro{kova ìvota.

Posmatrano po proizvodima, u prvih petmeseci registrovan je pad cena stoke za klawe(goveda i sviwa), ìvine i jaja, pasuqa ialkoholnih pi}a, dok su, usled su{e i tro{kovadràwa zaliha, pove}ane cene p{enice,kukuruza, krompira, kao i vo}a i ranog povr}a.

Cene industrijskih proizvoda u trgovinina veliko su u drugom tromese~ju imale umerenrast, niì od rasta ukupne inflacije, i onje u Srbiji i Crnoj Gori iznosio 0,7%,odnosno 1,6% u prvih {est meseci ove godine.

Kretawe kursa dinara i cena (indeksi, decembar 2000 = 100)

9095

100105110115120125130135140145150155160165170

2 4 62001.

8 10 12 2 4 62002.

8 10 12 2 4 62003.

9095100105110115120125130135140145150155160165170

Nominalni kurs dinara

Realni kurs dinara

Cene na malo


Industrijska proizvodwa u Republici Srbiji

(indeksi, prosek 2001 = 100)

80

85

90

95

100

105

110

115

62000.

8 10 12 2 4 62001.

8 10 12 2 4 62002.

8 10 12 2 4 62003.

75

80

85

90

95

100

105

110

115

Desezonirani podaci

Originalni podaci

28

Pad cena industrijskih proizvoda utrgovini na veliko u prvih {est mesecievidentiran je kod tekstilnih proizvoda,saobra}ajnih sredstava, guma za vozila i te~nihgoriva i maziva. Relativno ujedna~eno bilo jekretawe cena prehrambenih u odnosu na ceneneprehrambenih proizvoda.

Cene ugostiteqskih usluga su u drugomtromese~ju u Srbiji pove}ane za 2,1%, tako daje wihov teku}i rast u celom prvom polugo|uiznosio 4%, koliko i registrovani rasttro{kova ìvota.

Procewuje se da }e cene na malo u drugompolugo|u imati rast ne{to ubrzaniji nego uprvom, zbog otklawawa dispariteta cena(energije i dela usluga) u ovoj godini, kao i zbogefekata su{e i potencijalnog rasta cenaprimarnih poqoprivrednih proizvoda iproizvoda prehrambene industrije.

Privredna aktivnost

Industrijska proizvodwa je, prema podacimazvani~ne statistike, u prvih {est meseci bila upadu, {to se nepovoqno odraàva na realizacijuprojektovanog ovogodi{weg rasta BDP-a,kretawe izvoza i spoqnotrgovinski deficit, kaoi na druge projektovane ciqeve ekonomskepolitike.

Na osnovu prethodnih podataka, industrijskaproizvodwa je u Republici Srbiji u prvih {estmeseci bila za 3,1% nià u odnosu na istiperiod pro{le godine, a jo{ uvek znatnozaostaje za nivoom industrijske proizvodwe iz1989. i 1990. godine.

Pad proizvodwe evidentiran je u rudarstvu(za 5,9%) i u prera|iva~koj industriji (za4,8%), dok je rast ostvaren jedino u proizvodwielektri~ne energije, gasa i vode (za 3,2%), upore|ewu sa prvim polugo|em pro{le godine.

Industrijska proizvodwa, premadesezoniranim podacima, u junu je bila za 0,4%mawa nego u junu 2002. Posmatrano po namenirobe, uo~ava se da je najve}i pad proizvodwezabeleèn kod sredstava rada (-25,7%), a zatimkod robe {iroke potro{we (-1,7%), dok jeproizvodwa repromaterijala pove}ana za 2,9%.

Od svih grana industrije, rast je ostvaren uproizvodwi derivata nafte, elektroprivredi,proizvodwi hemikalija i hemijskih proizvoda,industriji gume i plastike, {tamparskojindustriji i industriji sekundarnih sirovina.


29

U ostalim industrijskim granama (wih 20),koje ~ine oko 57% ukupne industrije, registrovanje ve}i ili mawi pad proizvodwe, a najvi{i jebio u: proizvodwi ruda nemetala; tekstilnojindustriji; industriji koè, obu}e i krzna;drvnoj industriji i industriji celuloze ipapira; metalskom kompleksu; proizvodwielektri~nih ma{ina i aparata; proizvodwipreciznih i opti~kih ure|aja; proizvodwimotornih vozila i saobra}ajnih sredstava;proizvodwi name{taja i proizvodwi duvanskihproizvoda.

U toj meri izraèna recesija u industrijii privredi Srbije (u nekoliko posledwihtromese~ja kontinuirano) zahteva, kaoprioritetno, aktivirawe makroekonomskih meraza postupno oìvqavawe ekonomske aktivnosti unarednim mesecima, jer − bez primeneanticikli~nih makroekonomskih mera, ukqu~uju}ii investicije i podsticawe industrijske iekonomske aktivnosti sredstvima izprivatizacije, inokreditima, stranim direktniminvesticijama, koncesijama i drugim merama(vancarinska za{tita, o{triji standardi okvalitetu uvozne robe, podsticawe izvoza i dr.)− bi}e usporen ili ugroèn procesrestrukturirawa i ozdravqewa doma}ihpreduze}a i umawena uspe{nost preduzetihekonomskih reformi.

Poqoprivredna proizvodwa. Uslednepovoqnih klimatskih prilika i relativnoslabije zasejanosti povr{ina u jesewoj, a delomi proletwoj setvi, kao i drugih problema kojiprate poqoprivredu, ocewuje se da }eovogodi{wa ukupna poqoprivredna proizvodwabiti realno nià, a u pojedinim granama iznatno nià od pro{logodi{we. To }e zaposledicu imati smawene doma}e ponudeprimarnih poqoprivrednih proizvoda, kao iusporavawe proizvodwe u prehrambenomkompleksu industrije.

Povoqno je to {to je u proletwoj setvizasejano vi{e povr{ina pod industrijskimbiqem ({e}erna repa 24%, suncokret 34% isoja 31%) nego u prethodnoj godini. S drugestrane, prema prethodnim procenama, rodp{enice je u ovoj godini iznosio svega oko 1,5miliona tona i bio je za 33% mawi nego uprethodnoj.

I pored o~ekivanog pada ukupnepoqoprivredne proizvodwe, procewuje se da }esnabdevenost trì{ta biti u osnovizadovoqavaju}a, imaju}i u vidu prelazne zalihe


30

primarnih poqoprivrednih proizvoda iz 2002.godine, zatim otkupqene koli~ine i o~ekivanidodatni otkup kqu~nih proizvoda ovogodi{wegroda, kao i eventualni uvoz nedostaju}ihproizvoda.

Cene poqoprivrednih proizvoda }e u ovoj iu prvoj polovini naredne godine, zbog smaweneponude i raskoraka izme|u ponude i tra`we,rasti relativno brè od cena industrijskihproizvoda, {to je delimi~no ve} statisti~kiregistrovano u drugom tromese~ju ove godine.

Prema zvani~nim prethodnim podacima,realni obim prometa u trgovini na malo u prva~etiri meseca ove godine imao je visok rast,19%, u odnosu na isti period 2002. Posle padaprometa na po~etku godine (donekle sezonskiuslovqenog), u martu je promet u trgovinama namalo u stalnim cenama porastao za ~ak 24%.

Uvo|ewe fiskalnih kasa, koje je prvobitnopredvi|eno za po~etak jula ove godine, odloènoje za septembar. O~ekuje se da uvo|ewe tih kasauti~e na smawewe obima sive ekonomije isuàvawe prostora za poresku evaziju, a samimtim i na pove}awe priliva sredstava u buxetRepublike Srbije.

Tako|e u septembru predvi|eno je uvo|ewe uupotrebu nacionalne i drugih platnih kartica,koje }e doprineti ja~awu bezgotovinskog pla}awakod nas. Vaàn preduslov za {iroku primenuplatnih kartica uop{te je da sva mala i sredwapreduze}a i ugostiteqsko-turisti~ki objektiimaju opremu za upotrebu magnetnih kartica.

Produktivnost rada u trgovini je uprotekle dve godine, kao i u prvom polugo|u ove,bila u porastu, s obzirom na to da obim prometau trgovini ima osetan rast, uz istovremenosmawewe broja zaposlenih u ovoj delatnosti.

Imaju}i u vidu znatan obim uvoza, o~ekujese da }e promet robe u trgovini na malo itrgovini na veliko u ovoj godini nastaviti daraste i da }e tako|e BDP u trgovini imatirealan rast od 5% ili vi{e u odnosu na pro{lugodinu.

Prema procenama, gra|evinska aktivnost,merena brojem efektivnih ~asova rada, poraslaje za oko 2,5% u prvih pet meseci u odnosu naisti period 2002, ali je to daleko ispod ranijegnivoa gra|evinske proizvodwe i potencijaladoma}eg gra|evinarstva. Brì razvojgra|evinarstva, kao privredne grane kojapokre}e najve}i broj drugih privrednih grana,postaje, sa razlogom, prioritetan zadataknadle`nog ministarstva i makroekonomskepolitike u celini.

Obim prometa robe

u trgovini na malo(indeksi, decembar 2001 = 100)

50

60

70

80

90

100

110

120

4

2000.

8 12 4

2001.

8 12 4

2002.

8 12 4

2003.

Originalni podaci

Desezonirani podaci


31

Kretawe proizvodwe u industriji i obima prometa u

trgovini i saobra}aju (indeksi, decembar 2001 = 100)

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

62000.

9 12 3 62001.

9 12 3 62002.

9 12 3 62003.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

Industrijska proizvodwa

Realni promet u trgovini na malo

Saobra}aj tonski (km)

Saobra}aj putni~ki (km)

Prema prethodnim podacima, zainvesticione aktivnosti u oblastigra|evinarstva izdvojeno je, za ovu godinu, 34milijarde dinara, {to ~ini 10% ukupnog buxetaRepublike Srbije. O~ekuje se da }e se primenaZakona o planirawu i izgradwi, koja je dugoodlagana, povoqno odraziti na gra|evinskuaktivnost. Pored toga, mogu}e angaòvawe na{egra|evinske operative na obnovi Iraka ponovobi otvorilo to trì{te i, uz angaòvawe naradovima u drugim zemqama, omogu}iloupo{qavawe ovog va`nog sektora privrede. Tobi bila i prilika da na{e gra|evinarstvopovrati raniji zavidan ugled u svetu.

Prema posledwim podacima Republi~kogzavoda za statistiku, obim usluga u saobra}ajuzabeleìo je smawewe: obim usluga u drumskom(putni~kom i teretnom) saobra}aju mawi je za28% u pore|ewu sa istim periodom pro{legodine (ra~unato u putni~kim i tonskimkilometrima, respektivno). Saobra}ajna strategijau celini trebalo bi da se sa drumskog vi{eusmeri na èlezni~ki i re~ni prevoz, kaojeftiniji vid transporta. To bi nalagalo da seizdvoje znatna sredstva za investirawe upristani{ta na obalama Dunava.

U junu je Evropska investiciona bankaodobrila povoqan kredit u iznosu od 90 milionaevra za rekonstrukciju saobra}ajne infrastruktureu Beogradu. Radovi na izgradwi grani~nogprelaza "Horgo{", na panevropskom Koridoru10, u punom su jeku. Taj projekat je sa 9,2miliona evra finansirala Evropska agencija zarekonstrukciju. Koridor 10 ne samo {topredstavqa najkra}u vezu zapadne i centralneEvrope sa Bliskim istokom ve} ima i velikizna~aj za proces pridruìvawa na{e zemqeEvropskoj uniji. Investirawe u razvoj ovogputnog pravca veoma je va`no i iz razloga {to75% putne infrastrukture u Srbiji gravitiraka wemu, {to }e nesumwivo doprineti i razvojuunutra{weg i me|unarodnog saobra}aja kod nas.

U ugostiteqskim objektima je, na osnovukona~nih podataka za prvih pet meseci iprethodnih podataka za jun, u Srbiji u prvih{est meseci ostvareno oko 3,3 miliona no}ewagostiju, {to je za 2,9% mawe nego u istomperiodu 2002. Od toga, stranci su ostvarilipove}awe broja no}ewa za 1,4%, dok je doma}ihgostiju bilo mawe za 3,4 odsto. [to se ti~eukupnih dolazaka, u periodu januar-maj wih je, uodnosu na isti period prethodne godine, bilomawe za 10,8%, i to doma}ih 12,4%, a stranih0,3%.


32

Dono{ewe odluke o ukidawu viza za ulazaku Srbiju i Crnu Goru i boravak u woj zadràvqane EU, SAD i drugih razvijenih zemaqa,koja je stupila na snagu 1. juna, trebalo bi daima pozitivan efekat na broj turista u na{ojzemqi u tre}em tromese~ju ove godine. Ta odlukaje doneta u skladu sa politikom razvijawadobrih i partnerskih odnosa, uzajamne saradwe ipune otvorenosti prema dràvama ~lanicama EUi zemqama kandidatima za ~lanstvo u EU, SADi drugim visoko razvijenim zemqama. Ovopredstavqa prvi korak u harmonizaciji viznogreìma sa zemqama EU, koji ima za ciq dastimuli{e strane dràvqane da turisti~ki,tranzitno i poslovno borave u na{oj zemqi.

To je i jedan od razloga {to resornoministarstvo o~ekuje da }e devizni prihod odturizma u ovoj godini iznositi oko 120 milionadolara. Turizam postaje sve zna~ajnija privrednaaktivnost u Srbiji i o~ekuje se da }e ta granauposliti deo vi{ka radnika iz procesatranzicije. Za sada je u oko 4.000 preduze}a ioko 20.000 radwi u oblasti turizma iugostiteqstva zaposleno preko 100.000 radnika.Postavqen je ambiciozan plan da se u~e{}eturizma u bruto dru{tvenom proizvodu sasada{wih 2,3% do 2010. godine pove}a na {estdo osam procenata.

Doma}a tra`wa

Bruto prihodi javnog sektora su u prvojpolovini ove godine bili nominalno ne{to ve}inego u istom periodu prethodne, ali su jo{ uvekispod projektovanog nivoa, usled osetno usporeneprivredne aktivnosti u tom periodu. Premaprethodnim podacima Uprave za javna pla}awa,bruto raspore|eni prihodi su u prvoj polovinigodine iznosili 238,7 milijardi dinara, {to jenominalno za 3,9% vi{e nego u istom periodupro{le. U realnom izrazu, bruto raspore|eniprihodi su bili za oko 2% niì. Uo~ava se dasu bruto raspore|eni prihodi u drugomtromese~ju (131,4 milijarde dinara) bili ve}inego u prvom za 22,5% ili 24,1 milijardudinara, {to je donekle sezonski uslovqenapojava.

[to se ti~e strukture prihoda u prvojpolovini godine, nominalno su relativno brèrasli porezi na dohodak, dobit i kapitalnedobitke (24,5%), porezi na fond zarada

Kretawe bruto napla}enih

javnih prihoda(stope rasta realno, u %)

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

3 6

2000.

9 12 3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

-80

-60

-40

-20

0

20

40

60

80

Bruto napla}eni prihodi

Prihodi javnog sektora

Prihodi socijalnog osigurawa


33

(16,9%), porezi na dobra i usluge (23,1%),carine (32,1%), doprinosi za socijalnoosigurawe (17,7%), prihodi od privatizacije(43,3%) i "drugi prihodi" (25,3%). Padprihoda evidentiran je kod poreza na imovinu,prihoda od taksa, donacija i primawa po drugimosnovama.

Budu}i da se fiskalni deficit minimalnomonetizuje, dinarski krediti Narodne bankeSrbije dr`avi, prema prethodnim podacima, uprvih {est meseci pove}ani su za oko 2,5milijardi dinara, {to je u granicamapredvi|enim za ovu godinu.

Kratkoro~no premo{}avawe nedostaju}ihsredstava Ministarstvo finansija i ekonomijevr{ilo je putem aukcija dr`avnih zapisaRepublike Srbije, po~ev od aprila 2003. godine.Prva aukcija tih zapisa sprovedena je 15.aprila, a do kraja jula bilo je ukupno devetaukcija. Najuspelija aukcija, mereno procentomrealizovanih zapisa, ostvarena je 15. aprila (sa66% realizacije) i 15. jula (sa 100%realizacije). Prose~na diskontna stopa iprinosna stopa (po konformnoj metodi) kre}e sena nivou od oko 18% godi{we, sa tendencijomblagog pove}awa (do 20%), {to zna~i da jerealni prinos na te zapise visok.

Znatni napori u pravcu ja~awa ukupneprivredne aktivnosti u narednom periodu, uzpro{irewe fiskalne baze i efikasniju naplatuporeza, predstavqaju preduslov za realizacijuprojektovane buxetske politike u ovoj i unarednim godinama, otplatu tran{i inodugovakoje dospevaju i za postupno smawivawefiskalnog deficita (u odnosu na BDP) naevropski prihvatqiv nivo.

Revidiranom projekcijom buxeta za 2003.godinu (u maju), ukupni konsolidovani javnirashodi predvi|eni su na nivou od 44,6%BDP-a Republike Srbije (umesto prvobitno45,4%). Ukupan fiskalni deficit trebalo bi uovoj godini da iznosi 3,6% BDP-a (umestoprvobitno 3,8%) i bio bi, prema inoviranojprojekciji, u narednim godinama postupno, do2006. godine, smawivan na oko 3%, shodnokriterijumima iz Mastrihta.

U prvoj polovini godine doneto je iliizmeweno osam zakona koji se ti~u fiskalnesfere (o duvanu, buxetu, davawu kontragarancijaza tri regionalna projekta, administrativnimtaksama, porezu na dobit preduze}a, akcizama,hartijama od vrednosti i o porezu na


Realne plate i realni

devizni kurs (indeksi, decembar 2000 = 100)

40

60

80

100

120

140

160

180

3 6

2000.

9 12 3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

40

60

80

100

120

140

160

180

Realne neto zarade

Realni efektivni devizni kurs

34

finansijske transakcije), a jedan broj zakonapripremqen je za dono{ewe u drugoj polovinigodine. Ciq tih zakonskih projekata je pove}aweefikasnosti fiskalnog sistema, ukqu~uju}inaplatu poreza, kao i stimulisawe privredneaktivnosti i zapo{qavawa putem snièwa nekihstopa oporezivawa (npr. stope poreza na dobitpreduze}a i sl.).

Zarade i ukupna primawa stanovni{tva

Prose~na ispla}ena neto zarada uRepublici Srbiji u junu iznosila je 11.346dinara i bila je za 1,8 % nominalno, odnosno5,6% realno nià nego u decembru 2002. Uodnosu na jun pro{le godine, plate su realnove}e za 12,9%. Prose~na bruto zarada za jun ovegodine iznosila je 16.425 dinara. Neto zarade uvanprivredi iznosile su 13.082, a u privredi10.693 dinara.

Prose~na zarada ne odraàva regionalnerazlike, koje su u Srbiji i daqe veoma velike,a uslovqene su strukturom privrede iperformansama u proizvodwi i izvozu, kao iprebrzom liberalizacijom doma}eg trì{ta(tekstila, koè i obu}e i drugih grana). Najve}aprose~na zarada u junu, 26.306 dinara, ispla}enaje u Beo~inu i bila je preko deset puta ve}a odprose~ne zarade u Dimitrovgradu, koja jeiznosila 2.552 dinara.

Pad realnih primawa u prvoj polovinigodine imao je umiruju}i efekat na inflaciju idoprineo je da izvr{ena blaga depresijacijadinara ne dovede do zna~ajnog porasta cena.

Zaposlenost

Prema zvani~nim podacima, u Srbiji jekrajem maja bilo registrovano oko 1.801 hiqadazaposlenih ili za 3,3% mawe nego godinu danaranije. Broj nezaposlenih je krajem maja iznosio951 hiqadu, {to je za 18,2% vi{e nego u maju2002. Stopa nezaposlenosti je i daqe u porastui krajem maja iznosila je alarmantno visokih34,6%.

Prema anketi koju je nedavno sproveo Zavodza trì{te rada, stvarni broj nezaposlenihmawi je od registrovanog. Razliku (u skladu sastandardima Me|unarodne organizacije rada)~ine zaposleni u sivoj ekonomiji, kao i oni kojine traè ili ne prihvataju ponu|eni posao.

Kretawe neto zarada i

tro{kova ìvota (indeksi, decembar 2000 = 100)

100

150

200

250

300

12

2000.

3 6

2001.

9 12 3 6

2002.

9 12 3 6

2003.

100

150

200

250

300

Prose~ne mese~ne plate

Tro{kovi ìvota


35

Kretawe broja zaposlenih u

Republici Srbiji(u hiqadama)

1.700

1.740

1.780

1.820

1.860

1.900

1.940

1.980

12

2001.

2 4 6

2002.

8 10 12 2 4 6

2003.

S druge strane, procewuje se da veliki brojzaposlenih − oko 600 hiqada − spada ukategoriju "prikriveno" zaposlenih.

Trenutna poslovna klima u Srbiji ne dajepuno razloga za optimizam u pogledu eventualnogpreokreta kad je re~ o zaposlenosti inezaposlenosti, pogotovo ne u kra}emvremenskom periodu. Tako|e, zabriwavanedostatak sredstava u Fondu za razvoj,zahvaquju}i ~ijim kreditima je u pro{loj iprvoj polovini ove godine 18.600 lica do{lo doposla. Fond za sada nije u mogu}nosti daodgovori na veliki broj zahteva malih i sredwihpreduze}a za dodelu kredita, pa je 500pristiglih programa stavqeno na listu ~ekawa.

Svetska banka, kao i Britanski razvojnifond, odobrila je u maju mawi kredit zapodsticawe zapo{qavawa. Predvi|eno je ulagaweu ~etiri pilot-projekta u trajawu od tri godine(u Pan~evu, Kraqevu, Ni{u i Lazarevcu), uokviru kojih }e se testirati novi na~inizapo{qavawa. Ukoliko se ta re{ewa budupokazala kao uspe{na, razmotrila bi se wegovaprimena i na celoj teritoriji Srbije.

Investiciona aktivnost

Investiciona aktivnost je, prema procenama,u proteklom periodu ove godine bila ne{topovoqnija nego u ranijim godinama, ali je jo{uvek znatno ispod potrebnog nivoa, tj. ispod25% bruto dru{tvenog proizvoda. Tim pre jeneophodno da se sredstva od privatizacijedr`avnih i dru{tvenih preduze}a prioritetnousmeravaju u nove investicije, ukqu~uju}i iprojekte MSP i projekte samozapo{qavawa. Tobi doprinelo ne samo otvarawu novih radnihmesta u situaciji kada je nezaposlenost uRepublici pre{la 950 hiqada lica nego iomogu}ilo pove}awe realnog BDP-a u skladu saprojekcijama u ovoj i narednim godinama.Ocewujemo da u prvom polugo|u nije bilodovoqno stranih direktnih investicija, {to jedonekle bilo uslovqeno poznatim politi~kimte{ko}ama, kao i nepotpunom pravnominfrastrukturom, koja }e u ve}oj meri {tititipoverioce i doma}e i strane investitore. Premaraspolo`ivim zvani~nim podacima i prethodnimprocenama, stopa investicija u fiksne fondove(I/BDP) u 2002. godini je iznosila 13,8%, a za2003. projektovana je i procewena na oko 15%.


37

ME\UNARODNO OKRU@EWEU drugom tromese~ju 2003. godine nije

ostvaren zna~ajniji oporavak svetskeprivredne konjunkture. Ovaj zakqu~ak odnosise pre svega na razvijene zemqe zone evra iJapan, dok su Sjediwene Dràve zabeleìlerast od 2,4%, {to je vi{e od o~ekivanog.Me|utim, najuspe{nije u pogledu ostvarenogteku}eg i perspektivnog rasta u 2003.godini su zemqe centralne i isto~neEvrope.

Da bi obezbedila sna`niji privrednioporavak i preventivno spre~ila pad cena,ameri~ka centralna banka je jo{ jedanputsmawila kamatnu stopu, ovaj put za 0,25procentnih poena. Evropska centralnabanka tako|e je, sa velikim zaka{wewem,delovala u pravcu stimulisawa posustalogprivrednog rasta u zoni evra i smawila jekamatne stope za 0,5 procentnih poena.

Na svetskim valutnim trì{timado{lo je do postepenog ja~awa vrednostidolara u odnosu na evro, kao rezultat

snièwa kamatnih stopa Evropskecentralne banke i o~ekivawa investitorada }e ameri~ka privreda, u narednom periodu,ostvariti rast brì od rasta privredezemaqa zone evra.

Za razliku od toga, berzanski indeksi uEvropi, naro~ito u Nema~koj, ostvarili suzna~ajan rast u drugom tromese~ju, a sli~an,samo ne{to usporeniji, trend rasta imalisu i berzanski indeksi u Japanu iSjediwenim Dràvama.

Cena nafte je oscilirala u rasponu od 25do 30 dolara za jedan barel, dok je cenazlata dostigla vrednost od 352 dolara zafinu uncu.

Kretawa u me|unarodnom privrednomokruèwu u drugom tromese~ju imajuneznatan uticaj na Srbiju, koja je, i poreduspostavqene makroekonomske stabilnostii pozitivne ocene MMF-a, optere}enastrukturnim problemima i zbog toga nemoè da postigne èqeni privredni rast.


38

Konjunkturna kretawa

Sasvim je jasno da se o~ekivani privrednirast u vode}im svetskim ekonomijama u drugomtromese~ju 2003. godine ne}e ostvariti. Takonstatacija odnosi se naro~ito na privredezemaqa zone evra i Japana, dok se izvesnopoboq{awe konjunkture i boqe perspektiveprivrednog rasta, i to u drugoj polovini godine,o~ekuje u Sjediwenim Dràvama. Prema analiziBe~kog instituta za me|unarodnu privredu,privredni rast u zemqama centralne i isto~neEvrope daleko nadma{uje rast u razvijenimzemqama, tako da na ove zemqe globalnousporavawe privrede nije imalo nikakav uticaj.

Suo~ena sa najvi{im stopama nezaposlenostiu posledwe tri godine i slabim rastom izvoza,Evropska komisija je u aprilu revidiralaprognozu privrednog rasta u zoni evra sa 1,8%na 1%, a o~ekuje se i da je smawi na 0,7% za2003. godinu, pri ~emu se za drugo i tre}etromese~je o~ekuje rast ne ve}i od 0% do 0,4%.Takvom usporavawu privrednog rasta u najvi{esu doprinele ekonomije onih zemaqa koje bi, ustvari, trebalo da budu wegovi nosioci −Nema~ka, Italija i Francuska. Izgleda da je ta,zabriwavaju}a ekonomska stvarnost u zoni evrapo~ela ozbiqno da smeta tamo{wim nosiocimaekonomske politike, pa su ispoqili re{enost dasprovedu jedan deo nepopularnih reformi uoblasti zdravstvenog osigurawa u Nema~koj ipenzijskog osigurawa u Francuskoj, gde je do{lodo talasa {trajkova. Planirane su reforme i natrì{tu radne snage koje bi omogu}ile wenuve}u mobilnost, kao i lak{e zapo{qavawe iotpu{tawe radnika. Ti, poprili~no zakasneli inedovoqno radikalni potezi iznu|eni su~iwenicom da dràva blagostawa vi{e nefunkcioni{e i da je po~etak bolnog procesastrukturnih reformi postao neminovnost. Ievropskim liderima je, dakle, postalo jasno daapresijacija nacionalne valute ne moè bitiosnovni uzrok stagnacije privrednog rasta, pa suse, po ugledu na doma}e nosioce ekonomskepolitike, odlu~ili na konkretne poteze.

Ve}ina ekonomskih analiti~ara prognozirada }e do sna`nijeg rasta privredne aktivnosti uSAD do}i tek u drugoj polovini godine, dok seza celu 2003. godinu prognozira rast izme|u2,5% i 2,75%. Me|utim, nivo privrednog rastakoji bi uticao na pove}awe zaposlenosti u SADiznosi izme|u 3% i 4%, a on se o~ekuje teknaredne godine. Sada{wi rast ne omogu}avapove}awe zaposlenosti, koja trenutno iznosi

Godi{wi rast Ostvareno Pro j ekc i j a Pro j ekc i j au % 2002. 2 0 03 . 2 0 04 .

MMFNezavisniekonomisti MMF

Nezavisniekonomisti

BDP (svetski) 3,0 3,2 4,1

Industrijskirazvijene zemqe

1,8 1,9 1,1 2,9 2,0

SAD 2,4 2,2 2,3 3,6 3,4

Japan 0,3 0,8 0,8 1,0 0,8

Nema~ka 0,2 0,5 0,0 1,9 1,2

Britanija 1,6 2,0 1,8 2,5 2,5

Evro zona 0,8 1,1 0,6 2,3 1,7

Azija(novoindustrija-lizovane zemqe)

4,6 4,1 4,5

Latinska Amerika

Brazil 1,5 2,8 1,7 3,5 3,2

Centralna iisto~na Evropa

2,9 3,4 3,0 4,3 3,4

Svetska trgovina 2,9 4,3 6,1

Cene nafte (u SADdolarima)*

2,8 24,2 � 19,4

Potro{a~ke cene

Industrijskirazvijene zemqe

1,5 1,9 2,0 1,7 1,5

SAD 1,6 2,3 2,2 2,3 1,5

Zona evra 2,3 2,0 1,8 1,5 1,3

Japan � 0,9 � 0,7 � 0,4 � 0,6 � 0,5

LIBOR ({estomese~ni u %)

Depoziti (u SADdolarima)

1,9 1,7 3,5

Depoziti (u evrima) 3,3 2,4 2,5

Depoziti (u jenima) 0,1 0,1 0,3

Izvor: IMF World Economic Outlook, april 2003, Economist IntelligenceUnit (mese~ne prognoze), WorldOutlook, Institute for International Economics, Washington.

*Prosek cena engleskog brenta, teksa{ke nafte i nafte iz UAR. Prose~na cena nafte udolarima po barelu iznosila je 25,00 dolara u 2002. Predvi|a se prosek od 31 dolarau 2003. i 25 dolara u 2004.


39

visokih 6,4% (najve}a od 1991, tj. posledwerecesije u SAD u pro{lom veku). Dakle, na deluje proces blagog privrednog oporavka, kojiproizvodi ga{ewe radnih mesta − job lossrecovery. O~ekuje se da }e sa potpunimprestankom neizvesnosti oko ishoda rata uIraku, uz stimulativne mere monetarne ifiskalne politike, u narednoj godini do}i dove}eg privrednog rasta, znatno ve}eg nego uostalim regionima. Zahvaquju}i wenojsposobnosti prilago|avawa i otpornosti naeksterne {okove, o~ekuje se da ameri~kaekonomija u narednom periodu ponovo dobijeulogu pokreta~a globalnog privrednog rasta.

Privreda Japana je i daqe optere}enaproblemom nenaplativih potraìvawa banaka,padom cena akcija i ~etvorogodi{womdeflatornom spiralom. Nezaposlenost prema{ujestopu od 5%, a privredni rast je usporen iiznosi 1,6% za fiskalnu godinu koja zavr{avasa 31. martom, japanska vlada za slede}ufiskalnu godinu predvi|a rast od samo 0,6%.Mnoge kompanije i politi~ari nadaju se da }eprivredni oporavak u Sjediwenim Dràvamapodstaknuti oporavak i u Japanu. Me|utim, slikanekada{weg privrednog ~uda u stvarnostiizgleda prili~no turobno. Cene akcija su nanajnièm nivou u posledwih 20 godina, ajapanska centralna banka je u svojojpolugodi{woj prognozi ocenila da }e privrednirast u 2003. godini iznositi izme|u 0,8 i 1,1%,ali }e potro{a~ke cene biti smawene za 0,4%,{to bi zna~ilo da }e 2003. biti peta uzastopnagodina deflacije.

Zemqe centralne Evrope su uspe{noodolele lo{oj konjunkturi u svetu i od po~etkaove godine ostvarile ubrzani privredni rast. Tezemqe su postigle rast bruto doma}eg proizvodai produktivnosti uz istovremeno smaweweinflacije i porast izvoza, ali na tom podru~jujo{ uvek vlada visoka nezaposlenost. Pet zemaqacentralne Evrope − Ma|arska, Poqska, ê{kaRepublika, Slova~ka i Slovenija − koje treba uEvropsku uniju da u|u u maju 2004, ostvari}e ovegodine rast od prose~no 2,7%, a idu}e od 3,2%.Prema procenama Instituta, Bugarska iRumunija }e ove i naredne godine ostvaritistopu rasta BDP-a od 4% do 5%. Be~kiinstitut zakqu~uje da je osnovni pokreta~ rastau ovim zemqama jaka doma}a potro{wa.

Kamatne stope centralnih banaka

U èqi da ubrza ekonomski oporavak ispre~i mogu}nost daqeg pada potro{a~kih cena,

Ameri~ka uprava federalnih rezervi (FED)smawila je, po trinaesti put u ciklusu snièwa,kamatnu stopu na kratkoro~ne zajmove koje bankeiz sistema federalnih rezervi me|usobnoodobravaju (Fed funds rate) na 1%, najniù od1958. godine. FED je po~eo ciklus snièwakamatnih stopa u januaru 2001. godine i od tadih je ukupno snizio za 5,50 procentnih poena.Zvani~nici FED-a isti~u da su svesni ~iweniceda smawewe kamatnih stopa na ovako nizak nivopodrazumeva odre|ene tro{kove kao {to susmawewe prihoda najstarijih gra|ana i maweprofite na trì{tu novca, ali da su i poredtoga spremni, ukoliko bude potrebno, da smawekamatne stope i do nultog nivoa. Ukolikoopasnost od deflacije postane stvarna, tj.snièwe kamatne stope ne bude imalo èqeneefekte, FED je spreman da upotrebinekonvencionalne instrumente monetarnepolitike kako bi uticao na kamatne stope. FEDbi, na primer, mogao da se obaveè da }eodràvati kamatne stope na niskom nivouodre|eni period vremena, da kupuje dugoro~neobveznice Ministarstva finansija, kao i daobezbedi dodatnu likvidnost bankama daju}i imdirektne zajmove po najpovoqnijoj kamatnojstopi (discount rate).

Guverner Grinspen je u maju, predameri~kim Kongresnim odborom za finansije,prvi put javno progovorio o riziku od deflacijeu SAD. Iako on sam smatra da je rizik oddeflacije mali, ipak je istakao da situacijutreba pa`qivo pratiti i, po potrebi, primenitiodlu~ne mere da bi se deflacija spre~ila.Pove}awe rizika od deflacije dovodi se u vezusa preteranom investicionom aktivnosti zavreme tehnolo{kog buma u drugoj polovinidevedesetih godina, koja je stvorila znatanvi{ak raspoloìvih proizvodnih resursa, {toumawuje potrebu za novim investicijama usada{wosti. Pou~en negativnim iskustvomJapana, gde su se ekonomski subjekti ve} naviklina deflaciju i stvorili deflaciona o~ekivawa,na osnovu kojih su prilagodili svoje pona{awesmawuju}i li~nu potro{wu i investicije −nosioci monetarne politike u SAD re{ili suda ve} na sam nagove{taj deflacije reagujuodlu~nim merama i suzbiju je pre nego {to onastvarno postane opasnost.

Na primeru Japana najboqe se mogusagledati negativni efekti deflacije i nemo}monetarne politike da uti~e na smawewedeflatornih o~ekivawa. Sve dosada{we merekoje je centralna banka Japana preduzimala da bi


40

u finansijskom sistemu pove}ala likvidnost istimulisala tra`wu nisu urodile plodom. Nekiradikalniji zaokret u monetarnoj politici nijese ni mogao o~ekivati od novog guvernera, kojije izabran na predlog konzervativnih krugova.Monetarna politika odavno je iscrpela efektekoji se postiù uticawem na visinu kamatnihstopa (one su trenutno na nuli) i preostaje jojjedino da preduzima nekonvencionalne mere koje,da bi imale efekta, moraju biti pra}eneodgovaraju}im strukturnim promenama.

Evropska centralna banka kona~no jere{ila da preduzme ne{to konkretno, nakon {toje postalo sasvim jasno da inflacija nepredstavqa opasnost. Naprotiv, nedavna studijaMMF-a iznosi zakqu~ak da je najja~a evropskaekonomija − nema~ka − izloèna riziku oddeflacije i da zajedno sa Japanom, Hongkongom iTajvanom ima visok indeks deflacionog rizika,ve}i od 0,5. Pore|ewa radi, taj indeks je 1995.godine bio minimalan i iznosio je mawe od 0,2.Eskontna stopa Evropske centralne bankesmawena je na 2%, tj. za 0,5 procentnih poena.Osim toga, Evropska centralna banka jepromenila definiciju svog glavnog ciqa -odràvawa stabilnosti cena - ali je promenavi{e kozmeti~ke prirode. Naime, ranijadefinicija stabilnosti cena kao inflacije urasponu od 0% do 2% preformulisana je takoda nivo inflacije iznosi 2% ili malo niè.

Zbog rasta vrednosti evra u odnosu nadolar, koji je ekvivalent pove}awu kamatnihstopa (prema jednom modelu smatra se da jepove}awe vrednosti evra u odnosu na dolar od5% isto {to i pove}awe kamatnih stopa za 1procentni poen), efekat snièwa kamatnihstopa Evropske centralne banke bi}e znatnoumawen.

Trì{ta valuta

Na trì{tima valuta, u drugom tromese~ju2003. godine, vrednost evra u odnosu na dolardostigla je rekordni nivo 27. maja, kada jeiznosila 1,1932 dolara, {to zna~i da je odpo~etka godine vrednost evra porasla za 13,5%,a u posledwih {esnaest meseci za ~itavih 37%.Do kraja tromese~ja evro je izgubio oko 4%vrednosti u odnosu na svoj najvi{i nivo.

Slabqewe dolara izazvano je pre svegamakroekonomskim razlozima − generalno lo{estawe ekonomije Sjediwenih Dràva i pad

LIBOR na tromese~ne depozite u 2001-2003.

0

1

2

3

4

5

6

I2001.

II III IV I2002.

II III IV I2003.

II

Izvor: International Financial Statistics.

EUR

USD

GBP

CHF

JPY


41

ukupne agregatne tra`we uticali su na smaweweprofita i pad vrednosti dividendi, {to jerezultiralo smawewem interesa stranihinvestitora. Deficit bilansa teku}ihtransakcija nastavio je da se pove}ava −trenutno iznosi preko 500 milijardi dolara, ao~ekuje se da }e slede}e godine dosti}i i 600milijardi dolara.

Na pad vrednosti dolara uti~u i kamatnestope, koje su niè nego u zoni evra i drugimregionima, zatim sumwa, tj. neizvesnost, upogledu brzine oporavka ameri~ke privrede, kaoi zabrinutost koju izaziva mogu}i daqi pad cena.

Prema podacima MMF-a za 2001. godinu, ipored ~iwenice {to je evro sve vi{e cewenavaluta (na globalnom trì{tu obveznica, premapodacima ECB, evro obveznice u~estvuju sa 24%,na drugom mestu iza dolarskih obveznica, ~ije jeu~e{}e 46%, ali ispred obveznica u jenima, kojeu~estvuju sa 19%), u strukturi deviznih rezervicentralnih banaka dolar u~estvuje sa 68%, aevro sa svega 13%. S tim u vezi, profesorekonomije Beri Ajhengrin, sa univerzitetaBerkli − Kalifornija, poredi dolar sa funtomsterlinga, koja je dugo imala ulogu svetskevalute broj dva nakon {to je engleska ekonomijaizgubila primat.

Za Evropu, koja ostvaruje suficit u bilansuteku}ih transakcija, daqe slabqewe dolara,odnosno ja~awe evra, trebalo bi da dovede dosmawewa inflatornih pritisaka i omogu}idodatna smawewa kamatnih stopa ECB, ali i,kona~no, da podstakne posustalu doma}u tra`wu.Najve}i rizik u ovom trenutku jeste da, zbogodga|awa reformi u Evropi, takav oporavakponovo izostane.

Me|utim, veliki broj evropskih izvoznikaàli se na posledice koje donosi ja~awe evra.Tipi~an primer za to su proizvo|a~iautomobila, koji su izgubili zna~ajan udeo natrì{tu u odnosu na japanske proizvo|a~e, ~ijaje konkurentnost porasla usled porastavrednosti evra.

Prema prognozama grupe zapadnoevopskihanaliti~ara, kurs evra bi do kraja godinetrebalo da se pove}a na rekordnih 1,2450dolara. Pomenuti analiti~ari ne o~ekuju da }eECB intervenisati na trì{tu prodajom evra zadolare u ciqu spre~avawa daqeg rasta vrednostizajedni~ke evropske valute, ~ak iako to buduzahtevali izvoznici i vlade zemaqa zone evra.

Oni ukazuju da je slabiji dolar i u interesuSAD, koje obarawem vrednosti sopstvene valute,poku{avaju da poboq{aju izuzetno lo{

Nominalni efektivni kursevi

najva`nijih svetskih valuta (1990 = 100)

70

80

90

100

110

120

130

140

150

Mart Jun

2002.

Sept. Dec. Mart Jun

2003.

Izvor: Bank of England.

70

80

90

100

110

120

130

140

150

EUR USD JPY CHF GBP


42

spoqnotrgovinski bilans i privuku {to vi{estranih investitora radi finansirawa sve ve}egplatnog deficita zemqe.

Postoje mi{qewa da je najnovija fazaslabqewa dolara neka vrsta kazne koju jeadministracija Va{ingtona re{ila da primeniprema neposlu{nim evropskim saveznicima(posebno Nema~koj i Francuskoj), zbog wihovogo{trog protivqewa ratnom pohodu SAD protivIraka.

U posledwih nekoliko meseci zapaàju sezna~ajne intervencije centralnih banaka azijskihzemaqa na deviznom trì{tu. Naime, te bankekupovinom dolara spre~avaju uzlet doma}ihvaluta, kako bi o~uvale izvoznu konkurentnost(Kina i Japan). Centralne banke ovih zemaqa susamo u toku protekle godine kupile oko 100milijardi dolara (od ukupno 122 koje su kupilecentralne banke), ~ime su enormno pove}alesvoje devizne rezerve, i one sada ~ine dvetre}ine ukupnih deviznih rezervi u svetu. Prvina listi zemaqa sa najve}im deviznim rezervamaje Japan, a i slede}ih {est zemaqa su sa azijskogkontinenta. Vrednost jena nije osciliralazna~ajnije u odnosu na dolar u drugom tromese~ju− kretala se u rasponu od 117 do 120 jena zajedan dolar.

[to se ostalih valuta ti~e, australijskidolar je u prvoj nedeqi jula dostigao maksimumu odnosu na ameri~ki dolar za proteklih petgodina (ove godine porast oko 17%), dok jekanadski dolar dostigao svoj maksimum zaposledwih {est godina (ove godine porast 15%).[vajcarski franak i daqe slabi u odnosu naevro, a na slabe performanse {vajcarskeprivrede ukazuju i drugi brojni pokazateqi.

Trì{ta akcija

Na trì{tima akcija u svetu u tre}emtromese~ju zabeleèn je daqi rast vrednostisvih najva`nijih berzanskih indeksa. Ako seposmatra najvi{i i najniì nivo koji supojedini berzanski indeksi dostigli u 2003.godini, najve}i rast beleì nema~ki DAX, za~itavih 50%. I ostali najva`niji berzanskiindeksi u Evropi, Americi i Japanu ostvarilisu visok nivo rasta, ako se uporedi wihovnajvi{i i najniì nivo u 2003. godini. Zna~ajanrast ovi indeksi su postigli i u drugomtromese~ju. Interesantan je podatak da jeberzanski indeks DAX, u Nema~koj, zabeleìo

Kretawe vrednosti berzanskih indeksau svetu u drugom tromese~ju 2003.

Jul 2003. Promene u %

2003. Najvi{a Najnià 31. dec. 2002.

SAD(Dow Jones)

9.142,8 9.323,0 7.524,1 + 9,6

(S&P) 993,8 1.011,7 800,7 + 13,0(Nasdaq) 1.678,8 1.678,8 1.271,5 + 25,7Japan(Nikkei 225)

9.592,2 9.592,2 7.607,9 + 11,8

Nema~ka(Xetra Dax)

3.241,0 3.304,2 2.203,0 + 12,0

V. Britanija(FTSE 100)

4.006,9 4.207,0 3.287,0 + 1,7

Francuska(CAC 40)

3.079,1 3.213,9 2.403,0 + 0,5

Italija(BCI)

1.143,0 1.195,9 959,4 + 4,7

[vajcarska(Swiss Market)

4.789,8 4.992,5 3.675,4 + 3,4

*Promena vrednosti berzanskih indeksa iskazana je u nacionalnoj valuti.Izvor: The Economist, London, jul 2003.


43

rast od ~itavih 25% u drugom tromese~ju ipored toga {to je privredni rast u Nema~koj uprvom tromese~ju bio negativan -0,3%, a o~ekujese da bude samo 0,1% za celu 2003. godinu. Topokazuje da su nema~ke kompanije i u uslovimaslabe konjunkture uspele da ostvare zna~ajneprofite, koji su uticali na porast vrednostiwihovih akcija. Isto tako, nema~kostanovni{tvo, koje u kulturi posedovawa akcijaznatno zaostaje za SAD i Velikom Britanijom(svega do 10% Nemaca poseduje akcije, prema50% Amerikanaca), u posledwe vreme postajesklonije riziku i kupuje akcije u ve}oj meri.Razlog vi{e za promenu pona{awa Nemaca leìu ~iwenici {to su prinosi na obveznice veomaniski, kao i kamatne stope na trì{tu novca.

Za razliku od nema~kog, rast ameri~kihberzanskih indeksa kao {to su Dow Jones iStandard&Poor u mnogo ve}oj je korelaciji sarastom privrede. Po{to se ve} u drugomtromese~ju o~ekuje izvestan privredni oporavak,investitori su u o~ekivawu ve}ih profitakompanija i sna`nijeg oporavka u drugojpolovini godine po~eli, u ve}oj meri, dainvestiraju u akcije, pa je zahvaquju}i toj~iwenici indeks Dow Jones zabeleìo rast od10,4%, a Standard&Poor od 12,8% u drugomtromese~ju ove godine.

Rast vrednosti ostvario je u drugomtromese~ju i najpoznatiji japanski indeks −Nikkei 225 od ~ak 18,9%, i to ne zbog nekogpoboq{awa japanske konjunkture ve} na osnovuuverewa investitora da je vrednost ovog indeksadostigla najniì mogu}i nivo i da je vreme dase kupe akcije po niskim cenama, kako bi sekasnije ostvarili profiti po osnovu porastawihove vrednosti.

Srbija i me|unarodno okruèwe

Za razliku od zemaqa centralne i isto~neEvrope, ~ije su stope rasta impozantne u odnosuna privrede zemaqa zone evra, Srbija se ne moèpohvaliti takvim razvojem doga|aja umakroekonomskoj oblasti. Kretawa ume|unarodnom okruèwu − kao {to su rastvrednosti evra u odnosu na dolar, porast cenanafte i recesiona kretawa u zemqama glavnimspoqnotrgovinskim partnerima − imaju, svako nasvoj na~in, odre|en uticaj na privredna kretawau zemqi. Naime, porast cena nafte uti~e na rastuvoznih cena u dolarima i pove}ava deficit utrgovinskom bilansu, dok recesiona kretawa u

Kretawe cene teksa{ke nafte po barelu

(u SAD dolarima)

16

19

22

25

28

31

34

37

Dec.

2001.

Mart Jun

2002.

Sept. Dec. Mart Jun

2003.

Izvor: Economist Intelligence Unit.

16

19

22

25

28

31

34

37


44

podru~jima na koja najvi{e izvozimo uti~u i namawi obim izvoza. Me|utim, ~iwenica je dakretawa u me|unarodnom okruèwu imajumarginalan uticaj na kretawa u zemqioptere}enoj pre svega nere{enim strukturnimproblemima.

Evidentno je, sude}i prema analizamave}ine instituta i o~ekivawima privrede istanovni{tva u narednom periodu, da se Srbijanalazi u sna`noj ekonomskoj krizi, saposustalom proizvodwom, malaksalim izvozom,izrazito visokim politi~kim rizikom zemqe,koji dovodi u pitawe prihode od privatizacije,i buxetom koji je na ivici odrìvogfinansirawa. Osim toga, prisutni su i problemivisoke nezaposlenosti, tehnolo{ke zaostalosti ivelike optere}enosti poslovawa porezima.Prave reforme izostale su u realnom sektoruprivrede, a radikalne su sprovedene jedino ubankarskom sektoru, gde se moè govoriti opo~etku trì{ne konkurencije. Tome su najvi{edoprineli rezultati postignuti u oblastimonetarne politike.

Za postizawe èqenog nivoa rasta realnogdru{tvenog proizvoda od 5% godi{we neophodnesu strane investicije u iznosu od 1 do 1,5milijardi dolara godi{we. Me|utim, wihovpriliv je do sada daleko mawi, a osnovni uzrokza to je nepoverewe investitora.

Rezultati ostvareni u prvoj polovini 2003.godine su daleko ispod o~ekivanih i ne postojirealni osnov da se ostvare projekcije rastabruto dru{tvenog proizvoda za ovu godinu.O~ekuje se da }e po zavr{etku procesaprivatizacije, do kraja 2004. godine, stranedirektne investicije po~eti da priti~u u mnogove}em obimu.

Smatramo da, s obzirom na ostvarenumakroekonomsku stabilnost i pozitivnu ocenu orezultatima ekonomske i monetarne politike,koje je dao MMF nakon odobravawa dve novetran{e kredita Srbiji i Crnoj Gori, postoje svipreduslovi da se strukturne neravnoteèpostepeno otklone, da se uspe{no privede krajuproces privatizacije i, naro~ito, smawepoliti~ke tenzije. Ukoliko bi proces reformi,koji je trenutno u zastoju, nastavio da se kre}eu pozitivnom pravcu, moèmo da o~ekujemo ve}ipriliv stranih ulagawa i pove}awe nivoaprivrednog rasta u 2004. i 2005. godini.


45

Nema~ki evro test

U vezi sa neprekidnom debatom koja se u Velikoj Britaniji vodi oko eventualnog ulaska u zonu evra,nedavno je veliku pa`wu privukla negativna ocena koju je o tom pitawu dao tamo{wi ministar finansijaGordon Braun. Svoju konstataciju on je bazirao na pet testova (kriterijuma), od kojih Velika Britanija, powegovoj oceni, ne prolazi ~etiri.

Nema~ka, istovremeno, prema mi{qewu ekonomskih analiti~ara iz britanskog ~asopisa "Ekonomist",ne ispuwava nijedan od tih pet kriterijuma, te pravo pitawe nije da li Britanija treba da pristupi zonievra, nego da li Nema~ka treba da istupi iz we.1

Prvi od pet pomenutih testova koji su primeweni i na Nema~ku je test konvergencije − da li suposlovni ciklusi i ekonomska struktura takvi da Nema~ka moè da ìvi komotno sa kamatnim stopama uokviru zone evra? Da bismo odgovorili na to pitawe, moramo imati u vidu da je rast dru{tvenog proizvodau Nema~koj od uvo|ewa evra 1999. bio ubedqivo najsporiji u okviru zone evra, uzrokuju}i, naravno, najbrìrast output gap-a. Tako|e, dok realna doma}a tra`wa u Nema~koj od po~etka 1999. beleì zanemarqivrast, u ostalim zemqama zone evra ona je istovremeno porasla za 9%. Po mi{qewu mnogih ekonomista,Nema~ka se ve} tre}e tromese~je uzastopno nalazi u negativnoj zoni rasta. Takva situacija nalagala biniè realne kamatne stope nego u ostalim zemqama zone evra. Realno stawe je, me|utim, upravo suprotno.Jedinstvene nominalne kamatne stope, uz najniù inflaciju u Nema~koj, rezultiraju najvi{im realnimkamatnim stopama u okviru zone evra. Da stvar bude gora, niska inflacija u Nema~koj nije samo cikli~neprirode. Razlike u produktivnosti i nivou cena ukazuju da je nià inflacija strukturnog karaktera, {toimplicira da bi realne kamatne stope u Nema~koj dugoro~no mogle ostati visoke.

Drugim testom se postavqa pitawe da li je privreda dovoqno fleksibilna da podnese asimetri~ne{okove (promene u ekonomskom okruèwu koje na neke zemqe uti~u vi{e nego na druge). Fleksibilnostprivrede je veoma bitna zato {to ~lanice zone evra vi{e nemaju mogu}nost da se prilago|avaju putemkorekcije deviznog kursa ili kamatnih stopa, dok je fiskalna politika tako|e ograni~ena. Najve}iproblem u Nema~koj predstavqa nefleksibilnost trì{ta radne snage. Zakoni su veoma strogi, kada je upitawu otpu{tawe radnika, plate su rigidne i u velikoj meri optere}ene izdacima za socijalno,zdravstveno i penziono osigurawe, tako da Nema~ka ne prolazi ni ovaj test.

Slede}e pitawe je da li }e uvo|ewe evra da podstakne preduze}a, naro~ito strana, da investiraju, sobzirom na to da je rizik vezan za devizni kurs eliminisan u okviru zone evra? Ukoliko Nema~kaekonomija i daqe bude slaba, sigurno je da }e pasti i na ovom testu, jer }e preduze}a biti oprezna priekspanziji.

êtvrti test, koji se odnosi na uticaj evra na sektor finansijskih usluga, daleko je zna~ajniji uVelikoj Britaniji nego u Nema~koj. Kako god bilo, strane banke smawuju aktivnost ~ak i u Frankfurtu −gradu u kome se nalazi sedi{te Evropske centralne banke (ECB).

Na kraju, petim testom postavqa se pitawe da li }e uvo|ewe evra podsta}i rast i zaposlenost. Uposledwih nekoliko godina nezaposlenost je u Nema~koj rasla mnogo brè nego u ostalim zemqama zoneevra. Da stvar bude gora, postoji velika opasnost od deflacije, koja bi daqe pogor{ala situaciju.Inflacija je trenutno 0,7% na godi{wem nivou (naspram 1,9% u ostatku evro zone), a rastu}i vi{akkapaciteta i ja~awe evra mogu uticati samo na daqe sniàvawe inflacije.

Deflacija bi u Nema~koj bila izuzetno opasna, s obzirom na veliko du`ni~ko optere}ewe preduze}ai rawiv finansijski sistem. Bankarski krediti ve} beleè zastoj. Nema~ka nije u poziciji da samasmawuje kamatne stope, zato {to monetarnu politiku formuli{e ECB u skladu sa ekonomskom situacijomu zoni evra kao celini. Evropski pakt za stabilnost i rast, s druge strane, primorava Nema~ku narestriktivnu fiskalnu politiku.

Kao {to vidimo, Nema~ka ne prolazi nijedan od pet Braunovih testova, pa ona, saglasno tome, ima ja~erazloge da istupi iz zone evra nego Britanija da joj pristupi. Ta mogu}nost se jo{ uvek ne razmatra, aliupozoravaju}a je ~iwenica da }e Nema~ka, ukoliko se ne promeni politika ECB, nastaviti da pla}a visokucenu postojawa zajedni~ke evropske valute, {to, pre ili kasnije, moè dovesti u pitawe wen daqiostanak u zoni evra.

1Izvor: The Economist, 12. jun 2003.

Jul 2003 Ekonomski pregled

46

Da li se intervencije

na deviznom trì{tu isplate

Insistirawe Kine na odràvawu fiksne vrednosti nacionalne valute renminbija uodnosu na ameri~ki dolar izaziva sve ve}e negodovawe kineskih suseda Japana izemaqa jugoisto~ne Azije. âk je nedavno i guverner Grinspen Kinezima savetovao da jeve} vreme da se opredele za plivaju}i kurs valute, jer je teku}a intervencionisti~kapolitika centralne banke Kine neodrìva. Grinspen je objasnio da su dnevneintervencije centralne banke Kine, radi podr{ke nacionalnoj valuti, postaleprevelike i da monetarni sistem, na taj na~in, ne moè dobro da funkcioni{e.

Kineska valuta renminbi je ve} godinama vezana za dolar po fiksnom kursu, ali jetaj kurs, zbog pada vrednosti dolara u odnosu na evro, postalo sve teè braniti, pa suneophodne svakodnevne intervencije centralne banke. Dnevne kupovine dolara dostiglesu prose~an iznos od 600 miliona, {to je rezultiralo pove}awem kineskih deviznihrezervi na preko 340 milijardi dolara krajem juna 2003. godine, prema 316 milijardidolara krajem marta. Takav rast deviznih rezervi, koje su sada po veli~ini druge nasvetu, posle japanskih, ukazuje na potcewenost kineske valute.

Vaè}i reìm kursa najvi{e odgovara kineskim izvoznicima, koji su konkurentnijiu odnosu na izvoznike iz Japana i zemaqa jugoisto~ne Azije. Zahvaquju}i potcewenojvrednosti valute, Kina ostvaruje veliki suficit u spoqnotrgvinskoj razmeni sa svetom.Naro~ito je u porastu suficit sa Sjediwenim Dràvama - za vi{e od 50% u 2002.godini u odnosu na 2001. Ameri~ka administracija je zbog toga pod pritiskom poslovnihkrugova, posebno proizvo|a~a, koji tvrde da odràvawe slabe kineske valute ko{taAmerikance radnih mesta.

Ostaje da se vidi da li }e kineske monetarne vlasti biti dosledne u odbranipostoje}eg fiksnog kursa svakodnevnim intervencijama na deviznom trì{tu ili }epopustiti pod pritiskom zemaqa izvoznih konkurenata iz neposrednog okruèwa iSjediwenih Dràva i pre}i na plivaju}i reìm deviznog kursa.


U periodu januar-jun 2003. godinezabeleèn je deficit teku}eg platnogbilansa Srbije od preko milijardu dolara,{to je duplo vi{e u pore|ewu sa deficitomu istom periodu pro{le godine. Tome jenajvi{e doprinelo pove}awe robnogdeficita i odliva po osnovu pla}awakamata, kao i smawewe priliva po osnovuteku}ih transfera. Robni deficit Srbije uposmatranom periodu nastao je pri ve}emobimu spoqnotrgovinske razmene (porastizvoza i uvoza robe). Porast izvozaostvaren je na trì{tima razvijenihzemaqa, kao i zemaqa centralne ijugoisto~ne Evrope. U razmeni usluga,prihodi su pove}ani vi{e od rashoda,uti~u}i tako na pove}awe suficita. Kodsalda faktorskih usluga (kamata) do{lo jedo pove}awa deficita zbog ve}eg odliva poosnovu pla}awa dospelih kamata, satendencijom daqeg pove}awa po planuotplate obaveza prema inostranstvu.Zvani~na pomo} (donacije), nakonstagnirawa u prvim mesecima ove godine,donekle je pove}ana posle vanrednog stawa,uvedenog radi suzbijawa organizovanogkriminala.

Saldo kapitalnog i finansijskogbilansa bio je u pojedinim mesecimanedovoqan za pokri}e teku}eg deficita, paje tada deficit finansiran intervencijamaNarodne banke Srbije na Me|ubankarskomdeviznom trì{tu i iz deviznih rezervi.Devizne rezerve Narodne banke Srbije, kao iposlovnih banaka, zabeleìle su smawewetokom prvog tromese~ja. Nakon prilivasredstva MMF-a registrovan je wihovponovni rast, tako da su krajem juna deviznerezerve Narodne banke Srbije dostigle blizu2,5 milijardi dolara (a u julu preko togiznosa). Saldo po kreditno-finansijskim

transakcijama za prvih {est meseci bio jeneznatno ispod pro{logodi{weg, jer jetokom drugog tromese~ja zabeleèno ve}ekori{}ewe inostranih sredstava, kojim jenadome{ten visok deficit iz prvogtromese~ja. To je, zajedno sa pozitivnimprilivom registrovanim u "prelaznimpozicijama" za rezultat imalo minimalnopozitivan ukupni bilans.

Okon~awem posla u vezi sa Akcionimplanom za harmonizaciju unutra{wegtrì{ta Srbije i Crne Gore, kojifakti~ki u Skup{tini dràvne zajednicejo{ nije usvojen, o~ekuje se jo{ liberalnijipristup trì{tu EU. Evropska komisija jeve} odlu~ila da se uskoro zapo~ne sa izradom"studije o izvodqivosti", koja treba dabude osnov za pokretawe pregovora osporazumu o stabilizaciji i pridruìvawuSrbije i Crne Gore sa Evropskom unijom.Ina~e, usagla{ene carinske stope (93%)treba da po~nu da se primewuju nakonusvajawa odgovaraju}ih propisa u obe~lanice.

Odbor izvr{nih direktora MMF-a jekrajem jula zavr{io drugo razmatrawerezultata o sprovo|ewu ekonomske politikeSrbije i Crne Gore u teku}oj godini, apozitivna ocena rezultirala je isplatomdve tran{e kredita u ukupnom iznosu od oko140 miliona dolara.

Spoqni dug Srbije je u prvoj polovinigodine pove}an uglavnom zbog kori{}ewanovih finansijskih kredita i pripisakamate po ranije povu~enim kreditima.Ina~e, izgledi da se u narednim mesecimanastave pregovori sa Londonskim klubompoverilaca, koji do sada nije pokazivaospremnost da iza|e u susret na{imzahtevima, sve su izvesniji

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

47


Platni bilans

Prema preliminarnim i, delimi~no,procewenim podacima platnog bilansa Srbije8

za period januar-jun ove godine, deficit teku}ihtransakcija iznosio je 1.188 miliona dolara,{to predstavqa pove}awe od 586 miliona ili97,3% u odnosu na deficit u istom perioduprethodne godine.

Izvoz robe iz Srbije iznosio je 1.155,8miliona dolara, {to je za 27,3% vi{e nego uprvom polugo|u 2002. (sa podru~ja centralneSrbije 739 miliona ili vi{e za 24,6%, a sapodru~ja Vojvodine 416 miliona ili vi{e za32,4 %), dok je izvoz iz Crne Gore9 (57 milionadolara) mawi za 41,2%. Dinamika izvoza udrugom tromese~ju razlikovala se u odnosu naprvo. Naime, u periodu april-jun zabeleèna jetendencija usporavawa izvoza (porast od 17%),dok je u periodu januar-mart wegov porast, nakonkorekcije podataka, iznosio 40%.

Posmatrano po nameni proizvoda, izvozrobe {iroke potro{we je pove}an za 40,8% (sa323,2 na 455,0 miliona dolara), izvoz robe zareprodukciju sa 512,4 na 603,5 miliona dolaraili za 17,8%, a izvoz opreme sa 72 na 97,3miliona dolara. Pri tom su nosioci porastaizvoza Srbije bili proizvo|a~i poqoprivrednihi prehrambenih proizvoda (od ~ega se najve}iiznos odnosio na izvoz {e}era)10 i ìvihìvotiwa. Pored izvoza hrane, porast beleì iizvoz gvo`|a i ~elika, proizvoda od metala,ma{ina i transportnih ure|aja i raznih gotovihproizvoda.

U regionalnoj orijentaciji robne razmene,primetno je, u posmatranom periodu, preusmeravaweizvoza ka zemqama u tranziciji i razvijenimzemqama, uz smawewe izvoza u zemqe u razvoju.Izvoz u razvijene zemqe Zapada (570,8 milionadolara) porastao je za 35,2%, izvoz u zemqe utranziciji (557,9 miliona dolara) za 27,7%, dokje izvoz u zemqe u razvoju, od samo 27,1 milion,smawen za 55%. Porast izvoza u razvijene zemqerezultat je postepenog otvarawa trì{ta EU zaplasman na{e robe, pre svega poqoprivrednihproizvoda, iako je privredna aktivnost u timzemqama smawena. Pove}ana razmena sa zemqama

Platni bilans Srbije, januar-jun(u milionima SAD dolara)

2002. 2003. (I-VI) (I-VI)

Robna razmena, neto � 1.593 � 2.198

Izvoz 908 1.156

Uvoz � 2.501 � 3.354

Usluge, neto 78 156

Bespovratni transferi 192 212

Neto faktorski transferi (kamate) -28 � 72

Teku}i transferi, neto 749 714

TEKU]E TRANSAKCIJE, SALDO � 602 � 1.188KREDITNO-FINANSIJSKETRANSAKCIJE, SALDO

963 898

Strane direktne investicije, neto 180 125

Kori{}ewe sred. i dug. kredita, neto 314 350

Kratkoro~ni krediti i depoziti, neto 16 10

Odloèno pla}awe uvoza nafte i gasa 75 11

Ostali priliv kapitala* 378 402

GRE[KE I PROPUSTI** 522 447

UKUPAN BILANS 883 157

FINANSIRAWE (promene deviznihrezervi)

� 883 - 157

Narodna banka Srbije (porast-) � 651 - 192Komercijalne banke (porast-) � 232 35

Izvor: Narodna banka Srbije (preliminarni podaci).*Obuhva}ena nova devizna {tedwa, deo mewa~kih naslova, avansipo osnovu izvoza i dr.**Pored standardnih gre{aka u neto iznosu, obuhvata i me|uvalutnepromene (142 miliona dolara), trgovinske kredite i dr.

48

8Od ove godine, nakon usvajawa poveqe o formirawu dràvne zajednice SCG, kojomsu sankcionisana prakti~no dva nezavisna monetarna sistema i dve nezavisnecentralne banke, pre{lo se na pra}ewe platnog bilansa Srbije.9Crna Gora je samo za prvo tromese~je dostavila podatke o robnoj razmeni.10Odluka EU o izvozu na{eg {e}era na wihovo trì{te pod povoqnim uslovima,odnosno bez pla}awa odre|enih da`bina, suspendovana je u maju zbog zloupotreba,a zatim je rok zabrane izvoza po preferencijalnim uslovima produèn na jo{ {estmeseci.

Robna razmena Srbije, januar-jun(u milionima SAD dolara)

2002. 2003. Indeks(I-VI) (I-VI)

IZVOZ 907,6 1.155,8 127,3 Razvijene zemqe 422,2 570,8 135,2

Zemqe u razvoju 48,7 27,1 55,7

Zemqe u tranziciji 436,7 557,9 127,7

UVOZ 2.502,2 3.353,9 134,0

Razvijene zemqe 1.277,1 1.704,4 133,5 Zemqe u razvoju 148,1 188,0 126,9 Zemqe u tranziciji 1.077,0 1.461,5 135,7SALDO -1.594,6 -2.198,1 137,8 Razvijene zemqe -854,9 -1.133,6 132,6

Zemqe u razvoju -99,4 -160,9 161,9 Zemqe u tranziciji -640,3 -903,6 141,1

Izvor: RZS.


u regionu predstavqa efekat sprovo|ewapotpisanih spoqnotrgovinskih sporazuma sa timzemqama.

Pri ocewivawu izvoznih rezultata trebaimati u vidu da deo porasta robnog izvozaodraàva godi{we stope depresijacije prose~nogmese~nog kursa dolara prema evru i doma}ojvaluti zabeleène u prvoj polovini godine.Budu}i da je dolarski udeo u na{em izvozu oko20%, dinarski iskazana vrednost izvoza jeporasla za 4%, dok je uvoz u dinarima porastaooko 6%, gde dolarsko u~e{}e iznosi oko 30%.

Ukupna vrednost uvoza Srbije i Crne Goreiznosila je 3.530 miliona dolara i gotovo zajednu ~etvrtinu je ve}a nego u istom periodupro{le godine. Pri tom treba imati u vidu dasu podaci o uvozu Crne Gore potceweni zbogneaùrnosti u statisti~kom registrovawu. UvozSrbije (3.353,9 miliona dolara) ostvario jemawi rast u drugom (29%) nego u prvomtromese~ju (39,5%). Sa sva tri regionalnapodru~ja registrovan je porast: iz razvijenihzemaqa (1.704,4 miliona dolara) za 33,5 %, izzemaqa u tranziciji (1.461,5 miliona dolara) za35,7% i iz zemaqa u razvoju (188,0 milionadolara) za 26,9 %. Rast uvoza Srbije rezultat jene samo liberalnijeg trgovinskog reìma ipriliva zvani~ne pomo}i nego i ve}e kreditneaktivnosti banaka. Ukupan uvoz energenataSrbije (sirove nafte, naftnih derivata iprirodnog gasa) pove}an je sa 354,5 na 481,6miliona dolara ili 35,9%. Uvoz sirove nafteje pove}an sa 200,1 na 322,6 miliona dolara(61,2%), dok je uvoz naftnih derivata neznatnosmawen (sa 27 na 21,5 miliona dolara).Istovremeno je uvoz derivata u Crnoj Goripove}an sa 27,0 na 42,7 miliona dolara, i poredneaùrne evidencije, na bazi reeksportaderivata u Srbiju preko Crne Gore (uglavnomzbog niìh carinskih stopa).

U okviru uvoza Srbije, uvoz robe {irokepotro{we, koji sa jednom petinom u~estvuje uukupnom uvozu, pove}an je za 48,6% (sa 452,8 na672,9 miliona dolara). Uvoz opreme (703miliona dolara), ~ije se u~e{}e pove}alo na21%, ostvario je rast od 45,8%. Porast uvozamaterijala za reprodukciju na 1.977,9 milionadolara (26,1%) bio je najmawi, {to jerezultiralo u smawewu wegovog udela sa 62,7 na59% u ukupnom uvozu.

Spoqnotrgovinski deficit Srbije je uperiodu januar-jun dostigao 2.198,1 miliondolara, {to znatno nadma{uje vrednost izvoza, i

Robna razmena SCG, januar-jun(u milionima SAD dolara)

2002. 2003. Indeks(I-VI) (I-VI)

IZVOZ 1.009,0 1.213,8 120,3 Crna Gora 97,1 57,3 59,0 Srbija* 907,6 1.155,8 127,3 Dràvna zajednica 4,3 0,7 13,9UVOZ 2.870,0 3.530,0 123,0

Crna Gora 350,9 169,0 48,1 Srbija* 2.502,2 3.353,9 134,0 Dràvna zajednica 16,9 7,1 43,2SALDO -1.861,0 -2.316,2 124,5

Crna Gora -253,8 -111,7 44,0 Srbija* -1.594,6 -2.198,1 137,8 Dràvna zajednica -12,6 -6,4 50,8

Izvor: SZS.*Bez podataka za Kosovo i Metohiju.

49


za 603,5 miliona ili 37,8% je ve}i negodeficit u istom periodu prethodne godine.

Saldo usluga od po~etka godine (156miliona dolara) pove}an je za 48,6%.

Pokrivenost uvoza robe i usluga izvozomrobe i usluga u prvom polugo|u marginalno jesmawena, sa 44,7% u istom periodu 2002. na44,6%. U ovom periodu je po osnovu kamataostvaren neto odliv od 72 miliona dolara, dokje odliv u istom periodu prethodne godineiznosio 28 miliona dolara.

Me|unarodna pomo} u robi i novcu(bespovratni transferi), delimi~no na osnovuprocene, iznosila je 212 miliona prema 192miliona dolara u istom periodu prethodnegodine.

Neto priliv po osnovu teku}ih transferaiznosio je 714 miliona dolara ili 4,7% mawenego u isto vreme pro{le godine, a rezultat jesmawewa neto otkupa deviza po mewa~kimposlovima i smawewa nove devizne {tedwe(usled visoke osnovice u prethodnoj godini, kadaje izvr{ena zamena evropskih nov~anica u evro).

Na osnovu kreditno-finansijskih transakcijaostvaren je pozitivan neto bilans od 898miliona dolara, prema 963 miliona u istomperiodu pro{le godine. Kod direktnihinostranih ulagawa, tokom prvog tromese~jazabele`en je odliv zbog otkupa Telekoma Srbije(isplate prve dve tran{e od po 30 milionadolara), ali je priliv od privatizacije i novihinostranih ulagawa doprineo da se tokom prvih{est meseci ostvari neto prihod od 125 milionadolara (prema 180 miliona u istom periodupro{le godine).

Sredworo~ni i dugoro~ni krediti supove}ani sa 334 miliona na 390 miliona dolara.Od toga je kori{}eno blizu 280 milionafinansijskih kredita, oko 100 miliona kreditaza opremu, dok se ostatak od oko 10 milionadolara odnosio na kredite za reprodukciju.Tokom aprila povu~ene su tre}a i ~etvrtatran{a MMF-a po aran`manu za produ`enofinansirawe od po 50 miliona specijalnihprava vu~ewa. Po~etkom maja je odobren kreditSvetske banke pod IDA uslovima za strukturnoprilago|avawe socijalnog sektora u Srbiji, a ujunu je dobijena druga tran{a makroekonomskepomo}i Evropske unije.

Otplate glavnice duga su iznosile 40miliona dolara (uglavnom kredita za opremu ireprodukciju). Istovremeno su pove}ane otplate

Robna razmena Srbije (u milionima SAD dolara)

-1.200

-800

-400

0

400

800

1.200

1.600

2.000

I III I III I

-1.200

-800

-400

0

400

800

1.200

1.600

2.000

Uvoz

Saldo robne razmene

Izvoz

50


po neizmirenim obavezama za uvoz nafte i gasa,kao i za drugu robu i usluge iz prethodnogperioda (trgovinski krediti), tako da suodlo`ena pla}awa po osnovu nafte i gasa znatnosmawena (krajem juna iznosila su svega 11miliona dolara). Ostali neto priliv kapitala uovom periodu iskazao je minimalan porast(6,3%). Gre{ke i propusti (447 milionadolara), koje obuhvataju uglavnom me|uvalutnepromene, trgovinske kredite i kwigovodstvenegre{ke, u ovom periodu su smawene.

Kao rezultat takvih platnobilansnihkretawa, ukupan bilans u periodu januar-jun2003. bio je pozitivan u iznosu od 157 milionadolara, {to je znatno mawe u odnosu na istiperiod pro{le godine (883 miliona dolara).Pri tom je Narodna banka Srbije za prvih {estmeseci svoje devizne rezerve pove}ala za 191,7miliona dolara, dok su poslovne banke deviznerezerve smawile za 35 miliona dolara.

122000.

3 62001.

9 12 3 62002.

9 12 3 62003.

0

5001.0001.5002.000

2.5003.000

Mese~na pokrivenost uvoza

deviznim rezervama NBS (u milionima SAD dolara)

Uvoz

Rezerve

51


52

Odrìvost deficita teku}egplatnog bilansa zemqe

Problem odrìvosti deficita teku}eg platnog bilansa jedne zemqe moè se javiti u uslovimanekontrolisanog pove}awa tog deficita. Visok iznos ili veliki porast deficita teku}eg bilansa moèda uti~e na porast spoqnog duga zemqe, ~ime se ugroàva nesmetano servisirawe tog duga.

Sa teorijskog aspekta, promena teku}eg platnog bilansa indikator je promene neto finansijskepozicije zemqe prema inostranstvu. Tako, na primer, u uslovima deficita teku}eg bilansa raste ukupnaneto debitna finansijska pozicija prema inostranstvu (ukoliko je zemqa do tada bila neto du`nik)ili opada neto potra`na finansijska pozicija zemqe (ukoliko je do tada bila neto poverilac u odnosuna inostranstvo). Suprotno vaì u uslovima suficita teku}eg platnog bilansa: neto eksterna debitnafinansijska pozicija dotada{weg du`nika se smawuje, dok se neto potraìvawe dotada{weg poveriocapove}ava.

Promena nivoa spoqnog duga na{e zemqe kako u bruto, tako i neto iznosu nije u korelaciji,baziranoj na teorijskim pretpostavkama, sa visinom deficita teku}eg bilansa pla}awa. Tako, na primer,uprkos relativno visokom deficitu tog bilansa u 2002. godini od 1.731 milion dolara, bruto dug premainostranstvu je marginalno pove}an − sa 11.740 miliona dolara krajem 2001. na 11.839 miliona dolarakrajem 2002. ili za 0,8%. Istovremeno, neto inostrani dug zemqe (bruto dug umawen za iznos deviznihrezervi) smawen je sa 9.931 milion dolara na 8.776 miliona dolara ili za 11,6%.

Pod uslovom da u pro{loj godini nije do{lo do pada vrednosti dolara u odnosu na evro, odnosnoda je me|usobni odnos wihovih vrednosti ostao nepromewen, dug u 2002. godini bi se fakti~ki smawioza 6,3% (sa 11.740 miliona na 10.928 miliona dolara). Opao je tako|e i ukupan bruto spoqni dug zemqeizraèn u dinarima, sa 794,4 milijarde na 698,3 milijarde (12,1%), zahvaquju}i pove}awu vrednostidoma}e valute u odnosu na dolar.

Divergentna kretawa u 2002. godini izme|u stawa teku}eg platnog bilansa (visok deficit) i stawaspoqne zaduènosti zemqe (smawewe i neto i bruto duga) posledica su dejstva dva osnovna faktora.Prvo, znatan teku}i deficit, 1.731 milion dolara, bio je u celini pokriven inostranim finansijskimsredstvima, sa neutralnim efektom na spoqni dug, i to: neto prilivom sredstava po osnovu stavke»gre{ke i propusti« od 677 miliona dolara (robni deficit Crne Gore od 488 miliona dolara i robniuvoz stanovni{tva od 96 miliona dolara), prodajom deviza za dinare u mewa~nicama od 617 milionadolara i neto uvozom kapitala po osnovu direktnih investicija od 475 miliona dolara (ukupno 1.769miliona dolara). Efekat tih transakcija na spoqnu zaduènost zemqe je isti kao da je, umesto visokogdeficita teku}eg platnog bilansa, zabeleèna ravnoteà tog bilansa ili ~ak kao da je ostvarenizvestan suficit. Drugi faktor koji je uticao na smawewe bruto i neto inostrane zaduènosti zemqe,uprkos deficitu teku}eg platnog bilansa, bilo je smawewe duga prema Pariskom klubu poverilacaputem otpisa, sa 4.037 miliona dolara na 2.690 miliona dolara.


53

Prema proceni, u teku}em i narednom periodu (2003-2010. godina) nastavi}e se divergentnakretawa teku}eg bilansa pla}awa, s jedne, i bruto i neto spoqne zaduènosti zemqe, sa druge strane.Deficit teku}eg bilansa sa tendencijom smawewa (predvi|a se smawewe sa 1.731 milion dolara u 2002.na 707 miliona dolara u 2010) trebalo bi istovremeno da bude pra}en smawewem bruto duga sa 11.839miliona na 10.594 miliona dolara i neto zaduènosti sa 8.776 miliona na 4.679 miliona dolara.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da u narednom periodu deficit teku}eg bilansa zemqe, kako se procewuje,ne}e biti pra}en porastom spoqnog duga, pre svega duga u neto iznosu, nego wegovim smawewem, realnoje o~ekivati da }e taj deficit biti odrìv, odnosno da ne}e predstavqati prepreku nesmetanomservisirawu me|unarodnih finansijskih obaveza zemqe.

Najve}u sumwu, u delu javnosti, u mogu}nost nesmetanog servisirawa spoqnog duga zemqe, naro~itou drugoj polovini teku}e decenije, unosi podatak da bi otplate duga u periodu 2006-2010. godina trebaloda iznose godi{we ~itavih 1.466 miliona dolara. Me|utim, gubi se iz vida da bi devizne rezerve kodNarodne banke Srbije i devizna sredstva poslovnih banaka istovremeno trebalo da dostignu 5.302miliona dolara godi{we. To predstavqa iznos 3,6 puta ve}i od iznosa otplata duga i trebalo bi dabude dovoqna za{tita od mogu}nosti izbijawa du`ni~ke krize zemqe.

Prema tome, ukoliko se ostvare pretpostavke o rastu dru{tvenog proizvoda zemqe (za oko 5%godi{we), brèm pove}awu robnog izvoza u odnosu na uvoz, smawewu deficita teku}eg platnog bilansa,zadràvawu bruto spoqne zaduènosti zemqe na mawe-vi{e postoje}em nivou i pove}awu deviznihrezervi − ne bi trebalo da do|e do te{ko}a u pogledu servisirawa spoqnog duga zemqe.

Ako Narodna banka Srbije nastavi sa politikom kreirawa primarnog novca i nov~ane maseprvenstveno u skladu sa kretawem wene neto devizne aktive (net foreign assets), kao i sa politikomrukovo|eno fleksibilnog kursa dinara, ne bi trebalo o~ekivati te{ko}e u servisirawu spoqnog duga~ak i ukoliko se neka od navedenih pretpostavki ne bude ostvarivala onako kako je to predvi|eno.Tako, na primer, u uslovima maweg neto uvoza kapitala od predvi|enog do{lo bi inicijalno, ceterisparibus, do smawewa neto inostrane aktive Narodne banke Srbije. To bi, zatim, uticalo na smaweweprimarnog novca i nov~ane mase, kao i na pove}awe ponude i smawewe tra`we deviza, {to bi omogu}iloda se spoqni dug zemqe nesmetano servisira. Osim toga, Narodna banka Srbije bi mogla, u uslovimasmawewa wene neto devizne aktive, odnosno wenih neto deviznih rezervi da smawi prodaju deviza nadeviznom trì{tu. To bi, inicijalno, uticalo na pad me|unarodne vrednosti dinara, pove}alo ponudui smawilo tra`wu deviza i ponovo omogu}ilo normalno servisirawe spoqnog duga.

U okolnostima visoke korelacije dinamike neto inostrane aktive, s jedne strane, i dinamikeprimarnog novca i nov~ane mase, s druge, kao {to je to sada slu~aj u nas, kretawe deficita teku}egplatnog bilansa zemqe nije autonomna kategorija. Deficit teku}eg bilansa je promenqiv u zavisnosti

od neto uvoza kapitala, ukqu~uju}i i otplate po spoqnom dugu. Tako, na primer, eventualno smaweweneto uvoza kapitala deluje, putem mehanizma smawewa neto inostrane aktive centralne banke, primarnognovca i nov~ane mase, kao i posredstvom pada spoqne vrednosti nacionalne valute, na smawewedeficita teku}eg platnog bilansa. Suprotno tome, porast neto uvoza kapitala ima za posledicu porastneto inostrane aktive centralne banke, porast primarnog novca i nov~ane mase i porast me|unarodnevrednosti nacionalne valute, {to se, u krajwem, reflektuje na rast deficita teku}eg platnog bilansa.

Visok deficit teku}eg bilansa na{e zemqe u 2002. godini nije imao autonomni karakter, ve} jebio posledica visokog neto uvoza kapitala i, delimi~no, porasta realnog kursa dinara. Najboqi dokazu prilog toj tvrdwi jeste ~iwenica da je, uprkos visokom deficitu, ponuda deviza, u uslovimajedinstvenog kursa dinara i spoqne konvertibilnosti dinara, bila ve}a od wihove tra`we, {to semanifestovalo u visokom rastu deviznih rezervi.

Na osnovu iznetog sledi zakqu~ak da − ako se u narednom periodu nastavi sa politikom vezivawadinamike primarnog novca i nov~ane mase za dinamiku neto inostrane aktive Narodne banke Srbije,pra}enom politikom rukovo|eno fleksibilnog kursa dinara − svaki deficit teku}eg platnog bilansabi trebalo da bude odr`iv, ukoliko bude rezultat neto uvoza kapitala i adekvatnog nivoa deviznihrezervi zemqe.

Ekonomski pregled

54

Januar 2003

Pretpostavke odr`ivosti deficitateku}eg platnog bilansa Srbije i Crne Gore

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Porast izvoza udolarima, % 20,4 23,2 16,4 15,0 13,0 11,0 10,3 10,3 9,5

Porast uvoza udolarima, % 30,7 16,7 6,2 6,2 6,5 6,5 6,3 6,3 6,3

Deficit teku}egbilansa, u mln dolara 1.731 1.760 1.667 1.444 1.340 1.286 1.103 822 707

- udeo u BDP-u, % 10,3 8,9 7,9 6,5 5,7 5,2 4,1 2,8 2,3

Bruto dug, u mln dolara 11.839 10.358 11.232 11.169 10.985 11.052 10.977 10.719 10.594

- udeo u BDP-u, % 76 52 53 50 47 45 41 37 34

Devizne rezerve NBS, umln dolara 2.280 2.667 3.069 3.476 3.626 3.751 3.895 4.058 4.403- mese~na pokrivenostuvoza robe i usluga 3,4 3,8 4,1 4,4 4,3 4,1 4,0 4,0 4,7

Devizna sredstvaposlovnih banaka, umln dolara 783 916 1.054 1.194 1.245 1.288 1.338 1.394 1.512

Servisirawe spoqnogduga, u mln dolara 201 488 682 858 1.088 1.354 1.557 1.735 1.594- u~e{}e u izvozu robe iusluga, % 6,2 12,2 14,8 16,3 18,5 20,9 21,9 22,3 18,8

- udeo u BDP-u, % 1,3 2,5 3,2 3,8 4,6 5,5 5,8 6,0 5,1

Izvor: Me|unarodni monetarni fond i Narodna banka Srbije.


55

Izabrani monetarni i devizni pokazateqi(stawe na kraju perioda)

2002. 2003.Stoparasta

Decembar Mart April Maj Junjun 2003.

dec. 2002.

Primarni novac u mln dinara1) 78.175 67.458 68.884 66.561 66.674 -14,7

@iro-ra~uni banaka u mln dinara2) 14.139 6.534 6.057 5.608 5.740 -59,4

Gotov novac u opticaju u mln dinara 43.719 36.917 38.836 38.855 37.546 -14,1

Nov~ana masa M1 u mln dinara3) 107.776 103.740 107.717 106.092 102.471 -4,9

Nov~ana masa M2 u mln dinara4) 126.668 119.050 124.091 123.259 120.726 -4,7

Devizne rezerve NBS u mln SADdolara 2.280 2.113 2.426 2.525 2.472 8,4

Ukupne devizne rezerve (NBS ++ posl. banke) u mln SAD dolara 3.063 2.800 3.195 3.292 3.226 5,3

Hartije od vrednosti NBS prodate natrì{tu u mln dinara5) 1.549 1.288 833 794 560 -63,8

Eskontna stopa NBS6) 9,50 9,00 9,00 9,00 9,00

Prose~na kamatna stopa na trì{tunovca6) 32,21 27,72 28,31 29,65 28,00

Prose~na kamat. stopa nahartije od vrednosti NBS6) 10,30 12,48 14,49 13,16 12,13

Stopa inflacije u Republici Srbiji(u %)7) 14,8 14,1 13,9 14,0 14,3

Vrednost evra u odnosu na dinar 61,52 64,38 63,99 65,69 64,27 4,5

Vrednost SAD dolara u odnosu nadinar 58,98 60,18 58,32 55,27 56,16 -4,8

Izabrani pokazateqi u %

Promeneod 1. jan.do 30. juna

2003.

Gotov novac u opticaju/M1 40,6 35,6 36,1 36,6 36,6 -3,9

Devizne rezerve NBS/M1 124,8 122,6 131,4 131,6 135,5 10,7

Ukupne devizne rezerve/M1 167,6 162,4 173,0 171,5 176,8 9,2

Devizne rezerve NBS/tromese~niprosek uvoza8) 416,8 386,6 416,5 417,6 433,0 16,2

Ukupne devizne rezerve/tromese~niprosek uvoza8) 560,0 511,8 548,6 544,5 565,2 5,2

1) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS.

2) Ukqu~eni i opozivi depoziti.

3) Ukqu~eni depoziti dràve.

4) Ukqu~eni svi dinarski depoziti.

5) Stawe prodatih hartija od vrednosti na kraju odgovaraju}eg dana.

6) Na godi{wem nivou.

7) Godi{we stope, mesec prema istom mesecu prethodne godine.

8) Obuhvata posledwa tri raspoloìva podatka na kraju odgovaraju}eg dana.


Bilans Narodne banke Srbije(kraj perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec. Mart Jun

Neto devizne rezerve 62.335 51.695 52.452 Neto devizne rezerve u evrima (mln) 1.013 803 816

Bruto devizne rezerve1) 134.491 127.171 133.741

Bruto devizna pasiva2) -72.156 -75.476 -81.289

Neto doma}a aktiva 6.989 11.256 6.710 Doma}i krediti 14.455 23.380 18.852 Neto potraìvawa od dràve 9.460 17.833 13.710 Krediti 20.720 23.253 23.224 Dinarski krediti 20.720 23.253 23.224 Devizni krediti 0 0 0 Depoziti (-) -11.260 -5.420 -9.514 Dinarski depoziti -5.101 -1.134 -4.709 Devizni depoziti -6.159 -4.286 -4.805 Neto potraìvawa od banaka 6.054 6.421 6.252 Krediti 7.731 7.807 6.864 Ostali dinarski krediti 5.562 5.585 4.880

Devizni krediti 2.169 2.222 1.984 Devizni krediti u evrima (mln) 35 35 31 Depoziti (-), od ~ega -1.677 -1.386 -612 dobrov. upis blag. zapisa NBS -1.549 -1.288 -560 Neto potraìvawa od ostalih sektora -1.059 -874 -1.110 Krediti 1.014 1.113 1.081 Dinarski krediti 1.014 1.113 1.081 Devizni krediti 0 0 0 Depoziti (-) -2.073 -1.987 -2.191 Ostala aktiva (neto) -7.466 -12.124 -12.142

Primarni novac 69.324 62.951 59.162 Gotov novac u opticaju 43.719 36.917 37.546 Rezerve banaka 25.605 26.034 21.616 Obra~unata obavezna rezerva 15.843 20.898 16.640 Izdvojena obavezna rezerva 11.466 19.500 15.876 Kori{}ena OR (+), vi{e izdvojena OR (-) 4.377 1.398 764 Slobodne rezerve 9.762 5.136 4.976

Opozivi depoziti 2.850 1.295 1.582 @iro-ra~un i blagajna 11.289 5.239 4.158 Kori{}ena OR (-), vi{e izdvojena OR (+) -4.377 -1.398 -764

Primarni novac prema na{oj

({iroj) definiciji3) 78.175 67.458 66.674

1) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.

2) Iskqu~ene dugoro~ne devizne obaveze prema inostranstvu i nepodeqene devizne obaveze SFRJ. Ukqu~ene devizne obaveze prema doma}im bankama i rezidentima.

3) Ukqu~eni depoziti nebankarskog sektora kod NBS i hartije od vrednosti NBS.

56


57

Monetarni pregled1)

Konsolidovani bilans banaka(kraj perioda, u milionima dinara)

2002. 2003.

Dec. Mart Jun

Neto devizna aktiva2) 136.826 123.207 123.686

Aktiva 180.694 168.534 176.090

NBS 134.491 127.171 133.741 Poslovne banke 46.203 41.363 42.349 Pasiva (-) -43.868 -45.327 -52.404 NBS -39.331 -40.241 -46.434 Poslovne banke -4.537 -5.086 -5.970

Neto doma}a aktiva 50.140 61.691 68.373 Doma}i krediti 145.007 161.476 171.603

Neto potraìvawa od dràve -11.774 -8.455 -7.901

Krediti 25.198 30.128 30.068

Dinarski 23.497 28.030 28.197

NBS 20.720 23.253 23.224

Poslovne banke 2.777 4.777 4.973

Devizni 1.701 2.098 1.871

NBS 0 0 0

Poslovne banke 1.701 2.098 1.871 Depoziti (-) -36.972 -38.583 -37.969 Dinarski depoziti -21.079 -23.453 -23.102 NBS -5.101 -1.134 -4.709 Poslovne banke -15.978 -22.319 -18.393

Devizni depoziti -15.893 -15.130 -14.867

NBS -6.159 -4.286 -4.805

Poslovne banke -9.734 -10.844 -10.062

Kratkoro~ni din. krediti dràve bankama -191 -167 -236

Obveznice stare devizne {tedwe 563 886 757

Krediti nevladinom sektoru 156.409 169.212 178.983

Stanovni{tvu 16.021 17.746 22.037

Neprofitnim instit. koje sluèstanovni{tvu u din.

4.140 3.931 4.051

Neprofitnim instit. koje sluèstanovni{tvu u deviz.

413 348 294

Privredi u dinarima 70.946 79.754 85.830

Privredi u devizama 64.889 67.433 66.771


Nov~ana masa (M3) 186.966 184.898 192.059 Nov~ana masa (M2)3) 105.589 95.597 97.624

Nov~ana masa (M1) 88.839 82.763 83.102Gotov novac u opticaju 43.719 36.917 37.546Depoziti po vi|ewu 45.120 45.846 45.556

Dinarski oro~eni depoziti 16.750 12.834 14.522

Devizni depoziti4) 81.377 89.301 94.435

1) Za neto deviznu inostranu aktivu primewen je teku}i kurs SAD dolara. Kod deviznih pozicijau neto doma}oj aktivi kori{}eni su bilansni podaci, tj. primewen je zvani~ni kurs na kraju

odgovaraju}eg perioda.

2) Iskqu~ene zamrznute devizne rezerve i nepodeqena devizna aktiva SFRJ.

3) Ukupni dinarski depoziti.

4) Bez stare devizne {tedwe.

Ekonomski pregled

58

II zz dd aa jj ee ii {{ tt aa mm pp aa

NNAARROODDNNAA BBAANNKKAA SSRRBBIIJJEEBBeeooggrraadd,, UUlliiccaa kkrraaqqaa PPeettrraa 1122

TTeelleeffoonn:: 3300-2277-110000

IInntteerrnneett pprreezzeennttaacciijjaa:: www.nbs.yu

TTiirraa`̀ 440000 pprriimmeerraakkaa

ISSN YU 1451-4702

EKONOMSKI PREGLED Jul 2003 · 2015-12-23 · Jul 2003 Ekonomski pregled 10 Kreirawe nov~ane mase...

Documents

Transcript of EKONOMSKI PREGLED Jul 2003 · 2015-12-23 · Jul 2003 Ekonomski pregled 10 Kreirawe nov~ane mase...