Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet

Esej iz predmeta Teorija i analiza ekonomske politike Tema: Ekonomska kriza u EU

Ime mentora: Maja Jandri Nikola Fabris Datum: 03.12.2011.

Kandidat: Marko Jovanovi 08/359

Sadraj

Uvod .. 1 Razvoj evropskih institucija .. 2 Uzroci ekonomske krize u EU ... 6 Nain izlaska iz krize ... 11 Zakljuak ..... 13 Literatura ...14

Uvod

Mnogo je problema sa kojima se Evropska Unija susrela od svog nastanka davne 1993. godine ali nijedan od njih nije poljuljao stabilnost ili doveo u pitanje opstanak same Unije kao trenutna kriza. Tenzije koje nastaju na sve eim samitima povodom novonastale situacije samo pokazuju koliko je znatan uticaj ove krize na oblikovanje kako sadanjosti tako i budunosti Evropske Unije. Peredloene akcije kojima bi se sanirale posledice krize ve su stvorile, kako to mediji nazivaju, Evropu u dva koloseka. Rast javnog duga koji traje ve nekoliko decenija (praktino raste od kada se meri javni dug) je disproporcionalan u odnosu na rast GDP-ja u gotovu svim dravama sveta bilo da su to razvijene ili zemlje u razvoju. Ekonomska kriza 2008. godine koja nastala pucanjem balona na tritima nekretnina u SAD a zatim se prelila na sva ostala finansijska trita stvorila je podlogu za nastanak trenutne drunike krize. Zemlje EU sada se nalaze pred tekim odlukama od kojih zavisi njihova budunost i budunost EU. Bolna pitanja suvereniteta i dravnih interesa pokazala su se kao okosnica veine pregovora o stabilizacionim programima i dokazala jo jednom da su mnoge evropske zemlje nevoljne da se blie integriu u EU. Jedan od najboljih scenarija za koji se gotovi svi politiki analitiari, ekonomisti i sociolozi zalau jeste davanje veih nadlenosti i vee samostalnosti Evropskim institucijama kao to su Evropska Centralna Banka i Evropska Komisija. Sa ovim se u veem ili manjem stepenu slae veina evropskih zemalja sa izuzetkom Velike Britanija koja je jedina zemlja koja je stavila veto na paket mera predloen na samitu decembra 2011. godine. Kako se pokazalo ovaj potez je u veoma kratkom roku stvorio tenzije na relaciji EU UK. Ono to je jo zanimljivije jesto to to je ovakav postupak Velike Britanija stvorio i velika neslaganja i tenzije unutar samo Velike Britanije to je dokaz o istinskoj povezanosti evropskih zemalja i politikoj snazi koju je Evropska Unija stekla tokom skoro 20 godina svog postojanja. Iz dananje perpsektive ini se kao potrebno da se zemlje odreknu dela svog suvereniteta u korist zajednikog reavanja dunike krize u kojoj se EU nala a jo neophodnije da zemlje koje su i najzalsunije za izbijanje ove krize preuzmu odgovornost i prihvate vostvo razvijenih privreda Evrope. Neizvesnost i pesimizam graana Evrope samo su pojaani nesuglasicama izmeu lidera najjaih ekonomija evrope. Razlika izmeu prosenog evropskog i prosenog amerikog potroaa je ne samo u tome to je evropski potroa verovatno bolje informisan o socioekonomskim kretanjima nego i o nainu na koji reaguje na ta kretanja. Pokazalo se da krize koje se prelivaju u Evropu ili nastaju u njoj mnogo due traju nego u SAD i imaju snanije socijalne efekte. Moe se slobodno rei da je takav trend posledica pored realnih ekonomskih deavanja i temeljno usaen pesimizam u svest svakog evropljana koji je stvorio jako nisku sklonost ka riziku to je potpuno suprotno njihovim amerikim parnjacima. U ovom radu sam pokuao da objasnim trenutnu krizu ne samo na osnovu skorijih deavanja ve i na osnovu institucionalnog razvoja kroz koji je prola Evropa jo od poetaka civilizacije.

1

Razvoj evropskih institucija

Evropska unija, kao nadnacionalna unija suverenih drzava, se nikako ne moze posmatrati kao jedinstven politiki entitet. Nju trenutno ini 27 nezavisnih drava koje se po mnogo emu razlikuju i ekonomski i politiki. Istorija mnogih ovih drava je bila divergentna gde sa jedne strane imamo drave kao to su Engleska, Francuska, Nemaka (sa malim zakanjenjem u poetku), Holandija i druge zemlje severne i centralne Evrope koje su jos od srednjeg veka gradile institucije zasnovane na inovativnosti, privatnoj svojini i individualizmu odbacujuci kolektivistiki mentalitet i verske dogme radi prihvatanja novog naina razmiljanja (ovaj proces je znatno ubrzan nastankom i usvajanjem protestantizma i ostalih reformatorskih denominacija hrianstva). U ovim zemljama je znatno bre ukorenjen koncept nacionalne drave i time smanjene unutranje tenzije to je umnogome doprinelo ubrzanom razvoju. Drugu grupu zemalja ine Portugal i panija kao zemlje koje su jako dugo bilo kontrareformistike i konzervativne sa jakom centralizacijom i autoritativnom vladavinom monarha (pod uticajem katolike crkve) a kasnije i raznih diktatorskih reima. Najnoviju adiciju Evropskoj uniji ine zemlje Istone Evrope, a kao najbolji primeri istonoevropskog mentaliteta se istiu Rumunija i Bugarska. Nakon pada Rimskog carstva jedino to je odralo odreeni drutveni poredak i institucionalnu strukturu je crkva. Manastiri i crkve su bili riznice znanja i mnogi spisi iz rimskih vremena su kopirani i uvani u njima. Vladajui drutveni i ekonomski sistem tokom ranog srednjeg veka (period od 500 do 1000 godine n.e.) je bio feudalizam. Ovaj sistem nije bio efikasan ni u ekonomskom ni u drutvenom smislu, radno je intenzivan, nisko produktivan i stvara velike drutvene tenzije (mnogo seljakih pobuna se dogaalo u tom periodu). Istorija zapadne i severne Evrope je bila pod velikim uticajem katolike crkve to je vodilo ka vie krstakih pohoda (od XI do XIII veka) u kojima su evropske zemlje (izuzevi Istonu Evropu koja je bila pod uticajem pravoslavne crkve nakon izme 1054. godine) saraivale radi oduzimanja Svete zemlje od muslimana. Ono to se moe zakljuiti na osnovu ovoga je da su evropske zemlje jo tada imale jedan snaan ujedinjujui faktor religiju. U ovom periodu visokog srednjeg veka (period od 1000. do 1300. godine) dolo je do naglog rasta populacije Evrope sve do pojave bubonine i plune kuge 1348. i 1350. (kasni srednji vek od 1300-1400. godine) kada je populacija evrope smanjena za 30-60% zajedno sa velikom suom od 1315. do 1317. godine Drastino smanjenje populacije Evrope je zaniilo da je rad postao oskudan faktor tako da je tehnoloki progres znaajno ubrzan (pojavio se metalni plug, na primer). Ovo je vodilo daljem razvoju trgovine i Baltiko more postaje znaajni trgovinski put to vodi ka stvaranju Hanzeatske lige trgovakih gradova na Baltiku 1358 godine. Pojava protestantizma i drugih denominacija hrianstva vodi ka velikim religijskim sukobima unutar evropskih drava to je umnogome i predodredilo dalji razvoj ovih zemalja. Engleska koja je jos u XIII veku ograniila vlast monarha poveljom pod nazivom Magna Carta uvodi dalje reforme i prihvata protestantizam sto vodi jaanju privatne svojine i linih sloboda, blisko je prate centralnoevropske zemlje (zajedno sa gradovima dravama koji su po mnogo emu bili napredniji od mnogih veih drava). Balkanske2

drave su bile pod Otomanskom vlau i uprkos velikoj nacionalnoj propagandi koja se vodila i jo uvek vodi, drutveni sistem i institucije koji su Otomani uveli je bio napredniji u periodu srednjeg veka od Evropskih sistema. U Otomanskoj imperiji iako feudalan, sistem je bio mnogo blai od evropskog feudalizma. Veina seljaka je imala svoju zemlju koju je obraivala plaajui danak Sultanu (preko njegovih posrednika) i imala obavezu javnih radova kada je to bilo potrebno. Za razliku od evropskog feudalizma, u Otomanskom carstvu barijere napredovanja nisu bile tako velike i gotovo svaki graanin otomanske imperije je mogao da napreduje do visokih dravnih poloaja bez obzira na poreklo. injenica je da su mnogi seljaci i kmetovi beali na otomanske teritorije i preobraavali se u islam zbog ovoga. Ovde ve moemo videti kako su zemlje divergirale u svom daljem razvoju i kako je njihov drutveni (i ekonomski) razvoj tokom srednjeg veka doveo do dunikih kriza koje su danas aktuelne. Engleska je uspostavila jedan prilino funkcionalan sistem zasnovan na odgovornosti, pravilima i privatnom vlasnitvu dok su zemlje poput panije i Portugala dravne prihode u periodu kolonijalizma ostvarivale pljakom uroenika a ne razvojem industrije i zatitom i razvojem privatnog vlasnitva. Narodi koji su bili pod tuom vlau relativno kasno su ostvarili svoju nezavisnost i nisu imali vremena da naue kako da budu drava niti da razviju svoje institucije (esto je odbacivano iz revolta ak i ono to je valjalo iz starih okupatorskih sistema). Industrijska revolucija u XVIII veku koja zapoela u Engleskoj polako se irila Evropom. Kako Maks Veber zapaa, protestantizam i vrednosti koje on propagira (prvenstveno individualizam i disciplinu) znaajno su uticali na razvoj zemalja Evrope i na prvi pogled se vidi po dananjem stanju sveta. Zemlje koje su rano usvojile protestantizam (pa ak i puritanizam) kao sto su Engleska, Holandija, Nemaka, skandinavske zemlje i SAD danas su znatno naprednije od ostalih zemalja (sa izuzetkom Francuske koja je do 1905. godine zvanino bila katolika zemlja, ali je protestantizam bio iroko rasprostranjen). Daglas Nort kritikuje ovo vienje i kauzalnost koju postavio Veber i istie da nisu bitne norme koje neka religija postavlja istiui da individualizam i disciplina mogu da se nau ak i u kontrareformacijskom katolicizmu i drugim religijama. Nort se usreuje prvenstveno na institucije koje su postavljene a naroito na proces sticanja znanja kroz koji odreena struktura verovanja evoluira. On kae da je proces sticanja zanja funkcija: 1. Naina na koji data struktura verovanja filtrira informacije steene iskustvom i 2. Razliitih iskustava kroz koja prolaze pojedinci u razliitim drutvima u razliito vreme Ovakvom analizom istorije evropskih naroda prilino se dobro mogu objasniti trenutni trendovi u Evropskoj uniji i ostatku Evrope i sveta. Sledea tabela (Tabela 1) koja je uzeta iz rada grupe britanskih autora pokazuje rast GDP-ja veih evropskih zemalja u perdiodu od XIV do XIX veka: Tabela 1: GDP per capita u internacionalnim dolarima iz 1900. godine3

A. Severozapadna Evropa Godi Velika Engles na Britanija ka 1270 1300 1348 1400 1500 1570 1600 1650 1700 1750 1800 1820 1850 1870 638 739 803 1303 1128 1172 1126 978 1568

Holandi ja

Nizozems ke zemlje

1506 1660 2140 2124 2718 3670

1853 1886 2371 2774

876 1195 1454 1432 2662 2691 2105 2355 2408

B. Druge zemlje panij Nemak veds Godina Belgija Italija a a ka Indija 1300 1644 1400 1726 1500 929 1644 1295 1332 1570 1089 1463 860 1600 1073 1302 1382 894 792 1650 1203 1255 1130 746 1700 1264 1398 1230 1068 728 1750 1375 1553 1191 1162 669 1800 1497 1333 1205 1140 953 646 1820 1534 1445 1009 587 1850 1841 1350 1487 1428 1289 594

Izvori: Netherlands: van Leuwen and van Zanden (2009); Belgium: Buyst (2009); Blomme and van der Wee (1994); Italy: Malanima (2009b); Spain: lvarez-Nogal and Prados de la Escosura (2009); Germany: Pfister (2009); Sweden: Krantz (2004); Krantz and Schn (2007); India: Broadberry and Gupta (2009). Ova tabela ide u prilog institucionalistikoj analizi ekonomskih deavanja u Evropi i Nortovom vienju uticaja institucija i religije na ekonomski razvoj ,dok Veberovi stavovi nisu podrani ovim podacima. Evropske zemlje su se veoma sporo razvijale tokom perioda srednjeg veka dok4

je znaajan napredak ostvaren tek nakon industrijske revolucije gde dolazi do naglog napredovanja pre svega Engleske dok druge zemlje manje vie stagniraju. Veberovo objasnjenje uspeha protestantskih zemalja ovim nije potvreno ni zato to je od protestantskih zemalja jedino Engleska doivela ubrzan razvoj i to ne nakon prihvatanja protestantizma u XVI veku nego tek nakon velikih tehnolokih otkria u XVIII veku. Svi ovi procesi koji su se desavali u svakoj zemlji Evrope kroz istoriju oblikovali su nacionalni mentalitet svakog naroda tako da se nikako ne sme zanemariti istorija Evrope i svake zemlje pojedinano u analizi aktuelnog socio-ekonomskog stanja u Evropskoj uniji. Veberova analiza i Nortova kritika, ili bolje reeno dopuna Veberove analize, ukazuju na znaaj razvoja formalnih institucija. One svojim uticajem oblikuju drutvo i neformalne institucije koje sinergijskim efektima mogu stvoriti pozitivnu (ili negativnu) pretpostavku razvoja i uopteno budunosti drutva i njegovu sposobnost da se izbori sa kriznim situacijama.

Uzroci ekonomske krize u EU (dunika kriza zemalja eurozone)

5

Razlozi nastanka dunike krize koja je zahvatila veinu zemalja eurozone su brojni i kompleksni. Poetkom 2002. godine 16 zemalja usvojilo euro kao zvanino sredstvo plaanja, a iji broj sada iznosi 17, radi stvaranja konkurentijeg i veeg trita i jaanja regionalne saradnje. Ovim inom sve zemlje koje su pristupile eurozoni su se odrekle bitnih monetarnih instrumenata kojima drava moe da pribegne u sluaju prevelikog javnog duga. Centralna banka Evrope (ECB European Central Bank) kao visoko nezavisna centralna banka je vodila restriktivnu politiku kako bi inflaciju drala na niskom nivou to vladama drava eurozone nije ostavljalo mnogo manevarskog prostora da manipuliu javnim dugom putem tampanja sveeg novca. Pretpostavka ECB-a koja je organizovana i u velikoj meri pod uticajem Nemake centralne banke (Deutsche Bundesbank) je bila da e drave lanice eurozone imati uravnozeenu fiskalnu politiku i jaku disciplinu koja karakterie pre svega Nemaku. Ova procena se pokazala kao loa i ubrzo su pojedine drave poele da prelaze nivoe javnog duga odreene Paktom za Stabilnost i Razvoj (SGP - Stability and Growth Pact) sklopljenim jo davne 1997 godine a koji je bio prirodni nastavak Mastrikog sporazuma kojim su se evropske drave jo 1992. godine obavezale da e svoje javne rashode drati pod kontrolom. SGP je stavio limit na budetski deficit od 3% GDP-ja i limit na javni dug koji ne sme da prelazi 60% GDP-ja. Ironino je i to to su prve zemlje koju su prekoraile ove limite jo u poetku bile Nemaka (koja se snano zalagala za ovaj sporazum) i Francuska, koje nikada nisu bile sankcionisane u skladu sa sporazumom da bi ih sledili Portugal 2002. i Grka 2005. godine protiv kojih su pokrenuti kazneni postupci ali nikada nisu naplaene niti izreene kazne. Kako bi Francuska i Nemaka izbegle sankcije zbog svojih prekoraenja kritinih vrednosti sporazuma 2005. godine unete su izmene u sporazum pod kritikama da nije dovoljno fleksibilan i poveana je tolerancija prema prekoraenjima zadatih parametara pod uslovom da su prekoraenja posledica aktivnosti koje su preduzete sa ciljem poveanja produktivnosti i proizvodnje. Kriza eurozone vue korene jo iz ekonomske krize iz 2008. godine kada su pukli pekulativni baloni na svetskim tritima nekretnina (prvenstveno Amerikom). Usporen i esto negativan rast koji je usledio nakon ovoga dodatno je opteretio fiskalne sisteme svih svetskih privreda ali na najveem udaru su se nale zemlje lanice eurozone. Kada je FED (Amerika centralna banka) uposlio svoje tamparske prese radi prikupljanja inflatornog poreza ECB je i dalje vodila restriktivnu politiku (sa ciljem odravanja niske inflacije) to samo otealo situaciju u kojoj su se nali Portugal i Grka sa svojim enormnim javnim dugovima. Jo jedan od razloga za nastanak kako svetske tako i evropske krize se nalazi i u porastu tednje raspoloive investitorima, koja je porasla sa inicijalnih 30 bilijardi dolara u 2000. godini na 76 milijardi dolara u 2007. godini, a koja je poticala iz razvijenih svetskih privreda. Ovaj veliki bazen novca kako su ga nazvali strunjaci preplavio je mehanizme drava koji slui za regulisanje novanih tokova i investitori su usled velike fluidnosti kapitala traei vee prinose nego to su dravne obveznice SAD-a mogle da ponude dolazili u Evropu i ostatak sveta stvarajui velike pekulativne balone. Uticaj mnogih drava i njihovo uee u pozajmljivanju iz ovog bazena zakoe je znaajan. Ovi baloni su nakon pucanja oborili cene nekretnina irom sveta dok su obaveze prema investitorima6

ostajale nepromenjene to je dovelo u pitanje solventnost bankarskog sektora, pa i samih drava. Sve ovo je dovelo do ogromnog pada investicija u EU to je kombinovano sa velikim padom industrijske proizvodnje dovelo do sve niih poreskih prihoda i sve veih deficita (i budetskih i spoljnotrgovinskih). O padu ukupnih investicija (za nivo cele Evrope) svedoi sledei grafikon (Grafikon 1) bez obzira to su u njemu sadrani podaci za celu Evropu, a ne samo zemlje EU (ovo je nebitno zato to veina zemalja koje nisu u EU imaju bilateralne sporazume sa EU ili su potpisale SSP tako da se mogu posmatrati kao ekonomski deo EU): Grafikon 1:Kvartalni podatci o ukupnim investicijama u Evropi i SAD (u milionima USD)

Izvor: Calibre One, State of the market briefing 2010.

Kao to se vidi na grafikonu investicije u Evropskoj uniji su uz povremene kvartalne fluktuacije postepeno rasle da bi dostigle vrhunac u 2008. godini, a zatim naglo opale krajem 2008. godine pod uticajem svetske ekonomske krize. Zanimljivo je i to to je evropska ekonomija reagovala sa zakanjenjem od 2 kvartala u odnosu na SAD ali je za razliku od SAD u kojima su su investiciona ulaganja porasla na 500 miliona dolara u poslednjem kvartalu 2009. godine nastavila da stagnira uz veoma slab oporavak i blagi pad investicija poetkom 2010. godine7

(verovatno usled poljuljanog poverenja zbog dunikih kriza koje su zahvatile EU i ostale zemlje regiona). Bri rast investicija SAD bi se mogao objasniti ekspanzivnom monetarnom politikom koju je vodio FED upumpavajui novac u privredu prilikom pokuaja drave da spase velike banke i korporacije od propadanja. Inflacija u SAD je u 2008 iznosila 3.8% u odnosu na 2007. kada je inflacija iznosila 2.8% a 2009. godine je ostvarena deflacija od 0.4% to ako krenemo od pretpostavke da novana iluzija postoji moe objasniti kretanje investicija u ovom periodu. Nasuprot ovome ECB je i dalje sprovodila svoju Don Kihotovsku borbu protiv inflacije sve do sredine 2009. godine to bi moglo delimino da objasni razliku izmee kretanja investicija u SAD i EU. Podatke o kretanju inflacije u Eurozoni moemo videti na sledeem grafikonu (Grafikon 2): Grafikon 2: Inflacija u eurozoni stvarna i procenjena (u %)

Izvor: European Central Bank i Eurostat,razne publikacije.

Monetarna politika ECB je sigurno uticala na nivo investicionih aktivnosti a samim time i privredne aktivnosti ali je pitanje koliko je taj uticaj bio snaan poto je celo ekonomsko ustrojstvo eurozone poljuljano iz vie razloga, a nain na koji e i stepen u kome e izai iz stagnacije varira od drave do drave. Kao verni pratilac pokazatelja nivoa investicija javlja se i godinja stopa rasta/pada GDP-ja. Sledei grafikon pokazuje uporedo kvartalne (i godinje) podatke o kretanju GDP-ja u 27 zemalja lanica EU , SAD i Japanu:8

Grafikon 3: Rast GDP-ja za EU, SAD i Japan od 2008. do 2010. godine

Na prethodni kvartal Na prethodnu godinu

Izvor: Eurostat, Employment in Europe 2010.

Podaci o kretanju GDP-ja gotovo u potpunosti prate kretanje investicionih aktivnosti pa ak i idu u prilog argumentu da je monetarna ekspanzija ECB uticala na rast privredne aktivnosti sredinom 2009. godine (vidimo da inflacija poinje da raste krajem juna/poetkom jula) ,ali opet ne treba pripisati celokupan rast privredne aktivnosti akcijama ECB. Individualno, Grka se esto navodi kao inicijator evropske dunike krize. Razloge velikog javnog duga Grke (koji se do 2010. godine popeo na 142.8% GDP-ja) ne moemo celokupno pripisati svetskim ekonomskim trendovima. Grka je oduvek bila zemlja koja je patila od (da ga slobodno nazovem) jugoslovenskog sindroma, i uvek je imala visoka socijalna davanja, povlastice, visoke plate u javnom sektoru i ostale dravne rashode. Produktivnost Grke nikada nije bila visoka ,a grki mentalitet je veoma blizak jugoslovenskom a samim tim daleko od nemakog, a kamoli engleskog mentaliteta. U periodu brzog ekonomskog rasta Grke i uslovima visokih dravnih davanja svi su bili sreni i spokojni, a Grka vlada je prodavala dravne obveznice radi finansiranja rastueg javnog duga u nadi da e ga finansirati veim budetskim prihodima kao posledicom ekonomske ekspanzije. Svetska ekonomska kriza 2008. je sruila svaku nadu Grke da ostvari ovaj (pre)ambiciozan plan. Nedostatak discipline koji se prenosi9

odozdo navie, lo odnos prosenog Grka prema radu samo su pojaali efekte svetske ekonomske krize. Kada su poetkom 2010. godine Grke obveznice stigle na naplatu nisu mogle biti isplaene. Grka vlada je bila suoena sa smanjenjem rejtinga suverenog duga na BB+ od strane Standard & Poors. Na sekundarnom tritu kamatna stopa dvogodinjih dravnih obveznica dostigla je 15.3% ukazujui na visok rizik dranja obveznica a Standard & Poor's procenjuje da e u sluaju otpisivanja (dravnih) obaveza investitori izgubiti u proseku izmeu 30-50% uloenog novca. Ova najava je poljuljalja poverenje na svetskim finansijskim tritima u euro i ubrzo se kriza proirila i van Grke. Drave sa tradicionalno velikim dravnim sektorom i one u kojima su finansijski poslovi bili okosnica ekonomije prve su bile na udaru. Gotovo cela Zapadna Evropa je do kraja 2010. godine bila suoena sa neodrivim nivoima javnog duga, a panika i pesimizam koji su zavladali samo su dosipali ulje na vatru. Bitno i istai da ak i one zemlje koje se u Evropi ne smatraju za drave koje propagiraju dravu blagostanja u poreenju sa ostatkom sveta se ipak mogu tako nazvati. Ako uzmemo Veliku Britaniju kao primer koja je jo za vreme Margaret Taer sprovela veliko smanjenje javnog sektora putem privatizacije i reorganizacije javnih preduzea opet moemo rei da ak i ona u poreenju sa SAD ipak sliva relativno velike sume novca u javni sektor. Kada jo uzmemo u obzir da se veina zemalja Zapadne Evrope nije ak ni uputala kao Velika Britanija u ove velike procese privatizacije javnog sektora tek onda moemo da shvatimo razloge nastanka kolosalnih javnih rashoda u ovim zemljama. Podaci za 2010. godinu o visini javnog duga (Grafikon 4) kao procenat GDP-ja dobro pokazuju koliko su evropske ekonomije ugroene epidemijom visokih javnih rashoda koji su u visokorazvijenim dravama dostigli neodrive nivoe:

Grafikon 4: Javni dug kao procenat GDP-ja

10

Izvor: Eurostat, Eurostat Yearbook 2010. Moda izgleda udno to to su uglavnom najrazvijenije zemlje one koje su i najvie zaduene ali treba imati u vidu da su te zemlje povuene svojim brzim ekonomskim rastom neproporcionalno poveavale javne rashode ne predvidevi ekonomsku krizu koja je zadesila svet 2008. godine. Pad investicija praen padom proizvodnje i smanjenom agregatnom tranjom znatno je umanjio fiskalne prihode i suoio ove zemlje sa neodrivim javnim dugom.

Naini izlaska iz krize

Problemi koje je dunika kriza stvorila zahtevali su hitno donoenje mera radi njihove sanacije. U maju 2010. godine 27 lanica Evropske Unije na Savetu Evrope dogovorilo se o stvaranju pravnog instrumenta European Financial Stability Facility (EFSF) ija je svrha da pomou donetih paketa mera ouva finansijsku stabilnost zemalja EU i pomogne dravama koje se potencijalno susretnu sa problemima. Ovaj mehanizam je raspolagao sredstvima u iznosu od 50011

milijardi eura za koja zajedniki garantuju drave lanice do iznosa od 440 milijardi eura i jo 60 milijardi eura za koje garantuje sam EFSF. Sa Meunarodnim monetarnim fondom je postignut dogovor da u sluaju potrebe MMF garantuje sredstvima u iznosu od 250 milijardi eura. Savet Evrope je ovaj fond stvorio radi rekapitalizacije posrnulih banaka i sanacije javnih dugova (prvenstveno Grkog) putem otkupa duga putem dravnih obveznica najjaih evropskih ekonomija, a za koje bi garantovale same drave u iznosu svog uea u kapitalu ECB. Ohrabren izjavama Grke, Portugala i panije da e sprovesti mere tednje i konsolidacije budeta, Savet Evrope je bio prilino optimistian u prognozama brzine oporavka posrnulih ekonomija. Efekti ovog sporazuma su bili sledei. Odmah nakon najave osnivanja EFSF-a evropske berze su zabeleile rast obima poslovanja i cena akcija dok su i ostala finansijska trita beleila ekspanziju poslovanja. Euro je naglo dobio na vrednosti dok je VIX (Chicago Board Options Exchange Market Volatility Index), koji predstavlja svojevrsni indeks straha odnosno stepen rizika finansijskog i berzanskog poslovanja uopte, opao na 30% nakon vienedeljnog porasta i dostizanja iznosa od 90% za mart 2009. godine. Takoe je doneta odluka o tome da ECB moe da otkupljuje dravne dugove sa sekundarnih trita to je prouzrokovalo pad prinosa na grke obveznice sa 10% na 5% najverovatnije usled pada rizika. Januara 2011. godine stvoren je EFSM (European Fiscal Stabilization Mechanism) kao program kriznog finansiranja koji se bazira na prikupljanju finansijskih sredstava sa sekundarnih trita za koje garantuje Evropska komisija, a budet Evropske Unije se koristi kao kolateral. Rezultati ovih mera su prilino dvosmisleni, iako je postignut blagi porast GDP-ja on nikako nije zadovoljavaju (ak je i usporavaju) dok je javni dug etiri najproblematinije zemlje Evrope nastavio da raste kao to to pokazuje priloen grafikon (Grafikon 5): Grafikon 5: Neto javni dug 4 zemlje EU

Izvor: IMF, 2009

Zakljuak

12

Tokom 2010 i 2011 godine donete su odluke osnivanju i osnovani su EFSF-a i EFSM-a zajedno sa ESM (ESM Evropski Stabilizacioni Mehanizam) koji treba da ih smeni kao trajni mehanizam Evropske Komisije za suzbijanje dunikih kriza i ostalih trinih poremeaja na prostoru EU. Navedeni instrumenti EU i Evropske Komisije naili su na velike kritike kako od strane opte tako i od strane strune javnosti. Postavilo se pitanje da li su poreski obveznici u odreenih zemalja duni da finansiraju dravne dugove posrnulih ekonomija koje su se u toj situaciji nale svojom krivicom. U Grkoj, Portugalu, paniji a kasnije i u Italiji dolo je do velikih socijalnih nemira i demonstracija zbog najavljenih mera tednje kombinovanih sa drastinim smanjenjima javnog sektora. Ovo je pokazalo koliko je Evropa za razliku od mnogih drugih tvrih kapitalistikih zemalja podlonija socijalnim nemirima pod uticajem ekonomskih faktora. Neke zemlje poput Grke i panije utonule su u duboke drutvene nemire i krize vlada to je dodatno otealo proces stabilizacije ekonomije i proces ozdravljenja javnih finansija. Ono o emu se sada govori jeste vei stepen integracije fiskalnih sistema zemalja lanica radi bolje kontrole i stvaranja vee finasijske odgovornosti a prvi stepen bi bio stvaranje euroobveznica koje bi izdavala ECB. Ova ideja, iako je podrana od strane investitora nailazi na estoko protivljenje Nemake (koja i sada uestvuje sa gotovo 40% u sredstvima EFSF-a i jo nekoliko zemalja zbog straha i opravdane nevoljnosti da preuzimaju teret dugova koje su stvorile druge zemlje). Problem sa kojim se susrela Evropska Unija u protekle 3 godne stavlja na test opstanak ekonomskog jedinstva unije, a reenja e u mnogome zavisiti od voljnosti najjaih ekonomija Evrope da pomognu dravama koje su akumulirale velike javne dugove svojom krivicom. Neki analitiari predviaju raspad Evropske monetarne unije dok neki predviaju dalju integraciju Evrope ali iz dananje perspektive teko se moe predvideti ta e se zaista desiti u budunosti. Sada je ve izvesno da se ova kriza nee zavriti dok zemlje pout Grke, panije i Portugala fundamentalnim reformama javnih finansija ne promene svoje ponaanje i preuzmu odgovrnost ,ne samo u vrhovima vlasti nego i pojedinano od strane svakog graana. Stvaranje mnotva fondova i paktova poput Euro Plus pakta nee korenito nita promeniti zato to se svode na isto upumpavanje sredstava u posrnule ekonomije i dravne kase vlada tih zemalja. Disciplina i odgovornost putem fiskalne unije za koju se zalau nemaka kancelarka Angela Merkel i franscuski predsednik Nikola Sarkozi dobra su osnova za reavanje problema pred kojima se nala Evropa.

Literatura:13

Douglass North, (1973), The Rise of the Western World: A New Economic History, (with Robert Thomas), Cambridge, England: Cambridge university press. The Council of European Union ,(9/10 May 2010), Press Release, Brussels. Robert Preston, (2010), Eurozone crisis is 'postponed', BBC News, http://www.bbc.co.uk/blogs/thereporters/robertpeston/2010/05/eurozone_crisis_is_postponed.ht ml Klaus Regling,, (2010), The new head of the euro-zone SPV, The Economist, July 2010 issue. Stephan Schulmeister, (2011), The European Monetary Fund. A Systemic Problem Needs a Systemic Solution, WIFO Working Papers, No. 414, Wien ***(2010), Europe in figures Eurostat yearbook 2010. Luxembourg: Publications Office of the European Union. Stephen Broadberry, (2011), Recent developments in the theory of very long run Growth: a historical appraisal, Department of Economic History, London School of Economics, London

14