EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA...prof. dr Žaklina Stojanović prof. dr Miroslav Todorović prof. dr Saša...

EKONOMSKEIDEJE I PRAKSA

BROJ 28

KVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKE I POSLOVNE INFORMATIKEEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU / BEOGRAD, MART 2018 WWW.EKOF.BG.AC.RS/PUBLIKACIJE/CASOPISI/EKONOMSKE-IDEJE-I-PRAKSA/ U

OVOM

IZDA

NJU:

RADO

VAN

KOVA

ČEVIĆ

// AL

EKSA

NDAR

RAD

IVOJEV

IĆ //

SONJ

A JOS

IPOV

IĆ //

BRA

NKO

LEKO

VIĆ //

MILA

DIN

MILO

ŠEVIĆ

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSAKVARTALNI ČASOPIS IZ OBLASTI EKONOMIJE, POSLOVNE EKONOMIJE I MENADŽMENTA, STATISTIKEI POSLOVNE INFORMATIKE

IzdavačCentar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u BeograduKamenička 6, tel. 3021-045, faks 3021-065E-mail:[email protected]

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

Priprema i štampaČUGURA Print, Beogradwww.cugura.rs

Godina2018.

REDAKCIJA ČASOPISA EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA

Glavni urednik časopisaprof. dr Miomir Jakšić

Urednici časopisaprof. dr Marko Backovićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Saša Veljković

Sekretar redakcijeMilutin Ješić

Tehnički sekretarIva Dimitrijević

Kontakt redakcijeTelefon: +381 11 3021 210Faks: +381 11 2639 560e-mail: [email protected]

Članovi Redakcijeprof. dr Marko Backovićprof. dr Predrag Bjelićprof. dr Zoran Bogetićprof. dr Božidar Cerovićprof. dr Čedomir Čupićprof. dr Radmila Dragutinović - Mitrovićprof. dr Ðorđe Ðukićprof. dr Nikola Fabrisprof. dr Miomir Jakšićprof. dr Nebojša Janićijevićprof. dr Radovan Kovačevićprof. dr Vlade Milićevićprof. dr Aleksandra Praščevićprof. dr Gojko Rikalovićprof. dr Žaklina Stojanovićprof. dr Miroslav Todorovićprof. dr Saša Veljkovićprof. dr Siniša Zarić

International Editorial BoardSnježana Brkić, professor, University of Sarajevo, Bosnia and HerzegovinaVeselin Drašković, professor, University of Montenegro, MontenegroDavor Dujak, professor, University of Osijek, CroatiaGordana Ðurović, professor, University of Montenegro, MontenegroRana Eskinat, professor, Anadoly University, TurkeyIrena Kikerkova, professor, Ss. Cyril and Methodius University, FYRMYoji Koyama, professor emeritus, Niigata University, JapanPerica Macura, professor, University of Banja Luka, Bosnia and HerzegovinaÐuro Medić, professor, University of Zagreb, CroatiaBožo Mihailović, professor, University of Montenegro, MontenegroMićo Radović, professor, University of Montenegro, MontenegroSrđan Redžepagić, professor, University Nice Sophia Antipolis, FranceYannis Tsekouras, professor emeritus, University of Macedonia, Greece

SADRŽAJ

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?Radovan Kovačević

CIRKULARNA EKONOMIJAIMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJIRadivojević Aleksandar

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJASonja Josipović

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVEBranko Leković

MAKROEKONOMSKA EFIKASNOST OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE – UTICAJ NA BDPMiladin Milošević

07

33

59

47

71

7EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA | BROJ 28 | MART 2018.

RADOVAN KOVAČEVIĆ1

E-mail: [email protected]

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?2

WHETHER THE TRIFFIN DILEMMA IS STILL VALID?

JEL KLASIFIKACIJA: F21, F32, F34, F42

APSTRAKT:

Trifin je skrenuo pažnju na slabost Bretonvudskog sistema zbog oslonca na dolar kao re-zervnu valutu. Trifinova analiza nestašice zlata u međuratnom periodu pokazala je da će se sa istim problemom susresti i Bretonvudski sistem. Smatrao je da će se svet zbog toga suočiti sa rizikom deflacije. Potrebe centralnih banaka u Bretonvudskom sistemu da po-većavaju devizne rezerve će na kraju, prema Trifinu, nadmašiti raspoložive zlatne rezerve SAD. S obzirom na to da su SAD bile u obavezi da na zahteve centralnih banaka konver-tuju dolare u zlato po ceni od 35 dolara za jednu uncu zlata, Trifin je smatrao da će u fazi pritiska centralnih banaka američke rezerve zlata biti iscrpljene. Prateći rast kamatnih stopa u SAD, bi, prema Trifinovim očekivanjima, doveo do globalne deflacije. Mada je Trifin smatrao da centralne banke treba da akumuliraju dolarske rezerve, zbog statusa dolara kao svetske rezervne valute i valute kojom se interveniše na deviznom tržištu, u literaturi je ostao poznat po tzv. Trifinovoj dilemi ili Trifinovom paradoksu. Suština ovog paradoksa je da dolar ne može preživeti kao svetska rezervna valuta ako SAD stalno ne povećavaju deficit tekućeg računa, da bi svet snabdevale likvidnošću. Preterana emisija dolara, na drugoj strani, povećava spoljni dug SAD do neodrživog nivoa i može potkopati

1 Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2 Radjedeoistraživanjanaprojektu179065Ministarstvaprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije

„UlogadržaveunovommodelurastaprivredeSrbije”.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?8vrednost dolara, ocenio je Trifin. Mada je sa raspadom Bretonvudskog sistema ova dilema izgubila na privlačnosti, jer SAD više nisu bile u obavezi da konvertuju dolare u zlato, pi-tanje povezanosti bilansa tekućeg računa SAD i međunarodne likvidnosti i danas intrigira analitičare. S obzirom da je dolar još uvek vodeća svetska rezervna valuta, u ovom radu pokazujemo da je deficit tekućeg računa SAD i danas važan kanal kreiranja međunarodne likvidnosti. Fiskalni aspekt Trifinove dileme sadržan je u oceni da rast globalne tražnje za sigurnim aktivama uslovljava formiranje prekomernog američkog fiskalnog deficita, koji nije održiv na duži rok. Ovaj aspekt Trifinove dileme i dalje je aktuelan. Trifinov paradoks i danas ukazuje na prednosti i teškoće koje se povezuju sa statusom nacionalne valute kao svetske rezervne valute. U praksi se uočava postojanje konvergencije interesa izme-đu SAD, koje i dalje uživaju prednosti zemlje ključne svetske valute, na jednoj strani, i zemalja kreditora koje i dalje akumuliraju dolarske aktive, na drugoj strani. U ovom radu se ukazuje na praktične implikacije statusa dolara kao svetske rezervne valute i ocenjuje životvornost Trifinove dileme danas.

ABSTRACT:

Triffin drew attention to the weakness of the Bretton Woods system because of his reli-ance on the dollar as a reserve currency. His analysis of the shortage of gold in the inter-war period showed that the Bretton Woods system will be facing the same problem. He considered that the world would therefore face the deflation risk. The needs of central banks in the Bretton Woods system to increase foreign exchange reserves will ultimately, according to Triffin, outperform the available US gold reserves. Given that the US was obliged to convert dollars into gold at the price of $35 per ounce at the request of cen-tral banks, Triffin felt that, at the stage of central banks pressure, the US gold reserves would be exhausted. The rising interest rates in the US, according to Triffin’s expecta-tions, would lead to global deflation pressures. Although Triffin considered that central banks should accumulate dollar reserves, due to the dollar’s global reserve status and the status of intervening currency on the foreign exchange market, he remained famous in the literature as the so-called Triffin’s dilemma or Triffin’s paradox. The essence of this paradox is that the dollar can not survive as a world reserve currency if the US does not permanently increase the current account deficit to supply the world liquidity needs. The excessive emission of the dollar, on the other hand, increases US external debt to an unsustainable level and can undermine the value of the dollar, Triffin said. Although with the collapse of the Bretton Woods system this dilemma has lost its appeal, because the US was no longer obliged to convert dollars into gold, the issue of linking the US current account balance and international liquidity is intrigued by analysts today. Given that the dollar is still the world reserve currency, the paper shows that US current account deficit is still an important channel for creating the international liquidity. The fiscal aspect of the Triffin dilemma is that global growth in demand for safe assets affects the creation of excessive US fiscal deficits, which is not sustainable in the long run. This aspect of Triffin’s dilemma remains relevant. The Triffin dilemma still points to the advantages and

KLJUČNE REČI:TRIFINOVA DILEMA, MEÐUNARODNE REZERVE, TEKUĆI RAČUN,MEÐUNARODNA INVESTICIONA POZICIJA


disadvantages associated with the status of the national currency as the world reserve currency. In practice, a perception of the convergence of interests between the US, which still enjoys the benefits of the dollar’s role as the world’s primary reserve currency, on the one side, and creditors that continue to accumulate dollar assets, on the other side, is confirmed. The paper points to the practical implications of the dollar’s status as a world reserve currency and assesses the vitality of Triffin’s dilemma today.

1. UVODZahvaljujući dugoročnoj stabilnosti i privrednom rastu SAD, kao i stabilnom finansijskom sistemu tokom 1960-ih, dolar je uspeo da se nametne ostatku sveta kao noseća valuta, valuta fakturisanja i valuta očuvanja vrednosti. Navedene karakteristike su preduslovi koje jedna valuta mora da ispuni da bi zadobila status rezervne valute. To je uspelo do-laru, zahvaljujući osnovama Bretonvudskog sistema. Zemlje koje su počele da ostvaruju suficite tekućeg računa (Nemačka i Japan, na primer) su nastavile da povećavaju dolar-ske iznose u svom posedu u vidu zvaničnih rezervi. To je imalo za posledicu akumuliranje američkih dugovanja prema nerezidentima.

Obaveza SAD u Bretonvudskom sistemu je bila da stranim centralnim bankama garantuje konvertibilnost dolara u zlato po ceni 35 dolara za uncu zlata. Vremenom je dolarska imovina u posedu stranih centralnih banaka rasla, pa se nametnulo pitanje da li SAD imaju dovoljno zlatnih rezervi za tu namenu. Sve dok su strane centralne banke akumuli-rale dolare (dolarske rezerve najviše u vidu obveznica koje donose kamatu), nije postojao pritisak na njihovu konverziju u zlato. Kad su počele češće konverzije, javila se zabrinu-tost. Na ovaj problem ukazao je Robert Trifin,3 ističući pitanje poverenja kao dugoročni problem Bretonvudskog sistema. Trifin je zapazio da su zalihe deviznih rezervi stranih centralnih banaka brzo rasle, i da su po obimu premašile američke zalihe zlata po ceni od 35 dolara za uncu zlata. Imajući u vidu obavezu SAD da konvertuju dolare za zlato, Trifin je već početkom 1960-ih ocenio da one tu obavezu ne bi mogle da ispune ako bi svi holderi američkih dolara istovremeno odlučili da ih zamene za zlato. Trifin je smatrao da postoji rizik nepoverenja ako centralne banke pokušaju da zamene dolare za zlato i naiđu na teškoće. Usled toga, strane centralne banke bi mogle da prekinu sa akumulaci-jom dolara, trgovina bi stagnirala i svetska privreda bi na kraju zapala u recesiju. Ako bi SAD nastavile da omogućavaju neograničenu ponudu dolara, javile bi se sumnje stranih centralnih banaka da ih mogu konvertovati u zlato, što bi umanjilo poverenje u dolar kao međunarodnu valutu. To bi moglo da ugrozi funkcionisanje Bretonvudskog sistema, sma-trao je Trifin. Mogućnost da se problem reši povećanjem cene zlata nije bila prihvatljiva,

3 Trifin,R.(1960).GoldandtheDollarCrisis,NewHaven:YaleUniversityPress.

KEY WORDS:TRIFFIN DILEMMA, INTERNATIONAL RESERVES, CURRENT ACCOUNT, INTERNATIONAL INVESTMENT POSITION

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?10jer su SSSR i Južna Afrika imali najveće rezerve zlata, pa bi imale i najveće koristi od toga, a centralne banke u svetu bi mogle dalje da očekuju smanjivanje vrednosti svojih deviznih rezervi u meri porasta cene zlata.4 Dakle, na ovaj način ne bi bio rešen problem poverenja na koji je ukazao Trifin.5 Bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva je tokom 1960-ih počeo da se suočava sa problemima, što je na kraju dovelo do njegovog sloma.6

Predmet istraživanja u ovom radu je validnost Trifinovog paradoksa danas. Posle sloma Bretonvudskog sistema, svet je sa režima fiksnih prešao na fleksibilne devizne kurseve. To je omogućilo da kursevi u današnje vreme budu instrument za prilagođavanje različitim ekonomskim uslovima. Danas, sem dolara, postoji i druga globalna valuta, evro, što je umanjilo centralni značaj dolara u međunarodnom monetarnom sistemu (MMS). Konač-no, međunarodna likvidnost danas ne zavisi isključivo od jedne valute. Duboka i čvrsto integrisana finansijska tržišta omogućavaju investiranje u različite finansijske aktive širom sveta. Za razliku od Bretonvudskog sistema zvanične likvidnosti, globalna likvidnost da-nas zavisi pre svega od privatnih tokova kapitala. Stoga je treba ocenjivati uzimajući u obzir sem zvanične likvidnosti i privatne tokove kapitala. To su argumenti za tvrdnju da su danas rizici manjka globalne likvidnosti veoma mali. Ipak, to ne znači da se ne mogu javiti kratkoročni poremećaji likvidnosti, kao što se to desilo 2008. godine. Ovo su razlozi zbog kojih neke zemlje sa tržištem u nastajanju (eng. emerging markets) danas uvećavaju devizne rezerve, pre svega u vidu dolarskih aktiva. Druge zemlje, sa većom otvorenošću računa kapitala, povećavaju opreznosne devizne rezerve. Zemlje izvoznice nafte, u faza-ma skoka cena ove sirovine, suficite tekućeg računa pretvaraju u devizne rezerve.

Tražnja u svetu za sigurnim aktivama i dalje potencira izuzetnu privilegiju SAD da preko omekšavanja monetarne politike podstiču privredni rast. Dokaz za to su niske kamatne stope posle krize iz 2008. kao i ekspanzivna monetarna politika, što je doprinelo porastu spoljne zaduženosti SAD. Preveliko oslanjanje SAD na jeftine kredite nalikuje ponašanju iz Trifinovog vremena. Slično je postupanje glavnih emitenata i holdera rezervnih valuta, koji u prvi plan stavljaju svoje kratkoročne ciljeve, zanemarujući potrebe stabilnosti glo-balnog sistema. Takvo ponašanje dovodi do neodrživih neravnoteža, uz porast osetljivosti globalnog finansijskog sistema, što može izazvati krizu poput one iz 2008. godine. Kao i u Trifinovo vreme, danas ne postoji mehanizam za simetrično uravnoteženje nastalih ne-ravnoteža, uprkos fleksibilnim deviznim kursevima, većoj mobilnosti kapitala i velikim to-kovima privatnog kapitala.7 Izgleda da je Trifinova dilema, posmatrana u širem kontekstu, još uvek opravdana. Dokazivanje ove pretpostavke je predmet istraživanja našeg rada.

4 Meltzer,A.(1991).“U.S.PolicyintheBrettonWoodsera”,FederalReserveBankofSt.LouisReview,73(3),pp.53-83.jesmatraodabiproblemmogaodaserešidajepostignutdogovorodupliranjucenezlatasa35$na70$pounci.Urazdobljupre1965.godine,Fedjeobraćaopažnjunameđunarodneokolnostiprilikomdonošenjaodlukaoprimarnoj kamatnoj stopi.

5 Trifin,R.,op.cit.6 Solomon,R.(1982).TheInternationalMonetarySystem1945-1981.NewYork:HarperandRow,smatradaTrifino-

vadilemanijedoveladoraspadaBretonvudskogsistema,jerjevišebiladefinisanakaoprincip,saidejomdaseuveduspacijalnapravavučenja(SDRs).Procesprilagođavanjanijevišedelovao,premaovomautoru,itojedovelodokrahaBretonvudskogsistema.Tobin,J.(1978).„AProposalforInternationalMonetaryReform”,EasternEconomicJournal,4(3/4),pp.153-159.ističedasuTrifininjegovisledbeniciponudilirešenjenastalogproblemauviduinternacionali-zacijerezerviirezervnihaktiva.Krajnjerešenjeje,premanjihovomgledištu,bilasvetskacentralnabanka.

7 Madavećedeviznerezervepružajumogućnostlakšegodgovoranaeksternešokove,njihovaglobalnakumulacijamožeprouzrokovatisistemskerizike.Rastućazaduženostzemljeemitentarezervnevalutemožedovestidoporastanjenihdržavnihdugova,sarizikomdatoproizvedevalutnuilibankarskukrizu.Akozemljaemitentsvetskerezervnevalutezapadneukrizu,tomoženarušitifunkcionisanjeMMS-a,brzoseprenosinaostataksveta,imožedovestidoglobalnerecesije.Ovakavsleddogađajamožesepratitinaprimeruglobalneekonomskekrizeiz2008.godine.


Cilj ovog rada je da analizira današnje stanje na području rezervne valute i oceni aktuelnu snagu Trifinovih argumenata. Trifin je tvrdio da tekući račun zemlje rezervne valute mora biti u stalnom deficitu, da bi se ostatak sveta snabdeo rezervama koje su denominovane u njenoj valuti. To je, u doba Bretonvudsa, značilo da tekući račun SAD mora biti u stalnom deficitu, da bi ostatak sveta akumulirao dolarske rezerve.8 Rastuća tražnja za deviznim rezervama u svetu, zadovoljavana preko deficita tekućeg računa SAD, dovela bi do neo-drživog rasta zaduženosti SAD. U tom momentu SAD bi morale ili da prekinu sa praksom formiranja deficita tekućeg računa i time uskrate ponudu dolara za globalne rezerve, ili bi zaduženost SAD nastavila da raste bez ograničenja, što bi uticalo na smanjivanje vredno-sti dolara i rezervi koje su denominovane u ovoj valuti.9 Cilj ovog rada je da utvrdi da li još uvek važi sledeća sekvenca: Kroz trgovinski deficit, SAD kreiraju dolarsku likvidnost. Zemlje sa suficitom dobijene dolare vraćaju u SAD kupujući njihove hartije od vrednosti (HoV) i time sprečavaju pad vrednosti dolara, uz niske kamatne stope.

Preostali deo rada je organizovan na sledeći način. U drugom delu se daje pregled li-terature koja je relevantna za predmet našeg istraživanja. U trećem odeljku se definišu istraživačke hipoteze, uz opis korišćenih podataka i primenjenih metoda istraživanja. U četvrtom delu se izlažu rezultati i diskusija. Na kraju se, u petom odeljku, izlažu zaključci istraživanja.

2. PREGLED LITERATUREEmpirijski posmatrano, validnost Trifinove dileme izgleda da nije dokazana. Zapravo, neki autori tvrde da su SAD, u vreme kad je Trifin formulisao ovu dilemu, imale suficit tekućeg računa.10 Do prelaska u zonu deficita je došlo tek 1971. i 1972. godine. Borio11 ističe da zemlje mogu prodati na tržištu sopstvene HoV i tako povećati devizne rezerve. Kao pri-mer navodi Indiju koja poseduje značajan iznos deviznih rezervi, a da pri tome ostvaruje značajne deficite, a ne suficite kako je tvrdio Trifin.

Da bi ostale zemlje došle u posed dolarskih holdinga deviznih rezervi, trebalo je da ostva-ruju suficite tekućeg računa. U ovom scenariju nagomilavanje deviznih rezervi je cilj, a suficit tekućeg računa je način da se ostvari ovaj cilj. Međutim, u praksi je moguće da zemlja postavi cilj da ostvaruje suficit tekućeg računa, a da se onda devizne rezerve uve-ćavaju kao sporedni efekat. Za ovakav slučaj može se navesti primer današnje Kine, koja godinama unazad ostvaruje značajne trgovinske suficite u razmeni sa SAD, ali i suficite u svom tekućem računu.12 Veličina američke privrede, a posebno njihovog finansijskog

8 UoriginalnojverzijiTrifinjegovoriooakumuliranjutokovauračunukapitalainjihovompretvaranjuuobavezeSAD,kojećenakrajubitivećeodvrednostistokamonetarnogzlata.

9 Bordo,D.M.andN.R.McCauley(2017).Triffin:dilemaormyth?,BISWorkingPapersNo.684.Basle:BankforInternationalSettlements,p.12.

10 Swoboda,A.(2012).„Internationalmonetaryreformandglobalimbalances”,inJ-CKoeuneandA.Lamfalussy(eds.),Insearchofanewworldmonetaryorder,Proceedingsofaconferencetocelebratethe100thanniversaryofRobertTriffin(1911-1993,.no5intheRelationsfinancièresinternationals,Brussels:P.I.E.PeterLangfortheFonda-tionInternationaleTriffin,pp.201-209.

11 Borio,C.(2016).“Onthecentralityofthecurrentaccountininternationaleconomics”,JournalofInternationalMoneyandFinance,Vol.68,pp.266-274.

12 IzvoznomekspanzijomKinaodržavavisokestopeprivrednograsta,uzporastzaposlenosti.Istimidejamaserukovode

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?12tržišta, može biti jači razlog za deficit njihovog tekućeg računa od međunarodne uloge dolara.13

Pošto je u Bretonvudskom sistemu postojalo N-1 deviznih kurseva (sve zemlje su imale valutni paritet prema dolaru), to je značilo da ako ostatak sveta ima suficit tekućeg raču-na, SAD moraju imati deficit. Ovaj princip je ujedno podrazumevao ograničenje američke monetarne politike, koja nije mogla da se koristi za podršku domaćim ekonomskim cilje-vima. Ovo ograničenje je došlo do izražaja krajem 1960-ih godina, kad je dolar isuviše ojačao, a konkurentnost privrede oslabila.

Jedna Trifinova dilema se vezuje za rizik izbijanja deflacije. Naime, on je smatrao da ma-njak međunarodne likvidnosti, usled nedovoljne emisije dolara, može dovesti do deflacije. Danas ovaj strah nije opravdan jer centralne banke mogu održavati rast novčane mase, čak i ako dolazi do pada deviznih rezervi. Dokaz za to je iskustvo Kine iz 2015-2016. godine, kad je došlo do pada njenih deviznih rezervi sa 4 na 3 biliona dolara, uz istovre-meni rast agregata novčane mase M2 i kredita po visokim stopama.14

Prema originalnoj Trifinovoj dilemi, status dolara kao svetske rezervne valute nametao je obavezu SAD da ostvaruju deficit tekućeg računa. Po analogiji, danas bi se postavilo pi-tanje, kao kod Bordo i McCauley15, da li Kina mora da pređe iz suficita u deficite tekućeg računa, da bi to omogućilo da renminbi stekne status rezervne valute?

Bracke et al.16 su zaključili da je globalni deficit tekućeg računa skoncentrisan na SAD, koje su preko deficita apsorbovale oko 75% svetske neto štednje. Isti autori su utvrdili da je saldo tekućeg računa većine zemalja danas persistentan, sem nekoliko većih ze-malja kod kojih se menja predznak ovog salda. Pozicija neto inostrane aktive uglavnom sledi saldo tekućeg računa, uz izuzetak nekih zemalja, zbog efekta evaluacije (SAD, na primer).

Steiner17 je utvrdio postojanje pozitivne veze između akumuliranja rezervi i američkog deficita posle 1970. Bayoumi et al.18 su zaključili da se deo američkog deficita tekućeg računa u iznosu od 2,6 procentnih poena BDP-a u 2007. (što je oko jedne trećine ukup-nog deficita te godine) duguje akumuliranju rezervi u svetu.

nekezemljesatržištemunastajanju.Gomilanjedeviznihrezerviuovomslučajevimasejavljakaosporedniefekat.Međutim,globalnafinansijskakrizaiz2008.jepokazaladasuzemljesavećimdeviznimrezervamalakšesavladaleeksterneudare,paopreznosnirazlozimogupodstaćidaljirastdeviznihrezervi.Oscilacijerastasvetskeprivredevršepritisaknazemljeurazvojudaakumulirajudeviznerezerve,kakobimogledaupravljajuprocikličnimtokovimakapi-tala.KriznesekvencesupopravilupraćeneporastomudeladeviznihrezerviovihzemaljaunjihovomBDP-u.

13 Cooper,R.(2009).“Thefutureofthedollar”,PetersonInstituteforInternationalEconomics,PolicyBrief,09-21.Washington,D.C.:PetersonInstituteforInternationalEconomics.

14 Bordo,D.M.andN.R.McCauley,op.cit.,p.14.15 Bordo,D.M.andN.R.McCauley,Ibid.16 Bracke,T.etal.(2010).“AFrameworkforAssessingGlobalImbalances”,TheWorldEconomy,33(9),pp.1140-

1174.doi:10.1111/j.1467-9701.2010.01266.x17 Steiner,A.(2014).“Currentaccountbalanceanddollarstandard:exploringthelinkages”,JournalofInternational

MoneyandFinance,Vol.41,pp.65-94;18 Bayoumi,T.etal.(2015).“Officialfinancialflows,capitalmobility,andglobalimbalances”,JournalofInternational

MoneyandFinance,Vol.52,pp.146-174.


Treba istaći da SAD nisu jedina zemlja koja ima visoku spoljnu zaduženost u odnosu na BDP. Bordo i McCauley19 ističu Australiju kao zemlju sa većim spoljnim dugom prema BDP-u SAD, a da to ne ugrožava njen rejting niti položaj na međunarodnom tržištu kapi-tala. Isti autori navode da su Bertaut et al.20 identifikovali pet industrijskih zemalja koje su imale negativnu neto međunarodnu investicionu poziciju preko 60% BDP-a: Austra-lija, Novi Zeland, Grčka, Portugalija i Španija. Spomenuti udeli navode na zaključak da američki deficit tekućeg računa nije neodrživ, kao i da eventualna kriza nije na vidiku.

Brojni istraživači smatraju da se savremeni svet suočava sa Trifinovom dilemom na fi-skalnom području. Dilema se, zapravo javlja između zadovoljenja svetske tražnje za pouzdanim valutama i održavanja solventnosti emitenta pouzdane valute (Bordo and McCauley).21 Na jednoj strani Trifinove dileme, smatraju brojni autori, nalazi se rizik glo-balne deflacije ako visoko likvidne i pouzdane državne HoV ne zadovolje tražnju zemalja sa tržištem u nastajanju. Na drugoj strani, prema rasprostranjenim mišljenjima, postoji rizik gubitka kredibiliteta emitenta ovih hartija, zbog porasta državnog duga u odnosu na BDP, usled zadovoljavanja rastuće globalne tražnje za ovim HoV. Bordo and McCauley22 smatraju da ne postoji čvrsta veza sa originalnom Trifinov-om dilemom. Ovi autori nagla-šavaju da centralne banke zemalja sa tržištem u nastajanju prodaju pouzdanu aktivu u poslednjih nekoliko godina, nasuprot predviđanjima da će rasti opreznosne rezerve. Isti autori skreću pažnju na to da su prinosi na američke državne HoV porasli više od prinosa privatnih instrumenata, što je u suprotnosti sa predviđenim širenjem spreda prinosa rizič-nih i pouzdanih aktiva. Spomenuti autori posebno ukazuju na promene na strani tražnje pouzdanih aktiva, jer znatan deo dolarskih aktiva čine druge HoV, sem američkih. Prema njihovim nalazima, traže se HoV čiji su emitenti državne agencije ili velike banke koje imaju određenu državnu podršku. Iz toga je proistekao zaključak da ponuda dolarskih aktiva ne zavisi samo od američkog fiskalnog deficita.

U literaturi ne manjkaju radovi u kojima se analiziraju posledice zapadanja deficita teku-ćeg računa SAD u stanje neodrživosti. U tom slučaju, uglavnom se očekuje izbijanje krize dolara. U nekim radovima (Obstfeld i Rogof; Krugman)23 se, uz moguću depresijaciju do-lara, očekuju više stope prinosa na obveznice i porast nezaposlenosti u SAD. Neki autori ukazuju na posledice depresijacije dolara na blagostanje ostatka sveta. Ovo takođe može da pojača nestabilnost MMS-a. Međutim, to još uvek ne govori da bi se uskoro mogao očekivati zastoj u otplati američkog duga prema ostatku sveta. Sem toga, veliki priliv kapitala u SAD sprečava osetniju depresijaciju dolara. To zapravo znači da ne bi trebalo očekivati nestabilnost sistema onako kako je to Trifin predviđao za Bretonvudski sistem.

U nastojanju da se danas proveri validnost hipoteze o vezi između deficita tekućeg računa SAD i statusa dolara kao rezervne valute, u literaturi su urađene brojne analize (Fratianni;

19 Bordo,D.M.andN.R.McCauley,op.cit.,p.19.20 Bertaut,C.etal.(2008).“HowlongcantheunsustainableU.S.currentaccountdeficitbesustained?”Boardof

GovernorsoftheFederalReserveSystem,InternationalFinanceDiscussionPapersNo.935.21 Bordo,M.andR.N.McCauley(2017a).„AGlobalShortageofSafeAssets:ANewTriffinDilemma?”,AtlanticEcono-

micJournal,45(4),pp.443-451.22 Bordo,M.andR.N.McCauley(2017a),Ibid.23 Obstfeld,M.andK.Rogoff(2005).“Globalcurrentaccountimbalancesandexchangerateadjustments”,Brookings

PapersonEconomicActivity,No.1,pp.67–123;Krugman,P.(2007).“Willtherebeadollarcrisis?EconomicPolicy,22(51),pp.435-467.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?14Steiner; Chin et al.).24 Fratianni25 ističe da je deficit tekućeg računa SAD povećao obaveze prema stranim poveriocima. Mada tvrdi da ponuda rezervne valute ne mora nužno do-vesti do deficita tekućeg računa, ovaj autor konstatuje da se to ipak desilo u SAD tokom 1980-ih godina.

3. HIPOTEZE, KORIŠĆENI PODACI I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAOsnovna hipoteza u radu (H1) je: da Trifinova dilema danas još uvek ima određena upo-rišta, mada se današnji MMS znatno razlikuje od vremena kad je formulisana originalna Trifinova hipoteza. Sa ovom je povezana druga hipoteza (H2), po kojoj: američki dolar i dalje predstavlja dominantnu rezervnu valutu u svetu.

U našem istraživanju se koriste primarni izvori podataka (podaci Zavoda za ekonomske analize SAD – Bureau of Economic Analysis (BEA), U.S. Department of Commerce, za platni bilans i zaduženost SAD, kao i za njihovu međunarodnu investicionu poziciju). U radu su takođe zastupljeni sekundarni izvori podataka, preuzeti iz raspoložive literature. U istraživanju su primenjene odgovarajuće statističke metode, uz prateće grafičke prezen-tacije. U nekim delovima rada zastupljena je komparativna analiza empirijskih istraživa-nja drugih autora, koja su saopštena u literaturi.

4. EMPIRIJSKI NALAZI I DISKUSIJAU empirijskim istraživanjima u ovom radu analizirana je povezanost Trifinove dileme sa saldom tekućeg računa i fiskalnim bilansom SAD. Prvo se izlažu nalazi koji se odnose na tekući račun, a zatim se prezentuju rezultati istraživanja o Trifinovoj dilemi iz ugla fiskal-nog bilansa. Na kraju se daje osvrt na ponudu sigurne (pouzdane) aktive danas.

4.1. Trifinova dilema i tekući računU nameri da se proveri povezanost Trifinove dileme sa stanjem u tekućem računu SAD, korisno će poslužiti podaci u tabeli 1. Na osnovu ovih podataka uočava se da je ostvaren suficit tekućeg računa SAD u periodu 1973-1980. koincidirao sa znatnim porastom nji-hovih zvaničnih spoljnih dugovanja (kreiranje rezervne aktive). U ostalim potperiodima je postojala pozitivna veza između ove dve pojave. Dakle, saldo tekućeg računa u prvom potperiodu nije bio u deficitu, iako bi se to trebalo očekivati prema Trifinovoj dilemi.

24 Fratianni,M.(2012).“Thefutureinternationalmonetarysystem:dominantcurrenciesorsupranationalmoney?anintroduction”,OpenEconomyReview,Vol.23,pp.1-12;Steiner,A.(2014).“Currentaccountbalanceanddollarstandard:exploringthelinkages”,JournalofInternationalMoneyandFinance,Vol.41,pp.65-94;Chinn,M.,B.EichengreenandH.Ito(2014).“Aforensicanalysisofglobalimbalances”,OxfordEconomicPapers,66(2),pp.465-490.

25 Fratianni,M.,op.cit.


Od 1973. do 2016. godine, SAD su akumulirale deficit tekućeg računa u iznosu od 10,8 biliona dolara, što predstavlja prosečan godišnji udeo u BDP od 2,2%. Deficit se kontinu-irano uvećavao do 2006. (u periodu 2001-2006. je dostigao skoro 5% BDP-a). Do pada deficita je došlo posle 2006. godine.

U razdoblju od 1973. do 2016. ostvaren deficit tekućeg računa SAD finansiran je krat-koročnim zaduživanjem (kreiranje državnih HoV u dolarima - trezorski zapisi (Treasury bills)) u proseku godišnje sa 47%26. Ovaj koeficijent finansiranja kretao se u rasponu od najmanje 7% iz razdoblja 1981-1985. do najviše 94% u periodu 2008-2010. godine (Tabela 1, poslednja kolona). Nesumnjivo je rastuća proporcija deficita tekućeg računa fi-nansirana kreiranjem dolarske likvidnosti, čime je uspostavljena empirijska veza između „ ... prevelike potrošnje u SAD i svetske likvidnosti“.27 U razdoblju od kraha Bretonvudskog sistema do 2016. godine SAD su kreirale 5,1 bilion dolara rezervne aktive za ostatak sveta. Karakteristično je da je u potperiodu 2015-2016. godine nastupilo smanjivanje rezervne aktive za 248 milijardi dolara. Potrebno je takođe imati u vidu da kreiranje dolarskih rezervi nije isključiva privilegija SAD. Naime, rezidenti drugih zemalja takođe emituju obveznice koje glase na dolar.

TABELA 1. TEKUĆI RAČUN I RACIO FINANSIRANJA DEFICITA

UmilijardamaSADdolara,kumuliranotokomperioda

PERIODKUMULATIVNI TEKUĆI RAČUN

KAO % BDP-ABEA ZVANIČNA

DUGOVANJA SAD**

COFER PROMENE REZERVI U AMERIČKIM DOLARIMA

RACIO FINANSIRANJA

DEFICITA TEKUĆEG RAČUNA U

% = (2)/(-1)*100

1973-1980 4 0,1 116 148

1981-1985 -252 -1,3 17 11 7

1986-1990 -607 -2,4 163 230 27

1991-1995 -367 -1,1 279 364 76

1996-2000 -1.200 -2,7 212 558 18

2001-2007 -4.279 -4,9 2.048 2.905 48

2008-2010 -1.517 -3,4 1.432 1.475 94

2011-2014 -1.676 -2,6 1.050 1.582 63

2015-2016* -887 -2,4 -248 1.071 -28

Ukupno: 1973-2014 -9.894 -2,1 5.317 7.274 54

Ukupno: 1973-2016* -10.781 -2,2 5.069 8.345 47

Izvor:BordoandMcCauley(2017,tabela1,str.15),op.cit.,suprilagodiliiproširilianalizukojujeuradioFratianni(2012),op.cit.Zaperiodpod*proširilismoanalizuna2015.i2016.godinu;Izvorzaovoproširenje:https://www.bea.gov/iTable/**Stranazvaničnaaktiva,odnosnoameričkadugovanjapremastranimzvaničnimagencijama,iliku-mulativnepromenedolarskihdeviznihrezerviusvetu(Izvor:https://www.bea.gov/iTable/U.S.InternationalInvestmentPositionforLiabilitiestoForeignOfficialAgenciesattheEndofthePeriod(partoftable1.1,line12).

26 Trezorskizapisiimajudospećeod1,3i6meseci.Semkratkoročnihinstrumenata,Trezoruzimauzajamsredstvaemitujućisrednjoročnedržavneobveznice(Trezorskenote-Treasurynotes,čijejedospećedo10godina)idugoročnedržavneobveznice(trezorskeobveznice–Treasurybonds,sarokomdospećaod10do30godina).

27 Fratiani,op.cit.,p.7.OriginalnaTrifinovaidejajedajetražnjazadolarskimrezervamauslovilaformiranjedeficitatekućegračunaSAD,dokFratianismatradajetozaslugalabavepolitikeSAD,kojajeostatkusvetanametnuladolar-skerezerve.ZaofšoringdolarskerezervekonsultovatiMcCauleyandJ-FRigaudy(2011).“Managingforeignexchangereservesinthecrisisandafter”,inPortfolioandriskmanagementforcentralbanksandsovereignwealthfunds,BISPapersNo58,pp.19-47.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?16Kolona u tabeli 1. označena kao „COFER promene rezervi u američkim dolarima“ saop-štava ove promene prema bazi COFER u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF-u). Podaci sugerišu da su dolarske rezerve u periodu 1973-2014. bile znatno veće od po-rasta zvaničnog dugovanja SAD (za oko dva biliona dolara). Ovaj nesklad je nastao zato što se deo ovih rezervi odnosi na potraživanja od neameričkih rezidenata. Debalans je još veći ako se posmatra i potperiod 2015-2016. u kome je došlo da pada američkih dugo-vanja prema stranim zvaničnim institucijama za 248 milijardi dolara, a istovremeno je porastao iznos rezervi u američkim dolarima za 1.071 milijardi dolara. Dakle, nisu SAD jedina zemlja koja povlači dolarsku akumulaciju emitujući obveznice, već je značajan deo dolarskih rezervi investiran u kupovinu obveznica neameričkih rezidenata koje glase na dolar.

Deficit trgovinskog bilansa SAD (saldo robe i usluga) u periodu 1973-2016. godine u iznosu od 11.046 milijardi dolara bio je glavni generator deficita tekućeg računa, koji je dostigao 10.614 milijardi dolara, što je dovelo do značajnog pogoršanja eksterne pozi-cije SAD. Uporedni pregled salda robe i usluga i bilansa tekućeg računa SAD daje se na grafikonu 1.

GRAFIKON 1. BILANS TEKUĆEG RAČUNA I SALDO ROBE I USLUGA SAD, 1973-2016. GODINEU milijardama dolara

Izvor:BEA,https://www.bea.gov/iTable/Pristupljeno24.01.2018.godine.

Posmatrano razdoblje možemo podeliti u nekoliko sekvenci, prema kojima ćemo analizi-rati dinamiku salda tekućeg računa. Prvi potperiod od 1973. do 1978. godine, ujedno početna faza fluktuiranja deviznog kursa dolara, karakterističan je po realnoj depresijaciji dolara. U prve četiri godine ovog potperioda (1973-1976), tekući račun je bio u suficitu, da bi u 1978-1979. prešao u mali deficit. Zatim je u potperiodu 1979-1985. godine


ostvarena realna apresijacija dolara oko 50%. Krajem ovog razdoblja tekući račun SAD je prešao u deficit, koji je 1984. godine dostigao skoro 3% BDP-a. Oscilacije deviznog kursa, merene standardnom devijacijom, bile su nešto veće nego u prvom potperiodu. Jačanje dolara je dalo vidan doprinos porastu deficita tekućeg računa.

U septembru 1985. članice G-5 (SAD, Japan, Velika Britanija, Francuska i Nemačka) su postigle dogovor o koordiniranim intervencijama na deviznom tržištu (Plaza Agreement). Za vreme treće faze (1985-1988) usledio je trend depresijacije dolara, uz povećanu volatilnost deviznog kursa. Deficit tekućeg računa je nastavio da se uvećava, da bi se sredinom 1987. stabilizovao. U četvrtoj fazi (1989-1995) nastavljena je tendencija real-ne depresijacije dolara po nižim stopama nego u prethodnoj fazi. Takođe je registrovano popravljanje tekućeg računa. U petoj fazi (1995-2002) oscilacije kursa su opale, a dolar je ušao u zonu apresijacije. U periodu od 2002. do 2006. deficit tekućeg računa naglo se uvećavao, dostižući maksimum u 2006. godini (806 milijardi dolara; nešto preko 6% BDP-a). Istovremeno sa dinamičnim rastom deficita tekućeg računa, rasle su i cene ak-tiva u SAD, poput cena nekretnina i akcija. Rast cena aktiva je podsticao rast potrošnje, koja se jednim delom zadovoljavala iz uvoza. Deo porasta deficita tekućeg računa se duguje rastu ovih cena.

U razdoblju 2007-2009. godine došlo je do značajnog smanjivanja deficita, a zatim je od 2009. do 2016. godine stabilizovana njegova vrednost, uz manje oscilacije. Nagli pad cena aktiva, koji je registrovan u vreme krize 2007-2009. godine, doprineo je svođenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Ispoljena dinamika nastanka deficita tekućeg ra-čuna daje elemente za zaključak da je reč o dugoročnom trendu unutar platnog bilansa SAD. Sem navedenog zapažanja, u grafikonu 1. se uočava oštra tendencija produblji-vanja ovog deficita krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, sve do 2006. godine kad je zabeležen njegov najveći iznos. Priliv portfolio investicija u američke obveznice pokriva veći deo deficita tekućeg računa. Preovlađujuća proporcija ovog priliva dolazi od stranih vlada ili centralnih banaka.28 Naravno, treba imati u vidu da strani portfolio investitori kupuju američke obveznice ne da bi finansirali američke deficite, već zbog diverzifikacije svog portfelja.

Sem uvećanja deficita, makroekonomska slika SAD obeležena je i jakim fluktuacijama deviznog kursa dolara prema drugim valutama. Trendovi obe pojave su zajedno prikazani u grafikonu 2. Formiranje deficita tekućeg računa povezano je sa ekspanzijom svetske privrede, dok je smanjivanje ovog deficita skoro uvek bilo u vezi sa redukcijom stope rasta svetske privrede ili recesijom (1980-1982, 1990-1991, 2008-09, 2010-2012).

28 Feldstein,M.(2008).„ResolvingtheGlobalImbalances:TheDollarandtheU.S.SavingRates”,JournalofEconomicPerspectives,22(3),pp.113-125.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?18 GRAFIKON 2. BILANS TEKUĆEG RAČUNA SAD I REALNI EFEKTIVNI DEVIZNI KURS DOLARA

Izvor:TheWorldBank,DataBank.https://data.worldbank.org/country/united-states?view=chartPristupljeno18.01.2018.Realniefektivnideviznikursnaovomgrafikonujeprikazantakoštoporastindeksaznačirealnudepre-sijacijudolaraiobrnuto(ovajprikazjesuprotankonvencijikojukoristiMMF,akojujepreuzelaSvetskabanka,jerzadeviznikurspreuzimapodatkeMMF-a(InternationalFinancialStatistics).IndeksisuovdeizračunatikaoinverznevrednostiindeksarealnogefektivnogkursaocenjeneuMMF-u.

Nestabilnost deviznog kursa dolara može se iskazati Trifinovim pojmovima kao „... ciklus poverenja u dolar kao rezervnu valutu”.29 Status dolara kao centralne valute MMS-a, sem prednosti za SAD (senjoraž, pozajmice novca po niskim kamatnim stopama), ima i odre-đene troškove. Pre svega, ako zemlja ima deficit tekućeg računa, a Ocampo30 ističe da SAD imaju deficit već nekoliko decenija unazad, onda to, po njegovim rečima, predstavlja „...prelivanje agregatne tražnje u inostranstvo”. To praktično znači, zaključuje Ocampo, da se efikasnost ekspanzivne politike SAD u fazi apresijacije dolara smanjuje zbog efekta prelivanja na ostatak sveta. Realna apresijacija dolara od 2011. godine podstakla je širenje deficita tekućeg računa SAD31. Ocampo podseća da se upravo ovakav scenario dogodio pri kolapsu Lehman Brothers septembra 2008. godine.32

29 Ocampo,J.A.(2011).ReformingtheInternationalMonetarySystem,WIDERAnnualLecture14.Helsinki:UNUWorldInstituteforDevelopmentEconomicsResearch(UNU-WIDER),p.5.

30 Ocampo,J.A.,Ibid.,p.6.31 Madauliteraturijošuvekpostojekontroverzeokopitanjadalideviznikursimamoćdaotklonineravnotežetekućeg

računa,ObstfeldandRogof(1996).FoundationsofInternationalMacroeconomics.Cambridge,MA:MITPress,sugerišudapoboljšanjesaldatekućegračunaSADtrebapovezatisadepresijacijomrealnogdeviznogkursadolara.Međutim,Fratzscheretal.(2010).“AssetPrices,ExchangeRatesandtheCurrentAccount,”EuropeanEconomicReview,54(5),pp.643–658.iznosesumnjuupogledumogućnostideviznogkursadadovededoprilagođavanjate-kućegračuna,jersmatrajudaćedoprilagođavanjapredovestirelativneceneglobalnihaktivanegopromenedeviznogkursa.

32 NaovajproblemsuukazaliGreenwald,B.andJ.E.Stiglitz(2010).„AModestProposalforInternationalFinancialRe-form”.InS.Griffith-Jones,J.A.OcampoandJ.Stiglitz(eds),TimeforaVisibleHand:Lessonsfromthe2008WorldFinancialCrisis.NewYork:OxfordUniversityPress.


Atraktivnost američke privrede kao investicione destinacije privlači više kapitala u zemlju nego što je njen izvoz. To svakako doprinosi formiranju deficita tekućeg računa. U lite-raturi se neravnoteža između štednje i investicija često navodi kao uzrok ovog deficita. Polazeći od ovog pristupa, ukazaćemo na kretanje ova dva makroekonomska agregata u SAD i uporediti ih sa kretanjem salda tekućeg računa (grafikon 3).

Raskorak između većih investicija i manje domaće štednje u SAD registruje se od sre-dine 1970-ih. Najčešće se događalo da američka domaćinstva povećavaju potrošnju smanjujući štednju, a u tome im se često pridruživala federalna vlada kreirajući velike budžetske deficite. Svodni rezultat bi se mogao opisati kao stanje u kome je nizak nivo domaće štednje dozvolio SAD da troše više nego što stvaraju. Neravnoteža između doma-će štednje i investicija finansira se pomoću deficita tekućeg računa. Putem ovog deficita SAD su generisale ogromnu tražnju, pružajući drugim zemljama šansu da povećaju svoj izvoz. Od početka 1990-ih strani investitori su finansirali rastući raskorak između manje štednje i većih investicija u SAD. Zahvaljujući američkom finansijskom tržištu, manjak domaće štednje je pretvoren u veliki priliv kapitala. Izvanredne performanse privrednog rasta bile su praćene pogoršanjem eksterne pozicije zemlje. Snažan rast priliva kapitala sredinom 2000-ih poklapao se sa porastom međunarodne prodaje američkih dužničkih HoV, uključujući državne i privatne HoV. 33

Nešto drugačiji ugao gledanja na odnos između štednje i investicija kao uzrok deficita tekućeg računa SAD, ponudio je Bernanke.34 Njegova je teza da je višak štednje u svetu u odnosu na željeno investiranje, posebno u Kini i ostalim azijskim zemljama sa tržištem u nastajanju, kao i kod proizvođača nafte kao što je Saudijska Arabija, doveo do velikog investiranja u američku privredu. To je uticalo na porast cena aktiva i podstaklo apresi-jaciju dolara, što je omogućilo da SAD formira deficit tekućeg računa, smatra Bernanke. Po njegovom mišljenju, spomenuti raskorak je doveo da pada globalnih kamatnih stopa. Dugoročne kamate stope sredinom 2000-ih su opadale, dok je Fed povećavao kratkoroč-ne kamatne stope, formirajući tržišno neuobičajenu situaciju. Uprkos niskim kamatnim stopama, investiranje u američke papire je bilo atraktivno zbog profila rizik/prinos, za-ključuje Bernanke. Status dolara kao rezervne valute je garantovao sigurnost i likvidnost plasmana, tako da je usledio veliki priliv kapitala u dolarske aktive. Veza između štednje i investicija je ojačana kroz integrisanje svetskih finansijskih tržišta. Veći prinosi koje ostva-ruju SAD na stranim tržištima nego što su prinosi na američkom tržištu HoV pokazuju da su SAD pronašle način da troše više nego što stvaraju, i to relativno jeftino.

33 Trebaimatiuvidudameđunarodnitokovikapitalanisupasivnareakcijanaonoštasedogađautekućemračunu.MeđunarodniinvestitorikupujudržavneinstrumentenedabifinansiralideficittekućegračunaSAD,većzbogtogaštosmatrajudaameričkidržavnipapiripredstavljajupoželjnukombinacijusigurnostiiprinosa.Drugividovistranihinvesticija,kaoštojekupovinakorporativnihakcijaiobveznica,poslovnoinvestiranje,idr.nemajunikakvevezesazaduživanjemuuobičajenomznačenju.Tokovikapitalasupodložnibrzimimasivnimpromenama.Investitorinaglobalizovanomtržištukapitalapokušavajudadiverzifikujurizikeipostignuvećeprinose.Sobziromnadominacijufinansijskihuodnosunarealnetokove,prebisemoglorećidatokovikapitalastvarajuosnovuzanastanakdeficitate-kućegračuna,anedafinansirajudeficittekućegračuna.VelikiprilivkapitalauSADjačadolar,štodelujepodsticajnonauvozidestimulativnonaizvoz,potpomažućiformiranjetrgovinskogdeficitaideficitatekućegračuna.FinansijskotržišteSADjeveomarazvijeno,dubokoitransparentno.Stogasudolarskiinstrumentiatraktivnizastraneinvestito-re.PouzdanostilikvidnostameričkihdržavnihHoVsubezpremcanameđunarodnomtržištukapitala(važančinilacatraktivnostiTreasurybonds,TreasurynotesandTreasurybillsjeokolnostštoihgarantujeFederalnavladaSAD).InvestitoriizrazličitihdelovasvetaimajurazličitepreferencezaaktiveuameričkomspektruHoV.Prilikomocenjivanjakolikojerizičanameričkideficittekućegračuna,trebaimatiuviduiovemotiveinvestiranjaunjihoveHoV.

34 Bernanke,B.(2005).„TheGlobalSavingGlutandtheU.S.CurrentAccountDeficit”.TheFederalReserveBoard,RemarksbyGovernorBenS.BernankeAttheSandridgeLecture,VirginiaAssociationofEconomists,Richmond,Virginia.https://www.federalreserve.gov/boarddocs/speeches/2005/200503102/Pristupljeno31.01.2018.godine.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?20 GRAFIKON 3. NETO NACIONALNA ŠTEDNJA, NETO DOMAĆE INVESTICIJE I SALDO TEKUĆEG RAČUNA SAD

Izvor:BEA,NationalIncomeandProductAccount,Table5.1.https://www.bea.gov/iTable/Pristupljeno1.02.2018.

Za neke transakcije, američko finansijsko tržište služi kao svetski finansijski posrednik. U ovom procesu, pojedinci, kompanije i vlade uvećavaju dolarski denominovane aktive, koje mogu odigrati posredničku ulogu u olakšavanju trgovinskih i drugih transakcija, a mogu da budu sigurna luka za čuvanje vrednosti.

Kao zemlja emitent rezervne valute, SAD imaju jedinstvenu spoljnu poziciju. Najveći su dužnik na svetu, sa neto spoljnim dugom u iznosu od 8.318 milijardi dolara (44,7% BDP) krajem 2016. godine (grafikon 4). Nije lako proceniti koliko dugo se može održati ovo stanje u platnom bilansu SAD. Takođe nedostaje odgovor na pitanje da li se ova neravnoteža može postepeno ublažiti ili do toga može doći naglo, pod uticajem moguće makroekonomske i finansijske nestabilnosti. Kako god da bude, nesporno je da se porast eksterne zaduženosti SAD odvija po niskim kamatnim stopama. Jeftino finansiranje spolj-nog duga pomoću inostrane akumulacije daje mogućnost da se unutrašnje kamatne stope u SAD zadrže na niskom nivou. Time se omogućava američkim domaćinstvima da žive preko svojih mogućnosti. Jeftinim finansiranjem SAD, stranci pribavljaju dolare koji su im potrebni ne samo kao vid deviznih rezervi, već i kao sredstvo neophodno da se realizuje povećan obim međunarodnih transakcija.


GRAFIKON 4. NETO MEÐUNARODNA INVESTICIONA POZICIJA I NETO MEÐUNARODNI INVESTICIONI DOHODAK SAD, 1976-2016. GODINE


Tokom 2008. godine, kad se razvila najjača finansijska kriza u poslednjih 80 godina, federalna vlada SAD je bila u mogućnosti da sa međunarodnog tržišta povlači velike sume novca po niskim kamatnim stopama, jer su stranci smatrali da je dolar najpouzdanija valuta u vreme velikih previranja. Isti scenario je viđen u proleće 2010. godine, kad je volatilnost finansijskog tržišta bila na vrhuncu, i kad su investitori bežali u američke državne obveznice, što je smanjivalo troškove zaduživanja SAD.35 To je, očigledno, bila „neodmerena privilegija“ SAD, na koju je ukazao De Gol još početkom 1960-ih godina.

SAD su jedina zemlja na svetu, koja uprkos rastućoj negativnoj međunarodnoj investi-cionoj poziciji, još uvek registruju uvećanje pozitivnog salda neto investicionog dohotka (grafikon 4). Ovaj rezultat predstavlja iznenađenje, jer bi se moglo očekivati pogoršanje ovog salda zbog rasta neto dužničke pozicije SAD. Navešćemo neke od razloga, onako kako su oni prepoznati u literaturi, zbog kojih SAD u računu neto investicionog dohotka beleže rastuće suficite.

Gourinchas et al.36 su analizirali eksternu poziciju SAD i njene prinose za period 1952-2009. godine. Njihova analiza pokazuje da SAD stiču značajne ekstra prinose od 2,7% godišnje na celokupnu spoljnu aktivu u odnosu na prinose koje plaćaju na spoljna dugo-vanja. Spomenuta razlika je povećana u odnosu na Bretonvudski period (1952-1972),

35 Eichengreen,B.(2011).ExorbitantPrivilege.TheRiseanfFalloftheDollarandtheFutureoftheInternationalMone-tarySystem.NewYork:OxfordUniversityPress,p.5.

36 Gourinchas,P-O.etal.(2010).„ExorbitantPrivilegeandExorbitantDuty”,p.6.http://econ.sciences-po.fr/sites/defa-ult/files/duty-1.pdfPristupljeno28.01.2018.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?22kada je, po nalazima istih autora, iznosila 1,3% godišnje, da bi u periodu 1973-2009. dostigla 3,47%. Reč je o premiji koja, po oceni autora, pre nastaje zbog različitih prinosa unutar pojedinih kategorija aktive nego zbog različite strukture portfolija aktive u odnosu na pasivu. Razlike u prinosima na pojedine kategorije aktive se kreću od 3% do 4%. Ekstra prinosi su bili naročito veliki kod vlasničkih aktiva i direktnih investicija. Ekstra premija pokazuje da su SAD bile u mogućnosti da uzimaju zajmove na svetskom tržištu po niskim kamatnim stopama, i da prikupljen novac investiraju u inostranstvu po višim stopama. Ta razlika je u navedenom istraživanju označena kao „neodmerena privilegija“. U osnovi bi se moglo reći da je dolar oslonac američke ekonomske hegemonije u svetu.

Autori spomenute analize smatraju da se povećanje ekstra prinosa duguje porastu vola-tilnosti američkog portfolija u razdoblju fluktuirajućeg deviznog kursa, dok je volatilnost eksternih obaveza bila skoro nepromenjena tokom celog posmatranog perioda. Nalaze ovih autora je potvrdio Habib37, koji je analizirao panel od 49 zemalja u periodu od 1973. do 1979. godine. On je izračunao da su SAD ostvarile premiju od 3%, i da su ujedno bile jedina zemlja koja je ovu premiju ostvarivala u kontinuitetu. Na osnovu ovih proračuna i tekuće dužničke pozicije SAD, Chahrour and Valchev38 su ocenili da bi trgovinski deficit SAD od 2,5% BDP-a mogao da bude održiv na neodređeno vreme u budućnosti. Sem toga, spomenuta analiza upućuje na zaključak da što je veća pozicija onih komponenti američke aktive koje donose diferencijalne prinose (premiju), utoliko je veća i suma ek-stra dohotka koji generišu ove aktive. Sa porastom finansijske globalizacije, koristi koje stiče američka privreda mogu biti čak i veće, zaključili su Chahrour and Valchev.

Prema procenama BEA, pozitivan neto investicioni dohodak SAD u 2016. je iznosio 187 milijardi dolara. Na osnovu ovog iznosa može se zaključiti da je američka privreda zaradila neto 1% BDP-a na osnovu negativne međunarodne investicione pozicije od 45% BDP-a. Mada saldo neto investicionog dohotka deluje iznenađujuće ako se ima u vidu negativna međunarodna investiciona pozicija, može se zaključiti da dužnička pozicija SAD nije zabrinjavajuća, i da u bliskoj budućnosti ne bi trebalo očekivati nestabilnost39. Ni deficit tekućeg računa SAD ne izgleda da je neodrživ na dug rok, ako se imaju u vidu gore opisana kretanja. Niski prinosi stranih direktnih investicija u privredi SAD odlažu potencijalnu nestabilnost usled akumulirane neto dužničke pozicije prema inostranstvu. Očigledno je da trgovinski deficit, ma koliko izgledao zabrinjavajuće, još uvek nije dose-gao iznos pri kome bi servisiranje spoljnog duga predstavljalo dodatak na postojeći dug.

Za razliku od pozitivnog salda u računu primarnog dohotka, u računu sekundarnog dohot-ka SAD godinama imaju negativan saldo (ovaj račun obuhvata privatne i javne transfere, kao što su državna pomoć, penzije, kazne i penali i dr). Negativan bilans ovog računa u 2016. godini je iznosio 120 milijardi dolara. U razdoblju od 2000. do 2016. godine kumulativni negativni saldo računa sekundarnog dohotka u SAD je dostigao iznos od 1.478 milijardi dolara. S obzirom da ovaj negativni saldo pokazuje tendenciju rasta od 2006. godine, nesumnjivo je da stanje na ovom računu umanjuje efekte pozitivnog salda

37 Habib,M.M.(2010).Excessreturnsonnetforeignassets:theexorbitantprivilegefromaglobalperspective,ECBWorkingPaperSeriesNo1158.Frankfurt:EuropeanCentralBank.

38 Chahrour,R.andR.Valchev(2017).InternationalMediumofExchange:PrivilegeandDuty,p.7.https://www.bc.edu/content/dam/bc1/schools/mcas/economics/pdf/working-papers/wp934.pdfPristupljeno29.01.2018.

39 JednoodobjašnjenjaovogparadoksajedaameričkiinvestitorikupujuriskantnijestraneHoV,kojedonosevećeprino-se,kaoštosumeđunarodneakcije,adaistovremenostrancimaprodajumanjerizičneHoV,kojedonosemanjustopuprinosa.


na investicionom računu (investicioni račun je dominantna komponenta računa primar-nog dohotka). Trend salda u računu sekundarnog dohotka skreće pažnju na činjenicu da jednostrani javni transferi sve više opterećuju saldo tekućeg računa SAD. Kretanje bruto inostrane aktive i pasive SAD prikazano je u grafikonu 5.

Aktiva i pasiva, prikazane u grafikonu 5, uključuju sledeće funkcionalne kategorije: di-rektne investicije po tržišnoj vrednosti, portfolio investicije, finansijske derivate i ostale in-vesticije, a na strani aktive i rezervne aktive. Na osnovu količnika između aktive i pasive i BDP-a SAD, u grafikonu 5. se zapaža rastući raskorak između aktive i pasive posle 2007. godine, pri čemu pasiva nadilazi vrednost aktive. Pojačano zaduživanje SAD koincidira sa pojavom globalne ekonomske i finansijske krize, koja je izbila upravo u SAD. Snažnije povlačenje strane akumulacije u cilju saniranja finansijskih gepova u zemlji dovelo je do porasta spoljne zaduženosti. Ekspanzivna monetarna politika, osmišljena pod sloganom kvantitativnih olakšica, takođe je doprinela privlačenju strane akumulacije.

GRAFIKON 5. AKTIVA I PASIVA SAD PREMA MEÐUNARODNOJ INVESTICIONOJ POZICIJI, 1976-2016. GODINE


Značajan iznos na pasivnoj strani odnosi se na portfolio investicije stranaca u SAD. U nji-hovom posedu se krajem juna 2016. godine nalazilo 17.139 milijardi dolara američkih HoV (od ovog iznosa, 6.268 milijardi dolara su bile dužničke HoV američkog trezora, pri čemu su holdinzi u vrednosti od 4.034 milijarde dolara bili u posedu stranih zvaničnih institucija, najčešće centralnih banaka)). Najveći holder američkih državnih HoV je bila Kina sa 1.240 milijardi dolara, što je bilo nešto manje nego u junu 2015., a zatim sledi Japan sa iznosom od 1.146 milijardi dolara. Kod stranih investitora su naročito popular-ne američke državne HoV zaštićene od inflacije (Treasury Inflation-Protected Securities – TIPS).40

40 DepartmentoftheTreasury,FederalReserveBankofNewYork,BoardofGovernorsoftheFederalReserveSystem(2017).ForeignPortfolioHoldingsofU.S.SecuritiesasofJune30,2016.http://ticdata.treasury.gov/Publish/shla2016r.pdfPristupljeno23.01.2018.godine.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?24U ukupnim portfolio holdinzima stranaca preovlađuju dugoročne HoV (vlasničke ili du-žničke HoV čija je originalna dospelost veća od jedne godine - 16.230 milijardi dolara), dok se ostatak u iznosu od 909 milijardi dolara odnosio na kratkoročne instrumente. Tokom 2016. je registrovano pomeranje u strukturi stranih portfolio holdinga u korst veće vrednosti dugoročnih HoV nauštrb smanjivanja vlasničkih holdinga. Unutar dugoročnih HoV, posebno se istakao rast dugoročnih američkih korporativnih dužničkih instrumena-ta. Inostrani holdinzi američkih državnih HoV osetno su porasli tokom globalne finansij-ske krize, tako da se u stranom vlasništvu našlo 60,8% ovih instrumenata 2008. godine.

41 Vrednost korporativnih obveznica u rukama stranaca iznosila je 3.505 milijardi dolara.

Apresijacija i depresijacija dolara značajno utiču na trend spoljne zaduženosti, pri čemu depresijacija vodi poboljšanju međunarodne investicione pozicije, jer američki investitori više ulažu u kupovinu stranih aktiva.42 Osim ovog kanala, neto investiciona pozicije SAD se poboljšava, jer američke obaveze u dolarima ostaju iste, dok se dolarska vrednost njihove aktiva uvećava. Ako bi se danas i moglo reći da međunarodna uloga dolara pri-siljava SAD na kreiranje deficita tekućeg računa, ne bi se moglo tvrditi da je to povezano sa nestabilnošću međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema.

4.2. Fiskalna verzija Trifinove dilemeRastuća međunarodna likvidnost uglavnom se zasniva na porastu fonda američkih dr-žavnih HoV. Emisija ovih hartija znači da raste udeo javnog duga u BDP SAD, što vodi smanjivanju njihovog fiskalnog kapaciteta. Dakle, javlja se dilema da se zadovolji rastuća tražnja za američkim državnim papirima (odnosno tražnja za međunarodnom likvidno-šću), što povećava udeo javnog duga u BDP SAD, s jedne strane, i da se osigura uredna otplata ovih dugova, što zahteva stabilizaciju navedenog odnosa, s druge strane.43 Osta-tak sveta je zainteresovan da u svom portfelju drži sigurnu aktivu. Ako se produbi nerav-noteža između ponude i tražnje sigurne aktive, automatski se povećava raspon između prinosa koji nose sigurne i rizične aktive (Caballero i Farhi, 2013).44 Budžetski bilans SAD daje se u grafikonu 6.

41 Ibid.,p.3.42 Tille,C.(2003).“TheimpactofexchangeratemovementsonUSforeigndebt”,FederalReserveBankofNewYork,

CurrentIssuesinEconomicsandFinance,9(1).43 Bordo,D.M.andN.R.McCauley,op.cit.,p.21.44 Caballero,R.andE.Farhi(2013).“Amodelofthesafeassetmechanism(SAM):safetytrapsandeconomicpolicy”,

NBERWorkingPaperNo.18737.Cambridge:NationalBureauofEconomicResearch.


GRAFIKON 6. GODIŠNJI BUDŽETSKI SALDO SAD, 2000-2022. GODINE

Izvor:https://www.whitehouse.gov/omb/historical-tables/Pristupljeno10.01.2018.

Budžetski deficit se u periodu 2007-2009. naglo povećao, što je posledica nastojanja da se pojača domaća tražnja u SAD i spreči zapadanje privrede u recesionu fazu (grafikon 6). U narednih nekoliko godina, do 2015. godine, godišnji iznosi budžetskog deficita su postepeno opadali. Projekcije za naredni period, prikazane u grafikonu 6, su u znaku optimističkih očekivanja da će se ovaj deficit smanjivati do 2022. godine. Nagomilani budžetski deficiti u periodu posle 2000. mogu opteretiti zemlju, jer se kamate na po-zajmljeni novac kontinuirao uvećavaju. Sem toga, očekuje se porast kamatnih stopa na tržištu novca i kapitala, što će nametnuti dodatni teret u servisiranju dugova.

Druga strana medalje budžetskog salda je rast javnog duga SAD. Uporedni pregled godi-šnjeg stanja javnog duga i dolarskih iznosa u alociranim međunarodnim rezervama daje se u grafikonu 7. Uočava se da se javni dug45 u periodu 2008-2012. naglo uvećao zbog rastućih godišnjih budžetskih deficita SAD. Dinamika rasta apsolutnog iznosa javnog duga je zatim nešto ublažena, ali je zadržan rastući trend. Sem toga, trendna stopa rasta javnog duga je bila nešto blaža od rasta BDP-a, tako da je udeo javnog duga u BDP-u takođe rastao sporije u odnosu na period 2008-2012. godine.

45 JavnidugseiskazujekaovrednostdržavnihHoVkojeemitujeameričkitrezorilidrugeagencijefederalnevlade.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?26 GRAFIKON 7. JAVNI DUG SAD I DOLARSKI IZNOSI U ZVANIČNIM (ALOCIRANIM) MEÐUNARODNIM REZERVAMA

Napomene:Podacizajavnidugsunadan30.septembraodgovarajućegodine;Podacizaiznosdolaraumeđunarod-nimrezervamaseodnosenakrajodgovarajućegodine;Podatakza2017.godinujestanjekrajemtrećegkvartala.

Izvori:https://www.whitehouse.gov/omb/historical-tables(zajavnidug);http://data.imf.org/(zaiznosdolaraumeđu-narodnimrezervama)Pristupljeno26.januara2018.godine.

Prema projekcijama za period 2017-2022. godine, očekuje se produžetak rasta javnog duga, čiji će kumulativni apsolutni iznos preći u zonu između 20 i 25 biliona dolara. Takođe se procenjuje da će rast javnog duga biti sporiji od rasta BDP-a, što će doprineti smanjivanju udela javnog duga u BDP-a sa ostvarenih 106% u 2016. na procenjenih 98% u 2022. godini. Ovo je veoma povoljan nagoveštaj, jer investitori koriste upravo ovaj pokazatelj kada procenjuju sposobnost zemlje da u budućnosti servisira javni dug. Rast ovog pokazatelja, dovodi se u teoriji u vezu sa porastom kamatnih stopa (posredstvom isisavanja (crowding out) privatnih investicija ili putem kejnzijanskog porasta tražnje). Projektovani pad ovog pokazatelja upućuje poruku investitorima da se ne pribojavaju budućih ulaganja u američke državne (federalne) HoV, jer država još uvek poseduje za-dovoljavajući kapacitet servisiranja nagomilanih dugova. Ako bi se ipak javile teškoće u regularnim otplatama dužničkih obaveza, to bi verovatno prisililo državu na povećanje kamatnih stopa za novo zaduživanje.

Podaci u grafikonu 7. pokazuju sporiji rast globalne tražnje za međunarodnom likvidno-šću nego što je rast emitovanih američkih državnih HoV. Na to je uticao pad kineskih deviznih rezervi, posle maksimalnog uzleta renminbija početkom 2014. godine. Globalne


devizne rezerve su takođe opale u vreme apresijacije dolara u 2014. godini. Ove tenden-cije su udaljile krive ponude i tražnje sigurnih aktiva. Prema ispoljenim tendencijama, nameće se zaključak da su SAD više zainteresovane za stranu akumulaciju, nego što su stranci motivisani da poseduju dolar u svojim rezervama. Fiskalni element ostaje znača-jan faktor u pozadini kreiranja međunarodne likvidnosti. Trifinova dilema danas mogla bi da glasi da državni (budžetski) deficit pothranjuje rast globalnih rezervi.

4.3. Ponuda sigurne (pouzdane) aktive kao aspekt Trifino-ve dileme

Na strani ponude likvidnosti, treba proveriti tezu da samo fiskalni deficit može omogućiti dodatnu ponudu sigurne aktive. Tu je i pitanje da li su celokupne zvanične rezerve u do-larima investirane u američke državne HoV?

Zvanične devizne rezerve u svetu, denominovane u dolarima, krajem trećeg kvartala 2017. su iznosile 6.126 milijardi dolara. Međutim, celokupan iznos ovih rezervi nije plasiran u kupovinu američkih državnih HoV (krajem oktobra 2017. ovi papiri su u iz-nosu od 4.079 milijardi dolara bili u rukama stranih zvaničnih institucija (uglavnom centralnih banaka)). Ukupan iznos plasiranih papira u posedu stranaca je iznosio 6.349 milijardi dolara. Zapaža se značajna razlika između ocenjenih stranih deviznih rezervi u dolarima i zvaničnih holdinga američkih državnih papira kod stranih centralnih banaka (oko 2.000 milijardi dolara je investirano u druge obveznice denominovane u dolarima, sem američkih državnih obveznica). U koje su aktive onda investirani holdinzi deviznih rezervi u dolarima? Pre krize, to su bile hipotekarne založnice (Morgae backed securities) koje su bile osigurane kod Fannie Mae i Freddie Mac.46 Ovi papiri su bili prilično zastu-pljeni u aktivi centralnih banaka pre otpočinjanja finansijske i ekonomske krize 2008. godine. Centralne banke su nastavile po izbijanju krize da ulažu u pojedine od ovih papira zbog visokih profita. Neke državne agencije izvan SAD takođe kreiraju dodatnu pouzdanu aktivu denominovanu u dolarima (državna agencija KfW, za koju garantuje nemačka vlada, emitovala je preko 100 milijardi dolara obveznica denominovanih u dolarima).47 Ove hartije kupuju menadžeri deviznih rezervi centralnih banaka zbog većih prinosa u poređenju sa prinosima obveznica američkog trezora. Ipak, ovi papiri su manje likvidni od američkih. Praksa emitovanja ovakvih aktiva u svetu poslužila je kao osnova da Fahri i Maggiory48 zaključe da zemlje emitenti globalnih rezervnih aktiva ne uživaju više mono-pol u emisiji pouzdanih aktiva.

Banke takođe emituju sigurnu aktivu. Menadžeri deviznih rezervi pre izbijanja krize 2008. godine su jedan deo svojih identifikovanih dolarskih rezervi držali u vidu bankar-skih depozita, pre svega kod neameričkih banaka. Kad je izbila kriza, ovaj vid zvaničnih plasmana se smanjio u korist američkih državnih papira. Očigledno je da emisija ostalih sigurnih aktiva, sem američkih državnih HoV, potvrđuje tezu da generisanje sigurnih aktiva ne zavisi od fiskalnog deficita SAD. Američki trezor se suočava sa velikom konku-

46 Gorton,G.etal.(2012).“Thesafeassetshare”,AmericanEconomicReview,102(3),pp.101-106.47 Bordo,D.M.andN.R.McCauley(2017),op.cit.,p.26.48 Farhi,E.andM.Maggiori(2017).“Amodeloftheinternationalmonetarysystem”,TheQuarterlyJournalofEcono-

mics,133(1),pp.295-355.https://doi.org/10.1093/qje/qjx031.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?28rencijom različitih subjekata van SAD, koji imaju vladinu podršku za kreiranje pouzdanih dolarskih aktiva.

Jedna od slabijih strana rasprostranjenog korišćenja dolara kao rezervne valute je ogrom-no tržište od 10,7 biliona dolara nebankarskog duga izvan SAD, kao i slična vrednost terminskih ugovora koji zahtevaju dolarsku isplatu.49 Potencijalne nestabilnosti na ovom tržištu bi zahtevale odgovor Federalnih rezervi. Možda bi specifičnosti ovog odgovora tre-balo potražiti u konstataciji koju je izneo Campanella: „Rezervna valuta je globalno javno dobro, koje produkuje jedna zemlja, SAD, na temelju domaćih potreba”.50

Za vreme finansijske krize iz 2008. godine centralne banke su formirale mrežu bilate-ralnih svop olakšica sa ciljem da povećaju globalnu likvidnost. Bilateralni aranžmani su kasnije prerasli u mrežu svop aranžmana. Na taj način se rešava problem manjka likvid-nosti u specifičnim valutama. Ako evropskim komercijalnim bankama nedostaju dolari za realizaciju poslovnih aktivnosti, mogu ih, posredstvom svop aranžmana preko nacio-nalnih centralnih banaka, pozajmiti od Fed-a. Ova inovacija u saradnji između central-nih banaka pružila je šansu da se brzo prevaziđe problem kratkoročne nestašice dolara izazvan krizom. Istraživanja su pokazala da su veliki finansijski centri imali veću šansu da na ovaj način dođu u posed dolarskih sredstava.51 Programi kvantitativnih olakšica u sprovođenju monetarne politike razvijenih zemalja tokom postkriznog razdoblja su posle-dica raširenog uverenja o usporenom oporavku svetske privrede. Još uvek je aktuelno pi-tanje kako kvantiteta tako i kvaliteta međunarodne likvidnosti unutar postojećeg MMS-a. Postoje sumnje u to koliko je postojeći MMS u stanju da obezbedi porast međunarodne likvidnosti, koji nameće rast svetske trgovine. Pitanje zadovoljavajućeg nivoa globalne li-kvidnosti je značajno za normalno funkcionisanje tržišta i privredni rast. Manjak globalne likvidnosti može da izazove ozbiljne poremećaje u finansijskom sistemu. S toga je pitanje zadovoljavajućeg nivoa međunarodne likvidnosti još uvek otvoreno.

Analize u ovom radu su pokazale da Trifinova dilema danas nema čvrsto uporište, zbog izmenjenih karakteristika aktuelnog MMS-u u odnosu na prilike koje su vladale u Breton-vudskom sistemu. U našem istraživanju su identifikovane određene sprege između ame-ričkog budžetskog deficita i međunarodne likvidnosti, ali je dokazano da međunarodna likvidnost danas ne zavisi isključivo od američkog budžetskog deficita, niti deficita njiho-vog tekućeg računa. Isto tako, potvrđeno je da je američki dolar i dalje ključna svetska rezervna valuta, ali da dobija sve jaču konkurenciju od evra i kineskog juana. Dakle, u ovom radu su potvrđene polazne hipoteze našeg istraživanja.

49 McCauleyetal.(2015).“USmonetarypolicy,leverageandoffshoredollarcredit”,EconomicPolicy,30(82),pp.187-229.Ekonomskirazlozizbogkojihjedolaridaljevodećameđunarodnavaluta,potičuodčinjenicedaSADpredstavljajuogromnotržište,zbogčegajeostataksvetadirektnoiindirektnosanjimpovezan.

50 Campanella,E(2010).„TheTriffinDilemmaagain”,Economics:TheOpen-Access,Open-AssessmentE-Journal,Vol.4,2010-25.http://dx.doi.org/10.5018/economicsejournal.ja.2010-25.

51 Moessner,R.andA.A.William(2010).Internationalliquidityprovisionandcurrency-specificliquidityshortages,http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.372.6539&rep=rep1&type=pdfPristupljeno11.01.2018.


ZAKLJUČAKDanašnji MMS se znatno razlikuje od Bretonvudskog sistema. Stoga i Trifinova dilema u originalnoj formulaciji ne bi mogla da se odnosi na savremeni MMS. Pre svega, danas se ne postavlja kao problem stanje globalne likvidnosti, kao što je to bio slučaj tokom 1950-ih i prve polovine 1960-ih godina. Danas, takođe, povećanje globalnih neravnoteža te-kućih računa nije više preduslov za kreiranje dodatne globalne likvidnosti. Zahvaljujući liberalizaciji računa kapitala i dubokom i likvidnom finansijskom tržištu, zemlje emitenti svetskih rezervnih valuta, pre svega SAD i evrozona, ne moraju da beleže deficite teku-ćeg računa da bi ostatku sveta ponudile dolarsku i evro likvidnost. To je moguće putem diverzifikacije portfelja HoV, tako što se dolarima i evrima kupuju strane HoV, koje ujedno nose više stope prinosa.

Za razliku od Bretonvudskog sistema, gde se pod pojmom globalne likvidnosti uglav-nom podrazumevala zvanična likvidnost centralnih banaka, danas je pojam likvidnosti širi i obuhvata sem zvaničnih i tokove privatnog kapitala (međubankarske pozajmice, tržište privatnih HoV, privatne investicione fondove i dr.). Prilikom ocene stanja globalne likvidnosti potrebno je uzeti u obzir kako zvanične tako i privatne generatore globalne likvidnosti. Zahvaljujući brojnim kanalima kreiranja ukupne likvidnosti, problem u vidu manjka globalne likvidnosti skoro da i ne postoji. U nekim izuzetnim prilikama, kao što je to bio slučaj u vreme izbijanja globalne ekonomske i finansijske krize 2008. godine, javio se privremeni manjak likvidnosti, koji je brzo nadoknađen uspostavljanjem mreže bilateralnih svop aranžmana između Fed-a i ostalih centralnih banaka.

Nekoliko zemalja sa tržištem u nastajanju ispoljava veliku tražnju za sigurnim američkim HoV, tako da neto tokovi kapitala idu u korist razvijenih zemalja, mada su privatni tokovi kapitala usmereni u zemlje sa tržištem u nastajanju. Veliki priliv kapitala u SAD ustvari predstavlja tražnju za pouzdanim dolarskim HoV, pre svega onim koje emituje država. SAD na ovaj način dolaze do jeftinog kapitala, koji zatim plasiraju u razne aktive širom sveta. U njihovim nacionalnim računima uvećava se suma deficita tekućeg računa i jav-nog duga, ali se u računu primarnog dohotka beleži rastući pozitivan saldo. Veliki neto priliv kapitala vrši pritisak na obaranje realnih kamatnih stopa na američkom tržištu, pod-stiče leveridž i nagriza finansijsku stabilnost. Strana tražnja za dolarima otvara prostor za ekspanzivnu monetarnu politiku SAD, što je široko praktikovano tokom skorašnje global-ne ekonomske i finansijske krize. Krajnji efekat ove politike je porast spoljne zaduženosti, kako korporativnog tako i zvaničnog sektora u SAD. To je potvrda teze da emitent svetske rezervne valute prvenstveno brine o sopstvenim interesima, nezavisno od posledica na globalnom nivou.

Nastale globalne neravnoteže mogu ugroziti dugoročnu makroekonomsku i finansijsku stabilnost, kao što se to desilo tokom skorašnje globalne ekonomske i finansijske krize. Kao i u Trifinovo vreme, ne postoji opšte prihvatljiv mehanizam za korekciju ovih ravno-teža. Mada se povremeno u stručnim radovima iznose ocene da je dostignut kumulativni iznos deficita tekućeg računa problematičan, jer podstiče dalje zaduživanje SAD, ovakve interpretacije treba prihvatati sa rezervom. Nesporno je da su oba deficita SAD (deficit tekućeg računa i budžetski deficit) prilično visoka, ali je isto tako tačno da uprkos velikom neto dugu prema inostranstvu, SAD beleže rastući pozitivan saldo u računu primarnog dohotka. To je garancija da SAD sve svoje dužničke obaveze mogu da servisiraju bez

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?30teškoća, i da zbog ovih deficita neće biti smanjeno poverenje u američke HoV. To se, uo-stalom, potvrdilo tokom globalne finansijske krize iz 2008. godine. Ipak, ostaje otvoreno pitanje do kog se iznosa deficita tekućeg računa i budžetskog deficita neće javiti sumnje stranih investitora u pouzdanost američkih HoV. U meri jačanja evra i juana kao rezervnih valuta, može se očekivati i veći interes investitora za HoV koje glase na ove valute. Da li će se formirati viševalutna struktura rezervnih aktiva, i koliko će dolar uspeti da se odupre ovim izazovima i sačuva svoje mesto u MMS-u, pitanja su za dalja istraživanja.

LITERATURABayoumi, T. et al. (2015). “Official financial flows, capital mobility, and global imbalan-ces”, Journal of International Money and Finance, Vol. 52, pp. 146-174.

Bernanke, B. (2005). „The Global Saving Glut and the U.S. Current Account Deficit”. The Federal Reserve Board, Remarks by Governor Ben S. Bernanke At the Sandridge Lecture, Virginia Association of Economists, Richmond, Virginia. https://www.federalreserve.gov/boarddocs/ speeches/2005/200503102/ Pristupljeno 31.01.2018. godine.

Bertaut, C. et al. (2008). “How long can the unsustainable U.S. current account deficit be sustained?” Board of Governors of the Federal Reserve System, International Finance Discussion Papers No. 935.

Bordo, D.M. and N.R. McCauley (2017). Triffin: dilema or myth?, BIS Working Papers No. 684. Basle: Bank for International Settlements.

Bordo, M. and R.N. McCauley (2017a). „A Global Shortage of Safe Assets: A New Triffin Dilemma?”, Atlantic Economic Journal, 45(4), pp. 443-451.

Borio, C. (2016). “On the centrality of the current account in international economics”, Journal of International Money and Finance, Vol. 68, pp. 266-274.

Bracke, T. et al. (2010). “A Framework for Assessing Global Imbalances”, The World Economy, 33(9), pp. 1140-1174. doi: 10.1111/j.1467-9701.2010.01266.x

Caballero, R. and E. Farhi (2013). “A model of the safe asset mechanism (SAM): safety traps and economic policy”, NBER Working Paper No. 18737. Cambridge: National Bureau of Economic Research.

Campanella, E. (2010). “The Triffin Dilemma again”, Economics: The Open-Access, Open-Assessment E-Journal, Vol. 4, 2010-25. http://dx.doi.org/10.5018/economicse-journal.ja.2010-25.

Chahrour, R. and R. Valchev (2017). International Medium of Exchange: Privilege and Duty, p. 7. https://www.bc.edu/content/dam/bc1/schools/mcas/economics/pdf/working-papers/wp934.pdf Pristupljeno 29.01.2018.


Chinn, M. et al. (2014). “A forensic analysis of global imbalances”, Oxford Economic Papers, 6(2), pp. 465-490.

Cooper, R. (2009). “The future of the dollar”, Peterson Institute for International Econo-mics, Policy Brief, 09-21. Washington, D.C.: Peterson Institute for International Econo-mics.

Department of the Treasury, Federal Reserve Bank of New York, Board of Governors of the Federal Reserve System (2017). Foreign Portfolio Holdings of U.S. Securities as of June 30, 2016. http://ticdata.treasury.gov/Publish/shla2016r.pdf Pristupljeno 23. 01.2018. godine.

Eichengreen, B. (2011). Exorbitant Privilege. The Rise anf Fall of the Dollar and the Future of the International Monetary System. New York: Oxford University Press.

Farhi, E. and M. Maggiori (2017). “A model of the international monetary system”, The Quarterly Journal of Economics, 133(1), pp. 295-355. https://doi.org/10.1093/qje/qjx031.

Feldstein, M. (2008). „Resolving the Global Imbalances: The Dollar and the U.S. Saving Rates”, Journal of Economic Perspectives, 22(3), pp. 113-125.

Fratzscher, M. et al. (2010). “Asset Prices, Exchange Rates and the Current Account,” European Economic Review, 54(5), pp. 643–658

Fratianni, M. (2012). “The future international monetary system: dominant currencies or supranational money? an introduction”, Open Economy Review, Vol. 23, pp. 1-12.

Gorton, G. (2017). “The history and economics of safe assets”, Annual Review of Eco-nomics, Vol. 9, pp. 547-586.

Gorton, G. et al. (2012). “The safe asset share”, American Economic Review, 102(3), pp. 101-106.

Gourinchas, P.O. et al. (2010). „Exorbitant Privilege and Exorbitant Duty. http://econ.sciences-po.fr/sites/default/files/duty-1.pdf Pristupljeno 28.01.2018.

Greenwald, B. and J.E.Stiglitz (2010). „A Modest Proposal for International Financial Reform”. In S. Griffith-Jones, J.A. Ocampo and J. Stiglitz (eds), Time for a Visible Hand: Lessons from the 2008 World Financial Crisis. New York: Oxford University Press.

Habib, M.M. (2010). Excess returns on net foreign assets: the exorbitant privilege from a global perspective, ECB Working Paper Series No 1158. Frankfurt: European Central Bank.

Krugman, P. (2007). “Will there be a dollar crisis? Economic Policy, 22(51), pp. 435-467.

DA LI JE TRIFINOVA DILEMA JOŠ UVEK VALIDNA?32McCauley and J-F Rigaudy (2011). “Managing foreign exchange reserves in the crisis and after”, in Portfolio and risk management for central banks and sovereign wealth funds, BIS Papers No. 58, pp. 19-47.

McCauley et al. (2015). “US monetary policy, leverage and offshore dollar credit”, Eco-nomic Policy, 30(82), pp. 187-229.

McCauley, R. and J-F. Rigaudy (2011). “Managing foreign exchange reserves in the crisis and after”, in Portfolio and risk management for central banks and sovereign wealth funds, BIS Papers No. 58, pp. 19-47.

Meltzer, A. (1991). „U.S. Policy in the Bretton Woods era”, Federal Reserve Bank of St. Louis Review, 73(3), pp. 53-83.

Moessner, R. and A.A.William (2010). „International liquidity provision and cu-rrency-specific liquidity shortages”, http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.372.6539 &rep=rep1&type=pdf Pristupljeno 11.01.2018.

Obstfeld, M. and K. Rogoff (2005). “Global current account imbalances and exchange rate adjustments”, Brookings Papers on Economic Activity, No. 1, pp. 67–123.

Ocampo, J.A. (2011). Reforming the International Monetary System, WIDER Annual Lecture 14. Helsinki: UNU World Institute for Development Economics Research (UNU-WIDER).

Solomon, R. (1982). The International Monetary System 1945-1981. New York: Har-per and Row.

Steiner, A. (2014). “Current account balance and dollar standard: exploring the linkages”, Journal of International Money and Finance, Vol. 41, pp. 65-94.

Swoboda, A. (2012). „International monetary reform and global imbalances”, in J-C. Koeune and A. Lamfalussy (eds.), In search of a new world monetary order, Proceedings of a conference to celebrate the 100th anniversary of Robert Triffin (1911-1993,. no 5 in the Relations financières internationals, Brussels: P.I.E. Peter Lang for the Fondation Internationale Triffin, pp. 201-209.

Tille, C. (2003). “The impact of exchange rate movements on US foreign debt”, Federal Reserve Bank of New York, Current Issues in Economics and Finance, 9(1).

Tobin, J. (1978). „A Proposal for International Monetary Reform”, Eastern Economic Journal, 4(3/4), pp. 153-159.

Trifin, R. (1960). Gold and the Dollar Crisis, New Haven: Yale University Press.


RADIVOJEVIĆ ALEKSANDAR1

[email protected]

CIRKULARNA EKONOMIJAIMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI

CIRCULAR ECONOMYIMPLEMENTATION AND TECHNOLOGY APPLICATION IN ITS FUNCTION

JEL KLASIFIKACIJA: O1, O2, O3, Q3, Q5

APSTRAKT:

Koncept cirkularne ekonomije baziran je na pretpostavci upotrebe resursa u proizvodnji i upotrebi na način koji maksimizira trajanje vrednosti proizvedenog proizvoda ili usluge, smanjuje u procesu proizvodnje i upotrebe na minimalni nivo otpadni materijal koji ne može ponovo biti upotrebljen, maksimizira iskorišćenost resursa, a na kraju upotrebnog ciklusa proizvod ili usluga se ponovo vraćaju u proizvodni proces kako bi stvorili novu vrednost. Inovacije na polju komunikacija, tehnologije upotrebe materijala, proizvodnih procesa, i dr., tek u poslednjih nekoliko godina stvorile su prostor za strateški zaokret ka konceptu cirkularne ekonomije. Najveći napredak u ovom zaokretu ostvarile su NR Kina i Evropska unija, a upravo regulativa u cilju implementacije koncepta na nacionalnom i

1 Fondacijazarazvojekonomskenauke

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI34nadnacionalnom nivou podstiče dalji razvoj inovacija koje omogućavaju i olakšavaju nje-govu primenu, definišu njegov potencijal i budući razvoj. Na koji način će dva tehnološka napretka od kojih se trenutno najviše očekuje, Internet stvari i Blockchain, uticati na im-plementaciju i razvoj koncepta cirkularne ekonomije sagledaćemo kroz primer regulative na nivou EU i potencijalnog uticaja ove dve tehnologije.

ABSTRACT:

The concept of a circular economy is based on the assumption of using resources in production and use in a way that maximizes the consumption period of the product or service produced, reduces the waste that cannot be reused, maximizes the utilization of resources, and at the end of the usable cycle products or services are returned to the production process to create new value. Innovations in the field of communications, technology of material use, production processes, etc. have only in the last few years created a space for a strategic turn to the concept of a circular economy. NR China and the European Union have made the greatest progress in this turn, and the regulations for the implementation of the concept at the national and supranational level encourage further development of innovations that enable and facilitate its implementation, define its potential and future development. In what way will the two currently most expected technological developments, Internet Things and Blockchain, affect the implementation and development of the circular economy concept, we will analyse through an example of EU-level regulation and the potential impact of these two technologies.

KLJUČNE REČI:CIRKULARNA EKONOMIJA, INTERNET STVARI, BLOCKCHAIN

KEY WORDS:CIRCULAR ECONOMY, INTERNET OF THINGS, BLOCKCHAIN


UVODAktuelni model proizvodnje, koji nasuprot cirkularnom mnogi nazivaju linearni, zasnovan je na transformaciji resursa u gotove proizvode i njihovo odlaganje (pretvaranje u otpad) nakon upotrebe. Ovaj model nikada i nije bio održiv, ali je danas, sa dostignutim nivoima iskorišćenosti prirodnih resursa i dostignutim nivoom zagađenosti planete, njegova pri-mena vremenski ograničena i sa praktičnog i sa ekonomskog aspekta. Smanjivanje raspo-loživih prirodnih resursa, rastuća svetska populacija, nivo ekološke zagađenosti, opera-tivni problemi velikih gradova u odlaganju otpada, itd., problemi su sa kojima se društvo suočava već duži niz godina, ali je tehnološki napredak tek u poslednjih nekoliko godina omogućio razmatranje implementacije alternativnog pristupa cirkularne ekonomije.

Ideje optimizacije resursa, odnosno korišćenja otpadnog materijala nastalog u procesu proizvodnje u ponovnom procesu proizvodnje, iste ili druge vrste proizvoda, ponovne upotrebe, odnosno reciklaže, iskorišćenog proizvoda u proizvodnom procesu, deljenje korišćenja proizvoda ili usluge umesto kupovine, itd. nisu novijeg datuma. Vremenom su ove ideje definisale savremeni pojam cirkularne ekonomije, ali treba imati u vidu da je ovakav, savremeni, koncept cirkularne ekonomije i dalje evolutivan. Inovacije na različi-tim poljima u velikoj meri definišu njegove mogućnosti, kako u praktičnoj primeni tako i u obuhvatu društvenih sfera ovog koncepta.

Posmatrano u primenjenom smislu cirkularna ekonomija podrazumeva upotrebu resursa u proizvodnji roba ili usluga na način koji maksimizira trajanje vrednosti proizvedenog proizvoda ili usluge, smanjuje u procesu proizvodnje i upotrebe na minimalni nivo otpad-ni materijal koji ne može ponovo biti upotrebljen, maksimizira iskorišćenost resursa, a na kraju upotrebnog ciklusa proizvod ili usluga se opet vraćaju u proizvodni proces kako bi stvorili novu vrednost. Osnovni pokretači njegovog razvoja u budućnosti biće tempo prihvatanja i implementacije ovog koncepta na unilateralnom i multilateralnom nivou i razvoj tehnologije i inovacija. Razvoj i širenje koncepta na osnovu rasprostranjenije imple-mentacije i razvoja tehnologije i inovacija imaće povratan uticaj na dalju, sveobuhvatniju, implementaciju i dalji razvoj prateće tehnologije.

1. IMPLEMENTACIJA KONCEPTA CIRKULARNE EKONOMIJE NA NACIONALNOM I NADNACIONALNOM NIVOUPrva zemlja koja je formalno prihvatila ovaj koncept i inkorporirala njegove ideje u svoje zakonodavstvo jeste Nemačka, koja je 1996. godine donela Zakon o zatvorenom ciklusu upravljanja otpadom2. Japan je to uradio 2000. godine usvajanjem Zakona o uspostav-ljanju društva zasnovanog na recikliranju3. Najveći napredak u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji do sada su ostvarile NR Kina i Evropska unija. NR Kina je 2009. godine donela Zakon o promociji cirkularne ekonomije4 čime su stvorene pravne i političke osno-ve i započete aktivnosti usmerene ka promociji koncepta cirkularne ekonomije. Nakon

2 http://germanlawarchive.iuscomp.org/?p=303#I3 http://www.env.go.jp/recycle/low-e.html4 http://www.fdi.gov.cn/1800000121_39_597_0_7.html

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI36promotivnih aktivnosti u cilju podizanja svesti građana i privrede o konceptu cirkularne ekonomije, njegovim prednostima, aktivnostima centralne vlade i rezultata koje su ove aktivnosti postigle5, 2013. godine doneta je Strategija za razvoj i akcioni plan cirkularne ekonomije. Cilj ovog dokumenta jeste uvođenje cirkularnog poljoprivrednog sistema, in-dustrijskog sistema i sistema usluga koji će podstaći razvoj industrije reciklaže resursa.

Za Srbiju najrelevantniji primer predstavlja Evropska unija koja je krajem 2015. godine usvojila paket mera tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji u cilju poboljšanja konkurentnosti regiona, stvaranja novih radnih mesta i uspostavljanja sistema održivog rasta. Pristup Evropske unije proces implementacije cirkularne ekonomije razlaže na četiri faze zna-čajne za njegov uspeh, dizajn proizvoda, proizvodnja, upotreba i operacije sa otpadom, definišući aktivnosti uticaja na svaku fazu pojedinačno, ali i na proces kao celinu. Uspeh implementacije zavisi od nivoa integrisanja principa cirkularne ekonomije u svakoj od ovih faza, ali i od njihove sinhronizacije.

U početnoj fazi cirkularnog sistema, dizajniranje proizvoda i usluga definiše moguće ak-tivnosti narednih faza cirkularne ekonomije, time i potencijal čitavog procesa. Dizajn definiše vrste korišćenih resursa i način njihove kombinacije u procesu proizvodnje i upotrebe, time i mogućnosti reciklaže, efikasnost korišćenja resursa, ponovne upotrebe, potencijalni vek trajanja proizvoda, mogućnost popravki i povratka proizvoda/usluge na tržište. Trenutni sistem profit ostvaruje na dizajnu upravo suprotnom od onog koji podra-zumeva cirkularna ekonomija. Dizajn u velikoj meri utiče na profit stvaranjem uslova za smanjivane troškova u procesu proizvodnje i povećanje prihoda u procesu prodaje. Izbor materijala i način proizvodnje uslovljeni su niskim troškovima resursa i izrade. Prihodi, sa druge strane, ostvaruju se samom prodajom proizvoda/usluge, sa tendencijom rasta ude-la prihoda koji dolazi iz naknadnih usluga popravki, nadogradnje, zamene, itd., u ukup-nim prihodima. Nije realno očekivati da će se ovakav sistem sam prilagoditi cirkularnoj ekonomiji, pa se početne aktivnosti EU na polju prilagođavanja dizajna odnose pre svega na podsticaje ka prilagođavanju, ali i na zahteve u okviru Ekodizajn Direktive Evropske komisije6 koja definiše uslove dizajna proizvoda koji troše energiju, kao i na zahteve za obeležavanje proizvoda u cilju lakšeg demontiranja i reciklaže.

Mada faza proizvodnje obrađuje resurse i u najvećoj meri vrši njihovu transformaciju, većina tih procesa već je definisana u procesu dizajniranja, pa se aktivnosti prilagođa-vanja cirkularnoj ekonomiji u fazi proizvodnje pre svega odnose na efikasnost korišćenja resursa. Jedna od aktivnosti EU u fazi proizvodnje jeste definisanje najboljih tehnika proizvodnog procesa u različitim sektorima industrije i njihovo korišćenje od strane drža-va članica pri izdavanju dozvola za industrijska postrojenja. Možda ključne aktivnosti u procesu prilagođavanja cirkularnoj ekonomiji u fazi proizvodnje jesu aktivnosti usmerene na povezivanje proizvodnih aktera koji u procesu proizvodnje stvaraju otpad koji može biti iskorišćen u drugim proizvodnim procesima i aktera koji taj otpad mogu koristiti kao resurs. Povezivanje ovih aktera trebalo bi biti praćeno i prilagođavanjem tehnologija nji-hovih proizvodnih procesa u cilju maksimizacije ovih rezultata. Ovi procesi se u okviru paketa mera EU za sada podržavaju finansiranjem projekata iz Kohezionog fonda i fonda Horizon 2020. Evropska unija, takođe, podstiče prilagođavanja u fazi proizvodnje kroz

5 Energetskeuštedeizobnovljivihizvoraekvivalentne170milionatonauglja,1,1milionatonakuhinjskogotpadaprikupljenoiobrađenozaponovnuupotrebu,itd.

6 Directive2009/125/ECoftheEuropeanParliamentandoftheCouncil,(2009),OfficialJournaloftheEuropeanUnion,L285/10,Brussels,Belgium.


Evropski centar za izvrsnost u efikasnom korišćenju resursa (European Resource Effici-ency Excellence Centre)7. Aktivnosti ovog centra malim i srednjim preduzećima pružaju pomoć kroz: informisanje i praktičnu podršku u cilju unapređenja efikasnosti korišćenja resursa; praktičnu podršku u transferu mehanizama zelenih tehnologija; i podršku u pri-bavljanju finansijskih sredstava potrebnih za razvoj energetske efikasnosti i efikasnije korišćenje resursa.

Zahtevi kupaca definišu potražnju za određenim proizvodom, posledično i uspeh kom-panije i mogućnosti proizvodnog procesa u okviru te kompanije. Ukoliko kupci zahtevaju najnižu cenu kompanija će morati da se fokusira na najjeftinije resurse i najisplativiju tehnologiju proizvodnje uz ostvarivanje niskih marži. U ovakvim uslovima možda nije realno očekivati prilagođavanje konceptu cirkularne ekonomije. Međutim, ukoliko kupci zahtevaju „zelene“ proizvode realno je očekivati prilagođavanje ovom konceptu od strane preduzeća. Intervencija EU u ovom pogledu ogleda se u regulaciji metodologije merenja ekološkog uticaja proizvoda i njihovom propisnom obeležavanju u ovom smislu. Na ovaj način kupci će moći na osnovu tačnih informacija da određuju svoju tražnju sa aspekta ekološke svesti. Metodologija koju EU trenutno testira kroz pilot projekte, i čije rezultate bi i u Srbiji trebalo pratiti, jeste metodologija pod nazivom Ekološki trag proizvoda (Pro-duct Enviromental Footprint)8.

S obzirom da javne nabavke u EU učestvuju sa oko 14% BDP-a9 logična je opredeljenost EU da principe cirkularne ekonomije inkorporira u postupke pripreme i sprovođenja jav-nih nabavki, ali i tokom samog sprovođenja dodeljenih ugovora. Na ovaj način dolazi do implementacije i promocije cirkularne ekonomije, ali još bitnije na uspostavljanje principa cirkularne ekonomije u velikim kompanijama koje imaju kapacitet da odgovore na javne nabavke EU i država članica. Akcionim planom Evropska komisija, kao centralno telo EU, određena je kao primer povećanja učešća zelenih javnih nabavki sa aspektima cirkularne ekonomije u ukupnim javnim nabavkama, na osnovu čijeg iskustva se održavaju treninzi i obuke na nivou EU.

Poslednja faza procesa cirkularne ekonomije koju akcioni plan obuhvata jeste možda i najznačajnija, a svakako je najsloženija. Efikasno upravljanje otpadom u konceptu cir-kularne ekonomije podrazumeva uspostavljanje složenog sistema koji na najbolji mogući način povezuje sve ekonomske aktere - potrošače, proizvođače i donosioce odluka. Na ni-vou EU u 2014. godini reciklirano je 36,2% otpada, u Danskoj 57,6%, Portugalu 55%, dok je u Italiji ovaj udeo čak 76,9%.10 Na osnovu ovih podataka možemo reći, makar za Italiju, da se bez primene koncepta cirkularne ekonomije upravljanje otpadom vrši na efikasan način. Međutim, primena koncepta cirkularne ekonomije će pre samog proce-sa upravljanja otpadom aktivnostima u fazama dizajna, proizvodnje i upotrebe smanjiti količinu otpada koji je potrebno reciklirati. Dodatno, cirkularna ekonomija podrazumeva da se većina otpada vraća u sistem proizvodnje na najefikasniji način, povezujući proi-zvođače otpada i one koji ga koriste kao resurs. Na taj način, za razliku od savremenog

7 CommunicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theCouncil,theEuropeanEconomicandSocialCommitteeandtheCommitteeoftheRegions,GreenActionPlanforSMEs,EuropeanCommission,Brussels,(2014),COM(2014)440final.

8 http://www.ipex.eu/IPEXL-WEB/dossier/document/COM20130196.do9 https://ec.europa.eu/growth/single-market/public-procurement_en10 http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/File:Waste_treatment,_2014-1.png

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI38koncepta recikliranja otpada, povećava se efikasnost upravljanja resursima, smanjuje njihov trošak i smanjuju se troškovi recikliranja i obrade otpada.

2. PRIMENA TEHNOLOGIJE U FUNKCIJI CIRKULARNE EKONOMIJERazvoj teorije u velikoj meri prati i razvoj tehnologije i inovacija. Do pre nekoliko decenija koncept cirkularne ekonomije ne bi bio primenljiv usled činjenice da tehnologija ne bi mogla da podrži njegove ideje. Čak i danas većina proizvoda nisu biorazgradivi ili su teško biorazgradivi, a oni koji mogu da se recikliraju, recikliraju se samo ograničeni broj puta i to obično uz značajnu potrošnju dodatne energije. Trenutni fokus na primenu cirkularne ekonomije dovodi do većeg ulaganja u istraživanje i razvoj i posledično razvoj tehnologija koje omogućavaju primenu ovog koncepta. Sa druge strane razvoj tehnologije, čak i onih tehnologija čiji primarni cilj nije implementacija u procese cirkularne ekonomije, dovodi do otvaranja mogućnosti za razvoj teorije i obuhvata cirkularne ekonomije.

2.1 Internet stvari u funkciji cirkularne ekonomijeInternet stvari (Internet of Things) najjednostavnije možemo definisati kao međusobnu povezanost i komunikaciju proizvoda putem interneta. Razvoj takve infrastrukture jedan je od najisčekivanijih tehnoloških napredaka zasnovanih na internetu. Iako ideja o razvoju takve infrastrukture postoji skoro 20 godina, tek su poslednjih nekoliko godina razvoj sen-zora i tehnologije protoka informacija omogućili njegovu postepenu integraciju u društvo. Potpuna implementacija na ovaj način umrežene infrastrukture otvoriće vrata razvoju novih tehnologija i usavršavanju širokog spektra društvenih aktivnosti. Takođe, u velikoj meri pružiće podršku implementaciji cirkularne ekonomije i njenom daljem razvoju. In-ternet stvari, povezivanjem pametnih senzora i predmeta stvara „inteligentne“ proizvode, čijim umrežavanjem se stvara infrastruktura koja može pružati podatke o nivou trošenja energije, nedovoljno iskorišćenim sredstvima i njihovoj lokaciji, stanju proizvodnih resur-sa, kretanju resursa, itd.

Kao što smo ranije naveli cirkularna ekonomija podrazumeva upotrebu resursa u proi-zvodnji robe ili usluga na način koji:

1. maksimizira trajanje vrednosti proizvedenog proizvoda ili usluge,

2. smanjuje u procesu proizvodnje i upotrebe na minimalni nivo otpadni materijal koji ne može ponovo biti upotrebljen,

3. maksimizira iskorišćenost resursa,

4. na kraju upotrebnog ciklusa proizvod ili usluga se opet vraćaju u proizvodni proces kako bi stvorili novu vrednost.

Načini na koji infrastruktura „inteligentnih“ i međusobno povezanih predmeta podstiče implementaciju koncepta cirkularne ekonomije su mnogobrojni, čak i u sadašnjem tre-nutku u kome su oba procesa u početnim fazama implementacije. Navešćemo nekoliko


primera interakcije inteligentnih stvari u okviru infrastrukture interneta stvari kako bi prikazali neke od mogućih načina podrške implementaciji četiri gore navedena cilja.

Internet stvari podrazumeva da određena proizvodna mašina može obavestiti vlasnika i proizvođača o približavanju trenutka zamene određenog dela mašine, koji bi u slučaju da ne bude zamenjen doveo do potpunog kvara mašine. Mašina na kojoj je potrebna zamena može uz ovu informaciju poslati i informaciju o lokaciji, otvarajući mogućnost za automatsku komunikaciju i slanje neophodnog dela iz fabrike proizvođača bez ikakvog uključivanja ljudskog resursa. Na taj način omogućuje se produžavanje perioda trajanja proizvoda na osnovu informacije pružene od strane „inteligentne“ proizvodne mašine. Informacije o lokaciji automobila i njihovom kretanju mogu definisati trase prevoza, na taj način smanjujući troškove goriva i emisiju štetnih gasova. Iste informacije mogu informi-sati vozače i o raspoloživim parking mestima smanjujući vreme traženja mesta, troškove goriva i emisiju štetnih gasova. Senzori u fabrikama koje proizvode otpadni materijal koji ne može biti ponovo iskorišćen mogu pružiti informacije o višim nivoima proizvodnje otpadnih materijala, ukazujući na problem u proizvodnom procesu.

Još jedan od ciljeva cirkularne ekonomije jeste maksimizacija upotrebne vrednosti resur-sa kroz optimizaciju njihovog korišćenja, i ona podrazumeva deljenje resursa sa drugim korisnicima (ekonomija deljenja) ili povećavanje produktivnosti resursa u sopstvenoj proizvodnji. Kompjuter za obradu podataka visoke složenosti ili obima može nakon rad-nog vremena kompanije u čijem je vlasništvu da putem interneta stvari pruži informaciju zainteresovanim korisnicima da je njegov kapacitet raspoloživ za eksternu upotrebu, op-timizujući na taj način svoju iskorišćenost tokom veka trajanja.

U okviru koncepta cirkularne ekonomije iskorišćeni resurs može biti vraćen u proizvodni proces kroz prethodno osvežavanje, reciklažu njegovih delova i njihovu upotrebu ili kroz prodaju na tržištu sekundarnih sirovina. U svakom od navedenih slučajeva sam resurs koji ima sposobnost da beleži i komunicira informacije o svom stanju može u ovom procesu dati vredne informacije. Naime, mašina za proizvodnju može navesti koja su osvežavanja potrebna, koje delove je moguće reciklirati, a takođe može i poslati informa-ciju o sopstvenoj raspoloživosti na sekundarnom tržištu uz samostalno ocenjivanje realne tržišne vrednosti uzevši u obzir cenu i nivo trenutne realne amortizacije. Na osnovu realne amortizacije i trenutnog stanja mašina za proizvodnju, takođe, može napraviti procenu da li je isplativije prodati je na sekundarnom tržištu ili reciklirati njene komponente u ponovnom proizvodnom procesu.

Inteligentni proizvodi podstaći će razvoj novih modela poslovanja u okviru cirkularne ekonomije, ali i unaprediti već postojeće. Rols Rojs još od šezdesetih godina primenjuje model plaćanja po satu za svoje avionske motore, gde avio kompanije plaćaju fiksnu cenu po satu rada motora, dok proizvođač obavlja servis i popravke. Nakon kupovine novog motora od strane avio kompanije, stari motor može se iznajmiti po istom principu manje razvijenijoj avio kompaniji. Ovaj model, iako razvijen pre ideje cirkularne ekonomije u potpunosti je u skladu sa njenim principima. Činjenica da proizvođač poseduje proizvod do kraja njegovog veka trajanja podstiče ga da ga usavršava, optimizira proizvodni proces i smanji resurse kako bi smanjio troškove proizvodnje, da maksimizuje njegov životni vek, omogući njegovu ponovnu upotrebu i na najbolji mogući način reciklira njegove resurse nakon potpunog iskorišćavanja proizvoda. Tehnologija inteligentnih proizvoda unapredila

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI40je ovaj model, pa je 2017. godine Rols Rojs potpisao ugovor sa kompanijom koja se bavi morskim transportom o iznajmljivanju motora po satu rada, ovaj put uz dodatnu uslugu energetskog menadžmenta, a sve na osnovu digitalnog praćenja sistema motora, njiho-vog rada, stanja, potrebe za servisom, popravkama, itd.11.

2.2 Blockchain u funkciji cirkularne ekonomijeRazvoj tehnologije blockchaina, i njenu trenutnu i potencijalnu primenu, prati promena postojećih odnosa aktera velikog broja društvenih aktivnosti. Proces uspostavljanja novih odnosa, kao i sama tehnologija, još je u razvoju pa ne čudi veliki broj pitanja i skeptici-zma koja ih okružuju. Prihvatanje novo definisanih odnosa od strane svih aktera, razvoj primene tehnologije i nacionalna i međunarodna regulativa samo su neki od faktora koji će uticati na uspeh njihovog uspostavljanja, time i uticaj koji će oni imati. Međutim, jedno je sigurno, ova tehnologija omogućava uštede resursa, optimizaciju njihovog raspo-ređivanja kao i pravilniju valorizaciju i naknadu za potrošene resurse.

Blockchain tehnologija može biti definisana kao decentralizovana, šifrovana baza podata-ka, koja predstavlja javni depozit informacija koje se ne mogu preokrenuti i korumpirati.12 Ova bazu podataka čini veći broj manjih baza (blokova) koji su digitalno povezani na mreži. Blokovi sadrže informacije o transakcijama koje se kriptografski generišu u jedan blok, koji se zatim povezuje sa ostalim već generisanim blokovima koji sadrže prethodne informacije. Celokupna procedura na kojoj je zasnovan blockchain onemogućava bilo kakvu promenu informacija u bloku, jer su blokovi međusobno povezani kodom, pa je za promenu podataka potrebno ilegalno preuzeti vlasništvo (hakovati)nad celimlancem blokova.

Blockchain sistem opslužuju „rudari“ koji u mrežu uključuju kapacitet svoje računarske opreme koja obrađuje ove podatke i omogućava funkcionisanje blockchaina. Rudari su pojedinci ili kompanije raspoređeni po celom svetu koji ovu aktivnost obavljaju u cilju dobijanja vlasništva nad novim jedinicama kripto valuta13. Ovako decentralizovani sistem koji stoji iza obrade transakcija eliminiše mogućnost ljudske greške koja je prisutna u bankama i ostalim finansijskim i ne finansijskim institucijama. Naime, da bi pojedinac ili grupa pojedinaca promenila bilo koju informaciju u sistemu mora raspolagati sa 51% računarskog kapaciteta koji stoji iza mreže, što je skoro ne izvodljivo.

Osnovne osobine ovako definisane baze podataka su: a) sve informacije su u digitalnom formatu pa stoga ne postoji potreba za drugim oblikom dokumentacije, b) svi učesnici primaju kopiju svake transakcije u sistemu i nezavisno vrše njenu verifikaciju bez cen-tralne jedinice, v) sve odluke se donose na osnovu konsenzusa, odnosno svi članovi mreže moraju da potvrde svaku transakciju, g) određeni broj transakcija formira jedan blok koji se kriptografski vezuje za prethodni blok formirajući lanac blokova (blockchain) koji je skoro nemoguće izmeniti ili obrisati. d) sve transakcije su vremenski i hronološki

11 https://www.rolls-royce.com/media/our-stories/discover/2017/discover-power-by-the-hour.aspx12 WrightA,DeFilippiP.(2015).DecentralizedBlockchainTechnologyandtheRiseofLexCryptographia.preuzetoiz

BusinessInovationsthroughblacokchaintheBperspective.13 Virtualnavalutaučijojjeosnoviblockchaintehnologija.


pečatirane pa je svaku transakciju moguće pratiti unazad do svog početka14. Kao rezultat dobijamo sistem koji bilo koju transakciju (novca, imovine, podatka, itd.) beleži skoro u trenutku15, bez centralizovane jedinice16, bez mogućnosti kasnije promene podataka17, a sa mogućnošću provere celog toka transakcije unazad (revizije) od strane bilo koje zainteresovane strane.

Mada je njena trenutna primena i popularnost najviše povezana sa kripto valutama koje se zasnivaju na ovoj tehnologiji, blockchain tehnologija je mnogo složenija. Kao teh-nologija sa otvorenim kodom ona pruža mogućnost programerima za razvoj različitih programskih rešenja koja će definisati njenu praktičnu primenu, dok navedene osobine same tehnologije usmeravaju praktičnu primenu i određuju njihov potencijal. Samo na trenutnom nivou razvoja tehnologije blockchain može obavljati funkcije: sistema na kome se baziraju kripto valute, računarske mreže, platforme za transakcije, decentralizovane baze podataka, decentralizovane trgovačke knjige, mreže razmene podataka među kori-snicima, tržišta finansijskih usluga, itd.

Činjenica da su Evropska unija i Kina već počele da implementiraju model cirkularne eko-nomije i ulažu dalje napore u njegov razvoj veoma je ohrabrujuća. Dodatno, tehnologija interneta stvari u velikoj meri podržaće njegovu implementaciju i dalji razvoj. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da nas u bliskoj budućnosti očekuje značajan napredak na ovom polju. Međutim, ukoliko on bude zasnovan na postojećem finansijskom sistemu i sistemu transfera vrednosti napredak će biti znatno sporiji od potencijalnog.

Prisetimo se primera maksimizacije upotrebe kompjutera za obradu podataka visoke slo-ženosti ili obima. Kao što smo naveli nakon radnog vremena kompanije u čijem je vla-sništvu kompjuter putem interneta stvari može pružiti informaciju zainteresovanim kori-snicima da je njegov kapacitet raspoloživ za eksternu upotrebu, optimizujući na taj način svoju iskorišćenost tokom veka trajanja. Sistem korisnika eksternih usluga ove mašine može autonomno prihvatiti ponudu i koristeći blockchain tehnologiju nakon upotrebe na osnovu obima obrađenih podataka ili količine utrošenog vremena izvršiti isplatu.

Kao što smo naveli, blokchain tehnologija nije vezana samo za transfer novca. Još jedan način primene ove tehnologije u koji se dosta ulaže jeste razvoj pametnih ugovora i nji-hova implementacija putem blockchaina. U prethodno navedenom primeru Rols Rojsa, ovakav pametan ugovor definisao bi cenu radnog sata motora koji Rols Rojs iznajmljuje, internet stvari omogućio bi slanje informacije od strane svakog pojedinačnog motora o vremenu svog korišćenja, što bi putem pametnog ugovora na blockchainu automatski aktiviralo isplatu sa računa kripto valute kupca na račun Rols Rojsa.

U sistemu interneta stvari postavlja se pitanje i ko je vlasnik informacija koje inteligentne stvari emituju i ko treba biti kompenzovan za pružene informacije, proizvođač ili kori-snik. Ukoliko informacije koje senzori na vašem automobilu prikupljaju i emituju pomažu

14 https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/in/Documents/industries/in-convergence-blockchain-key-characteri-stics-noexp.pdf

15 Npr.prenosdoznakeizjednezemljeudrugutrajeuproseku10minuta.16 Npr.finansijskutransakcijunevršibanka,većjeverifikujusvipojedincikojiopslužujublockchainmrežu.Pojedinci

suštinskineznajuštajepredmettransakcije,većisključivoverifikujusveinformacijekojeječinevalidnom.17 Nepostojirizikizmenepodatkaodstranebankarskogslužbenika,dokjepromenepodatkatehnološkimnapadomna

sistemminimalan,aznačajnonižiodrizikacentralizovanihinstitucija.

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI42proizvođaču u istraživanju i razvoju racionalno je da vlasnik automobila treba biti kom-penzovan u odnosu na pređenu kilometražu. Plaćanje proizvođača automobila iz Japana korisniku vozila u Africi na osnovu pređenih kilometara postojećim finansijskim sistemom veoma je komplikovano. Za hiljade vlasnika vozila u različitim zemljama sveta nemoguće. Primenom blockchain tehnologije ovakvo plaćanje može biti trenutno i automatsko bez bilo kakve aktivnosti bilo kog aktera.

Ovi primeri prikazuju samo neke od načina kojima blockchain tehnologija pruža podršku funkcionisanju sistema interneta stvari, na taj način podstičući implementaciju cirku-larne ekonomije. Nema sumnje da će se primena ove tehnologije u funkciji cirkularne ekonomije povećavati sa razvojem sva tri koncepta (cirkularna ekonomija, internet stvari, blockchain). Kada sagledamo i prednosti blockchain tehnologije van same podrške si-stemu interneta stvari i njen potencijalni uticaj na postojeći ekonomski model, možemo zaključiti da će efekti njenog razvoja na celokupno društvo biti veoma značajni.

Jedan od takvih primera jeste primer notara i postojeći sistem overe dokumenata u ve-likom broju zemalja. Ukoliko dve strane žele da overe određeni ugovor potrebna im je usluga notara. Sa druge strane primenom tehnologije blockchaina usluge notara postaju višak, jer se verifikacija ovakvog dokumenta može izvršiti na efikasniji, znatno jeftiniji i pouzdaniji način elektronski.

3. NEDOSTACI KONCEPTA CIRKULARNE EKONOMIJEPrethodni delovi rada daju nam osnovu za postavljanje pitanja da li je savremeni koncept cirkularne ekonomije, na način na koji je definisan u ovom radu, ali i od strane relevant-nih institucija i ostalih aktera, odgovarajuće definisan i potpun.

U aktivnostima akcionog plana EU videli smo je pažnja usmerena i na definisanje najbo-ljih tehnika proizvodnog procesa u različitim sektorima industrije i njihovo korišćenje od strane država članica pri izdavanju dozvola za industrijska postrojenja. Razlog je jasan, najbolje tehnike proizvodnog procesa podrazumevaju najmanji mogući nivo stvaranja otpadnog materijala koji ne može biti recikliran. U praksi to podrazumeva da svaka aktiv-nost proizvodnog procesa bude takva da stvara najmanju moguću količinu takvog otpada za tu aktivnost. Posmatrajmo ovo iz ugla proizvodnje mobilnog telefona. Aktivnost proi-zvodnje ekrana trebalo bi da rezultira u najmanjem mogućem otpadnom materijalu, ak-tivnost proizvodnje svake druge komponente, aktivnost transporta, aktivnosti pakovanja, itd., takođe. Ovde se radi o praktičnoj primeni koncepta u sadašnjim uslovima. U suštini koncept podrazumeva zatvoreni krug, odnosno reciklažu svakog elementa i procesa bez ikakvog otpadnog materijala koji se ne može vratiti u proces (slika 1).


SLIKA 1. TRANZICIJA IZ LINEARNE U CIRKULARNU EKONOMIJU

Izvor:https://www.government.nl/topics/circular-economy/from-a-linear-to-a-circular-economy

Pretpostavimo na primeru proizvodnje mobilnog telefona da je to izvodljivo, odnosno da svaki proces u proizvodnji stvara nula otpadnog materijala. Ukoliko usled neefikasnosti menadžmenta u optimizaciji transporta jedna od kompanija koje proizvode mobilne tele-fone u ovu kombinaciju proizvodnih aktivnosti mora da ubaci još jednu fazu transporta, ukupan proizvodni proces takođe će emitovati nula otpadnog materijala, svi resursi biće vraćeni u proces, i proizvodnja ove fabrike biće u skladu sa konceptom cirkularne ekono-mije iako je neefikasna i duplira aktivnost transporta.

Vratimo se sada na primer notara i blockchain tehnologije. Čak i u savršenom sistemu proizvodnje stanova sa nula otpadnog materijala, njihove upotrebe i na kraju reciklaže svih materijala od kojih je zgrada izgrađena nakon njenog rušenja, sa aspekta koncepta cirkularne ekonomije usluge notara mogu biti uključene u ovaj krug i hiljadu puta jer ne koriste prirodne resurse, pa je njihov efekat na cirkulaciju prirodnih resursa neutralan. Neefikasan sistem sa aspekta cirkularne ekonomije je i u ovom primeru prihvatljiv.

Koncept ne pravi razliku u efikasnosti proizvodnih procesa ukoliko je suma njihovog emi-tovanja otpadnog materijala nula, takođe, primer notara dodatno ukazuje i da je koncept usko definisan i ne obuhvata procese funkcionisanja ekonomskog sistema koji ne koriste prirodne resurse, pa možemo reći da je korišćenje reči ekonomija u nazivu cirkularna ekonomija pretenciozno i prevremeno opšteprihvaćeno. Sistem se pre može nazvati cir-kularno kretanje prirodnih resursa.

Dodatno, koncept uopšte ne uključuje ljudske resurse. Ljudski resursi su osnovni element ekonomskog sistema pa je korišćenje reči ekonomija u nazivu koncepta neopravdano. Drugi nedostatak vezan za ljudske resurse, a koji se ne odnosi na sam naziv koncepta, već na suštinu, jeste to što koncept, mada opštim ciljem usmeren na dobrobit čitave planete i svih njenih građana, ne vodi brigu o ljudima kao faktorima proizvodnje. Sa aspekta ovog koncepta nema razlike između korišćenja energije sunca za potrebe greja-nja proizvodnih postrojenja i angažovanja radnika na 10 stepeni celzijusa ispod nule u proizvodnom postrojenju bez grejanja.

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI44

ZAKLJUČAKKao što smo videli najveći napredak u implementaciji cirkularne ekonomije ostvarili su NR Kina i Evropska unija. I NR Kina i Evropska unija prihvatile su činjenicu da se trži-šte samostalno neće prilagoditi ovom konceptu, pa praktičnim aktivnostima donošenja regulativa i podsticajima kreiraju uslove u cilju postepene implementacije cirkularne eko-nomije. Primer Evropske unije od posebnog je značaja za Srbiju, s obzirom da se radi o njegovoj implementaciji na slobodnom tržištu sa veoma sličnim uslovima, kao i da će u procesu pristupanja EU Srbija verovatno morati da prilagodi svoja pravila u ovoj oblasti onima Evropske unije.

Nema sumnje da će pored aktivnosti pojedinačnih zemalja i međunarodnih institucija informacije u okviru mreže inteligentnih stvari značajno uticati na primenu modela cir-kularne ekonomije. Inteligentni proizvodi i njihovo umrežavanje dovešće do promena tradicionalnog ponašanja društva i ekonomije stvaranjem novih načina proizvodnje, novih proizvoda, načina njihove upotrebe, plaćanja, itd.

Podršku podsticajnom okruženju za razvoj i implementaciju cirkularne ekonomije pružiće i blockchain tehnologija, putem novih tehnologija prenosa vlasništva, pametnih ugovora, prenosa novca, itd. Uticaj ove tehnologije u velikoj meri će zavisiti od njene regulacije na nivou država i međunarodnom nivou, a trenutna dešavanja su ohrabrujuća. Prednosti koje blockchain tehnologija pruža u optimizaciji ekonomskih procesa i integraciji pojedi-naca u ekonomski sistem na globalnom nivou, a koje nisu u funkciji podrške cirkularnoj ekonomiji, pružaju osnove za postavljanje pitanja definicije i širine koncepta cirkularne ekonomije.

Upravo je ovo pitanje postavljeno u poslednjem delu rada, u kojem su prikazani neki nedostaci koncepta i ukazano na neopravdanost naziva cirkularna ekonomija sa aspekta širine obuhvata i uključivanja ljudskog faktora. Međutim, koncept ne treba preimenovati, već proširiti kako bi se eliminisali nedostaci i ostvarili bolji rezultati. Koncept bi pre svega trebalo da uključi i ljudski faktor i njegovu prezervaciju, ne samo da bi opravdao svoj naziv, već i zbog suštinskog značaja. Takođe, potrebno je posvetiti pažnju i efikasnosti sa-mih ekonomskih procesa i proširiti sam obuhvat koncepta. U suprotnom koncept bi pra-vednije trebalo nazvati cirkularno kretanje prirodnih resursa u ekonomskim procesima.

LITERATURACommunication from the Commission to the European Parliament, the Council, the Euro-pean Economic and SocialCommittee and the Committee of the Regions, Closing the loop - An EU action plan for the Circular Economy, European Commission, Brussels, (2015), COM (2015) 614 final.

Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the Eu-ropean Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Green Action Plan for SMEs, European Commission, Brussels, (2014), COM (2014) 440 final.


Directive 2009/125/EC of the European Parliament and of the Council, (2009), Official Journal of the European Union, L 285/10, Brussels, Belgium.

Ellen MacArthur Foundation, (2013),Towards the Circular Economy, Economic and busi-ness rationale for an accelerated transition, Ellen MacArthur Foundation, Cowes.

European Commission, (2016), Buying green - A handbook on green public procure-ment, , Publications Office of the European Union, Luxembourg.

Geissdoerfer, M. et al. (2017),“The Circular Economy – A new sustainability paradi-gm?” Journal of Cleaner Production, Vol. 143, Pp.757-768.

Manyika, J. (2015), The Internet of things: mapping the value beyond the hype, McKin-sey Global Institute, New York.

Morabito, V. and Hileman, G. (2017), Business Innovation Through Blockchain: The B³ Perspective. Springer International Publishing, Cham.

Pauli, G. A. (2012), The Blue economy: 10 years, 100 innovations, 100 million jobs, Konvergenta, Berlin.

Qi, J. (2016),“Development of Circular Economy in China“, Research Series on the Chinese Dream and China’s Development Path, Springer, Singapur.

Stahel, W. andReday, G. (1976),The Potential for Substituting Manpower for Energy: Final Report to the Commission of the European Communities, Battelle Geneva Resear-ch Centre, Geneva.

Stahel,W. (1982),„The product life factor“. in Orr, G.S. (ed.), (1982), An Inquiry into the Nature of Sustainable Societies. The Role of the Private Sector, Houston Area Research Centre, Houston, Pp. 72-105

Swan, M. (2015),Blockchain – Blueprint for a new economy, O’Reilly, Sebastopol.

Wright A, De Filippi P. (2015). Decentralized Blockchain Technology and the Rise of Lex Cryptographia. preuzeto iz Business Inovations through blacokchain the B perspective.

Internet izvori: www.blockchain.info

www.buildmagazin.com

www.coindesk.com

www.ec.europa.eu

CIRKULARNA EKONOMIJA - IMPLEMENTACIJA I PRIMENA TEHNOLOGIJE U NJENOJ FUNKCIJI46www.ellenmacarthurfoundation.org

www.ercim-news.ercim.eu

http://www.ipex.eu/

www.government.nl

www.rolls-royce.com

www.symbiosis.dk

www.wikipedia.com


SONJA JOSIPOVIĆ1


LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJAHUMAN CAPITAL IN THE MODELS OF ECONOMIC GROWTH OF RURAL AREAS

JEL KLASIFIKACIJA:O18, J24, P25, R58

APSTRAKT:

Neophodan uslov za transformaciju ruralne ekonomije i rast stanovništva, zaposlenosti i dohotka ruralnih područja ogleda se u obezbeđenju ljudskog kapitala, pojedinaca koji po-seduju kreativnost, znanje, veštine i koji obavljaju visoko kreativne poslove. Predmet ovog rada je analiza uloge ljudskog kapitala u modelima ekonomskog rasta ruralnih područja. U radu je objašnjen tradicionalni i novi koncept ljudskog kapitala. Poseban osvrt će biti dat na analizu raspoloživosti i kvaliteta ljudskog kapitala u ruralnim područjima u Srbiji koja je neophodna za definisanje novog pristupa ruralnom razvoju i formulisanje efika-snije ruralne politike. Zaključuje se da u modelima rasta ruralnih područja pogodnosti ambijenta i ljudski kapital predstavljaju glavne pokretače ekonomskog rasta.

1 Mašinskifakultet,UniverzitetauBeogradu

KLJUČNE REČI:LJUDSKI KAPITAL, EKONOMSKI RAST, RURALNA PODRUČJA

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA48ABSTRACT:

A necessary condition for the transformation of rural economy and the growth of popula-tion, employment and income in rural areas is reflected in the provision of human capi-tal, i.e. the individuals who have creativity, knowledge and skills and who specialize in creative tasks.This paper is aimed at analyzing the role of human capital in the models of economic growth of rural areas. The traditional and the new concept of human capital are explained. Special emphasis will be placed on the analysis of human capital in rural areas in Serbia, which is necessary for defining a new approach to rural development and formulating a more efficient rural development policy. We can conclude that, in the models of rural growth, outdoor amenities and human capital are the main drivers of economic growth.

KEY WORDS:HUMAN CAPITAL, ECONOMIC GROWTH, RURAL AREAS


1. UVODNeophodan uslov za transformaciju ruralne ekonomije i rast stanovništva, zaposlenosti i dohotka ruralnih područja ogleda se u obezbeđenju ljudskog kapitala, pojedinaca koji poseduju kreativnost, znanje, veštine i koji obavljaju visoko kreativne poslove. Danas je koncept ljudskog kapitala (i tradicionalan i nov)podjednako važan za ekonomski rast i razvoj i urbanih i ruralnih područja.

Osnovna istraživačka pitanja ovog rada su:

• Da li se relevantnost koncepta ljudskog kapitala za ekonomski rast i razvoj može potvrditi i na primeru ruralnih područja?

• Da li povezanost između ljudskog kapitala i ruralnog ekonomskog rasta i razvoja zavisi od lokalnog konteksta, ambijentalnih pogodnosti ruralnih područja?

Pored uvoda strukturu rada čini pet delova. U prvom delu napravljen je kratak pregled sprovedenih istraživanja o značaju kvaliteta ljudskog kapitala za ekonomski rast i razvoj ruralnih područja. U drugom delu objašnjen je koncept kreativnog kapitala i prikazane su do sada razvijene klasifikacije zanimanja kreativne klase. U trećem delu predstavljena je klasifikacija zanimanja kreativne klase u Srbiji i izvršena je analiza raspoloživog ljudskog kapitala u značajno i pretežno ruralnim područjima u Srbiji. U četvrtom delu date su pre-poruke u pogledu koncipiranja i implementacije novog pristupa ruralnom razvoju i date su smernice za formulisanje ruralne politike. Poslednji deo rada odnosi se na zaključna razmatranja.

2. PREGLED PRETHODNIH ISTRAŽIVANJAR. Florida je predstavio u svojoj knjizi „Uspon kreativne klase“ model ekonomskog rasta u čijoj osnovi je specifičan oblik ljudskog kapitala definisan kao kreativna klasa. Prema razvijenom modelu ključ uspeha ekonomskog rasta velikih gradova ogleda se u znanju, veštinama, inovativnosti i kreativnosti pojedinaca koji žive u njima. Početkom XXI veka koncept kreativnog kapitala je proširen i na ruralni kontekst. Mnoga istraživanja su na primeru ruralnih područja potvrdila hipotezu R. Floride o neophodnosti istovremenog pri-sustva talenta, tehnologije i tolerancije za privlačenje kreativne klase. Takođe, potvrđena je i povezanost između rasta kreativne klase i ubrzanog rasta ruralne ekonomije. Ruralna područja koja su uspela da privuku i zadrže značajne kreativne resurse razvijaju se mnogo brže u odnosu na druga ruralna područja.

U razvijenim ekonomijama ruralna područja izuzetnih pogodnosti ambijenta uspela suda privuku značajan ljudski kapital. U modelima rasta ruralne privrede ambijentalne po-godnosti i ljudski kapital (posmatran i kao „visokoobrazovani“ i kao „kreativni“ ljudski kapital) predstavljaju deo mehanizma koji može obezbedite neophodnu transformaciju i rast ruralne privrede (Slika 1.).

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA50 SLIKA 1. LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA

Ruralna područja izuzetnih

pogodnos� ambijenta

Ljudski kapital

Rast produk�vnos�

radne snage

Rast stanovništva, zaposlenos� i

dohotka

R azvoj preduzetništva i malog biznisa

Unapređenjesocijalnog kapitala

Izvor:Prikazautora

Raspoloživost i kvalitet ljudskog kapitala na određenom ruralnom području zavisi od lo-kalnih uslova za život, pre svega da li ruralno područje poseduje značajne ambijentalne pogodnosti. Komparativna prednost ruralnih područja izuzetnih pogodnosti ambijenta ogleda se u raspolaganju prelepim prirodnim pejzažom, različitom topografijom, boga-tim vodnim i šumskim resursima koji obezbeđuju ruralnom stanovništvu visok kvalitet življenja. Prema rezultatima sprovedenih empirijskih istraživanja:Ako ruralna područja poseduju izuzetne pogodnosti ambijenta i visok kvalitet ljudskog kapitala, onda postoje ključni preduslovi za uspostavljanje odgovarajućeg modela ruralnog ekonomskog rasta. Iako je učešće visokoobrazovanih pojedinaca/kreativne klase u ukupnom broju zaposlenih značajno veće u urbanim u odnosu na ruralna područja, ne sme se zanemariti relevant-nost tradicionalnog i novog koncepta ljudskog kapitala i za ruralni razvoj. Raspoloživost i kvalitet ljudskog kapitala su značajno veći u ruralnim područjima izuzetnih pogodnosti ambijenta.

U osnovi koncepta ruralnih pogodnosti, razvijenog krajem XX veka, su tri grupe pogod-nosti koje predstavljaju važne indikatore uslova za život. Prvu grupu ruralnih pogodnosti čine prirodne pogodnosti (engl. natural amenities) koje se ogledaju u prijatnoj klimi i bogatom prirodnom pejzažu koji čini različita topografija i bogati vodni i šumski resursi. Drugu grupu ruralnih pogodnosti čine izgrađene pogodnosti (engl. build amenities) koje se odnose na razvijenost infrastrukture koja pruža bogat rekreativni sadržaj. Treću grupu ruralnih pogodnosti čine kulturne pogodnosti (engl. cultural amenities) koje se odno-se na bogato kulturno i istorijsko nasleđe. U razvijenim ekonomijama ruralna područja izuzetnih ambijentalnih pogodnosti zahvaljujući visokom kvalitetu uslova za život koje pružaju uspela su da privuku značajan ljudski kapital i ostvare visoke stope rasta stanov-ništva, zaposlenosti, preduzetničkih aktivnosti i dohotka.


Mnoga empirijska istraživanja2su na primeru ruralnih područja potvrdila hipotezu o dopri-nosu kreativnog kapitala ekonomskom rastu i razvoju. McGranahan and Wojan (2007) su na primeru 2.145 ruralnih oblasti na području SAD-a primenom ekonometrijskih modela uporednih podataka potvrdili hipotezu o pozitivnom uticaju kreativne klase na rast za-poslenosti tokom poslednje decenije XX veka. Najveći rast zaposlenosti imala su ruralna područja koje odlikuje prijatna klima, bogat prirodni pejzaž i rekreativni sadržaj. Pogod-nosti ambijenta ruralnih područja imaju snagu privlačenja i zadržavanja ljudskog kapitala neophodnog za unapređenje ruralne ekonomije. Takođe, i istraživanja sprovedena na području zemalja članica EU su ukazala na doprinos ljudskog kapitala (posmatranog i preko obrazovne strukture stanovništva i preko strukture zanimanja kreativne klase) na rast zaposlenosti, broja novoosnovanih preduzeća, dohotka i razvoj inovacija.3

3. KONCEPT KREATIVNOG LJUDSKOG KAPITALA I RURALNI KONTEKSTEndogena teorija rast predstavila je nov, ključan faktor u modelima ekonomskog rasta – faktor znanja. Prema njenim predstavnicima4 akumulirani kapital znanja na određenom geografskom području čine dve komponente: investicije u istraživanje i razvoj i ljudski kapital. Visoke stope ekonomskog rasta u gradovima ostvaruju se zahvaljujući stvaranju tzv. „klastera ljudskog kapitala“ koji omogućavaju prenošenje znanja i inovacija i dopri-nose rastu produktivnosti radne snage, razvoju preduzetništva i unapređenju socijalnog kapitala. Modeli lokalnog miljea valorizuju uticaj sposobnosti radne snage, tehničkog i organizacionog znanja, kao i socijalne infrastrukture određenog područja na prihode na-stale kao rezultat angažovanja osnovnih faktora proizvodnje – kapitala i rada.5

Dugo u literaturi je bilo prisutno stanovište da ljudski kapital čine visokostručna i viso-koobrazovana radna snaga s obzirom da obrazovanje predstavlja najvažniju investiciju u ljudski kapital. Prema tradicionalnom pristupu, obim ljudskog kapitala na određenom geografskom području najbolje se može izmeriti sagledavanjem obrazovne strukture sta-novništva. Sa predstavljanjem teorije kreativnog kapitala predložen je novi način kvanti-fikovanja ljudskog kapitala pomoću strukture kreativnih zanimanja zaposlenih, odnosno obima kreativne klase na određenom geografskom području. Prema novom pristupu obim ljudskog kapitala najbolje se može sagledati analizom poslova koje radno sposobno sta-novništvo obavlja, a ne analizom njihovog nivoa dostignutog formalnog obrazovanja.

Prema teoriji kreativnog kapitala za ekonomski rast potrebni su pojedinci koji su anga-žovani na poslovima u čijoj osnovi je stvaranje novih ideja i proizvoda kao i rešavanje problema na kreativan način. Do sada u literaturi je predstavljeno nekoliko klasifikacija zanimanja kreativne klase. Prvu klasifikaciju razvio je R. Florida (2002) i imala je za cilj da obezbedi aproksimaciju za obim kreativnog kapitala na području velikih gradova u SAD-u. Prema ovoj klasifikaciji ukupnu populaciju čine četiri klase: kreativna klasa,

2 McGranahanandWojan(2007);BochmaandFritsch(2009);McGranahanetal.(2011);3 Videtivišeu:BoschmaandFritsch(2009).4 Romer(1986);Lukas(1988);Segerston(1991);ChengandDinopoulos(1993)5 Rikalović,Stojanović,Zakić(2012),str.566.

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA52radnička klasa, zaposleni u sektoru usluga i zaposleni u poljoprivredi. Kreativnu klasu čine dve grupe s obzirom na stepen kreativnosti koji se vezuje za posao koji obavljaju. Prva podgrupa je super kreativna osnova (engl. Creative Core) koju čine pojedinci koji obavljaju visoko kreativna zanimanja u čijoj osnovi je stvaranje novih ideja, novih tehno-logija i novog kreativnog sadržaja: računarska i matematička zanimanja, arhitektonska i inženjerska zanimanja, medicinska zanimanja, prosveta, obrazovanje i umetnost. Druga podgrupa su kreativni profesionalci (engl. Creative Proffesionals) koju čine pojedinci koji obavljaju zanimanja u čijoj osnovi je rešavanje problema i koja najčešće zahtevaju visok nivo obrazovanja (poput menadžerskih zanimanja, pravnih poslova, zanimanja u delatnosti finansija i biznisa i dr.).

Merenje ljudskog kapitala sagledavanjem obima kreativne klase predstavlja precizniju aproksimaciju za upotrebu raspoloživog talenta, znanja, veština i sposobnosti. Prema teoriji kreativnog kapitala tradicionalni pristup kvantifikovanja raspoloživog ljudskog ka-pitala nije pogrešan, već se njegov nedostatak ogleda u tome što sagledava samo deo sposobnosti pojedinaca koje pored obrazovanja čine i iskustvo, kreativnost, inteligencija, inovativnost i preduzetničke sposobnosti.

U cilju testiranja validnosti teze kreativnog kapitala i u slučaju ruralnih područja pred-stavljene su nove klasifikacije zanimanja kreativne klase prilagođene ruralnom prostoru. Redefinisana klasifikacija zanimanja kreativne klase koju su predstavili McGranahan and Wojan (2007) dobijena je isključivanjem iz originalne klasifikacije zanimanja čije oba-vljanje zahteva nizak nivo kreativnosti i zanimanja koja se vezuju za pružanje neophodnih javnih usluga ruralnom stanovništvu (medicinska zanimanja i zanimanja koja se vezuju za osnovno i srednje obrazovanje).

Za potrebe definisanja modela ekonomskog rasta ruralnih područja koji će biti imple-mentirani u zemljama članicama EU, Bochma and Fritsch (2009) su razvili klasifikaciju zanimanja kreativne klase prilagođenu Međunarodnoj klasifikaciji zanimanja (engl. In-ternational Standard Classification of Occupations – ISCO 88). Prema ovoj klasifikaciji kreativnu klasu čine tri grupe: super kreativna osnova (fizičari, hemičari, matematičari, informatičari, nastavno osoblje fakulteta, srednjih i osnovnih škola, medicinski stručnjaci i dr.), kreativni profesionalci (menadžeri, pravnici, stručni saradnici i tehničari prirodnih nauka i inženjerstva i dr.) i pojedinci koji se vezuju za kulturu i umetnost.6

4. ANALIZA RASPOLOŽIVOG LJUDSKOG KAPITALA NA PODRUČJU RURALNIH OBLASTI U SRBIJIUprkos povoljnim klimatskim uslovima za različite tipove poljoprivredne proizvodnje i bogatim prirodnim pogodnostima, ruralna područja u Srbiji suočena su sa brojnim demo-grafskim, socijalnim i ekonomskim problemima koji se ogledaju u: nepovoljnoj starosnoj i obrazovnoj strukturi stanovništva, niskoj bruto dodatoj vrednosti po glavi stanovnika,

6 UoriginalnojklasifikacijizanimanjakreativneklaseR.Floridepojedincivezanizakulturuiumetnostpripadajusuperkreativnoj osnovi.


niskoj efikasnosti korišćenja raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, nerazvijenosti delat-nosti koje se nalaze oko poljoprivrede, visokoj stopi nezaposlenosti i dr.

U ovom delu rada biće izvršena analiza raspoloživosti i kvaliteta ljudskog kapitala u pretežno i značajno ruralnim područjima u Srbiji7. Kvantifikovanje ljudskog kapitala biće izvršeno na dva načina:

• Prema tradicionalnom pristupu kao učešće broja zaposlenih sa visokim obrazova-njem u ukupnom broju zaposlenih i

• Prema novom pristupu kao učešće pojedinaca koji obavljaju kreativna zanimanja u ukupnom broju zaposlenih.

Kreativnost postaje indikator i pokazatelj dinamizma i inovativnosti u ekonomiji ruralnih područja, odnosno transformiše se od nečega što može da pruži ekonomske rezultate u sredstvo ruralne industrijalizacije.8Kako bi se izmerio obim kreativne klase u ruralnim po-dručjima u Srbiji, po ugledu na do sada razvijene klasifikacije zanimanja kreativne klase za zemlje članice EU, razvijena je klasifikacija zanimanja kreativne klase u Srbiji. Klasi-fikacija je izvršena na osnovu zvanične klasifikacije zanimanja koju je razvio Republički zavod za statistiku Srbije po ugledu na ISCO 88 i prema kojoj postoji deset osnovnih grupa zanimanja: Zakonodavci, funkcioneri i rukovodioci – menadžeri; Stručnjaci; Stručni saradnici i tehničari; Službenici; Uslužni radnici i trgovci; Radnici u poljoprivredi, ribar-stvu i šumarstvu; Zanatlije i srodni radnici; Rukovodioci mašinama i uređajima i monteri; Osnovna – jednostavna zanimanja i Vojna lica.

U Tabeli 1. prikazani su podaci o raspoloživom „visokoobrazovanom“ i „kreativnom“ ljudskom kapitalu u ruralnim područjima u Srbiji.

7 Ukupno24ruralnapodručjanateritorijitriregiona:regionVojvodine,regionŠumandijeiZapadneSrbijeiregionJužneiIstočneSrbije.SobziromdanepostojepouzdanistatističkipodacizaruralnapodručjanateritorijiKosovaiMetohijeovajregionnijeobuhvaćenanalizom.

8 Rikalović,StojanovićiZakić(2012),str.575.

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA54 TABELA 1. RASPOLOŽIVOST LJUDSKOG KAPITALA U ZNAČAJNO I PRETEŽNO RURALNIM PODRUČJIMA U SRBIJI, 2015.

GOD. (%)

RURALNE OBLASTIZAPOSLENI SA VISOKIM

OBRAZOVANJEM

KREATIVNA KLASA

RUKOVODIOCI, FUNKCIONERI I ZAKONODAVCI

STRUČNJACI I UMETNICI

INŽENJERI, STRUČNI SARADNICI I TEHNIČARI

Zapadnobačka oblast 17,43 3,77 9,58 9,62

Južnobanatska oblast 18,69 3,86 9,99 11,83

Južnobačka oblast 29,05 5,62 17,18 12,95

Severnobanatska oblast 17,55 2,89 9,19 11,70

Severnobačka oblast 17,43 2,93 7,98 9,70

Srednjobanatska oblast 19,94 2,28 13,66 9,78

Sremska oblast 18,72 3,66 9,49 9,90

Zlatiborska oblast 15,55 3,39 7,13 7,25

Kolubarska oblast 11,54 2,66 6,17 4,72

Mačvanska oblast 17,07 1,50 8,39 7,44

Moravička oblast 17,18 2,83 8,96 9,55

Pomoravska oblast 22,46 4,50 12,80 9,13

Rasinska oblast 19,66 3,03 9,34 7,18

Raška oblast 19,96 2,67 12,06 10,27

Šumadijska oblast 21,86 3,59 11,09 10,34

Borska oblast 17,37 2,94 8,65 6,11

Braničevska oblast 15,67 3,70 6,93 10,94

Zaječarska oblast 20,43 1,31 10,36 9,17

Jablanička oblast 13,41 3,14 6,78 4,35

Nišavska oblast 28,95 2,60 14,60 11,49

Pirotska oblast 19,00 0,97 6,45 10,65

Podunavska oblast 18,56 3,37 9,01 10,75

Pčinjska oblast 22,75 4,82 10,40 9,14

Toplička oblast 16,80 3,09 6,35 10,49

Izvor:PrikazautoranaosnovupodatakaodeljenjaAnketeoradnojsnaziRepubličkogzavodazastatistikuSrbije.

Na osnovu razvijena klasifikacije zanimanja u Srbiji i podataka kojima raspolaže odelje-nje Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku Srbije, kao zanimanja koja obavljaju pripadnici kreativne klase identifikovane su tri grupe zanimanja. Prvu grupu zanimanja čine Zakonodavci, funkcioneri i rukovodioci – menadžeri u čijoj osnovi su poslovi planiranja, upravljanja, koordinacije i ocenjivanja svih aktivnosti privrednih dru-štava, državnih i drugih organizacija, ili organizacionih jedinica u njihovom sastavu, i formulisanje i razmatranje njihovih politika, zakona, pravila i propisa. Drugu grupu za-nimanja čine Stručnjaci u čijoj osnovi je povećanje postojećeg fonda znanja, primena naučnih metoda i umetničkih koncepata i teorija u rešavanju problema. Treću grupu zanimanja čine Stručni saradnici i tehničari u čijoj osnovi je izvođenje tehničkih poslova


povezanih sa primenom koncepata i operativnih metoda u oblasti prirodnih, primenjenih i/ili društvenih nauka.

Učešće visokoobrazovanih pojedinaca u ukupnoj broju zaposlenih u Beogradskoj oblasti 2015. god. je iznosilo 40,58%, dok je prosečna vrednost ovog pokazatelja za sva posma-trana ruralna područja oko 19%. Učešće pojedinaca koji obavljaju kreativna zanimanja u ukupnoj broju zaposlenih u Beogradskoj oblasti 2015. god. je iznosilo 46,27%, dok je prosečna vrednost ovog pokazatelja za sva posmatrana ruralna područja oko 23%. Južnobačka, Pomoravska, Šumadijska, Nišavska i Pčinjska oblast imaju veće učešće i „visokoobrazovanog“ i „kreativnog“ ljudskog kapitala u odnosu na prosek za sva po-smatrana ruralna područja. Najveće učešće visokoobrazovanih pojedinaca i pojedinaca koji pripadaju kreativnoj klasi u ukupnom broju zaposlenih je u Južnobačkoj oblasti. Pored značajnog ljudskog kapitala, Pčinjsku oblast odlikuju i bogate prirodne pogodnosti (različita topografija i bogati vodni resursi) i na njenoj teritoriji tri područja su označena kao zaštićena prirodna područja. Ostala ruralna područja bogatih prirodnih pogodno-sti u Srbiji9, kao što su Zlatiborska, Moravička i Borskaoblast, imaju ispod proseka za sva posmatrana ruralna područja oba pokazatelja ljudskog kapitala. Jedino Raška oblast ima učešće kreativne klase u ukupnoj broju zaposlenih iznad proseka (25,00%), dok je učešće vosokoobrazovanih pojedinaca na nivou proseka (19,96%). Iz navedenog sledi da ruralna područja u Srbiji bogatih prirodnih pogodnosti (poput različite topografije i bogatih vodnih i šumskih resursa) nisu uspele da iskoriste svoju komparativnu prednost za obezbeđenje visokog ljudskog kapitala neophodnog za oporavak ruralne privrede. Naj-manje učešće i visokoobrazovanih pojedinaca i pojedinaca koji pripadaju kreativnoj klasi u ukupnom broju zaposlenih je u Kolubarskoj oblasti (11,54% i 13,55% respektivno).

Predstavljena analiza raspoloživosti i kvaliteta ljudskog kapitala u ruralnim područjima u Srbiji predstavlja neophodno polazište za koncipiranje i implementaciju efikasnih lokalnih strategija razvoja u budućnosti.

5. PREPORUKE U POGLEDU POLITIKE RURALNOG RAZVOJAU prethodnom periodu reforma agrarne i ruralne politike Srbije odvijala se u pravcu njihovog približavanja pravilima i principima Zajedničke agrarne politike EU i Svetske trgovinske organizacije. U osnovi reforme su dva cilja. Prvi cilj se odnosi na stvaranje konkurentnog poljoprivrednog sektora zasnovanog na znanju, inovacijama, primeni no-vih tehnologija i implementaciji standarda za unapređenje kvaliteta. Drugi cilj se odnosi na diversifikaciju ruralne ekonomije i upravljanje ambijentalnim pogodnostima ruralnih područja u skladu sa principima održivog razvoja. Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, definisane za period 2014-2024. god., prepoznata je kompara-tivna prednost ruralnih područja u Srbiji koja se ogleda u povoljnim klimatskim uslovima za različite tipove poljoprivredne proizvodnje, bogatom prirodnom pejzažu i biodiverzitetu koji pružaju mogućnost za odmor i rekreaciju i bogatom kulturnom nasleđu. I pored ovih prednosti ruralna područja su i dalje zapostavljena i suočavaju se sa mnogim problemi-ma. Takođe, u strateškom dokumentu prepoznata je važnost zaštite i unapređenja životne

9 Videtivišeu:Josipović(2017).

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA56sredine i očuvanja prirodnih resursa, ali i dalje nisu učinjeni dovoljni napori kako bi rural-na područja postala atraktivnija za život, odmor i rekreaciju.

U cilju oporavka i razvoja ruralne privrede potrebno je primeniti novi koncept razvoja ruralnih područja u Srbiji zasnovan na endogenom, holastičkom i decentralizovanom pristupu. Endogeni pristup ruralnom razvoju mora biti zasnovan na lokalno specifičnim resursima, multifunkcionalnosti poljoprivrede i diversifikaciji ruralne ekonomije, marke-tingu i promociji lokalnih proizvoda, unapređenju znanja i veština ruralnog stanovništva i očuvanju ekoloških, kulturnih i socijalnih ruralnih vrednosti. Holastički pristup ruralnom razvoju mora biti zasnovan na kreiranju zajedničkih i koordinisanih aktivnosti svih zain-teresovanih pojedinaca, organizacija i institucija. Decentralizovani pristup ruralnom ra-zvoju zahteva uključivanje svih lokalnih aktera u svim fazama kreiranja i implementacije razvoja poljoprivrede i ruralnih područja u Srbiji (primena odlučivanja odozdo-na-gore).

Šansa ruralnih područja u Srbiji ogleda se u: razvoju organske biljne i stočarske proizvod-nje, mogućnosti brendiranja novih proizvoda i usluga koji su zasnovani na lokalnom iden-titetu i tradiciji i razvoju ruralnog turizma (seoskog, rekreativnog, zdravstvenog, zimskog i dr.). Kako bi se poboljšao kvalitet ekonomskog rasta ruralnih područja potrebno je usvojiti niz mera i politika koje moraju biti usmerene ka:

• Uređenju i stvaranju podsticajnog poslovnog ambijenta u cilju stabilizacije dohotka ruralnog stanovništva;

• Široj primeni novih tehnologija i implementaciji standarda kvaliteta kako bi se obez-bedila veća konkurentnost poljoprivrednog sektora;

• Diversifikaciji ruralne ekonomije, razvoju nepoljoprivrednih delatnosti u cilju rasta zaposlenosti i dohotka ruralnog stanovništva;

• Očuvanju i unapređenju ambijentalnih pogodnosti koje ljudi preferiraju za život, od-mor i rekreaciju.

• Izgradnji odgovarajuće infrastrukture (savremenog kolovoza, infrastrukture koja će omogućiti širu primenu informacionih i komunikacionih tehnologija);

• Formiranju odgovarajućih savetodavnih i stručnih službi i edukaciji lokalnog stanov-ništva;

• Obezbeđenju finansijske i savetodavne podrške za razvoj preduzetništva.

Potrebno je doneti dugoročne lokalne strategije prilagođene ekonomskim, socijalnim i kulturnim specifičnostima ruralnih područja. Uloga ruralne politike treba da bude stva-ranje odgovarajućeg ambijenta, pre svega visokog kvaliteta uslova življenja u ruralnim područjima, kako bi se postojeće stanovništvo sačuvalo i kako bi se pokrenula migraciona kretanja stanovništva iz urbanih ka ruralnim područjima i privukao značajan ljudski kapi-tal neophodan za oporavak ruralne privrede. Krajnji cilj se ogleda u stvaranju podjednakih uslova za život i u gradu i u selu. U razvijenim ekonomijama ruralne pogodnosti (prirodne, izgrađene i kulturne) su važan indikator uslova za život za visokoobrazovane i kreativne pojedince i treba da posluže kao instrument za oporavak ruralne ekonomije, rast zaposle-nosti i životnog standarda lokalnog stanovništva.


Novi koncept razvoja i zapošljavanja u Srbiji više mora biti usmeren u pravcu jačanja pro-cesa ruralne industrijalizacije.10Ruralna industrijalizacija podrazumeva ruralnu privredu koju čini skup međusobno povezanih privrednih delatnosti i drugih aktivnosti. Pored pri-marne poljoprivredne proizvodnje nju čine i ostale delatnosti koje se nalaze oko poljopri-vrede: prerađivačka industrija, vodoprivreda sa ribarstvom, rudarstvo, šumarstvo, lovstvo, trgovina, turizam, zanatstvo i druge aktivnosti vezane za prostorno uređenje, organizaciju stanovanja, korišćenje slobodnog vremena, očuvanje zdravlja ljudi, obrazovanje i perma-nentnu obuku i očuvanje ekološke ravnoteže između čoveka i privrede.

Samo implementacijom modela ravnomernog regionalnog i unutar njega ruralnog razvoja biće obezbeđen pametan, održiv i inkluzivni rast na lokalnom nivou na kome se insistira u zemljama članicama EU i koji je postavljen kao cilj u Strategiji Evropa 2020 usvojene na Evropskom samitu 2010. god.

6. ZAKLJUČAKU ekonomiji zasnovanoj na znanju, inovacijama i kreativnosti razvoj ruralnih područja zavisi od raspoloživosti i kvaliteta ljudskog kapitala. Mnoga istraživanja su otvorila pitanje ekonomskog značaja ljudskog kapitala za ruralnu ekonomiju. Prema rezultatima spro-vedenih empirijskih istraživanja: Ako ruralna područja poseduju izuzetne pogodnosti ambijenta i visok kvalitet ljudskog kapitala, onda postoje ključni preduslovi za usposta-vljanje odgovarajućeg modela ruralnog ekonomskog rasta. Iako je učešće visokoobrazo-vanih pojedinaca/kreativne klase u ukupnom broju zaposlenih značajno veće u urbanim u odnosu na ruralna područja, ne sme se zanemariti relevantnost tradicionalnog i novog koncepta ljudskog kapitala i za ruralni razvoj.

Cilj ovog rada je da ukaže na neophodnost koncipiranja i implementacije novog pristupa ruralnom razvoju zasnovanog na ljudskom kapitalu. U radu je analizirana uloga „visoko-obrazovanog”/”kreativnog” ljudskog kapitala za obnovu i razvoj ruralne ekonomije. Izvr-šena analiza raspoloživosti i kvaliteta „visokoobrazovanog”/”kreativnog”ljudskog kapitala u ruralnim područjima u Srbiji predstavlja neophodno polazište za koncipiranje i imple-mentaciju efikasnih lokalnih strategija u budućnosti.

Doprinos ovog rada ogleda se u objašnjenju uloge ljudskog kapitala u modelima eko-nomskog rasta ruralnih područja i davanju preporuka za efikasnije funkcionisanje ruralne ekonomije u Srbiji. U narednom periodu potrebno je primeniti endogen, holastički i de-centralizovani pristup u planiranju i realizaciji razvoja ruralnih područja u Srbiji. Primarni ciljevi politike ruralnog razvoja treba da budu unapređenje kvaliteta ruralnog ambijenta i ljudskog kapitala u ruralnim područjima. „Visokoobrazovani” i „kreativni” pojedinci mogu doprineti poboljšanju ruralnih ekonomskih performansi i doprinose uravnoteženom regi-onalnom razvoju.

10 Rikalović,StojanovićiZakić(2012),str.581.

LJUDSKI KAPITAL U MODELIMA EKONOMSKOG RASTA RURALNIH PODRUČJA58

LITERATURACheng, L. and Dinopoulos, E. (1992), “Schumpeterian Growth and International Business Cycles”American Economic Review, Vol. 82(2), Pp. 409 – 414.

Florida, R. (2002), The Rise of the Creative Class, Pluto Press Australia, Melbourne.

Josipović, S. (2017), “Prirodne pogodnosti i klasifikacija ruralnih oblasti” Ekonomski vidi-ci, Vol. 22(2-3), str. 149 – 160.

Lucas, R. E., Jr (1988),“On the mechanism of economic development”Journal of Monetary Economics, Vol. 22, Pp. 3 – 42.

McGranahan, D. A. and Wojan, T. R. (2007), „Recasting the creative class to examine growth processes in rural and urban counties“Regional Studies, Vol. 41.2, Pp. 197 – 216.

McGranahan, D. A., Wojan, T. R. and Lambert D. M. (2011), “The rural growth trifecta: outdoor amenities, creative class and entrepreneurial context”Journal of Economic Geo-graphy, Vol. 11,Pp. 529 – 557.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (2014), Strategija po-ljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, Beograd.

Republički zavod za statistiku (2011), Klasifikacija zanimanja, Republika Srbija.

Rikalović, G., Stojanović, Ž. i Zakić, Z. (2012),“Novi obrazac privrednog razvoja i zapošlja-vanja: Model kreativne ruralne industrijalizacije”Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, Novi Sad., Br. 141, str. 564 – 581.

Romer, P. M. (1986), “Increasing returns and long-run growth”Journal of Political Economy, Vol. 94, Pp. 1002 – 1037.

Segerstrom, P. (1991), “Innovation, Imitation and Economic Growth”Journal of Political Eco-nomy, Vol. 99, Pp. 190 – 207.

Zakić, Z. i Stojanović, Ž. (2008), Ekonomika agrara, Ekonomski fakultet, Beograd.


BRANKO LEKOVIĆ1


JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE

ONE APPROACH TO THE REGIONAL MARKET OF ANCILLARY SERVICES: COMMON DIMENSIONING OF THE BALANCING RESERVE

JEL KLASIFIKACIJA: Q48, Q49

Apstrakt:

Zbog specifičnosti električne energije kao robe, za stabilan rad elektroenergetskog si-stema potrebne su tzv. pomoćne usluge, koje se pre svega ogledaju u balansnoj rezervi električne snage/energije. Deregulacija tržišta električne energije dovela je do razvoja prekogranične trgovine električnom energijom, međutim ovaj proces je izostao kada je u pitanju balansna rezerva. Svrha ovog rada je ispitivanje mogućnosti za regionalnu sa-radnju u oblasti pomoćnih usluga između zemalja tzv. SMM bloka, kojeg čine Srbija, Makedonija i Crna Gora. Analiza je urađena na primeru zajedničkog dimenzionisanja ba-lansne rezerve, kao najjednostavnijeg i mogućeg prvog koraka u ostvarivanju regionalne

1 JavnoPreduzećeElektroprivredaSrbije

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE60saradnje, koja za cilj ima smanjenje troškova balansiranja, koje na kraju plaćaju krajnji potrošači električne energije. Komparacijom aktuelnog stanja na nacionalnim tržištima pomoćnih usluga sa predloženim rešenjem dimenzionisanja potrebne balansne rezerve na nivou SMM bloka, došlo se do zaključka da prostor za znatne uštede postoji i da je ovo rešenje relativno lako implementirati, zato što ne zahteva dodatna tehnička rešenja i ulaganja, već samo izmenu postojećih nacionalnih propisa.

ABSTRACT:

Due to the specificity of electricity as goods, for the stable operation of the electric power system, ancillary services, which are primarily reflected in balancing reserve of electric power/energy, are required. The deregulation of the electricity market led to the develop-ment of cross-border electricitytrade,however, this process did not happen when it comes to balancing reserve. The purpose of this paper is to explore possibilities for regional cooperation in the field of ancillary services between the countries of SMM block, which consists of Serbia, Macedonia,and Montenegro.The analysis was done in the case of a common dimensioning of the balancing reserve, as the simplest and possible first step in achieving regional cooperation, which aims to reduce the balancing costs, which ulti-mately are paid by the final consumers of electricity. By comparing the current state of the national ancillary services markets with the proposed solution for dimensioning the required balancing reserve at the SMM block level, it has been concluded that there is room for significant savings and that this solution is relatively easy to implement because it does not require additional technical solutions and investments, only the changes of existing national regulations.

KLJUČNE REČI:POMOĆNE USLUGE, BALANSNA REZERVA, SMM BLOK

KEY WORDS:ANCILLARY SERVICES, BALANCING RESERVE, SMM BLOCK


1. UVODEvropski elektroenergetski sistem predstavlja jedan od najvećih povezanih tehničkih si-stema na svetu i sastoji se od velikog broja elektrana, transformatora prenosnih i distri-butivnih vodova i miliona krajnjih potrošača. Kako je električna energija neophodna za normalno funkcionisanje savremenog društva, posebna pažnja se poklanja stabilnom i pouzdanom snabdevanju korisnika. Zbog svoje prirode, električna energija se ne može skladištiti efikasno i u dovoljnim količinama, već mora da se troši istovremeno sa proi-zvodnjom. Odstupanje potrošnje od proizvodnje dovodi do poremećaja u sistemu koji kao krajnju posledicu mogu imati prekid snabdevanja velikog broja potrošača. Kako bi se ova-kav scenario izbegao potrebno je imati dodatnu rezervu električne energije u odnosu na očekivanu potrošnju, posebno imajući u vidu da je potrošnja iako prognozirana, suštinski stohastička veličina. U modernim elektroenergetskim sistemima, veliki deo potrošnje se snabdeva električnom energijom iz tzv. obnovljivih izvora energije (vetar, sunce...) koji osim što su stohastički imaju i status tzv. „must-run” elektrana, koje ako su ispunjeni tehnički uslovi moraju da proizvode električnu energiju, što dodatno otežava održavanje balansa između proizvodnje i potrošnje električne energije.

Iako tehnički jedan sistem, čitava Evropa je u organizacionom smislu podeljena na kon-trolne oblasti, kojim upravljaju nadležni operatori prenosnih sistema (OPS), čiji je jedan od zadataka da drže svoju kontrolnu oblast u energetskom balansu i to tako što su u zakonskoj obavezi da nabave tzv. pomoćne usluge i organizuju balansno tržište električne energije. Pomoćne usluge su dodatne usluge koje proizvođači električne energije pružaju operatorima prenosnih sistema, a koje omogućavaju pouzdano snabdevanje električnom energijom. Ove pomoćne usluge se praktično dele u dve grupe: balansna rezerva i ostale pomoćne usluge. U ovom radu naglasak će biti upravo na balansnoj rezervi, koja omogu-ćava OPS da uspešno i efikasno balansira svoju kontrolnu oblast, tačnije da proizvodnja u svakom trenutku prati potrošnju.

Pri aktuelnom stanju OPS svih država regiona, nabavljaju pomoćne usluge kod nacio-nalnih proizvođača električne energije i to uglavnom po cenama i uslovima regulisanim od strane nacionalnih regulatornih tela. Posledice ovakvog sistema su da se nabavlja više balansne rezerve nego što je potrebno i to po administrativno određenim cenama. Ovde treba napomenuti da se trošak pomoćnih usluga preliva na krajnjeg korisnika kroz račun za električnu energiju. Da bi se uvela konkurencija u ovu oblast, postoji veliki broj inicijativa na evropskom nivou koje za cilj imaju stvaranje regionalnih tržišta na kojima bi sarađivali OPS sa proizvođačima. Jedan takav vid regionalne saradnje predstavlja i zajed-ničko dimenzionisanje balansne rezerve, koje je i tema ovog rada. Naime, ovaj proces je relativno lako implementirati, a kao što će biti pokazano može da donese velike uštede.

Analiza je urađena na primeru Srbije, Crne Gore i Makedonije koje su članice tzv. SMM regulacionog bloka, tako što je izvršena komparacija aktuelnog stanja na nacionalnim tržištima pomoćnih usluga i predložene regionalne saradnje.

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE62

2. TEHNIČKI I EKONOMSKI ASPEKT POMOĆNIH USLUGAPotreba za pomoćnim uslugama je pre svega tehničke prirode i proizilazi iz zakona fizike, međutim sama realizacija nabavke potrebnih pomoćnih usluga ima ekonomsku kompo-nentu u sebi. Naime, cilj je obezbediti sve pomoćne usluge u meri koja je dovoljna za pouzdan rad elektroenergetskog sistema i pouzdano snabdevanje električnom energijom, a po najmanjoj mogućoj ceni.

Kao što je pomenuto, potreba za pomoćnim uslugama, a pre svega za balansnom re-zervom proizilazi iz činjenice da količina energije koja se proizvede mora istovremeno da bude jednaka količini energije koja se troši u jednom sistemu, u suprotnom dolazi do poremećaja u sistemu. Naime, bez ulaženja u tehničke detalje postoje dve mogućnosti:

• Proizvodnja je veća od potrošnje

• Proizvodnja je manja od potrošnje

U prvom slučaju, javlja se višak energije u sistemu, koji se pretvara u kinetičku energiju rotora generatora, koji pak zbog toga ubrzava svoju rotaciju. Ukoliko bi poremećaj bio određene veličine i trajanja, reagovala bi tzv. nadfrekventna zaštita na generatoru i izba-cila bi ga iz pogona, da bi se izbegla havarija mašine. U drugom, suprotnom slučaju, u sistemu postoji manjak potrebne električne energije, tako da se deo mehaničke energije rotora troši kako bi se dati manjak nadomestio. Na taj način rotor generatora usporava, i ukoliko bi poremećaj bio određene snage, reagovala bi tzv. podfrekventna zaštita gene-ratora koja bi opet izbacila mašinu iz pogona, kao vid zaštite od havarija. U oba slučaja, ispad jedne mašine može dodatno da destabilizuje sistem i dovede do kaskadnog ispada iz pogona drugih generatora i dalekovoda. U cilju sprečavanja ovih akcidenata, OPS u realnom vremenu balansira sistem, tako što proizvodnju dovodi na nivo potreban da se zadovolji potrošnja. Iz ovoga sledi da je OPS potrebna rezerva električne snage i energije, kako bi bio u stanju da uspešno prilagođava nivo proizvodnje nivou potrošnje električne energije. Treba napomenuti da eventualnu razmenu električne energije jedne kontrolne oblasti sa susednim treba posmatrati kao virtuelnu potrošnju ili proizvodnju električne energije, u zavisnosti od smera u kojem se vrši razmena

Već pomenuta balansna rezerva se sastoji od tri tipa rezerve, i to:

• Primarne rezerve

• Sekundarne rezerve

• Tercijarne rezerve

Ova tri tipa rezerve se razlikuju po tehničkim karakteristikama, i to pre svega prema vremenu potrebnom za aktivaciju date rezerve kao i količini rezerve snage koju pružaju.

Primarna rezerva, u evropskim propisima poznata i kao frequency containment reserve - FCR2, predstavlja prvu liniju odbrane od nastalog debalansa između proizvodnje i po-trošnje električne energije. Ovo je usluga koju po pravilu pružaju svi generatori u mreži. Količina primarne rezerve je relativno mala, karakterišu je automatska brza aktivacija i praktično predstavlja, nezavisni odgovor svakog generatora na debalans u sistemu. Cilj

2 EvropskaKomisija(2016),SystemOperationGuideline,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,Briselstr.5.


primarne rezerve i njene aktivacije je da se zaustavi poremećaj u sistemu i frekvencija stabilizuje na stacionarnu vrednost. Ova usluga je u zemljama regiona besplatna, dok u Evropi to nije slučaj.

Balansnu rezervu u užem smislu, možemo podeliti na sekundarnu i tercijarnu rezervu, koje su od interesa za ovaj rad , jer su to komercijalne pomoćne usluge. Sekundarna re-zerva, poznata i kao automatic frequency restoration reserves - aFRR3 je rezerva aktivne snage potrebna za proces sekundarne regulacije, koja predstavlja automatski odgovor si-stema na debalans. Za razliku od primarne rezerve gde automatskim odzivom upravljaju tzv. turbinski regulatori na samim generatorima, aktivacijom sekundarne rezerve se upra-vlja centralno pomoću mrežnog regulatora iz dispečerskog centra OPS. Na osoblju je da izabere elektrane koje pružaju sekundarnu rezervu, a signali i odziv se šalju automatski. Cilj sekundarne rezerve i sa njom povezane sekundarne regulacije je svođenje debalansa u sistemu na nulu i oslobođenje opsega primarne regulacije. Tercijarna rezerva, poznata i kao manual frequency restoration reserves - mFRR4, predstavlja manuelni odgovor na debalans u sistemu, sporija je od sekundarne ali obično znatno veća. Takođe ima za cilj da debalans u sistemu svede na nulu, ali i da oslobodi opseg sekundarne rezerve.

Ostale pomoćne usluge nisu od interesa za ovaj rad, i biće samo navedene. To su: na-ponska podrška i blek start. Naponska podrška ima za cilj održavanje napona u sistemu na prihvatljivom nivou, proizvodnjom i potrošnjom tzv. reaktivne energije, a blek start predstavlja mogućnost pojedinih mašina da se pokrenu lokalno u slučaju raspada elek-troenergetskog sistema.

Pomoćne usluge osim tehničkog, imaju i finansijski aspekt. Naime, tržište sistemskih usluga je deo šireg tržišta električne energije. Na slici 1. je prikazana struktura tržišta električne energije u širem smislu. Ono se deli na trgovinu samom električnom energijom, na trgovinu prekograničnim prenosnim kapacitetima, kao i na tržište pomoćnih usluga i balansno tržište električne energije koja su dva usko povezana tržišta. Dalje, trgovina energijom se deli na veleprodajno tržište i maloprodajno tržište. Na veleprodajnom tržištu se trguje slično kao sa naftom, i to na berzama električne energije ili bilateralno, preko brokerskih platformi ili tendera. Sama berza električne energije obuhvata tržište deriva-tima, dan unapred tržište i unutardnevno tržište. Da bi se uspešno trgovalo energijom, moraju se zakupiti i potrebni prenosni kapaciteti. Za razliku od nafte koja se skladišti i transportuje brodovima, električna energija se ne skladišti i transportuje se električnim vodovima koji su ograničene propusne moći. Kako je trgovina na veleprodajnom tržištu uglavnom prekogranična trgovina, potrebno je zakupiti odgovarajuće prenosne kapaci-tete između zemalja. Kapaciteti se zapravo alociraju besplatno, osim ako potražnja za njima nije veća od ponude. Aukcije kapaciteta se odigravaju na više vremenskih perioda (godišnje, mesečne, dnevne, unutar dnevne) i njihov cilj je pravična podela dostupnog kapaciteta zainteresovanim stranama. Vlasnici kapaciteta i organizatori aukcije su odgo-varajući OPS, a kupci trgovci električnom energijom. Prihod od aukcija po pravilu treba da se koristi za unapređenje prenosne mreže i povećanje propusne moći dalekovoda. Osim veleprodajnog tržišta električne energije i sa njim usko povezanim aukcijama ka-paciteta, postoji i maloprodajno tržište električne energije, na kojem snabdevači prodaju električnu energiju krajnjim potrošačima. Postoje tri tipa snabdevanja električnom ener-

3 EvropskaKomisija(2016),SystemOperationGuideline,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,Briselstr.11.4 EvropskaKomisija(2016),SystemOperationGuideline,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,Briselstr.14.

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE64gijom: garantovano, komercijalno i rezervno. Garantovano snabdevanje ima regulisane cene i njemu pripadaju domaćinstva i male kompanije, na komercijalnom snabdevanju su svi ostali potrošači koji sklapaju komercijalne ugovore sa svojim snabdevačima, dok rezervno snabdevanje služi kao privremena mera u slučaju da neki potrošač nema svog snabdevača i takođe je regulisana delatnost.

SLIKA 1. STRUKTURA TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Izvor:EKC(2015),Liberalizacija,regulatorniokviri,organizacijairazvojtržištaelektričneenergijeuEvropi,Beograd,str.10.

Tržište pomoćnih usluga i balansno tržište električne energije su prateća tržišta, koja služe kao podrška pouzdanom funkcionisanju trgovine i snabdevanja električnom energijom. Tržište pomoćnih usluga je već objašnjeno sa tehničkog aspekta, međutim važno je ob-jasniti i finansijsku komponentu kao i vezu između pomoćnih usluga i balansnog tržišta električne energije. Pomoćne usluge nabavlja operator prenosnog sistema od proizvo-đača električne energije, koji ima tehničke mogućnosti da pruži tražene usluge. Tržište pomoćnih usluga u regionu je monopolsko, jer u svakoj zemlji samo jedan proizvođač je u stanju da pruži adekvatnu uslugu. Zato je ovo tržište strogo regulisano pravilima i pro-pisima koje donose odgovarajuća regulatorna tela. Osim samih cena koje se odobravaju tako da se proizvođaču električne energije nadoknade svi nastali troškovi, propisane su i potrebne količine i ostali tehnički uslovi. Važno je napomenuti da se plaćanjem za ba-lansnu rezervu, plaća samo rezerva snage, a ne sama električna energija koja se dobija aktivacijom balansne rezerve. Tu na scenu stupa balansno tržište električne energije koje uređuje odnose između kupca i prodavca električne energije, tj. između OPS i proizvo-đača. Dakle, pomoćne usluge tj. balansna rezerva je preduslov da bi funkcionisalo samo balansno tržište električne energije, koje je kompleksnije i nije predmet ovog rada. Treba


napomenuti da na balansnom tržištu OPS aktivira balansnu rezervu na račun debalansa koji je napravio neko od učesnika na tržištu električne energije ne pridržavajući se svog plana proizvodnje, potrošnje ili trgovine električnom energijom. U finansijskom smislu OPS je praktično neutralan na balansnom tržištu, a finansijske posledice snose učesnici koji su napravili debalans, tj. balansno odgovorne strane.

3. AKTUELNO STANJE NA NACIONALNIM TRŽIŠTIMA POMOĆNIH USLUGA U SMM BLOKUPo pravilima više kontrolnih oblasti, može zajedno da čini kontrolni blok5, takav primer predstavljaju Srbija, Crna Gora i Makedonija koje zajedno formiraju SMM kontrolni blok. U ovom radu je analizirana mogućnost zajedničkog dimenzionisanja balansne rezerve na nivou ovog kontrolnog bloka. Kako bi uopšte bilo moguće porediti predloženo rešenje sa aktuelnom situacijom, prvo treba analizirati postojeće stanje u svakoj od zemalja članica kontrolnog bloka. Zajedničko za sve navedene države je to da je tržište regulisano od nadležnih agencija za energetiku, i da nadležni operatori prenosnih sistema nabavljaju pomoćne usluge od dominantnih proizvođača električne energije koji su u državnom vla-sništvu. Pored sličnosti, postoje i određene razlike pre svega u veličini elektroenergetskih sistema ali i u proizvodnom portfoliju datih država. Srbija je najveći elektroenergetski sistem u kontrolnom bloku sa godišnjom proizvodnjom od oko 35 GWh i proizvodnim kapacitetima ukupne instalisane snage od preko 7000 MW6. OPS je JP EMS, koji je između ostalog zadužen za nabavku pomoćnih usluga. Potrebne pomoćne usluge EMS nabavlja od JP EPS, kao jedine kompanije koja ima proizvodne mogućnosti da te usluge i pruži. Pošto je EPS monopolista na ovom tržištu, uslovi i cene po kojima se usluge na-bavljaju su strogo regulisane od strane Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS). Propisano je da EMS i EPS sklapaju godišnji ugovor. Trenutno EPS isporučuje EMS-u usluge balansne rezerve, blek start i regulaciju napona. Što se same balansne rezerve tiče situacije je sledeća: Primarnu rezervu pružaju svi generatori u sistemu snage veće od 50 MW, azbirno primarna rezerva mora da iznosi najmanje 42MW. Ova usluga je bes-platna, što nije slučaj u svim kontrolnim oblastima. Tražena sekundarna rezerva zavisi od meseca u godini, ali se kreće oko 160MW prosečno. Nju pružaju HE Đerdap 1, Bajina Bašta, Bistrica i RHE Bajina Bašta, ali i od skoro TENT A. Tokom godine dominantan udeo u sekundarnoj rezervi imaju HE Đerdap 1(65%) i HE Bajina Bašta (20%). Aktuelna cena sekundarne rezerve je oko 10 €/MW7. U tercijarnu rezervu se ubrajaju sve mašine koje nisu u pogonu, a prijavljene su kao raspoložive, kao i mašine koje su u pogonu ali ne rade na maksimalnoj snazi. Tražena tercijarna rezerva je 300 MW. Najveći udeo u tercijarnoj rezervi imaju akumulacione HE, zbog prirode svog rada. Cilj je da se koriste u periodima tzv. vršne potrošnje kada su cene visoke, tako da su u toku perioda sa niskim cena i nižom potražnjom u rezervi. Trenutna cena tercijarne rezerve je oko 3 €/MW8. Sekundarna i tercijarna rezerva u zbiru iznose oko 460MW, što je interesantno imajući

5 EvropskaKomisija(2016),SystemOperationGuideline,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,Briselstr.6.6 JPElektroprivredaSrbije(2015),Godišnjiizveštaj,Beogradstr.14.7 AERS(2017),Odlukaocenamazakuparezervesnagezasistemskeuslugesekundarneitercijarneregulacijeicene

pomoćnihuslugaza2018.godinu,Beogradstr.1.8 AERS(2017),Odlukaocenamazakuparezervesnagezasistemskeuslugesekundarneitercijarneregulacijeicene

pomoćnihuslugaza2018.godinu,Beogradstr.1.

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE66u vidu da dokumenti Evropske Unije propisuju rezervu koja treba da pokrije potencijalni ispad najveće energije u sistemu (za Srbiju, TENT B od 600 MW). Razliku, OPS pokriva ugovorima o uvozu tzv. havarijske energije sa susednim OPS.

Makedonski elektroenergetski sistem je srazmerno veličini zemlje, manji od srpskog. Ukupno instalisana snaga svih elektrana je oko 1400 MW, a godišnja proizvodnja je oko 6 TWh9. Najveća proizvodna jedinica, na koju bi trebalo da se dimenzioniše potrebna balansna rezerva je TE Bitola (3 generatora od po 233 MW). I ovde, balansnu rezervu, sačinjenu od sekundarne i tercijarne rezerve nabavlja OPS MEPSO, i to od ELEM koji je dominantni proizvođač električne energije, takođe u državnom vlasništvu. Cene su kao i u Srbiji regulisane, ali se ne određuju po MW pružene rezerve, već agencija priznaje go-dišnje ukupne troškove OPS za nabavku pomoćnih usluga. Za 2017. su iznosili oko 16.3 miliona evra10, uglavnom za nabavku 40 MW sekundarne i 100 MW tercijarne balansne rezerve11. I ovde možemo primetiti da je ukupna balansa rezerva manja od preporučene rezerve, tj. Od 233 MW koliko i iznosi snaga najveće proizvodne jedinice u sistemu.

Crnogorski elektroenergetski sistem je najmanji u SMM bloku. Instalisana snaga svih elektrana je oko 1000 MW, a godišnja proizvodnja je oko 3 TWh. Najveća jedinica u sistemu je TE Pljevlja (dva generatora od po 210 MW). OPS CGES nabavlja potrebne sistemske usluge od EPCG, koji je takođe nacionalna elektroenergetska kompanija. Tr-žište je takođe monopolsko i regulisano je od strane Agencije za energetiku Crne Gore. Propisana je ukupna potrebna količina balansne rezerve, koja tokom godine u proseku iznosi oko 100 MW (oko polovina snage TE Pljevlja), od toga oko 25 MW prosečno otpada na sekundarnu rezervu, osim u mesecima kada zbog remonta HE Perućica ona nije raspoloživa (april, jun, jul i avgust). U tim mesecima se nabavlja samo 100 MW tercijarne rezerve. Takođe treba napomenuti da zbir tercijarne i sekundarne rezerve koju CGES nabavlja od EPCG treba da iznosi 50 MW i to pomenutih 25 MW sekundarne i 25MW tercijarne rezerve. Smatra se da ostalih 50MW tercijarne rezerve obezbeđuje od potrošača koji imaju upravljivu potrošnju12. Osim količina regulisana je i cena balanse rezerve i to: Cena sekundarne se usklađuje sa inflacijom i iznosi za 2017. 6800(€/MW)/mesec13. Cena tercijarne rezerve iz proizvodnje iznosi 20% cene sekundarne za određenu godinu, tj. 1360 (€/MW)/mesec, a tercijarne iz potrošnje trećinu te cene, tj. 453 (€/MW)/mesec14. Pri sadašnjem stanju, ukupna balansna rezerva u SMM bloku iznosi oko 700 MW, i to Srbija – 460 MW, Makedonija 140 MW i Crna Gora oko 100 MW. Pri sadašnjim cenama, ukupan godišnji trošak obezbeđivanja balansne rezerve na nivou bloka iznosi oko 38 miliona evra (tabela 1.). Cilj regionalne saradnje, između ostalog jeste smanjenje troškova balansne rezerve, što je posebno značajno imajući u vidu da se ti troškovi na

9 http://www.elem.com.mk10 РегулаторнатакомисијазаенергетиканаРепубликаМакедонија(2017),Одлуказаодобрувањена

регулиранмаксималенприход,просечнатарифаитарифизапресметковниелементизавршењенарегулиранатаенергетскадејностпреноснаелектричнаенергијанаОператоротнаелектропреносниотсистемнаМакедонија,АДМЕПСО-Скопјеза2017година,str.3.

11 TileschP.,SzendyD.,2016.,Benchmarkanalysis:AncillaryservicesandBalancingmarkets,str.22.12 Regulatornaagencijazaenergetiku(2016),OdlukaoutvrđivanjuregulatornodozvoljenogprihodaicijenaCrnogor-

skomelektroprenosnomsistemuADPodgoricazaperiod01.01.2017–31.12.2019.str.4.13 Regulatornaagencijazaenergetiku(2016),OdlukaoutvrđivanjuregulatornodozvoljenogprihodaicijenaCrnogor-

skomelektroprenosnomsistemuADPodgoricazaperiod01.01.2017–31.12.2019.str.114 Regulatornaagencijazaenergetiku(2016),OdlukaoutvrđivanjuregulatornodozvoljenogprihodaicijenaCrnogor-

skomelektroprenosnomsistemuADPodgoricazaperiod01.01.2017–31.12.2019.str.1. 14EvropskaKomisija(2017),Electricitybalancingguideline,,OfficialJournaloftheEuropeanUnion,Briselstr30.


kraju prenose na krajnje potrošače. Jedan od načina za postizanje ovog cilja jeste zajed-ničko dimenzionisanje balansne rezerve na nivou SMM bloka.

TABELA 1. AKTUELNI TROŠKOVI NABAVKE BALANSNE REZERVE U SMM BLOKU

OBLAST SEKUNDARNA (MW) TERCIJARNA (MW) TROŠAK (MIL. €)

Srbija 160 300 20

Makedonija 40 100 16

Crna Gora 25 75 2

SMM blok 225 475 38

4. REGIONALNA SARADNJA U SMM BLOKU: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVENa tržištu pomoćnih usluga, tačnije balansne rezerve, moguća je regionalna saradnja na više načina i to:

• Zajedničko dimenzionisanje balansne rezerve

• Deljenje balansne rezerve

• Razmena balansne rezerve14

Tema ovog rada je zajedničko dimenzionisanje balansne rezerve na nivou SMM bloka, koje je omogućeno relevantnim evropskim propisima (slika 2.). Ovaj proces obuhvata samo izmene u propisima zemalja članica i najlakše ga je implementirati. Ideja je da se ne dimenzioniše potrebna balansna rezerva za svaku kontrolnu oblast posebno, već začitav kontrolni blok. Deljenje balansne rezerve znači da dve oblasti mogu da dele jedan propisani deo rezerve, a zasniva se na maloj verovatnoći da će tim oblastima istovremeno biti potrebna maksimalna rezerva. Razmena rezerve obuhvata kupovinu tražene rezerve van svoje kontrolne oblasti ako je to tehnički potrebno ili ekonomski isplativo.

Ušteda koja se ostvaruje zajedničkim dimenzionisanjem balansne rezerve u odnosu na aktuelno stanje najlakše se može kvantifikovati direktnim poređenjem ova dva slučaja. Ovde će se porediti, aktuelno, stvarno stanje sa predloženim. Naime, uzeće se u obzir stvarne rezerve koju proizvođači pružaju OPS, koje su u svim zemljama manje od prepo-ručenih. Takođe, sva dodatna rezerva koja se dobije smanjenjem ukupne rezerve, biće raspoređena pre svega na tercijarnu rezervu, dok će sekundarna ostati ista kako bi se odr-žala fleksibilnost sistema. Aktuelni troškovi za nabavku ukupne balansne rezerve od oko 700 МW u SMM bloku iznose oko 38 miliona evra, bez zajedničkog dimenzionisanja iste.

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE68 SLIKA 2. – PRIMER INDIVIDUALNOG I ZAJEDNIČKOG DIMENZIONISANJA REZERVE

Izvor:EKC(2014),FinalReportofSEERegionalBalancingIntegrationStudy,str.38.

Predloženo rešenje je da se potrebna balansna rezerva dimenzioniše za ceo blok, i u tom slučaju bi bila jednaka snazi najveće jedinice u bloku, a to je TENT B sa snagom od 600 MW. Smanjenje potrebne rezerve od oko 100 MW bi se proporcionalno rasporedilo na zemlje članice bloka i to na sledeći način.

• Srbija – 395 MW ukupne rezerve. Od koje bi sada na tercijarnu otpadalo 235 MW, a na sekundarnu i dalje 160 MW. Tada bi ukupni godišnji troškovi za rezervu iznosili oko 18.3 miliona evra.

• Crna Gora – 85 MW ukupne balansne rezerve. U Crnoj Gori se polovina potrebne tercijarne rezerve obezbeđuje iz proizvodnje, a polovina iz potrošnje. U ovom sluča-ju ušteda zavisi od načina raspodele potrebne rezerve na krajnje kupce i proizvođa-če. Analiza će biti sprovedena na primeru da se tercijarna rezerva umanjuje na 60 MW (20MW iz proizvodnje i 40 MW iz potrošnje), a sekundarna ostaje i dalje 25 MW. Uvažavajući dostupne podatke tada dolazimo do ukupnog troška od oko 1.85 miliona evra.

• Makedonija – 120 MW ukupne rezerve, i to 80 MW tercijarne i 40 MW sekundarne. Pošto su jedinične cene balansne rezerve nepoznate, već znamo samo ukupnu sumu koja se izdvaja za pomoćne usluge i ako pretpostavimo da je odnos cena između se-kundarne i tercijarne rezerve sličan kao u Srbiji , možemo proceniti da bi se ukupan trošak za nabavku pomoćnih usluga smanjio na oko 14.85 miliona evra.

Pri predloženom rešenju za ukupno 600 MW rezerve izdvaja se oko 35 milona evra.


5. ZAKLJUČAKObezbeđivanje dovoljne količine balansne rezerve je preduslov za pouzdan rad elektro-energetskog sistema. Tradicionalno, potrebna količina se dimenzioniše na ispad najveće proizvodne jedinice u sistemu. Uvažavajući evropske propise, kontrolni blokovi imaju mogućnost zajedničkog dimenzionisanja rezerve na nivou bloka, nasuprot pojedinačnom dimenzionisanju na nivou kontrolne oblasti. Komparativnom analizom utvrđeno je da smanjenje ukupne rezerve SMM bloka sa oko 700 MW na 600 MW dovodi do direktne uštede od oko 3 milona evra godišnje. Takođe, postoji i indirektna ušteda, koju je teško izmeriti. Naime, smanjenja rezerva omogućava veću fleksibilnost proizvodnih kapacite-ta na veleprodajnom tržištu električne energije. Ovu promenu je relativno jednostavno implementirati, jer zahteva samo izmenu relevantnih propisa navedenih zemalja, kao i određeni prenosni kapacitet za koji se u ovom radu smatra da je dostupan. Takođe, što se balansne rezerve, kao najznačajnije pomoćne usluge tiče, osim zajedničkog dimenzi-onisanja mogu se primeniti i deljenje balansne rezerve, koje dodatno smanjuje traženu količinu kao i razmena rezerve, koja omogućava kupovinu potrebne rezerve u drugoj kontrolnoj oblasti, tako da su moguće uštede znatno veće. U ovom kontekstu zajedničko dimenzionisanje balansne rezerve treba posmatrati samo kao prvi korak ka potpunoj regionalizaciji kako tržišta pomoćnih usluga tako i samog balansnog tržišta električne energije, a sve u cilju efikasnije alokacije resursa a samim tim i smanjenja troškova kraj-njih potrošača električne energije.

6. LITERATURAEKC (2015), Liberalizacija, regulatorni okviri, organizacija i razvoj tržišta električne ener-gije u Evropi, Beograd

EKC (2014), Final Report of SEE Regional Balancing Integration Study

Regulatorna agencija za energetiku(2016), Metodologija za utvrđivanje cijena, rokova i uslova za pružanje pomoćnih usluga i usluga balansiranja prenosnog sistema električne energije

Regulatorna agencija za energetiku (2016), Odluka o utvrđivanju regulatorno dozvolje-nog prihoda i cijena Crnogorskom elektroprenosnom sistemu AD Podgorica za period 01.01.2017 – 31.12.2019. godina

Regulatorna ta komisija za energetika na Republika Makedonija (2017), Odluka za odo-bravanje na reguliran maksimalan prihod, prosečna tarifa i tarifi za presmetkovni ele-menti za vršenje na regulirana ta energetska dejnost prenos na električna energija na Operatorot na elektroprenosniot sistem na Makedonija, AD MEPSO - Skopje za 2017 godina

Tilesch P., Szendy D.(2016), Benchmark analysis: Ancillary services and Balancing mar-ket

JEDAN PRISTUP REGIONALNOM TRŽIŠTU POMOĆNIH USLUGA: ZAJEDNIČKO DIMENZIONISANJE BALANSNE REZERVE70Evropska Komisija (2016), System Operation Guideline,Official Journal of the European Union, Brisel

Еvropska Komisija (2017), Electricity balancing guideline, Official Journal of the Euro-pean Union, Brisel

EMS AD (2014), Pravila o radu tržišta električne energije, Beograd

http://www.elem.com.mk [Pristupljeno: 10/03/18]


MILADIN MILOŠEVIĆ1

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU

QUANTITATIVE EASING: IDEA, GOALS, RESULTS AND SPILLOVER EFFECTS TO BIH AND SERBIA

JEL: E50, E52, E58

APSTRAKT:

Implementacija nekonvencionalnih instrumenata monetarne politike od strane vodećih centralnih banaka u periodu poslije finansijske krize je otvorila novo poglavlje u teoriji i praksi monetarne politike. Za razliku od standardnih instrumenata monetarne politike za koje teorija ima prilično jasno i dokumentovano objašnjenje smjera i intenziteta djelova-nja, područje efekata nekonvencionalnih instrumenata i dalje predstavlja komplikovano područje. Cilj ovog rada je da se napravi pregled kanala kroz koje djeluje politika kvan-titativnih olakšica kao i efekata koje je ova politika proizvela u državama koje su je pri-mjenjivale ili još uvijek primjenjuju. Pored toga, u radu će biti ocijenjeni efekti prelivanja nekonvencionalnih mjera na realni i finansijski sektor u BiH i Srbiji.

1 DoktorandnaEkonomskomfakultetuUniverzitetauBeogradu

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU72

ABSTRACT:

Implementation of unconventional instruments of monetary policy by leading Central banks in the period after the financial crisis has opened a new chapter in theory and practice of the monetary policy. As opposed to the standard instruments of the monetary policy for which the theory quite has quite clearly and documented explanation of the direction and intensity of actions, the area of the effects of unconventional instruments still represents a complicated area. The goal of this paper is the make a review of chan-nels through which the quantitative easing policy acts as well as of the effects which this policy produced in the countries which applied it or still apply it. Besides this, the paper will evaluate theeffects of spillover of the unconventional measures to real and financial sector in BiH and Serbia.

KLJUČNE REČI:KVANTITATIVNE OLAKŠICE, KANALI TRANSMISIJE, NEKONVENCIONALNA MONETARNA POLITIKA, EFEKTI PRELIVANJA

KEY WORDS:QUANTITATIVE EASING, TRANSMISSION CHANNELS, UNCONVENTIONAL MONETARY POLICY,SPILLOVER


1. UVODPojava svjetske finansijske krize je, sa jedne strane, značajno uzdrmala svjetsku eko-nomiju, a sa druge strane, dovela pred iskušenje kreatore ekonomske politike da u što kraćem roku najefikasnije djeluju kako bi ublažili posljedice i vratili svjetsku ekonomiju na put rasta i razvoja. Pored drugih politika, nosioci monetarne politike su hitno morali da donesu niz mjera kako bi se negativni efekti ublažili. S obzirom da se konvencionalne mjere nisu pokazale dovoljno efikasnim, pribjeglo se primjeni nekonvencionalnih mjera, a jedna od njih je i politika kvantitativnih olakšica. Prva centralna banka koja je intezivno krenula sa ovom politikom u postkriznom periodu je FED a kasnije se pridružuje ECB iako je ta politika bila dugo osporavana i u suprotnosti sa najavljenom politikom štednje koju su zagovarale neke članice EMU. Predmet ovog rada predstavlja analiza djelovanja i efekata politike kvantitativnih olakšica. Cilj ovog rada je da se da dodatni doprinos u analizi teorijske osnove funkcionisanja politike kvantitativnih olakšica kao i analiza preli-vanja afekata kvantitativnih olakšicama realni i finansijski sektor u BiH i Srbiji. U prvom dijelu rada predstavljeni su ideja i ciljevi koji stoje iza ove nekonvencionalne politike kao i mehanizam djelovanja politike na finansijskim tržištima i njen uticaj na prinos HoV. U drugom dijelu su prikazani različiti teorijski stavovi u vezi efekata ove politike kao i sta-vovi u vezi motiva koji su doprinijeli primjeni ove politike. U trećem dijelu je objašnjen transmisioni mehanizam i efekti koji su postignuti u razvijenim državama/zajednicama. U zadnjem dijelu je analiziran uticaj politike kvantitativnih olakšicama realni i finansijski sektor i BiH i Srbiji.

2. IDEJA I CILJEVI NEKONVENCIONALNE POLITIKE KVANTITATIVNIH OLAKŠICAPojam kvantitative olakšice (KO) nastao je 2001. godine. Nakon dugog perioda stagnaci-je, hronične deflacije i neuspjele politike nultih kamatnih stopa Centralna banka Japana (BOJ) bila je primorana uvesti nekonvencionalne mjere2. Cilj monetarne ekspanzije nije više bilo smanjenje kratkoročnih međubankarskih kamatnih stopa (koje su bile na nuli), već povećanje viškova likvidnosti banaka kupovanjem japanskih trezorskih zapisa, držav-nih obveznica i druge finansijske imovine od banaka.

U nekim drugim državama i vremenima (Njemačka 20-ih, Zimbabve, itd), praksa ku-povanja državnih obveznica nije služila suzbijanju deflacije, već kako bi se kreiranjem novca finansirala državna potrošnja (monetizacija duga). Snižavanje kamatne stope od strane FED-a (međubankarske kamatne stope u SAD-u) nije riješilo probleme na tržišti-ma koju su nastali krajem 2007. i početkom 2008. Slično kao u japanskom slučaju, uz stagnaciju pojavili su se rizici deflacije, odnosno inflacija je bila ispod preferiranog nivoa od 2%. Stoga je FED počeo kupovati bezvrijednu imovinu i državne obveznice od banaka. ECB i Centralna banka Engleske su počele primjenjivati slične mjere3. Izvor samog pojma kvantitativnih olakšica (kvantitativnog popuštanja) nije sasvim razjašnjen. Postoji tvrdnja

2 Hiroshi,2006,p.13 Flawley,etal,Neely,2013,p.52

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU74da su olakšice „kvantitativne“ zato što se odnosi na kreiranje određene „količine“ novca, dok druga strana smatra da je riječ o krivom prevodu japanskog izraza koji označava ek-spanzivnu monetarnu politiku. Drugo objašnjenje je uvjerljivije, jer se i konvencionalnim monetarnim ekspanzijama kreiraju „količine“ novca. Ako postoje kvantitativne, postoje li i kvalitativne olakšice? Kad bi prvo objašnjenje definisali kao povećanje bilansa centralne banke bez promjene strukture (s obzirom na likvidnost i rizičnost), tada drugo objašnjenje možemo definisati kao povećanje bilansa uz promjenu strukture. Međutim, u javnosti i dalje postoje različita mišljenja, tj. ne postoji saglasnost oko mjera koje obuhvataju kvan-titativne olakšice.

Pojam kvantitativnih olakšica se rijetko izučava na univerzitetima i taj primjer djelovanja monetarnih vlasti nije uključen u makroekonomske modele koji se standardno izučavaju. U tim modelima postoji samo jedna vrsta finansijske imovine kao alternativa držanju gotovine – obveznice. U stvarnome svijetu, alternative su brojne: od međubankarskih kredita do različitih HoV. Stoga će se u ovom radu funkcionisanje mehanizma kvantitati-vih olakšica pokušati objasniti pomoću zasebnih grafikona za međubankarsko tržište te tržište trezorskih zapisa i državnih obveznica (Grafik 1). Banke u svakom trenutku imaju određena slobodna sredstva (viškove likvidnosti). Zbog početnog šoka agregatne tražnje (AD↓) raste averzija prema riziku. Stoga, banke svoje viškove likvidnosti plasiraju u naj-sigurniju imovinu – trezorske zapise i državne obveznice, umjesto u kredite preduzećima, stanovništvu i drugim bankama4. Usljed porasta tražnje, cijena trezorskih zapisa i obve-znica raste, što dovodi do pada prinosa (pomak iz A u B na drugom i trećem grafikonu). Dakle, država se jeftinije finansira. Istovremeno, na međubankarskom tržištu kamatne stope su visoke zbog averzije prema riziku (tačka B na prvom grafikonu). Kako bi ih smanjila, centralna banka kreira novac i njime kupuje trezorske zapise od banaka. Pošto novac zarađen od prodaje trezorskih zapisa donosi nulte prinose, a prinosi na trezorske zapise nisu više toliko visoki, banka će plasirati taj novac na međubankarsko tržište, gdje će povećana ponuda smanjiti kamatne stope (pomak iz B u C na prvom grafikonu) ili će plasirati sredstva u kredite preduzećima i stanovništvu. Taj proces se ponavlja sve dok centralna banka ne ostvari željeno povećanje agregatne potražnje. Međutim, na tom putu ekonomija može upasti u zamku likvidnosti (tačka D na prvom grafikonu). Ako ekspanzija smanji kratkoročne kamatne stope na nivo blizu nuli, banci će tada biti svejedno da li drži trezorske zapise ili novac jer će oboje imati skoro nulte prinose (savršena supstitucija). Stoga, daljna zamjena trezorskih zapisa za novac neće podsticati banku za povećanje kreditne aktivnosti. Prvi način da se monetarna ekspanzija nastavi jest da centralna ban-ka počne kupovati lošu imovinu od banaka (npr. loše kredite), što bi smanjilo rizičnost poslovanja banke i podstaklo je na kreditnu aktivnost. Drugi je da centralna banka počne kupovati od banaka državne obveznice kako bi smanjila dugoročne kamatne stope (po-mak u tačku E na trećem grafikonu). U oba slučaja se radi o nekonvencionalnim mjera-ma, dakle o kvantitativnim olakšicama. Pored svih dosada navedenih mogućnosti, postoji još jedna koja bi teoretski mogla izvući ekonomiju iz zamke likvidnosti - inflacija. Ako ona postoji, realne kamatne stope su negativne. Obveznice i gotovina, koje nominalno dono-se nulte prinose, zapravo realno donose negativne prinose. Stoga će ih banke pokušati izbaciti iz svojih bilansa i plasirati svoje viškove likvidnosti u kredite. Da bi kvantitativne olakšice imale uspjeha važno je da centralna banka ima kredibilitet, odnosno da tržišta budu uvjerena kako će ona provoditi datu politiku sve dok inflacija ne dostigne određeni nivo. Investitori predviđaju rast cijena obveznica usljed kupovine istih od strane centralne

4 Blinder,2010,p.7


banke, te kako bi zaradili počinju ih kupovati, čime i prije stvarne ekspanzije dižu cijenu obveznica i snižavaju prinose (pomak iz A u B na trećem grafikonu). Kamatne stope pa-daju kao rezultat očekivanja, dakle dolazi do monetarne ekspanzije. Ako tržište ne vjeruje središnjoj banci, učinak kvantitativnih olakšica će biti puno manji5

GRAFIK 1. KVANTITATIVNE OLAKŠICE

Izvor:Šain,H.Kvantitativneolakšice,Manager,HAS,Zagreb,2010

3. TEORIJSKI POGLEDI NA EFEKTE POLITIKE KVANTITATIVNIH OLAKŠICAInterpretacija efekata politike kvantitativnih olakšica se najčešće oslanja na rezultate koje je ova nekonvencionalna politika imala u SAD. S obzirom da je politika sprovođena u tri navrata i da je trenutno van snage6, počinju se analizirati ciljevi i efekti kvantitativnih olakšica. Kao što je uobičajeno, ekonomisti različitih škola imaju različite interpretacije.

Prva tumačenja efekata i ciljeva nekonvencionalne monetarne politike nudi analiza Pola Krugmana, dobitnika Nobelove nagrade iz ekonomije i jednog od vodećih svjetskih eko-nomista. S obzirom da se ekonomija SAD našla u zamci likvidnosti, tj. u stanju u kome nije moguće dalje snižavati kamatne stope i generisati rast, većinsko stanovište je da u tom stanju monetarna politika postaje neefikasna i da se problem moraju rješavati mjera-ma fiskalne politike. Međutim, Krugman smatra da monetarna politika i u tim situacijama može biti efikasna ali pod uslovom da ekonomski agenti vjeruju da će na dug rok doći do povećanja opšteg nivoa cijena. Dakle, potrebno je da centralna banka bude posve-ćena generisanju inflacije. U suprotnom, monetarna politika neće imati efekta. Mišljene Krugmana se zasniva na inter-temporalnoj alokaciji potrošnje. Ukoliko su cijene fiksne a nominalne kamatne stope na nultom nivou, monetarna politika je neefikasna. Među-tim, ukoliko su cijene fleksibilne, monetarna politika može uticati na inter-temporalnu potrošnju utičući na sadašnji i budući nivo inflacije. Ukoliko se očekuje da će inflacija u narednom period rasti, ekonomski agenti će preferirati da troše više u sadašnjem trenutku nego u budućnosti.

5 Šain,2010,str.26 Wen,2014,p.243

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU76Glavnu tačku Krugmanove analize čini zamka likvidnosti koja je uvijek proizvod nedo-voljno kredibilne politike – vjerovanja javnosti da se trenutna monetarna ekspanzija neće održati.7 Uprkos tome, i dalje postoje ekonomisti koji ne prihvataju mogućnost pojave zamke likvidnosti. Smatra se da je inflaciju lako generisati. Međutim, inflaciju je lako generisati ukoliko postoji neodgovorna monetarna vlast. Ukoliko je monetarna vlast odgo-vorna tokom dužeg vremena, kao što je slučaj BoJ i FED, onda se javljaju problemi pri-likom pokušaja generisanja inflacije.8 Rješenje takve situacije Krugman vidi i u kupovini rizične aktive što se podudara sa politikom kvantitativnih olakšica. U slučaju operacija na otvorenom tržištu, monetarna politika je neefikasna jer je nominalna kamatna stopa na nultom nivou i takva ekspanzija na strani ponude novca ne može stimulisati ekonomiju. Kada su kamatne stope na nultom nivou, ekonomski agenti su indiferentni da li će držati HoV ili novac jer ne donose kamatu te se stoga agenti odlučuju zanovac.

Sprovođenje politike kvantitativnih olakšica je iznjedrilo nekoliko pitanja. Do kada je ta politika adekvatna i kome pogoduje? Kregel navodi pitanje uticaja smanjenja prinosa na dugoročne HoV te time i na profit banaka. Naime, približavanjem prinosa na kratkoročne i dugoročne HoV utiče se na profit banaka jer su obaveze banaka kratkoročne a aktiva dugoročna. Moglo bi se reći da će domaćinstva koja duguju osjetiti korist ali da će i ta korist biti na neki način poništena niskim kamatnim stopama na depozite.9

Pogled na kvantitativne olakšice je dao i Toporovski poređenjem efekata koji su uticali na domaćinstva u SAD. Naime, autor je analizirao siromašnija domaćinstva koja su uglav-nom ulagala u trajna dobra (kuće, stanovi, i sl.) i bogatija domaćinstva koja su ulagala u finansijsku aktivu. Statistički podaci pokazuju10 da je potrebno mnogo više vremena da se cijene nekretnina vrate na nivo prije krize nego što je potrebno cijenama finansijske aktive. Iz ovoga se vidi da su krajnju korist izvukle bogatije porodice.

Postoji gledište da cilj kvantitativnih olakšica jeste očuvanje vrijednosti aktive, akcija i obveznica, kako bi se sačuvali bilansi finansijskih institucija, penzionih fondova i sl. i time zaštitilo bogatstvo svih građana. Ukoliko se štiti bogatstvo svih građana, koje je ne-jednako raspoređeno, može se zaključiti da je ovaj program kreiran da bi se takav sistem i očuvao. Volf (Wolff) u svojoj analizi distribucije neto bogatstva nalazi da je nejednakost u raspodjeli bogatstva pozitivno korelisana sa odnosom cijena akcija i cijena nekretnina.11 Poslije ovoga istraživanja, javilo se još par istraživanja čiji je cilj bio davanje odgovora na pitanje ko je zaista najviše izgubio sprovođenjem politike kvantitativnih olakšica. Svi odgovori vode u jednom smjeru, a to je da su siromašnija domaćinstva koja imaju nekret-nine i dugove na kraju podnijeli najveće gubitke.

7 Tropeano,2012,p.48 Krugman,2008,p.19 Kregel,2009,p.1510 Toporowski,2008,p.711 Wolff,2007,p.13


4. TRANSMISIONI MEHANIZAM I EFEKTI KVANTITATIVNIH OLAKŠICA NA KAMATNE STOPE I BDP U RAZVIJENIM ZEMLJAMA (EMPIRIJSKI REZULTATI ZA SAD, JAPAN, VELIKU BRITANIJU IEMU)S obzirom na relativno kratku istoriju sprovođenja strategije kvantitativnih olakšica, za sada ne postoji jedna koherentna teorija koja bi obuhvatila i sistematski objasnila efekte transmisije nekonvencionalne monetarne politike na realni i finansijski sektor. Ne postoji ni saglasnost oko broja kanala kroz koji se vrši transmisija. Saglasnost, naravno, postoji oko toga da se prilikom određivanja efekata transmisije moraju izolovati uticaj drugih mjera monetarne i fiskalne politike.

Signalni kanal predstavlja prvi kanala transmisije i odnosi se očekivanje ekonomskih agenata da će i nakon ekonomskog oporavka kamatne stope ostati na niskom nivou. Te signale centralna banka šalje agentima kupovinom dugoročnih HOV što se tumači kako kredibilna posvećenost održavanju niskih kamatnih stopa. Ukoliko bi kasnije centralna banka pribjegla dizanju kamatnih stopa i sama bi pretrpjela gubitke po osnovu kupljene aktive. Naravno, signalni kanal ima veći uticaj na kamatne stope na srednji rok s obzirom da će posvećenost niskim kamatnim stopama trajati dok se ekonomija dovoljno ne opo-ravi i dok centralna banka ne bude u mogućnosti da proda akumuliranu aktivu.

Kanal likvidnosti predstavlja drugi kanal transmisije i odnosi se na povećanje likvidnosti kod investitora i smanjenje premije na likvidnost kod većine HoV. Posredstvom ovog kanala dolazi do povećanja prinosa na državne HoV s obzirom da kvantitativne olakšice smanjuju premiju na likvidnost12. Sprovođenje kvantitativnih olakšica treba da pozitivno utiče na bilanse finansijskih institucija i mogućnost finansiranja ekonomskih agenata.

Kanal supstitucije portfolija predstavlja treći kanal transmisije efekata kvantitativnih olak-šica. Ovaj kanal se odnosi na promjenu strukture i vrijednosti portfolija imovine centralne banke koja dalje utiče na odluke ekonomskih agenata. Kod analize transmisije mjera mo-netarne politike važno je uzeti u obzir da kriva tražnje nije potpuno elastična s obzirom da heterogene grupe tržišnih učesnika preduzimaju investicije samo na određenom tržišnom segmentu. Činjenica da postoji imperfektna supstitucija aktive i tržišna segmentacija mijenja način na koji centralna banka sprovođenjem mjera kvantitativnih olakšica utiče na portfolio ekonomskih agenata. Kupovinom određene vrste imovine smanjuje se njena dostupnost ekonomskim agentima koji vrše rebalansiranje svojih portfolija kako bi i dalje ostali prisutni na određenom tržišnom segmentu. Supstitucija imovine dovodi do promje-ne kamatnih stopa i to utičući na premiju na ročnost i premiju neizmirenja obaveza. Sma-njene ovih komponenti u konačnici utiče na pad kamatnih stopa povećavajući dostupnost kredita za domaćinstva i preduzeća čime se povećava potrošnja i investicije.13 Inflatorni kanal se odnosi na očekivanja investitora u vezi uticaja politike kvantitativnih olakšica na nivo inflacije u budućem periodu. S druge strane, uticaj politike kvantitativnih olakšica se može posmatrati kao efikasan način u borbi protiv deflacije. Da bi se mogao ocije-niti uticaj politike kvantitativnih olakšica na inflaciju potrebno je posmatrati volatilnost

12 Krishnamurthy, A. and Vissing-Jorgensen, 2011, p. 220 13 Janus, J, 2015, p. 12

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU78kamatnih stopa. Posmatrajući inflacioni svop može se donijeti zaključak o očekivanom nivou inflacije tokom trajanja svop ugovora.

Što se tiče efekata kvantitativnih olakšica na BDP i kamatne stope, do sada su izvršena mnoga istraživanja koja su pokazala postojanje signifikantne veze između promjena u „iznosu” kvantitativnih olakšica i promjena u nivou BDP-a i kamatnih stopa. „Iznos” kvantitativnih olakšica predstavlja procentualnu promjenu bilansa centralne banke nakon početka sprovođenja politike kvantitativnih olakšica. Kao indikator kretanja kamatnih sto-pa se uzimaju prinosi na desetogodišnje vladine obveznice. Posmatrajući uticaj kvantita-tivnih olakšica na kamatne stope za SAD, EU, VB i Japan došlo se do sljedećih rezultata:

GRAFIK 2. EFEKTI KVANTITATIVNIH OLAKŠICA NA KAMATNE STOPE

Izvor:https://jeroenbloklandblog.files.wordpress.com/2014/08/r1.png

Podaci sa grafika pokazuju iznenađujuće rezultate. Iznos kvantitativnih olakšica mje-ren promjenom bilansa centralne banke je obrnuto proporcionalan smanjenu prinosa na državne obveznice. ECB je bilo potrebno samo 15% ekspanzije bilansa da bi se prinos umanjio za 3% dok je FED uspio da snizi prinose samo za 1,3% uprkos ekspanziji bilan-sa u iznosu od 200% (početak posmatrana ovih podataka je 2008. godina). Koeficijent korelacije 𝑅 = 0,87 nam govori o stepenu linearne povezanosti podataka za četiri po-smatrane države/zajednice. Naravno, podaci sa gornjem grafiku ne ukazuju za uzročno--posljedične veze koje su svakako kompleksnije strukture ali može da da osnov za dalju analizu koja bi trebala da otkrije faktore koji doprinose takvom različitom reagovanju stopa prinosa na politiku kvantitativnih olakšica.


GRAFIK 3. EFEKTI KVANTITATIVNIH OLAKŠICA NA BDP

Izvor:https://jeroenbloklandblog.files.wordpress.com/2014/08/r1.png

Grafik 3. pokazuje vezu između iznosa kvantitativnih olakšica i rasta BDP-a. Podaci se odnose na period od trećeg kvartala 2008. do 2014. godine. Veza je pozitivna i signi-fikantna i govori o pozitivnom uticaju kvantitativnih olakšicama rast BDP-a. Ekspanzija bilansa centralne banke od 25% dovodi do rasta BDP-a od 1%. Naravno, ovi rezultati se ne mogu posmatrati jednoznačno, samo kao rezultat efekata kvantitativnih olakšica nego se mora uzeti i širi kontekst i kompleksnost svake države/zajednice. Nedovoljno pozitivni rezultati koji su postignuti u EMU se mogu objašnjavati i postojanjem dužničke krize, spe-cifičnosti odnosa i tržišta i sl. U posljednjim istraživanjima14 koji se odnose na efikasnost kvantitativnih olakšica u EMU, postavlja se pitanje uticaja nekonvencionalnih mjera na inflaciju, BDP i nezaposlenost. S obzirom da je nivo inflacije ispod planiranog nivoa i da su očekivanja da će na tom nivou biti i narednom periodu, da inflatorna očekivanja trži-šnih učesnika ima negativan pad, da je rast BDP niži od željenog i da najava produžetka kvantitativnih olakšica nije ubrzala smanjenje nezaposlenosti, postavlja se veliko pitanje da li je politika kvantitativnih olakšica rezultirala željnim efektima. S druge strane, istraži-vanja u okviru Bundesbanke15 sugerišu da su vremenske serije podataka isuviše kratke da bi se na osnovu njih izvodili zaključci u vezi efekata na inflaciju i BDP. Stoga, istraživači se oslanjaju na simulacije efekata koji se postižu politikom kvantitativnih olakšica. I na tom polju ne postoji konsenzus koji model bi bio najbolji za simulaciju tako da se javljaju različiti rezultati. Međutim, zajedničko za izvedene simulacije je da politika kvantitativnih olakšica ima pozitivne efekte s tim da razlike postoje u procjeni veličine tih efekata. Autori se takođe slažu da postoji veća mjera neizvijesnosti u vezi efekata nekonvencionalnih mjera u odnosu na konvencionalne mjere monetarne politike.

14 Demsrtzis,etal,2016,p.615 DeutscheBundesbank,MonthlyReport,June,2016,pp.38-39

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU80

5. EFEKTI PRELIVANJA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA NA BIH I SRBIJUS obzirom na striktnu povezanost konvertibilne marke i evra, na samom početku se može zaključiti da BiH privreda dijeli sudbinu država članica EMU. S obzirom da je vrijednost dolara u odnosu na evro rasla nakon početka provođenja kvantitativnih olakšica od strane ECB mogli su se očekivati negativni uticaji na strani uvoza. Povećanje cijene energena-ta, nafte, gasa, žitarica i ostalih roba koje se plaćaju u dolarima negativno je uticalo na spoljnotrgovinski bilans. S druge strane, najveći trgovinski partneri BiH su Njemačka, Italija, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Austrija tako da u toj razmjeni uticaj promjene kursa USD/EUR neće imati uticaja. Politika kvantitativnih olakšica je imala uticaj na trgovinsku razmjenu BiH sa državama koje nisu članice EMU tako što je u nekim slučajevima došlo do smanjenja relativne cijene dobara koje se izvoze iz BiH ali taj udio trgovine je znatno mali te se ne očekuju značajni pozitivni efekti.

Nadalje, spoljni dug BiH je u većem dijelu denominovan u evrima dok je manji dio duga denominovan u dolarima, SDR ili CPU. Prema podacima navedenim u Izvještaju o finansijskoj stabilnosti CBBH za 2015, spoljni dug na kraju 2015. je bio denominovan u evrima 51,9%, SDR 33,9%, dolarima 7,01%, CPU 2,5% 4,5% u ostalim valutama.

Na osnovu podataka o spoljnom dugu možemo zaključiti da politika kvantitativnih olak-šica nije značajno uticala na povećanje spoljnog duga jer je veći dio duga denominovan u evrima a manji dio u dolarima i SDR. Ipak, da je došlo do značajnog rasta dolara u od-nosu na evro, došlo bi i do povećanja spoljnog duga usljed povećanja vrijednosti dolara.

Ukoliko posmatramo prosječni nivo kamatnih stopa za kredite stanovništvu, potrošačke kredite i ostale kredite na rok do jedne godine i na rok do pet godina, možemo zaključiti da nije došlo do snižavanja kamatnih stopa što se može objasniti činjenicom da prilikom formiranja kamatnih stopa finansijske institucije najveći ponder daju kreditnom riziku.

GRAFIK 4. VANJSKI DUG NA KRAJU 2015 IZRAŽEN U VALUTAMA

UčešćeCPU2%

USD7%

Ostale valute

5%

SDR34%

Evro52%

Izvor:IzvještajofinansijskojstabilnostiCBBHza2015


GRAFIK 5. PROSJEČNE KAMATNE STOPE NA KREDITE OD 1 DO 5 GODINA

Izvor:CentralnabankaBiH

Dalje, na berzanskom tržištu nije došlo do povećanja interesovanja inostranih investitora za kupovinu HoV domaćih emitenata. Iako su kamatne stope na HoV koje izdaju RS i FBiH značajno više u odnosu na okruženje, to nije bio dovoljan razlog inostranim investi-torima da svoj novac ulažu u BiH.

GRAFIK 6. UČEŠĆE NEREZIDENATA U UKUPNOM PROMETU HOV

Izvor:http://www.crhovrs.org/

Na osnovu gore navedenih podataka možemo zaključiti da nije bilo značajnih efekata prelivanja politike kvantitativnih olakšica na realni i finansijski sektor. Realni sektor je najviše vezan za područje EMU i zbog fiksnog kursa KM i EUR neće doći do relativne promjene cijena koje bi eventualno pogodovale izvozu. S druge strane, finansijsko tržište je dosta nerazvijeno i malo tako da ne uspijeva da privuče inostrane investitore da svoj novac ulažu u BiH.

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU82Premda srpsko finansijsko tržište nije razvijeno, efekte kvantitativnih olakšica su osjetili domaći građani, direktno ili posredno. Uticaj kvantitativnih olakšica se prije svega ogleda kroz stanje javnog duga Srbije, i to dvojako. Zbog snažnog jačanja dolara u početnom periodu, što je direktna posljedica sprovođenja kvantitativnih olakšica od strane ECB, zaduženost Srbije je drastično povećana u 2015. s obzirom da je skoro trećina domaćeg javnog duga denominovana u dolarima. U prvih nekoliko mjeseci sprovođenja politike kvantitativnih olakšica vrijednost duga je povećana za skoro milijardu evra odnosno za oko tri odsto BDP-a usled jačanja dolara za desetak procenata. Nakon toga, dolazi do pozitivnih kursnih kretanja što umanjuje vrijednost dolarskog i dinarskog duga za oko 300 miliona evra.16

GRAFIK 7. VALUTNA STRUKTURA JAVNOG DUGA

Izvor:MinistarstvofinansijaRepublikeSrbije,Upravazajavnidug

S druge strane, kvantitativne olakšice su pozitivno uticale na rast cijene (pad prinosa) dužničkih hartija emitovanih na srpskom tržištu bilo da su u pitanju dinarske ili hartije denominovane u evrima. Tako je, na primer, prinos na tromjesečnim državnim dinarskim zapisima sa preko sedam odsto na početku 2015. godine pao na oko 4% odsto, dok su 53-nedeljni državni zapisi sa preko osam odsto na početku 2015. godine pali na 6,39 odsto početkom juna 2015. Sličan trend registruju i trezorski zapisi i obveznice emito-vane u evrima. Aukcije državnih evro hartija u maju 2015. donijele su sliku koja je bila nezamisliva svega godinu dana ranije. Prinos na 53-nedeljnim evro zapisima pao je ne-znatno ispod dva odsto, dok su dvogodišnje evro obveznice nosile zaradu od 2,87 odsto.

16 Fiskalni savet, 2016, str. 10


GRAFIK 8. JAVNI DUG REPUBLIKE SRBIJE 2011-2016

Izvor:AnalizaFiskalnogsavetanaosnovupodatakaUpravezajavnidugiRZS

GRAFIK 9. KAMATNE STOPE NA AUKCIJAMA DRŽAVNIH ZAPISA(MJESEČNI PROSJECI, U %)

Izvor:MinistarstvofinansijaRepublikeSrbije

POLITIKA KVANTITATIVNIH OLAKŠICA: IDEJA, CILJEVI, REZULTATI I EFEKTI PRELIVANJA NA BIH I SRBIJU84I dok su, kao i drugim zemljama, kvantitativne olakšice doprinijele obaranju prinosa na državne obveznice, slabljenje evra nije previše pomoglo jačanju izvoza Srbije. Prije svega jer su evrozona i ostale zemlje koje njoj gravitiraju glavna izvozna tržišta pa tu i nije bilo moguće ostvariti ovu komparativnu prednost. S druge strane, ostala tržišta gdje bi slabiji evro donio korist izvoznicima, prije svega Rusija, bila su pod snažnim uticajem drugih negativnih faktora (ukrajinska kriza, pad cijene nafte…) koji ne samo da nisu omogućili rast izvoza već ni održanje njegovog nivoa iz prethodnog perioda.

Jedna od posljedica kvantitativnih olakšica koja je direktno pogodila građane jeste nasta-vak pada kamatnih stopa na štednju, što je trend koji će se nastaviti i ubuduće. Prosječna kamatna stopa na oročenu štednju u evrima na godišnjem nivou spustila se ispod dva odsto.

6. ZAKLJUČAKPolitika kvantitativnih olakšica se na primjeru SAD pokazala kao uspješna, a prvi re-zultati govore da postoje pozitivni efekti i na ekonomiju članica EMU mada složenost tržišta i funkcionisanja evropske privrede onemogućavaju puni efekat sprovedenih mjera. Trenutno stanje ekonomskih indikatora u EMU budi sumnju u efikasnost mjera politike kvantitativnih olakšica te se javljaju nova istraživanja koja treba da ocijene efikasnost tih mjera. Iako postoje oprečna mišljenja oko motiva sprovođenja ove politike kao i različite distribucije efekata na bogate i siromašne, sigurno je da je ova politika doprinijela brzom oporavku najjačih ekonomija svijeta. Važno je naglasiti da je ova politika primjenljiva u državama sa kredibilnom monetarnom politikom i razvijenim finansijskim tržištem i in-stitucijama kako bi dala najbolje rezultate. Pored toga, posebna pažnja se mora posvetiti vremenu i strategijama otpočinjanja primjene i napuštanja politike kvantitativnih olakši-ca. Sa aspekta BiH i Srbije, ova politika koju primjenjuje ECB nema značajnih efekata u finansijskom i realnom sektoru jer su ekonomije BiH i Srbije vezane najviše za EU tako da promjene u odnosu EUR/USD ne utiču značajno na trgovinske tokove. Ipak, određene efekte kvantitativne olakšice imaju na Srbiju s obzirom na valutnu strukturu javnog duga. Pored toga, u prethodnom periodu je došlo do značajnog pada kamatnih stopa na štedne depozite i kamatnih stopa na državne HoV čemu su sigurno doprinijele i kvantitativne olakšice koje sprovodi ECB. Intenzitet i značajnost tih uticaja bi mogao biti predmet po-sebnog istraživanja.

LITERATURABlinder, A., 2010, Quantitative Easing, Entrance and Exit Strategies, CEPS Working Pa-per No.204

Demsrtzis, M. and Wolff, G.: The Effectiveness of the European Cnetral Bank’s Asset Purchasing Program, Bruegel Policy Contribution, Issue 2016/10


Deutsche Bundesbank, Monthly Report, June, 2016

Fiskalni savet, Fiskalna kretanja: Godišnji izveštaj za 2015. godinu i analiza tekućih trendova, 2016

Flawley, B. and Neely, C., 2013, Four Stories of Quantitative Easing, Federal Bank of St.Loius, Review

Hiroshi, U., 2006, Effects of Quantitative Easing Policy: A Survey of Empirical Analyses, BoJ WorkingPapers

http://krugman.blogs.nytimes.com/2008/11/15/macro-policy-in-aliquidity-trap-wonkish[Pristupljeno: 15/11/2017]

Janus,J.,2015,TheTransmissionMechanismofUnconventionalMonetaryPolicy,IER57/2015,

Kregel, J., 2009, It’s that ,,vision’’ thing, Why the Bailouts Aren’t Working, and Why a New Financial System Is Needed, Public Policy Brief n.100, The Levy Institute of Bar-dCollege

Krishnamurthy, A. and Vissing-Jorgensen, A., 2011, The Effects of Quantitative Easing on Interest Rates: Channels and Implications for Policy, Brookings Papers on Economi-cActivity

Šain, H., 2010, Kvantitativno olakšanje, Manager, HAS, Zagreb,2010

Toporowski, J., 2008, The Economics and Culture of Financialization, Paper presented to theWorkshop on Credit and Debt in Present Day Capitalism, University of Manchester, on the 14 March2008.

Tropeano,D.,2012,QuantitativeeasingintheUnitedStatesafterthecrisis:Confictingviews, Universitµa degli Studi di Macerata

Wen, Y., 2014, When and How to Exit Quantitative Easing, Federal Bank of St. Loius, Review

Wolff E.N., 2007, Recent Trends in Household Wealth in the United States: Rising Debt and the Middle-Class Squeeze, The Levy Economics Institute of Bard College Working Paper No.502

© 2018.Sva prava su zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

CIP - КaтaлогизaцијayпyбликaцијиНaроднaбиблиотекaСрбије,Беогрaд

33

EKONOMSKE ideje i praksa : kvartalničasopis iz oblasti ekonomije, poslovneekonomije i menadžmenta, statistike i poslovne informatike / glavni urednik MiomirJakšić. - 2018, br. 28 (mart)- . - Beograd(Kamenička 6) : Centar za izdavačku delatnostEkonomskog fakulteta u Beogradu, 2014-(Beograd : Čugura print). - 24cm

TromesečnoISSN 2217-6217 = Ekonomske ideje i praksaCOBISS.SR-ID 184934668

EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA...prof. dr Žaklina Stojanović prof. dr Miroslav Todorović prof. dr Saša...

Documents

Transcript of EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA...prof. dr Žaklina Stojanović prof. dr Miroslav Todorović prof. dr Saša...