E2 Magazin 26

7/23/2019 E2 Magazin 26

1/33

E2MAGAZIN

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | NOVEMBAR 2015. / DECEMBAR 2015.| #026

Odrivi gradoviBiomasa

Zelena kua meseca

Solarne kue

Zgrade sa nultom

potronjom energije

Poklon

za

itaoce

!

PREVOZ

7/23/2019 E2 Magazin 26

2/33

novembar/decembar 2015.

Kako ekasno troiti energiju 42

Biomasa energetski resurs za budunost 46

Odrivi gradovi

Solarne kue

Saveti za utedu

Prevoz budunosti

Da li ste ,,obukli vae krovneprozore za hladne zimske dane? 30

Zelena kua meseca 34

Zgrada sa nultom potronjom energije38

Sadraj

2 teme broja

HUOTodrivi razvoj

> Naa proizvodna politika

> Nae angaovanje

> Naa politika sertifikacije

HUOT, 100% eko-dizajnirani proizvodi

Istorijski gledano, HUOT je oduvek razvijao proizvode u skladu sa principima odrivog razvoja.

Prilikom izrade koncepta i tokom razvoja proizvoda uzimaju se u obzir uticaji na ivotnu sredinu koje potom primenjujemo tokomcelog njihovog ivotnog ciklusa (od materijala, preko proizvodnje, logistike, distribucije do njihove krajnje primene)

HUOT, 100% francuska proizvodnja

Svi HUOT-ovi proizvodi su proizvedeni na jednom mestu, u fabrici u Sent Mijelu, u regionu Mez u Francuskoj.

Nakon nabavke materijala, delovi se obrauju, dorauju i sklapaju u fabrici.

Kao posledica toga, karbonski otisak koji se odnosi na transport ovih proizvoda je veoma mali (samo nabavka

repromaterijala i epoxy zatite).

Aktivnosti prema ISO 14001

HUOT se angaovao ka usaglaavanju prema standardu ISO 14001 koji se definie kao unutranjost prostora na kome se obavlja

proizvodnja kao upravljanje ivotnom sredinom, to se odnosi na postupke koje preduzimaju kompanije kako bi redukovale na

minimum aktivnosti tetne po ivotnu sredinu i tako trajno poboljale svoj uinak.

Konkretni primeri: reciklaa materijala, selektivna trijaa, valorizacija otpadaka, studija za smanjenje uticaja na prosene.

REACHSvaki proizvoa treba da se prilagodi REACH-u koji sprovodi nadzor nad upotrebom tetnih hemikalija.

U HUOT-u, ovo se npr. odnosi na adhezive. Mi obezbeujemo potovanje ovih zahteva na svakom nivou.

ACS

Nai zdravstveni atesti su dostupni za celu gamu proizvoda 4500 prema HUOT-ovim oznakama.

VIe informacija na:

www.huot.fr

Sedite i fabrika

Sent Mijel, Mez, FrancuskaTel.: + 33 (0) 3 29 91 6 6 55

HUOT, 100% reciklabilni proizvodi

Reciklaa u HUOT-u se sastoji u dve nezavisne aktivnosti:

1. Odvajanje i tretiranje otpada

2. Reciklaa materijala koji je mogue ponovo koristiti u ciklusu proizvodnje jednog proizvoda, od materijala od kog se

sastoji slian proizvod koji je na kraju svog ivotnog ciklusa, ili predstavlja ostatak kod proizvodnje.
http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/http://huot.fr/

7/23/2019 E2 Magazin 26

3/33


ImpresumUvodna re

Potovani itaoci, pred vama je 26. broj E2

magazina - prvog online magazina o energetskojekasnosti koji se svakog svakog drugog meseca be-

splatno distribuira u vae email sanduie putem E2

newslettera.

Na portalu E2.rs moete dobiti najnovije infor-

macije u rubrici E2 vestidok lanke o najaktuelnijim

temama moete proitati u rubrici E2 magazin- na-

jnoviji broj magazina moete prelistati, sauvati

na svom raunaru ili poslati svojim prijateljima.

I u ovom broju se drimo standardnih temaZelena kua meseca i Odrivi gradovi. Uz njih

dajemo jo saveta za utedu energije i kako da je

ekasno troite; moete da proitate sve o biomasi

kao energetskom resursu za budunost; da saznate

kakve su to zgrade sa nultom potronjom energije,

Tehniki urednik|Mirko Dabi

Prevod, korektura, lektura|Nina Bani

Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko,Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojev

Svetlana Dabi, Petar Slijepevi

Dragana Markovi, Maja Todorovi

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123

[email protected]|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209

Redakcija

Uredniki tim

Direktor marketinga|Jelena Mirkovi

Marketing|Marija Stanimirovi

kao i kojih 5 kua u Americi je pokupilo nagra

Solarne kue godine.

Za jedo taoa koj peod do 2

eba pota boj #26 E2 aaza p

ske sbo zee kj, a ek

staa aaza, obezbed so kj Ek

odoo posoaje do pota (d

oete det a sta 6 kao a a sta

a dte eaa).

E2 edk t

Poete ae ea sade, taj

aaz!

7/23/2019 E2 Magazin 26

4/33


Na nacionalnom nivou Srbija je do-nela plan energetskih uteda, ali glavniposao je na lokalnim samoupravama da

ga sprovedu rekla je tim lider projektaEnergetska ekasnost u graevinarstvuNemake organizacije za meunarodnusaradnju (GIZ) Renate indlbek.

Istiui da ulaganje u energetsku e-kasnost vodi poboljanju kvaliteta ivotagraana i indirektno doprinosi lokalnomekonomskom razvoju i otvaranju radnihmesta, indlbek je rekla da GIZ prua

E2

zona

Poklon za itaoce

DOBITNIK NAGRADE

Jeda tao koj peod od 10.oeba do 25.oeba

pota dadeset est boj E2 aaza poae ske

sbo - zee kja ekoj od staa aaza, be

p da osoj kj Ekook odoo posoaje

do pota .

POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI

SIMBOL ZELENU KNJIGU I DO 25.NOVEMBRA

2015. POALJETE E-MAIL NA ADRESU

[email protected] SA ODGOVOROM NA KOJOJ

STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Srenog itaoca e nagraditi uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i fotograja, ebiti objavljeni u narednom broju magazina.

Dobta pode kozetke za e a je Aa

Koae-Sa z Beoada. Oa je daa taa odoo

da se ske sbo aaz a 48. sta E2 aaza.

ENERGETSKA

EFIKASNOST U

GRAEVINARSTVU
http://dicta.rs/http://dicta.rs/

7/23/2019 E2 Magazin 26

5/338 novembar/decembar 2015. novembar/decembar 2015.

vesti vesti

E2

zona

Zgrade Skuptine Srbije, Vlade SPalate Srbija prvi su javni objekti u koji su dobili energetske pasoe.

Time je utvren njihov nivo postenergije i preporuke kako da postanugetski ekasniji.

Energetski pasoi predstavniciminstitucija je, na sveanosti u parlamuruila predsednik Parlamentarnog fo

za energetsku politiku Skuptine Srbije Aleksandra Tomi.

Tomi je napomenula da su za zgrade Skuptine Srbije, Vlade Srbije i Palate Srbija pre dobenergetskih pasoa, ureeni elaborati o energetskoj ekasnosti, to je posao koji je trajao tri gi koji je sproveden u saradnji sa nemakom organizacijom GIZ.

Bare sa vetrogeneratorima, koje e kompanija MK Fintel Wind koristiti za izgradnju prvotroparka u Srbiji, prole su kroz Beograd, a radi se o prvim vetrogeneratorima u Srbiji, visinmetara, najviim u jugoistonoj Evropi.

Oni su stigli u luku Apatin odakle e se transportovati do Kule, gde kompanija MK Fintel Windprvi vetropark u Srbiji, saoptila je ta kompanija.

Tri vetrogeneratora najveeg svestskog proizvoaa Vestas iz Danske, proizvodie oko 27.00Kwh zelene energije, to je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domainstava, navodi se.

Ostaci od drveta,kotice od voa, ljuskekafe, ali i najrazliitijidrugi otpad mogaobi uskoro da greje idomainstva u Srbiji.Prva toplana koja euvesti biomasu kao os-novni energent jesteBajina Bata, a u ve-

likim gradovima poputBeograda i Novog Sadau toku je procenaslinih projekata.

Ovo gorivo je ob-novljivi izvor ener-gije, a investicija se u

SRPSKE INSTITUCIJE DOBILE ENERGETSKE PASO

IZGRADNJA PRVOG VETROPARKA U SRBIJI

GREJANJE NA BIOMASU

strunu pomo odabranim lokalnim samoupravama da prikupe podatke kako bi se kvalikovale datrae sredstva iz fondova EU za energetsku ekasnost. U Srbiji ak 60% potronje energije odlazi nazgrade, a u razvijenim zemljama upola manje.

Izrazila je i zadovoljstvo onim to je u Srbiji do sada uinjeno to se naroito odnosi na aktivnostiMinistarstva energetike i graevine, a kao do sad najvei rezultat navela je uvoenje sertikata oenergetskoj ekasnosti zgrada.

- U ovom momentu u Srbiji postoji obaveza izrade energetskog pasoa za nove zgrade i za rekon-strukciju postojeih zgrada gde vrednost investicije prelazi 25% ukupne vrednosti objekta. U mnogimdrugim zemljama taj dokument je potreban i kod prodaje, ali i kod rentiranja kua i stanova. Ener-getska ekasnost utie na njihovu cenu. Zato su informacije o energetskoj ekasnosti veoma vane.Ako kupujete ili rentirate kuu s loim energetskim performansama, vi ete u njoj troiti vie ener-gije, a samim tim i novca, i toga treba da budete svesni rekla je Renate indlbek.

Ona je dodala da znanje o energetskoj ekasnosti u Srbiji postoji, ali da je ono tek deo reenja,jer je jo potrebno kod svakog oveka probuditi svest o znaaju utede energije.

Prema njenim reima, Srbija takoe ima ansu da kroz aktivnosti na implementaciji svojih meratednje uposli vie stotina hiljada ljudi u graevinskoj industriji koja bi time preuzela ulogu velikogpokretakog motora.

proseku isplati nakon est do osam godina. Nakon toga, potroai bi mogli dugorono da imaju mraune za centralno grejanje, jer je biomasa jeftinija i od gasa i mazuta.

U optini Bajina Bata u toku su pripreme za uvoenje sistema daljinskog grejanja na biomkao sirovina e se koristiti drvni otpad.

- Prelazak na biomasu bi nam omoguio da koristimo lokalne resurse, a ne da uvozimo mazut predsednik optine Bajina Bata Radomir Filipovi. - Graanima bi se pruio komfor jer bi bilo mgrejanje tokom celog dana. Sadanji sistem grejanja je neodriv pa bi prelazak na biomasu trda omogui da toplana vie ne posluje sa gubitkom. Biomasa e dolaziti sa teritorije optine. Sraena u Srbiji je pokazala da kuevski kraj, Priboj i Bajina Bata raspolau najveim potencibiomase.

7/23/2019 E2 Magazin 26

6/3310 novembar/decembar 2015. novembar/decembar 2015.

vesti vesti

E2

zona

Grejnje dominstv prikljuenih n toplne po Srbiji moe d bude jeftinije smo z 4 %,bez obzir n to to je gs od poetk godine jeftiniji z 23 %. Rzlog z minimlnu korekciju uUdruenju topln Srbije prvdju povenim tksm z trnsport i distribuciju gs.

Milovn Lei, predsednik Udruenj topln Srbije, potvruje d grejnje mksimlno moe dpojeftini z etiri %. Kko e biti do krj gre-

jne sezone, d li e dodtno pojeftiniti, zvisienjvie od cene energent.

Interesntno je d su pojedine toplne umeuvremenu trile i poskupljenje grejnj, liim loklne smouprve nisu dle zeleno svetlo.Ko glvni rzlog z to toplne su nvele d suenergente kupovle kd cen nije bil tkonisk.

Ova plutajua kua je nastala sa fokusom na energetsku ekasnost i ekoloki odrive mateIma nizak uticaj na ivotnu sredinu i za 6 meseci moe da proizvede 100% svojih godinjih poza energijom.

Danska kompanija DONG Energy gradie vetrofarmu Walney Extension kapaciteta 660 vata u vodama Irskog mora u Britaniji. Kompanija je pribavila sve neophodne dozvole za taj pro

Nova vetrofarma trebalo bi da bude izgraena 2018. godine, a nadovezae se na postojeistoj lokaciji kapaciteta 367 megavata, koju je takoe gradio DONG Energy u saradnji sa kokompanijom Scottish and Southern Energy, prenosi Rojters.

- Walney Extension obezbedie elektrinu energiju za vie od 460.000 domainstava u Britdrago mi je to emo pokrenuti izgradnju najvee svetske vetrofarme u vodi izjavio je potpreddanske kompanije Samuel Leupold, ne iznosei detalje koliko e izgradnja vetroelektrane kot

GREJANJE JEFTINIJE ZA 4%

PLUTAJUA ENERGETSKI EFIKASNA KUA

NAJVEA SVETSKA VETROFARMA U VODI

Dodaje se da su pripremni radovi za montau vetrogeneratora zavreni, a zavretak radova oekujese krajem 2015. godine, kada e vetrogeneratori biti prikljueni na mreu, a za pripremne radoveangaovane su domae kompanije i projektantske kue.

7/23/2019 E2 Magazin 26

7/3312

novembar/decembar 2015. novembar/decembar 2015.

vesti vesti

E2

zona

Zamislite friider koji svojim dizajnom zaista prua moguda ostvarite sve ovo. Savren raspored sa mnogo pregradaica i oka, daje prostora za idealan raspored namirnica.generacije friidera pruaju mogunost pametnog skladinamirnica. Fioke i police moete podesiti prema svojim pbama, a osetljive namirnice smestite u poseban odeljak najen iskljuivo tome. Funkcija Pure N Fresh omoguava ubaje savreno istog vazduha u friider i cirkulisanjem vazdotklanja neprijatne mirise. Friider je energetski tedlzahvaljujui funkciji vrata u vratima, jednostavnim kom na dugme, bez otvaranja vrata dolazite do namirnicnajee koristite.

Izraelsko-palestinska nevladina organizacija, Comet-ME koristi energiju Sunca i vetra kako bmenila ivote marginalizovane zajednice palestinskih farmera i pastira. Kako objanjavaju iorganizacije, suv i vetrovit region sa june strane Hebrona, na Zapadnoj obali, je vekovima bioza mnoge palestinske porodice. Smetene na okupiranoj teritoriji Palestine oblasti C, ove poive pod stalnom pretnjom ruenja i prisilnog iseljenja, bez struje ili vode, te bilo kakve infrature. Suosnivai NVO Comet-ME, dvojica izrealskih ziara i aktivista, Elad Orian i Noam Dotan

elji da na neki nain pomognu palestinskoj zajednici, doli do zakljuka da su struja i voda naphodniji ovim ljudima.

Pomenuti region Hebrona je izloen jakim vetrovima i visokim temperaturama, pa je Comzapoela saradnju sa lokalnim stanovnitvom kako bi dizajnirala i postavila omanji, hibridni sovetro sistem za proizvodnju i distribuciju vode i struje.

Trenutno, sistem dnevno uproseku prua 2,5kW/h po po-rodici, koja struju sada ima 24sata dnevno, 365 dana u godini.Energija je dovoljno ista zakorienje u osvetljenju, pun-

jenju telefona, gledanju tele-vizije i drugo. Sistem takoenapaja i osnovne kune ureajepoput friidera i sprave za prav-ljenje maslaca, to pospeujeproizvodnju i prodaju mlenihproizvoda u ovoj zajednici.

Brojna istraivanja su pokazala da raspored namirnica u friideru utie na zdravlje, a i tedi novac.Da li ste znali da ukoliko kolae stavite na najviu policu, manja je verovatnoa da ete ih kriom

pojesti za vreme uine? Ljudi su uglavnom nemarni kad je organizacija friidera u pitanju, a lo ra-

spored utie na bre kvarenje namirnica, naroito onih koje nam nisu nadohvat ruke. Pratei ovihnekoliko sjajnih saveta, novanik e ostati deblji, a vi ete biti zadovoljniji svojim izgledom.

Na najvie police smestite kuvanu hranu, peeno meso i suhomesnate proizvode, jer se ne kvarebrzo i temperatura im odgovara. Srednje police namenite mlenim proizvodima, kao i vou i povru,kako bi vam bili u vidokrugu. Na donje police odloite lako kvarljive namirnice poput ribe, jer je tunajhladnija temperatura, koja e spreiti brzo propadanje namirnica. U pregradama na vratima na-jbolje je drati razne sosove, kao i tube sa keapom, senfom i majonezom, s obzirom na to da je utom delu friidera najmanje hladno, to je dovoljno za namirnice poput ovih.

KORIENJE OIE U PALESTINI

KAKO DA NAMIRNICE DUE OSTANU SVEE

Kua koristi solarnu energiju, ima postrojenje za preiavanje otpadnih voda sa naprednim ter -cijarnim tretmanom, mini postrojenje za preiavanje pitke vode i skladiti gorivo za postizanjesamoodrivosti. Prostire se na dva nivoa.Unutranjost kue je obloena drvetom. Leti se otvarajuprozori da bi dobila prirodnu ventilaciju, a zimi se prostor greje uz pomo pei na pelet.

7/23/2019 E2 Magazin 26

8/3314


vesti vesti

E2

zona

Kapsule koje u vakuumskim cevima jure 1200 km/h osmislio je Ilon Mask, a uskoro bi trebalo dapone izgradnja prvog poligona koji e testirati Hyperloop prevoz.

Kada je 2013. godine vizionar Ilon Mask svetu objavio Hyperloop, niko nije znao kada e tajfuturistiki projekat zaiveti. Hyperloop je koncept novog naina javnog prevoza koji bi udaljenostod 600 kilometara (udaljenost izmeu Los Anelesa i San Franciska) prelazio za samo pola sata (upolakrae nego to je to potrebnu letu avionom izmeu ta dva grada).

Transport bi se sastojao od mini vagona-kupola koji bi se kretali velikim brzinama u specijalnodizajniranim tunelima u kojima bi bio vakuum. Mnogi su sumnjali da e Hyperloop zaiveti jer iziskujevelike trokove - procene su da bi tunel od San Franciska do Los Anelesa kotao oko 16 milijardi dol-ara, ali neki kritiari tvrde da bi ta brojka bila blie 100 milijardi dolara.

Ali, uprkos tome, Hyperloop projekat ide dalje i upravo se u sledeim nedeljama oekuju prvikonkretni planovi. Naime, najavljeno je da se kree s izgradnjom probnih test instalacija. KompanijaHyperloop transportne tehnologije objavila je da e izgraditi 8 kilometara test pruge u Kaliforniji.

Cilj je testirati tehnologiju slanja kapsula pri velikim brzinama.

U planu je da test linija preveze 10 miliona ljudi u svom probnom periodu. Iako se planiraju brzineod ak 1220 km/h, u prvoj fazi ljude e prevoziti samo na brzinama od oko 250 km/h. Pune brzine od1220 km/h prvo e biti namenjene samo za prazne kapsule. Gradnja poligona trajae 32 meseca, avrednost testa je oko 150 miliona dolara.

Afera sa softverom koji je Folskvagen ugraivao u svoja vozila s dizel pogonom, kako smanalitiari automobilske industrije, samo je ubrzala odlazak dizel goriva u istoriju.

Nije vie samo u pitanju potraga za jeftinijim gorivom, jer je razvijenom svetu oigledno vanijee planetu ostaviti potomcima. I tu na scenu stupaju zeleni automobili.

Fiat i jo neki proizvoai smatraju da je sada vreme da se to vie koristi CNG - metan. Gojeftino, lako dostupno, ureaji koji omoguuju da vozilo ide na metan su jeftini, a emisija tetnih g

je ravna nuli.

Elektromobili su, zahvaljujui pre svega Tesli, amerikom proizvoau, postali dosta popularnje, recimo, Nisan lif pre nekoliko godina postao i automobil godine.

Prednost je nulta emisija tetnih gasova, ali su pre problemi nego mane i dalje veoma skupe baduina punjenja i autonomija vozila, koja je jo daleko od one koju imaju vozila s klasinim pogonomvozila su i dosta skuplja, pa bez subvencija teko da bi neko, ma koliko ekoloki svestan bio, dao za tvie novca u odnosu na obian automobil. Nije zanemarljivo ni pitanje kako e se dobijati elekenergija za vozila. Za ekologe su prihvatljive samo elektrane koje koriste obnovljive izvore energij

Hibridna vozila su trenutno, ini se, najbolji izbor. Zadovoljavaju sve eko-norme, sve su pristup

kupcima, a zahvaljujui Tojoti osi kategoriju vozila koja su bila rezersamo za mone dizel i benzinske mo

Tako je Tojota u Frankfurtu stavila i rav 4 sa hibridnim pogonosada Japanci imaju skoro celu gamuna sva tri pogona. Najuvenije vohibridne porodice je tojota prijusje prodata u vie miliona primerakaplanete.

Suneva energija bi bila idealnala na ovaj pogon ve postoje, lete i avioni, ali je sve to jo daleko od komercijalne upotrebe.

Po oa, p aot za poo bskoj bdost je - odok.

I opet Tojota! Taj japanski proizvoa, koji je predvodnik vozila sa hibridnim benzinsko-elektpogonom, smatra da su automobili na vodonik zasada vrhunac.

PREVOZ BUDUNOSTI DA LI E VODONIK, STRUJA ILI SUNCE POKRETATI AUTOMOB

7/23/2019 E2 Magazin 26

9/3316


vesti vesti

E2

zona

Jedan od razloga zato na putevima irom sveta nema vie elektrinih automobila je mali radijuskretanja sa jednim punjenjem baterija i bojazan vozaa da ne ostane bez struje dok je vozilo na putu.

Pri razmatraju nabavke elektrinog vozila potencijalne kupce odvraa i njihova nepraktinost sobzirom da tokom duih vonji moraju da prave pauze da bi dopunili baterijie.

Naunici sa Univerziteta u Kembridu na putu su da otklone jednu od prepreka masovnijoj upotre-bi elektromobila.

Njihove litijum vazdune baterije LiO2 (litijum superoksid) imaju i do deset puta veu gustinuenergije u odnosu na danas dominantne litijum jonske baterije.

Zahvaljujui ovim baterijama, radijus kretanja elektromobila bio bi priblian autonomiji u vonjikoju imaju vozila sa konvencionalnim benzinskim ili dizel motorima.

Naunici tvrde i da su njihove LiO2 baterije za 80% lake ali i isto toliko jeftinije od odgovarajuihlitijum jonskih baterija.

Ipak, istraivai procenjuju da je potrebno jo desetak godina razvoja da bi nove baterije bilespremne za upotrebu u serijskim elektrinim automobilima.

Najvea prepreka je njihova niska sposobnost punjenja. Ako u Kembridu uspeju da ree taj prob-

lem, litijum vazdune baterije imae veu energetsku ekasnosti u eksploataciji a njihov vek trajanjabie oko 2.000 punjenja.

Japanski proizvoa izloio je na sajmu automobila u Tokiju koncept eX koji za pogon iskljuivo elektrinu energiju. Ispod karoserije modernog dizajna nalaze se elektromotor i pogbaterije, koje prema reima ljudi iz Mitsubishija omoguavaju da vozilo sa jednim punjenjem i do 400 km.

ELEKTRINI AUTOMOBILI E SE REE PUNITI MITSUBISHI PREDSTAVIO PRVI ELEKTRINI SUV

7/23/2019 E2 Magazin 26

10/33

18


vesti vesti

E2

zona

Vertikalne bate

mogu odlino da iz-

gledaju, ali one

obino zahtevaju stal-

no odravanje. Firma

Treebox, koja se

bavi urbanim ozelen-

javanjem, nedavno jeu Londonu predstavila

reenje za pomenuti

problem vertikalnu

batu koja se brine

sama o sebi Kinu

batu. Ova bata nema potrebu za strujom i navodnjavanje se u potpunosti oslanja na upotrebu

kinice.

Kina bata funkcionie po principu sakupljanja kinice u odreene rezervoare za skladitenje

koji su smeteni iza posaenih biljaka i koji su tako sakriveni. Dizajn bate odustaje od uobiajenog

sistema za navodnjavanje pod pritiskom u korist sistema snabdevanja biljaka vodom iz rezervoara

putem neke vrste tilja od kanapa. To biljkama omoguava apsorpciju vode tehnikom kapilarnog

navodnjavanja.

Navodnjavanje je u ovakvom sistemu kontrolisano biljke ne dobijaju vie vode nego to im je

potrebno, a sistem smanjuje koliinu vode koja dopire do biljaka onda kada ima dosta kie. Sveukupan

kapacitet rezervoara za vodu je dovoljan za do 6 nedelja zalivanja.

Ozonska rupa nad Antarktikom se proirila, saoptili su naunici UN i SAD, istiui da bi stanovnici

june hemisfere trebalo da budu obazrivi usled visokog stepena UV zraenja.

U redovnom izvetaju Svetske meteoroloke organizacije (WMO) navedeno je da se veliina ozonske

rupe nad Antarktikom esto menja sezonski, ili u odnosu na prethodnu godinu, meutim ovogodinje

proirenje pokazuje da moramo da ostanemo oprezni.

Svetska meteoroloka organizacija sa seditem u enevi saoptila je da izvetaj amerike svemir-

U blizini popularnog turistikog naselja Divivare, na obroncima planine Maljen u zapadnoj arhitekte Tijana i Andreja Mitrovi imaju planinsku kuu, za iji dizajn ih je inspirisao model

tradicionalne brvnare.

Dimenzija kue usklaena je sa prirodnim ambijentom niskog borovog rastinja, dok njena geo

ja dolazi iz kontekstualnih aspekata, poput planinskih uslova i strmog kamenitog terena, kao i o

oblikovanja tradicionalne planinske brvnare. Kroz dva dela kue, arhitekte veto spajaju tradici

VERTIKALNA BATA KOJA NE ZAHTEVA ODRAVANJE

OZONSKA RUPA SE PROIRILA

BRVNARA NA DIVIBARAMA

ske agencije NASA pokazuje da je ozonska rupa 2. oktobra do

veliinu od 28,2 miliona kvadratnih kilometara, to je vie od po

koju zauzimaju Rusija i Kanada zajedno.

Prema podacima svemirske agencije NASA, rekordna ve

ozonske rupe zabeleena je 9. septembra 2000. godine, kada je

gla 29,9 miliona kvadratnih kilometara. Naunik Pol Njumen iz

je da jo nema dokaza da je ovogodinji snaan El Ninjo pove

promenom veliine ozonske rupe, dodajui da e strunjaci istraiti mogue uzroke.

On je kazao da podaci pokazuju da e ozonska rupa ostati velika tokom novembra, a da stan

june hemisfere treba da obrate panju na stepen UV zraenja.

i i

7/23/2019 E2 Magazin 26

11/33

20


vesti vesti

E2

zona

Ministarstvo za Antikvitete u Egiptu radi

na izgradnji podvodnog muzeja oko drevnih

ruevina potopljenih u Aleksandriji. Plan je

poeo jo 1998.godine, ali jenaiao na brojne

prepreke, i tek sada nastavljaju dalje sa re-

alizovanjem. To bi mogao dabude i prvi pod-

vodni muzej na svetu. Muzej ese sastojati od

tunela od berglasa koji povezuju galerije na

kopnu sa podvodnim izlobenim prostorijama.

Veliki problem predstavlja i to to je voda u

zalivu jako zagaena i smanjena je podvodna

vidljivost, tako da Vlada zajedno sa UNESCOM

pokuava da oisti zaliv.

vedska napreduje punom

ka svom cilju da postane prva z

bez fosilnih goriva. Ve se oslan

obnovljive izvore energije, pa

energetske mree, dosta ulau

vni prevoz itd. Ove godine je v

proglaena najodrivijom zemljo

svetu. U vedskoj se navodno re

99% smea,a 2/3 energije dobij

istih izvora. Da bi bili blie ci2050.godine, planiraju da pov

investicije u solarne elektrane.

takoe planira da zatvori velik

aerodroma i nuklearnih postroje

da proda rudnike uglja, kako bi s

tili isti energetski projekti.

Ova modernakua u obliku kocke jesmetena uTel Avivu,u Izraelu. Moda na prvi pogled izgleda

skromno, ali njeneglavne prednosti su to je bogata dnevnim svetlom i pri njenoj gradnji su primen-

jene ekoloke metode. Kua tedi energiju potrebnu za grejanje i hlaenje, zahvaljujui fotonapon-

skim panelima na krovu kojisnabdevaju kuu sa oko 80% elektrine energije.

U EGIPTU SE GRADI PODVODNI MUZEJ

VEDSKA IMA ZA CILJ DA BUDE PRVA ZEMLJA BEZ FOSILNIH

GORIVA DO 2050.GODINE

ECO-FRIENDLY KUA U TEL AVIVU

i savremeni estetski izraz. Primenom belih keramikih ploica na glavnom volumenu kue postignut

je utisak dematerijalizacije, to naglaava njegovu formu i ini je apstraktnom u odnosu na ruralno

okruenje. U beloj polovini kue u okviru dnevnog boravka smetena je kuhinja sa trpezarijom. Ovaj

prostor sa velikim prozorskim oknom, odakle se prua prelep pogled namenjen je oputanju.

Crni deo, u kom se nalazi ulazna zona sa tremom nadvisuje beli volumen, i tako na prvom spratu

formira otvorenu spavau zonu. Arhitekte su evocirale vernakularnu arhitekturu korienjem tradicio-

nalne drvene obloge indre, za crni fasadni omota na jednoj polovini kue, i na taj nain naglasili

kontekstualnost ove kue.

Mala planinska kua predstavlja primer projektantskog pristupa novije generacije arhitekata u

Srbiji, koji se zasniva na istraivanjima forme, shodno odgovarajuim parametrima i na razmatranju

principa naslea kroz razliite naine interpretiranja tradicionalnih motiva gradnje.

ti ti

7/23/2019 E2 Magazin 26

12/33

22


vesti vesti

E2

zona

Napravljen od leda i snega, ovaj neobini hotel se nalazi 200 km severno od Arktikog pola. Ima

i odrivi dodatak, a to je zeleni krov koji se napaja solarnim panelima u toku letnjih mesecima.

Svake godine ga prave isti umetnici koji koriste sneg i led iz oblinje reke Torn. Hotel ima 20 apart-

mana, bar i umetniku galeriju. Tokom letnjeg perioda, zgradu e krasiti zeleni krov i solarni paneli

koji e obezbediti dovoljno elektrine energije.

HOTEL OD LEDA NA SOLARNI POGON

vesti vesti
http://www.dcp-hemigal.rs/http://www.dcp-hemigal.rs/

7/23/2019 E2 Magazin 26

13/33

24


vesti vesti

E2

zona

Plaanje roming tarife na korienje mobilne telefonije u

zemljama Evropske unije ukida se od 15. juna 2017. godine,izglasao je Evropski parlament.

Roming e biti postepeno ukidan od30. aprila2016. godine i

cena poziva e,u prelaznomperiodu, biti maksimalno 0,05 evra

po pozivu, objavljeno je naveb portaluigen.fr.

U poslednjih deset godina imali smo prilikuda vidimorazne izumekoji bi olakali rad za kompjuter-

om i uiniliga udobnijim: od stojeih stolova za kompjuter, do posebno dizajniranih ergonomskih

stolica. Kompanija Altwork dizajnirala je specijalnu stolicu kojase pomera sa vama zajedno sa

kompjuteromi ekranom.

Ova stolica dizajnirana je specijalno za ljude iji posao iziskujedug rad za kompjuterom, kao to

su programeri, pisci, dizajneri itd. Na njoj sve radi nadugme sa ciljem da vam prui komfornije i

produktivnije vreme za kompjuterom.

Ona ima etiri glavne pozicije: za stajanje, sedenje, saraujue i fokusirano.Osim njih,

moete podeavati stolicu kako god vi elite,a ove stolice e biti u prodaji sredinom 2016. godine.

Isporuke linih raunara u svetu su u treem kvasmanjene 7,7 odsto, a istraivaka kompanija Ga

smatra da su njihovoj slabijoj prodaji doprinele

cene usled jaanja vrednosti dolara, ali i sve pop

larniji tableti i smatfoni.

Isporuke linih raunara (PC) u svetu su u treem

kvartalu smanjene 7,7 odsto, a istraivaka kom

panija Gartner smatra da su njihovoj slabijoj pro

doprinele vie cene usled jaanja vrednosti dola

i sve popularniji tableti i smatfoni.

Slabija isporuka linih raunara, koja je usledila posle pada od 9,5 odsto iz prethodnog kvartal

odraz je konstantnih izazova sa kojima su suoeni proizvoai PC-jeva, budui da se sve vei b

kupaca odluuje za pametne telefone i tablet raunare.

Kako zamiljamo televizor budunosti? TV ekran i audio--sistem koji uz jutarnje vesti i vre

sku prognozu prikazuje dnevne obaveze, a pri povratku sa posla automatski puta omiljenu m

Domaici je dovoljno samo da kae: Veera je na stolu i tada svi TV ureaji ukuanima signali

da je hrana spremna. Ovo su samo neke od funkcija koju e putem IoT (Internet of Things), p

viziji kompanije Samsung, imati televizori u budunosti.

Kada se probudimo, TV ekran e prikazati jutarnje vesti, vremensku prognozu, informa

saobraaju, uz istovremeno prikazivanje dnevnih obaveza za taj dan. Korisnik glasom moe da

podizanje roletni ili ukljuivanje klima-ureaja, koji je ve pratio stanje vazduha u kui. Ka

vreme za povratak sa posla, TV i audio sistem se automatski pokreu, putajui omiljenu muzi

risnika, a osvetljenje i temperatura se automatski podeavaju na optimalne uslove.

UKIDA SE ROMING U EU OD 2017. GODINE

STOLICA BUDUNOSTI

PAMETNI TELEFONI I TABLETI VS. RAUNARI

TELEVOZOR BUDUNOSTI

Slanje SMS e kotati 0,02 evra, a internet 0,05 evra po megabajtu podataka. Potpuno uki

rominga stupa na snagu 15. juna 2017. godine.

Ogranienja trokova za dolazne pozive bie odreena kasnije ove godine i oekuje se da ona

nia nego za odlazne pozive.

vesti vesti

7/23/2019 E2 Magazin 26

14/33

26


vesti vesti

E2

zona Solarne Strawberry Pametne Klupe, novi proizvod domae

ekipe Strawberry energy, jue su premijerno postavljene naetiri lokacije u Canary Wharf poslovnoj etvrti Londona.

Strawberry Pametna Klupa je novo tehnoloko reenje

kompanije Strawberry energy za potrebe gradova budunosti.Uz pomo solarne energije prua uslugu besplatnog punjenjamobilnih ureaja putem ugraenih kablia, USB-a i wirelesspunjaa. Pored ove funkcije, Strawberry Pametna Klupasakuplja podatke o koliini CO2, nivou buke, vlanosti vazduha,temperaturi i vazdunom pritisku u okruenju, dok korisnici mogu da se poslue i ugraenim dugmputem koga mogu da pozovu Centar za pomo.

Milo-Milisavljevi, direktor i osniva Strawberry energy kae da su u pregovorima sa jo nekompanija i optina u Londonu, i oekuju da postave jo 10 Strawberry Pametnih Klupa do kraja go

STRAWBERRY ENERGY

POSTAVIO PAMETNE KLUPE

U LONDONU

Televizor bi mogao da postane porodini ureaj za komunikaciju. Na primer, sve to mama treba

da kae je Veera je na stolu i TV i audio ureaji irom kue e signalizirati svom lanovima poro-

dice da se upute ka kuhinji. Uz to, TV ureaj se ponaa kao komandni centar, proveravajui status

povezanih ureaja, kao to su bebi-monitori, maina za pranje vea ili kuno zvonce. Sistem bi mogao

da upravlja i obavetenjima, tako to e ih emitovati prema listi prioriteta usklaenoj sa ivotnim

navikama korisnika.

Jo jedan deo Samsungove izlobe o IOT predstavio je dom u kome TV aparat identikuje pro-

grame koji se prate i obezbeuje najbolje okruenje za uivanje u njima prilagoeno vrsti sadraja.

Na primer, ako se emituje lm, TV ureaj e priguiti svetla i prebaciti audio-podeavanja naprogram rada za putanje lmova, kako bi obezbedio raskoniji, bogatiji zvuk ime se u udobnosti

dnevne sobe korisnika stvara doivljaj nalik onom u bioskopu. Na komandu Laku no, sistem e

ugasiti svetla, spustiti roletne i prebaciti klima ureaj na podeavanja koja obezbeuju temper -

aturu prijatnu za san.

vesti vesti

7/23/2019 E2 Magazin 26

15/33

28


vesti vesti

E2

zona

GOOGLE OD 2017. DOSTAVLJA ROBU DRONOVIMA

Google je pre godinu dana poeo da sprovodi testiranja dostave robe pomou bespilotnih letelica.Prodekt ving se pojavio u okviru laboratorije tajnih istraivanja Google X i sprovodio se u Australiji.Tokom ispitivanja konstruisano je 30 letelica za dostavu robe.

Prema amerikim medi-jima, prilikom prvih testiranjadronovi su uspeli da prevezuokoladice na udaljenost odjednog kilometra. Poletanja su

obavljana i sa kutijom za prvupomo, aicom vode i keksomza pse.

Duina prototipova letelica je bila 80 centimetara, a irina 1,5 metar. Leteli su na visini 40 do 60metara. Tehnologija primenjena u izradi letelica je na istom principu koji Google koristi u projektusvog automobila bez vozaa. Ove godine korporacija se fokusira na to da bespilotne letelice uini sig-urnim, konkretno da snizi rizik od havarije, kao i da usavri navigacioni sistem za precizniju dostavu.

Strawberry je do sada postavio svojih 17 Drvea, javnih solarnih punjaa i WiFi stanica, u 15 gradovai jedan je od globalnih pionira u kreiranju proizvoda za pametne gradove. Iako sve popularnija, ovaoblast zahteva dosta vremena i ekanja, jer je pre svega oslonjena na saradnju sa javnim sektorom,koji obino poslednji uhvate korak sa inovacijama. S druge strane, u poslednjih godinu dana jeevidentan znaajan napredak ove ekipe i da se strpljenje isplatilo.
http://www.skynet.rs/http://www.skynet.rs/

7/23/2019 E2 Magazin 26

16/33

30


E2temabroja

Da li ste ,,obukli vae krovne

prozore za hladne zimske dane?

To je sasvim prirodan reeks: kada moramo

da izadjemo na hladnou, oblaimo jaknu da nas

greje. Ako nam je hladno u zatvorenom prostoru,

verovatno emo obui dodatni demper ili emo

pojaa grejanje. Kada su veeri izuzetno hladne u

naim domovima je uglavnom svee i tada je veoma

logino povea temperaturu na termostatu.

Ali mi zapravo bolje zadravamo toplotu tokom

hladnih dana i noi sputanjem roletne. Ovo se

posebno odnosi na krovne prozore specijalna

termo roletna zadrava toplotu u prostoriji

zahvaljujui izolacionom materijalu od koga je

sainjena.

Veina nas je iskopalasvoje zimske kapute irukavice, koji nas greju uovim hladnim mesecimakoji dolaze. Ali retko ko odnas pomisli na injenicu

da moemo da utedimoenergiju ,,oblaenjemnaih krovnih prozora uzimsku garderobu tokomhladne zimske sezone.

Veoma je dobra ide

ugraditi termo role

na krovne prozore

zbog aluminijum

izmeu dva sloja

nabranog materija

koji poboljava izol

Topao vazduh uprostoriji se podie

ako spustite roletn

one pomau odra

temperature, tako

biti komfornije pro

vreme u prostoriji

je napolju hladno.

Kada je potpunosputena, termoroletna poboljavaizolaciju za 34% nasvakom krovnomprozoru.
http://www.velux.rs/

7/23/2019 E2 Magazin 26

17/33

32


E2temabroja

Pogledajte vie o VELUX krovnim prozorima Nove

generacije

Mulfunkcionalne termo roletne

VELUXkrovniprozoriStandardPluskategorije

Ali postoji jo beneta termo roletne, pored

utede energije takoe ima i zamraujui efekat

i atrakvan izgled, zahvaljujui strukturi pelinjeg

saa. Potpuno je podesiva, nije ksirana ni na dnu

ni na vrhu prozora, moe da se pozicionira u bilo

koji poloaj, blokirajui suneve zrake i radoznale

poglede.

Kada imate podesivu roletnu kao to je termo

roletna, moete da sedite i itate novine pored

prozora i uivate u svetlos bez zaslepljujueg

sunca. Moete da pozicionirate roletnu samo

tamo gde su sunevi zraci najjai.

Dakle, sada je pravo vremeda se pripremite za zimu.

Termo roletna je dvostruko plisirana, sa

unutranjim aluminijumskim premazom izmeu

dva sloja materijala koji prua efekat potpunog

zamraenja. Moe se pozicionira u bilo kojoj

visini na prozoru i moe se razvlai i skuplja.

Termo roletna se veoma lako ugrauje na krovni

prozor pomou Pick&Click! sistema. Takoe

se moe kombinova sa VELUX komarnikom,

spoljnom tendom ili spoljanjom roletnom.

VELUX krovni prozori Standard Plus kategorije Nove generacije su energetski optimiz

prozori sa gornjim ili donjim upravljanjem i odravaju va dom toplim i visoko energetski efika

Zahvaljujui novom ThermoTechnologyTM izolacionom sistemu i dodatnoj dihtung gumi, ove pr

karakteriu odline izolacione osobine. Jedinstveni prozori sa gornjim upravljanjem su pogodni

visine ugradnje, a gornje upravljanje vam daje mogunost da postavite nametaj ispod i da jo

komforno otvarate prozor. Donje upravljanje, sa pocinkovanom, ergonomski oblikovanom ruk

donjem delu, pogodno je za prostorije sa visokim parapetnim zidom.

Koristi manje energije| Novi napredni ThermoTechnologyTM izolacioni sistempretvara va krovni prozor u dodatno moni tit protiv vetra i hladnog vazduha. U kombinaciji sa

dodatnom dihtung gumom za nepropustljivost vazduha, ovaj prozor nudi veu energetsku efika

i odrava va dom toplim.

Sigurnosno staklo za dodatni mir| Moete da spavate, radite i igrate sebezbedno ispod ovih krovnih prozora zahvaljujui laminiranom unutranjem sloju stakla. Ako se

staklo udari veoma jako i pukne, nee se razbiti u sitne parie i rasuti se. Idealno je kada elite

dodatnu sigurnost i mir.

aluzine koje
http://facebook.com/veluxhttp://velux.rs/

7/23/2019 E2 Magazin 26

18/33

34


E2temabroja

ZELENA KUAMESECA

Iako je na prvi pogled, prilinootvorena, ipak zadrava privatnostod suseda i ulice. Najvei deo kue jezastakljen, tako da tokom cele godine imavie nego dovoljno svetlosti, ali su prekovelikih staklenih povrina postavljene i

Zelena kua meseca, koju smo odabrali zaovaj broj se nalazi na Novom Zelandu, u Oklandu.

aluzine, kojespreavajuprodor toplotenajtoplijim letmesecima. Porpruanja hladoaluzine obezbi privatnost. Kpotpuno otvorvlasnici kueuivaju u poglena okean.

Blizina vode jebila imperativ gradnji kue. Ublizinu okeanaispred samog iiz salona na tenalazi se malipravougaoni bKada je toplo ise vrata otvorevazduh koji striznad vode se pre ulaska u ku

7/23/2019 E2 Magazin 26

19/33

36


E2temabroja

Dnevni boravak je mesto gde se porodica oputa, gledateleviziju, ita knjigu ili jednostavno uiva pored vatre.Strateki se nalazi samo nekoliko koraka od kuhinje, kojase naslanja na televizor i kamin. Dimnjak kamina stvaravertikalnu pregradu u prostoru izmeu drvenog plafona izida. Mat crna boja je u direktnom kontrastu sa blistavomkuhinjom od nerajueg elika.

Hladni kuhinjski tonovi su izbalansiranitoplim tonovima plafonskih nosaa, drvenimstepenitem i barskim stolicama. Kuhinja senalazi u centralnom delu kue; sa leve straneje dnevni boravak, a sa desne, stepenice kojevode ka dnevnoj sobi.

Dnevna soba je jedina prostorija iji spoljanji zid nije prekriven prozorima, ve semali prozori nalaze iznad gornjih ormara. Dok najvei deo kue ima ravne plafone,plafon u glavnoj sobi prati liniju krova, pruajui prostoru veu visinu.

Glavni materijal koji preovlauje unutranjosti kue jeste drvo, po vlasnika. Svi ureaji imaju Energyetikete; vlasnici vode rauna opotronji vode i elektrine energijtrude se da ne zagauju prirodu.

7/23/2019 E2 Magazin 26

20/33

38


E2temabroja

Tadoae zade toe 40% kpe eeje os oa Eop Ae, i znadoprinose efektu staklene bate. Princip nulte potronje energije se posmatra kao sredstvo za smanemisije ugljenika i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, i mada su zgrade sa nultom potronjom enretkost i u razvijenim zemljama, one ipak dobijaju sve vie na znaaju i popularnosti.

Veina objekata sa nultom potronjom energije koristi elektirnu mreu za skladitenje eneali neke su i nezavisne od mree. Energija seobino dobija na licu mesta od sunca ili vetrauz istovremeno smanjenje ukupne potronjeenergije.

Razvoj modernih zgrada sa nultompotronjom je mogu ne samo kroz napredaknovih energetskih i graevinskih tehnologija,nego i kroz istraivanja i prikupljanja podatakao takvim izgraenim objektima. Ovaj konceptje primenjiv za proizvodnju i ouvanje irokogspektra resursa u objektima (voda, otpad,energija). Energija je prvi resurs koji je na meti,oekuje se da konstantno bude ekasna.

ZGRADASA NULTOMPOTRONJOMENERGIJE

Zgrada sa nultom potron jom energij e

predst avlja objekat sa nultom neto potro njomenergije i nultom neto emisijom ugljen-dioksida. Ovakav objekat ne poveavakoliinu gasova staklene bate u atmosferi. Veina ovakvih zgrada dobija vie odpolovin e njihove energij e iz mree, i drugom prili kom vrati istu koliin u energij e.Zgrade koje proiz vode via k energi je se naz ivaju en ergetske p lus zgra de, a zgradekoje troe malo vie energije n ego to je proizvedu su ultra niske energetske kue.

POSTOJi viE rAZliiTih DEfiniciJA ZgrADE SA nulTOm POTrOnJOm EnErgiJE k d b i k lj ik ili

7/23/2019 E2 Magazin 26

21/33

40


E2temabroja

POSTOJi viE rAZliiTih DEfiniciJA ZgrADE SA nulTOm POTrOnJOm EnErgiJE:

Nulta neto potronja energije unutar kompleksa(net zero site energy use) - koliina energijeproizvedena unutar kompleksa koristei obnovljive izvore energije jednaka je koliini energije koja jepotroena unutar kompleksa. Ovom denicijom se denie zgrada nulte potronje u SAD-u .

Nulta neto potronja izvorne energije (net zero source energy use) - objekat proizvodi istukoliinu energije koju i potroi, a uz to mora proizvesti i energiju koja se troi prilikom transporta energijedo objekta. S obzirom da ovaj tip u kalkulaciju uzima i gubitke prilikom prenosa elektrine energije, ovavrsta zgrade nulte energije mora da generie vie elektrine energije od zgrade sa nultom neto potronjomenergije unutar kompleksa.

Nulta neto energetska emisija(net zero energy emissions) - van SAD-a i Kanade, zgrada sa nultompotronjom energije denie se kao zgrada sa nultom neto energetskom emisijom, a to je poznato jo i

kao zgrada bez otiska ugljenika ili zgraemisija. Pod ovom denicijom podrazuse balansiranje emisija ugljenika kogenerisane upotrebom fosilnih goriva uili izvan kompleksa sa koliinom energijje unutar kompleksa proizvedena koobnovljive izvore energije.

Nulta neto cena energije (netcost) - U ovom tipu objekta cena kupoenergije balansirana je sa cenom en

koja se prodaje mrei, a generisana je kompleksa.

Nulta potronja energije kompleksa (net off-site zero energy

Prema ovoj deniciji zgrada bi se mogla smatrati zgradom nulte potronje energije i u sluaju kad jeenergije koju kupuje generisano pomou obnovljivih izvora energije, ak i ako su ti izvori energikompleksa.

Odvojena od mree (off-the-grid) Zgrade sa npotronjom energije koje su odvojene od mree, tjprikljuene neki izvor energije koji nije unutar kompTakve zgrade zahtevaju distribuiranu proizvodnju ener

obnovljivih izvora i pripadajue kapacitete za skladiteenergije (u sluauj kada je oblano, nema vetra).

7/23/2019 E2 Magazin 26

22/33

42


E2temabroja

Savremeni materijali, ureaji, sistemi i nove tehnologije omoguuju ener-getsku ekasnost, ali ona najvie zavisi od promene navika potroaa koje treba

edukovati o racionalnoj potronji energije. to vie energije troimo, vie trebada se proizvede, a to automatski vodi do zagaenja okoline i negativnog uticajana klimu.

Izbegavanjem nepotrebne potronje, odabirom optimalnih sistema i regulisan-jem procesa, potroa smanjuje individualnu potronju energije ne naruavajuisopstvenu dobrobit. U sluajevima nansijskih pritisaka zbog visokih cena en-ergije, potroai smanjuju potronju energije na raun udobnosti. Ipak, takvasmanjenja na raun udobnosti ne redukuju potronju energije u sistemu, i trebaih razlikovati od energetske ekasnosti.

Postavlja se pitanje kako ekasno troiti energiju u starim zgradama gde suzastareli energetski sistemi, a zgrade nisu izolovane? Da li je u takvim uslovi -

ma mogue racionalizovati potronju struje, vode, gasa? Potronja energije uzgradama zavisi od tehnikih obeleja graevine, od oblika, materijala, rasvete,grejanja i od klimatskih uslova. Na trokove energenata u zgradarstvu najvieutiemo svojim ponaanjem, a tehnika reenja koja nam stoje na raspolaganjupozitivno deluju na smanjenje trokova.

Svi koji misle da pojam energetska ekasnost znai tednju energijesu u zabludi. Re je u stvari o racionalnoj potronji energije

u svim oblastima, od industrije do domainstva. Tose naroito odnosi na domainstvo, jer se u

Srbiji oko 40% energije potroi u sektoruzgradarstva. Danas je energetskaekasnost deo svakog projekta, bilo daje re o gradnji, proizvodnji, prometu,uslugama. Nije re o odricanju, negoo upotrebi manje koliine energije zaobavljanje istog posla.

KAKO EFIKASNOTROITI ENERGIJU

7/23/2019 E2 Magazin 26

23/33

44


E2temabroja

Utvrditi stanje i energetska svojstva zgrade znai pronai kompromisna reenja sobzirom na to da je veina mera isplativa tek nakon dueg razdoblja. Od mera kojezahtevaju vee nansijske izdatke su svakako izolacija, zamena stolarije i rekonstrukcijasistema grejanja i hlaenja. U projektovanju novih zgrada je jednostavnije i jeftinijeprimeniti mere energetske ekasnosti jer se to radi u fazi projektovanja, a u vesagraenim zgradama je rekonstrukcija svakako zahtevnija i skuplja.

IC termograja slui za analizu omotaa zgrade, i za otkrivanje delovaomotaa zgrade gde je gubitak toplote intenzivniji nego u drugimdelovima. Ta pojava je poznata kao toplotni most. Moe da nastane

usled promene materijala ili promene geometrije kontrukcije.Specijalnom kamerom se odreuje stanje omotaa zgrade iotkrivaju se kritina mesta koja treba sanirati.

Na temelju energetskog pregleda jedna od najeihmera koja se predlae je energetska rekontrukcijaomotaa zgrade, koristi se stiropor, staklena i kamenavuna. Prema pravilniku o energetskom sertikovanju zgrada,sve zgrade koje se prodaju ili iznajmljuju, i sve nove zgrademoraju da imaju energetski sertikat u kom se zgrade ocenjuju uosam razreda, od A+ do G. Predvia se da e uskoro uvid u energetskisertikat biti jedan od vanijih faktora pri kupovini stana i formiranjucena nekretnina.

ANALIZA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

SNAGA redukovani trokovi energije, manja osetljivost na promenu cena energugodnija mikroklima prostora u primeni graevinskih mera.

mOgunOSTi rast cena primarnih energenata, rast cene nekretnine (ako se mprimenjuju u zgradarstvu), samoodrivost (pasivne kue).

SLABOSTI visoka poetna ulaganja u mere za smanjepotronje, nedovoljno stunjaka za energetsku ekasnost, o

neobavetenost o mogunostima primene.

PRETNJE pad cena primarnih energennerazvijena svest o energetskoj ekasnosti, sp

birokratija, nedostatak znanja, iskustva, maninformacija.

7/23/2019 E2 Magazin 26

24/33

46


E2temabroja

BIOMASA

ENERGETSKI RESURS

ZA BUDUNOST

Razvoj ove tehnologije dobijanja energije je sada kon-centrisan na reavanje problema zagaivanja ivotne sredine,poboljanje performansi korienja vie vrsta goriva, kao ina poveanje energetske ekasnosti i snage gde god je to uciklusima sagorevanja biomase i prenosa toplote mogue.

TriTE SrBiJE

Srbija je bogata biomasom koja moe da se koristi u procesima sagorevanja za dobijanje toplotergije i koja predstavlja biljne ostatke iz primarne poljoprivredne proizvodnje i preraivake indus

u ok pojopede pozodje a odje o a aspoaaj je

oko 12,5 oa toa boase. Sata se da od kp potejaa boase

astae z pojopede pozodje za dobjaje topote eeje oe da

kost oko 25-30%, to b zoso oko 4 oa toa.

U pogledu drvne biomase u Srbiji, na godinjem nivou seom uma raspolae se sa oko 0,6 miliokubika upotrebljivog ostatka (granje), u ta nisu uvrteni panjevi i jo dosta drvnog ostatka, koji os

u umi. Od drvne mase u Srbiji jo su vani i ostaci nakon rezidbe vonjaka i vinograda u poljoprivreproizvodnji.

Navedeni fosilni energenti se koriste na nivou od oko 93%, a obnovljivi sa oko 7%.

naje deo podkj eeje z oboj zoa eeje eazje s

doeejo, tj doeta-

aa z koj se sa dosta zastae-

o opeo dobja oko 10.200

gW odje, sa poeo da

se adoadjo kapateta z

t zoa a odje ooe dobjat oko 14.200 gW.

Pomak u korienju biomase u ener-getske svrhe u naoj zemlji moe da seostvari uz dobro osmiljenu i koordini-sanu politiku.

Biomasa kao gorivo je lako dostupan, obnovljiv, tehniki i ekoloki prihvatljivizvor energije. Korienjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konven-cionalnih energenata, to u posrednom smislu obezbeuje neprekidnost u snab-

devanju energijom, poveanje broja zaposlenih, podizanje kvaliteta ivota u ru-ralnim podrujima, smanjenje migracije selo-grad i manju zavisnost drave odspoljanjih pritisaka. Korienjem biomase u energetske svrhe u Srbiji moe sezadovoljiti ukupnih potreba za energijom.

Direktno sagorevanje vrste biomase najstarija je tehnologija za dobijanje energije koju je koristioovek. Takvo sagorevanje je dobro razvijena komercijalna tehnologija dobijanja energije koja se primen-juje takorei u svim industrijski razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju.

OSTATAK iZ PrErADE vOA KAO gOrivni mATEriJAl

7/23/2019 E2 Magazin 26

25/33

48


E2temabroja

OSTATAK iZ PrErADE vOA KAO gOrivni mATEriJAl

Problem obezbeenja potrebnih koliina energije, po aktuelnosti i znaaju, nalazi se odmah izahrane. Od uspenog reenja ovog problema u velikoj meri zavisi opti tempo ekonomskog razvoja inauno-tehniki progres drutva u celini.

Biomasa kao konkurentno gorivo moe se uspeno koristiti za proizvodnju toplotne energije, u prvomredu kod potroaa malih i srednjih instalisanih snaga koji se nalaze na mestu nastajanja biomase ili uneposrednoj blizini. Njena eksploatacija moe imati znaajno mesto tamo gde je razvijena poljoprivred-na proizvodnja, u lokalnim i regionalnim okvirima.

U brojne materijale, organskog porekla, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju ekolokog gorivaubrajaju se ostaci iz primarne poljoprivredne proizvodnje i to: slama od svih vrsta itarica, soje i uljanerepice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta, kao i ostaci rezidbe u voarstvu i vinogradarstvu.

Jedna od najznaajnijih agrotehnikih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima voa i vinove lozeje rezidba. Prema ispitivanjima brojnih autora u razliitim ekolokim uslovima, godinje se po jednom

okotu rezidbom odstrani 1,2 do 1,8 kg zrele ili zelene mase. Preraunato na jedinicu povrine, nakonobavljene rezidbe, na raspolaganju ostane izmeu 4000 i 6000 kg/ha granjevine. Istraivanja se odnosei na toplotnu mo granjevine: vinova loza 18,4 MJ/kg, jabuka 17,4 MJ/kg, kruka 17,5 MJ/kg, breskva17,7 MJ/kg, maslina 17,8 MJ/kg, ljiva 17,8 MJ/kg.

neka staaja kazj, koko b se s osta bje pozodje pojo-

ped skost kao oo, oo b se podt skoo eokpa eeetska

poteba aokopeksa.

U poslednje vreme su sve zanimljiviji ostaci iz prerade voa kao potencijalni izvori energije. U prvomredu misli se na kotice i ljuske vonih vrsta. Prednost korienja ovog oblika biomase ogleda se u veli-kim koliinama i u tome to je njeno sagorevanje najekonominije.

Jeda od poodost koeja ostataka z peaake dstje je ta to

se peada oa obaja jeseje zsko peod kada se dobje ateja

oe kostt kao o ateja za zaeaje objekata azt aea.

Podaci o koliinama ostataka iz prerade voa su nedovoljno istraeni. Utvrivanjem prosenihprinosa pojedinih vonih vrsta, a na osnovu biolokih karakteristika plodova, mogue je odrediti udeo

nejestivih delova plodova u ukupnom prinosu i na taj nain predstaviti potencijalne raspoloive kolbiomase koja se moe iskoristiti.

Aktuelno trite kotiavim vonim vrstama pokazuje da je jedan vei deo ostvarenog prinosa nmenjen preraivakoj industriji. U Srbiji se prerada kotiavog voa odnosi na proizvodnju vone pui kae, kaastih vonih sokova, smrznutog voa, kompota i xemova.Istraivanja pokazuju da se u Srprerada voa iz godine u godinu razvija te se samim tim i stvaraju znaajne koliine ostataka iz preu vidu kotica i ljuski. Ispitivanja ovih materijala na gorenje ukazuju da su pogodni za gorenje ali nosnovno i jedino gorivo ve u kombinaciji sa drugim energentima (ugalj).

reztat sptaja oeja kota kazj a oost tede ja, ka

osoo eeeta do 60%.

Sa druge strane, ovi materijali lako gore, ostavljaju neznatne koliine pepela i veoma su pogodno regulisanje temperature te se i na taj nain mogu ostvariti znaajne godinje utede kako enertako i u novcu usled predvidive potronje osnovnih fosilnih energenata.

ENERGETIKA I EKOLOGIJA

Stalan porast potronje energije, cene goriva na svetskom tritu i iscrpljivost rezervi konvencionalnih goriva utiu na promenu odnosa prema alternativnim izvorima energije, meu kojima biomazauzima znaajno mesto.

Biomasa je dragocena sirovina za proizvodnju ekolokog goriva. Meu materijale organskog porekoji se mogu upotrebiti za njegovu proizvodnju spadaju ostaci iz ratarske proizvodnje (slama od svi

vrsta itarica, otpadak od soje i uljane repice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta i ostaci drugihpoljoprivrednih kultura) i drvo. Decit drveta, nastaje usled masovnog nestajanja uma u svetu, i spotrebu za izradom novih proizvoda koji nemaju stvarnu upotrebnu vrednost.

Korienje materijala za proizvodnju biomase je opravdano sa aspekta ekologije i energetike.

P saoeaj boase ostaje a sadaj pepea spoa, ate

koje aje dopose zaaaj ote sede.

Sirovine iz ratarske proizvodnje po svom hemijskom sastavu sadre priblino iste vrednosti pepela i

7/23/2019 E2 Magazin 26

26/33

50


E2temabroja

p j p j p p psumpora kao i drvo, s tom razlikom to je uee pepela posle njihovog sagorevanja vee u odnosu nasirovine iz drveta. Pri korienju i sagorevanju fosilnih goriva dolazi do mnogo veih zagaenja ivotnesredine. Upotrebom fosilnih goriva u atmosferu se oslobaaju razliite vrste jedinjenja (ugljen dioksid,pepeo, iva, sumpor, toksina jedinjenja, gasovi staklene bate i dr.) koji izazivaju globalno zagrevanjeplanete i klimatske promene. Korienjem obnovljivih resursa nastoji se da se koliina gasova smanji, ida se do minimuma dovede stvaranje drugih tetnih materija.

Za ire korienje biomase u energetske svrhe neophodno je savladati niz potekoa poev od priku-pljanja, transporta i bezbednog skladitenja do uspenog sagorevanja. Za ostatke ratarske proizvodnjeje karakteristino da se dinamika njihovog nastajanja ne poklapa sa dinamikom potreba u energiji, pa

to zahteva njihovo skladitenje. Poto su ostaci ratarske proizvodnje kabasti i lako zapaljivi, skladitamoraju biti prostrana i predstavljaju stalnu opasnost odpoara. Takoe,ostaci ove proiz-vodnje se bitnorazlikuju od drvnihotpadaka posadraju mineral-nih primesa, koji jei do 10 puta vei.

Od svih alterna-tivnih izvora energije, najvei doprinos u blioj budunosti oekuje se od biomase. Njenim korienjem

smanjuje se zavisnost od uvoza energije i ostvaruje znaajna devizna uteda. Takoe, nove tehnologijepovlae sa sobom i upoljavanje nove radne snage a sve to zajedno doprinosi poveanju nacionalnogdohotka i uopte dravnoj stabilnosti. Dugorona ali i najvea prednost ovog naina dobijanja energijeje ouvanje i zatita ivotne sredine.

MSc Goran Stefanovi, inenjer rudarstva za reciklane tehnologije i odrivi razvoj

ODRIVI GRADOVI

Energetska ekasnost i obnovljiva energija- sveobuhvatne energetske usluge se nude uz

7/23/2019 E2 Magazin 26

27/33

52


E2temabroja

ODRIVI GRADOVI

CIRIH

Zahvaljujui visokim ivotnim standardima, Cirihse redovno nalazi na vrhu rang liste meunarodnihgradova u pogledu kvaliteta ivota. Ujednoje i prvi grad na svetu koji je ukljuioideje i ciljeve o 2000 vati u grad-ski Ustav. Jo pre 10-ak godina je uCirihu razvijena vizija o 2000 vatito je model za energetsku politiku ipokazuje kako je mogue da se troisamo onoliko energije koliko doz-voljavaju energetske rezerve iromsveta i koliko je opravdano, u smisluuticaja na ivotnu sredinu. To je mogue

kada svaka osoba u drutvu ograniipotronju energije do maksimum 2000 vati.Osim toga, 75% energetskih potreba

treba da budu ispunjene korienjem ob-novljivih izvora energije, to znai da se nagodinjem nivou oslobodi samo jedna tonagasa staklene bate po osobi. Da bi se posti-

gao ovaj cilj do 2050.godine, grad Cirih tre-ba da ispuni obaveze u sledeim oblastima:

Jo od 2008. godine je u Cirihu na snazi politikaodrive nabavke

70% pitke vode u gradu dolazi sa jezera u Cirihu iprema redovnim analizama, voda je odlinog kvaliteta.

Od jeseni 2010.godine, grejanje je 82% CO2neutralno, na osnovu otpada i nove termoelektrane.

Moderna mrea javnog prevoza je donela poh-valne rezultate, a to je da 36% ljudi koristi javni pre-voz, 30% su peaci/biciklisti i 34% koristi automobile.

injen ice:

sultacije ljudima koji planiraju gradnju ili izvoaima radova. Svaka nova graevina u vlasoptine mora da ispuni energetske standarde (kole, staraki domovi, stambena na

Mobilnost za budunost Cirih promovie prevozna sredstva koja ekasno koriste urbanestore i energetske resurse, a to su javni prevoz, peaenje i biciklistiki saobraaj. Odrse brojne manifestacije da se povea svest graana o tome kako automobili loe utiivotnu sredinu, a postoji i Cirih Multimobil dan- unutranjost grada je zatvorena za autom

Kao najvei grad u vajcarskoj, Cirih je ekonomski motor regiona i celezemlj e. Ima 1,9 miliona stan ovnika, i pozna t je po svoji m j ezeri ma i z ele-nim, gustim brdima.

utedeti veu koliinu novca za raune za struju.

7/23/2019 E2 Magazin 26

28/33

54


E2temabroja

SAVETI

ZAUTEDU

ivotni trokovi svakodnevno rastu, a na alost veina naih plata je ostala ista. Usituaciji kada je sve tee spajati kraj sa krajem i krajeve meseca, smanjenje trokovapostaje neophodno. Ponekad i svest o ekolokom ponaanju moe lako ii ruku pod rukusa smanjivanjem kunih trokova.

3 nAinA KAKO DA SmAnJiTESvOJE KunE rAunEPREBACITE SE NA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije su odlian izbor iz oiglednih razlogai bilo da planirate instaliranje solarnih panela ili druge gener-atore obnovljivih energija, za vae domainstvo to e sigurnopredstavljati veliki inicijalni troak ali e vam na due staze

Ako sami budete proizvodili energiju neete za nju morati daplaate elektrodistribuciji ve ete moi i da neiskorienevikove prodajete nazad elektrodistribuciji.

DA li vA friiDEr PrEviE hlADi?Nabavite termometar za friider (moete ih naruiti i preko in-terneta) i iskoristite ga za testeiranje temperatura vaeg friza ifriidera. Friider treba da bude podeen da radi izmeu od 2-4C neto vie i rizikujete pojavu bakterija; a friz bi trebalo da radina temperaturama izmeu -18 i -15C. Mnogi od nas podeavaju

temperature mnogo nie jer veruju da e namirnice tako trajatidue a u stvari, samo 10C nie nego to je potrebno poveavapotronju struje za 25%.

KOriSTiTE mAinu ZA PrAnJESuDOvA, Ali STvArnO!Olakajte sebi ivot i koristite mainuza pranje sudova. Ovo ne zvui ba zeleno ali sve dok je punite dja mnogo je enrgetski ekasnija nego runo pranje; ako posedujetemainu vieg energetskog razreda ona e potroiti oko 15 litara vode pnom pranju dok e za runo pranje biti potrebno oko 90 litara na godinivou to je uteda od oko 19 tona vode i oko 230 sati pranja.

DA li STE ZnAli?

PORETI

Indukcione ploe za kuvanje kombinuju krae vreme kuvanja i manju potronju - 60 % u odnoklasine grejne ploe! Poto direktno zagrevaju sadraj posude, izuzetno smanjuju gubitak ene

friiDEriStari friideri, iz vremenapre uvoenja energetskihnalepnica, troili su istukoliinu elektrine ener-gije kao tadanji elektriniradijatori. Danas potronjafriidera razreda A+ od-govara potronji jedne si-jalice!

MAINE ZA PRANJE VEA

M i j 1985 di t il 132 lit d ikl d 50 lit 90 %

Proverite da li vrata i prozori dobro zaptivaju; izolacione trake su jedno od reenja za out l t k j j j fti d d bit k

7/23/2019 E2 Magazin 26

29/33

56


E2temabroja

Maine za pranje vea su 1985. godine troile 132 litra vode po ciklusu, a danas samo 50 litara. 90 %energije, koju potroi maina za pranje vea po ciklusu, odlazi na zagrevanje vode!

mAinE ZA PrAnJE SuDOvAKod svakodnevnog pranja sudova u maini, umesto na ruke, domainstvo utedi priblino 12 m3 vode,to je jednomesena potronja etvorolanog domainstva u kui, odnosno 200 tuiranja.

ENERGY STAR

Prilikom kupovine obratite panju da li aparat ima oznaku Energetske zvez-dice. Ona mora biti istaknuta na samom aparatu, i na kutiji u kojoj je

upakovan, i na prateoj dokumentaciji. Obavezno zatraite od prodavca davam pokae znak. Ako znak ne moe da se pronae, onda se radi o energetskineekasnom aparatu. Ne zaboravite, aparati sa znakom Energetske zvez -dice NISU obavezno i skuplji od onih bez Energetske zvezdice, jer cenazavisi od mnogih drugih faktora. Zapamtite, uvek moete da birate - birajteenergetski ekasne ureaje i aparate.

POTrOnJA APArATA u DOmAinSTvu

tednjom energije smanjujemo trokovedomainstva, tedimo energiju za buduegeneracije i spreavamo zagaenjeprirode. Saznajte pravo stanje potronjeVaih kunih aparata.

KOTlOvSKO grEJAnJE (16000-40000 Wi ZA1,5 DO 4 min POTrOi 1KWh)

Raunajui sa samo tri sata dnevnog korienja, ko-tao snage 16 kilovata tokom pet jesenjih i zimskihmeseci potroi 7.200 kilovat-sati.

Kuni aparat koji troi daleko najvie elektrine en-ergije i pravi najvea optereenja i poremeaje uniskonaponskoj mrei je kotao.

TA PE/grEJAlicA (2000-6000 W ZA 10 DO30min POTrOi 1KWh)

Tokom zime TA pe, pri racionalnom korienju, potroi oko 60% ukupne elektrine energije jednogdomainstva.

Ne dozvolite da toplota odlazi iz sobe! Kad je hladno, drite vrata i prozore to due zatvorenim.

toplote, koje je jeftino u odnosu na dobitak. Veina grejalica ima bar tri nivoa angaovane snage. Ne ostavljajte ukljuene grejalice ako due vreme neete biti u toj prostoriji. Osim to ras

energiju, poveavate ansu da doe do poara. Pre spavanja, smanjite temperaturu na termostatu. Zdravije je, a i utedeete. Ako nameravate da napustite sobu na due od tri sata, smanjite temperaturu na termostatu. TA pe punite samo nou.KlimA urEAJi (2000-5000 W ZA 12 DO 30min POTrOi1KWh)

Klima ureaji su veliki potroai elektrine energije. Cen-tralizovani sistemi za klimatizaciju troe oko 10 kilovat-sati,a kod nas najrasprostranjeniji, tzv. split-sistemi, za jedan satpotroe 1-3 kilovat-sata.

Instalirajte klima ureaj van direktnog dometa suneve svet-losti

BOJlEr (1500-2500 W ZA 20 DO 40min POTrOi 1KWh)

Na bojler u kupatilu otpada oko 15% elektrine energije koja se potroi u domainstvu Da bi bio korien na najekasniji nain, podesite ga na temperaturu izmeu 50 i 55 C . Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom. Za tuiranje treba mnogo manje tople vode. Iskljuite bojler kada naputate stan na due od jedan dan. Protoni, kuhinjski bojler, zajedno sa mainom za sudove, potroi godinje 6% elektrine en

jednog domainstva

ElEKTrini POrET (1000-3000 W ZA 20 DO 60min POTrOi 1KWh)

Neka posude u kojoj kuvate budu poklopljene! Tako se toplota zadrava u posudi, pa e i kubiti krae.

Voda i obroci ne mogu da budu topliji od 100 C! Poto voda,supa ili teno jelo prokljua, odmah smanjite temperaturu.

Mnogi obroci mogu u rerni da budu spremani istovremeno. Takoje lake i Vama, ali i Vaoj rerni.

Svaki put kad otvorite vrata rerne, setite se da temperaturu urerni sniavate za oko 15 C.

Koristei posude ije je dno ue od ringle - rasipate toplotu.

friiDEr i ZAmrZivA (200-400 W ZA 150 DO 300min POTrOi 1KWh)

Proverite termostat: friider najekasnije radi ako je temperatura podeena izmeu 3 i 5 C,na 0 C.

Neka vrata friidera to krae budu otvorena

Pokrivanje posuda sa hranom smanjuje koliinu vlage koja se stvara na unutranjim zidovimaf iid i j j j k t Ob iit d k i i d t ih

7/23/2019 E2 Magazin 26

30/33

58


E2temabroja

friidera i smanjuje njegovu ekasnost. Obriite vodene kapi sa aa i posuda pre nego to ihstavite u friider.

Ne postavljajte friider pored pei, radijatora, poreta i drugih izvora toplote - friideru e trebatimnogo vie vremena da postigne radnu temperaturu.

AuDiO viDEO urEAJi (100-300 W ZA 180 DO 600minPOTrOi 1KWh)

Sloiete se da nema potrebe da ostavite ukljuene televi -zor, kompjuter, peglu i dr. ako ih ne koristite.

Upotrebom opcije SCREEN SAVER na Vaem kompjuteru,produiete vek ekranu, a utedeete mnogo vie energijenego to Vam na prvi pogled izgleda mogue. Za poetak,saberite snagu raunara i ekrana.

OSvETlJEnJE (40-100 W PO SiJAliciZA 600 DO 1400min POTrOi 1KWh)

Na osvetljenje godinje odlazi oko 3% uku-pne koliine elektrine energije potroeneu domainstvu, isto koliko i na friider.

Sijalice pojedinano nisu veliki potroai,ali se istovremeno mnogo troe, i to uduem periodu. Kada bi se u svakom od 3miliona domainstava u Srbiji koristila pojedna sijalica od 75 vati manje, na uvozuelektrine energije svi zajedno bi dnevnoutedeli 36.000 dolara, meseno, vie odmillion dolara!

Gasite svetlo za sobom ako u prostorijinema nikoga.

SOLARNE

7/23/2019 E2 Magazin 26

31/33

60


E2temabroja

Ove godine je u Kaliforniji odran Solarni Dekatlon, na kome su uestvovala23 fakulteta iz 5 zemalja u Americi, a studenti su se nadmetali u gradnji najpo-voljnije, najatraktivnije ekasne kue sa solarnim napajanjem. Predstavljamovam 5 najzanimljivijih.

Kua dizajnirana da izdri uraganei poplave. Ima roletne od kompozitnih

vlakana i solarne kolektore koji enapajati kuu tokom nestanka struje.

SOLARNEKUE

Poto klimatske promene poveavaju rizik od ekstremnih vremenskih nepogo-

da, u Americi je organizovan Solarni Dekatlon, gde su studenti napravili i pred-

stavili kue koje mogu da izdre oluju. Nakon uragana Sendi, koji je pogodio Nju

Derzi 2012.godine, studenti su krenuli u akciju. Projektovali su solarne kue koje

mogu da preive estoke vetrove, da same proizvode struju, pa ak i da omogue

komijama da napajaju svoje elektrine aparate kod njih.

Kua koja spaja zatvoreni i otvoreni prostorputem providnog krova sa solarnim panelima i

dugakog staklenog zida.

Za gradnju ove kue su bile potrebnevieslojne zidne obloge od polikarbonata i

cementa, tako da moe da izdri jake naletetornada sa prozorima od poda do plafona, kojipruaju dosta svetla ali i zatitu tokom oluje.

Ova kua ima mali nagib na krovu, kojiodvodi vodu, zahteva manje oluke i pojed-

nostavljuje skupljanje vode.

Zimi je zelena kua, a leti solarijum.Ima nadstrenicu sa reetkama koja slui za

dranje biljaka.

1.

2.

3.

4.

5.

AuTOmOBili BuDunOSTi E BiTi rADiKAlnO DrugAiJi OD DAnAnJihKAKO PO iZglEDu TAKO i PO nAinu vOnJE

7/23/2019 E2 Magazin 26

32/33

62


E2temabroja

PREVOZBuDunOSTi

EKOnOminA POTrOnJA gOrivA, vOZilA BEZ EmiSiJE TETnih gASOvA, ElEK-

TrOniKA viSOKE TEhnOlOgiJE E POmOi vOZAimA nA rAZliiTE nAinE. vOZilA

E KOmunicirATi JEDnA SA DrugimA, SA PuTEvimA i SA SAOBrAAJnim ZnAcimA.

Automobili i kamioni budunosti e koristiti poboljane ureaje koji e dovesti do boljenavigacije na putu, usred loih vremenskih uslova, i upozoravae o moguim sudarima sa peacimaili ivotinjama na putu. Takoe e reagovati ukoliko ste umorni i pospani, ili se udaljavate od vaetrake.

KAKO PO iZglEDu, TAKO i PO nAinu vOnJE.

Vozila slue kao predajnici ili prijemnici informacija, prosleuju ostalim vozilima. Trenutno se radi na tome da budunosti koliko je mogue izbegavaju nesree, zahvalsenzorima, detektorima za prepreke, radio signalima koobavetavati vozae o potencijalnim problemima. Siupozorenja za peake i ivotinje mogu da koriste infracrvedruge tehnologije da identikuju ivotinje koje se pribliavaju

i da vozaa upozore aktiviranjem sva etiri pokazivaa.

Dok vozite, vae vozilo e komuniciratisa susednim vozilima i kamionima okovas. Vozilo budunosti e vas obavestitikada se dve trake spajaju u jednu i kadase motociklista nalazi u vaem mrtvomuglu. Pametne raskrsnice e upozoravatio moguem sudaru.

U vozilima budunosti e biti ugraenisistemi za poboljanu vidljivost nou,sistemi za neadekvatno osvetljenje,maglu, nanose snega i druge vremenskeneprilike. Prepoznavanje glasa u tokuvonje e omoguiti dranje ruku navolanu, a uz pomo glasa ete pristupati i vaem navigacionom sistemu.

Automobili sa komunikacijom mogu da poboljaju protok saobraaja, biranjem najboljeg izbegavanjem guvi, i izbegavanjem saobraajnih nesrea.
http://sportklub.info/http://www.sportklub.info/

7/23/2019 E2 Magazin 26

33/33

64


E2temabroja

sledei broj izlaz

10. januara
http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://sportklub.info/http://www.sportklub.info/

E2 Magazin 26

Documents

Transcript of E2 Magazin 26