Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija''VISAN''

Seminarski rad

Predmet: Ekologija

Tema: Efekat staklene bate

Student Mentor Jovan Ili /31 Prim. mr sc. dr Slobodan Toovi

Januar, 2014Beograd

Sadraj:

1. Uvod..32. Gasovi staklene baste....43. Uzroci globalnog zagrevanja.74. Progresivni rast problema..85. Posledica globalnog zagrevanja.96. Prirodni ciklus planete...117. Reenje...128. Zakljuak139. Literatura14

Uvod

Poslednje godine XX veka su obeleile rasprave o tome kako se klima Zemlje nepobitno menja i to ne onim tokom kojim se oekivalo. Zapravo klimatske promene na zemlji su mnogo bre i idu u pravcu koji niko nije mogao ni da zamisli. O uticaju koji ovek ima na klimu se mnogo govori. Kao glavni uzrok svih promena se navodi ovek i njegovo konstantno zagaivanje planete Zemlje razliitim otpadom. Kao ilustrativni primer svih tih promena i uticaj zagadjivaa na svetsku klimu se upotrebljava termin staklena bata. Planeta Zemlja vri nekoliko kretanja kao to su rotacija i revolucija. Direktno je zavisna od Sunca i njegove energije koju prima i akumulira u svojoj atmosferi. To Sunevo zraenje se naziva i kratkotalasno zraenje. Sa druge strane Zemlja stalno emituje drugi vid zraenja, tzv. dugotalasno zraenje. Zbog sagorevanja fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) dolazi do poveanog sadraja gasova sa efektom staklene bate u atmosferi. Kao primarni gas se pominje CO2 ili ugljen dioksid, ali tu su i ugljen monoksid, sumpor, amonijak... Kako je odnos izmedju primljene energije od Sunca i oslobodjene energije od Zemlje do sada bio u balansu zbog povienog sadraja gasova u atmosferi sve vie se govori o ovoj uzajamnoj vezi. Gasovi u atmosferi imaju efekat zadravanja Zemljinog dugotalasnog zraenja ali u isto vreme ne ometanog proputanja Sunevog kratkotalasnog zraenja. Zbog nemogunosti odlaenje energije, toplote, u medju planetarni prostor dolazi do povienja temperature na Zemlji a time i do efekta staklene bate.Cilj ovog seminarskog rada jeste pre svega upoznavanje sa problemom efekta staklene bate, kao i sa preventivnim merama, kojima bi se usporio progresivni rast ,,efekta.Metodologija ovog rada zasniva se na empirijskom nainu istraivanja problema, na osnovu informacija pronaenih u strunoj literaturi i miljenja strunjaka, koji su svoja razmatranja podelili na internetu.

Gasovi staklene bate

Zemljina atmosfera se sastoji, uglavnom, od azota (78%) i kiseonika (21%). Ova dva najzastupljenija atmosferska gasa imaju hemijske strukture koje ograniavaju apsorbciju infracrvenog zraenja, to ne vai za gasove staklene bate. Ovi gasovi se stvaraju prirodnim putem ili vetaki (antropogeno). Najzastupljeniji prirodno nastali gas staklene bate jeste vodena para, zatim je slede ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid. Supstance nastale ovekovom aktivnou koje se ponaaju kao gasovi staklene bate ukljuuju hlorofluorokarbonate, hidrohlorofluorokarbonate i hidrofluorokarbonate.Od 1700-ih, aktivnosti oveka su se znatno poveale, pri tom znaajno poveavajui koncentraciju gasova staklene bate u atmosferi. Naunici predviaju da e oekivano poveanje koliine gasova staklene bate u atmosferi snano poveati koliinu infracrvenog zraenja zadranog u atmosferi, to e dovesti do dodatnog, vetakog, zagrevanja Zemljine povrine.

Vodena para

Vodena para se nalazi u najveoj koliini u atmosferi, uporeujui je sa ostalim gasovima staklene bate. Ona najjae upija dugotalasno zraenje, uestvujui sa 60 do 70% u stvaranju efekta staklene bate. ovek nema nekog veeg direktnog uticaja na koliinu vodene pare u atmosferi. Ipak, kako ovekova aktivnost sve vie uzima maha i utie na poveanje koncentracije ostalih gasova staklene bate, isparavanje okeana, jezera i reka, kao i transpiracija biljaka postaju intenzivniji i poveavaju koliinu vodene pare u atmosferi.

Ugljen-dioksid

Ugljen-dioksid neprekidno cirkulie u velikom broju prirodnih procesa poznatim pod nazivom ciklus ugljenika. Vulkanske erupcije i razlaganje biljnih i ivotinjskih ostataka oslobaaju ovaj gas u atmosferu. Disanjem, ivotinje posredno razlau hranu koja oslobaa energiju potrebnu za odravanje elijske aktivnosti. Jedan od produkata disanja jeste i ugljen-dioksid, koji ivotinje izdiu. Okeani, jezera i reke apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere. U procesu fotosinteze, biljke uzimaju ugljen-dioksid da bi proizvele skrob, pritom ga ugraujui u novo biljno tkivo i ujedno oslobaaju kiseonik u okolinu kao ko-produkt.Da bi obezbedio energiju za zagrevanje stanova, pokretanje automobila i elektrana, ovek sagoreva supstance koji sadre ugljenik, kao to su fosilna goriva (ugalj, nafta i prirodni gas), drvo i neki vrsti materijali. Prilikom njihovog sagorevanja, ugljen-dioksid biva osloboen u vazduh. Pri tom, ovek dodatno oteava situaciju nekontrolisanom seom velikih umskih povrina da bi obezbedio drvo ili zemljite za potrebe zemljoradnje ili naseljavanja. Ovaj proces, poznat pod nazivom deforestacija, moe i da oslobodi ugljen-dioksid iz drvea i da smanji broj stabala koja bi ga apsorbovala. Rezultat ovih ljudskih aktivnosti jeste mnogo bre nagomilavanje ugljen-dioksida nego to se on moe apsorbovati u nekim prirodnim procesima. Analizirajui mehurie vazduha zarobljene u gleerima starim i po nekoliko vekova, naunici su utvrdili da je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi porasla za oko 31% od 1750. godine, a poto ovaj gas moe da ostane u atmosferi vekovima, naunici predviaju udvostruavanje ili ak utrostruavanje njegove koncentracije u toku sledeeg veka, ako se njen sadanji rast nastavi u istoj meri. Tada bi se apsorbovano zraenje povealo za 4W/m2, to bi povealo emitovanje dugotalasnog zraenja sa povrine Zemlje, pa bi se povisila temperatura donjih atmosferskih slojeva i Zemljine povrine. Porast srednje temperature donjih atmosferskih slojeva procenjuje se na 1.2C. Porastom uinka efekta staklene bate poveala bi se vertikalna promena temperature, smanjila atmosferska stabilnost i pospeila konvekcija.

Metan

Metan nastaje u mnogim prirodnim procesima, a poznat je i kao prirodni gas. Raspadanjem mnogih supstanci koje sadre ugljenik, a u sredini bez prisustva kiseonika, kao to su otpadi, oslobaa se ovaj gas. ivotinje koje preivaju hranu kao to su goveda i ovce oslobaaju metan u vazduh kao proizvod u procesu varenja hrane. Mikroorganizmi koji ive u vlanom zemljitu, kao to su pirinana polja, proizvode metan kada razlau organsku materiju. Metan se takoe oslobaa u rudnicima uglja i prilikom proizvodnje i transporta drugih fosilnih goriva.Koliina metana se od 1750. godine udvostruila, a po procenama, mogla bi se opet udvostruiti u sledeem veku. Atmosferske koncentracije metana su mnogo manje od koncentracije ugljen-dioksida, a i metan se zadrava u atmosferi tek otprilike jednu deceniju. Meutim, naunici smatraju da je metan veoma efektan gas staklene bate (jedan molekul metana je 20 puta efikasniji u zadravanju infracrvenog zraenja odbijenog sa Zemljine povrine od molekula ugljen-dioksida).

Azot-oksid

Ovaj gas se oslobaa prilikom sagorevanja fosilnih goriva i u automobilskim izduvnim gasovima. Takoe, mnogi zemljoradnici koriste ubriva na bazi azota da bi biljkama obezbedili hranljive sastojke. Kada ova ubriva dospeju u zemljite, ona emituju azot-suboksid u vazduh. Pored toga, ovaj gas se oslobaa i oranjem zemljita iz korena biljaka.Od 1750. godine, koncentracija ovog oksida porasla je za 17% u atmosferi. Iako je ovaj porast manji od porasta koncentracije drugih gasova staklene bate, jedan molekul ovog gasa zadrava oko 300 puta vie toplote od ugljen-dioksida i moe ostati u atmosferi i do sto godina.

Jedinjenja fluora

Neki od najopasnijih gasova staklene bate produkovani su samo od strane oveka. Jedinjenja fluora koriste se u mnogim proizvodnim procesima. Jedan molekul svakog ovakvog jedinjenja nekoliko je hiljada puta opasniji od jednog molekula ugljen-dioksida.Hlorofluorokarbonati, prvi put sintetisani 1928. godine, iroko su rasprostranjeni u proizvodnji raznih sprejeva, kao sredstva za otapanje i kao rashlaivai. Netoksini i bezbedni za upotrebu u mnogim procesima, ova jedinjenja su bezopasna za nie slojeve stmosfere. Meutim, u viim slojevima, ultraljubiasto zraenje ih razlae, pri emu se oslobaa hlor. Sredinom 70-ih, naunici su poeli da uoavaju da visoke koncentracije hlora unitavaju ozonski omota. Ozon titi Zemlju od tetnog ultraljubiastog zraenja, koje moe da uzrokuje tumore i da na druge naine oteti biljke i ivotinje. Zbog ovako opasnog uinka, naunici su razvili zamene za ova jedinjenja, koja takoe tetno utiu na atmosferu, ali u mnogo manjoj meri.

Neke druge sintetike materije

Strunjaci su zabrinuti zbog upravo ovih, industrijskih, hemikalija koje imaju veliki potencijal za efekat staklene bate. 2000. godine naunici su posmatrali porast prethodno nepraene supstance trifluorometil-sumporpentafluorida. Iako je danas prisutan u vrlo malim koliinama u ivotnoj sredini, ovaj gas je izuzetno opasan jer zadrava dugotalasno zraenje mnogo efektivnije od svih drugih gasova staklene bate. Tani izvori ovog gasa koji se proizvodi u industrijskim procesima, jo uvek nisu sa sigurnou utvreni.

Ostali faktori koji utiu na efekat staklene bate

Aerosoli, estice koje lebde u atmosferi, apsorbuju, rasejavaju i reflektuju zraenje nazad u svemir. Oblaci, estice praine noene vetrom i estice dima iz vulkanskih erupcija su primeri prirodnih aerosola. Ljudska aktivnost, ukljuujui sagorevanje fosilnih goriva, dodatno doprinosi nagomilavanju aerosola u atmosferi. Iako aerosoli ne zadravaju toplotno zraenje, svakako utiu na prenos toplotne energije od Zemlje ka svemiru. Jo se raspravlja o uticaju aerosola na klimatske promene, ali naunici veruju da svetlo obojeni aerosoli hlade Zemljinu povrinu, dok tamno obojeni ine suprotno. Porast temperature u proteklom veku je nii nego to su mnogi naunici predvideli i to samo ako se uzmu u obzir porast koncentracije ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida i jedinjenja fluora. Neki naunici veruju da bi upravo aerosoli mogli biti uzrok ovog neoekivanog manjeg poveanja temperature. Ipak, naunici ne oekuju da e aerosoli igrati veliku ulogu u umanjenju globalnog zagrevanja. Kao zagaivai, aerosoli predstavljaju pretnju zdravlju. Kao rezultat, strunjaci ne oekuju da e koliina aerosola rasti u 21. veku istom brzinom kao koliina gasova staklene bate.

Uzroci globalnog zagrevanja

Nauka donosi razliite teorije o osnovnim uzrocima globalnog zagrevanja atmosfere. Na kraju, procesi koji se deavaju u ivotnoj sredini su tako sloeni ak i na lokalnom nivou, da analiziranje uzroka i posledica globalnih procesa (npr. globalnog zagrevanja) dovodi naunike do kontroverznih zakljuaka. Mnogi naunici su saglasni sa odreenim injenicama. Koncentracija atmosferskog ugljen-dioksida, za koji su naunici saglasni da odreuje temperaturu Zemlje, je porasla sa vrednosti od oko 275 ppm (parts per million) pre industrijske revolucije na oko 360 ppm 1996. Stopa rasta se takoe ubrzala u ovom vremenskom periodu. Poveanjem emisija, koncentracija CO2 bi do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do kraja 2100. 1000 ppm.Primarni gasovi sa efektom staklene bate (GHG) su ugljen-dioksid, vodena para, metan, azotni -oksid, ozon. Ugljen-dioksid, kao i drugi gasovi staklene bate, je veoma vaan faktor u vitalnim ciklusima koji odravaju ivot na ovoj planeti: biljke ga koriste u fotosintezi ime oslobaaju kiseonik neophodan da se odri ivot ivotinjskih vrsta, koje kroz izdisaj vraaju ugljen-dioksid u atmosferu i time se zavrava ciklus. Efekat staklene bate je prirodan proces koji ini ivot na Zemlji moguim. Da nije gasova sa efektom staklene bate temperatura na naoj planeti bila bi oko 30 stepeni Celzijusa nia.

Istraivanja sprovedena od strane razliitih grupa naunika dola su do skoro istih rezultata u porastu Zemljine temperature. Meuvladin panel za klimatske promene (IPCC) zvanino je zakljuio 1996. da se temperatura povecala negde izmeu 0,5 do 1,1 stepeni Celzijusa od prolog veka. Nivo mora je porastao 10 do 25 cm u istom vremenskom periodu.Milutin Milankovic, srpski naunik je stvorio preciznu teoriju o uticaju tri astronomska ciklusa na klimu (Milankovievi ciklusi). Jedan od tih ciklusa je promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite, u rasponu od 22,10 do 24,50, u periodu od 41.000 godina. Kada je nagib vei, razlika godinjih doba na viim geografskim irinama je izraenija. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru, a veliki na polovima. Promena ugla pod kojim dospevaju zraci sa Sunca utie na klimatske promene, za koje vidimo da su sve izraenije. Velika grupa naunika vidi uzrok porasta temperature kao posledicu ljudskih aktivnosti kao to su spaljivanje fosilnih goriva u toku poslednja dva veka od poetka industrijske revolucije i aktivne deforestacije (krenja uma).Nafta, ugalj i prirodni gas su fosilna goriva formirana u zemlji od ostataka biljaka i ivotinja. Ona su bogata ugljenikom, a kada se spaljuju, proizvode ugljen-dioksid. oveanstvo u velikoj meri koristi fosilna goriva jo od 18 veka. Trenutno se najvie koriste za proizvodnju elektrine energije.Progresivni rast problema

Upravo objavljeni rezultati istraivanja ukazuju da bi tropske ume ubudue mogle poveavati koliinu ugljen-dioksida u atmosferi i time ubrzati efekat staklene bate u globalnim klimatskim promenama. Tokom dvadeset godina demonstracija, parlamentarne borbe, propagandnih kampanja, javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen-dioksida, ekoloki aktivisti irom sveta uinili su samo malo vie od nita

Uestale vremenske nepogode ekstremne sue, kataklizmini poari, neupamene poplave i temperaturni poremeaji zbog kojih je teko razlikovati jul od aprila praene su sve veim brojem opominjuih strunih izvetaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju. Uprkos tome to sadraj ovih izvetaja iz sezone u sezonu postaje sve mraniji (i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodunijih klimatologa iz osamdesetih godina), interesovanje za efekat staklene bate i rast temperature nije se znatno povealo, kako meu politikim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju irom sveta. Kada suu najzad odmeni kia, kad poplave oteknu, poari odu u daljinu, a jul u aprilu zameni mart u junu, briga o klimi naglo prestaje, zaboravlja se ili preobraava u ravnodunost. Pri tom se zaobilazi injenica da lokalne i pojedinane vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedouje se rava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narueno. U meuvremenu, termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlina formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekolokih problema, koji se tiu samo "ludih" naunika i ekoloki svesnih fanatika. injenica je da klima na Zemlji ne ozdravlja ozbiljno je bolesna i njeno zdravlje nee se popraviti u dogledno vreme. Povean sadraj ugljen-dioksida u atmosferi, nastao tokom industrijske ere sagorevanjem fosilnih goriva, izaziva podizanje srednje povrinske temperature vazduha i znaajne promene klime. Uz to, poslednja istraivanja atmosfere pokazuju da bi se klima mogla menjati i na veim skalama i mnogo bre nego to je do sada bio sluaj.Globalno zagrevanje izuzetno negativno utie na biljke, upozoravaju naunici. Zagrevanje dovodi do poremeaja funkcionisanja biljaka, koje vie ne mogu pravilno da apsorbuju materije. Globalno zagrevanje dovelo je do toga da biljke u severnim umama poinju da otputaju ugljen- dioksid u atmosferu, umesto da ga apsorbuju. Ovo dovodi do toga da ume, umesto plua planete, postaju zagaivai, jer umesto kiseonika, poinju da proizvode tetan ugljen- dioksid. Do nedavno se verovalo da zatopljavanje, zbog koga prolea poinju ranije, a zime kasnije, poveava produktivnost drvea, koje stvara vie kiseonika. Sada je oigledno da nije tako, barem u najsevernijim umama. Naunici tvrde da biljkama zapravo smetaju sve toplije jeseni, jer je to vreme kada one prolaze kroz proces proizvodnje energije i otputaju ugljen- dioksid. U tom periodu, smanjuje se fotosinteza. Produivanje toplog perioda produava i ovaj proces, pa je sve manje dana godinje kada biljke proizvode kiseonik kojim obogauju atmosferu.

Posledice globalnog zagrevanja

Posledice globalnog zagrevanja svakog dana su sve vidljivije. Prirodne katastrofe i vremenske nepogode sve vie uzimaju maha i unitavaju ivot na Zemlji. Najtoplije leto 2003. godine odnelo je u Evropi 30.000 ljudskih ivota, a sada je taj broj neuporedivo vei. Ekstremne sue, nezapamene poplave i poari i zabrinjavajue temperaturne oscilacije glavne su teme strunih izvetaja koji govore o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.Svetsku ekoloku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, to ve danas pokazuje tetne efekte. Ledeni pokriva tanji je pet-est metara, a istraivanja pokazuju da se na Grenlandu debljina leda smanjuje velikom brzinom. Otapanje lednika i rast nivoa mora potopie priobalna podruja i sva manja ostrva. Podizanje nivoa mora od jednog metra, predvien do 2050. godine, potopie gradove poput Venecije i Sankt Petersburga, ali i itavu Okeaniju, Banglade, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, amerike obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u junom Pacifiku ve danas raseljena zbog potapanja. lanovi vlade Maldiva svesni ovog problema, odrali su 17. oktobra ove godine sastanak na morskom dnu, sa namerom da na simbolian nain skrenu panju svetske javnosti na opasnost globalnog zagrevanja za sve narode koji ive na niskoj nadmorskoj visini.Tom prilikom potpisan je dokument kojim se pozivaju sve zemlje sveta da ukinu emisiju ugljen-dioksida. Poveanje nivoa mora zbog topljenja polarnog leda moglo bi da potopi ovaj arhipelag u Indijskom okeanu u roku od jednog veka. A rezultati tromesenog istraivanja britanskih naunika pokazuju da e se vei deo Severnog pola u narednih deset godina pretvoriti u otvoreno more. Prema podacima Svetske meteoroloke organizacije (SMO) ova decenija bila je najtoplija u proteklih 160 godina, od kako se vodi evidencija o prosenoj temperaturi. Prosena temperatura e, prema pozitivnom scenariju, do kraja veka porasti za 1,8 stepeni celzijusa, odnosno za 6,4, ako se znatno ne smanji emisija tetnih gasova.Naunici predviaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih ivotinja u bliskoj budunosti, delovanjem na ak milion vrsta, to je oko etvrtina svih nama poznatih vrsta. ivotinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove morae da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo ak i usled malih promena klime. Ovaj proces je ve primeen na mnogim mestima u Alpima, u planinskim predelima Kvinslenda u Australiji i maglovitim umama Kostarike. Uticaj na vrste postaje toliko znaajan da njihovo kretanje moe sluiti kao pokazatelj zagrevanja planete. Najugroenije vrste su gigantska panda Kina, zelena morska kornjaa Juna Amerika, orangutan sa Bornea Indonezija, kitovi Amerika, slonovi Afrika,tigar Indija, abe Australija, dugorepi pingvini Antarktik.

Broj dugorepih pingvina na poluostrvu Antarktik najsevernijem delu ovog zamrznutog kontinenta sve je manji. Strunjaci upozoravaju da se, ako se nastavi promena klime, moe desiti da oni sasvim napuste veliki deo ovog rta dugog 900 milja. A na Velikom koralnom grebenu, najveem koralnom grebenu na svetu koji se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije korali su poeli da izumiru usled poveanja temperature vode. Korali su prekinuli fotosintezu i izgubili boju i ako se voda za mesec dana ne bi ohladila oni su umirali.

Jedan od glavnih uzroka sve vee koncentracije ugljen-dioksida i poveanja srednje tempertaure je i masovna sea uma. Prema podacima Svetskog instituta za prirodne resurse, do danas je uniteno vie od 80 odsto prirodnih prauma na Zemlji. Od 1900. godine nestalo je skoro 90 odsto ume u zapadnoj Africi, dok je u Brazilu i Indoneziji, zemljama s najveim oblastima pod kinim umama, situacija zabrinjavajua do sada je uniteno 2,3 miliona od nekadanja etiri miliona hektara praume. Svake godine se u ovim regionima iskri oko 62.000 hektara dungle, to je ekvivalentno veliini jednog milionskog grada. Zabrinjavajue je to okeani godinje apsorbuju 2340 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere, to podie ph vrednost morske povrine i ubija plankton, bez koga nema ivota u moru.

ivot na Zemlji je sve vie ugroen klimatskim promenama i prirodnim katastrofama koje su posledica globalnog zagrevanja. Pitanje opstanka velikog broja ivih vrsta je neizvesno, a ovek jedini moe da sprei i umanji ono to je sam stvorio, a to je ujedno pretnja i za njegov opstanak. Samit o klimatskim promenama u Kopenhagenu nije se pokazao kao uspean potez. Uteno je to su pregovori i planovi drava zapoeti i oekuje se jo mnogo akcija i konkretnih ciljeva i dogovora o smanjenju zagaenja ivotne sredine.Po nekim prognozama, do 2100. godine otopie se svi lednici sa Grenlanda a time bi se nivo mora izdigao za itavih 6 metara. Po drugim jo katastrofalnijim predvianjima, do iste godine bi se otopio i sav led sa Arktika ime bi nivo mora bio jo vii a posledice po ivi svet nesagledive. Ako se zna da 90% sveta ivi na 200km udaljenosti od mora to pokazuje da bi veina populacije ostala bez svojih domova. Sa druge strane, zapaaju se sve vee nestaice pijae vode u svetu. Dananji predeli podsaharske Afrike postaju prave pustinje koje onemoguavaju bavljenje bilo kakvog vida poljoprivrede. Nedostatak pijae vode i siromani sanitarni uslovi e narednih godina ubiti vi ljudi nego svi ratovi zajedno. Sem otapanja leda kao posledica otopljavanja klime dolo bi i do promena u samim morima. Morske struje bi poremetile svoje cikluse i poznata Golfska morska struja bi usled povienja temperature potpuno usporila a time bi i promenila svoj pravac. To bi dovelo i do pojave sve jaih uragana koji bi se premetali i severnije nego to su danas. Polovina biljnih i ivotinjskih vrsta bi izumrla a nestaica hrane bi bila svakodnevna. Kao veliki problem se navodi i sve manji broj povrina pod umama. Plua sveta kako se jo i nazivaju ume June Amerike su pod sve veom seom zbog drvne mase i zauzimanja obradivih povrina.

Prirodni ciklus planete

Planeta Zemlja je stara oko 4,3 milijarde godina i kroz svoju geoloku istoriju je prolazila kroz toplije i hladnije periode. Od momenta kada je shvaeno da se klima tokom Zemljine istorije menjala pojavile su se i razliite teorije o tim promenama. Sve hipoteze se svrstavaju u dve grupe: astronomske i geografske.Jedna od astronomskih hipoteza se bazira na tome da Sunev sistem obidje oko centra Galaktike ili Mlenog puta za 226 miliona godina. Na tom putu prolazi kroz oblake kosmike praine. Po nekim autorima pri tom prolasku Suneva energija je jaa a po drugim autorima je zapravo obrnuto,ona je slabija. Ove promene su utvrene i vezuju se za svakih 50 do 60 miliona godina. M.Milankovi je utvrdio da postoje cikline promene i to na svakih 100.000, 41.000 i 22.000 godina. Po njemu, uticaji na planetu Zemlju su daleko izvan njenih okvira i vezuju se za Sunevu energiju. Zapravo,Zemlja se sada pri svom kretanju kroz medju planetarno prostor nalazi u toplijem periodu. Po nekim autorima iz ovog perioda emo izai za nekih 70 a po drugima za nekih 100 godina.Da efekat staklene bate nije presudan u promenama temperatura na Zemlji pokazuju i podaci koji su prikupljeni na Balkanskom poluostrvu. Naime,u jugoistonoj Srbiji,na prostoru ka Bugarskoj i Grkoj,dolazi do pada zimskih temperatura a trebalo bi da rastu.Takodje,usled otapanja lednika nivo mora je u stalnom porastu ali na primeru Jadranskog mora se zapaaju druge pojave.Nivo Jadranskog mora opada i njegova temperatura stagnira ve 80 godina. U svetu postoje slina odstupanja od tvrdnji u prilog efektu staklene baste.Porast temperature nije svuda isti i nisu svuda vidljive promene klime. Opaa se da je dolo do velikih otpanja i na Antarktiku ali da ova otapanja nisu u direktnoj vezi sa povienom temperaturom na zemlji. Na Junom polu temperature opadaju a trebalo bi da rastu.Analize zaista pokazuju da je dolo do porasta temperature u prolom veku.Proli vek je najtopliji u ovom milenijumu ali se ta pojava vezuje za poveanu Sunevu i vulkansku aktivnost. Dok se poslednje godine XX veka i poetak XXI veka vezuju za poveanu aktivnost gasova sa efektom staklene basteJasno je da ce zagrevanje Zemljine atmosfere dovesti do broja ozbiljnih promena u ivotnoj sredini. Porast temperature ce ubrzati topljenje gleera i polarnog leda, to ce dovesti do podizanja nivoa mora i zavriti stalnim poplavama gusto naseljenih podruja, to e opet, rezultirati brojnim klimatskim izbeglicama(ljudi koji e usled posledica klimatskih promena biti prisiljeni da promene svoje stanite).Prema UNEP-u, zemlje koje e najvie biti pogoene klimatskim promenama su Banglade, Egipat, Gambija, Indonezija, Maldivi(setite se kada je Maldivska vlada odrala sednicu pod vodom kako bi skrenula panju na ovaj problem), Mozambik, Pakistan, Senegal, Surinam , Tajland i ostrva u Pacifiku.

Vremenske prilike ve jesu i bice modifikovane: broj radikalno toplih dana ce se povecati, uestalost i ozbiljnost oluja, uragana, poplava, sua i umskih poara ce se povecati, intenzivnije padavine ce koditi nekim oblastima, a u isto vreme uticae i na zalihe pitke vode u nekim regijama, posebno u vec pogoenim, sunim oblastima.Prema nekim procenama srednja godinja globalna temperatura atmosfere bi se do 2100. godine poveala za 1.6oC do 6.4oC.

Reenja

Mnogo razliitih akcija se moe preduzeti kao odgovor na efekat staklene bate na razliitim nivoima. Pojedinci mogu da smanje potronju energije, da recikliraju i ponovo koriste odreene stvari. Zatim, da smanje upotrebu linog vozila i da koriste javni prevoz kada je to mogue. Ukoliko je i neophodno imati svoje prevozno sredstvo, birati ono sa najmanjom emisijom tetnih gasova. Ipak, kod nas je ovo jo uvek skupo reenje. Ali, u veini prodavnica ve se mogu kupiti energetski efikasni ureaji za kucu.Predstavnici vlada godinama rade na konsenzusu za smanjenje emisija. Poetkom devedesetih formirana je Okvirna konvencija UN o promeni klime(UNFCCC). Jedan od dokumenata koji je i Srbija ratifikovala je Kjoto protokol koji obavezuje zemlje na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate. Ipak, iako Kjoto uskoro istie, jo uvek nije dobio naslednika.Svetska ekonomija se danas suoava sa sve veom krizom koja je pre svega uslovljena nedostatkom nafte na tritu. Svetske rezerve crnog zlata se procenjuju na jo nekih trideset godina i ubrzano se trae reenja kako se osloboditi zavisnosti od upotrebe nafte i njenih derivata. Sa rezervama uglja situacija je bolja.Svetske rezerve se procenjuju na jo oko 400 godina exploatacije. Sa prljavih odluno treba prei na iste vidove energije. Tu se pre svega misli na vetar, rad reka, morskih talasa i struja i naravno Sunevu energiju. Od goriva se sve vie koristi tzv. biodizel koji je sintetisan od biljnih vrsta i koji minimalno zagadjuje ivotnu sredinu.Kao posledica brojnih naunih dokaza i rastueg politikog interesa, globalno zagrevanje je trenutno veoma vano meunarodno pitanje. Od 1992. godine, predstavnici vie od 160 zemalja redovno diskutuju o smanjenju emisije tetnih gasova u atmosferi. 1997. godine, predstavnici su se susreli u Kjotu, u Japanu i izglasali dogovor, poznat kao Protokol iz Kjota, koji zahteva od industrijalizovanih zemalja da smanje emisije do 2012. godine na u proseku 5% ispod vrednosti iz 1990. godine. Meutim, sporazum jo uvek nije u punoj snazi jer ga SAD nisu potpisale, to je bila odluka novoizabranog predsednika Dorda V. Bua (George W. Bush), obrazloena tvrdnjom da bi redukcija emisije ugljen-dioksida iziskivala prevelika materijalna sredstva. Zakljuak

Globalno zagrevanje je veoma kompleksno i komplikovano pitanje. Iako postoje naune injenice, pitanje je da li porast temperature moe u potpunosti da se predvidi. oveanstvo mora da preduzme akciju da smanji svoj doprinos CO2 emisijama i smanji zagaenje. Ako se nita ne uradi, sadanje generacije ce ostaviti potomcima i lou ivotnu sredinu i lou ekonomiju, kako resursi poinju da se iscrpljuju. A da ne govorimo o posledicama uzrokovanim migracijama ljudi.Kao zakljuak se moe uzeti da antropogeni uticaj jeste znaajan ali ne i presudan na promenu klime, ve je to ipak Sunce i njegovo zraenje. Uz propisno voenje rauna o ivotnoj sredini i stalnu edukaciju stanovnitva Zemlja ima dobre anse da i dalje ostane na dom.

Literatura

1. Hartmut Grasl - Klimatske promene, Laguna, 20112. Bil Makiben Klimatske promene-odgovor prirode, Esotheria, 20073. Penzar, B. i saradnici - Meteorologija za korisnike, Hrvatsko meteoroloko drutvo, Zagreb, 19964. Internet : http://www.astrozmaj.com/system/izborposla/nauka/razmislite/efekat.htmlhttp://globalnozagrevanje.biz.tc/http://krize.medijskestudije.org/2009/12/31/posledice-globalnog-zagrevanja/

13