Ekonomika 2 kolokvijum

7/22/2019 Ekonomika 2 kolokvijum

1/7

T R O S K O V I

Troskovi predstavljaju vrednosni (novcani) izraz utrosenih elemenata proizvodnje (sredstava za

rad, predmeta rada i radne snage) i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje

Utrosene elemente proizvodnje mozemo posmatrati naturalno i vrednosno.

!trosci su naturalni izraz utrosenih elemenata proizvodnje. !trosci su kolicinska komponentatroskova Kvantitativno posmatrano trosak je proizvod utrosaka i cene po jedinici utroska

Tr " !t # $

*troskovi elemenata procesa proizvodnje spadaju u troskove u uzem smislu.

!trosci radne snage podrazumevaju utrosenu energiju coveka pri obavljanju radnih zadataka u procesu

reprodukcije. Nosioci utrosaka radne snage su proizvodi, odnosno usluge datog preduzeca. Utrosak radne

snage vrsi se na tehnoloskim i netehnoloskim radnim mestima. Na netehnoloskim radnim mestima veza

izmedju utrosaka radne snage i proizvedenih ucinaka je indirektna i to pomocu unapred utvrdjenih

kljuceva za raspodelu utrosaka.

!trosci usluga drugih lica izrazavaju se razlicitim jedinicama mere (norma casova, broj jedinica

usluga), ali kod mnogih nije moguce odrediti kolicinsku komponentu njihovog trosenja (npr advokatske

usluge)

!trosci jednog dela sredstava za rad ulaze svojom materijalnom supstancom u novi proizvod. Sredstva

za rad se trose kroz izicko trosenje, starenje, lom i kvar.

!trosci predmeta rada % su izicke kolicine razlicitih materijala utrosenih u procesu proizvodnje.

!aterijal se u proces proizvodnje unosi postepeno, a trosi odjednom. "azlikujemo utroske materijala zaizradu, pomocnog materijala, energije i rezijskog materijala. (Standardni utrosci materijala u vidu

normativa materijala podrazumevaju stvarno potrebnu kolicinu materijala za proizvodnju konkretnog

proizvoda, sto je uslovljeno aktorima tehnicke i organizacione prirode)

#a bi se sagledala ukupna ulaganja u proces proizvodnje potrebno je sve utroske izraziti vrednosno a

troskovi su upravo vrednosni izraz utrosenih elemenata proizvodnje.

Troskovi preduzeca se de&inisu kao novcani izraz trosenja &aktora procesa rada u vezi stvaranja

ucinaka preduzeca U sirem smislu troskovi preduzeca su vrednost svih utrosaka i izdataka koji su

prouzrokovani stvaranjem proizvoda ili pruzanjem usluge.

*izdaci npr placanje usluga drugim preduzecima ili obaveza prema drzavi.

Na visinu troskova deluju unutrasnji i spoljasnji &aktoriUnutrasnji mogu biti objektivni i subjektivni

i deluju na velicinu ukupnih i pojedinacnih troskova. Spoljasnji deluju na velicinu ukupnih troskova

preduzeca preko trzista, zakonskih i ugovornih obaveza itd.

OS'OV' KRKTRISTIK TROSKOV*

Troskovi se izrazavaju vrednosno (novcano)

Rezultat su ostvarenih utrosaka i njihovih cena

+irektno su vezani za odgovarajuci ucinak (proizvod ili uslugu)


2/7

IS-T % je siri pojam od troska,podrazumeva svako gotovinsko placanje preko blagajne preduzeca.

!oze nastati pre ili posle trosenja i ne mora biti vezana za proces rada.

I.+TK % je siri pojam od isplate, oznacava svako izdavanje novca, materijala, inventara u okviru

preduzeca, radi procesa reprodukcije, ali i svaki novcani iznos koji preduzece isplacuje trecim licima ili

drustvu (izvrsenje inansijske obaveze preduzeca). $roskovi se temelje na izdacima ali se oni ne moraju

ni sadrzajno ni vremenski poklapati. Sadrzajno nepoklapanje kada izdatak nije ucinjen radi stvaranja

ucinka (npr placanje kazne). %remensko nepoklapanje kada izdatak prethodi trosku (npr placenapremija osiguranja) i kada izdatak sledi nakon nastanka troska (npr struju placamo do &' u mesecu za

prethodni mesec)

Svaki trosak pre ili kasnije postaje izdatak preduzeca, a svaki izdatak ne mora postati trosak (npr sudski

troskovi ili obaveze prema drzavi)

RS/O+ % je siri pojam od troska i podrazumeva sva namenska i nenamenska trosenja u preduzecu.

$o je cisto &inansijska kategorija$o je bespovratno izdavanje novca, materijala ili stvari. $roskovi

predstavljaju onaj deo rashoda koji se moze ukalkulisati u cenukostanja gotovih proizvoda ili usluga.

"ashode delimo na poslovne i neposlovne oslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja i rezultatsu poslovanja preduzeca Tu u0rajamo % materijalne troskove, amortizaciju, nematerijalne

troskove, troskove proizvodnih usluga, ukalkulisane troskove rada itd

1aterijalni troskovi % troskovi materijala, energije, rezervnih delova, sitnog inventara, usluga sa

karakterom materijalnih troskova (npr transportne usluge).

'ematerijalni troskovi % troskovi reklame, troskovi sajmova, premije osiguranja, topli obrok radnika,

ukalkulisani porezi i doprinosi, troskovi zastite na radu

Rashodi &inansiranja 2 su posledica inansijskih transakcija u poslovanju preduzeca (kamate na zajmove,

revalorizacija dugovanja, negative kursne razlike)

Vanredni rashodi % su posledica redovnih aktivnosti preduzeca, ali su neplanirani i neocekivani (rashodi

po osnovu manjkova, neotpisana vrednost osnovnih sredstava, kazne, penali, naknadno utvrdjeni rashodi

iz prethodnih godina)

O+- TROSKOV

3) OST O+- (prema poreklu, komponentama procesa rada)

TROSKOVI R+ vrednosni izraz utrosaka radne snage (ukalkulisani # radnika) "acunaju se

tako sto se utrosci rada vremenski izrazeni pomnoze sa cenom rada. arada je novcani izraz vrednosti

radne snage ili u kalkulativnom smislu novcani multiplikator utrosaka radne snage. Ukupni troskovi

rada masi ukalkulisanih bruto zarada obracunatih na bazi kolicine i kvaliteta rada. TROSKOVI R+1T R+ vrednosni izraz utrosenih predmeta rada u proizvodnji

(troskovi sirovina, troskovi materijala za izradu, pomocnog materijala, troskovi energije, troskovi

rezijskog materijala, troskovi tudjih materijala). $roskovi materijala su proizvod i unkcija utrosaka

materijala i N+a po jedinici utroska.

TROSKOVI SR+STV . R+ vrednosni izraz utrosenih sredstava za rad u proizvodnji

(amortizacija, troskovi osiguranja, investiciono odrzavanje). -bracunavaju se kao amortizacija.

arametri za utvrdjivanje troskova sredstava za rad su njihova N+, vek trajanja i stepen trosenja.

TROSKOVI T!+4I/ !S-!5 vrednosni izraz tudjih usluga (troskovi $$, troskovi struje).

Usluge mogu biti direktne (ako si ih druga preduzeca izvrsila na proizvodima ili uslugama koje

preduzece proizvodi ili obavlja) i indirektne

6) R1 7!'K$I41 ! R+!.$!

TROSKOVI '8VK TROSKOVI RO+4


3/7

TROSKOVI ROI.VO+'4 TROSKOVI !RV-4'4

#eo ovih troskova direktno uklazi u cenu kostanja proizvoda ili usluge (tr nabavke i tr proizvodnje). #eo

troskova sadrzan u prodatim proizvodima predstavlja rashod koji se pokriva iz prihoda preduzeca. #rugi

deo sadrzan u lagerovanim proizvodima cini buduci potencijal i angazovana sredstva preduzeca.

9) R1 !R$!'V'4! ! $'! KOST'4

+IRKT'I (pojedinacni) % se mogu direktno vezati za nosioce, tj proizvode ili usluge ostvarene upreduzecu i mogu se neposredno ukalkulisati u cenu kostanja proizvoda. !ogu se direktno razvrstavati po

ucincima, tj nisu potrebni prethodni obracunski postupci ili kljucevi razvrstavanja. -vde spadaju

materijal za izradu, zarade radnika izrade i pose0ni pojedinacni troskovi

I'+IRKT'I (opsti) % nemogu se direktno uracunati i ugraditi u cenu kostanja proizvoda, niti

neposredno vezati za pojedine proizvode ili usluge. -bracun ovih troskova po ucincima vrsi se preko

uslovnih baza i kljuceva za raspodelu. -vde spadaju zarade radnika koji ne rade neposredno u

proizvodnji, pogonski material, troskove osiguranja, ptt troskove, troskove zakupnine, unutrasnjeg

transporta, odrzavanja itd/videntiraju se po mestima njihovog nastanka

$ena kostanja % z0ir utrosenih i izdatih vrednosti u vezi sa trosenjem komponenata procesa rada! cenu ulaze % troskovi reprodukcije, izdaci uslovljeni koriscenjem komponenata proizvodnje i

izdaci uslovljeni vrsenjem &unkcije u reprodukciji

:) R1 O8I1! ROI.VO+'4 (tj stepenu reagovanja na promene o0ima proizvodnje)

; VRI48I-'I TROSKOVI ; 7IKS'I TROSKOVI

2 VRI48I-'I (promenljivi) troskovi % reaguju na promene o0ima proizvodnje tako sto sa

porastom o0ima proizvodnje rastu, a sa opadanjem o0ima proizvodnje opadaju -ni su direktna ja

promene obima proizvodnje i uslovljeni su stepenom koriscenja kapaciteta. #elimo ih na proporcionalne,

degresivno varijabilne i progresivno varijabilne

ROOR$IO'-'O varija0ilni troskovi % menjaju se istim smerom i intenzitetom kojim se

menja o0im proizvodnje tj direktno su srazmerni promeni stepena koriscenja kapaciteta -vde

spadaju troskovi materijala za izradu, troskovi sredstava za rad, zarade radnika izrade, troskovi energije,

pomocni material i amortizacija obracunata unkcionalnom metodom

KRKTRISTIK*

;0ada nema proizvodnje nema ni proporcionalno varij. troskova

3) !kupni proporcionalno varija0ilni troskovi (Vpt) imaju isti trend promena sa promenama

o0ima proizvodnje

6) roporcionalno varija0ilni troskovi po jedinici proizvoda (vpt) su const, 0ez o0zira na

promene o0ima proizvodnje1) Koe&icijenat reagi0ilnosti troskova " 3 (Kr"3) tj rastu u istoj proporciji kao i obim proizvodnje

* 0od prosecno varij troskova dierencijalni trosak prosecnom trosku.

RO5RSIV'O varija0ilni troskovi su promenljivi troskovi koji u ukupnom iznosu rastu 0rze

od porasta o0ima proizvodnje U praksi ne postoje. -ni su uvek signal preteranog koriscenja kapaciteta

i sredstava za rad, tehnickih propusta u proizvodnji itd. (mpr troskovi odrzavanja preopterecenih masina i

opreme, dodatni troskovi reklame, istrazivanje trzista2 rosecno progresivno varijabilni troskovi su u

stalnom porastu sa rastom stepena zaposlenosti.

KRKTRISTIK*

3) !kupni progresivno varija0ilni troskovi (VTpg) rastu 0rze od porasta o0ima proizvodnje

6) rogresivno varija0ilni troskovi po jedinici proizvoda (vtpg) rastu sa porastom o0ima

proizvodnje


4/7

9) Koe&icijent reagi0ilnosti < 3 (Kr


5/7

AB? " ( ?6@?3% 3) # 3>> AB7T " ( 7T6@7T3% 3) # 3>>

R-TIV'O 7IKS'I troskovi % ostaju nepromenjivi u ukupnom iznosu samo u

pojedinim zonama poslovanja (tr materijala za odrzavanje, tr zarada radnika na poslovima

odrzavanja i pomocnim radnim mestima, tr tehnicke kontrole, tr rada i pripreme i zavrsne

&aze procesa proizvodnje)Sa pomeranjem iz nize u visu zonu oni skokovito rastu.

+egresija relativno &iksnih tr se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. ri

porastu obima proizvodnje oni S-"48/ rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obimaproizvodnje oni S-"48/ opadaju od smanjenja obima proizvodnje. To vremensko zakasnjenje je

R1''T'OST (rezistentnost) relativno &iksnih troskova % otpornost troskova na

smanjenje pri opadanju o0ima proizvodnje u odnosu na prethodno dostignuti nivo

rogresija relativno &iksnih tr se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. ri

porastu obima proizvodnje oni 9"/ rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obima proizvodnje

oni 9"/ opadaju od smanjenja obima proizvodnje

KRKTRISTIK*

3 7T % ukupni relativno &iksni troskovi su const u pojedinim zonama poslovanja

6 &t % relativno &iksni tr po jedinici proizvoda sa povecanjem o0ima proizvodnje opadaju

C) R1 1O5!$'OSTI V.IV'4 . 4+ ROI.VO+

O4+I'$'I I-I +IRKT'I % nastaju kao posledica utrosaka elemenata proizvodnje, mogu se

direktno vezati za odredjeni proizvod ili usluge i neposredno razvrstati po ucincima. (tr materijala za

izradu, tr pomocnog materijala izrade, tr rada izrade, tr sredstava za rad u slucajevima o0racuna

&unkcionalne amortizacije)

.4+'I$KI I-I I'+IRKT'I % nastaju kao posledica zajednickih utrosaka elemenata procesa

rada u proizvodnji, u odredjenom vremenu i prostoru, bez dierenciranja te proizvodnje na pojedinacne

proizvode. Ne mogu se direktno vezati za jedinicu ucinka vec se njihova raspodela vrsi na bazi odabranihkljuceva (radi tacnosti njihove alokacije neophodno ih je prethodno razvrstati prema mestu nastanka). $o

su tr rezijskog materijala, tr pomocnog materijala i usluga, tr unutrasnjeg transporta i odrzavanja,

tr usluga drugih preduzeca, tr utrosene energije, tr rada na rezijskim poslovima, tr sredstava za

rad u slucajevima o0racuna vremenske amortizacije)

D) R1 '$I'! VI+'TIR'4

!K!'I %predstavljaju zbir ukupnih iksnih i ukupnih varijabilnih troskova !T " 7T E VT

ROS$'I %su troskovi po jedinici proizvoda. -bracunavaju se stavljanjem u odnos ukupnih

troskova sa obimom proizvodnje t " !T @ ? rosecni ukupni troskovi su z0ir prosecnih varija0ilnih i

prosecnih &iksnih ut " vt E &t

F) R1 OTR81 !RV-4'4

STVR'I % su izraz stvarnih utrosaka elemenata i proizvodnje i stvarnih cena tih utrosaka Njih

knjigovodstvo utvrdjuje na kraju obracunskog perioda, u iznosu u kome su stvarno nastali

-'SKI % se predvidjaju tj planiraju za odredjeni buduci period, najcesce godinu dana, a na osnovu

stvarnih troskova prethodnog perioda

ST'+R+'I predstavljaju projektovane troskove i izrazavaju meru koliko treba da iznose stvarni

troskovi i pruzaju mogucnost kontrole stvarnih troskova, odnosno ekonomicnosti poslovanja preduzeca

G) R1 1O5!$'OSTI OTK-'4'4 OTK-O'4IVI %mogu se izostaviti i otkloniti sa variranjem obima proizvodnje. Na njih se moze

delovati merama poslovne i trzisne politike


6/7

'OTK-O'4IVI % ne mogu seotkloniti sa variranjem obima proizvodnje, na njih se ne moze uticati,

oni su izraz samog postojanja preduzeca. -vde spadaju iksni i deo relativno iksnih troskova

+ilj preduzeca je smanjenje troskova radi kvalitetnijeg poslovanja.

1R5I'-'I (di&erencijalni) TROSKOVI % predsatavljaju iznos troskova koji je uslovljen

dodatnom proizvodnjom u odnosu na dati stepen kapaciteta :ko se iznos ukupnih marginalnih

troskova (BT)podeli brojem jedinica dodatnog stepena proizvodnje (B?)dobija se iznos prosecnih

marginalnih ili granicnih troskova (BTH)

T marginalni troskovi BTH " BT @ B? T6 % iznos troskova nakon povecanja stepena koriscenja kapaciteta

T3 2 iznos troskova pre povecanja stepena koriscenja kapaciteta

BT " T62T3 B? " ?62?3 ?6 % obim proizvodnje viseg stepena koriscenja kapaciteta

?3 %prethodni obim proizvodnje

4zjednacavanje granicnih sa prosecnim troskovima nastaje na nivou optimalnog koriscenja kapaciteta to

je nivo najpovoljnijeg obima proizvodnje .O' OTI1-'OSTI

5R7IKO' R'T8I-ITT

:ko preduzece iz ostvarenih prihoda moze da pokrije sve troskove redovnog poslovanja ono onda poslujena donjoj granici renta0ilitetakoja se jos zove i prag ekonomicnosti, kriticna tacka, mrtva tacka

renta0ilnosti itd Kada su u preduzecu ukupni prihodi jednaki ukupnim troskovima rada

preduzece posluje na renta0ilnoj > % mrtva tacka renta0iliteta

!"!T"> (1TR)

O0im proizvodnje na kome se ostvaruje 1TR ?1TR " 7T@ (c2vt)

;de je c prodajna cena vt varijabilni troskovi po jedinici

!$% prelomna tacka je onaj obim proizvodnje ili prodaje pri kome se ostvarenim prihodima od prodaje

ucinaka pokrivaju varijabilni troskovi za taj obim proizvodnje ili prodaje i ukupni iksni troskovi

obracunskog perioda. oslovni rezultat na nivou !$% je 7, jer se preduzece upravo nalazi u tacki

prelaska iz zone gubitka u zonu dobitka

8ilansom uspeha na 0azi +irect costingJ marginalni (kontri0ucioni) do0itak se utvrdjuje kao

pozitivna razlika izmedju prihoda od prodaje (neto prihoda) i varija0ilnih troskova preduzeca

K+ " ' % VT

Oduzimanjem 7T od marginalnog do0itka utvrdjuje se poslovni do0itak preduzeca

Tacka renta0iliteta je o0im realizacije na kome su prihodi " troskovima

'eto do0itakpokazuje eekat ulaganja sopstvenih sredstava u preduzece i oznava tekuci prirast onog

dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora inansiranja. "elativni odnos izmedju neto

dobitka i prosecnih sopstvenih sredstava naziva se stopom prinosa na sopstvena sredstva

!kupan prihod za poslovanje na pozitivnoj nuli (1TR)

!1TR " (!#7T) @ (!2VT)

Stepen iskoriscenja kapaciteta na kome se ostvaruje 1TR

Kka " ( ?plan @ ?ma# ) # 3>>


7/7

Kka " ( ?mtr @ ? ma#) # 3>>

RO1' KRKTRISTIK TROSKOV mogu nastati usled*

3 promene organizacionih o0lika proizvodnje

6 promene tehnicke opremljenosti kapaciteta preduzeca

TROSKOVI TR5OVI'SKO5 R+!.$ kod trgovinskih preduzeca akcenat je na o0imuprometa tj prodaje, a ne proizvodnje kao kod proizvodnih preduzeca. -bim prodaje je direktno vezan sa

proitabilnoscu trgovinskog preduzeca i veoma je vazno sagledati nivo prodajei troskove proizasle iz

tog nivoa

8R!TO 1R. % ili 0ruto pro&itpredstavlja meru eikasnosti trgovinskog preduzeca i dobija se kao

razlika izmedju ostvarenog prometa i troskova nabavke.

Stopa 0ruto marze " 8ruto marza @ 'eto promet # 3>>

STO 8R!TO 1R. %pre svega zavisi od asortimana robe u trgovinskom preduzecu (npr razni

diskonti kao !:

Ekonomika 2 kolokvijum

Documents

Transcript of Ekonomika 2 kolokvijum