EKOLO[KA SEKCIJA NOVOVARO{KE OSNOVNE Mladi ~uvari

Click here to load reader

  • date post

    16-Oct-2021
  • Category

    Documents

  • view

    0
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of EKOLO[KA SEKCIJA NOVOVARO{KE OSNOVNE Mladi ~uvari

15GL.qxdPETAK, 20. decembar 2019, broj 8117/652, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs
Lazar Rvovi}
Kenan Kola{inac
Odluke koje donosim su samo moje Strana VII
^a~anski mali{ani vratili se sa Zlatara posle samo tri dana
Stoma~ne tegobe prekinule gostovanje
Strane IV -V
Novi Pazar – U novopazarskoj grad- skoj kasi, slede}e godine, trebalo bi da bude ne{to vi{e od 3,2 milijarde dina- ra ili za milijardu dinara vi{e u odnodu na ovu godinu, Tako su odlu~ili odbor- nici gradskog parlamenta na posled- njem zasedanju. Za skup{tinsku ve}i- nu naredni bud`et je razvojni i to obra- zlagali pove}anjem sredstava u grad- skoj kasi, u poslednje ~etiri godine, za milijardu dinara odnosno za oko tre}i-
nu. Opozicija je ostala na stanovi{tu da je bud`et predizborni, da nema ozbilj- nih investicija, da vi{e sredstava treba da se izdvoji za obrazovanje i privre- du.Usvojen rebalansu bud`eta
Dono{enju odluke o bud`etu za na- rednu godinu, prethodila je odluka o tre}em rebalansu ovogodi{njeg bud`e- ta. Od projektovanih 2.627.280.000 di- nara, na kraju se u gradsku kasu slilo 3,1 milijardu dinara. Odbornici su
usvojili planove i programe rada javnih preduze}a za narednu godinu i izmene urbanisti~kih planova za delove centra grada. Odbornici SDA Sand`aka Sane- li \ulovi} je potvr|en mandata, a za vr- {ioce du`nosti direktora ponovo su imenovani Vladimir Marinkovi} u JKP „Gradska toplana“, Tanja Ratkovi} u Turisti~koj organizaciji i Armin Meho- vi} u JKP „Parking servis“. S. N.
Strana III
Prvo plate, pa komunalije
Izbor predsednika Skup{tine op{tine
Strana V
k
Mladi ~uvari prirode Nova Varo{-Najsvetliji primer eko-aktivizma je Ekolo{ka sekcija O[ „@ivko Ljuji}“, koja je u protekle dve i vi{e decenije lider u organizovanju i sprovo|enju razli~itih akcija i programa na polju ekologije
Strana IV
Poraz u dramati~nom fini{u Novi Pazar - Bez Milana Vuli}a, beka koji je napustio
ekipu i povre|enog centra Aleksandra Todorovi}a ko{arka{i Novog Pazara nisu uspeli da izbegnu drugi poraz u Pendiku u ABA2 ligi. U dramati~nom fini{u pobednika je odlu~io odli~ni centar gostiju Ismet Sejfi}, pogodiv{i za tri poena sa oko devet metara na 37 sekundi pre kraja i pri rezultatu 77:77, za kona~nih 79:83 (14:26, 28:13, 17:25, 20:19). U doma}em timu najraspolo`eniji sa 24 poena bio je Nikola Kora}, u pobedni~kom sastavu Nikola Pavli}evi} sa 28. Novi Pazar je osmi na tabeli sa ~etiri pobede i osam poraza, lider je ~a~anski Borac sa skorom 10-1. To je i slede}i rival Novopazaraca, ali u okviru KLS, me~ se igra u nedelju od 19 sati u dvorani kraj Morave.
P. L.
EKOLO[KA SEKCIJA NOVOVARO{KE OSNOVNE [KOLE POZITIVAN PRIMER EKO-AKTIVIZMA
Gradski parlament usvojio bud`et za 2020,godinu
Nikola Kora} u napadu
Fo to
i}
Novi Pazar - Predstavnici Bo- {nja~kog nacionalnog vije}a u~estvovali su na konferenciji “Institucionalni okvir za{tite na- cionalnih manjina u dr`avama nastalim raspadom SFRJ” koju je organizovao novosadski Cen- tar za regionalizam, uz podr{ku Hanns Seidel Stiftung fondacije.
Kako saop{tava BNV, njiho- vi predstavnici su u~esnike fo- ruma informisali o nepovolj- nom polo`aju Bo{njaka u Srbi- ji i brojnim nerije{enim pitanji- ma i neslaganjem sa postoje}im nametnutim stanjem. “Pred- stavnici BNV su naglasili da je manjinskim Akcionim planom za pristupanje Srbije EU koji je donijet u nelegalnoj proceduri, Republika Srbija ignorisala Bo- {njake i njihove probleme te da Akcioni plan nema potreban le- gitimitet i Bo{njaci ga ne pri- znaju. Na skupu je naro~ito is- taknuto da srpski dr`avni orga- ni i njihove institucije negiraju bosanski jezik i Bo{njake kao narod, negiraju genocid i druge zlo~ine po~injene nad Bo{njaci- ma u Bosni Hercegovini i San- d`aku”, saop{tava BNV.
Na skupu je bilo rije~i o pita- njima nacionalnih manjina u Srbiji u procesu EU integracija, kao i polo`aju nacionalnih ma- njina u dr`avama koje su nasta- le raspadom SFRJ. Centar za re- gionalizam ve} tre}u godinu, re- alizuje projekat kroz koji se,uz podr{ku i saradnju sa Hanns Se- idel fondacijom (kancelarija u Beogradu) pokre}e dijalog o te- mi EU integracije i pitanja naci- onalnih manjina u Srbiji.
Delegacija Bo{nja~kog naci- onalnog vije}a predvo|ena predsjednicom dr. Jasminom Curi} prisustvovala je akademi- ji povodom sto godina od osni- vanja politi~ke organizacije „D`emijet“ koja je, u organiza- ciji Instituta za duhovno i kul- turno naslje|e Albanaca, odr`a- na nedavno u Skoplju. Curi} je
u svom obra}anju rekla da je osniva~ i predsjednik D`emije- ta, Fehrat beg Draga bio veliki ~ovjek sa vizijom, zaslu`an lider i mudar politi~ar te da narodi Sand`aka, Kosova i Makedoni- je duguju mnogo njegovoj oda- nosti i dosljednosti. „Prvaci D`emijeta Ned`ib Draga, Fer- hat beg Draga i A}if efendija bi- li su i ostali simboli sand`a~kih patriota. Bo{nja~ko nacionalno vije}e je 2012. godine u Tutinu i Novom Pazaru postavilo spo- men plo~e prvacima D`emijeta, Ferhat begu Dragi na osnovnoj {koli u selu Draga u Tutinu i A}if efendiji u centru Novog
Pazara gdje se nalazila njegova ku}a.“ – rekla je dr. Curi}.
Delegacija BNV, koju su po- red predsjednice ~inili i potpred- sjednik dr. Fuad Ba}i}anin i sa- radnica BNV Amila ]osovi}, je prisustvovala i otkrivanju spo- men plo~e na mjestu gdje je pri- je sto godina osnovan D`emijet. Boravak u Skoplju su predstav- nici BNV-a iskoristili i za susret sa potpredsjednikom Skup{tine Republike Sjeverne Makedonije Ze}irom Ram~ilovi}em i posje- tili izlo`bu „D`amije i tekije u Skoplju i okolini u periodu iz- me|u dva svjetska rata“.
S. B.
Po(d)vla~enje
Ne mo`e se braniti bilo kome da gradi vlastite impresije, „li~- ni stav“, ako ivi u svetu impre- sija, ali {ta }e taj ~ovek sa svojim li~nim tuma~enjem stvarnosti ~initi, dovode}i u pitanje druge ili celu jednu kulturu – to je ve} pitanje pristojnosti i porodi~- nog odgoja. Na amaterizam u principu ne treba reagovati, ali kada on dobije celu stranu u uglednom dnevniku, to mo`e izazvati prirodnu uznemire- nost ~italaca na javnu re~ koja postaje tvrdnjom, s mogu}no- {}u da pokrene i dublja ose}a- nja u svojoj ponesenoj povr- {nosti.
Govoriti o liturgijskoj knjizi, a bez znanja liturgike – besmi- slica je. Govoriti o spomeniku iz srednjega veka, a bez znanja o srednjem veku – drskost je. Govoriti o spomeniku jednoga jezika, a bez lingvisti~kih zna- nja o njemu – sme{no je. Izno- siti podatke kao da su ~injenice – groteskno je. Selektivno se pozivati na „neke“ bibliograf- ske podatke bez znanja o njiho- vom kontekstu – nije akadem- ski. Ali ve} rekosmo da se s im- presionizmom – po{to je u do- menu „umetni~kih sloboda“, kao ni s amaterizmom – po{to je u opsegu samoproklamova- ne stru~nosti – ne vredi upu- {tati u polemiku. Zato }emo vi- {e radi dobre informisanosti ~i- talaca re}i po koju.
U Hrisovulji kralja Stefana Uro{a I u svitku, izdatoj mana- stiru Hilandaru ne{to posle 1254, ovaj, „po milosti Bo`ijoj kralj i s Bogom samodr`ac svih srpskih zemalja i pomorskih“, nastavlja da se brine o darovi- ma „svoga dede“, a „velikog kneza humskog Miroslava“ „crkvi Svetog apostola Petra na Limu“. Ranije je, kako svedo~i dokument, njegov otac, Stefan Prvoven~ani, potvrdio „svome stricu“ (1196–1199), tj. Nema- njinom bratu, osnivanje ove za- du`bine. Upravo u tom vreme- nu ova manastirska crkva po- sta}e katedrala Humske sveto- savske episkopije. I kao {to se ovaj dokument s jo{ nekim do- kumentima iste episkopije sa- ~uvao u Hilandaru, u ovoj srp- skoj svetinji, manastiru pod za- {titom vizantijskih careva, sa~u-
va}e se i Miroslavljevo jevan|e- lje, namenom prvobitno s dosta sigurnosti vezano za isti mana- stir na Limu, kasnije kori{}eno na sve~anim, pashalnim liturgi- jama u Hilandaru. Miroslavlje- vo jevan|elje jeste liturgijska knjiga namenjena komplet- nom manastirskom bogoslu- `benju pravoslavnog obreda, verovatno ovoj pravoslavnoj bogomolji. Gde je liturgijska ve- za s nekakvim jereticima ili sledbenicima zapadnog obre- da? Nema je. Navedena teksto- lo{ka veza s jereti~kim knjiga- ma, proizvedena u odre|enom trenutku jugoslovenske porat- ne kulturne politike toliko je na- tegnuta da u slovenskoj biblisti- ci, ina~e vrlo razvijenoj me|u- narodnoj disciplini – i ne posto- ji. Knjiga je pisana crkvenoslo- venskim jezikom isto~nog tipa, karakteristi~nim za srpske cr- kve u sklopu Ohridske arhiepi- skopije toga vremena. I ne{to vrlo karakteristi~no, {to svaku dalju pri~u ~ini suvi{nom: go- vorne crte koje izbijaju iz Miro- slavljevog jevan|elja dijalekat- ski ne pripadaju ni Zeti ni Hu- mu ni Bosni, nego Metohiji.
Autor teksta i mo`da ljubi- telj ~ove~anstva bez nacija veli da „u 12. i 13. veku ne postoje Srbi, Hrvati, Bo{njaci u dana- {njem smislu etni~kog identite- ta. Kao takvi pojavi}e se tek sa 19(.) vekom kao politi~ki i kul- turni konstrukt formiranja na- cija i nacionalnih dr`ava“. Da je ~itao dokumenta starija od 19. veka ili barem stariju knji`ev- nost, znao bi da Srbi postoje ba{ u tom vremenu i da imaju kontinuitet do danas. Dovoljno je ~itati svetoga Savu – a to je 12–13. vek, da se vidi {ta je po- neseno kazivanje o svome ota- ~astvu, srpskoj zemlji i o svome narodu. Dakle, Srbi se nisu for- mirali u smislu etni~kog iden- titeta danas ili „ju~e“, Srbi nisu morali ~ekati postanak nacija; taj postanak je njih skupo ko- {tao jer su drugi postajali naci- je od njihovih delova, ali nije nam namera da se time bavi- mo. Sva „referentna“ literatura na koju se na{ prethodnik po- ziva, starija je od naroda s bo- {nja~im imenom (1955, 1972, 1952). Pa na kakvu Bosnu se
onda u njoj mislilo, ili „~iju“? Mo`e i sam proveriti. ^ija }e u tom slu~aju to biti pro{lost, ili ~ija }e barem najve}im delom? Savremenik svetoga Save, bo- sanski ban Matej Ninoslav, na- slednik pomenutog bana Kuli- na, svoje podanike zove – Srbi- ma.
Glavno je pitanje – kakva je veza Miroslavljevog jevan|elja s Bosnom 12. veka? Takva da u kulturnom smislu najavljuje neke dosta mla|e spomenike u Bosni u kojima }e se produ`a- vati tradicije srpskih manastir- skih radionica od Kosova i Me- tohije, preko Ra{ke i Lima, {to je lingvisti~ki i pomo}nim isto- rijskim disciplinama dokaza- no. Ali, da li to oni koji usposta- vljaju samo veze iz jednoga smera `ele da ~uju? Ne{to od tih veza uo~eno je dosta rano, i mnogo pre navo|enog \. Stri- ~evi}a i drugih poslenika u ko- munisti~koj Jugoslaviji, ali ne ose}amo potrebu da akadem- skog slikara dodatno obave{ta- vamo o toj materiji. Amater- skom pristupu je svojstveno poznavanje jedne do nekoliko napabir~enih bibliografskih je- dinica, bez svesti o stvarnom funkcionisanju nauke. A glav- na veza s Bosnom jeste da je to takav jedan spomenik koji im- presionisti~kom krugu ba{ fali u vitrini, pa je zgodno re}i da „svi ozbiljni argumenti ukazu- ju na Bosnu“. Fino, ali koji?
To je, veli slikar, „pre svega spomenik na{e slikarske umet- nosti“. Ili – ba{ mu oni ~uveni zapadni, romanski nanosi ne dozvoljavaju da bude srpski. Zato se pre neku godinu – se}a- mo se i drugih slu~ajeva – ogla- si{e zagreba~ki stru~njaci da ka`u da je to ipak hrvatski }iril- ski spomenik. Uzgred, sli~no misle i dukljanski znanstveni radnici – a da ~ije bi to bilo, bo- ga ti, ako nije dukljansko. Sva- ~ije, a da nije srpsko?
Prof. dr Aleksandar Milanovi}, doc. dr Viktor Savi}, Katedra za srpski
jezik sa ju`noslovenskim jezicima Filolo{kog
fakulteta u Beogradu
Ceo tekst je objavljen na sajtu Danasa
REAGOVANJE Na tekst „^ije je Miroslavljevo jevan|elje“ Mehmeda Slezovi}a
@ivot u svetu impresija
BNV na konferenciji „Institucionalni okvir za{tite nacionalnih manjina u dr`avama nastalim raspadom SFRJ“
Nepovoljan polo`aj Bo{njaka u Srbiji
Na skupu su predstavnici BNV naglasili da srpski dr`avni organi i institucije negiraju bosanski jezik i Bo{njake kao narod, kao i genocid i druge zlo~ine
po~injene nad Bo{njacima u Bosni Hercegovini i Sand`aku
D`emijet u Kraljevini D`emijet je bila politi~ka organizacija osnovana 1919. godine u
Skoplju koja je djelovala izme|u dva svjetska rata. Ova politi~ka or- ganizacija je u tada{njoj Kraljevini SHS okupljala najve}i broj pri- padnika bo{nja~kog i albanskog naroda Sand`aka, Kosova i Make- donije, podsje}a BNV. Politi~ki cilj D`emijeta je bio da osigura inte- rese muslimanskog stanovni{tva Jugoslavije. Ova politi~ka stran- ka je u~estvovala na izborima u Kraljevini Jugoslaviji, 1920.je osvo- jila osam mjesta u parlamentu, a tri godine kasnije 14. Zabranje- na je 1924. godine.
„DEPOLITIZACIJA BNV, NAMERA ILI STVARNOST“
Tekst je deo projekta „Depolitizacija BNV, namera ili stvarnost“, koji se sufinansira sredstvima iz bud`eta Republike Srbije, Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Za{iljili olovke (tako se va- zda zborilo i mrmorili) i ra{irili aplauze. Udari crtu ispod, pa za{ljepe}i. Red crta, red {lje- petanja (a kome drugome do samom sebi). Nijedno leto ne be{e, kao ovo. Sve od ruke re- kordno i{lo. Za{ta se hvatali, zlatilo se i mno`ilo, hiljadilo i tonilo...Svi veseli i zadovoljni bili. Ovo poslednje je u glu- ma~kom paketu na{ih ~estih
malih sve~anosti. Da se ne preveselimo i ne prezadovo- ljimo. ^isto da se ostavi ne{to kad aplauz majstori dobiju priliku da budu aplauz po- smatra~i.
Onaj {to po vazdan misli kako da napabir~i jo{ koju beogradsko-profesorsku operaciju, ne ispu{ta olovku iz ruku. ^vrsto dr`i i recka operacije od profeora za koje
je prvo on, pa ovde isposta- vljeni pacijent ~uo. Prvo je krenulo povla~enje. Povla~ila se jedna, druga, tre}a....dese- ta pri~a. Vreme je za podvla- ~enje crte. Deda Mraz samo {to nije stigao. Lepo }e da donese. Eh, kad bi mogao, onako gredom, nekom dru- gom da ubaci ono na{e {to nije bilo lepo, a da nam ono tu|e {to je bilo najlep{e. S. N.
Otkrivanje spomen plo~e
Jasmina Curi} u Skoplju
petak, 20. decembar 2019. III
Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS Usvojen bud`et grada Novog Pazara za narednu godinu
Prvo plate, pa komunalije Novi Pazar – U novopazar-
skoj gradskoj kasi, slede}e godi- ne, trebalo bi da bude ne{to vi- {e od 3,2 milijarde dinara ili za milijardu dinara vi{e u odnodu na ovu godinu, Tako su odlu~i- li odbornici gradskog parla- menta na poslednjem zaseda- nju. Za skup{tinsku ve}inu na- redni bud`et je razvojni i to obrazlagali pove}anjem sred- stava u gradskoj kasi, u posled- nje ~etiri godine, za milijardu dinara odnosno za oko tre}inu. Opozicija je ostala na stanovi{tu da je bud`et predizborni, da ne- ma ozbiljnih investicija, da vi{e sredstava treba da se izdvoji za obrazovanje i privredu.
Planirano je da seskoro 1,4 miliona dinara obezbedi od na- plate poreza na imovinu i doho- dak. U prihodovanjima ra~una se na 823 miliona dinara tran- sfera od dr`ave i me|unarod- nih donatora, zatim na 658 mi- liona dinara od naplate lokalnih komunalnih taksi, 420 miliona dinara od doprinosa za uzdava- nje gra|evinskih dozvola i 180 miliona dinara je planirano kre- ditno zadu`enje. Kada su u pi- tanju planirani rashodi, na vrhu liste i dalje ostaju plate i dopri- nosi za zaposlene u lokalnoj sa- moupravi. Od ukupne sume, za finansiranje zarada zaposlenih bi}e izdvojeno 27 odsto ili 866 miliona dinara. Na drugom mestu, po visini izdvajanja je iz- gradnja i ure|enje komunalne infrastrukture sa planiranih 411
miliona dinara. Slede ulaganja u Pred{kolsku ustanovu „Mla- dost“, 263 miliona, u osnovno i srednje obrazovanje bi}e ulo`e- no 239,5 miliona – 161 milion
za osnovno i 78,5 miliona za srednje obrazovanje.
Od javnih preduze}a, najvi{e sredstava dobi}e „Gradska ~i- sto}a“ – 100 miliona, Javno
preduze}a za ure|ivanje gra|e- vinskog zemlji{ta dobi}e 40 mi- liona dinara za odr`avanje sao- bra}ajne infrastrukture, Zavod za urbanizam dobi}e 35 miliona za projektno planiranje, za JKP „Vodovod i kanalizacija“ plani- rano je 30 miliona i 20 miliona dinara su subvencije za „Grad- sku toplanu“. Planirano je da se slede} godina za sufinansiranje medijskih projekata izdvoji vi{e od 64 miliona, za projekte orga- nizacija civilinog dru{tva 17 mi- liona. Poljoprivredni proizvo|a- ~i mogu da ra~unaju na finansij- sku podr{ku uve}anu za 50 od- sto u odnosu na ovu godinu, pa je za njihove delatnosti planira- no 15 miliona dinara.
Bo{nja~ko nacionalno ve}e za svoje aktivnosti mo`e da ra- ~una na 12 miliona dinara iz gradskog bud`eta. Projektova- na izdavajanja za Kulturni cen- tar su 67 miliona dinara. Na- rodne biblioteke “Dositej Obra- dovi}” 34 miliona, Regionalnog pozori{ta oko 19,7 miliona i po 19 miliona dinara dobi}e Isto- rijski arhiv i Muzej „Ras“. Pla- nirana izdvajanja za sport su 156 miliona dinara – 114 mili- ona bi}e dato sportskim klubo- vima i 42 miliona dinara name- njeno je izgradnji sportske in- frastrukture. Me|u rashodima su i milion dinara za izradu do- kumentacije za projekte i 71 milion dinara su otplate glavni- ce i kamata za ranija kreditna zadu`enja. S. Novosel
Investitori da obezbede 90 odsto parking mesta
Kazna po osam hiljada dinara
Novi Pazar – I u Novom Pa- zaru, poslednjih godina, u eks- panziji je izgradnja stambeno- poslovnih objekata. Nekada atraktivna naselja privatnih stambenih objekata, zamenju- ju stambeni blokovi, u kojima vlasni{tvo imaju oni koji su ustupili svoje lokacije, investi- tori, oni koji su na privreme- nom radu u inostranstvu i rodi- telji studenata iz celog regiona, jer u ovom gradu postoje dva univerziteta. Izgradnja stambe- no-poslovnih blokova dodatno je opteretilo nedostatak parking mesta. Zato gradska uprava na- stoji da re{i problem prebukira- nih ulica. Tamo gde su pret- hodnih decenija, projektanti „propustili“ priliku da parter- nim ure|enjem oko vi{esprat- nica re{e problem, to se sada ubrzano radi, pa stari stambeni blokovi, izgra|eni pre ~etiri i vi- {e decenija, dobijaju ure|ena parkirali{ta. Za one koji su se upustili u nove graditeljske trendove, lokalna samouprava je, pre dve godine, donela odlu- ku kojom investitore obavezuje na obezbe|ivanje parking me- sta za svoje objekte, a za svako nedostaju}e pla}aju se penali.
Odbornici gradskog parla- menta, na zasedanju po~etkom ove sedmice, doneli su odluku o izmenama odredaba ovog akta. Dokumentom su obavezani in- vestitori da obezbede 90 odsto parking mesta za svoj objekat. Iz- menama „odluka se ne}e prime- njivati u slu~ajevima nadograd- nje jedne eta`e bez galerije i pot-
krovnih prostorija, minimalnog nagiba kosog krova od 5 stepeni“ i to kod postoje}ih stambeno-po- slovnih objekata ~iji je vlasnik grad ili dru{tveno preduze}e.Do- prinosi za ure|ivanje gra|evin- skog zemlji{ta za te objekte su os- am hiljada dinara po nedostaju- }em parking mestu i grad nema obavezu da investitoru obezbedi nedostaju}e parkirali{te. Na sna- zi je i dalje ostao deo odluke, po kojoj je obaveza investitora da za svako nedostaju}e parking mesto uplate po 1,5 miliona dinara.
Odlukom je predvi|eno da ukoliko investitor odlu~i da promeni namenu gara`e, gara- `nog ili parking mesta, obave- zan je da plati svako nedostaju- }e mesto, ali mu se dug uve}a- va za jo{ 50 odsto. O parking mestima, moraju da brinu i vla- snici porodi~nih ku}a. Ako in- vestitor porodi~ne ku}e sa naj- vi{e dva stana, ne mo`e da obezbedi parkirali{te na svojoj parceli, onda je obavezan, da za svako nedostaju}e mesto, plati po 200 hiljada dinara za ure|e- nje gra|evinskog zemlji{ta.
Kada je, pre dve godine, do- neta ova odluka, iz gradske uprave je obja{njeno, da inve- stitori koji obezbede dovoljno parking mesta, mogu da ra}u- naju na smanjenje gradskih da- `bina ~ak i do 75 procenata, od- nosno komunalne takse }e biti prepolovljene ako investitor obezbedi propisan broj parking mesta, a umanjen ~ak za tri ~e- tvrtine ako prema{i taj broj.
S. Novosel
Novi Pazar - U narednoj godini No- vi Pazar }e biti deo spektra izuzetno kva- litetnih projekata koji za gra|ane dono- se konkretno dobro. Da budem konkre- tan, bavi}emo se i smanjenjem nezapo- slenosti u ovom gradu i moramo da ra- dimo na tome da budu}a ekonomska strategija srbije obuhvati i Novi Pazar – rekao je ministar za rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja Zoran \or|e- vi}, na javnoj raspravi o Strategiji za spre~avanje i za{titu dece od nasilja za period 2020.-2023. godine.
\or|evi} je naglasio da je Ministar- stvo nacrt ovog dokumenta u skladu sa Konvencijom o pravima detata UN, a iz-
gradnja politike i mera usmerenih ka spre~avanju i suzbijanju nasilja nad de- com jedan je od prioriteta javnih politi- ka Republike Srbije. Novopazarski gra- dona~elnik Nihat Bi{evac je istakao…