BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................11. Šta je novac?...........................................................................................................................32. Pojam pranja novca.................................................................................................................33. Razlozi za oprez u međunarodnom finansijskom poslovanju.................................................4

3.1. Prevare sa finansijskim instrumentima............................................................................53.2. Investicione piramida šeme..............................................................................................6

4. Pranje novca u međunarodnom bankarskom sistemu.............................................................85. Faze pranja novca i uticaj na nacionalnu ekonomiju............................................................146. Međunarodni propisi.............................................................................................................157. Zakon o sprečavanju pranja novca u Srbiji...........................................................................17

7.1. Obveznici sprovođenja Zakona......................................................................................177.2. Identifikacija stranke......................................................................................................187.3. Obaveštavanje ureda......................................................................................................197.4. Tajnost postupka i podataka...........................................................................................20

8. Ured za sprečavanje pranja novca.........................................................................................218.1. Delokrug rada i sturktura Ureda....................................................................................218.2. Tajnost postupka i podataka...........................................................................................238.3. Egmont grupa.................................................................................................................23

9. Pranje novca zloupotreba informacionih tehnologija..........................................................2410. Nacionalna strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala........................................30

10.1. Osnovni ciljevi Strategije.............................................................................................3111. Organizovani kriminal u Republici Srbiji...........................................................................3212. Pranje novca i organizovani kriminal.................................................................................34

12.1. Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala.............................................3613. Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv pranja novca............................................3614. Mere za suzbijanje pranja novca.........................................................................................4315. Implementacija mera za borbu protiv pranja novca............................................................44Zaključna razmatranja...............................................................................................................46LITERATURA.........................................................................................................................49

1

Uvod

Pranje novca je proces kojim se želi zametnuti trag pravog izvora nezakonito stečenog novca,

pri čemu se iskorišćava finansijski, a sve češće i nefinansijski sektor i struke. Skladno

definiciji Smernice 2005/60/EZ, taj proces obuhvata prikrivanje prave prirode i izvora novca,

pretvaranje i prenos imovine u smislu prikrivanja njezina protivzakonitog porekla odnosno

nabavku, posedovanje ili upotrebu imovine proizašle iz kaznenog dela odnosno sudelovanje,

povezanost, pokušaj pomaganja, poticanja i omogućivanje izvršenja bilo koje od navedenih

radnji. Prljavim se novcem smatra svaki novac koji je stečen kaznenim delom i sva imovina

koja proizlazi iz tog novca. To znači da pranje novca bez prethodne kriminalne aktivnosti ne

postoji. Američki Ured za sprečavanje pranja novca (FinCEN)1 opisao je proces pranja novca

kroz tri faze: polaganje, oplemenjivanje i integraciju.

U fazi polaganja sredstva iz kriminalne delatnosti ulažu se u finansijski sistem ili se

investiraju u nekretnine i pokretnine. Glavni je cilj ubaciti novac u finansijske tokove ili ga

prebaciti izvan zemlje. Pritom perači novca izlažu svoju zaradu, stoga je ta faza s obzirom na

mogućnost detekcije prljavog novca krucijalna. Bez obzira na to pojavljuje li se novac koji

proizlazi iz kriminalne aktivnosti u obliku gotovine ili ne, faza polaganja najopasnija je za

kriminalca. Tada još postoji veza između novca i kriminalca. Od tog trenutka novac više nije

gotovina već se pretvara u brojke na papiru ili na zaslonu ekrana.

Sledeća faza u tom procesu poznata je pod nazivom oplemenjivanje, ali se naziva i

pretresanjem ili mešanjem. U fazi oplemenjivanja perači brojnim transakcijama počinju

prikrivati trag pravog izvora novca. Legalnim transakcijama prebacuju novac na računima u

zemlji i inostranstvu i menjaju njegov oblik, upravo radi otežavanja praćenja njegova toka. U

toj se fazi svugde postojeće off shore kompanije mogu pojaviti kao prikladno sredstvo.

Krajnji cilj prebacivanja novca jest raspršivanje novca i pribavljanje što više papirnatih

tragova kako bi se omeo nadzor koji je u toku ili buduća istraga i na kraju priskrbilo lažno

poreklo odnosno izvor novca.

I, konačno, u fazi integracije perači integriraju svoja sredstva u ekonomiju i finansijski sistem

pa ih mešaju s dopuštenim sredstvima, čime otežavaju detekciju pravog izvora novca. Završna

faza procesa pranja novca zapravo je integracija nezakonitih sredstava koja su postala

zakonita i koja su uspešno uronjena i položena u finansijski sistem. Ta se faza katkad zove

fazom sušenja odnosno centrifugiranja.

Pranje novca je kompleksni sistem koji se razvija, primenjuju se nove tehnike, a perači se sve

više usavršavaju. Kriminalci se skrivaju iza komplikovanih transakcija koje obuhvataju

2

međunarodne transfere, usitnjavaju transakciju na manje iznose ili transferuju na račune većeg

broja osoba, menjaju oblik novca, a pri svemu tome koriste se i savetima vrhunskih

bankarskih stručnjaka, brokera, investicijskih bankara, računovođa, konsultantskih kuća,

javnih beležnika i odvetnika. Proces pranja novca nikad ne prestaje: bez obzira na to koliko je

faza prljavi novac prošao i koliko su oblika nezakonita sredstva promenila, takva sredstva

nikada neće biti čista u očima zakona.

3

1. Šta je novac?

Novac je zamisao. Ideja da nekom objektu može biti određena vrednost i da se može

koristiti u trgovini vrlo je stara, ali univerzalna.Novac je vrlo staro pomagalo, ali je poimanje

da je to pouzdan artefakt, nešto što čovek može prihvatiti bez pitanja i bez proveravanja, ali

nešto što se u istoriji novca pojavljivalo samo povremeno; zapravo je to poimanje stvoreno

uglavnom tek u prošlom veku. Svako novac doživljava na drukčiji način i nije nimalo čudno

da se ta mišljenja razlikuju, pogotovo u svetu različitih kultura. Jasno razumevanje procesa

pranja novca jednako tako zahteva razumevanje prirode novca i njegove uloge. Novac se

najčešće shvata kao gotovina. Koliko stvarno vredi jedan dinar, dolar ili euro? Možda bi bolja

definicija novca bila da je on “sve ono što je opšteprihvaćeno kao način podmirivanja

troškova”.1 Novac se pojavio hiljadama godina pre papira i kovanica, a nikada se neće saznati

ko je došao na ideju da se nekom objektu odredi vrednost i nameni tako važno mesto u

trgovini. Novac je, dakle, zamisao da neki određeni predmet ima vrednost i da je prihvaćen u

svim vrstama razmene. Kao zamisao, novac može imati bilo koji oblik. U različitim

vremenima, na različitim mestima, novac može biti gotovo sve što se može zamisliti. Zašto je

sve to toliko važno za prevenciju pranja novca? Moramo biti svesni da, iako većina procesa

pranja novca obuhvata samo neke oblike novca, sve može biti upotrebljeno u procesu pranja

novca: dijamanti, zlato, kreditne kartice, deonice, garancije, retke kovanice, polise osiguranja

i još mnogo drugih različitih oblika novca. Te vrste transfera novca u različite oblike

ograničene su samo maštom osobe, a ne oblikom u kojemu se novac pojavljuje.

2. Pojam pranja novca

Nije neobično da se baš u SAD-u 1986. godine “odigrala legislativna premijera”, tako

da je u državi Washington donesen Zakon o pranju novca, koji je strogo kažnjavao svako

neprijavljivanje gotovinskih novčanih transakcija većih od 10.000 dolara. Inače, u literaturi se

spominje da je izraz “pranje” promovisao londonski “The Guardian” pre trideset godina u

vezi s poznatom Nixonovom aferom Watergate, a radilo se o iznosu od 200.000 dolara,

predviđenih za finansiranje američke republikanske predizborne kampanje. Početkom 1980-ih

godina spomenuti izraz nalazimo i u dokumentima Veća Evrope. S obzirom na to da se proces

pranja novca po pravilu zbiva u tri faze te se neretko proteže preko međunarodnih granica, u

čemu sudeluju manje ili veće grupe ljudi stvorene ad hoc ili za trajnije delovanje, a prethodi

1 Ljutić, B. Ž. „Revizija. - Teorija i praksa“. Beograd, 2002., str. 15.

4

mu različitost predikatnih kaznenih dela, sve to jasno upućuje na složenost samog procesa

pranja novca. Upravo se zbog tog razloga u literaturi pojavljuju različite definicije pranja

novca, od kojih neke navodimo.

• Pranje novca svaka je tehnika usmerena na pretvorbu nepošteno i nezakonito stečenog

prihoda tako da se čini kao poštena i zakonita zarada (Heršak, 1992:741).

• Pranje novca označava aktivnost usmerenu na prikupljanje nepošteno ili nezakonito

stečenih prihoda putem dopuštenih poslova (Vukelić, 1994:29).

• Pranje novca možemo najkraće definisati kao pretvaranje ilegalno ostvarene dobiti u

prividno legalnu (Novoselec, 1996:41).

• Pranje novca obuhvata delatnosti usmerene na prikrivanje imovinske koristi ostvarene

kriminalnim delom, uključivanje, deponiranje i drugo raspolaganje tim predmetima (novcem,

vrednosnim papirima, draguljima i dr.), uz stvaranje privida legalne stečenosti tih predmeta

(Giunio, 1998:40).

• Pranje novca je finansijska transakcija stvorena za promicanje određenih nezakonitih

aktivnosti ili za prikrivanje dobiti iz nezakonitih delatnosti (DeGabrielle, 2001:192).

• Termin pranje novca odnosi se na promenu oblika nezakonito stečenog novca tako da

izgleda legalan. Osim toga, to je prikrivanje nezakonitog izvora prihoda ili njegovo

korišćenje (Claessens, 2000:22).

• Tradicionalno se pranjem novca smatra (odvojeno od ostaloga) čišćenje prljavog novca

proizašloga iz nezakonitih aktivnosti koje su u kolektivnoj svesti verovatno povezane s

prodajom droge (Lilley, 2000:1).2

3. Razlozi za oprez u međunarodnom finansijskom poslovanju

Poseban oprez se mora posvećivati finanijskim instrumentima sa kojima se rukuje u

međunarodnim poslovnim transakcijama, ali i onim instrumentima koji su povezani sa

trgovinskim transakcijama gde dominiraju akreditivi koji predstavaljaju oko 100 milijardi

dolara godišnjih banarski obaveza, a preko akreditiva se realizuje oko 60% međunarodne

robne trgovine.

2 Ehrenfeld, R.“Evil Money: Encounters Along the Money Trail.“, New York. 1992., str. 566-571

5

3.1. Prevare sa finansijskim instrumentima

Prevare, kao i pronevere u međunarodnim poslovnim finansijama, uključujući i lošu i

nekorektnu poslovnu praksu, su moguće u raznim vidovima i to: manipulacijama,

falsifikovanjem dokumenata, izmenama podataka ili isprava, prikazivanjem tuđih sredstava

kao svojih, primanja uplata sredstava za nepostojeću robu, prodavanje iste robe dva ili više

puta, isporuka robe koja je slabijeg kvaliteta, izbegavanja isplate štete i osiguranja, lažni

zahtevi za odštetu namernim oštećenjem robe, zadržavanjem uplaćenih avansa bez isporuke

robe, aktiviranjem datih garancija i obezbeđenja bez pravih razloga, naplatom pre ugovorenog

roka, skrivanjem dokumentacije koja utiče na sadržinu transakcije i njeno kasnije

vrednovanje, kao i knjiženje bez prateće dokumentacije („obrade nepostojećih stavki“) itd.

Poslednjih nekoliko godina dosta se čuje o instrumentima prvoklasnih banaka (prime bank

instruments) što se prevashodno odnosi na garancije prvoklasnih banka, note prvoklasne

banke i stand by akreditive, ali i neke druge bankarske proizvode. Učestale su prevare sa

ovim (falsifikovanim ) instrumentima koji se navodno nude kao prilika za dobru investiciju sa

visokim prinosom, bez rizika i uz veliki diskont ( koje se o dospeću mogu naplatiti u punom

iznosu ili mogu da posluže kao kolateral za neku drugu transakciju) zato što je njihovom

sadašnjem „vlasniku „hitno potreban gotov novac. Navodi se i da se ovi instrumenti

vanbilansno emituju od strane banaka kako bi prikupile dodatni kapital i izbegle određena

ograničenja, pa tako nisu voljne da javno priznaju njihovo postojanje, ali da će ovi

instrumenti biti u svakom slučaju isplaćeni od strane banaka koje moraju da vode računa o

svojoj reputaciji. 3Cilj prevaranta je da se partner uvuče u transakciju i da se na ime otkupa

ovih instrumenata izvuče što više novca. Ponuđeni instrumenti deluju vrlo verno i bilo je već

više slučajeva da su otkupljeni. Zato se preporučuje da se pokaže dužan oprez kod ovakvih

ponuda i da se svaka proveri prethodno sa bankom koja je izdala instrument, odnosno sa

centralnom

bankom, a da se ponuđaču ne daju nikakava pisana dokumenta unapred (faks, pismo, pa čak

ni vizit karta).

Na međunarodnom tržištu su se pojavili i lažni akreditivi čije vrednosti dostižu velike

iznose. Većinu ovakvih falsifikovanih instrumenata izdaju organizacije koje su banke samo

po nazivu (nemaju imovinu, sedište, zaposlene), a obično su registrovane u nekoj zemlji koja

ima liberalan režim (offshore) poslovanja ili uopšte ne postoje. Ovde se tvrdi da akreditivi

mogu da posluže kao kolateral za pozajmljivanje velikih iznosa novca (koji prevazilaze sumu

3 Bošković M. „Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca“, Beograd. 2001., str. 69-81.

6

iz akreditiva) zato što za njihovu isplatu garantuje banka, odnosno da se mogu brzo unovčiti

uz plaćanje malog avansa (ili provizije), a po pravilu su dokumenti dati u pravno-tehnički

nepravilno sačinjenoj i jezički komplikovanoj formulaciji. U međunarodnim finansijskim

krugovima poznata je i tzv. „Nigerijska šema“ (poznata i kao 419, prema broju člana

krivičnog zakona Nigerije kojim se ona sankcioniše). Suština je u tome da se (obično pismom

ili faksom) nudi da određena transakcija (povraćaj preplaćenih sredstava po osnovu

naduvanih faktura po nekom ugovoru, obično u vezi sa izvozom nafte, ali i dvostruko

plaćenim iznosima, dobijenim nasleđem...), samo „prođe“ preko računa klijenta, zato što

ponuđač to ne može da direktno uradi, pošto je viši službenik Centralne banke ili državne

naftne kompanije, te da će se za ovu skromnu uslugu dobiti velika nagrada u procentu od

milionske transakcije. 4Ukoliko se pokaže inicijalni interes, sledi zahtev za davanje broja

računa i banke, ali i za uplatu malog avansa „da bi cela stvar krenula“ (pre svega

podmićivanje činovnika i plaćanje poreza i taksi) pošto su sredstva ponuđača blokirana ili

„baš tog trenutka nema dovoljno“, a zatim slede novi i novi zahtevi, jer „transakcija samo što

nije realizovana...“ (ova prevara se i naziva prevara sa avansnim plaćanjem provizije -

advance fee fraud). Ponude poslova u ovim i drugim prevarantskim šemama (engleski: scams)

su vrlo maštovite, broj varijacija je beskrajno veliki (uključujući i rudnike zlata i dijamanata),

koriste se lažna zaglavlja, lažni dokumenti, falsifikovani pečati, lažna imena, a potpuno

neovlašćeno (da bi se dobilo na uverljivosti) prava imena ljudi na vrlo visokim položajima.

3.2. Investicione piramida šeme

Piramida šeme su u svojim različitim varijantama najčešće korišćeni model za

„pravljenje novca“. Ove šeme se još nazivaju i „Poncijeve šeme“ po čoveku koji ih je učinio

poznatim - Charles A.Ponzi-u. Model koji je u Bostonu, juna 1919, lansirao Ponci, bio je vrlo

jednostavan i bazirao se na tri ključne komponente. 5Prvo, ubedio je grupu ljudi u svoju

„investicionu ideju“ koja se ogledala u kuponima koje je izdala Međunarodna poštanska unija

koji su pružali mogućnost za arbitražno određivanje cene. Drugo, obećao je visoku zaradu

(prinos) za investiciju (50% kamate na svakih 90 dana). Treće, izgradio je inicijalni

kredibilitet ispunjavajući u početku svoja obećanja tj. vršeći isplate i to na način što su kamate

plus glavnica onima koji su prvi ušli u šemu bili isplaćivani iz priliva novčanih uplata onih

koji su kasnije „regrutovani“ u šemu. Dok je šema trajala Ponci je zarađivao i po 200.000

4 Bošković M. „Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca“, Beograd. 2001., str. 69-81.5 Bošković M. „Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca“, Beograd. 2001., str. 69-81.

7

dolara dnevno, što je za ondašnje prilike bila ogromna suma. Međutim, problem sa ovom, kao

i sa šemam slične vrste, je to da ne mogu da traju večno. Ova je trajala do avgusta 1920, kada

je Boston Globe razotkrio celu prevaru. Računa se da je Ponci prevario oko 10.000 investitora

za oko 9,5 miliona dolara. Međutim, iako je srazmerno najpoznatija, to nije bila prva poznata

šema ove vrste. Još 1719. izvesni John Law, uz blagoslov francuskih vladajućih krugova,

formirao je kompaniju koja je dobila ekskluzivnu privilegiju da trguje na Misisipiju i u

provinciji Luizijani, da bi kasnije dobila i ekskluzivnu privlielgiju da trguje sa Istočnom

Indijom, Kinom i Južnim morima. Navedena šema (koja je dobila naziv „Misisipi šema“) je

imala sve potrebne komponente Poncijeve šeme -primamljivu investicionu ideju (učešće u

profitu od trgovine sa egzotičnim zemljama), obećanu visoku zaradu (40% godišnje dividende

na akcije kompanije) i inicijalno izvršenje obaveza (isplaćena je godišnja dobit od 120%). Pri

tome je ova šema imala i dodatnu komponentu koju Poncijeva šema nije imala, a to je podrška

i učešće vladajuće klase. Dopunjena je bila i time što je svoj oslonac imala i u klasičnoj

piramidalnj banci sa simboličnim nazivom Rojal banka. Slična šema je i bila sa South Seas

Company 1720. koja je, takođe, imala ekskluzivni monopol na trgovinu sa Južnim morima i

koja je, kada je razotkrivena, koštala Engleski parlament 7,1 miliona tadašnjih funti koje su se

morali nadoknaditi investitorima6. Zemlje u tranziciji su pogodno tle za razne piramida šeme.

Razlozi su uglavnom jednostavni i svode se na san o brzom i lakom bogaćenju i nepoznavanju

osnovnih principa finansiranja, ali i na nerazvijenosti finansijskih tržišta, kao i pasivnosti, pa

i delimičnoj prećutnoj podršci pojedinih segemenata vladajućih struktura. Dobar primer za to

su u novije vreme piramida šeme u Albaniji7. Posle decenija izolacije i odsustva pravog

komercijalnog bankarskog i finansijkog poslovanja, za nekoliko godina stvorila se nova klasa

„imalaca računa i štednih uloga“ (dobrim delom po osnovu doznaka iz inostranstva) koja je

1996. raspolagala sa oko 700 miliona dolara. Oni su postali laka meta za razne piramida

šeme. Prve su bile „čiste“ ili fondovske piramide čiji „promoteri“ nisu dalje ulagali

prikupljeni novac, kako bi se bar i delimično oplodio, već su samo novcem

iz drugog kruga isplaćivali investitore iz prvog kurga, pa dok sve to traje. 6Tako je jedna žena

nudeći kamatnu stopu od 20-30% mesečno (u Albaniji je tada inflacija bila godišnje 13%)

uspela da prikupi oko 50 miliona dolara od naivnih investitora i deponenata. Sa druge strane,

dve fondovske piramide su prikupljeni novac deponovale na svoje račune kod komercijalnih

banaka. Na vrhuncu „piramida groznice“, u poslednjem kvartalu 1996, ove fondovske

piramide su na svojim računima imale oko 250 miliona dolara, što je predstavljalo oko 40%

njihovih obaveza. Na sreću deponenata, prevaranti iz nepoznatih razloga nisu pokušali da

6 Bošković M. „Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca“, Beograd. 2001., str. 69-81.

8

ovako prikupljena sredstva premeste iz bankarskog sistema, tako da ih je početkom 1997.

centralna banka zamrzla, da bi zaštitila ulagače (sredstva su vraćena bez kamate), ali i da bi

zaštitila bankarski sistem koji bi teško preživeo povlačenje ovako velikog iznosa novca.

Za razliku od „čistih“ piramida šema, postojale su i „investicione“ piramida šeme čiji

su organizatori realizovali i neke stvarne investicije (finansiranje izgradnje supermarketa,

kompleksa poslovnog prostora i benzinskih stanica) koje su koliko-toliko štitile supsatncu

uloženih sredstava, pa čak i donosile neki profit. Računa se da je najveća investiciona

piramida šema (sa investicijama u supermarkete, putničke agencije, građevinarstvo

nekretnine, čak i u sopstvenu televiziju) uspela da prikupi oko 500 miliona dolara, pri čemu je

njena nominalna aktiva u knjigama iznosila i celih 6 milijardi dolara. Računa se da je ukupna

vrednost prikupljenih depozita od strane 16 registrovanih piramida šema, pre nego što je kriza

izbila početkom 1997, bila za tako siromašnu zemlju zapanjujućih 1,2 milijardu dolara ili oko

50% bruto društvenog proizvoda zemlje. Epilog se zna - krvavi nemiri (preko 2000 ljudi je

izgubilo život), haos, kolaps finansijskog sistema i pad vlade.

4. Pranje novca u međunarodnom bankarskom sistemu

Kao što je već napomenuto, postoji više definicija pranja novca (money londering).

Tako se pranje novca definiše kao operacija skrivanja ili „prerušavanja“ ilegalno ili

prekomereno stečenih sredstava, time što se ta sredstva prikazuju kao legalno stečena ili tako

da nisu prekomerena. Prema drugoj definiciji, pranje novca je pretvaranje dobiti koja je

stečena nelegalnim ili protivzakonitim poslovnim aktivnostima, sa posebnim naglaskom na

trgovinu drogom, u dobit koja je stečena legalnim i zakonitim poslovnim aktivnostima.

Prihvatljiva je i definicija da je pranje novca finansijska operacija kojom se nelegalno stečena

sredstva usmeravaju preko brojnih računa kod različitih banaka, ili pretvaraju u drugi oblik

(akcije ili hartije od vrednosti), sa ciljem da se sakrije početni, stvarni iznos sredstava,

odnosno njihovo poreklo. Suština svih ovih definicija je da pranje novca, koje može biti u

raznim vidovima, odnosno putem raznih transakcija, predstavlja pretvaranje nelegalno

stečenih sredstava u sredstva koja imaju legalnu formu sticanja i raspolaganja. Pranje novca je

veliki biznis ili, još bolje rečeno, prava industrija. Iz razumljivih razloga ne postoje tačni

podaci koliko se novca godišnje „opere“ u svetu, ali i od najskromnijih procena zastaje dah.

Prema procenama MMF-a, u svetu se godišnje opere između 500 i 1.500 milijardi dolara. Po

drugoj proceni, u pitanju je najmanje 590 milijardi dolara, a po trećoj 1.000 milijardi dolara.

U svakom slučaju, radi se o stotinama milijardi dolara. A kako i ne bi kada se procenjuje da

9

je prihod tzv.“organizovanog kriminala“ u 1996. dostigao 1.000 milijardi dolara (od čega je

polovina stvorena u SAD), a valjda su i oni „neorganizovani“ nešto „privredili“. Nekih 78 %

prihoda organizovanog kriminala u SAD i 70% prihoda onog u „Grupi 7“ najrazvijenijih

zemalja sveta je povezan sa drogom, gde najviše inkasira tzv. Cali kartel iz Kolumbije sa 320

milijardi dolara Prema proceni partnera firme Coopers & Lybrand, u Rusiji 41.000

kompanija, polovina banaka i 80% zajedničkih ulaganja sa stranim kapitalom, moglo bi biti

povezani sa kriminalnim grupama kojih ima oko 5000 Inače, osnovni izvori ilegalno stečenog

novca su: trgovina drogom, finansijski kriminal (prevare u bankarstvu, prevare sa kreditnim

karticama, klasične pronevere, prevare na bazi avansne provizije, prevare sa investicijama

itd.), korupcija, zelenaški poslovi, ilegalno kockanje, iznuđivanje, prostitucija, ilegalana

trgovina oružjem i „belim robljem“ itd. 7Dobit od finansijskog kriminala ozbiljno poslednjih

godina konkuriše trgovini drogom što se tiče „zarađivačke sposobnosti“.

Novac se pere svuda u svetu, s tim što se SAD smatraju najvećim centrom pranja

novca u svetu, a Njujork svetskom prestonicom. Paradoksalno je to da je najveća povika kada

je u pitanju pranje novca na offshore centre i tzv. poreske rajeve (tax havens), kao i na neke

manje zemlje, dok se najveći deo pranja novca obavlja upravo u razvijenim zemljama, zato

što one u tom pogledu nude i najveće mogućnosti. Informacije radi, u SAD je pranje novca

kao kriminalni akt sankcionisano tek 1986.godine. Nedavno je otkriveno da je više od 10

milijardi dolara poreklom iz Rusije (od čega deo otpada i na sredstva dobijena kao zajam od

MMF-a) oprano preko Bank of New York i još nekih zapadnih bankaka. Sa druge strane,

procenjuje se da je samo preko 40 milijardi dolara poreklom iz Rusije oprano preko

Švajcarske od sloma komunizma. Pomalo ironično deluje opaska lista Economist da

„poslednji skandal sa pranjem novca u Njujorku potvrđuje da je zlo organizovanog kriminala

duboko prisutno u Rusiji i da preti da inficira ostatak sveta“, jer je upravo taj svet u dobroj

meri doprineo da se ovo zlo razvije u Rusiji, a sada se plaši svog sopostvenog proizvoda .

Poreske službe razvijenih zemalja sastavile su svojevremeno listu zemalja i „poreskih rajeva“

poznatih po tome što se u njima lako plasira „prljavi“ novac, ne plaća porez i ne pita za

poreklo novca. Poznata američka banka i finansijska kompanija Merrill Lynch procenila je još

krajem 1995. da u bankama „poreskih rajeva“ leži oko 1.500 milijardi dolara ili oko 15%

bruto svetskog proizvoda. Inače, navodno na Sejšalima se svakom ko investira sumu od 10

miliona dolara daje imunitet od zahteva za izručenje za najveći deo postupaka, pa čak i

sertifikat sa potpisom predsednika. Na prioritetnoj listi centara za pranje novca, iz 1997, koju

7 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

10

je sastavilo US Department of State (International Narcotic Control Strategy Report) nalaze

se: Aruba, Kanada, Kajmanska ostrva, Kolumbija, Kipar, Nemačka, Hong Kong, Italija,

Meksiko, Holandija, Holandski Antili, Nigerija, Panama, Rusija, Singapur,

Švajcarska,Tajland, Turska,V. Britanija, SAD i Venecuela Koliko je pranje novca značajna

stavka u finansijskim tokovima pojedinih novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju, može da

posvedoči i procena da se u Tajlandu godišnje „opere“ 28,5 milijardi dolara prljavog novca,

što je ekvivalent oko 15% bruto društvenog proizvoda. Tehnike pranja novca su brojne i

prilagođavaju se konkretnoj situaciji, ali po mišljenju poznavalaca ove oblasti postoji

nekoliko tipičnih „šema“.

Tehnika „usitnjavanja“ (smurfing) koja se zasniva na korišćenju velikog broja

novčanih depozita od kojih je svaki manji od onog za koji je propisana obaveza prijavljivanja

(10.000 dolara u SAD). Ovi depoziti se deponuju kod raznih međusobno nepovezanih

finansijskih institucija, da bi se zatim „ukrupnjavali“ slivanjem na „centralni“ račun (master

account). Računi se često otvaraju pod lažnim imenom. „Strukturiranjem“ transakcija ispod

nivoa propisane evidencije prometa sredstava preko mreže sitnih „ulagača“ (tzv.“štrumfova“)

i prenošenjem preko više bankarskih računa, gubi se trag u poreklo novca. Ovde spada i

kupovina bankarskih zapisa, kreditnih pisama i trevelers čekova za manje sume. Pranje novca

preko tzv. fasadnih (shell ili front) kompanija se često koristi, pogotovo kada su u pitanju veće

sume. Ovo se realizuje tako što „prljavi“ novac stiže kod poverenika (trust u smislu

finansijskog poverenika ili staratelja nad aktivom) ili firme koja služi kao paravan u nekoj

zemlji koja ne pravi previše pitanja o poreklu ili još uvek važe strogi principi bankarske tajne.

Ova firma prebacuje novac drugoj firmi koja je obično u nekom offshore centru, a koju

zastupaju nominalni vlasnici ili lokalni advokati, da bi se zatim novac transferisao u banku u

nekom od bankarskih „poreskih rajeva“. U zadnjoj iteraciji novac se ulaže u neki legalni

posao ili neku uglednu finansijsku instituciju, neretko u zemlji odakle je „prljavi“ novac i

potekao. Što je više firmi i banaka uključeno i više prebacivanja sa računa na račun izvršeno,

to je poreklu novca teže ući u trag. Ovde je ključna uloga kompanija „fasada“ koja nemaju

nikakvu stvarnu poslovnu aktivnost, već se koriste samo za otvaranje računa u različitim

bankama i kasnije služe da se preko njih kroz fiktivne poslove prikaže da su sredstva potekla

iz legalnih transakcija. Dokumentacija koja prati ovakve transakcije (ugovori o zajmu,

bankarske garancije, kupoprodajni ugovori, banakrski akreditivi i sl.) uglavnom je lažna ili

pravno manjkava.

„Pogrešno fakturisanje“ (mis-invoicing) izvoza i uvoza i falsifikovanje podataka u

instrumentima međunarodnog platnog prometa i carinskih deklaracija. U te svrhe često se i

11

kupuju špediterske firme. Ovo važi i za izdavanje lažnih računa uopšte za uslugu ili robu koja

nije izvršena ili isporučena, odnosno realno je znatno manje cene. Pomenimo i odštetne

zahteve za isplatu osiguranja za robu koja nikad nije ni postojala. Inače, u osiguranju su

poznate kupovina polise osiguranja „prljavim novcem“ koja se može prevremeno unovčiti uz

diskont za „čisti“ ček osiguravača ili poslužiti kao kolateral za bankarski zajam. Fizički

transport „prljavog“ novca u neku od zemalja gde se ne pravi previše pitanja o poreklu, je

srazmerno rizično i pomalo van mode, ali „cash curier“ i dalje služe ovoj svrsi. Ranije su

„perači novca“ izbegavali zamke obaveze prijavljivanja većih novčanih iznosa u finansijskom

sistemu krupovinom (i preporodajom) nakita i luksuzne robe, a sada su prešli i na nekretnine,

hotele, restorane, trkačke konje, jahte ili građevinsku opremu. Ovde može da se primeni i

sledeća kombinacija: „kooperativni“ prodavac nekretnina prihvata da prijavi kupovinu ispod

stvarne vrednosti, s tim da razliku dobije „ispod stola“ (ovo je dobro i zbog poreza), da bi

novi vlasnik posle izvesnog vemena prodao ovu nekretninu po njenoj stvarnoj vrednosti,

legalizujući na taj način „razliku u ceni“.8

„Trampa“ (bartering) ukradene domaće robe za legalnu aktivu u inostranstvu uz

odgovarajući diskont nije toliko sofisticirana, ali se i dalje široko primenjuje. Kupovina hartija

od vrednosti i raznih finansijskih derivata posredstvom brokera je vrlo jednostavna i

srazmerno „čista“ transakcija. Dovoljno je da se, pošto su poznate cene, naknadno sačini

ugovor o kupovini i prodaji futures-a i evidentira kod „kooperativnog“ brokera, na koji način

se kreira prividno legalano stečena dobit. Postoje i druge tehnike kao što je, na primer,

kupovina čipova za kocku u kazinima za „keš“ i zatim njihova zamena ponovo na blagajni

kazina za ček, a da „kockari“ i ne okušaju sreću. Inače, „industrija zabave“ je tradicionalno

bila omiljeno stecište „perača novca“, zato što daju određene usluge kao i banke (odobravaju

zajmove, menjaju valute, vrše prenos sredstava). 9Tu je kupovina strane valute u manjima

iznosima za turistička putovanja i njeno iznošenje iz zemlje preko mreže „turista“ ili

„pretplaćivanje“ depozita za kreditne kartice ili kreiranje visokog „kreditnog bilansa“ koji se

brzo može pretvoriti u gotovinu u bilo koje vreme i mesto, a da reputacija firme emitenta

kreditne kartice ne pobuđuje nikakvu sumnju.

Inače, u finansijskom sistemu „perači novca“ pored banaka koriste nebankarske

institucije kao što su: institucije za odobravanje potrošačkih kredita, hipotekarne korporacije,

lizing kompanije, firme koje se bave izdavanjem krditnih kartica, faktoring i forfeting

kompanije, firme koje se bave robnom i kamatnom arbitražom, menjačkim poslovima itd.

8 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak9 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

12

Kao dobra ilustracija etapa u pranju novca može da posluži sledeća podela Bank of England:

1. Etapa „plasmana“: Sredstva pribavljena nedozvoljenim aktivnostima deponuju se nekoj

banci ili se koriste za kupovinu hartija od vrednosti, odnosno aktive u širem smislu. 2. Etapa

„presvlačenja“: Deponovana sredstva i aktiva se transferiše van granica zemlje, obično nekoj

„fasadnoj“ kompaniji. 3. Etapa „integracije“: Sredstva ulaze u legalne finansijske tokove

preko fiktivnih faktura ili lažnih naloga za otplatu zajmova. Slična je i podela po metodu „veš

mašine“ na:

1. Fazu „pretpranja“ kada sredstva ulaze u finansijski sistem ili zemlju

gde je slabija kontrola porekla novca.

2. Faza „pranja“ kada se sredstva koriste za kupovinu legalne aktive.

3. Faza „recikliranja“ u kojoj se sredstva u legalnom obliku vraćaju

u zemlju porekla.10

Borba protiv pranja novca se sprovodi na nacionalnom i međunarodnom nivou, sa

manje ili više uspeha. Uglavnom sve zemlje koje su značajnije pogođene ovim fenomenom

imaju posebne organizacije ili jedinice u vidu tzv. radnih grupa (task force) za borbu protiv

pranja novca ili tzv. kriminala belih okovartnika (white collar crime). Neke od zemalja koje

su poznate kao „perioince“ su bile praktično i prinuđene da formiraju ovakve grupe kako bi

manifestovale svoju dobru volju. Od svih je svakako najpoznatija Finansijsko-akciona radna

grupa za pranje novca (Financial Action Task Force on Money Laundering - FATF) osnovana

1990. čiji su članovi predstavnici 26 zemalja i dve međunarodne organizacije. Ova radna

grupa dala je 40 preporuka o merama koje bi zemlje trebale da preduzmu radi suzbijanja

aktivnosti pranja novca u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Prema ovim

preporukama, svaka zemlja bi trebala da preduzme mere u okviru svog zakonodavstva da se

pranje novca sankcioniše kao krivično delo, kao i da se omogući konfiskacija imovine stečene

pranjem novca. Posebno je istaknut značaj uloge finansijskog sistema (banaka i nebankarskih

finansijskih institucija) u borbi protiv pranja novca, zasnovane na identifikaciji komitenata i

vođenju evidencije, domaćinskom poslovanju finansijskih institucija, uz jačanje međunarodne

saradnje na suzbijanju pranja novca. Ovde bi trebalo pomenuti i Evropsku konvenciju o

pranju, traganju, plenidbi i konfiskaciji prihoda iz kriminalnih poslova iz 1990.godine. Na

nacionalnom nivou pojedine zemlje su formirale posebne jedinice za finansjske informacije

(Financial Information Units) koje prikupljaju informacije o mogućim slučajevima pranja

novca. Tako u SAD postoji posebna organizacija (Financial Crimes Enforcment Network-Fin-

10 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

13

CEN) koja je sastavni deo Trezora, sa budžetom od 23 miliona dolara i preko 50 analitičara

koji imaju pravo pristupa u sve komercijalne i vladine baze podataka u potrazi za sumnjivim

transakcijama.

Osnovno oružje za borbu protiv „perača novca“ je obaveza banaka i nebankarskih

finansijskih institucija da prijave sumnjive transakcije, odnosno da prijave sve transakcije

preko određenog novčanog iznosa. U EU je to 15.000 ekija (eura), a u SAD 10.000 dolara. S

obzirom na to da su banke tradicionalna meta perača novca, dobar deo aktivnosti na

sprečavanju ovih transakcija je usmeren prema njima. Tako je i jedan broj zemalja doneo

svojevrstan Kodeks ponašanja banaka, zasnovan na prinicipu „upoznaj svog klijenta“ (know

your customer“), odnosno postavio je neku vrstu standarda dobre poslvne prakse. Bankarima

se posebno preporučuje da vode računa o klijentima koji ne žele da daju uobičajene podatke

kod otvaranja računa (vrsta posla, ranije bankarske veze, ko su direktori) ili kod otvaranja

računa nema domicilnu adresu, niti želi da pokaže dokumenta. Tu spadaju i klijenti za koje se

ne može utvrditi bivše i sadašnje zaposlenje, a koji vrše velike transakcije ili klijenti koji ne

daju svoje finansijske izveštaje, odnosno daju finansijske izveštaje koji su neuobičajeni za

vrstu posla kojom se bave. U svakom slučaju, banakari moraju da budu uvek budni, a posebno

da čuvaju dokumentaciju o identitetu klijenata i izvode sa računa, kao i poslovnu

korespodenciju još jedno određeno vreme posle zatvaranja računa (preporuka je 5 godina).

Bankarima se savetuje da budu oprezni i kod korespodentskih odnosa sa drugim banakama u

zemlji i inostranstvu i da obrate pažnju na takve stvari kao što su velika frekvencija

gotovinskih depozita, veliki priliv malih novčanica koji nije uobičajen za lokaciju banke

korespondenta itd. Mada inventivnost „perača novca“ nije za potcenjivanje, njihove

mogućnosti se šire sa razvojem tehnologije i komunikacija. Već se mnogo govori o „sajber

pranju“ (cyberlaundring) zasnovanom na elektronskom transferu novca koje je mnogo lakše i

brše od klasičnog transfera. Ako postoji nešto što „perači novca“ mrze to je „keš“, tj. novac u

fizičkom obliku, jer je negov transport i skrivanje noćna mora sa logističkog aspekta, uz uvek

prisutan rizik da će kurir biti uhvaćen. Sada parče plastike sa mikročipom (kartice tipa stored-

velue cards) može da zameni kofere novca. Tu si i „pametne kartice“ (smart cards) koje će u

2000. godini koristiti rezidenti više od 100 zemalja, a procene su da će godišnje biti izdavano

1,5 milijarda ovakvih kartica. Širenje Interneta, elektronske trgovine i plaćanja daje za pravo

glavnom savetniku Bank of Liechenstein, koji predviđa da će za nekoliko godina pranje novca

preko Interneta poprimiti zabrinjavajuće razmere, tako da bi se ovim aspektom trerbalo što

pre ozbiljno pozabaviti.

14

5. Faze pranja novca i uticaj na nacionalnu ekonomiju

Postupak pranja novca uglavnom se odvija u tri faze:

1. faza ulaganja u kojoj se novac ostvaren neposredno od kriminalnog delovanja poput

prodaje droge) prvi put ulaže ili u finansijsku ustanovu ili se njime kupuje dređena imovina;

2. faza prikrivanja u kojoj se pokušava prikriti ili naizgled promeniti stvarno oreklo ili

vlasnika sredstava;

3. faza integracije u kojoj se novac uključuje u legalnu ekonomiji i finansijski sistem i ripaja

ostalim vrednostima u sistemu.

Često se pojedine faze ne mogu razlučiti. Pojedine faze pranja novca mogu biti stovetneili se,

još češće, mogu međusobno preklapati. Kako će se odvijati pojedina faza koje će se metode

pritom koristiti zavisi o raspoloživim mehanizmima za pranje i ahtevu organizovanog

kriminala koji taj posao naručuje. U svakom slučaju pranja novca odrazumeva mnogobrojne

međusobno različite tehnike koje su obično složene, omišljate i tajne. Zajedničko im je da se

njima mora sakriti originalno poreklo lasništvo novca, i a naručitelji žele zadržati kontrolu

nad samim postupkom i po otrebi ostvariti njegovu promenu.

Pranje novca podrazumeva rešavanje, pretvaranje ili čišćenje novca tečenog

kriminalnim aktivnostima (najčešće trgovinom droge), njegov prelaz preko eđunarodnih

granica (ponajviše povratak u zemlje gdje je droga proizvedena) i onovno uključivanje tog

novca u regularne novčane tokove. Pranje novca je izuzetna retnja integritetu finansijskih

ustanova (kako se to ponajbolje ogledava u Rusiji gde afija nadzire mnoge od najvažnijih

banaka u zemlji), koja dovodi u nepovoljan položaj rivredne subjekte koji legalno posluju

(kao što je to slučaj u Kolumbiji). Perači novca e nastoje ostvariti najvišu stopu dobiti na

novac koji operu, već im je važnije esto ili investicija koje će im omogućiti najlakše i najbrže

recikliranje novca. Tako ovac može putovati iz zemlje s dobrom ekonomskom politikom u

kojoj se ostvaruju više tope dobiti u zemlje s lošijom politikom i nižim prinosima od uloženih

sredstava. Tako se bog pranja novca može dogoditi da se slobodni kapital ulaže manje

racionalno, što eliko može narušiti postojeće ekonomske tokove. Promena u potražnji novca –

kao ezultat pranja novca to se ne odražava u službenim pokazateljima - može na acionalnoj

razini izazvati nestabilnost kamata. Pranje novca, kao i ostale ezakonite aktivnosti,

uslovljavaju regresivnu distribuciju dohotka i stvaranje velike otrošačke moći pojedinaca u

uslovima opšte recesije. Time se iskrivljuje struktura otrošnje, pogotovo među bogatima, i

preobražava se postojeća socijalna stratifikacija astajanjem društvenih grupa novih bogataša.

Velika sredstva koja se zarađuju pranjem ovca utiču na porast potražnje za luksuznim

15

proizvodima, povećanje cena nekretnina i nekih potrošnih dobara, što sve potiče spekulacije i

inflaciju. Oblici radnog sudelovanja oji su u skladu sa zakonom počinju se smatrati manje

vrednim. Nezakonitost postaje osnovno načelo ekonomske aktivnosti. ranjem novca osim što

uvelike podriva slobodno tržišno delovanje, narušava i emokratsku političku strukturu i

političku stabilnost zemlje. Pranjem novca i korupcijom oja je njegova česta popratna pojava

stvara se opasna pretnja ržavnoj suverenosti, utoritetu državne vlasti, narušavanju

demokratske vrednosti i javne ustanove, i veliko šteti nacionalnoj privredi.

6. Međunarodni propisi

S porastom javne svesti o prijetnji koju organizovani kriminal postavlja društvu i s

prepoznavanjem fenomena pranja novca kao vrlo opasnog za stabilnost pojedinih ekonomija,

a otkrivanje i sprečavanje pranja novca kao učinkoviti instrument u borbi protiv organiziranog

kriminala, međunarodna je zajednica donela niz konvencija, preporuka i smernica, među

kojima vredi istaknuti sledeće. Konvencija Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa

opojnih droga i psihotropnih tvari (Beč, 1988.), kojom se razmatra problem i određuju načini

borbe protiv narkotika oduzimanjem profita stečenih od nezakonite proizvodnje i prometa

narkoticima, i promoviše međunarodna saradnja država članica. Bečka je konvencija važna

zato što je to prvi dokument kojim se kažnjava pranje novca, iako se kažnjavanje odnosi samo

na ograničeni broj predikatnih dela (Konvencija se odnosi samo na promet droge), odnosno

dela iz kojih zapravo proizlazi prljavi novac (Condemi i Pasquale, 2005:42). Konvencija 141.

Veća Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda stečenoga

kaznenim delom (Strasbourg, 1990.), koja propisuje obvezu oduzimanja profita iz svih

nezakonitih delatnosti te međunarodnu saradnju u zapljeni i podeli oduzetih sredstava.

Najvažniji deo cele Konvencije jeste članak posvećen međunarodnoj saradnji. Članak 18.

navodi uzajamnu obvezu (pomoć pri istragama i usvajanje i primenu privremenih mera za

zapljenu ili konfiskaciju imovine) koja se odnosi na proceduralno pitanje o zahtevima što ih

članice šalju jedna drugoj, kao i na osnovu za odbijanje 11(Condemi i Pasquale, 2005:44-45).

Konvencija o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda

stečenog kaznenim delom te o finansiranju terorizma (ETS 198), u kojoj se, među ostalim:

• pobliže određuje finansijsko-obaveštajna jedinica (Finansial Intelligence Unit – FIU),

obaveza osnivanja FIU i pristup informacijama koji je istovetan zahtevu iz Preporuke

26. FATF-a4 (Finansial Action Task Force).

11 Đurđević D. “Suprotstavljanje pranju novca u jugoistočnoj Evropi“, Beograd,2007., str. 51-55

16

• propisuje mogućnost odgode obavljanja domaćih sumnjivih transakcija i međunarodna

saradnja u vezi s odgodom (odgodu može zahtevati FIU ili drugo nadležno telo kada postoji

sumnja da je transakcija povezana s pranjem novca ili finansiranjem terorizma, a radi analize

transakcije i potvrđivanja sumnje),

• propisuje saradnju između FIU radi prikupljanja, analize ili istraživanja relevantnih

informacija o bilo kojoj činjenici koja bi mogla upućivati na pranje novca ili finansiranje

terorizma,

• propisuje da FIU može odbiti zahtev za dostavom podataka ako bi tražena informacija

mogla omesti kaznenu istragu koja se provodi u zemlji kojoj je zahtev upućen, kada bi

otkrivanje informacije bilo u nesrazmjeru s legitimnim interesima neke fizičke ili pravne

osobe ili na neki drugi način ne bi bilo u skladu s temeljnim načelima domaćeg prava u toj

zemlji. Svako odbijanje mora biti primereno obrazloženo.

Preporuka grupe za finansijsku akciju kao tela za proricanje mera protiv pranja novca

razvijenih zemalja sveta, od kojih vredi istaknuti proširivanje kruga obveznika na

nefinansijske institucije, identifikaciju stvarnog vlasnika, preduzimanje mera dubinske

analize, povratnu informaciju, izveštavanje, nadzor i regulaciju sumnjivih transakcija i

međunarodnu saradnju. Preinaka Preporuka poprimila je svoj konačan oblik na XIV.

planetarnom sastanku (u Berlinu 2003.), na kojemu su usvojeni novi standardi prevencije i

borbe protiv pranja sredstava pribavljenih na nezakonit način i finansiranja međunarodnog

terorizma (Condemi i Pasquale, 2005:401).

Uredba 1781/2006 propisuje obavezu da informacije o nalogodavatelju prate transfer

novca radi sprečavanja, istraživanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Radi

primene Specijalne preporuke. FATF-a6, kojoj je cilj poboljšanje transparentnosti svih vrsta

prebacivanja novca elektronskim putem unutar zemlje i među državama, olakšavajući pri

tome telima sprovođenja zakona da slede elektronski prenos novca što ga sprovode kriminalci

i teroristi, 2007. stupila je na snagu Uredba 1781/2006. Uredbom se propisuje obaveza

institucija koje provode transakciju da uz svaki elektronski prenos novca moraju biti navedene

potpune informacije o osobi koja je dala nalog, odnosno njeno ime, adresa i broj računa.

Nadalje, Uredba propisuje obavezu verifikacije svih prikupljenih podataka o nalogodavcu na

temelju dokumenata, podataka ili informacija dostupnih iz pouzdanih i nezavisnih izvora.

Radi prikupljanja podataka o nalogodavcu propisuje se postupanje institucija koje provode

transakciju, posrednika pri njihovu provođenju i onih koje takve transakcije primaju, kao i

procena rizika i obaveza obaveštavanja FIU o sumnjivim transakcijama.

17

Zaključno, navodi se obaveza čuvanja podataka i svih informacija o nalogodavca,

obaveza saradnje s telima koja sudeluju u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma uz

propisivanje odvraćajućih i delotvornih kazni sprovođenjem učinkovitog nadzora.

Međunarodni propisi regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma uključujući

pravni, finansijski i nadzorni aspekt. Vođene osnovnom idejom da pranje novca i finansiranje

terorizma mora biti zabranjeno, međunarodne konvencije, smernice i preporuke propisuju

oduzimanje profita iz svih nezakonitih delatnosti, način sprovođenja mera i radnji radi

kvalitetne identifikacije i obaveštavanja finansijsko-obaveštajne jedinice, razmenu podataka s

drugim državama i međunarodnu pravnu pomoć.

7. Zakon o sprečavanju pranja novca u Srbiji

Srpski Zakon o sprečavanju pranja novca ima preventivni karakter jer propisuje mere i

radnje u bankarskom, finansijskom i drugom poslovanju koje se preduzimaju radi otkrivanja i

sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Vrlo je važno napomenuti da se sadržaj

svih članaka tog Zakona odnosi kako na sprečavanje pranja novca, tako i na sprečavanje

finansiranja terorizma, što u svakom pojedinom članku nije izrekom navedeno, ali proizlazi iz

odredaba člana 1, stavka 1. Zakona. Zakonom se propisuju obveznici sprovođenja mera i

radnji koji su dužni postupati po Zakonu, kao i delovanje i postupci Ureda za sprečavanje

pranja novca (u nastavku teksta: Ured) u otkrivanju sumnjivih transakcija kojima se prikriva

pravi izvor novca i imovine ili prava za koje postoji sumnja da su pribavljena na nezakonit

način u zemlji ili inostranstvu.

7.1. Obveznici sprovođenja Zakona

Članom 2, stavom 1. Zakona navode se obveznici prijave novčanih transakcija odnosno

propisuje se da su to pravne osobe i odgovorne osobe u njima i fizičke osobe koje su

obavezne preduzimati mere i radnje radi otkrivanja i sprečavanja pranja novca u skladu sa

Zakonom, a to su banke i stambene štedionice, štedno-kreditne zadruge, investicijski fondovi i

društva za upravljanje investicijskim fondovima, penzijski fondovi i društva za upravljanje

penzijskim fondovima, Finansijska agencija, Srpska pošta d.d., Srpski fond za privatizaciju,

društva za osiguranje, berze i ostale pravne osobe ovlašćene za obavljanje poslova u vezi s

vrednosnim papirima, ovlašćeni menjači, zalagaonice, priređivači igara na sreću za lutrijske

igre, za igre u kazinima, za kladioničke igre i za igre na sreću na automatima. Obaveze su

18

proširene i na podružnice domaćih obveznika u inostranstvu (npr. banaka, društava za

osiguranje i sl.) ili onih obveznika koji u većinskom vlasništvu ili pod kontrolom imaju

finansijske institucije u državama u kojima se ne primenjuju standardi sprečavanja pranja

novca.

Isto tako, kao obveznici se navode i druge pravne osobe, trgovci pojedinci, obrtnici

i fizičke osobe koje primaju i šalju novčana sredstva, prodaju i kupuju dugovanja i

potraživanja, upravljaju imovinom za treće osobe, izdaju platne i kreditne kartice i posluju tim

karticama, bave se leasingom, organiziraju putovanja, dražbe, trguju nekretninama,

umetninama, antikvitetima i drugim predmetima veće vrednosti i obradom plemenitih kovina

i dragulja i njihovim prometom. Novost koju donose zadnje izmene i dopune Zakona (NN

117/03), a odnosi se na proširenje kruga obveznika na advokate, advokatska društva, javne

beležnike, revizorske kompanije, ovlašćene revizore, pravne ili fizičke osobe koje obavljaju

računovodstvene poslove ili poslove poreznog savetovanja, zapravo je usklađenje sa

Smernicom EU 2001/97/EC o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema radi pranja novca.

Svi obveznici, u skladu sa članom 15. Pravilnika o sprovođenju Zakona (u nastavku teksta:

Pravilnik), dužni su odrediti ovlašćenu osobu koja je odgovorna za aprovođenje Zakona.

Ovlašćena će osoba obavljati svoj zadatak u saradnji s “mrežom” odgovornih osoba u nižim

organizacijskim jedinicama obveznika. Ta je osoba odgovorna za saradnju s Uredom,

odnosno za preduzimanje svih mera za otkrivanje i sprečavanje pranja novca.

7.2. Identifikacija stranke

Jedna od mera za otkrivanje pranja novca koju preduzimaju obveznici upravo je

utvrđivanje identiteta stranke prilikom otvaranja svih vrsta bankovnih računa ili

uspostavljanja drugih oblika trajnije poslovne saradnje sa strankom, odnosno:

• prilikom svake transakcije koja se obavlja gotovim novcem, stranom valutom, vrednosnim

papirima, plemenitim kovinama i draguljima ako je vrednost transakcije 105.000 din ili veća,

• prilikom obavljanja povezanih transakcija koje ukupno dosežu vrednost 105.000 din ili

veću,

• društva za osiguranje utvrđuju identitet stranke kada je reč o poslovima životnog osiguranja

ako godišnji broj premija za životno osiguranje prelazi 40.000 din,

• prilikom svih ostalih gotovinskih ili negotovinskih transakcija ako postoji sumnja da je reč o

pranju novca.

19

Uključivanjem u međunarodne finansijske tokove Srbija je, osim investicijama iz zakonitog

poslovanja, izložena i transakcijama kojima se ne zna pravi izvor sredstava, kao ni identitet

osobe koja iza njih stvarno stoji, kao i investicijama koje svoj izvor imaju u off shore zonama.

Upravo iz zahteva koje postavlja Smernica 2005/60/EZ (u nastavku teksta: Treća smernica) i

Preporuke FAFT-a, Zakonom je propisana obaveza da prilikom otvaranja računa ili drugih

oblika uspostavljanja trajnije poslovne saradnje, radi utvrđivanja identiteta stvarnog vlasnika,

obveznik zatraži od stranke izjavu s podacima o stvarnom vlasniku pravne osobe i popisom

članova Uprave. Način identifikacije stvarnog vlasnika detaljnije je propisan Pravilnikom.

7.3. Obaveštavanje ureda

Iz člana 8. Zakona proizlazi obaveza o dostavi podataka (o stranci i transakciji) koje

je obveznik prikupio prilikom identifikacije, i to za transakcije koje se obavljaju gotovim

novcem, stranom valutom, vrednosnim papirima, plemenitim kovinama i draguljima i za

povezane transakcije ako je iznos transakcije 200.000 din ili više. Naime, limit za

identifikaciju je iznos od 105.000 din, a sve transakcije u vrednosti od 105.000 do 200.000

din obveznik će pohranjivati u svoje evidencije, dostupne na zahtev Ureda, ali o tome neće

obaveštavati Ured. Obaveštavanje o transakcijama vezanim za poslove životnog osiguranja,

ako godišnji broj premija prelazi 40.000 din, obveznik treba prijavljivati u iznosu koji je

potreban i za identifikaciju, i to na način propisan Zakonom. Nadalje, obveznik će Uredu

dostavljati obaveštenje o svim ostalim gotovinskim i negotovinskim transakcijama za koje

postoji sumnja da su pranje novca, bez obzira na iznos i vrstu transakcije. Člankom 3.

Pravilnika jasno se propisuje način identifikacije stvarnog vlasnika. Naime, prilikom

otvaranja računa ili drugih oblika uspostavljanja trajnije poslovne saradnje obveznik je dužan

od stranke zatražiti izjavu s podacima o stvarnom vlasniku i članovima Uprave pravne osobe.

Ako se ne može utvrditi identitet stvarnog vlasnika – fizičke osobe, obveznik će prihvatiti

izjavu u kojoj je kao stvarni vlasnik navedena pravna osoba (s nazivom kompanije, sedištem,

državom i matičnim brojem) registrovana u državama koje primenjuju međunarodne

standarde sprečavanja pranja novca. Međutim, za stranke koje su registrovane u off shore

zonama i nekooperativnim zemljama, podatak o stvarnom vlasniku – fizičkoj osobi, jedan je

od osnovnih uslova za otvaranje računa ili uspostavljanje poslovne saradnje. Posumnja li

obveznik da je došlo do promene vlasničko-upravljačke strukture, dužan je zatražiti od

stranke novu izjavu o stvarnom vlasniku. Strankama koje ne dostave pisanu izjavu s podacima

o stvarnom vlasniku i članovima

20

Uprave pravne osobe prilikom otvaranja računa ili uspostavljanja poslovne saradnje,

odnosno dostave izjavu s nepotpunim podacima, a obvezniku nije poznata njihova vlasničko-

upravljačka struktura, neće se moći otvoriti račun ili uspostaviti poslovna saradnja. Ako je pak

obveznik zatražio novu izjavu od stranke, a ona mu nije dostavljena ili je nepotpuna, obveznik

je dužan zatvoriti račun ili prekinuti poslovnu saradnju sa strankom. Na osnovu člana 21.

Pravilnika, obveznik je dužan na pravilan način voditi popis o provedenim transakcijama,

prilikom kojih je obveznik dužan samo identifikovati stranku, o čemu je dužan i obavestiti

Ured. Podatke o identifikaciji stranke koja obavlja transakciju i o samoj transakciji obveznik

čuva u svojim evidencijama hronološkim redom i na način koji omogućuje njihov učinkoviti

nadzor od ovlašćenih tela. Isto tako, obveznik mora omogućiti brzo i kompletno dostavljanje

podataka koje traži Ured, a koji se odnose na stranke i transakcije kao predmet obrade. S

obzirom na to da se u analitičkom radu Ureda pokazalo kako neke vrste transakcija nemaju

veliku važnost u obradi podataka, članom 24. Pravilnika propisano je da obveznici ne

obaveštavaju Ured o gotovinskim transakcijama polaganja dnevnog utrška od prodaje robe

ili usluga na račun, osim pri sumnji na pranje novca12.

Isto tako, obveznici moraju obaveštavati Ured i o transakcijama koje odbiju obaviti

ako ne mogu na Zakonom propisani način identifikovati stranku i pribaviti sve potrebne

podatke o transakciji. Tada uz obaveštenje moraju dostaviti i podatke koje prikupe u vezi s

takvim transakcijama i osobama.

7.4. Tajnost postupka i podataka

Skladno članu 15. Zakona, svi podaci prikupljeni na osnovu Zakona poverljivi su i

tajni i mogu se koristiti samo za otkrivanje i sprečavanje pranja novca ili kaznenog dela u

vezi s pranjem novca. 13Podaci dobijeni međunarodnom saradnjom takođe se mogu koristiti

samo za sprečavanje i otkrivanje pranja novca, a da bi se mogli upotrebiti za policijske i

sudske postupke, o tome se mora tražiti saglasnost od inostranog ureda koji ih je dostavio. Na

temelju člana 17. Zakona, Ured i obveznik ne obaveštavaju osobu o prikupljenim podacima

koji se na nju odnose niti o postupanju prema Zakonu14. Prethodno navedene podatke Ured

daje samo na zahtev suda. Dakle, zaštita podataka i postupka jedna je od glavnih stvari upravo

zato što obaveštenje koje Ured prima sadrže podatke o transakcijama koji su bankarska tajna,

kao i lične informacije u vezi sa sumnjom o pranju novca koja se može pokazati i 12 S. Cindori: „Sistem sprečavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa“, Beograd, 2003.,str. 55-7213 Član 15. Treće direktive i Preporuke 6, 7. i 8. FATF-a

14 Član 17. Treće direktive i Preporuka 5. FATF-a

21

neosnovanom. Podatke kojima raspolaže, Ured može dati na uvid osobi na koju se oni odnose,

ali samo na njen zahtev, i to deset godina nakon njihova prikupljanja. Usklađivanje domaćeg

zakonodavstva s međunarodnim standardima Borba protiv teškog kriminala sve više postaje

međunarodni problem, što zahteva moderne i učinkovite metode kako u nacionalnim, tako i u

međunarodnim razmerima. Za usklađivanje s međunarodnim standardima nužna je izmena

odnosno donošenje novog Zakona o sprečavanju pranja novca i novog Pravilnika.

8. Ured za sprečavanje pranja novca

Ured za sprečavanje pranja novca osnovan je u sastavu Ministarstva finansija kao

samostalna jedinica, a uređen je Uredbom o unutrašnjoj srukturi Ministarstva finansija.

Prema svetskim standardima, i srpski je Ured kao finansijsko-obaveštajna jedinica zapravo

analitička služba koja treba preventivno delovati na području pranja novca, analitički

obrađivati podatke koje prikuplja od obveznika, a propisani su Zakonom, i dostavljati

obaveštenja o sumnjivim transakcijama nadležnim državnim telima i inostranim uredima.

8.1. Delokrug rada i sturktura Ureda

Skladno Uredbi, Ured je samostalna unutrašnja strukturna jedinica u sastavu

Ministarstva finansija, osnovana na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca kao

finansijsko- obaveštajna jedinica administrativnog modela koja:

• prikuplja, analizira, analitički obrađuje i pohranjuje Zakonom propisane podatke o

transakcijama dobijene od obveznika, i to radi sprečavanja i otkrivanja pranja novca i

sprečavanja finansiranja terorizma,

• dostavlja obaveštenja o sumnjivim transakcijama nadležnim državnim telima na dalje

postupanje i procesuiranje te zajedno s njima preduzima mere za sprečavanje i otkrivanje

pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma15,

• obavlja administrativni nadzor obveznika s obzirom na sprovođenje Zakona iz delokruga

svoje nadležnosti16,

Ured posreduje između obveznika iz finansijskoga i nefinansijskog sektora i nadležnih

tela koja nakon primitka obaveštenja o sumnjivim transakcijama određuju smer i dinamiku

postupanja u istraživanju i dokazivanju tog kaznenog dela.

• neposredno i uz uslov uzajamnosti međunarodno razmenjuje podatke o sumnjivim

15 Članci 26. i 27. Treće direktive i Preporuka 14. FATF-a16 Član 39. Treće direktive i Preporuka 17. FATF-a

22

transakcijama s odgovarajućim telima i službama pojedinih država koje se bave

sprečavanjem pranja novca,17

• obavlja i druge poslove bitne za razvoj preventivne strategije u sprečavanju pranja

novca18.

Ured je struktuiran u dva odela: Odeljak za prevenciju i Odeljak za analitiku. Odeljak

za prevenciju obavlja stručne i administrativne poslove u saradnji sa Zakonom određenim

obveznicima i predlaže i prati razvoj preventivne strategije na tom području. Jedna od

osnovnih zadataka Odela jeste razvoj i praćenje sistema indikatora za prepoznavanje

sumnjivih transakcija obveznika i tumačenja vezana za praktičnu primenu Zakona i

podzakonskih propisa. Radi usklađivanja s međunarodnim propisima, delatnici Odela izrađuju

zakonske i podzakonske akte i interne propise iz područja sprečavanja pranja novca i područja

sistemske zaštite podataka i evidencija Ureda. Osnovna uloga Odela za analitiku jest obrada

podataka o zaprimljenim gotovinskim i sumnjivim transakcijama na temelju određenih

indikatora i metodologija, a na osnovi specifične ekspertize (tzv. grupno-obaveštajne

analitike). Načelnik Odela, na temelju sprovedene strateške analize i pretrage baza Ureda,

predlaže analitičku obradu novih predmeta, a inspektori utvrđuju indicije o pranju novca i

uspostavljaju vezu između sumnjive transakcije i određene kriminalne aktivnosti u zemlji i

inostranstvu iz koje potiču nezakonita sredstva. U sklopu saradnje putem razmene podataka i

informacija s odgovarajućim međunarodnim telima i organizacijama koje se bave

sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca, Odel sudeluje i u međunarodnim akcijama i

analizira i prati tendencije pranja novca u zemlji i u inostranstvu.

8.2. Tajnost postupka i podataka

Članom 15. Zakona propisano je da su svi podaci prikupljeni na osnovu Zakona

poverljivi i tajni, a mogu se koristiti samo za otkrivanje i sprečavanje pranja novca ili

kaznenog dela u vezi s pranjem novca. Nadalje, člankom 17. Zakona propisano je da Ured i

obveznik ne obaveštavaju osobu o prikupljenim podacima koji se na nju odnose ni o

postupanju prema Zakonu, odnosno Ured daje podatke samo na zahtev suda. Podatke kojima

17 Uredba o unutrašnjoj strukturi Ministarstva finansija (NN 70/01).

18 Uredba o unutrašnjoj strukturi Ministarstva finansija (NN 70/01).

23

raspolaže Ured može dati na uvid osobi na koju se oni odnose na njen zahtev, ali tek deset

godina nakon njihova prikupljanja. Zaštita tajnosti podataka u Uredu propisana je Uredbom o

zaštiti tajnosti podataka, postupku s pismenim merama zaštite radnog prostora i dokumenata i

održavanju reda u Uredu za sprečavanje pranja novca.

Uredbom se pre svega definiše pojam službene tajne i označavanje tajnosti podataka,

primanje i uručivanje pošte i postupak s pismima u Uredu, nadzor ulaza i boravka u

prostorijama Ureda, kao i mere zaštite radnog prostora i dokumenata. Zaštita podataka u

elektronskom obliku regulisana je Uredbom o korišćenju i obaveznim merama zaštite

Inteligentnog informacijskog sistema Ureda. Njime se propisuje sistem ovlašćene upotrebe i

obavezne mere zaštite podataka, informacija i znanja prikupljenih na temelju Zakona i

odnosnog Pravilnika na nivou celokupnog Inteligentnog informacijskog sistema Ureda. Svaka

osoba koja se zapošljava u Uredu dužna je potpisati izjavu o čuvanju tajnosti podataka. U

izjavi se osoba, pod materijalnom i kaznenom odgovornošću, obavezuje da ćečuvati u tajnosti

sve podatke, informacije i saznanja do kojih dođe tokom rada u Uredu, odnosno obavezuje se

da ih neće odati ni predati drugoj osobi ili na drugi način učiniti pristupačnim. Obaveze

čuvanja tajnosti podataka delatnici se moraju pridržavati i nakon prestanka rada u Uredu.

8.3. Egmont grupa

Egmont grupa je međunarodna mreža nacionalnih ureda specijaliziranih za borbu

protiv pranja nezakonitih sredstava. Trajno podržava saradnju nacionalnih ureda, podstiče

međusobnu razmenu informacija i iskustava o mogućim slučajevima pranja novca. U njenom

je sastavu trenutno 101 nacionalna finansijska obaveštajna jedinica koja se bavi sprečavanjem

i otkrivanjem pranja novca. Jedno od gotovo najvažnijih postignuća rada grupe jeste stvaranje

zaštićene internetske komunikacije. Egmontov međunarodni sigurnosni internetski web sistem

omogućuje članovima međusobnu komunikaciju putem zaštićenog e-maila, olakšavajući

praktičnu i brzu razmenu podataka u borbi protiv pranja novca. Iako to ne zamenjuje

tradicionalne kanale koji služe za dobijanje dokaza za sudski proces, nadzornim službama

mogu osigurati korisne informacije u istrazi. Dakle, cilj je Egmont grupe stvaranje uslova za

sigurnu, brzu i zakonski utemeljenu razmenu informacija koja služi borbi protiv pranja novca

i koja je usmerena na stvaranje mreže u međunarodnoj saradnji ureda. U nastojanju za što

većim protokom informacija koje pridonose otkrivanju pranja novca, Ured je potpisao

Memorandume o razumevanju s uredima iz Slovenije, Belgije, Italije, Češke, Paname, Litve,

24

Makedonije, Libanona, Izraela, Bugarske, Rumunjske, Australije, Lihtenštajna, Albanije,

BiH, Crne Gore, Poljske, Hrvatske, Gruzije i Ukrajine.

Korišćenje Inteligentnoga informacijskog sistema Ureda obuhvata strategijsku i operativnu

analitiku i vizualizaciju, s krajnjim ciljem detektovanja sumnjivih transakcija putem

određenih indikatora i dostavljanja obaveštenja o sumnjivim transakcijama nadležnim

državnim telima radi daljnjeg postupanja, povezujući sumnjive transakcije s kriminalnim

aktivnostima pojedinca, grupe ili organizacije, uključujući poznate metode pranja novca.19

Srbija je stalna članica posebnog Odbora Veća Evrope za procenu mera protiv pranja novca

(The Commitee on the Evolution of Anti-Money Laundering Meausures – Moneyval

Comitee).

9. Pranje novca zloupotreba informacionih tehnologija

U okviru fronta nacionalne, regionalne i globalne borbe usmerene na iskorenjivanju

organizovanog kriminala i povećanju stepena bezbednosti veliki značaj poseduju do sada

relativno neistražene mogućnosti suzbijanja pranja novca. U svemu tome su primarno

značajne aktivnosti nacionalnih vlada uz veoma rastući značaj regionalne i multilateralne

saradnje različitih tela i organizacija, što je trajna spoljno-politička i bezbednosna

orijentacija naše zemlje, vlade i demokratskih institucija20. Donošenje saveznog Zakona o

suzbijanju pranja novca je samo prvi korak, formalne prirode, koji za sobom povlači veoma

značajne unutrašnje i spoljnje obaveze koje će biti sve oštrije izražene u formi implicitnih

zahteva i obaveza, koje će morati da ispuni naša zemlja u procesu stabilizacije i pripajanja sa

Evropskom Unijom (EU) i reintegracije u međunarodne finansijske institucije (Međunarodni

monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija i druge). Zbog toga je veoma

značajno odrediti implikacije mehanizama i instrumenata suzbijanja pranja novca na sektore:

a) banaka, b) finansijskih institucija i v) privrede. Uz rastuću saradnju na međunarodnom

planu u ovoj sferi, moguće je unapređenje nacionalne bezbednosti i zaštita nacionalnih

interesa kao trajni strateški interes demokratskog društva i civilnih institucija. Izražena

nestabilnost savremenog sveta u ekonomskom, političkom i društvenom pogledu, uz

unipolarni svetski poredak koji je potisnuo blokovske tradicionalne podele i hladni rat ali ga

nije eliminisao, donela je nove izazove. Jedan od svakako najvećih izazova je pranje novca.

19 S. Cindori: „Sistem sprečavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa“, str. 55-72 (2007.)

20 Časopis “Poslovna politika”(Broj jul-avgust 2003 str. 19-21).

25

Ogroman napredak u razvoju informacionih tehnologija, internet, e-poslovanje,

relativno jeftini informatički resursi (mogućnost nabavke personalnog računara od strane

pojedinca, zakup i usluge internet provajdinga), kao i ostvarivanje dugogodišnjeg sna

"kupovina iz fotelje" preko mreže, uz posedovanje platne kartice za plaćanje elektronskim

novcem, stvorili su i preduslove da se u glavama pojedinaca stvori ideja za zloupotrebu istih. 21Prethodno definisano okruženje kao jednu od bitnih determinanti ima i ekspanziju

zloupotrebe informacionih tehnologija do neslućenih granica. Zbog toga, ali svakako ne samo

zato, pranje novca prerasta od usko nacionalnog i eventualno regionalnog u primarni problem

regionalne i globalne bezbednosti koji će biti u fokusu svetske politike tokom prvih dekada

21. veka. Uloga nacionalnih vlada u suzbijanju pranja novca je nezamenljiva. Zaoštravanje

borbe protiv terorizma, sve bezočniji teroristički akti, nove metode rada, uključivanje sve

većeg broja informatičkih stručnjaka u rad terorističkih organizacija i grupa zahtevaju nove

odgovore i kreiranje nacionalnih i koordiniranih međunarodnih strategija borbe u suzbijanju

pranja novca. Snažan nacionalni finansijski, bankarski i regulatorni sistem i državne

institucije su zaloga efikasne borbe u suprotstavljanja pranju novca. Savremena borba protiv

zloupotrebe informacionih tehnologija se odvija na više frontova: nacionalnom, regionalnom i

međunarodnom. Kreiranje nacionalne strategije borbe protiv pranja novca podrazumeva

izgradnju i očuvanje ljudskih prava i sloboda, institucija demokratskog društva. Suština je:

društvena zajednica jedino može biti na strikno zakonskim osnovama bolje zaštićena i

bezbednija od pojava pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija u te svrhe.

Trendovi međunarodne trgovine, tokovi novca i kapitala, kretanje ljudi, dobijaju nove

pojavne oblike i gube mnoga od postojećih ograničenja. Nastaju nove mogućnosti ali i još

nepoznati rizici koje nije moguće sagledati do kraja. Novi fenomeni 21. veka zahtevaju nove

organizovane društvene odgovore i reakcije. Sve ugroženija nacionalna bezbednost zahteva

nove pristupe i rešenja bezbednosnog odgovora, reakcije i fronta organizovane demokratske

države u borbi protiv pranja novca. Mogućnost da naša zemlja u ovom domenu ostvari

značajne rezultate i proboje je potencijal sticanja enormnog regionalnog i međunarodnog

kredibiliteta i povećavanja ugleda i uticaja naše zemlje i njene spoljnje politike. Uslov za to su

kreiranje nacionalne koordinirane strategije suprotstavljanja pranju novca, za koju je

potrebnovreme, materijalni resursi, ljudi i institucije.

Ključnu ulogu u ovoj borbi će imati banke i njihovi informacioni sistemi. Najveća je

odgovornost banaka u suprotstavljanju pranju novca je sprečavanje, kako samog pranja

nelegalno stečenog novca, tako i sprečavanje njegovog uvođenja u legalne tokove. Vrlo je

21 Petrović, R. Slobodan „Kompjuterski kriminal“, Beograd, 2001., str 153.

26

značajna elaboracija veoma obuhvatnih i kompleksnih procedura sticanja saznanja o stvarnim

aktivnostima klijenata, sticanja jasnog i nedvosmislenog saznanja i uvida za koje namene se

koriste novčana sredstva (kratkoročna), investira kapital (dugoročno), sa fokusom na

procedurama interne kontrole i interne revizije i eksterne komercijalne revizije, prema

Međunarodnim i nacionalnim standardima revizije i računovodstvenim standardima kao i

nacionalnim regulativama i merama vezanim za platni promet (unutrašnji i međunarodni). Da

bi se pojava pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija suzbila neophodno je

uspostaviti aspekte rane detekcije, suzbijanja i prevencije pranja novca u bankama i u sistemu

platnog prometa. Kontiunirano suprotstavljanje pranju novca značajno onemogućava na

preventivnoj osnovi finansiranje svih vidova kriminala. Zbog toga je potrebno sagledati u

kakvoj će poziciji biti banke, bankarski, finansijski i privrednisistemi nacija, regionalni i

globalni po uvođenju novih mera suprotstavljanju pranju novca kao i mehanizama za kontrolu

i nadzor informacionih tehnologija koje u ovoj vrsti aktivnosti čine medium .

• Suprotstavljanje pranju novca predstavlja skup mera, radnji, aktivnosti i postupaka koje

preduzimaju nadležni organi u cilju ostvarivanja funkcije države u domenu suzbijanja

mehanizama pranja novca, odnosno zaštite njenih vitalnih vrednosti i nacionalne. Zaštita ne

predstavlja bilo kakvu posebnu organizaciju koja bi izvršavala zadatke iz oblasti javne i

državne bezbednosti, već naprotiv, delatnošću nadležnih državnih i društvenih organa

ostvaruje se funkcija integralne zaštite nacionalnih interesa od negativnih efekata pranja

novca.

• Sistem suprotstavljanja pranju novca predstavlja jedan od najnovijih podsistema u okviru

integralnog sistema bezbednosti (javne i nacionalne) i obuhvata niz radnji i mera u sklopu

organizacije fizičke i tehničke zaštite i bezbednosne zaštite (aktivne i pasivne), radi

sprečavanja raznih kriminalnih i drugih oblika ugrožavanja nacionalne bezbednosti u sferi

pranja novca i borbi protiv terorizma na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu, sa

ciljem otkrivanja njihovih učinilaca, kao i efikasnije zaštite države od mehanizama pranja

novca i terorizma što je od centralnog značaja za bezbednost zemlje, nacionalne privrede i

građana.

Udžbenici koji se bave pranjem novca kažu da postoje četiri zajednička faktora za sve

takve operacije. Prvi polazi od činjenice da nema potrebe za pranjem ako svako zna čije su

pare kad one izađu iz mašine za pranje. Dakle, prvo pravilo je da vlasništvo i poreklo moraju

biti sakriveni. Drugo podrazumeva da novac mora promeniti oblik. Niko ne pere pare da bi od

tri miliona dolara u banknotama od 20 dolara na kraju dobio tri miliona dolara u banknotama

od 20 dolara. Zato se gotovina pretvara u bankovne račune, skupe slike, luksuzne vile,

27

automobile, zemlju, čekove... Američke vlasti su pre nekoliko godina utvrdile, recimo, da su

pare prane preko računa otvorenih na ime Merilin Monro, Zeke Rodžera, Me Vest, Abrahama

Linkolna... Promena oblika, kad je reč o ogromnim iznosima gotovine, znači i smanjenje

obima. Jer, suprotno opštem uverenju, dva miliona dolara ne mogu stati u aktntašnu: dva

miliona dolara u novčanicama od 20 dolara je gomila visoka bar tri metra. Treće, trag koji

ostaje iza para mora biti nejasan. Cilj čitave operacije je propao ako neko može ući u trag

parama od početka do kraja. Zato se ona sprovodi kroz bezbroj bankarskih računa, preko

lažnih banaka i lažnih kompanija.

Recimo, otvorite firmu ili banku na Holandskim Antilima i tamo položite svoj ilegalno

zarađen novac. Uz pomoć dobrih veza, prebacite pare u Roterdam, na račun brodske

kompanije registrovane u Panami sa sedištem na Kipru. Oni ih pošalju u Singapur, na račun

osiguravajućeg društva registrovanog u Lihtenštajnu sa sedištem na Ajsl of Men, odakle pare

idu na račun građevinske kompanije registrovane u Hongkongu koja radi u Monaku, a ima

račun u Los Anđelesu. I tako bar četdesetak puta. Ako ste spretni i brzi ceo posao možete

obaviti za manje od sata. I na kraju, ma kroz kakve i ma kroz koliko operacija novac prolazio

pri pranju, nad njim uvek treba imati kontrolu. Svi ljudi umešani u posao znaju da je reč o

prljavim parama i da njihov vlasnik malo šta može učiniti ako ih ukradu. Koliko je opasno ne

poštovati ovo pravilo uverila su se četiri Mađara početkom 1992. godine. Sa 2,6 miliona

nemačkih maraka u rukama ušli su jednog dana u glavnu zgradu čuvene švajcarske banke

Kredit Svis, na Paradeplacu u Cirihu, gde su imali zakazan sastanak. U velikom, mermernom

holu prišla su im dvojica muškaraca koji su se predstavili kao službenici banke. Dok je jedan

sa koferima punim para otišao u sobu da ih prebroji, drugi je Mađare pozvao na kafu. Pošto

se onaj prvi nije pojavljivao ovaj drugi je otišao "da proveri gde je" i - više se nije vratio.

Nedelju dana kasnije isto se proveo i jedan kanadski biznismen koji je - opet u Kredit Svis na

Paradeplacu - došao sa torbama u kojima je bilo 2,5 miliona dolara u švajcarskim francima.

Banka je sprovela istragu, utvrdila da niko iz nje nije bio umešan i ostalo je nejasno kako je

sve bilo moguće. Pokazalo se, ipak, da i nad lopovima ima lopova.22

Formiranjem institucije za prikupljanje relevatnih informacija koja bi prikupljala i

razmenjivala kako finansijske, tako i informacije koje se odnose na bilo koji vid zloupotrebe

informacionih tehnologija na domaćem i međunarodnim nivou u svrhu kontrolisanja i

prevencije pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija, postigli bi se značajni

rezultati. Potrebno je osnovati međuresornu radnu grupu koja bi okupljala sve agencije i

institucije uključene u suzbijanje pranja novca i zloupotrebe informacionih tehnologija kako

22 http://www.blicnews.com/no24/3novac/novac1.htm.

28

bi se redovno testirao i ocenjivao njihov rad i razgovaralo o adaptaciji ka novim izazovima.

Nameće se neophodnost programske harmonizacije rada banaka i drugih finansijskih ustanova

i institucija koji se mora poštovati kako bi standardi za identifikaciju finansijskih transakcija

delovali i omogućili praćenje stvarnih korisnika računa5. Sama problematika pranja novca i

zloupotrebe informacionih tehnologija nameće obaveze kako bankarima tako i

informatičarima da svako iz svog ugla da maksimalan doprinos na sprečavanju ovog

društvenog zla čija transformacija upravo svoj novi procvat zasniva na zloupotrebi

informacionih tehnologija. Značajan ako ne i najveći doprinos na ukazivanju i sagledavanju

zloupotrebe informacionih tehnologija možemo sresti u knjizi "Kompjuterski kriminal" dr

Slobodana R. Petrovića gde se na sistematičan način uz vredno prikupljene primere može

videti praktična evolucija zloupotrebe informacionih tehnologija od prvobitnih

sitnosopstveničkih ka krupnim kriminalno-organizovanim, finansijskim, političkim,

terorističkim i drugim malverzacijama: "Da bi slika o kompjuterskom kriminalu bila što

potpunija, pa samim tim i jasnija, čitaocu se nudi još jedan broj primera, među kojima se

nalaze i slučajevi iz naše sredine. Ova činjenica samo potvrdjuje konstataciju da mi, kada je u

pitanju kompjuterski kriminal, nismo, niti ćemo biti izuzetci.23

Z. M., KU br. 11978/83 od 19.05.1983. godine, blagajnik ekspoziture "Beobanke" izvršio je

krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz 51. 242. KZ SRS i krivično delo falsifikovanja

službene isprave iz čl. 428. KZ SRS na sledeći način: Ekspozitura "Beobanke" gde je Z. M. bio

zaposlen koristila je terminale za direktno ubacivanje novog stanja u računar i za provere stanja

imovine po štednim partijama štediša koji traže isplatu. Za rad na terminalu posebno su obučeni

pojedini radnici "Beobanke" među kojima je bio i Marković, ali nisu svi obučeni radnici i radili na

terminalu, već samo likvidatori koji su dobili i specijalne ključeve za startovanje, bez kojih

terminal ne može da radi. Ovi su ključevi prilikom davanja kontakata na dnevniku terminala

ostavljali trag u vidu šifre tako da se po pravilu uvek znalo koji je radnik radio na terminalu, što

je predstavljalo jednu vrstu zaštite od zloupotreba. Međutim, u odnosima među radnicima u

ekspozituri vladalo je veliko poverenje, pa je prvi ovlašćeni radnik početkom radnog vremena

stavljao svoj ključ u bravu terminala i nije isključivao mašinu do kraja radnog vremena, a

promene na terminalu vršio je ko stigne od zaposlenih. Ovu mogućnost iskoristio je Z. M., pa je u

terminal ubacio svoju dinarsku štednu knjižicu "Beobanke" koja glasi na donosioca i zahtevao

isplatu od 180.000 dinara, iako je na knjižici imao samo 2.000 dinara. Naravno, terminal nije

dozvolio traženu isplatu niti je, pošto je tako bio programiran, iskazao minusni saldo od 178.000

dinara, već je u knjižici zabeležio traženu isplatu od 180.000 dinara, a u rubrici "stanje" iskazao

stvarno stanje od 2.000 dinara koliko je vlasnik zaista imao. Odmah nakon ove promene Z. M. je

na terminalu izvršio novu promenu u štednoj knjižici i to u suprotnom smeru, odnosno sada je

izvršio storniranje tražene isplate knjižeći brojku 180.000 crvenim brojevima. Na ovaj način kroz

23 Petrović, R. Slobodan, „Kompjuterski kriminal“ , Beograd, 2001., str 53.

29

dnevnik terminala prikazano je da je isplata stornirana te je promena imovine svedena na nulu.

Međutim, mašina je storniranje u knjižici prihvatila kao uplatu, pa je sada fiktivno povećala stanje

imovine na 182.000 dinara. Na ovaj način Z. M. je u računaru stvorio lažno stanje imovine za

navedeni iznos i mogao je u bilo kojoj ekspozituri "Beobanke" podići 182.000 dinara, što je on i

učinio. Otkrivanje ovog krivičnog dela bilo je otežano bez obzira na šifru ključa kojom je

odredjeni radnik zadužen, jer se preko nje nije moglo utvrditi ko je izvršio promene na terminalu,

kao i činjenicu da je isplata izvršena sa partije štednje na donosioca, te je izvršilac bio nepoznato

lice. Krivično delo je uočeno tek naknadnom kontrolom dnevnika terminala iz koga se videla

nelogičnost promene storniranja isplate iznosa od 180.000 dinara.24

Jedan od primera nemilosrdne borbe u suzbijanju pranja novca je svakako i

međunarodni sudski proces koga je prošle godine pokrenula Evropska unija, optuživši

kompaniju Reynolds za pranje novca. R.J. Reynolds (RJR), je drugi po veličini duvanski

koncern u SAD. EU je podigla optužnicu zbog navodnog pranja novca. U optužnici protiv

R.J. Reynoldsa, proizvođača cigareta marke "Kamel" i "Vinston", EU tvrdi da je kompanija:

„Više od deset godina vodila i nadzirala pranje novca". Po optužnici EU na 145 stranica "RJR

je učestvovao u organizovanom kriminalu i podupirao ga time što je prao novac koji vodi

poreklo iz trgovine drogom i iz drugih zločina". EU tvrdi da su šefovi podzemlja svoje

ilegalne prihode prali kupovinom cigareta u ogromnim količinama, koje su plaćali preko

posrednika i perača novca. Istragu su sproveli članovi OLAF-a, nemačkog državnog tužioca

Franz-Hermanna Bruennera. Optužnica detaljno opisuje zamršene puteve Rejnoldsovih

cigareta u jednom i vraćanje novca u suprotnom smeru... Kakav će konačan epilog ove

optužnice biti ostaje da se vidi na sudu. Na osnovu svega do sada izloženog jasno se nameće

potreba za povećanom kontrolom društvenih i državnih činilaca nad pojavama zloupotrebe

informacionih tehnologija i spregom ovih pojava sa pranjem novca. Kombinacija ova dva

nedela svakako utiče na potrebu školovanja specifičnih kategorija stručnjaka kao sto su

revizori informatičkih tehnologija, veštaci za informacione tehnologije i dr.

10. Nacionalna strategiju za borbu protiv organizovanog kriminala

Organizovani kriminal predstavlja najsloženiju i najopasniju vrstu kriminala u

svakom društvu i jednu od najvećih pretnji savremenom čovečanstvu. Republika Srbija je

odlučna u nameri da, strateškim pristupom i uz pomoć međunarodne zajednice, razvije

nacionalne kapacitete i potencijale za efikasnu borbu protiv svih oblika organizovanog

24 Petrović, R. Slobodan, „Kompjuterski kriminal“ , Beograd, 2001., str 102.

30

kriminala, a posebno protiv različitih oblika koruptivnog povezivanja i uticaja njegovih

nosilaca u strukturama državne vlasti25.

Donošenje i implementacija Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog

kriminala (u daljem tekstu: Strategija) je od najšireg značaja za sve građane Republike Srbije i

važan je korak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Vlada će stvoriti sve neophodne

političke i pravne pretpostavke za uspešnu primenu Strategije sa težištem na tri osnovna

principa: primeni i razvijanju preventivnog, represivnog delovanja i oduzimanja imovine

proistekle iz krivičnih dela. Takođe, Vlada će preko svojih institucija aktivno razvijati

poverenje i saradnju sa građanima i privatnim sektorom, radi povezivanja svih snaga i

potencijala zajednice u borbi protiv organizovanog kriminala.

Strategijom Vlada utvrđuje politiku u oblasti uspostavljanja efikasnog sistema za

borbu protiv organizovanog kriminala, kojom definiše strategijske ciljeve, uloge i

odgovornost državnih subjekata i određuje okvire za izradu planova implementacije. Takođe,

Strategijom se stvaraju dodatni uslovi za efikasnije uključivanje Republike Srbije u

regionalni, evropski i svetski koncept borbe protiv organizovanog kriminala.

Strategija je u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku uniju, kao

i tekućim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu

„Evropsko partnerstvo”. Ona je u čvrstoj koncepcijskoj i funkcionalnoj vezi sa određenim

strategijama u Republici Srbiji, koje se odnose na različite oblasti: borba protiv korupcije,

pranje novca i finansiranje terorizma, trgovina ljudima, integrisano upravljanje granicom,

nedozvoljena trgovina drogama i suprotstavljanje ilegalnim migracijama (koja se nalazi u

postupku usvajanja). Društvo sa najrazvijenijim sistemom i najboljim rezultatima u borbi

protiv organizovanog kriminala u regionu, sa težnjom ka njegovom potpunom eliminisanju.

Strategija je zasnovana na sledećim vrednostima:

- poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda;

- profesionalni državni službenici;

- partnerstvo sa zajednicom;

- poštovanje nacionalnih i međunarodnih standarda;

- transparentnost rada;

- saglasnost ličnih i grupnih interesa sa organizacionim;

- prihvatanje individualnih odgovornosti i posvećenost poslu.26

25 Tanjug, 26.02.2009. god

26 Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08)

31

Republika Srbija će svim raspoloživim kapacitetima i u saradnji sa državama regiona i

međunarodnim organizacijama, kao i razvijanjem savremenih zakonskih okvira, institucija i

kapaciteta, efikasno da se bori protiv organizovanog kriminala.

10.1. Osnovni ciljevi Strategije

Strategijom se, u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama, u dužem

vremenskom periodu predviđaju mogući trendovi i pravci razvoja organizovanog kriminala i

definišu odgovarajući osnovni ciljevi i mogućnosti Republike Srbije za njegovo

predupređenje i smanjivanje na najmanju moguću meru. Takođe, Strategijom se definiše

politika, pravac i metodologija državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.

Osnovni ciljevi Strategije su:

- razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala;

- povećanje efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajućom primenom

preventivnog i represivnog delovanja, kao i oduzimanje imovine proistekle izvršenjem

krivičnog dela;

- harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti borbe

protiv organizovanog kriminala;

- jačanje kapaciteta (ljudskih i materijalno-tehničkih) svih državnih organa koji učestvuju u

borbi protiv organizovanog kriminala;

- jačanje saradnje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou;

- jačanje saradnje između državnih organa, privatnog sektora i civilnog društva.

11. Organizovani kriminal u Republici Srbiji

Organizovani kriminal je izrazito štetna pojava za društva u bilo kojoj fazi razvoja, a

posebno za ona koja se nalaze u fazi tranzicije i demokratskog preobražaja. On zadire u sve

sfere društva, uništava živote i pričinjava veliku materijalnu štetu, produkuje i podstiče druge

vrste kriminala, uzrokuje osećanje straha i beznađa i narušava integritet i ugled državnih

institucija i države u celini. Organizovani kriminal podrazumeva vršenje krivičnih dela od

strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Pod organizovanom kriminalnom

grupom podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje

32

sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od

četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.

Značajne karakteristike organizovanog kriminala su sledeće:

- svaki član kriminalne organizacije ima unapred određeni, odnosno očigledno odredivi

zadatak ili ulogu;

- delatnost kriminalne organizacije planirana je na duže vreme ili za neograničeni vremenski

period;

- delatnost organizacije zasniva se na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i

discipline članova;

- delatnost organizacije planira se i vrši u međunarodnim razmerama;

u vršenju delatnosti primenjuje se nasilje, zastrašivanje ili da postoji spremnost za njihovu

primenu;

- u vršenju delatnosti koriste se privredne ili poslovne strukture, pranje novca i nezakonito

stečene dobiti;

- postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, sredstva javnog informisanja,

zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce.

Procenjuje se da u Republici Srbiji deluje više organizovanih kriminalnih grupa (u

daljem tekstu: OKG) koje su regionalo povezane sa istim takvim grupama u zemljama u

okruženju i šire, a najviše sa grupama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije,

Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Bugarske i Republike Albanije. OKG

ostvaruju veoma štetan uticaj na privredni i ekonomski razvoj Republike Srbije. Osnovni

metod njihovog delovanja je ulaganje velikih suma nelegalno stečenog novca u legalne

tokove, kao i za korumpiranje pripadnika državne administracije, kako bi se došlo do

zaštićenih informacija i ostvario uticaj na tok i ishod krivičnog progona. Nemoguće je

precizno izračunati materijalno-finansijsku štetu koju Republici Srbiji nanosi organizovani

kriminal, ali je sasvim sigurno da je ona velikih razmera.

Na teritoriji AP Kosova i Metohije deluje veliki broj OKG sa izraženom

hijerarhijskom strukturom uspostavljenom na familijarnim odnosima koje se pretežno bave

krijumčarenjem opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, trgovinom ljudima i ljudskim

organima, krijumčarenjem ljudi, međunarodnim krijumčarenjem motornih vozila,

krijumčarenjem oružja i eksploziva, akcizne robe i drugih krivičnih dela sa elementima

nasilja. Ove grupe su povezane sa pojedinim OKG na teritoriji centralne Srbije i AP

Vojvodine i drugim OKG u zemljama regiona, a deo ilegalno stečenih sredstava

preusmeravaju na finansiranje terorističkih organizacija.

33

Specifičnost aktivnosti organizovanog kriminala u Republici Srbiji je pretnja po

nacionalnu bezbednost, što zahteva pojačano angažovanje bezbednosnih službi.

Pojavni oblici organizovanog kriminala zastupljeni u Republici Srbiji su: trgovina

narkoticima, iznude, otmice, ucene, trgovina ljudima, krijumčarenje ljudi, korupcija, pranje

novca, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje novca i drugih sredstava plaćanja,

prostitucija, trgovina oružjem i eksplozivnim materijama, međunarodno krijumčarenje vozila,

krijumčarenje akcizne robe i visokotehnološki kriminal.

Položaj Republike Srbije i njeno mesto na međunarodnom putu droge doprinose da

velike količine droge prolaze, ali se i zadržavaju u našoj zemlji. Procesi dezintegracije

prethodnog društvenog sistema sa uspostavljanjem novog, koji je tek u formiranju, zajedno sa

porastom organizovanog kriminala, prostitucije, trgovine ljudima i generalno osiromašenje

nacije samo su doprineli intenziviranju problema vezanog za droge. Ekonomski gubici za

društvo zbog trgovine drogama, ilegalnih tokova novca i transakcija su ogromni, koje između

ostalog produkuju i velike troškove lečenja zavisnika, njihove socijalne zaštite i dr. Ponuda

opojnih droga na domaćem „tržištu” direktno zavisi od njenog kretanja na evropskom i

svetskom „tržištu”.

Krivična dela sa elementima nasilja, kao što su: otmice, iznude i ucene karakterišu

specifične ekonomske i društvene prilike u Republici Srbiji. Sadašnja ekonomska kriza na

svetskom nivou, koja će verovatno zahvatiti i našu zemlju, uticaće na porast krivičnih dela sa

elementima nasilja i specijalizaciju organizovanih kriminalnih grupa za vršenje ovih krivičnih

dela kao i povezivanje sa OKG u okruženju. Deo zapadnog Balkana, a samim tim i Republika

Srbija, postala je izvorište trgovine oružja, naročito nakon oružanih konflikata u poslednjoj

deceniji prošlog veka, koje je preostalo kao veliki „višak” naoružanja. Za krijumčarenje

oružja Republika Srbija je tranzitna zemlja, ali i zemlja izvorišta i odredišta. Problematiku

međunarodnog krijumčarenja motornih vozila karakterišu povezivanje kriminalnih grupa u

regionu i šire, sa jasnim podelama poslova, stvarajući mrežnu strukturu, krađe i prevare u vezi

sa osiguranjem automobila, skupocenih autobusa, kamiona i radnih mašina, falsifikovanje

dokumentacije i povezivanje sa graničnim državnim službenicima radi nesmetanog prolaska.

Poslednjih godina Republika Srbija se osim tranzita ili odredišta, češće pojavljuje i

kao zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualne i radne eksploatacije.

Republika Srbija se nalazi u centru tranzitnih ruta za legalan i ilegalan promet roba i ljudi.

Imajući to u vidu, niz godina unazad se upravo „balkanskom rutom” ka zemljama Evropske

unije vršilo krijumčarenje državljana afroazijskih zemalja, kao i lica albanske i turske

nacionalnosti. U pojavi ilegalnih migracija preko teritorije Republike Srbije kao tranzitne

34

zemlje, poslednjih godina je sve prisutnija i ekonomska migracija domaćeg stanovništva.

Navedenom pogoduje i status dela teritorije Republike Srbije, AP Kosova i Metohije, iz kog

pravca je poslednjih godina registrovan najveći broj ilegalnih ulazaka na teritoriju centralne

Srbije.

Korupcija predstavlja ozbiljan društveni problem i njene razmere nije moguće utvrditi.

Postoje indicije da je takozvana „tamna brojka kriminala” u ovoj oblasti daleko veća imajući

u vidu obostranu korist lica koje prima i koje daje mito. Korupcija je odnos koji se zasniva

zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi

za drugoga. Organizovani kriminal neodvojivo je povezan sa korupcijom, a pre svega u

državnim organima. U slučajevima korupcije u državnim organima, organizacijama i javnim

službama narušavana je zakonska procedura, profesionalna etika i moral, strukovna pravila i

povređivana su prava građana na socijalnu zaštitu, obrazovanje, medicinski tretman, fer i

pravično suđenje. Korupcijom su posebno pogođeni obrazovni i zdravstveni sektor, lokalna

samouprava, pravosuđe, carina i policija.

12. Pranje novca i organizovani kriminal

Pranje novca predstavlja spoj između opšteg i privrednog kriminala i jedan je od

bitnijih faktora organizovanog kriminala. Uočene tendencije ukazuju da se novac stečen

vršenjem predikatnih krivičnih dela ulaže u kupovinu nepokretnosti i luksuznih dobara na

teritoriji Republike Srbije. Takođe, nezakonito stečen novac transferiše se van granica

Republike Srbije na privatne račune fizičkih lica, kao i na račune „off shore” firmi koje se

osnivaju za tu namenu. Prisutna je i tendencija da novac stečen vršenjem predikatnih

krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminala se plasira u legalne tokove, pri čemu se koriste

specijalizovana lica iz oblasti finansija za pranje novca. Uočena je pojava da se novac stečen

na nelegalan način u inostranstvu unosi u zemlju, fizički ili putem bankarskih transfera i ulaže

u nekretnine u Republici Srbiji, čemu pogoduje nepostojanje ili nezadovoljavajuća primena

propisa o poreklu imovine. Proces privatizacije u Republici Srbiji u velikoj meri omogućuje

ulaganje „prljavog” novca u kupovinu pravnih lica koja se privatizuju.

Nakon uvođenja jedinstvene evropske valute, uočeno je da kriminalne grupe u

Republici Srbiji, koje se bave falsifikovanjem novca i njegovom distribucijom, uglavnom

falsifikuju Evro novčanice, a da su novčanice domaće valute i američkog dolara sve ređe

predmet falsifikovanja. Pored organizovanog falsifikovanja novca, sve su češći slučajevi u

kojima pojedinici, uz pomoć savremene računarske opreme, vrše izradu falsifikovanog novca,

35

što u budućnosti može biti veliki problem, s obzirom na potencijalnu masovnost ovakvih

slučajeva. Osim slučajeva falsifikovanja novca, tokom 2008. godine, na teritoriji Republike

Srbije, uočeno je i postojanje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave falsifikovanjem i

zloupotrebom platnih kartica, koje su sve češće sredstvo plaćanja u našoj zemlji.

Trenutna situacija u oblasti visokotehnološkog kriminala ukazuje na činjenicu da je

stopa porasta ove vrste kriminala i broja povratnika u izvršenju ovih krivičnih dela velika,

naročito u domenu neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i

elektronskoj obradi podataka, i povredi prava intelektualne svojine. Tokom 2008. godine

zabeležen je enormno veliki broj neovlašćenog pristupa zaštićenim računarima i računarskim

mrežama koji se odnose na internet prezentacije, kako Vladinih institucija tako i na internet

prezentacije pravnih i fizičkih lica iz Republike Srbije. Takođe, organizovane kriminalne

grupe za krijumčarenje narkotika, falsifikovanje novca, trgovinu ljudima, pranja novca sve

više koriste mogućnosti novih tehnologija za ostvarivanje međusobne komunikacije, koja se

ogleda u primeni VoIP tehnologije, elektronske pošte, instant mesindžera (MSN, ICQ, i dr.).

Predviđa se da će budući period visokotehnološkog kriminala karakterisati veće

uključivanje organizovanog kriminala u korišćenje računara prilikom distribucije opojnih

droga, zloupotrebe dece, zloupotrebe platnih kartica, zatim u prostituciji, trgovini ljudskim

organima, elektronskom transferu novca koji nudi atraktivne mogućnosti za brzo i pouzdano

„pranje novca”, većem uključivanju maloletnih lica u izvršenje težih krivičnih dela, krađi

identiteta i zloupotrebi u elektronskoj trgovini.

12.1. Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala

Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala u Republici Srbiji su brojni, a

po vrsti i intenzitetu slični su faktorima istovrsne pojave koja je zahvatila zemlje u tranziciji.

Posebno su uticajni sledeći faktori: siromaštvo i visok stepen nezaposlenosti, struktura

vlasništva i svojinska transformacija, korupcija, geotranzitni položaj zemlje, neprimenjivanje

ili selektivno primenjivanje propisa, nedostatak profesionalizma i zloupotreba savremenih

tehnologija. Predviđa se da će na dalje kretanje i razvoj organizovanog kriminala u Republici

Srbiji, varirajućim intenzitetom, uticati svi navedeni faktori, ali i svetska ekonomska kriza,

povećan trend konzumiranja opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, ulaganje novca stečenog

36

izvršenjem krivičnih dela u legalne tokove, ekspanzija visokotehnološkog kriminala, ekološki

kriminal i dr. Upravo iz ovih razloga, neophodno je da Strategija predvidi kontinuiran

integrisan proces mera i metoda svih državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.

13. Institucije, kapaciteti i sredstva za borbu protiv pranja novca

Normativno-pravni okvir

Strategija je utemeljena na svim važećim zakonima, konvencijama, bilateralnim i

multilateralnim ugovorima, kao i drugim pravnim aktima donetim i usvojenim do dana

stupanja na snagu ove strategije. Republika Srbija je u proteklom periodu ratifikovala

najvažnije konvencije koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala.

Uspostavljanje savremenog i sveobuhvatnog zakonskog okvira u skladu sa relevantnim

međunarodnim standardima predstavlja jedan od ključnih sistemskih uslova za efikasnu borbu

protiv pranja novca u Republici Srbiji. Svi državni organi koji su nadležni za borbu protiv

pranja novca vrše procenu delotvornosti zakonskog okvira i staraju se o njegovom

unapređenju u skladu sa potrebama. Nadležnost, ovlašćenja i postupanje svih državnih organa

koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala uređuje više zakona, od kojih su

najvažniji: Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-

ispravka), Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01, 68/02 i „Službeni

glasnik RS”, br. 58/04, 85/05-dr.zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonik o krivičnom

postupku („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 49/07 i 122/08), Zakon o policiji („Službeni

glasnik RS”, broj 101/05), Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju

organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03-US, 67/03,

29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05 i 61/05), Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti

Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07), Zakon o službama bezbednosti

Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ”, broj 37/02 i „Službeni list Srbije i Crne

Gore”, broj 17/04), Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”,

broj 42/02), Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”,

broj 97/08), Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS”, broj

97/08), Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj

85/05), Carinski zakon („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05-dr.zakon i 62/06-

dr.zakon), Zakon o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 117/05-

ispravka i 62/06-dr.zakon), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni

37

glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon,

62/06-dr.zakon i 61/07), Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj

85/05) i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv

visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 61/05).27

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je sastavni deo Odluke o

utvrđivanju Nacionalne strategije protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, broj 109/05),

predviđa niz preporuka koje se odnose na borbu protiv korupcije. Ova strategija, pored

ostalog, sadrži i preporuke koje se odnose na doslednu primenu propisa o obaveznom

oduzimanju koristi koja potiče od korupcije, kao i izradu uputstva o postupanju sa privremeno

oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi. U Zakoniku o krivičnom postupku

sadržane su posebne odredbe o postupku za krivična dela pranja novca, o postupku

oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupku međunarodne saradnje u otkrivanju i

krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela pranja novca. Takođe, sadržane su i odredbe koje

se odnose na svedoka saradnika, ostvarivanje uvida u račun bankarske ili druge finansijske

organizacije, privremenu obustavu isplate odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednosnih

papira ili predmeta. Pored primene mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, regulisana je i

primena mera pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova

i angažovanje prikrivenih islednika, kontrolisanih isporuka, kao i privremeno oduzimanje

predmeta i imovinske koristi i van uslova predviđenih odredbama čl. 82. do 88. i čl. 513. do

520. ovog zakonika. Status svedoka saradnika, uloga prikrivenog islednika, obim kontrolisane

isporuke, mogućnost primene specijalnih istražnih tehnika i u fazi pripremanja krivičnog dela

organizovanog kriminala, korišćenje video-konferencijske veze prilikom saslušanja

okrivljenog ili osuđenog lica, poseban pritvorski i zatvorski režim za organizatore kriminalne

organizacije, poštovanje međunarodnih standarda prava na odbranu, samo su neka od pitanja

koja su zakonima već predviđena, ali bi ih trebalo na odgovarajući način urediti zakonima.

Institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca

Vlada kao nosilac izvršne vlasti, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši

nadzor nad njihovim radom. Politička volja Vlade i drugih subjekata političkog sistema ima

veoma važnu ulogu u borbi protiv pranja novca. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog

sistema da se obračunaju sa organizovanim kriminalom zavisi njen uspeh. Zbog toga,

postojanje i stabilnost političke volje, usvajanje i sprovođenje odgovarajućih propisa, kao i

27 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

38

jačanje državnih organa, odnosno institucionalnog okvira i politike predstavljaju uslove za

sprovođenje Strategije. Na osnovu važećeg zakonodavstva, nosioci borbe protiv pranja novca

su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija (BIA),

Vojnobezbednosna agencija (VBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane,

Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija (Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska

uprava, Uprava carina). Zakonom se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u

suzbijanju pranja novca, i formirani su specijalizovani državni organi za borbu protiv pranja

novca, i to: posebno odeljenje za suzbijanje pranja novca – „Specijalno tužilaštvo” u

Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu; služba za borbu protiv pranja novca (u daljem

tekstu: SBPPN), u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova; posebno odeljenje u Okružnom

sudu u Beogradu; posebna pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspolaže posebno organizovanim, opremljenim i

obučenim organizacionim jedinicama za borbu protiv organizovanog kriminala. Uprava

kriminalističke policije objedinjuje sve jedinice koje učestvuju u borbi protiv organizovanog

kriminala među kojima je SBPOK nosilac tih aktivnosti. U okviru SBPOK-a funkcionišu

organizacioni delovi koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala iz oblasti narkotika,

opšteg, finansijskog i visokotehnološkog kriminala (Odeljenje formirano 2008. godine).

Ministarstvo pravde Posebna odeljenja sudova i posebno odeljenje tužilaštva nadležna za

postupanje u krivičnim delima organizovanog kriminala u potpunosti su materijalno i tehnički

opremljena. U Republičkom javnom tužilaštvu, 2008. godine, osnovano je posebno odeljenje

koje se bavi krivičnim delima korupcije i krivičnim delima privrednog kriminala koja su

povezana sa korupcijom. Takođe, specijalizovana odeljenja formirana su u četiri okružna

tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Navedena odeljenja postupaju u

teškim slučajevima korupcije, odnosno slučajevima „visoke korupcije”.

U sastavu Ministarstva finansija nalaze se: Uprava za sprečavanje pranja novca,

Poreska uprava i Uprava carina. Uprava za sprečavanje pranja novca ovlašćena je da

pribavlja, analizira i razmenjuje podatke i informacije u vezi sa pranjem novca sa nadležnim

državnim organima, kao i srodnim službama drugih država i međunarodnim organizacijama.

U okviru Poreske uprave formiran je Sektor poreske policije, kao posebna organizaciona

jedinica nadležna za otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih učinilaca. U Upravi carina

formiran je Sektor za kontrolu primene carinskih propisa koji u svom sastavu ima odeljenja

za suzbijanje krijumčarenja, zaštitu intelektualne svojine, carinske istrage, obaveštajne

poslove i analizu i upravljanje rizikom, koja svoju delatnost obavljaju i u oblasti suzbijanja

39

organizovanog kriminala. 28 Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadležnosti

obavlja i poslove koji su u vezi sa borbom protiv međunarodnog organizovanog kriminala,

odnosno stručnim poslovima i zadacima otkrivanja, istraživanja i dokumentovanja najtežih

oblika organizovanog kriminala sa elementima inostranosti. U Bezbednosno-informativnoj

agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata, formirane organizacione jedinice

koje se bave poslovima i zadacima u vezi sa suprotstavljanjem međunarodnom

organizovanom kriminalu, u skladu sa zakonom i smernicama koje dobija od Vlade. Agencija

je uspostavila saradnju sa većim brojem službi bezbednosti susednih zemalja, zemalja

Jugoistočne Evrope i Evropske unije, kao i srodnim službama drugih zemalja.

Vojnobezbednosna agencija u okviru svojih nadležnosti otkriva, istražuje i dokumentuje

krivična dela sa elementima organizovanog kriminala unutar Ministarstva odbrane i Vojske

Srbije ili koja su usmerena prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U Vojnobezbednosnoj

agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata formirane organizacione jedinice za

suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Vojnobezbednosna agencija je u oblasti

suprotstavljanja organizovanom kriminalu ostvarila saradnju sa srodnim službama u zemlji i

inostranstvu. Saradnja među subjektima u borbi protiv organizovanog kriminala je

uspostavljena, sa mogućnošću unapređenja u zajedničkim istragama, razmeni podataka i

uspostavanju efikasnijeg informacionog sistema.

Radna tela Vlade obrazuju se radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz

nadležnosti Vlade i usklađivanja stavova organa državne uprave. Vlada može da obrazuje

povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja

predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. 29U cilju daljeg unapređenja saradnje između

policijskih i pravosudnih organa i poboljšanja razmene informacija i koordinacije među

državnim organima, uspostaviće se, pri Vladi, radno koordinaciono telo za pravosuđe i

unutrašnje poslove koje će se baviti pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ovo

telo će činiti predstavnici nadležnih državnih organa za oblast pravosuđa i unutrašnjih

poslova, kao i ostalih državnih organa po pozivu. Ostali državni organi, organi uprave,

teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi predstavljaju bitan činilac u borbi

protiv organizovanog kriminala.

Uspostavljanje novih organizacionih jedinica

28 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak29 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

40

Potreba za fleksibilnim odgovorom na sve savremene oblike organizovanog kriminala,

koje karakterišu složenost, dinamičnost i promena pojavnih oblika, zahteva mogućnost

osnivanja novih organizacionih jedinica u skladu sa zakonskim okvirom i budžetskim

sredstvima. Novim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđeno

je da se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova formira organizaciona jedinica nadležna za

finansijsku istragu koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u

skladu sa navedenim zakonom, a u okviru Ministarstva pravde je predviđeno formiranje

Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koja bi vršila upravljanje, procenu, čuvanje i

prodaju imovine proistekle iz krivičnog dela. Takođe, predviđeni su posebni postupci

privremenog i trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.

Novim Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 116/08),

predviđeno je osnivanje Tužilaštva za organizovani kriminal kao tužilaštva posebne

nadležnosti koje se osniva za teritoriju Republike Srbije. Istim zakonom predviđeno je da ovo

tužilaštvo može da ima odeljenja van svog sedišta. Predviđeno je da Republički javni tužilac

može da ovlasti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz

nadležnosti drugog tužioca radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. Ovaj

zakon će se primenjivati od 1. januara 2010. godine do kada će biti izabran Tužilac za

organizovani kriminal, njegovi zamenici i biće preuzeti predmeti za koje je bilo nadležno

Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala koje je obrazovano u Okružnom

javnom tužilaštvu u Beogradu.

Kapaciteti za borbu protiv pranja novca

Sve državne organe koji su nadležni za borbu protiv pranja novca karakteriše

kadrovska nepopunjenost, kako u broju tako i u kvalitetu. Na jednoj strani postoji tendencija

odliva kvalitetnih i iskusnih kadrova u druge državne organe i privatni sektor, koji ih privlači

neuporedivo boljim materijalnim uslovima rada, a na drugoj priliv mladih i neiskusnih

službenika kojima u velikoj meri nedostaju znanja i veštine koji su potrebni za uspešnu borbu

protiv organizovanog kriminala. Da bi bili stvoreni kvalitetni kadrovi za borbu protiv

organizovanog kriminala potreban je proces višegodišnjeg neposrednog angažovanja na tim

poslovima i stalno osposobljavanje i usavršavanje za različite vrste specijalizacije.

Specijalizacija kadrova za borbu protiv pranja novca, kao proces, za sada nema trajni

karakter, niti postoji razvijen sistem obuke koji bi omogućavao kontinuirano sticanje

potrebnih kompetencija. Ona se sada ostvaruje povremeno, kroz seminare, okrugle stolove,

41

praktične obuke, studijske posete i dr. Posebno je potrebna radi sagledavanja specifičnosti

organizovanog kriminala, usavršavanja metoda borbe, taktike istraživanja i dokumentovanja

savremenih oblika kriminala, primene specijalnih istražnih tehnika, sprovođenja finansijskih

istraga i efikasnog oduzimanja imovine proistekle izvršenjem krivičnih dela, implementacije

međunarodnih standarda, razvijanja pravne regulative i u drugim oblastima.

Ulaganje u modernizaciju infrastrukture i opreme je neprestana potreba, naročito u

pogledu standardizovanosti i savremenosti, imajući u vidu sisteme i opremu koju danas

koriste organizovane kriminalne grupe. Ovim se omogućava integracija i brza reakcija svih

relevantnih državnih organa, i obezbeđuje kontinuirana i efikasna borba protiv

organizovanog kriminala. 30

Potrebna sredstva za sprovođenje aktivnosti obezbeđuju se iz budžeta Republike

Srbije. Osnovni ciljevi Strategije će biti realizovani kroz različite aktivnosti državnih organa i

međunarodnih subjekata. Posebne aktivnosti koje treba sprovesti je uspostavljanje

mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja kako iz budžeta Republike Srbije, tako i iz

međunarodnih fondova i instrumenata finansiranja. Uočena je i potreba za povećanom

koordinacijom međunarodnih fondova i instrumenata finansiranja.

Proaktivan pristup u borbi protiv pranja novca nosi u sebi perspektivu promena u

našim ukupnim mogućnostima i podrazumeva, između ostalog, koordinaciju i bolje korišćenje

obaveštajnih podataka, kao i informacija proisteklih iz strateške analize (npr. rizika i procene

pretnji), unapređenje znanja, pojačanu međusobnu saradnju državnih organa, efikasnije

sprovođenje postojećih zakona, primenu najboljih iskustava iz prakse i povezivanje

informacionih mreža i baza podataka nadležnih državnih organa, kao i razvijanje regionalne

saradnje na svim nivoima.

Pranje novca predstavlja pretnju i rizik po nacionalnu bezbednost što zahteva pojačan

kriminalističko-obaveštajni rad i razmenu podataka. Iako je saradnja bezbednosnih i

obaveštajnih službi na zadovoljavajućem nivou, treba razmotriti mogućnost daljeg

unapređenja razvoja ove saradnje ka još efikasnijem sistemu zasnovanom na novim

saznanjima i iskustvima, kako domaćih tako i stranih subjekata u borbi protiv organizovanog

kriminala. Informacije se razmenjuju, ali postoje brojni informacioni sistemi između kojih ne

postoji zadovoljavajuća koordinacija. Preventivni oblik borbe protiv pranja novca obuhvata

različite aktivnosti kojima se umanjuju mogućnosti vršenja krivičnih dela i poboljšavaju

društveni činioci koji sprečavaju nastanak i razvoj pranja novca. Pored toga, on doprinosi

obaveštavanju i zaštiti žrtava organizovanog kriminala što uslovljava saradnju i povezivanje

30 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

42

aktera prevencije na svim nivoima. Takođe, važno mesto bi morala da ima procena mogućeg

uticaja određenih zakonskih rešenja na prevenciju pranja novca. Nedostatak adekvatne

strategijske analize je jedan od bitnih faktora koji otežava borbu protiv pranja novca.

Strategijska analiza koja između ostalog obuhvata i analizu postojećih rizika i procenu pretnji,

uz pojačan obaveštajni rad, preduslov je za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.

Građansko društvo i mediji u borbi protiv pranja novca

Kompleksnost borbe protiv pranja novca kao društvene pojave zahteva aktivnu ulogu

celokupnog društva, pre svega građanstva. Interes građanskog društva da bude zaštićeno od

pranja novca predstavlja važan potencijal za saradnju sa nadležnim državnim organima.

Takođe, postoje mnogobrojni simptomi pranja novca koje građani zapažaju, kao što su

kriminalne aktivnosti, sumnjiva ponašanja, posledice i drugo.

Napori državnih organa u borbi protiv pranja novca ne mogu da daju odgovarajuće

rezultate, bez podrške građana. Oni su jedan od glavnih objekata zaštite Strategije, ali i njen

akter. Strategijom će se pružiti mogućnost za razvijanje svesti građana o dalekosežnim

posledicama pranja novca.

Udruženja građana, strukovna i profesionalna udruženja takođe mogu da uoče

probleme u vezi sa novim pojavnim oblicima pranja novca. Saradnja specijalizovanih

državnih organa sa njima može da bude od velikog značaja prilikom uočavanja novih

pojavnih oblika pranja novca.

Mediji i njihov nesumnjiv uticaj na društvo svakako predstavljaju značajan, gotovo

nezaobilazan faktor u borbi protiv pranja novca, posebno kroz objektivno izveštavanje o

pojavnim oblicima, afirmaciju postignutih rezultata, kao i ukazivanje na štetne posledice koje

ova pojava ima na društvo u celini, u meri koja ne utiče na vođenje postupaka protiv učinilaca

krivičnih dela pranja novca. U isto vreme, sama priroda i finansijska moć organizovanog

kriminala nameće uvek prisutnu opasnost ostvarivanja uticaja na medije radi profilisanja

javnog mnjenja i skretanja pažnje javnosti sa aktivnosti pojedinih kriminalnih grupa.

14. Mere za suzbijanje pranja novca

Na osnovu predviđanja daljeg kretanja i razvijanja organizovanog kriminala u

Republici Srbiji, kao i procene raspoloživih nacionalnih kapaciteta i mogućnosti za borbu

43

protiv te pojave, a samim tim i pranja novca kao njegovog pojavnog oblika, potrebno je

preduzeti sledeće mere:

Normativno-pravne

1. Formulisati jedinstvenu zakonsku definiciju organizovanog kriminala koja će biti

usklađena sa evropskim i međunarodnim kriterijumima i omogućiti veću efikasnost u

borbi protiv te pojave;

2. Proceniti normativno pravni okvir u smislu revidiranja postojećih zakona i usvajanja

novih i nastaviti sa pristupanjem Republike Srbije međunarodnim konvencijama sa

potpunom i doslednom primenom međunarodnih preporuka, inicijativa i standarda za

borbu protiv organizovanog kriminala;

3. Doneti nove zakone kojima će se regulisati rad Bezbednosno-informativne agencije i

Vojnobezbednosne agencije, uz uvažavanje specifičnosti da je do daljnjeg potrebno da

navedene službe bezbednosti zadrže određena policijska ovlašćenja;

Institucionalne

4. Razvijati institucionalne uslove za efikasno otkrivanje i dokazivanje krijumčarenja

narkotika, ljudi, vozila, lakog oružja i drugih dobara, pranja novca, koruptivnih i

krivičnih dela u oblasti visoke tehnologije i dosledno oduzimanje imovine stečene

izvršenjem krivičnih dela;

5. Unapređivati sve oblike saradnje i koordinacije državnih organa nadležnih za

sprovođenje Strategije na svim nivoima kako u Republici Srbiji tako i na reginalnom i

međunarodnom nivou;

6. Unapređivati prevenciju u borbi protiv organizovanog kriminala, sa težištem na

izučavanju uzroka i posledica u saradnji državnih organa sa visokoobrazovnim

ustanovama i institucijama u zemlji i inostranstvu;

Kapaciteti

7. Obezbeđivati i razvijati kvalitetne kadrove u državnim organima odgovornim za

sprovođenje Strategije, sa težištem na objektivnim i visokim kriterijumima selekcije,

popuni, razvoju i napredovanju u karijeri zasnovanim na sposobnostima i rezultatima

rada, potrebnoj specijalizaciji, motivaciji i nagrađivanju, edukaciji i obuci i razvijati

sistem upravljanja i rukovođenja i njihove organizacione kompetencije;

8. Razvijati proces proaktivnih istraga radi efikasnog dokazivanja i procesuiranja

krivičnih dela organizovanog kriminala;

9. Obezbeđivati i razvijati materijalno-tehničke i finansijske kapacitete državnih organa

koji su odgovorni za sprovođenje Strategije. Učestvovati u zajedničkim projektima sa

medijima, lokalnom zajednicom i drugim partnerima Strategije;

44

10. Razvijati specijalne istražne, operativno-taktičke, kriminalističko-obeveštajne i

analitičko-operativne metode borbe protiv organizovanog kriminala;

11. Stvarati zajedničke istražne timove i sprovoditi koordinisane akcije;

12. Uspostaviti i razvijati sistem efikasnih instrumenata za strategijsku analizu;

13. Uspostaviti nove i razvijati postojeće organizacione jedinice za borbu protiv

organizovanog kriminala;31

15. Implementacija mera za borbu protiv pranja novca

Da bi se obezbedila potpuna primena Strategije i postigao uspeh u borbi protiv pranja

novca, uspostaviće se efikasan i racionalan menadžment na najvišem nivou. U slučaju

promene okolnosti predviđenih Strategijom izvršiće se njeno revidiranje. U roku od šest

meseci nakon objavljivanja Strategije, biće donet Akcioni plan o njenoj implementaciji, kojim

će se detaljno razraditi mere, i posebno razmotriti preventivni i represivni oblik borbe protiv

pranja novca, kao i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnih dela. Strukturu tog dokumenta

činiće sledeći elementi: uspostavljanje efikasne organizacione strukture (stvaranje novih

organizacionih jedinica i radnih grupa); podela odgovornosti u odnosu na strategijski nadzor,

kontrolu, praćenje, evaluaciju i revidiranje (dalje razvijanje) Strategije, sistem rukovođenja,

sistem mera za realizaciju mera Strategije, indikatore uspeha, nosioce i izvršioce aktivnosti,

finansije, mogući rizici i rokovi.

Za efikasno sprovođenje Strategije, Vlada će osnovati radno telo sastavljeno od

predstavnika državnih organa koji učestvuju u sprovođenju Strategije, kao i drugih

zainteresovanih subjekata, sa osnovnim zadacima:

- formiranje Radne grupe za izradu Akcionog plana;

- koordiniranje radom državnih organa odgovornih za sprovođenje Strategije;

- podnošenje izveštaja Vladi o sprovođenju Strategije;

- predlaganje revidiranja Strategije u skladu sa potrebama.

31 Giunio, M.,“Mere za sprečavanje pranja novca”,Beograd, 1998.-članak

45

Zaključna razmatranja

Srbija je preduzela važne korake u borbi protiv pranja novca. Ratifikovala je

Konvenciju Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa opojnih droga i opasnih stvari iz

1988. godine. Veća Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju

prihoda stečenoga kaznenim delom iz 1990. godine, a u zakonodavstvo uvrstila Preporuke

FATF-a i smernice EU. Nadalje, 1997. stupio je na snagu Zakon o sprečavanju pranja novca i

Pravilnik koji svojim izmenama i dopunama prate trendove međunarodnih propisa. S obzirom

na to da je pranje novca ponajpre međunarodni problem, ističe se važnost odredaba

Konvencije. Veća Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda

stečenoga kaznenim delom koja propisuje opštaa pravila međunarodne saradnje i Konvencije

o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda stečenog kaznenim delom

te o finansiranju terorizma, koja detaljnije razrađuje i jasno propisuje pravila saradnje među

finansijsko-obaveštajnim jedinicama radi prikupljanja, analize ili istraživanja relevantnih

informacija o bilo kojoj činjenici koja bi mogla upućivati na pranje novca ili finansiranje

terorizma.

46

Kako bi se Srbija u području sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

uskladila s međunarodnim standardima, nužna je izmena odnosno donošenje novog Zakona

o sprečavanju pranja novca i Pravilnika. Najvažniji je cilj izrade novog Zakona usklađivanje s

Trećom smernicom i Preporuka FATF-a koje se odnose na identifikaciju stranke i definisanje

stvarnog vlasnika, odnosno na dubinsku analizu stranke, vođenje sveobuhvatne evidencije i

statistike, na povratnu informaciju obveznicima o delotvornosti dojava sumnji o pranju novca,

na zaštitu delatnika finansijskih i nefinansijskih institucija kada u dobroj veri izveštavaju

finansijsko-obaveštajnu jedinicu. Srpski Ured za sprečavanje pranja novca kao finansijsko-

obaveštajna jedinica administrativnog tipa sastoji se od Odela za prevenciju i Odela za

analitiku, koji se po svojim ustrojima razlikuju, ali ih povezuju poslovi koji se u određenoj

meri isprepleću.

Borba protiv pranja novca se sprovodi na nacionalnom i međunarodnom nivou, sa

manje ili više uspeha. Uglavnom sve zemlje koje su značajnije pogođene ovim fenomenom

imaju posebne organizacije ili jedinice u vidu tzv. radnih grupa (task force) za borbu protiv

pranja novca ili tzv. kriminala belih okovartnika (white collar crime). Neke od zemalja koje

su poznate kao „perioince“ su bile praktično i prinuđene da formiraju ovakve grupe kako bi

manifestovale svoju dobru volju. Od svih je svakako najpoznatija Finansijsko-akciona radna

grupa za pranje novca (Financial Action Task Force on Money Laundering - FATF) osnovana

1990. čiji su članovi predstavnici 26 zemalja i dve međunarodne organizacije. Ova radna

grupa dala je 40 preporuka o merama koje bi zemlje trebale da preduzmu radi suzbijanja

aktivnosti pranja novca u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Prema ovim

preporukama, svaka zemlja bi trebala da preduzme mere u okviru svog zakonodavstva da se

pranje novca sankcioniše kao krivično delo, kao i da se omogući konfiskacija imovine stečene

pranjem novca. Posebno je istaknut značaj uloge finansijskog sistema (banaka i nebankarskih

finansijskih institucija) u borbi protiv pranja novca, zasnovane na identifikaciji komitenata i

vođenju evidencije, domaćinskom poslovanju finansijskih institucija, uz jačanje međunarodne

saradnje na suzbijanju pranja novca. Ovde bi trebalo pomenuti i Evropsku konvenciju o

pranju, traganju, plenidbi i konfiskaciji prihoda iz kriminalnih poslova iz 1990.godine. Na

nacionalnom nivou pojedine zemlje su formirale posebne jedinice za finansjske informacije

(Financial Information Units) koje prikupljaju informacije o mogućim slučajevima pranja

novca. Tako u SAD postoji posebna organizacija (Financial Crimes Enforcment Network-Fin-

CEN) koja je sastavni deo Trezora, sa budžetom od 23 miliona dolara i preko 50 analitičara

koji imaju pravo pristupa u sve komercijalne i vladine baze podataka u potrazi za sumnjivim

transakcijama.

47

Dobra prevencija osiguraće edukaciju obveznika, što će rezultirati kvalitetom

prijavljenih transakcija, off site nadzor na vreme će upozoriti obveznike na nepravilnosti u

postupanju, a dobra informatička potpora učinit će sve informacije dostupnima u što kraćem

roku, a njihovu analizu što preglednijom. Kvalitet dobijenih podataka, odnosno dostava

transakcija od strane obveznika utemeljena na proceni rizika od pranja novca i finansiranja

terorizma rezultirat će dobrim radom analitičke službe, što se ogledava u izradi obaveštenja o

sumnjivim transakcijama koje Ured dostavlja nadležnim telima radi dalje obrade. Konačno,

ono što vredi posebno istaknuti jeste stvaranje “pametnih prepreka” i saradnja svih tela na

području prevencije i represije, kako unutar zemlje, tako i s inostranstvom, što je od ključnog

značenja i jedan je od najučinkovitijih načina sprečavanja novih mogućnosti pranja novca i

finansiranja terorizma što ih otvara globalizacija.

Krivična dela sa elementima nasilja, kao što su: otmice, iznude i ucene karakterišu

specifične ekonomske i društvene prilike u Republici Srbiji. Sadašnja ekonomska kriza na

svetskom nivou, koja će verovatno zahvatiti i našu zemlju, uticaće na porast krivičnih dela sa

elementima nasilja i specijalizaciju organizovanih kriminalnih grupa za vršenje ovih krivičnih

dela kao i povezivanje sa OKG u okruženju. Deo zapadnog Balkana, a samim tim i Republika

Srbija, postala je izvorište trgovine oružja, naročito nakon oružanih konflikata u poslednjoj

deceniji prošlog veka, koje je preostalo kao veliki „višak” naoružanja. Za krijumčarenje

oružja Republika Srbija je tranzitna zemlja, ali i zemlja izvorišta i odredišta. Problematiku

međunarodnog krijumčarenja motornih vozila karakterišu povezivanje kriminalnih grupa u

regionu i šire, sa jasnim podelama poslova, stvarajući mrežnu strukturu, krađe i prevare u vezi

sa osiguranjem automobila, skupocenih autobusa, kamiona i radnih mašina, falsifikovanje

dokumentacije i povezivanje sa graničnim državnim službenicima radi nesmetanog prolaska.

Poslednjih godina Republika Srbija se osim tranzita ili odredišta, češće pojavljuje i

kao zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualne i radne eksploatacije.

Republika Srbija se nalazi u centru tranzitnih ruta za legalan i ilegalan promet roba i ljudi.

Imajući to u vidu, niz godina unazad se upravo „balkanskom rutom” ka zemljama Evropske

unije vršilo krijumčarenje državljana afroazijskih zemalja, kao i lica albanske i turske

nacionalnosti. U pojavi ilegalnih migracija preko teritorije Republike Srbije kao tranzitne

zemlje, poslednjih godina je sve prisutnija i ekonomska migracija domaćeg stanovništva.

Navedenom pogoduje i status dela teritorije Republike Srbije, AP Kosova i Metohije, iz kog

pravca je poslednjih godina registrovan najveći broj ilegalnih ulazaka na teritoriju centralne

Srbije.

48

LITERATURA

Ali, A. S. (1998) A Gateway for Money Laundering? Finansial Liberalisation in Developing

and Transnational Economies. Journal of Money Laundering Control, Vol.1, No.4, April.

Bošković M. (2001), Aktuelni problemi suzbijanja pranja novca, Beograd

Campbell, A. (1997) The High Street solicitor and the proceeds of criminal activity -the risks,

Journal of Money Laundering Control, Vol.1, June.

Chang, A. and Herscowitz, A. (1995) Money Laundering, American Criminal Law Review,

Volume 32, nº 27, winter 1995;

Ehrenfeld, R. (1992) Evil Money: Encounters Along the Money Trail. Harper Collins

Publishers, New York.

49

Hinterseer, R. K. (1997) An Economic Analysis of Money Laundering, Journal of Money

Laundering Control, Vol.1, No.2, October.

Ljutić, B. Ž. (2000, 2002) Revizija. Teorija i praksa. Beograd: Magistar biznis administracije-

MBA Press.

Petrović, R. Slobodan. (2001) Kompjuterski kriminal - drugo izdanje. Beograd: Ministarstvo

unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Blunden, B., (2001. ) The Money Launderers: How They Do It, and How to Catch Them at It.

Chalford: Management Books.

DeGabrielle, C., (2001. ) “Međunarodni napori Sjedinjenih Američkih Država u borbi protiv

pranja novca”. Srpski letopis za kazneno pravo i praksu, 8 (2), 192, 202.

Giunio, M., (1998. ) “Mere za sprečavanje pranja novca”. Slobodno preduzetništvo,

S. Cindori (2007.), Sistem sprečavanja pranja novca, Finansijska teorija i praksa

Lilley, P., (2000. ) Dirty Dealing: The Untold Truth About Global Money Laundering.

London: Kogan Page.

Madinger J. and Zalopany S., (1999). Money Laundering. A Guide for Criminal Investigators.

Grad: izdavač.

Novoselec, P., (1996). „Kriminalno-političko značenje i pravno uređenje pranja novca”,

Ekonomski fakultet, Beograd

Propisi

Konvencija. Veća Evrope o pranju, traganju, privremenom oduzimanju i oduzimanju prihoda

stečenog kaznenim delom.

50

Uredba o korišćenju i obaveznim merama zaštite inteligentnog informacijskog sistema

Uredba o zaštiti tajnosti podataka, postupku s pismima, merama zaštite radnog prostora i

dokumenata i održavanju reda u Uredu za sprečavanje pranja novca.

Pravilnik o provođenju Zakona o sprečavanju pranja novca, NN 189/03.

Preporuke FATF-a 40+9 (40 preporuka vezanih za pranje novca i 9 specijalnih preporuka

koje se odnose na finansiranje terorizma).

Smernice Evropskog parlamenta i Veća (1991/308/EEC, 2001/97/EC i 2005/60/EZ).

Uredba o unutrašnjoj strukturi Ministarstva finansija, NN 70/01.

Zakon o sprečavanju pranja novca, NN 69/97, 106/97, 67/01, 114/01, 117/03 i 142/03.

Zakon o sprečavanju pranja novca, "Službeni list SRJ", br. 53/2001

51