EKONOMSKA I POLITIČKA KOMPONENTA KORUPCIJE · PDF filepranja novca. Ovi kriminalni akti su...

481

Dobrica VESIĆ1 UDK: 343.352Biblid 0025-8555, 60(2008)Vol. LX, br. 4, pp. 481–501

Izvorni naučni radDecembar 2008.

EKONOMSKA I POLITIČKA KOMPONENTAKORUPCIJE I PRANJE NOVCA

APSTRAKT

Autor analizira dve uzajamno povezane pojave – korupciju ipranje novca – negativne pojave, koje su danas veoma rasprostranjeneu velikom broju zemalja. Sprečavanje korupcije i pranja novcapredstavlja jedan od vodećih izazova modernih društvenih promena.Javljajući se u političkom i društvenom životu, oni čine građane ijavnost uverenim da društvo ne može da funkcioniše bez korupcije ipranja novca. Ovi kriminalni akti su veoma vešto prikriveni i teški suza otkrivanje, zahvaljujući, između ostalog, i pomoći i podršci uticajnihdelova birokratije, tehnokratije i plutokratije određenih društava.

Ključne reči: politika, korupcija, pranje novca, kriminalni akti,sprečavanje

1. PRISTUP PROBLEMU KORUPCIJE I PRANJA NOVCA

Korupcija kao negativna društvena pojava ima svoju političku iekonomsku dimenziju. Pojava korupcije nastala je upravo kad i državakao institucija, odnosno postoji još od antičke ere, a sam pojam

označava pokvarenost, ucenu, izopačenost, podmitljivost, potlačivanjeslužbenih lica, moralnu iskvarenost. Sa ekonomskog aspekta, korupcijapredstavlja neregularno ponašanje javnih službenika koji, koristeći službenipoložaj i ovlašćenja, nastoje da ostvare bilo kakvu korist. Iz ovoga proističe ipojam „korupcionist”, koji označava lice koje je pokvaren čovek, koji primamito – potplaćeno, odnosno koristoljubivo lice. Pri tome, treba imati u vidu da

1 Dr Dobrica Vesić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd. Ovaj rad je deo rezultata istraživanja u okviru Projekta br. 149002, finansiranogod Ministarstva nauke Republike Srbije.

482

MP 4, 2008 – Ekonomska i politička komponenta korupcije i pranje novca(str. 481–501)

premda su permanentno prisutni napori da se pojam korupcije odredi unacionalnim krivičnim zakonodavstvima, u okvirima međunarodnihorganizacija, na raznim naučnim i stručnim skupovima, kao i u naučnim istručnim radovima koji obrađuju ovu problematiku, još uvek ne postojijedinstvena definicija korupcije. U svakom slučaju, korupcija i pranje novcapredstavljaju veliki društveni poremećaj, ekonomski i moralni, psihološki ipravni. Pri tome su politička, privredna i kriminalna elita, u najvećoj meri, deoiste nomenklature. Stoga su, u uslovima potkupljivog tužilaštva i policije, sjedne, i potkupljivog i potčinjenog pravosuđa političkoj vlasti, s druge strane,ove elite mogle sarađivati bez ikakvih pravnih posledica.

U savremeno uređenim državama korupcija, pored toga što se smatradruštveno štetnom, predstavlja i uzrok neefikasnosti države. Osnovni pojavnioblici korupcije su: davanje i primanje mita, nepotizam i zloupotreba službenogpoložaja odnosno funkcije u pribavljanju lične koristi. Neraskidive su vezeizmeđu ekonomske i političke strane ovih pojava, te je ovaj problem neophodnoposmatrati i analizirati kako sa ekonomskog tako i sa političkog aspekta. Osimtoga, uočena je i sklonost da se radi održavanja što užeg kruga ljudi uključenihu korupciju, a u cilju lakše kontrole procesa korupcije, iz ovog procesa seisključuju osobe koje poseduju visok nivo znanja, odnosno ličnosti kojesprovode socijalno – tehnološke inovacije. Time se, s jedne strane, manje koristipostojeći kapital znanja, a s druge strane, šalju negativni signali „investitorima”u kapital znanja, što vodi smanjenju stope investiranja u znanje.2

Nezakonite koristi za sebe ili drugo lice, u savremenim uslovima ostvarujese pranjem novca.3 U našem zakonodavstvu pod pranjem novca smatra sepolaganje novca stečenog obavljanjem nezakonite delatnosti (siva ekonomija,trgovina oružjem, drogom, psihotropnim supstancama i dr.) na račune kodbanaka i drugih finansijskih organizacija i institucija, ili uključivanje na druginačin tog novca u legalne finansijske tokove koje domaća i strana pravna ifizička lica vrše radi obavljanja dozvoljene privredne i finansijske delatnosti.4

Dakle, pranje novca predstavlja pokušaj legalizacije kapitala stečenog

2 Popović, Milenko, „Ekonomska analiza korupcije”, Bezbednost, br. 6, 2003, str. 23.

3 Termin pranje novca nastao je u trećoj deceniji XX veka u SAD za vreme prohibicije,odnosno za vreme zabrane točenja i prodaje alkoholnih pića. Tada su kriminalci zarađeninovac od ilegalne proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića prikazivali kao zaradu kojusu ostvarivali u lancu svojih perionica za pranje automobila i rublja. U vezi s ovompojavom novinari su počeli da upotrebljavaju termin pranje novca, koji je, potom,preuzela kriminološka nauka.

4 Zakon o sprečavanju pranja novca, Službeni list SRJ, br. 53/01 od 28. 09. 2001. godine.

483


kriminalnom delatnošću, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanjastvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tržištu. Sastoji se ufalsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemumeđubankarskih transakcija. Već duže vreme ispoljava se, u velikoj meri, uvidu: utaje poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, organizovanoj kocki,prostituciji i reketu, u procesima neadekvatne privatizacije preduzeća,stečajnim postupcima i slično. Izvršioci krivičnih dela nastoje da legalizujuprihode koji su stečeni kriminalnim aktivnostima ili žele da ga prikažu kao dapotiče iz nekih legalnih pravnih poslova. Prljav novac može da potiče izrazličitih, nedozvoljenih aktivnosti, kao npr. nedozvoljena proizvodnja itrgovina, krijumčarenje roba i ljudi, poreska evazija, zloupotreba službenogpoložaja, špijunaža i druge nedozvoljene aktivnosti. U praksi, taj novac možeda potiče od svih krivičnih dela kojima se pribavlja protivpravna imovinskakorist. Istraživanja pojave korupcije i pranja novca, u praksi, susreću se sanekoliko metodoloških problema, kao na primer:

• Pojavljuje se „tamna brojka” kriminala (broj neotkrivenih krivičnih dela),pa samim tim i korupcije, koja je vrlo visoka;

• Stvarna korupcija je niža od percipirane, ali između stvarne i percipiranekorupcije postoji pozitivna korelacija;

• Percepcija korupcije zavisi od legitimnosti vlasti, i obrnuto, legitimnostvlasti zavisi, između ostalog, i od percepcije građana koliko je ta vlastkorumpirana, odnosno podložna korupciji i kriminalu.

U uslovima nefunkcionisanja pravne države, korupcija i pranje novca, štopredstavlja paradoks, bivaju jedan od regulatora društvenog i ekonomskogsistema. U mnogim slučajevima zakonska regulativa se ne poštuje i sprovodi.To konkretno znači da politička vlast, s jedne, i birokratizovani aparat javnihslužbi (zadužen za sprovođenje zakona), s druge strane, odugovlačiostvarivanje prava, ili, pak, svojim dodatnim tumačenjem sprečava pojedincaili privredni subjekat da dođe do istog. Tada se stvara situacija da pravnisistem, zbog neuterivanja prava, ne funkcioniše ni u onom delu u kom jezakonski uređen. To znači da je njegovo nefunkcionisanje posledicanepostojanja političke volje i interesa kod vršilaca vlasti. Stoga je pojavanabujale korupcije, sa pranjem novca, samo jedan od pokazatelja nepoštovanjaprava kao osnovnog uslova za efikasno funkcionisanje savremene države. Pritome treba imati u vidu da korupcija i pranje novca predstavljaju veomaopasnu kriminalnu delatnost, s izuzetnim stepenom društvene opasnosti, kojase veoma teško otkrivaju i dokazuju.

484


2. EKONOMSKE DIMENZIJE KORUPCIJE

Kada su u pitanju tržišne transakcije, korupcija vodi u narušavanje pravilaigre, gde jedan od učesnika nastoji da za sebe obezbedi povoljnije uslove igre,radi maksimalizacije profita. Isto važi i za preduzetnike, koji uz pomoć mitanastoje da za sebe obezbede povoljniju poziciju na tržištu, čime narušavajuravnopravnost tržišnih odnosa, a od povoljne pozicije do monopola samo jenekoliko koraka. S druge strane, brojna nezakonita ponašanja, odnosno radnjepojedinih službenih i drugih lica mogu se podvesti pod pojam korupcije. Udevijantnoj praksi, kada sudstvo i javna bezbednost postanu korumpirani,država se nalazi samo korak pred onim što se naziva „zarobljena država”,odnosno to predstavlja stanje u kom su ne samo pojedine službe i agencije, veći sam vrh vlasti, dakle kompletna država u raljama korupcije.5 Zloupotrebajavnih ovlašćenja, kao sinonimi korupcije, radi sticanja lične koristipredstavljaju sitne nezakonitosti sa kojima se građani suočavaju usvakodnevnoj komunikaciji sa javnim funkcionerima i službenicima sa nižimpoložajem. Krupna korupcija je daleko opasnija po opšti državni interes jer seostvaruje, često, u vrhu vlasti jedne države. U Srbiji korupcija i pranje novcaimali su nekoliko pojavnih oblika, odnosno ispoljavali su se u nezakonitomsticanju ličnog bogatstva, nelegalnom zaposedanju i prisvajanju državnih vilai kuća, kao i u beskrupuloznoj privatizaciji koja je dobila oblike najtežihkrivičnih dela protiv privrede, službene dužnosti, i drugo.

Spajanje ekonomskih i političkih funkcija, odnosno upravljanje javnimpreduzećima i državnim fondovima od strane visokih državnih funkcionera,dovelo je do toga da se državna (društvena) imovina koristi u stranačke svrhe.U svakom društvu insajderi i oligarsi najviše profitiraju u neizgrađenominstitucionalnom okviru, a njihova moć se smanjuje jedino kada, odnosnobolje reći ako su liberalizacija i privatizacija praćene jačanjem discipline(dakle sudstva i vladavine prava) i kreiranjem povoljne investicione klime.6

Spremnost da se ponudi mito srazmerna je moći potencijalnog koruptora, a toima za posledicu dve, ključne, pojave:

• Uništavaju se srednji i mali preduzetnici;

• Zatvara se tržište i otežava ulazak u posao zainteresovanim privrednicima.

Uopšteno, korupcija tada generiše stanje u kojem se svi učesnici u tržišnojutakmici osećaju nesigurnim. U uslovima pravne nesigurnosti teško se mogu

5 Popović, Milenko, „Ekonomska analiza korupcije”, Bezbednost, br. 3, 2003, str.45.

6 Popović, Danica, „Dobitnici i gubitnici u tranziciji”, Politika, Ekonometar, br. 16 od 23.septembra 2003, str. 3.

485


procenjivati potezi svojih potencijalnih konkurenata i ne mogu se planiratibudući potezi. Na taj način se stvara ekonomska nesigurnost koja daljegeneriše ili pospešuje neravnopravnost aktera u tržišnim transakcijama.Poznato je da je u neravnopravnim uslovima svaka dobit nelegitimna, pasamim tim i ona ostvarena na tako iskrivljenom ili monopolističkom tržištu.

Savremeni oblici korupcije prikrivaju se najčešće:

• fiktivnim ugovorom o delu;

• falsifikovanim putnim računima;

• fiktivnim zasnivanjem radnog odnosa;

• odobravanjem nerealnih provizija;

• izdavanje garantnih pisama;

• angažovanjem određenih lica u svojstvu spoljnih saradnika, stručnihsavetnika ili konsultanata;

• isplata autorskih honorara za „dela” koja nisu napisana;

• fiktivnim troškovima reprezentacije i reklame kojima se prikriva davanjeskupocenih poklona;

• „angažovanjem” određenih lica u razne komisije i druga tela koja se samoradi toga obrazuju;

• vršenjem raznovrsnih besplatnih usluga ili usluga uz simboličnu naknadu;

• fiktivnom doradom robe u stranoj firmi;

• „prodajom” robe po ceni koja je znatno niža od stvarne i slično.7

Prvi uslov za eliminisanje korupcije, s ekonomskog aspekta, je prisustvoekonomskih sloboda, a to znači mogućnost što šire nesputane aktivnostipojedinaca na tržištu. Dalje to znači, u pozitivnom smislu, najširu sloboduizbora, a u negativnom, odsustvo svake prinude i prisile u ekonomskimaktivnostima, uz obavezno poštovanje zakona. U tom smislu ekonomskeslobode zavise od: sigurnosti vlasničkih prava, ekonomske politike, slobodeugovora, obima državne intervencije u privredi, carinskih i poreskihopterećenja, kvaliteta i stepena regulacije, državne potrošnje, slobode ulaska uposao, pa sve do opšteg stanja u društvu, odnosno privredne i društvene klime.Ovako shvaćene slobode ekonomisti nazivaju i ekonomskim slobodama ilitržišnim slobodama. Od stepena ekonomskih sloboda u velikoj meri zavisirazvijenost tržišta, odnosno kratkoročni i dugoročni rast nacionalne privrede.

7 Teofilović, Nebojša, i Jelačić, Milenko, Sprečavanje, otkrivanje i dokazivanje krivičnihdela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006, str. 242.

486


3. POLITIČKE DIMENZIJE KORUPCIJE

Jedan od vodećih izazova savremenih demokratskih promena predstavljasprečavanje korupcije. Vrlo je opasno, kad se ona javlja u političkom idruštvenom životu, da se stvara uverenje u javnosti kako bez korupcije, u bilokom pojavnom obliku, društvo ne bi moglo da funkcioniše, odnosno da je tosasvim normalna i prihvatljiva pojava. Međutim, korupcija se uobičajenopojavljuje rukovođena pohlepom pojedinaca koji je takoreći svakodnevnounapređuju. Poznato je da korupcija dolazi naročito do izražaja u političkinestabilnim sistemima, odnosno u vremenima političkih trvenja i turbulencija.Tada dolazi do osiromašivanja javnih službenika ali i slabljenja političkih,pravnih i ekonomskih kontrolnih mehanizama države i društva u celini.Korupciju nije lako stabilizovati na određenom niskom nivou, posebno kadaona počne da napada i osvaja one delove društva koji bi trebalo da budu branaprotiv korupcije, kao što su sudska vlast i policija. Kao najznačajniji razlozikoji dovode do korupcije mogu se označiti:

• vlada svojom politikom, putem ugovora, privatizacije i davanja koncesija,obezbeđuje velike finansijske koristi pojedincima i preduzećima, asubjekti bliži ili „odabrani” od Vlade stiču najveće koristi;

• izbegavanje plaćanja poreza, naročito kada poreski sistem destimulišeprivredne aktivnosti;

• male plate državnih i javnih službenika;

• podmićivanje političara u cilju dobrih izbornih rezultata;

• sudstvo ne poštuje zakone, već ih selektivno primenjuje u zavisnosti odpripadnosti vladajućoj državnoj i političkoj strukturi;

• pranje novca uz svestranu pomoć države.8

Pod političkom komponentom korupcije podrazumevaju se razni vidovizloupotrebe službenog položaja i ugleda u obavljanju javnih funkcija, kojenemaju karakter čisto državnih funkcija (narodni poslanici, lideri političkihstranaka, rukovodioci društvenih, odnosno dobrotvornih ustanova iliudruženja, i slično) ali imaju društveni uticaj.9 Dakle, politička komponentakorupcije predstavlja osnovni i najopasniji vid korupcije iz koje potiče i na

8 Ibid., str. 203–214.

9 U političkim naukama prihvaćen je princip da je svaka politička vlast sklona korupciji,imajući u vidu da je svaki čovek sklon da zlupotrebi vlast koja mu je poverena. Pri tomese kao glavni izvor korupcije pojavljuju izvori za finansiranje političkih partija, naročitoako ta oblast nije zakonski uređena.

487


koju se oslanja, ali i pomoću koje se širi koruptivna praksa u svim segmentimaprivrednog i time i društvenog života. Korupcija izopačava politiku, kaosvesnu i plansku delatnost političkih subjekata, a to su društvo, političkepartije, sindikati, i drugi subjekti, odnosno zakonodavnu, sudsku i izvršnuvlast.10 Svaka vlast, po pravilu, može biti korumpirana, pa u skladu s timnajviša vlast može biti najviše korumpirana. Politički aspekt korupcije trebaizuzetno ozbiljno tretirati a to znači da treba da postoji eksplicitna, jasnoizražena politička volja (svesno i planski, dugoročnim i srednjoročnimaktivnostima na preventivnom i represivnom planu) vladajućih političkihpartija u sprečavanju, odnosno na otkrivanju i suzbijanju korupcije. Analizauzroka korupcije, kao i njenog obima i raširenosti mora poći od analizepravnog sistema zemlje, jer se raširenost korupcije, pre svega, posmatra kaojedan od simptoma funkcionisanja pravnog sistema, ili s druge strane, vidljivonefunkcionisanje pravnog sistema je simptom prisustva korupcije. Ovauporedna analiza iziskuje odgovore na šest osnovnih pitanja:

1. provera koliko se zakoni poštuju od strane zakonodavne i upravne vlasti;

2. koliko zakoni važe za vršioce vlasti;

3. koliki i kakav je pritisak vlasti na pravosuđe;

4. percepcija građana i ekonomskih subjekata o obimu i veličini korupcije uključnim društvenim sferama pa i pravosuđu;

5. provera njihove percepcije funkcionisanja pravne države;

6. legitimnost institucija vlasti mereno poverenjem građana u njih.

Na ovaj način koncipirana uporedna analiza, zasniva se na empirijskimpodacima, neophodna je da bi se uvidelo koliko funkcioniše pravna država ikakav je njen odnos prema tipu korupcije i njenoj raširenosti.

4. POLITIČKE DIMENZIJE KORUPCIJE U SRBIJI

Srbija se već duže vremena suočava sa posebnim problemom upolitičkom životu, a to je pojava enormnog broja profesionalnih političara,egzistencijalno vezanih za brojne političke stranke. Neosporno je da su licačije je osnovno zanimanje politika u većoj meri podložna korupciji, odnosnopranju novca nego drugi građani. Priroda liderskih političkih stranaka, ukojima vođa ima presudnu ulogu u stranačkoj politici i finansijama, na

10 O korupciji u politici govori se kada su počinioci političari i ona tada izaziva velikumedijsku pažnju i nanosi najveću štetu državi.

488


višestruk način može da potstiče korupciju i pranje novca. S druge strane,„novobogataši” svojim sredstvima, društvenom moći i medijskimimperijama, znatno utiču va vladajući sistem vrednosti u srpskom društvu,posebno u oblasti finansija i medija.

U Srbiji, bez nezavisnog i samostalnog sudstva, efikasne policije isnažne parlamentarne opozicije, postojale su različite mogućnosti zazloupotrebe službenog položaja i vršenja krivičnih dela korupcije i pranjanovca. Umnožavanjem političkih stranaka stvarao se privid funkcionisanjalegitimnog višepartijskog sistema. Trgovanje mandatima i stranačkakorupcija mogu biti jedno od objašnjenja kako je vlast dosta dugofunkcionisala. Sve to govori o karakteru političkog sistema kao simultanogili kvaziparlamentarnog sistema vlasti. Vladajuće političke stranke bivale sufinansirane kako legalno tako i nelegalno. U odsustvu efikasne kontrole iupravljanja javnim finansijama, budžetska sredstva su nenamenski inelegalno prebacivana na račune vladajućih stranaka, te se na taj načinsjedinjavala politička i ekonomska moć. Funkcioneri vladajućih partija kojisu bili na čelu velikih javnih preduzeća, modelom centralizovane privrede,omogućili su finansiranje njihovih političkih stranaka na pravno nedozvoljennačin. Na primer, takoreći svakodnevno su ucenjivali vlasnike privatnihpreduzeća. Ukoliko bi se vlasnik preduzeća oglušio da na stranački računuplati određenu sumu novca vrlo brzo bi mu stizala finansijska kontrola. Tobi bivao početak problema koji bi mu dosta otežavao ili čak onemogućavaonormalno poslovanje.11 Međutim, treba imati u vidu da u srpskomzakonodavstvu još uvek ne postoji zabrana da političke stranke osnivajupreduzeća i agencije. Odsustvo takve regulative dovelo je do toga da jeostavljen prostor preduzećima, koja su pod kontrolom partijskihfunkcionera, da stiču ogromnu protivpravnu dobit (obezbeđenjem uvozno-izvoznih dozvola, monopolskim položajem na tržištu, osiguravanjemunosnih poslova u oblasti javnih nabavki i usluga i sl.) koju su potommultiplikovali.12 Građani Srbije pored funkcionisanja pravosudnog sistemai moralne krize, glavne uzroke korupcije vide u opštem siromaštvu. O tomesvedoči sledeći pregled:

11 Danas poslovni ljudi o ovome nerado govore, ali je javna tajna da je svaki imućnijiposlovni čovek u Srbiji donator više političkih stranaka.

12 Madžar, Ljubomir, „Politički i ekonomski koreni korupcije”, u Zborniku Sistem ikorupcija, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd, 2000,str. 25–41.

489


Najvažniji uzroci raširenosti korupcije13

– pravosudni sistem zemlje 35,6%

– bezakonje, nepostojanje pravne države 23,3%

– nedostatak zakona 6,4%

– neefikasnost sudova 5,9%

– moralna kriza 19,7%

– opšte siromaštvo 16,5%

Jedno drugo istraživanje, kada je reč o korupciji među carinicima,pokazalo je da je uzrok korupcije: kriza morala, male plate, neefikasnosudstvo, neefikasni organi gonjenja, neefikasno tužilaštvo.14

Kršenje Ustava, vladavina uredbama, donošenje zakona s retroaktivnimdejstvom, prekrajanje izborne volje građana i svođenje parlamenta na glasačkumašinu radi opstanka na vlasti samo su jačale političku komponentu u Srbiji,jer je kršenje zakona postalo uobičajena praksa.15 Nova vlast, kad god joj tozatreba, sklapa savez s pojedinim pripadnicima prethodnog režima. Njihovabogata kriminalna ili korupcionaška aktivnost, uz „pravičnu” nadoknadu, bićezaboravljena, odnosno amnestirana. Procesuiranje njihove kriminalnedelatnosti odugovlači se radi političke trgovine. I ne samo to, nego seprebezima, ili, pak, svojim vernim poslušnicima, u procesu privatizacije uzbagatelnu cenu prodaju društvena preduzeća. Posle ovako uspostavljenihkoalicija, borba protiv korupcije i kriminala pretežno će ostati na retoričkopropagandnom nivou.16 Neosporno, u pitanju je selektivnost zakona koja,prosto, razbuktava korupciju.

13 Đokić, Z. i Šćekić A., „Korupcija kao teški oblik kriminala” , Zbornik radova XVIseminara prava „Teški oblici kriminala“, Budva 8–12. jun 2004, Institut za kiminološkai sociološka istraživanja i Viša škola unutrašnjih poslova, Beograd, 2004, str. 259-260.

14 Korupcija na carini, CLDS, Beograd, 2002, str. 45.

15 Da bi se zakamuflirale stvari i da bi se opravdalo njihovo kršenje, ti zakoni se od stranepredstavnika vlasti i njihovih mas-medijskih propagandista proglašavaju„miloševićevskim” – a to a priori podrazumeva da se ne moraju poštovati. Svi oni kojisu upozoravali na ovo kršenje ili su mu se, na bilo koji način suprotstavljali, postajali suza vlast i okarektarisane medije „dogmate”, „pristalice prethodnog režima”, „kočničarireformi”, „legalisti” ili „lažni patrioti” i „nacionalisti”; Istovremeno, zakoni koji moguposlužiti za održanje na vlasti, iako su doneti od strane miloševićevske nomenklature,bivali su ljubomorno čuvani, a oni zaboravljeni, bivali su, kad zatreba, reaktivirani.

16 Vuković, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN – Draganić, Beograd, 2003, str.52–57.

490


Dakle, korupcija je društveni, ali i lični problem nosilaca određene državneili javne funkcije, koji zloupotrebljavajući svoj položaj i instituciju u kojojdeluje, nanosi štetu javnom interesu u tolikoj meri da potkopava poverenjegrađana i javnosti u društvo i državu, odnosno nosioce državne vlasti.

5. EKONOMSKE DIMENZIJE KORUPCIJE U SRBIJI

Već skoro dve decenije poslovanje između privatnog i društvenog(državnog) sektora oslobođeno je dugogodišnjeg političko-pravnogograničenja, odnosno osobođeno je od jednopartijske kontrole. Istovremeno,vlast se dugo kolebala između tržišne privrede i hibridnog tipapolutržišne/polukomadne privrede, mada ekonomija i dalje ostaje dominantnokomandna s jakom društveno-političkom regulacijom. Usvajane su promenepretežno kozmetičke prirode jer nije postojala jasna politička volja da se izgradipravna regulativa prilagođena novim uslovima. Stoga, u poslovanju nastajepravi metež. Bez provere finansijskog kredibiliteta vlasnika, što u normalnimuslovima ne predstavlja problem, osniva se na stotine hiljada, pretežnotrgovinskih firmi. U uslovima velike pravne nesigurnosti i redukovaneekonomske aktivnosti, s jedne, i odsustva društvene kontrole, s druge strane,mnoge od ovih firmi služe da bi se obavio jedan jedini i to često sumnjiv posao,a jedan deo isključivo za pranje novca. Na primer, samo u 2003. godini fiktivniuvoz iznosio je 2,6 milijardi dolara.17 Preduzeća bliska vlasti (javna, društvenai privatna) uzela su, u periodu 1991–2001. godina, oko 8,3 milijarde nemačkihmaraka: primarne emisije, sive emisije, kupovine deviza od NBJ na MTD-u ina osnovu fiktivnog uvoza.18 Međutim, u Srbiji još uvek nisu stvorene pravnoinstitucionalne i političke pretpostavke za ekonomski oporavak i koliko-tolikudruštvenu i političku stabilnost. Ono po čemu će vlast biti zapamćena, poredveza s kriminalom, je i enormno zaduživanje u inostranstvu. Prema procenama,procenat otplate spoljnjeg duga, od javnih prihoda, kretaće se ovako: 2003 –7,9%; 2004 – 11,3%; 2005 – 12,5%; 2006 – 15%; 2007 – 16,6%; 2008 –17,8%; 2009 – 18% i 2010 – 13,5%.19

Najrašireniji vid korupcije, prema iskustvu privatnih preduzetnika, jesteprilikom dobijanja lokacije za gradnju privremenih ili stalnih objekata, zatim

17 Samo sa Kipra uvezeno je robe (po carinskoj deklaraciji) za 20 miliona dolara, a plaćenoje 720 miliona dolara. U Novom Sadu je samo u toku jedne nedelje kontrolompronađena 41 fantomska firma, koje su imale obrt novca od 68 miliona evra.

18 Glas javnosti, Beograd, od 19. jula 2001. godine.

19 Cvjetičanin, Danijel, „Kriza spoljnjeg duga”, Prizma, Beograd, maj, 2003, str. 25–31.

491


prilikom dobijanja uvozno-izvoznih dozvola, dobijanje ugovora s vladom(javne nabavke), carinjenje robe i uključenje telefona i struje. Nasuprot ovome,podmićivanje je najmanje rašireno, ali i dalje s visokim indeksom, kod poreskeuprave, pri registraciji preduzeća i odobravanju novih prodajnih cena.20 Naprimer, u praksi ekonomskog i pravnog prometa, veoma je široka skalaposlova koji se obavljaju po osnovu ugovora o delu. Ta skala poslova pokazujetendenciju sve većeg proširenja. Tako se na osnovu ugovora o delu zaključujui obavljaju poslovi, kao što su: rasterećenje zaliha, ispitivanje tržišta, plasmanrobe, nabavka reprodukcionog materijala, pronalaženje poslova za preduzeće,davanje ekspertskih saveta i slično.

Preduzeća, organizacije, ustanove i druge organizacije i organi imaju naraspolaganju mnogobrojne mere i aktivnosti za preventivno delovanje. Temere mogu biti: organizacijske, ekonomske, pravne, kadrovske i tehničkeprirode. U prevenciji korupcije i pranja novca značajno mesto imaju i sredstvajavnog informisanja, odnosno javno mnjenje, jer deluju na svest građana iutiču na formiranje stavova javnog mnjenja u odnosu prema konkretnimslučajevima korupcije. Osim toga, u preventivnim aktivnostima nasprečavanju i suzbijanju korupcije ne sme se zapostaviti ni aktivnost organalokalne samouprave.

6. EKONOMSKE DIMENZIJE PRANJA NOVCA

Pranje novca predstavlja legalizaciju finansijskih sredstava stečenihkriminalnim aktivnostima, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanjastvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala. Ekonomske dimenzije pranjanovca, u Srbiji, poprimaju sve veći obim u sve brojnijim modalitetimaispoljavanja. Osnovni postupci kojima se omogućava pranje novca su sledeći:

• zamena ili prenos imovine koja proističe iz obavljanja zabranjenedelatnosti;

• prikrivanje ili utaja porekla novca ili prikrivanje mesta gde je novaculožen, prikrivanje namene korišćenja imovine i svih prava koja proističuiz obavljanja nedozvoljene delatnosti;

• prikrivanje, kod svojinske transformacije i privatizacije preduzeća,nezakonito stečene imovine i društvenog i državnog kapitala;

Ogromne sume novca se vrlo često ostvaruju raznim kriminalnimaktivnostima i predstavljaju imovinsku korist ostvarenu na nezakonit način.

20 Vuković, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN – Draganić, Beograd, 2003, str. 181.

492


Međutim, da bi neko nesmetano mogao da koristi tako stečena sredstva, onamoraju biti legalizovana (odnosno „oprana”) i tako uključena u legalnefinansijske tokove. Stoga, učesnici u pranju novca pribegavaju raznimfinansijskim transakcijama u cilju prikrivanja pravog porekla novca, da bi gaučinili legalnim sredstvom prometa na novčanom tržištu. Na taj način nastojeda obezbede njegovo normalno korišćenje, u poslovnim odnosima u kojimanastoje da plasiraju kapital stečen na nelegalan način.

Pranje novca predstavlja deo privrednog kriminaliteta i prema nivoudruštvene opasnosti je njegov najopasniji vid, jer pogađa osnovne temeljenacionalne privrede. Svi poslovi koji obuhvataju ovaj proces pažljivo seplaniraju, predstavljaju izvor brze akumulacije kapitala, koji se potom investirau niz legalnih poslova u cilju povećanja bogatstva i društvene moći. U ovimaktivnostima pojavljuje se čitav lanac učesnika koji koriste znanja finansijskihstručnjaka (vrše falsifikovanje poslovno – finansijske dokumentacije čime selažno prikazuje novac koji je stečen krivičnim delima) da bi se na taj načinstečen novac prikazao kao zakonito stečen, te ga plasirali u domaće ilimeđunarodne poslovne aktivnosti. Za pranje novca najčešće se koristeliberalni bankarski sistemi koji, uglavnom, nisu pod kontrolom državnihorgana. U praksi za ove svrhe koristi se tzv. podzemni bankarski sistem koji jeizvan kontrole državnih organa. Potraživanja koja potiču od protivzakonitihaktivnosti, u okviru jedne nacionalne privrede pomoću čitave mrežealternativnog bankarstva, stavljaju se na raspolaganje nekoj kriminalnoj grupiu zemlji. Sve ove operacije obavljaju se anonimno i bez pisanih tragova, čestouz korišćenje porodičnih, plemenskih i etničkih veza.21 Novac se u ovimslučajevima podiže uz pokazivanje ugovorenog znaka ili uz izgovaranjedogovorene reči odnosno lozinke. Smatra se da svake godine stotine milijardidolara širom sveta posle pranja dospeva u legalni promet i preti da ugrozilegitimno poslovanje, posebno na svetskim finansijskim tržištima. Povratno,ovaj novac vraća ekonomsku moć organizovanom kriminalu, odnosnoomogućava mu još veću moć za dalje korumpiranje političkog sistema ikreiranje političkog života.

Postoji veliki broj različitih tehnika pranja novca, a zajedničko im je danovac prolazi kroz tri faze:

• ulaganje,

21 Na primer, u kreiranju ovog oblika pranja novca posebno su se istakli Kinezi, zbog čegase on naziva „fen-čien”, što znači „leteći novac”. Veliki doprinos „pranju novca” dali suruski tajkuni, kao što su Berezovski, Hodorkovski, Abramovič, Magilevič i drugi.

493


• prikrivanje,

• integracija.22

Osnovne komponente pranja novca su: moralna, psihološka, socijalna,kriminološka, istorijska, pravna, ekonomska i politička.

Postoje brojni pojavni oblici pranja novca a najznačajniji su sledeći:gotovinske transakcije, elektronski transferi, off-shore finansijski centri,trustovi (veza osnivač-opunomoćenik-korisnik), nekorporacijske grupacije,profesionalni finansijski savetnici, mrežno bankarstvo, kockanje na internetu,terorizam i drugi, kao što je uloga advokata, beležnika, računovođa, revizora idrugih profesionalaca u pranju novca.

7. POLITIČKE IMPLIKACIJE PRANJA NOVCA

Neosporno da pranje novca sprovode kriminalne organizacije lokalnog,regionalnog, nacionalnog ili međunarodnog značaja. Međutim, ovu pojavu uvelikoj meri koriste državni i paradržavi organi, te je poznato da gotovo sveobaveštajne službe na svetu, na ovaj način, finansiraju svoje tajne operacije.23

S druge strane, ne treba pojavu pranja novca tretirati kao prateću pojavuorganizovanog kriminaliteta, kao i drugih oblika kriminalnog delovanja, jerprema stepenu društvene opasnosti spada u njegov najopasniji vid poštopogađa vitalne temelje nacionalne privrede. Ova protivzakonita aktivnostpočiniocima donosi ogromnu imovinsku korist, jer se nakon „legalizacije”stiče mogućnost korišćenja u procesu proizvodnje, trgovine, saobraćaja,ugostiteljstva, platnog prometa i drugim delatnostima. Veoma često se pranjenovca obavlja kao značajni deo aktivnosti organizovanih grupa, a u brojnimslučajevima se kao organizatori javljaju lica u „belim okovratnicima”, odnosnoosobe sa društvenim prestižom i visokim društvenim statusom. Ova vrstakriminaliteta obavlja se iza paravana, odnosno izvan javnosti, na osnovuizvođenja većih poslovnih transakcija i manipulacija.24 Profesionalnikriminalci se veoma često, u cilju organizovanja pranja novca, povezuju


23 Brojni eksperti tvrde da je američka CIA najveći „perač” novca svih vremena i da onaza to koristi mnoštvo mehanizama. Pri tome, novac se pere u preko pet stotina raznihorganizacija, od kojih ni jedna nije neposredno povezana sa Vladom SAD.

24 Počinioci kriminalnih aktivnosti iz grupe „belih okovratnika”, koji pripadaju vladajućimslojevima društva nazivaju se i „velikanima lopovluka”, i imaju znatan uticaj na zbivanjau vlasti i politici.

494


stvarajući moćne grupe, bande, koje imaju uporište u policiji, pravosuđu imeđu političarima.

Stubovi političkog aspekta pranja novca su predstavnici plutokratije,birokratije i tehnokratije. Ove društvene slojeve karakterišu određena psihičkasvojstva, kao što su poltronstvo, beskorpuloznost, bezobzirnost, koristoljublje,malograđanski moral i slično. Metode njihovog delovanja su političke intrige,čime na podmukao, lukav i prikriven način stvaraju sebi uslove za nesmetanobavljenje pranjem novca, u sprezi s organizovanim kriminalom i kriminalnimpodzemljem. Psihološka komponenta pranja novca itekako ukazuje napolitičke aspekte, jer su oni koji se odluče na takve radnje tipični predstavnicionog dela vlasti i građanstva koji se snishodljivo ulaguju vođama svojihpolitičkih partija i predstavnicima političke i ekonomske elite. To su, naizgled,određeni ugledni političari, vođe političkih stranaka, ministri, senatori,kongresmeni, narodni poslanici, predstavnici uglednih međunarodnih inacionalnih vladinih i nevladinih organizacija, tzv. stalni borci za demokratiju,vladavinu prava i ljudska prava i slobode. Oni uz pomoć finansijske oligarhijei organizovanih kriminalnih organizacija, da bi prikrili svoju kriminalnudelatnost, neprestano traže moralne i druge vidove lustracije samo za druge, aline i za sebe. Pri tome, licemerno skrivaju sopstvene političke ambicije zaodržanje na vlasti ili kad je trenutno izgube, za dolazak na vlast.

8. POJAVE PRANJA NOVCA U SRBIJI

Po ugledu na predstavnike političko-privredne elite, želja za brzimbogaćenjem postaje opšteprihvaćeni model poslovnog ponašanja. S drugestrane zakoni se, krajnje, selektivno primenjuju, te u takvim uslovima dolazido sunovrata poslovnog morala. Kriminalci i razni „poslovni ljudi”, sudeći ponjihovoj prisutnosti u društvenom životu i medijima, reklamiraju se kaobiznismeni i društveno poželjni modeli ponašanja. U Srbiji jedan odnajefikasnijih sredstava za „pranje novca” predstavlja osnivanje tzv.fantomskih firmi. Na primer, samo u Valjevu registrovano je preko 800ovakvih firmi, koje nikoga ne zapošljavaju na neodređeno vreme, a ostvarilesu oko 200 miliona dolara obrta, ili pak, podatak da je u nevelikom Vršcuregistrovano oko 40 omladinskih i studentskih zadruga.25 Osim toga koristilesu se i druge metode:

• korišćenje sredstava primarne emisije, korišćenje jeftinih kredita, koji suse zbog inflacije brzo obezvređivali;

25 Politika, Beograd, od 23. 12. 2004, str. A6.

495


• na osnovu uvoznih i izvoznih dozvola dobijalo se ekskluzivno pravodistribucije pojedinih roba, te su tako mnogi postajali monopolisti;

• uz pomoć fiktivnih i friziranih ugovora ili „naduvanih” faktura izmeđuprivatnog i društveno/državnog preduzeća;

Ilustracije radi, poslednjih godina Srbiju potresaju mnogobrojne afere kojese odnose na pranje novca, a koje su po akterima tih afera dobile ironičnenazive, kao što su: „šećer”, „pancir”, „kofer”, „erikson”, „mobtel”, „satelit”,„Knjaz Miloš”, „trgovinski sud” i drugo.26

Inače, krivično delo pranja novca javlja se u tri oblika i to: osnovni, teži iposeban oblik. Zatim, u pogledu učinioca, delo može biti učinjeno, kako sumišljajem tako i iz nehata. Pri tome visina „opranog” protivpravno stečenognovca predstavlja kvalifikatornu okolnost ovog krivičnog dela. U Srbiji, Zakono sprečavanju pranja novca propisuje radnje i mere koje se preduzimaju radiotkrivanja i sprečavanja pranja novca.27 S ciljem otkrivanja i sprečavanjapranja novca preduzimaju se odgovarajuće radnje i mere, u toku i posleprijema, zamene, čuvanja i korišćenja imovine, polaganja i podizanja gotovognovca i efektivnog stranog novca s računa, prenosa imovine preko državnegranice, sklapanje poslova kojima se stiče imovina ili drugog postupanja satom imovinom. U smislu Zakona pod obveznicima se podrazumevaju: pravnalica, preduzetnici i fizička lica koja obavljaju poslove koji se odnose na:

• upravljanje imovinom za druga lica;

• faktoring i forfeting;

• lizing;

• izdavanje platnih kartica i poslovanje s tim karticama;

• promet nepokretnosti;

• promet umetničkih predmeta, antikviteta i drugih predmeta veće vrednosti;

• obrada i promet plemenitih metala i dragog kamenja;

• organizacija putovanja;

• posedovanje u pregovorima u vezi s davanjem kredita;

• posredovanje i zastupanje u osiguranju;

• organizovanje aukcija;


27 Službeni glasnik RS, br. 107/2005.

496


Zakonsko tretiranje pranja novca i predviđanje široke lepeze represivnihmera i postupaka upravljenih ka otkrivanju, sprečavanju i suzbijanju različitihaktivnosti pranja novca ili pomaganja u pranju novca trebalo bi da Srbijuuvedu u krug onih država koje organizovanom, sistemskom i kontinuiranomaktivnošću različitih društvenih subjekata pokušavaju da spreče ovunarastajuću društvenu opasnost. Pri tome, u ovoj borbi da i naša zemlja računana pomoć drugih zemalja, odnosno čitave međunarodne zajednice. Ovo stoga,što pojava pranja novca predstavlja izuzetno štetnu pojavu za svaku zemlju, teima sposobnost da se stalno razvija i dobija nove oblike, da se sve višeinternacionalizuje i poprima forme transnacionalnog organizovanogkriminaliteta, prilagođavajući se ne samo unutar jedne zemlje, nego imeđunarodnom okruženju.

9. POJAVNI OBLICI KORUPCIJE

Korupcija i pranje novca, u vidu koncentričnih krugova, prelivaju se saviših na niže nivoe političkog odlučivanja, obuhvatajući čitave društveneslojeve. Postoji mnoštvo uzroka korupcije u privredi, ali njeni pojavni oblicimogu se različito manifestovati odnosno ispoljavati. Nelegalno stečen novackriminalci troše i investiraju na različite načine, a najčešće se grupišu usledeća, osnovna, četiri seta:28

1. Trošenje nelegalno stečene dobiti kupovinom robe i ulažući sredstva uugostiteljstvo i hotelijerstvo;

2. Investiranje „prljavog” novca u uslužne delatnosti (posebno taksi službe),a da bi ovakve novčane transakcije bile stručno obavljene kriminalciangažuju advokate i podmićuju bankarsko osoblje;

3. Kriminalci sebi i svojoj porodici, uloženim investicijama, koje sunelegalno ostvarili, obezbeđuju visok društveni status stičući takomogućnost da se udruže sa političarima i imaju uticaj na zakonodavnuaktivnost koju prilagođavaju svojim interesima;

4. Kriminalci imaju „svoje” političare koje plaćaju i tako učestvuju upolitičkom životu zemlje obezbeđujući svoje interese na najvišemdruštvenom životu.

Korupcija i pranje novca se vrlo često skrivaju pomoću „tamne brojke”koja proističe iz nevidljivosti i prikrivenosti, a posebno činjenice da se ova

28 Vuković, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN – Draganić, Beograd, 2003, str.101–148.

497


krivična dela teško blagovremeno uočavaju, odnosno vešto prikrivajuobilatom pomoću i podrškom birokratije, tehnokratije i plutokratije ukonkretnom društvu i društvenom sistemu. Dakle, mnoga dela korupcije krijuse u nekim drugim krivičnim delima ili različitim oblicima delovanja, koja naprvi pogled izgledaju sasvim legalna.

Osnovni tipovi korupcije su u direktnoj vezi s funkcionisanjem pravnedržave, odnosno kako se ostvaruje, krši i donosi pravo. Shodno tome triosnovna tipa korupcije su:

1. dodatno plaćanje javnom službeniku za ostvarivanje prava, odnosno zadobijanje prava (dobra ili usluge), ili za njegovo ubrzavanje koja, pozakonu sleduju pojedincu ili privrednom subjektu;

2. podmićivanje uz kršenje prava, odnosno zakona ili podzakonskog akta, ato znači sticanje prava (dobra ili usluge) koja koruptora ne sleduje pozakonu ili podzakonskom aktu, koji mogu imati širok dijapazon;

3. podmićivanje radi menjanja zakona, odnosno prilagođavanje zakonske, ili,pak, podzakonske regulative (raznih uredbi, naredbi i propisa) interesimakoruptora, radi ostvarivanja dobra ili usluge.29

Prvi i drugi tip korupcije najčešće pripadaju klasičnoj korupciji dok je trećipovezan s kriminalom. Međutim, ne samo kod drugog nego i kod prvog itrećeg tipa, prema strožoj klasifikaciji, nije jasna granica između korupcije ikriminala, zato su oni i sankcionisani u krivičnom zakonu. U isto vreme, zbogpreklapanja ova dva tipa korupcije ponekad nije jasna razlika između dobijanjaprava i kršenja zakona: u oba ova slučaja, zloupotrebljava se službeni položajili se krši zakon, a to, između ostalog otežava analizu i identifikaciju.

Podređenost pravosudnog sistema izvršnoj vlasti uticalo je na to da su raznioblici mita i korupcije prolazili mimo zakona, odnosno nekažnjeno. Stoga sekorupcija raširila i postala sastavni deo načina poslovanja, zapravo ušla u svepore društva i postala, gotovo javna stvar. Istovremeno, nema bitne razlike, sobzirom na to koja je politička opcija u tom momentu na vlasti. Moralna krizai siromaštvo, na jednoj, zaokupljenost većine stanovništva golimpreživljavanjem i zbog dugog trajanja, pa samim tim i navikavanjem nakorupciju, na drugoj strani, sprečili su široku osudu građana ove izrazitodestruktivne pojave. Zapravo, osuda ove pojave, na jednoj strani, načelne jeprirode, a na drugoj postoji znatna spremnost građana, u nastojanju da rešesvoje probleme, da učestvuju u korupciji. Bez poznavanja pojavnih oblika, koji

29 Ibid., str. 169–177.

498


se brzo menjaju i teško uočavaju, nadležni državni organi ne bi bili umogućnosti da spreče i suzbiju korupciju. Dakle, poznavanje pojavnih oblikaprivrednog kriminaliteta, posebno korupcije i pranja novca, potrebno je kakobi se: sagledali uslovi, uzroci i druge relevantne okolnosti koje pogodujunastanku ovih (ne)dela u datom periodu i blagovremeno, odnosno efikasnopreduzimale mere od strane države i drugih subjekata društva s ciljemsprečavanja i suzbijanja korupcije. Otklanjanjem takvih okolnosti, svesnom iorganizovanom aktivnošću široke lepeze društvenih snaga, sigurno je da bi sesmanjila opasnost od razarajućih posledica korupcije. Kontrola, kao jedan odmoćnih načina prevencije, treba da obuhvati sve oblasti privrednih ivanprivrednih delatnosti koje su ugrožene korupcijom i pranjem novca. Onaomogućava da se blagovremeno uoče novi oblici privrednog kriminaliteta iidentifikuju krivična dela korupcije i pranja novca. Naročito treba imati u viduda se sa razvojem međunarodnih ekonomskih i drugih veza, korupcija i pranjenovca dobijaju nove pojavne oblike, uz stalno usavršavanje i korišćenje novihi raznovrsnih metoda i sredstava koji se sve više primenjuju u praksi.

10. ZAKLJUČAK

Za ekonomske i političke komponente korupcije i pranja novca od velikogznačaja je njihov međuodnos, jer ova dva, uglavnom, paralelna procesaomogućavaju uspostavljanje i održavanje određenih veza između ekonomskihi političkih, odnosno državnih struktura i kriminalnih grupa ili organizacija.

Korupcija i pranje novca nisu samo sociološka ili kriminološka pojavanego ih treba posmatrati, tretirati, analizirati i delovati na njih kao ozbiljankriminal, jer su ove pojave, gotovo po pravilu, u sprezi s organizovanimkriminalom, kroz spregu kriminalnih struktura sa pojedinim nosiocimafunkcija državne i društvene vlasti. Korupcija između privatnog sektora ipolitike veoma je raširena u celom svetu, negde u većoj a negde u manjoj meri.Poslovni ljudi su motivisani profitabilnošću svoje profesije, ne prežući ni odnedozvoljenih radnji, a političari nastoje da novcem i drugim pogodnostima odkorupcije sačuvaju i prodube svoju vlast.

Pranje novca ne pojavljuje se odvojeno od drugih društvenih, štetnih,pojava, tako da njemu pripada mesto koje odgovara opštem stanjukriminaliteta u jednom društvu. Ovaj vid kriminaliteta, zbog toga što imaodređene specifičnosti, čini ga različitim od ostalih. Osim toga, pranje novcaje mnogo prisutnije u onim državama u kojima postoji deficitarnost određenihroba na tržištu ili gde su poreska opterećenja isuviše visoka. Ovu pojavu,takođe, karakteriše visoka adaptibilnost tržišnim događanjima, odnosno

499


robnim i finansijskim kretanjima. Dakle, zbog toga što može da ugrozifinansijsku stabilnost jedne zemlje, ovaj oblik kriminaliteta smatra se velikomdruštvenom opasnošću.

Posledice korupcije i pranja novca su velike i teško se otklanjaju jer seodražavaju na sve sfere kako domaće, tako i međunarodne privrednedelatnosti. Ove pojave direktno utiču na smanjenje političke i ekonomskemoći svakog društva a istovremeno razaraju osnovne moralne vrednosti kojeje savremena civilizacija odavno prihvatila (sloboda, pravda, jednakost,ravnopravnost, itd.) i ukazuju na siromaštvo i duhovnu bedu. One izazivaju udobroj meri ekonomsku i političku krizu, te svojom snagom ugrožavaju etičkoi zakonsko ponašanje pravnih i ekonomskih subjekata u primeni prava, što jesuprotno demokratskim procesima i vladavini prava.

Korupcija i pranje novca se u svim državama smatra krivičnim delom kojašteti ekonomiji jedne zemlje, nacionalnom ugledu i čini je nestabilnim zaulaganje. Stoga se, u većini razvijenih zemalja na različite načine vodi borbaprotiv korupcije i pranja novca. Pokušava se sa davanjem većeg značaja ovojdruštveno-negativnoj pojavi, oštrim kaznama, određivanjem šta službena licamogu, a šta ne mogu da čine, razotkrivanjem delatnosti gde može doći dokorupcije i pranja novca, otkrivanjem poslova koji se nisu mogli realizovati nazakonit način, pooštrenom kontrolom određenih institucija, uspostavljanjemefikasnijih mehanizama novčane kontrole i drugo. Dakle, u društvima gde imaviše vladavine prava manje je korupcije i obrnuto, gde je vladavina pravaoskudna ili gde pravne države nikada nije bilo, ili je, pak, ona rastočena,korupcija je više raširena i razvila je dublje korene. Tamo gde je više korupcijemanje je vladavine prava i obrnuto. Efikasnim i preventivnim delovanjemsprečavaju se korupcija i pranje novca, jer se preduzetim merama deluje nauzroke i uslove koji pogoduju vršenju krivičnih dela korupcije i pranja novca.Jedan od moćnih načina prevencije, koji se koristi u eliminaciji njenih uzrokajeste kontrolna funkcija koja se koristi u eliminaciji njenih uzroka jestekontrolna funkcija koja, ako se efikasno sprovodi, može uticati na to da sespreči razvoj postojećih i nastanak novih oblika korupcije i pranja novca. U tomsmislu neophodno je permanentno obrazovanje i dosledna primena etike ietičkih principa od strane svakog pojedinačnog učesnika u ekonomskim(posebno finansijskim) transakcijama, kao i stalna briga državne, monetarne izakonodavne vlasti s ciljem sprečavanja, otkrivanja i suzbijanja brojnihmodaliteta ovih nedozvoljenih aktivnosti. Cilj treba da bude postizanje visokognivoa antikorupcijske kulture u Srbiji, između ostalog, to se posebno vrednujeu procesu pristupanja zemlje Evropskoj uniji, odnosno njenim standardima.

500


Dakle, efikasno suzbijanje korupcije i pranja novca podrazumevapoznavanje uslova i otkrivanje svih kriminogenih faktora koji doprinosenjihovom nastajanju i razvoju. Na osnovu toga potrebno je planiratipreventivnu i represivnu aktivnost, što bi omogućilo određenu kontrolunastanka i razvoja ovih oblika organizovanog kriminaliteta ali i sprečavanjenovih formi. S druge strane smatra se da će od upornosti i uspešnosti borbeprotiv korupcije i pranja novca, za milione ljudi širom sveta, zavisiti kvalitetanživot u budućnosti. Da bi se korupcija i pranje novca u Srbiji preduprediliodnosno sveli na što niži nivo, neophodno je da se izgradi nov pravni iinstitucionalni sistem na osnovama privatne svojine i preduzetništva,ekonomskih sloboda, otvorenog – konkurentnog tržišta, odnosno da se dovršidemokratizacija društva i zaživi efikasna tržišna privreda.

LITERATURA

1. Begović Boris, Ekonomska analiza korupcije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2007.

2. Bošković, Mićo, „Pojavni oblici korupcije i metodi suprotstavljanja”,Bezbednost, br. 2, 2001.

3. Glas javnosti, dnevni list, Beograd, od 19. jula 2001. godine

4. Đokić, Z. i Šćekić A., „Korupcija kao teški oblik kriminala”, Zbornikradova XVI seminara prava „Teški oblici kriminala“, Budva 8–12. jun2004, Institut za kiminološka i sociološka istraživanja i Viša školaunutrašnjih poslova, Beograd, 2004.

5. Madžar, Ljubomir, „Politički i ekonomski koreni korupcije”, u ZbornikuSistem i korupcija, Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenihnauka, Beograd, 2000, str. 25–41.

6. Korupcija na carini, CLDS, Beograd, 2002.

7. „Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan”, Službeniglasnik RS br. 109/2005. (Prilagođeno i obrađeno za potrebe ovog rada).

8. OSCE, Okrugli sto o kordinaciji borbe protiv organizovanog kriminala uSrbiji, Odeljenje za sprovođenje zakona, 3. april 2003.

9. Politika, dnevni list, Beograd, od 23. 12. 2004, str. A6.

10. Pope, Jeremy, Confronting Corruption: The Elements of a NationalIntegrity System, TI Source Book, London, 2000.

11. Popović, Danica, „Dobitnici i gubitnici u tranziciji”, Politika, Ekonometar,br. 16 od 23. septembra 2003, str. 3.

501


12. Popović, Milenko, „Ekonomska analiza korupcije”, Bezbednost, br. 3,2003.

13. Rose–Ackerman, Susan1998, “Lessons from Italy for Latin America“,Journal of Public and International Affairs, Fall, 1998, prema:Antikorupcijski priručnik, OSCE, Transparentnost – Srbija, 2004, Beograd,str. 3.

14. Službeni glasnik RS, br. 107/2005.

15. Službeni glasnik RS, Beograd, br. 109/2005.

16. Teofilović, Nebojša, i Jelačić, Milenko, Sprečavanje, otkrivanje idokazivanje krivičnih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija,Beograd, 2006.

17. Vesić, Dobrica, „Proces privatizacije i nivo korupcije”, Ekonomski vidici,vol. 9, br. 3, 2004, str. 469–475.

18. Vuković, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN – Draganić,Beograd, 2003.

19. „Zakon o sprečavanju pranja novca”, Službeni list SRJ, br. 53/01 od 28. 09.2001. godine

20. Cvjetičanin, Danijel, „Kriza spoljnjeg duga”, Prizma, Beograd, maj 2003,str. 25–31.

Dr. Dobrica VESIĆ

ECONOMIC AND POLITICAL COMPONENTS OF CORRUPTIONAND MONEY LAUNDERING

ABSTRACT

The author analyses two mutually linked phenomena – corruption and moneylaundering – a negative phenomena, which are today very spread in a number ofcountries. The prevention of corruption and money loundering represent one of theleading challenges of modern social changes. Appearing in political and social life,they make the citizens and the public convinced that society can not function withoutcoruption and money laundering. These criminal acts are skillfully covered up anddifficult to reveal, thanks to the help support of bureaucracy, tehnocracy andplutocracy of certain society.

Key words: policy, corruption, money laundering, criminal acts, prevention

EKONOMSKA I POLITIČKA KOMPONENTA KORUPCIJE · PDF filepranja novca. Ovi kriminalni akti su...

Documents

Transcript of EKONOMSKA I POLITIČKA KOMPONENTA KORUPCIJE · PDF filepranja novca. Ovi kriminalni akti su...