EKOLOKI MENADMENT PITANJA I ODGOVORI ZA ISPIT

1. Objasni cost-benefit analizu i navedi njene prednosti

Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom se uporeuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost) i koristi (benefit).

Cost-benefit analiza predstavlja analitiki pristup reavanju problema izbora, koji zahteva definiciju ciljeva i identifikaciju alternativa koje daju najveu korist za date trokove, ili koje daju zadatu korist za najmanje trokova.

Prednost ove analize jeste u tome to ona odgovorne subjekte usmerava da identifikuju mogue trokove i efekte i da se ne oslanjaju na nepouzdane ocene i svoju linu intuiciju.

Pogodna je za procenu rezultata investiranja, naroito ako se radi o investicijama u infrastrukturu. Zato je cost-benefit analiza veoma koristan alat za dokazivanje kreatorima ekonomske politike, kako kratkorono, tako i dugorono, za poveavanje obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i njene efektivnosti i efikasnosti.

2. Model nijansi zelenog Pristup stejkholdera

Pristup zelenog menadmenta po kom se konkurentska prednost postie na taj nain to se zadovoljavaju ekoloki preferencije i zahtevi glavnih stejkholdera. Ovaj nivo je zeleniji od trinog pristupa.

U njemu se trini pristup proiruje na grupe najznaajnijih stejkholdera dobavljai, poslovni partneri, zaposleni, akcionari, lokalna drutvena zajednica, vlada, prodavci, kupci, potroai i dr.

Menadment organizacije moe nastojati da balansira izmeu zahteva visokog profita, od strane akcionara, i ekoloke odgovornosti, od strane nevladinih organizacija, kako bi ostvario konkurentsku prednost, ali isto tako moe se ograniiti na zadovoljavanje one grupe stejkholdera koji su najuticajniji na poslovanje.

Prema pristupu stejkholdera menadment organizacije moe usloviti poslovne partnere da se pridravaju ekolokih standarda. Na taj nain se ostvaruje zadovoljavanje kriterijuma ekoloki iste proizvodnje i poslovnja u itavom lancu vrednosti, od nabavke sirovina i materijala, preko procesa proizvodnje, do distribucije i prodaje kupcima na tritu i konanim potroaima.

3. Nacrtati EMAS emu i objasniti

- SLIKA -

Sistem za upravljanje zatitom ivotne sredine i ema provere (Eco-Management and Audit Scheme) predstavlja dobrovoljni program za upravljanje zatitom ivotne sredine i proveru, koji omoguava organizacijama da verifikuju svoj sistem upravljanja zatitom ivotne sredine u skladu sa odgovarajuom Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta.

EMAS III je definisan uredbom koja se primenjuje od januara 2010. godine. EMAS je kod nas u zakonskoj regulativi delimino definisan Zakonom o zatiti ivotne sredine. EMAS sadri u sebi sve zahteve ISO 14001 standarda, kao i neke dodatne zahteve koji su stroiji od ISO 14001.

Vie od 4.100 registrovanih kompanija je ukljueno u ovaj program. Sve one imaju pravo korienja EMAS logo-a koji je garancija njihovog kvaliteta upravljanja zazizom ivotne sredine.

4. Koliko traje integrisana dozvola

Integrisana dozvola je odluka nadlenog organa doneta u formi reenja kojom se odobrava putanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti iji sastavni deo ini dokumentacija sa utvrenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predvienim Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine.

Dozvola se odnosi i na prestanak rada postrojenja. Period vaenja dozvole ne moe biti dui od 10 godina.

5. BREF

BREF (Best Available Technique Reference Notes) dokumenta nemaju nameru da predlau GVE, ve prevashodno da prue smernice i informacije industrijskom sektoru, pa i javnosti, u pogledu nivoa emisije koji se moe postii uz primenu odreene tehnike.

6.Granini i ukupni trokovi

Granini trokovi smanjenja zagaenja su dodatni ukupni trokovi (GTSZ) prouzrokovani smanjenjem nivoa emisije zagaenja za jednu jedinicu, ili alternativno reeno, uteeni trokovi ako emisija zagaenja bude poveana za jednu jedinicu.

- GRAFIKONI

Na grafikonu broj 1 predstavljen je granini troak smanjenja zagaenja koji raste sporije u poetnoj fazi emisije, a bre kada emisije postanu relativno male. Na grafikonu broj 2 predstavljen je GTSZ koji raste brzo na poetku emisije, i ne smanjuje se pri opadanju emisije. Na grafikonu broj 3 predstavljen je GTSZ koji u poetku emijie opada, a zatim poinje da raste sa smanjenjem emisije.- GRAFIKON UKUPNIH TROKOVA

Analiza krive graninih trokova smanjenja zagaenja Kriva GTSZ 2 poinje na nivou emisije e. Ovaj nivo emisjie ne zahteva nikakvu kontrolu zagaenja.Od toga nivoa kriva GTSZ 2 ima rastui nagib udesno. Prve jedinice smanjenja zagaenja mogu biti ostvarene sa relativno niskim graninim trokovima. Sa daljim smanjenjem emisije granini trokovi smanjenja zagaenja se poveavaju. Smanjenje emisije za 90 d0 95% moe zahtevati veoma skupu opremu za recikliranje svih reziduala proizvodnje.Ukupni trokovi smanjenja zagaenja

Veliina trokova neophodnih za smanjenje emisije zagaenja zavisi od raspoloive tehnologije i od menaderskog kadra koji primenjuje tehnologiju. U sluaju da su godinje emisije zagaenja na nivou e1, vrednosti na vertikalnoj osi predstavljaju granine trokove ostvarivanja jedne dodatne jedinice smanjenja emisije. Povrina ispod krive GTSZ, izmeu njenog poetka u taki e i odreenog nivoa emisije e1 predstavlja ukupne trokove smanjenja zagaenja za taj nivo. Za krivu GTSZ 2 ukupni trokovi smanjenja zagaenja predstavljaju povrinu koja je jednaka zbiru a + b.Kriva GTSZ 1 nalazi se ispod krive GTSZ 2 oznaavajui situaciju u kojoj su granini trokovi smanjenja zagaenja nii na istim nivoima emisije (e1). Konkretno, na nivou emisije e1, GTSZ 1 jedne dodatne tone iznosi V2, dok je troak za krivu GTSZ 2 na nivou V1.

7. Analiza rizika i koristi

Analiza rizika i koristi istovremeno razmatra nivo rizika povezanog sa ekolokom opasnou, ali i koristi za drutvo od regulisanja date ekoloke opasnosti. Zadatak ove analize jeste da maksimira oekivane koristi i smanjenje rizika. (npr. benzin koristi kao pogonsko gorivo,ali zagauje vazduh sagorevanjem).

8. Strategije rizika

Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom obuhvataju sledee strategije: komparativna analiza ekolokog rizika, analiza rizika i koristi, analiza koristi i trokova.Komparativna analiza rizika moe pomoi u izboru najpodesnijeg alternativnog instrumenta za efektivnu redukciju rizika. Ovaj pristup je nazvan rizik rizik analiza. Ova strategija upravljanja rizikom ukljuuje uporeivanje verovatnoe procenjenog rizika ili rezultate rangiranja rizika dve ili vie moguih opcija politike (npr. skladitenje ili spaljivanje opasnog otpada).Analiza rizika i koristi istovremeno razmatra nivo rizika povezanog sa ekolokom opasnou, ali i koristi za drutvo od regulisanja date ekoloke opasnosti. Zadatak ove analize jeste da maksimira oekivane koristi i smanjenje rizika. (npr. benzin koristi kao pogonsko gorivo,ali zagauje vazduh sagorevanjem).Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom se uporeuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost) i koristi (benefit). Analiza trokova i koristi uporeuje graninu drutvenu korisnost politike smanjenja zagaenja sa povezanim graninim trokovima. Efikasan nivo ekolokog rizika je onaj na kom je granina drutvena korisnost jednaka graninim drutvenim trokovima.9. Projekat

Projekat je izvodjenje gradjevinskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme, njihova rekonstrukcija, uklanjanje i/ili promena tehnologije procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada. Kao i ostale intervencije u prirodnom okruenju ukljuujui radove koji obuhvataju eksploataciju mineralnih sirovina.

10. Grupe indikatora

Indikatori operativnih performansi preduzea (OPIs) - direktno ukazuju na uticaje preduzea na ivotnu sredinu i na rezultate koji se postiu primenom sistema ekolokog menadmenta. U ovu grupu indikatora spadaju indikatoru koji ukazuju na potronju sirovina, potronju energije, korienje obnovljivih energetskih izvora, transport, emisiju tetnih i opasnih materija, otpad, itd

Indikatori performansi menadmenta - Indikatori koji ukazuju na uspenost menadmenta (MPIs) -se odnose na implementaciju programa, efikasnost podele nadlenosti, uestalost kontrolisanja, ukljuivanje zaposlenih, zatitu na radu, internu i eksternu komunikaciju, investicije, finansijske rezultate, itd.

Indikatori ekolokih uslova (ECIs) se odnose na kvalitet ivotne sredine na lokalnom ili regionalnom nivou i na globalne aspekte koji su obuhvaeni konceptom odrivog razvoja kao to su npr. raspoloivost resursima ili obaveza smanjenja emisije gasova staklene bate preuzeta potpisivanjem meunarodnih protokola.

Indikatori koji ukazuju na kvalitet ivotne sredine se odnose na pojedine medijume ivotne sredine kao to su vazduh, voda, zemljite, biodiverzitet. U grupu indikatora ekolokih uslova takoe spadaju i indikatori koji ukazuju na postojanje objekata posebne namene (npr. sportski objekti) i kulturno blago.

11. Karakterizacija ekolokog rizika

Poslednja faza podrazumeva kompletan opis forme i dimenzije oekivanog rizika na osnovu rezultata izvrene identifikacije ekoloke opasnosti i analize izlaganja toj opasnosti. Opis obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu ocenu rizika.Kvantitativna komponenta karakterizacije rizika pomae utvrivanju magnitude (veliine) odreenog ekolokog rizika i obezbeuje mogunost poreenja dva rizika. Rizik moe biti izraen kao verovatnoa da e se odreena ekoloka opasnost dogoditi korienjem numerikih vrednosti koje kvatifikuju verovatnou dogaanja opasnosti u odreenom vremenskom periodu. Verovatnou koja je utvrena na osnovu stvarnih podataka pokazuje nam statistiki rizik. Pokazatelj statistikog rizika dobija se izraunavanjem broja rtava date opsanosti u odnosu na ukupan broj izlaganja opsanosti. Druga vrsta merenja verovatnoe moe biti bazirana na osnovu bioistraivanja. Npr. Verovatnoa obolevanja od kancera usled izlaganja odreenoj hemikaliji.

Kvalitativna komponenta karakterizacije ekolokog rizika daje kontekst numerike vrednosti rizika. Ona daje opis ekoloke opasnosti, ocene izlaganja njoj, korienih podataka i metoda.

12. Objasniti GTSZ posle uvodjenja nove tehnologije

- GRAFIKON UKUPNIH TROKOVA

Donja kriva, GTSZ 1, reprezentuje situaciju posle uvoenja nove tehnologije koja prouzrokuje nie trokove smanjenja zagaenja, dok kriva GTSZ 2 predstavlja situaciju pre uvoenja ove tehnologije. Tehnoloke promene pomeraju krivu GTSZ nanie za nepromenjene zagaujue materije. Uteeni trokovi na nivou emisije e1, koji su rezultat tehnoloke inovacije, jednaki su povrini ispod krive GTSZ 2, oznaenoj slovom a. Ova analiza graninih trokova smanjenja zagaenja moe biti veoma korisna kada se vri ocena razliitih vrsta politika kontrole zagaenja ivotne sredine. Firma e doneti odluku o ulaganju u novu tehnologiju ako uteeni trokovi smanjenja budu jednaki ili vei od ulaganja.13. Trokovi kontrole zatite ivotne sredine - objasni navedi neke

Trokovi kontrole zatite ivotne sredine obuhvataju trokove nastale kontrolisanjem i nadgledanjem procesa proizvodnje i transporta proizvoda, kao i transporta i odlaganja otpada i reziduala proizvodnje.

Ovi trokovi mogu obuhvatati sledee kategorije:

trokovi faktora proizvodnje pri kontroli procesa i gotovih proizvoda, trokovi faktora proizvodnje s korektivnim aktivnostima na zatiti ivotne sredine, trokovi transporta sirovina i gotovih proizvoda opasnih po ivotnu sredinu, trokovi odnoenja i smetaja opasnog otpada.

14. Cost-benefit analiza 4 koraka

1. Jasno specificiranje programa ili projekta

Kada elimo da pristupimo realizaciji odreenog projekta, neophodno je prvo doneti odluku o samoj studiji projekta, a nakon toga definisati i tvrditi glavne elemente samog projekta.

Meu glavnim elementima projekta ubrajamo :

utvrivanje mesta, odnosno lokacije za realizeciju projekta,

definisanje glavnih grupa koje su ukljuene u realizaciju projekta,

utvrditi tok relizacije projekta,

vremenski period trajanja projekta

Sa ovog aspekta moemo razlikovati dva osnovna tipa javnih ekolokih programa, za koje se najee rade analize trokova i koristi :

FIziki projekti koji direktno ukljuuju javni sektor i regulativni projekti koji se koriste za unapredjenje ekolokih zakona i propisa.

2. Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa

Kvantitativno opisivanje inputa i autputa programa je svakako drugi korak cost - benefit analize, odnosno on je sam pokazatelj trokova i koristi Za pojedine ekoloke uticaje ne postoji mogunost da se obezbedi nain, na koji e se vriti merenje koliko zaista ljudi vrednuju te ekoloke uticaje.

Upravo zbog toga se ekonomski subjekti primoravaju, da novane pokazatelje analize trokova i koristi proiruju procenama takvih neopipljivih uticaja

3. Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa (tabela)Procena drutvenih trokova i koristi inputa i autputa je aktivnost kojom se vri uporeivanje trokova i koristi, od strane istraivaa.

4.Uporedjenje troskova i koristi

Jedan od postupaka uporedjivanja trokova i koristi jeste oduzimanje ukupnih trokova od ukupne koristi, to se naziva neto korist. Drugi postupak se moe prikazati na nain, koliko koristi donosi projekat na svaki dinar trokova.

15. Model nijansi zelenog Tripni pristup

Pristup u kome se kreira konkurentska prednost preduzea naosnovu toga to se obraa panja i uzimaju se u obzir ekoloke potrebe i preferencije potroaa.

Rast ivotnog standarda podrazumeva pored rasta linog dohotka i mogunost obrazovanja i sticanja razliitih informacija Pod pritiskom realnosti, savremen ovek sve vie iskazuje potrebu za zdravim proizvodima, proizvedenim po ekoloki prihvatljivim procedurama i tehnologijama

Na ovaj nain kompanije koje su okrenute tritu i potroau kao centralnoj figuri poslovanja, moraju se prilagoditi individualnim i drutvenim potrebama kako bi sauvale konkurentsku prednost i opstale na tritu.

16. ISO EMAS ema Objasni znaaj izvetaja

- EMA

Mrea ekolokog menadmenta na nivou lokalne zajednice i prezentovanje ekolokih izvetaja omoguava bolju raspoloivost podacima i pravovremeno informisanje donosilaca odluka.

Razvijanjem koncepta istije proizvodnje, UNEP kao preporuku za standardizaciju sadraja ekolokih izvetaja navodi 50 taaka grupisanih u 5 oblasti:

Menadment (podaci o preduzeu, ekoloka politika, sistem ekolokog menadmenta, ciljevi, istraivanje i razvoj, ...)

Analiza ulaz/izlaz (materijali, energija, resursi, ekoloki rizik, otpad, ambalaa, transport, ivotni vek proizvoda, aerozagaenje, otpadne vode, zagrevanje, ...)

Finansije (finansijski pokazatelji, ekoloko raunovodstvo, ostvarene utede, investicije, ...)

Zahtevi zainteresovanih (zaposleni, investitori, poslovni partneri, lokalna zajenica, nauka i obrazovanje, mediji, ...)

Globalni aspekti (odgovor na globalno postavljene ciljeve, meunarodna saradnja, uvaavanje potreba ravnomernog globalnog razvoja, potovanje standarda, ...).17. Navedi indikatore i objasni performanse menadmenta

Indikatori ekolokih performansi preduzea se mogu definisati kao skup podataka (datih u apsolutnom ili relativnom iznosu) koji daje relevantnu i korisnu informaciju o ekolokim performansama preduzea i mogunostima za njihovo unapreivanje.

Postoje:

- Indikatori operativnih performansi preduzea (OPIs)

- Indikatori performansi menadmenta (MIPs)

- Indikatori ekolokih uslova (ECIs)

Indikatori performansi menadmenta - Indikatori koji ukazuju na uspenost menadmenta (MPIs) -se odnose na implementaciju programa, efikasnost podele nadlenosti, uestalost kontrolisanja, ukljuivanje zaposlenih, zatitu na radu, internu i eksternu komunikaciju, investicije, finansijske rezultate, itd.

18. Definii postrojenje

Stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvrene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenje

19. Navesti za koja postrojenja aktivnosti se izdaje integrisana dozvola

Proizvodnja energije

Proizvodnja i prerada metala

Industrija minerala

Hemijska industrija

Upravljanje otpadom

Ostale aktivnosti (kapacitet)

20. BREF hrane, mleka i pica

Ovaj dokument odraava razmenu informacija o aktivnostima o integrisanoj prevenciji i kontroli zagaenja (IPPC Direktiva), odnosno tretman i obradu namenjenu za proizvodnju prehrambenih proizvoda iz:

- ivotinjskih sirovina (izuzev mleka) sa kapacitetom gotovih proizvoda veim od 75 tona na dan,

- Biljne sirovine sa kapacitetom gotovih proizvoda veim od 300 tona na dan (prosena vrednost na kvartalnoj osnovi),

- Tretman i prerada mleka, koliina primljenog mleka vea od 200 tona na dan (prosena vrednost na godinjem nivou)

21. Za koje projekte se vri procena uticaja

Uredbom o utvrdjivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu je definisano za koje se projekte obavezno vri promena uticaja (Lista I), a za koje nadleni organ, po zahtevu nosioca projekta, rasmatra i donosi odluku o potrebi procene uticaja (Lista II).Kriterijumi: Na osnovu delatnosti

Na osnovu kapaciteta

Na osnovu lokacije

22. Procedura cost-benefit analize

1. Definisanje projekata koji e biti analizirani,

2. Definisanje vremenskog perioda na koji e se odnositi analiza,

3. Utvrivanje svih koristi i trokova za pojedine projekte,

4. Izraunavanje svih koristi i trokova u novanom obliku za pojedine projekte,

5. Odreivanje kriterijuma koji e se koristiti u analizi,

6. Odreivanje diskontne stope koja e se koristiti,

7. Izraunavanje vrednosti pojedinih kriterijuma za svaki projekat,

8. Uporeivanje vrednosti kriterijuma za pojedine projekte sa odreenom merom i meusobno,

9. Dodatni kriterijumi i analize,

10. Konaan izbor - donoenje odluke.

Page 1