E-Marketing u Web Dizajnu

7/31/2019 E-Marketing u Web Dizajnu

1/24

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Seminarski rad:E-marketing u Web dizajnu

Iz predmeta:

E-MARKETING

Predmetni nastavnik: Student:


2/24

2

Doc.Dr Mensura Kudumovi Hanua Mizet


3/24

3

SADRZAJSADRZAJ .................................................................................................................................3

UVOD .......................................................................................................................................4POJAM WEB POSLOVANJA ................................................................................................5PROCES RAZVOJA WEB SAJTA ........................................................................................6IZRADA I IMPLEMENTACIJA MARKETING PLANA .....................................................8INNER SITE MARKETING................................................................................................................................................10DIZAJN SAJTA ....................................................................................................................11SISTEM NAVIGACIJE I PODRKE KORISNICIMA SAJTA ..........................................15SADRAJ SAJTA .................................................................................................................18(RE)DIZAJNIRANJE I PROMOCIJA WEB SAJTA ..........................................................23

LITERATURA .......................................................................................................................24


4/24


5/24

5

POJAM WEB POSLOVANJA

Pojam web poslovanje podrazumijeva sve aktivnosti koje poduzimaju pravne ilifizike osobe zbog razmene dobara (npr. proizvoda) ili usluga (npr. informacija),koristei pritom raunare i suvremene komunikacijske tehnologije za prenos websadraja. Web poslovanje je istaknuti oblik e-poslovanja. Znaajan segment webposlovanja ini web duan, web trgovina, e-trgovina tj. web shop.

Postojanje web poslovanja imati e na cijelokupno trite puno vei utjecaj negodanas izgleda na prvi pogled. Tu ne mislimo samo na web trite ili ICT (engl.

Information and Communication Technology) trite, ve na niz gospodarskihdjelatnosti i grana.Web trite postati e krucijalan segment svakogposlovanja u godinama koje sledi, a upravo e ova recesija uticati naubrzavanje prihvatanja internetskih tehnologija, ali i novih internetskihmarketinkh tehnika koje su bile do sada nedostupne bilo kojem drugom mediju.
http://www.webstrategija.com/05/e-poslovanjehttp://www.webstrategija.com/05/web_shophttp://www.webstrategija.com/05/web_shophttp://www.webstrategija.com/05/web_shophttp://www.webstrategija.com/05/e-poslovanjehttp://www.webstrategija.com/05/web_shophttp://www.webstrategija.com/05/web_shophttp://www.webstrategija.com/05/web_shop


6/24

6

PROCES RAZVOJA WEB SAJTA

Iako u sferi web produkcije postoji mnotvo razliitih pristupa,metodologija i reenja, generalno se svaki razvoj web sajta, kao zasebnogmarketinkog kanala ili kao alatke u slubi podrke drugim marketinkimaktivnostima, moe podeliti u nekoliko faza, koraka. Broj ovih faza kroz kojeprolaze web projektanti je varijabilan i zavisi od mnogo faktora, meu kojima sunajvaniji budet projekta, iskustvo i pristup projektanata, te ciljevi i obimprojekta, ali bez obzira na sve navedeno moe se uoiti 5 faza koje suneizbene.

Neki osnovni proces razvoja web sajta ukljuuje pet sukcesivnih faza ipredstavlja mapu toka dizajna, odnosno redizajna web prisustva klijenta. Svakaod ovih faza sainjena je od nekoliko nezaobilaznih podfaza unutar kojih nastajeneizostavna projektna dokumentacijabez koje nema kvalitetnog projekta. Koje suto faze?

Definisanje projektaSvakako osnovna i najvanija faze iz koje proizilaze sve druge faze. Oduspenosti i kvaliteta ove faze zavisi uspenost svih drugih faza, kao icelokupnog projekta. Prvu fazu ine razliite aktivnosti prikupljanja,sistematizacije i analize informacija neophodnih za identifikaciju irine iobima projekta, te oekivanja kako buduih korisnika tako i samihklijenata (naruioca projekta). Ishodite ove faze je tzv. kreativno pismokojim se utvruje stepen saglasja slike koju je stekao izvrilac posla saoekivanjima naruioca posla.

Razvoj strukture web sajtaDruga faza detreminie organizaciju informacija tako da svaki korisnik

moe brzo i lako da se snae. U ovoj fazi se definie sadraj sajta,struktura i organizacija, te navigacija. Po definisanju potrebnih sadraja,sa klijentom se precizira

detaljan plan isporuke sadraja, bez obzira da li e njegovogenerisanje vriti sam klijent ili neko tree lice.
http://www.personalmag.rs/blog/proces-razvoja-web-sajta/http://www.personalmag.rs/blog/projektna-dokumentacija/http://www.personalmag.rs/blog/proces-razvoja-web-sajta/http://www.personalmag.rs/blog/projektna-dokumentacija/


7/24

7

Vizuelno odreivanje i kreiranje prototipaVizuelni utisak, izgled i oseaj, ukratko grafiki interfejs su elementi kojipredstavljju prvo iskustvo koje korisnik stie na sajtu. Pre nego to seuveri u lakou upotrebe i bogatstvo sadraja sajta, korisnici se susreu savizuelnom predstavom. Na ovom nivou, svi grafiki elementi moraju biti

zasnovani na uspostavljenom informacionom dizajnu, te tonu i ciljevimapostavljenim kroz kreativno pismo iz prve faze. Predloeno dizajn-reenjese zatim odobrava, po potrebi redefinie, preiava i testira.

Produkcija i testiranjeSve to je uraeno do ove faze sliva se u kompletiranje web sajta.Produkcionu fazu ini zanatski deo posla u smislu implementacije dizajna,izrade ablona, potrebnih aplikativnih reenja i integrisanje pripremljenihsadraja. Ishodina taka je podfaza sveopteg testiranja web sajta sa

praenjem, beleenjem i ispravljanjem primeenih greaka ineusaglaenosti.

LansiranjeNakon svih obavljenih radnji, sajt je spreman za publikovanje na Webu.Sledi podfaza obuke u odravanju sajta (ako je ima), izrada planapromotivnih aktivnosti, registracija na svim vodeim pretraivaima,uspostavljanje plana odravanja i naknadno merenje uspenosti sajtamerilima utvrenim jo u fazi Definisanja projekta.


8/24

8

IZRADA I IMPLEMENTACIJA MARKETING PLANA

Internet nudi mnotvo tehhnologija i servisa za intenziviranje markentikihaktivnosti kao pretpostavke uspenog delovanja Drutva. Izvorite aktivnosti naInternetu predstavlja web sajt Od standardnih servisa sa stajalita marketinganajveu vanost imaju World Wide Web i elektronska pota.Uspenost jednog web sajta u mnogome zavisi od strategije nastupa naInternetu. Dobra marketing strategija mora da se fokusira na par kljunihtaaka[7]:

Prepoznatljivost - web sajt mora da stvori prepoznatljiv brend koji je uskladu sa brendom organizacije.

Saetost (konciznost) - stranice sajta moraju bitiinformativne, ali iistovremeno saete. Tamo gde su informacije opsene sa mnotvomdetalja primenjuje se logiko rastavljanje sadraja na manje tematskeceline povezane hiperlinkovima.

Sadraj - je klju uspenosti jednog sajta. Na stranicama sajta postojipotreba za prikazivanjem svih informacija koje e koristiti korisnicima, alise vodi rauna i o tome da se ne postavljaju nepotrebni sadraji. Kako bisadraji odgovarali eljama i potrebama korisnika potrebno je njih(korisnike usluga) postaviti u centralnu poziciju prilikom izbora sadraja iinformacija, odnosno, dopustiti korisnicima da budu urednici i da uestvujuu izboru i kreiranju istih.

Dinaminost- u skladu sa predhodnom takom dolazi i pitanjedinaminosti sajta. Sadraji moraju konstantno da se menjaju i dopunjuju,a u zavisnosti od potreba i profila korisnika.

Upravljanje trokovima - Stvaranjei odrvanje sajta iziskuje odreenafinansijska sredstva kojima se moraja planski i sistematski upravljati.

Svest o globalnom karakteru trita - postavljanjem svoje prezentacijepostajemo globalno prisutni i o tome se mora voditi rauna (dvojezinostprezentacije, prilagoavanje sadraja za vie struktura korisnika.).


9/24

9

Aktuelnost - sadraji moraju biti aurirani u to kraim intervalima.

Dogaanja uivo - Online dogaanja u realnom vremenu - obraanjePredsednika Drutva, Upravnog odbora, Razvojnog tima i drugihkorisnicima usluga.

Promocija - online i offline promocija sajta Drutva.

Saradnja - potrebno je ostvariti saradnju sa organizacijama slinim pokarakteri i polju delovanja.

Upotreba savremenih tehnologija - uvek se mora biti spreman prihvatatii usvajati nove tehnologije, kako bi se odravala steena trina pozicija istekla prednost nad konkurentima.


10/24

10

INNER SITE MARKETING

Ostvarivanjem inner site marketinga, odnosno marketinga u sklopu

sopstvenog sajta stavlja se akcenat na vizuelne, organizacione i sadrajneceline na sajtu koje alju jasnu i preciznu poruku o tome ta posetilac moe daoekuje i gde se to nalazi na sajtu.

Vizuelne celine u sklopu jednog web sajta obino se dele na elemente kojipostoje na celokupnoj prezentaciji i na elemente koji su specifini za pojedinedelove sajta. Sami elementi se razlikuju po nameni i vanosti. Tako recimo, logofirme predstavlja veoma vaan i dominantan vizuelni element na celokupnom

sajtu. S druge strane navigacija sajtatreba da prui posetiocu sajta precizan ikonaan izbor glavnih tema sajta. Svi ovi vizuelni elementi ine vizuelni identitetsajta - posetiocima prepoznatljiv izgled.

Kako bi se naglasio odreeni deo sajta koji elimo da posetioci obaveznopogledaju moemo da stvorimo posebne vizuelne celine. Npr. korienjem reiizdvajamo, pogledajte jo i sl. Takoe moemo da koristimo banere ili slinevizuelne elemente kako bismo naglasili znaaj pojedinih delova sajta.Kako bismo posetiocima ukazali vezu izmeu pojedinih sadraja na sajtu

moemo da stvorimo i pomoni sistem navigacije (recimo menija) koji e bitikarakteristian samo za tu grupu sadraja. Ukoliko se radi o manjem brojusadrinski slinih stranica one se mogu povezati navoenjem pojedinanihlinkova tih sadraja na svakoj od stranica (npr. pogledajte i ...).

Nain na koji povezujemo sadraje (tematske celine), odnosnoorganizujemo sadraje od nivoa domena, direktorijuma i same navigacije nasajtu, odreuje strukturu sajta. Sistem upravljanja strukturom u osnovi predstavljasistem upravljanja sadrajima jer se bazira na kreiranju, odravanju i odreivanju

srodnih kategorija u sklopu jednog sajta.


11/24

11

DIZAJN SAJTA

U marketinkoj teoriji i praksi dobro je poznata vanost imida preduzea nanjegov ugled kod potroaa. Dobar, odnosno pozitivan imid, stvara se idoslednou preduzea pri predstavljanju i delovanju na tritu. U sluajuInternet marketinga takva doslednost se manifestuje kroz dizajn web sajta.Da bi jedan sajt bio uspean i prihvaen kod korisnika mora da potuje nekolikopravila[11]:

Korisnici nisu dizajneri.

Dizajner sajta nije korisnik.

Dizajnirajte za prosenog korisnika, ali vodite rauna o razlikama.

Rad lokacije mora da bude gotovo besprekoran.

Upoznajte i uvaite ogranienja Weba i Interneta.

Web lokacija treba da uvaava nain funkcionisanja grafikog korisnikoginterfejsa kad god je mogue.

Navigacija je samo sredstvo za postizanje konanog cilja.

Vizuelni elementi presudno utiu na korisnikov sud o vrednosti lokacije.

Opti utisak korisnika kada naputa lokaciju zavisi od vizuelnih elemenata,sadraja, tehnologije, upotrebljivosti lokacije, kao i toga da li je on uspeoda ostvari svoj cilj.

Nemojte od interfejsa praviti svoj zatitni znak.

Ne postoji forma "ispravnog" Web dizajna koja odgovara svakoj lokaciji.

Kontrolu treba predati korisniku ili barem neka tako izgleda.


12/24

12

U DIZAJNU SAJTA POLAZI SE OD SLEDEIH TAAKA:

Veliina (veliina u KB) svake pojedinane stranice ne prelazi 50 KB. Ovoje veoma vano poto se dobro zna da posetioci na Internetu u proseku

ekaju 7-8 sekundi na otvaranje strane, ukoliko je strana prevelika,posetioci odustaju od posete odreenom sajtu i kreu potragu za drugimizvorima informacija na Internetu.

Rezolucija i browseri- Sajt je prilagoen za prikaze u rezoluciji 800:600 ivie, i za korienje putem MS Internet Explorer browsera ili nekog odsledeih: Mozilla, Opera, Mozilla Firefox (ovo su najzastupljeniji browserina Internetu).

Praenje trendova u upotrebi browsera je veoma znaajna zaadministraciju jednog sajta. Kod razliitih browsera sreemo i razliitaogranienja koja mogu bitno da ogranie izgled ili samo funkcionisanjeinternet prezentacije, tako da je veoma bitno prilagoditi dizajn ifunkcionalnost prezentacije najznaajnijim browserima.to se tie sajta www.pedagog.rs, a slino trenutnim svetskim trendovima,posetioci ovog sajta uglavnom koriste Internet Explorer, ali sve ee iFirefox.


13/24


14/24

14

Struktura elemenata na sajtu je sledea: svaka stranica je podeljena u tritabele/regiona - gornji, levi i centralni. Sve strane sajta imaju deozajednike strukture. To se odnosi na zaglavlje strane (gornji region) nakojoj se nalazi par grafikih elemenata, padajui meni i naslov: Pedagokodrutvo Srbije. Na levoj strani ekrana (levi region) nalazi se tabela sa

nekoliko menia: osnovni/glavni meni, meni ''Izdvajamo'', meni''Pretraiva'' i meni ''Posetite na Internetu''. Ova dva regiona suzajednika za svaku stranu, odnosno, nalaze se na svakoj stranici sajta naistom mesu. Ovo je postavljeno na ovaj nain da bi se pojednostavioproces kretanja posetioca kroz sadraje sajta i omoguio im se

jednostavan prelazak sa ''svake strane na bilo koju stranu''. Centralni deoekrana (centralni region) zauzima najveu povrinu na ekranu i na njemuse nalazi sadraj svake pojedine strane.

Logo i grafiki elementi su veoma bitni za dizajn i vizuelnu dopadljivostsajta. Karakteristike grafikih elemenata na sajtu Drutva su da ih nemaprevie i da se uklapaju sa koncepcijom sajta koja je orjentisana nasadraje. Gornji region se sastoji od tabele koja je tamno crvene boje i nakojoj dominira par grafikih elemenata: slika lica deteta koja se pretapa ucrvenoj boji (lice deteta je postavljeno za jedan od glavnih grafikihelemenata u dizajnu sajta zbog jasne asocijacije na polje delovanjaDrutva i njegovih lanova - vaspitanje i obrazovanje). U centaralnom delutabele nalazi se pun naziv Drutva, a na desnoj strani nalazi se logo sajtakoji predstavlja tri slova: PDS, koji ine zanimljiv grafiki simbol. Razlika

izmeu loga sajta Drutva i zvaninog loga Drutva je jedino u tome to jesimbol sa tri slova u zvaninoj verziji uokviren sa simbolom knjige, doktoga nema u internet verziji zbog asocijacije na elektronsko predstavljanjeDrutva.

Pored ovih elemenata na stranicama se mogu nai i navigaciona dugmad zapojedine hiperlinkove (levi region, glavni meni) i fotografije sa aktivnosti Drutva(centralni region).

Index strana je najvanija strana jednog sajta. To je strana koja se prva

otvara i sa nje posetioci treba da su u mogunosti da se jednostavno ibrzo kreu kroz sadraj sajta, ali i da stvore sliku o tome ko je i zatopredstavljen putem date prezentacije.Pored gornjeg i levog regiona, koji je karakteristian za sve strane sajta,Index strana se izdvaja po centralnom regionu koji je podeljen na dvaregiona (u odnosu 50:50%). Levi region nosi naslov ''Aktuelnosti'' i unjemu se nalazi hronologija deavanja i aktivnosti rada Drutva sa


15/24

15

hiperlinkovima ka stranicama koje detaljno informiu o pojedinimaktivnostima. Desni region se sastoji od dve celine: naslova i linkova kanajzanimljivijim i najposeenijim delovima sajta (tekstovi za roditelje iuenike, pedagoka praksa i tekstovi, radionice pripreme za asove) i deokoji ukratko opisuje samo Drutvo i daje osnovne informacije o njemu (ta

je Drutvo, misija rada Drutva, linkovi ka istoriji rada, lanovima upravnogodbora, kao i kontaktima).

SISTEM NAVIGACIJE I PODRKE KORISNICIMASAJTA

U cilju pruanja pomoi posetiocima sajta o nainu funkcionisanja i strukturisamog sajta (nainu dolaenja do eljenih informacija), predvieno je pruanjeetiri tipa pomoi:

online sluba pomoi,

unapred pripremljeni odgovori na esto postavljana pitanja i

sistem navigacije

pretraivanja sajta.

Online sluba pomoi ostvarie se u kontaktu sa posetiocima na dvanaina: putem e-maila i putem foruma (diskusionih grupa). Da bi se mogla uputitipomo korisnicima putem maila adresa e-maila mora biti vidno istaknuta. U tusvrhu se ova adresa postavlja na poetnu (Index) stranu sajta, ali se pravi iposebna stranica ''Kontakt'', na kojoj se nalaze sve raspoloive adrese (uvek jedobro da se poseduje vie adresa, po jedna za administratora sajta, PredsednikaDrutva, teritorijalne podrunice Drutva, urednitvo asopisa, raunovodstvo i

sl.). Postoji potreba i za pravljenjem formulara upita (form) gde bi posetioci najednostavan nain sa ove strane mogli da poalju svoj upit. Naravno, veoma jebitno drati se zlatnog pravila e-maila: odgovor mora uslediti u roku od 24 asa.Drugi vid online slube organizovan je kroz internet forum. Iako ovo nije jedina iglavna svrha foruma, veoma je korisno na njega postaviti temu za diskusiju kojase odnosi na funkcionisanje sajta, poziv za predloge i kritike i sl.Unapred pripremljeni odgovori na esto postavljana pitanja - FAQ. Ovo je


16/24

16

veoma koristan vid pruanja pomoi posetiocima. Sastoji se od jedne strane nakojoj su napisana sva ea pitanja koje posetioci mogu postaviti i postavljajuadministratoru sajta, Predsedniku Drutva i drugima, i odgovori na njih. Poredtoga to omoguuje korisnicima lake snalaenje i pomo na sajtu, ova opcija umnogome olakava administraciju i rukovoenje sajtom jer se smanjuje broj

potencijalnih pitanja i nedoumica posetilaca, a samim tim se dobija vreme koje sekorisno moe raspodeliti na kreiranje novih sadraja, dizajn i sl.

Sistem navigacije i pretraivanja sajta. Svaki sajt se sastoji od vienezavisnih stranica koje su meusobno povezane hiperlinkovima. Kada posetiocsajta u svom browseru otkuca URL (UniformResource Locator - adresa nekeprezentacije na Internetu) strane koju eli da pregleda, on se automatski dovodina poetnu (Index) stranu sajta. Da bi mogao doi do eljenih informacija on semora kretati po sajtu, to se omoguava sistemom hiperveza. U sluaju da se

radi o sajtovima koji obiluju sadrajem, kao to je sluaj sa sajtom Drutva,korisno je ugraditi i opciju za pretraivanje teksta. U sluaju sajta Drutva moeda se primeti da postoji vie naina za kretanje kroz strane i sadraje sajta.

Padajui navigacioni meni raen u javascriptu se nalazi na samom vrhuzaglavlja (gornjeg regiona), to znai da je dostupan na svakoj stranici sajta.Odluka da se koristi padajui meni je doneta iz razloga to veina korisnikaInterneta ima iskustva u radu sa odreenim desktop aplikacijama (npr. Word,Excel, Photoshop, Corel Drow i dr.) kod kojih se koristi sistem padajuih menia (iu ovim aplikacijama ovaj meni se nalazi na vrhu strane). Takoe. praenjem

posetilaca sajta uvia se da velika veina ima omoguenu podrku za javascriptu svojim browserima to znai da su u stanju da vide i koriste ovaj meni.


17/24

17

Padajui meni sajta se sastoji od sedam tema/oblasti (Navigacija, Odrutvu, Projekti, Praksa i tekstovi, Servisi, Kontakt i English), koji se sastoje od

niza podtema i koji ine sistem hiperveza ka svim glavnim stanicama na sajtu.

Pored ovog menia, posetioci mogu da se kreu i kroz sistem menia saleve strane (levi region).Sistem menia koji se nalazi sa leve strane, nalazi se ulevom regionu to znai da je prisutan na svakoj pojedinanoj strani sajta. Sastojise iz glavnog menia gde su navedeni linkovi na poetnu stranu, englesku verzijusajta, kontakt stranu, mapu sajta, FAQ stranu, link ka forumu i eLearning sistemui menia ''Izdvajamo'' gde su navedeni linkovi ka stranicama koje obrauju temebitne za funkcionisanje Drutva (projekti koji se smatraju najatraktivnijim inajbitnijim) i teme koje korisnici najee biraju (to se dobija analizom log fajla).Na levoj strani je implementirana i pretraivaka forma, kao i meni "Posetite naInternetu" sa linkovima ka partnerskim sajtovima.Ovaj sistem menia je uveden iz dva razloga: za bre kretanje po sajtu(prilagoeno je onim posetiocima koji ele na brzinu da pogledaju kljunemomente sajta) i radi navoenja posetilaca na bitne, kljune aktivnosti Drutva.

Pored sistema menija koji se nalaze na svakoj stranici sajta postoje i meniji kojisu karakteristini samo za neke oblasti/celine sajta. Tako recimo deo sajta koji sebavi projektom "Nastava i vaspitanje" vizuelno karakterie i meni koji se nalazi

unutar svake stranice koja se bavi ovim projektom, a kojem je cilj da logikipovee sve stranice koje se bave istom ili slinom tematikom. Pored ovogprojekta i sve ostale vee celine sajta karakteriu prepoznatljivi meniji u sklopunjihovih stranica.

Poslednji nain dolaenja do eljenih informacija na sajtu je pretraivateksta. Pretraiva ima funkciju da omogui korisnicima sajta po kljunim reima,odnosno terminima koje oni ele da pronau na sajtu. Usluga pretraivanja seostvaruje preko servisa sajta www.pogodak.co.yu koji ovu uslugu prua

besplatno. Dobra strana korienja ovog servisa jeste to se na ovaj nain vrii ipromocija sajta na pretraivau pogodak.co.yu. Loa strana ovog pretraivaa

jeste ta to se za sistem pretraivanja koristi usluga tree strane, pa nije upotpunosti mogua kontrola svih faktora. U planu je izgradnja sopstvenogsistema za pretraivanje koji bi se zasnivao na PHP jeziku i MySQL bazipodataka.


18/24

18

SADRAJ SAJTA

Dizajn je veoma bitan za uspenost sajta, no ono to je razlog zato posetiocidolaze na jedan sajt jeste sadraj. Vodei rauna o ovoj injenici posebna panjaprilikom izrade sajta Drutva posveena je koncepciji i izboru sadraja. itavsadraj sajta www.pedagog.rs je logiki podeljen na nekoliko celina:

informacijioni deo

prezentacija Pedagokog drutva Srbije

projekti drutva

asopis ''Nastava i vaspitanje''

primeri iz prakse

sadraji za roditelje i uenike

forum (diskusione grupe)

eLearning sistem za daljinsko obrazovanje

Informacijioni deo sajta se odnosi na one sadraje koji daje informacije oaktuelnim deavanjima u Drutvu i vaspitno - obrazovnoj praksi. To su u osnovivesti i informacije vezane za rad Drutva i vesti vezane za deavanja uprosvetnoj praksi. Vodi se rauna o ''sveini'' ovih vesti, odnosno pokuava sepostavljati vesti na sajt u realnom vremenu - im se neki dogaaj odigra.Kako bi informisanje lanova Pedagokog drutva Srbije i posetilaca sajta bilobolje pokrenuta je i mailing lista (o mailing listi e vie govora biti u delu rada kojise bavi e-mail marketingom).

Prezentacija Pedagokog drutva Srbije - Pored aktuelnosti iz Drutva ipedagoke prakse na sajtu su postavljene sve informacije o Drutvu: misija iciljevi, struktura upravljanja, istorijat, struktura lanstva, izvetaji o radu Drutva.


19/24

19

Projekti Drutva su osnovna delatnost Drutva i podrazumevajuorganizaciju i sprovoenje seminara, tribina i ostalih vidova strunogusavravanja lanova Drutva, prosvetnih radnika i svih ostalih koji suzainteresovani za probleme vaspitno - obrazovnog rada, izdavanje asopisa''Nastava i vaspitanje'' i izdavanje knjiga u ediciji ''Mala pedagoka biblioteka'' i

posebnih izdanja. Tei se da na stranicama sajta budu opisane sve oveaktivnosti kao i planovi za sprovoemnje akcija u budunosti. Jedan od ciljeva

jeste i uspostavljanje male elektronske prodavnice, gde e posetioci putem sajtabiti u mogunosti naruiti sva izdanja Drutva (asopise i knjige).asopis ''Nastava i vaspitanje'' jeste jedan od najveih projekat Drutva. Sobzirom na svoju vanost i bogatstvo sadrajima stvorila se potreba da ovajprojekat dobije poseban tretman na sajtu Drutva. U planu je da se postave svisadraji asopisa (asopis se izdaje od 1950. godine) i rezimei - krai opisi temaobraenih u asopisu. Na ovaj nain stvorie se lako pretraljiva arhiva sadraja

svih brojeva asopisa, to bi moglo da dovede i do vee popularizacije ovogasopisa i to ne samo kod pedagoga.

Pored sadraja i rezimea na sajt se postavljaju i najbolji tekstovi iz starihbrojeva kako bi to vie privukli potencionalne itaoce.Primeri iz prakse (pedagoki tekstovi, pripreme za asove, radionice...) jeposeban deo sajta na kome edagozi, lanovi drutva, ali i svi ostali strunjaci kojise bave problemima vaspitanja i obrazovanja, prezentuju svoje uspene primereiz prakse. Ovim sadrajima e se doi do izgradnje baze znanja koja e se moi

slobodno implementirati u svakodnevnom praktinom radu, kako pedagoga tako isvih drugih prosvetnih radnika. Iz ovoga se vidi da je ovaj deo namenjen presvega prosvetnim radnicima - praktiarima. Sa posetiocima sajta se uspostavljasaradniki odnos i oni se hrabre da svoje primere iz prakse prezentuju na naemsajtu. Naravno, da bi neki tekst bio postavljen na sajt kao primer dobre praksepotrebno je pre toga da proe analizu od strane eminentnih strunjaka iz oveoblasti.

Sadraji za roditelje i uenike je deo sajta prilagoen upravo ovim

korisnicima usluga Drutva. Sadraje stvaraju lanovi drutva i ostalazainteresovana lica iz pedagoke prakse. Teme koje se obraiuju bieprilagoene korisnikim grupama uenika i roditelja, a koje su aktuelne u datommomentu. Do ideja o sadrajima u ovoj oblasti dolazi se davanjem prioriteta''goruim'' temama i putem interesovanja i elja samih uenika i roditelja (svojainteresovanja i predloge e moi prezentovati kroz uee u diskusijam naforumu sajta i popunjavanjem unapred pripremljenih anketa).


20/24

20

S obzirom da je osnovna tematika sadraja na sajtu vaspitanje iobrazovanje, bilo je potrebno proiriti primarnu ciljnu grupu sajta (pedagokepraktiare) kako bi se obezbedila vea poseenost i popularizacija pedagokenauke. Upravo prilagoavanjem odreenih tekstova i tema sajta interesovanjimaraditelja i uenika postignut je ovaj cilj.

Na sajt je do sada (jun 2007. godine) postavljeno preko 100 tekstova, pripremaza asove i radioica za praktinu implementaciju u nastavi. Analizom serverskoglog fajla kao i analizom kljunih rei preko kojih posetioci dolaze na na sajt uviase da je najtraeniji i najposeeniji deo sajta upravo onaj koji pedagokimpraktiarima, roditeljima i uenicima nudi ove sadraje. Iz ovoga se vidi da je ubudunosti ovom delu sajta potrebno posvetiti dunu panju i obezbediti to vienovih materijala (polazei od zahteva i interesovanja posetilaca sajta).

Forum - diskusione grupe - je radni/interaktivni deo sajta. Zaimplementaciju ovog projekta koristi se ''phpBB'' forum - open source reenjekoje koristi PHP jezik i MySQL bazu podataka. Karakteristike ovog reenja su

jednostavnost instalacije i korienja, okruenje koje je okrenuto ka korisniku ivelike mogunosti u administrativnom delu rada. Teme su podeljene u tri velikeceline: ''Aktuelnosti'' - opti deo foruma namenjen svim posetiocima, ''O nama'' -gde e biti mogue diskutovati i uputiti predloge i kritike o radu Drutva i sajtawww.pedagog.rs i ''Pedagoki forum'' - deo koji e bitu prilagoen pedagozima, agde e se diskutovati o svim aspektima pedagoke teorije i prakse. U ovom delubie i nekoliko skrivenih tema (ulaz u te forume e se moi ostvariti samo putem

autorizacije, a teme o kojima e se raspravljati u ovim forumioma su npr.''Instrumenti za rad kolskih pedagoga'' i sl.).

eLearning sistem za daljinsko obrazovanje. Implementacijom ovakvogsistema omogueo je online izvoenju seminara i tribina koje Drutvo organizuje.Na ovaj nain Drutvo e primeniti moderna pedagoka i informatika naela, ina taj nain poboljati i ojaati svoju ponudu u sferi profesionalnog obrazovanja.Prednosti ovih sistema su brojni: pre svega ekonominost izvoenja seminara,eleminacija elementa prostora kao ograniavajueg faktora, individualizacija

nastavnog procesa - prilagoavanje tempa, vremena poetka i vremenazavretka seminara i sl.

Dananji modeli obrazovanja na daljinu gotovo u potpunosti izlaze izokvira uionice i premetaju se u virtualni prostor. Internet, kao distribuiranamrea u kojoj su povezani milioni raunara i raunarskih mrea, svojomstrukturom idealna je izbor jer pretpostavlja interakciju i podstie aktivnost i


21/24

21

saradnju.. Pri izboru alata (eLearning softverskih reenja) koji bi se koristio uprojektima Pedagokog drutva Srbije, polo se od niza zahteva:

cena alata - u obzir dolaze open source alati (iako postoje brojni kvalitetnialati, kao to je WebCT, njihovo korienje podrazumeva kupovinu licence

za za svaki kurs koji se koristi)

podrka za srpski jezik

jednostavnost postavljanja edukativnog materijala na Internet

jednostavan korisniki interfejs

Softverski sistem koji e se koristiti u projektima Drutva je ''Moodle'' koji jefleksibilan i brz opensource alat, ima podrku za dva tipa baze podataka (MzSQL

i PostgreSQL), podrku za srpski jezik. Ovaj alat uiva veliko poverenje meubrojnim univerzitetima i obrazovnim institucijama u svetu. U naoj neposrednojokolini ovaj sistem se koristi u Informacionom centru Univerziteta u Banja Luci,FON-u, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Filozofskom fakultetuisog univerziteta....

Uestalos postavljanja novih sadraja na jedan sajt je jo jedanpokazatelj kvaliteta neke internet prezentacije - ukoliko se novi sadraji redovno iesto postavljaju na sajt to e i poseenost biti vea.

Uestalost postavljanja novih sadraja na sajt www.pedagog.rs jestenekoliko puta nedeljno, to omoguuje poveanje poseenosti i stvaranje lojalnegrupe korisnika koji se esto vraaju na sajt. Po podacima dobijenim pomouweb alata Google Analytics oko 35% posetilaca sajta se vraaju na sajt svremena na vreme kako bi pratili nove sadraje (ovaj procenat je verovatno i veizbog dinamikog dodeljivanja IP adresa korisnicima Interneta od strane domaihprovajdera). Na osnovu ovih podataka vidi se da postoji i izuzetno lojalna grupaposetica (njih oko hiljadu) koji su u proteklih godinu dana sajt posetili 50 i vieputa ( a neki i preko 200 puta).


22/24

22


23/24

23

NAINI SPROVOENJA ON-LINE MARKETINGA

Organizacije mogu sprovoditi on-line marketing na sledee naine(Raki, 2003):

- (re)dizajniranjem i promocijom web sajta- on-line oglaavanjem- marketingom u forumima, newsgroups, bulletin boards i webudruenjima.- e-mail marketingom

(RE)DIZAJNIRANJE I PROMOCIJA WEB SAJTA

Organizacija moe da ostvari elektronsko prisustvo na webu tako tomoe da kupi prostor na komercijalnom on-line servisu ili da kreira sopstveni websajt. Ovi sajtovi imaju dve osnovne forme, korporativni i marketing web sajt

organizacije (Raki, 2003).

Korporativni web sajt - organizacija predstavlja osnovne podatke osvojoj istoriji, misiji, filozofiji, proizvodima, uslugama i lokacijama. Takoe moeda predstavi trenutne dogaaje, podatke o finansijskim rezultatima imogunostima zaposlenja. Ovi sajtovi su kreirani tako da omoguavajuinteraktivnu komunikaciju, iniciranu od strane kupca.

Marketing web sajt - dizajniran je tako da usmeri potencijalne ili aktuelne

potroae ka kupovini ili drugom marketing rezultatu. Sajt bi mogao da obuhvatikatalog, informacije o kupovini... Da bi privukla web posetioce, organizacijapromovie svoj web sajt oglasima putem tampe, radija I televizije i putembanera (oglasa na drugim sajtovima).

Proizvodi se naruuju sa sajta putem elektronske pote, web formuara ilivirtuelne potroake korpe.


24/24

24

LITERATURA

1. prof. dr Dragan Milanovi, doc. dr Danijela Tadi, mr Mirjana Misita:Informacioni sistemi menadmenta sa primerima, Megatrend univerzitetprimenjenih nauka, Beograd, 2005.

2. doc. dr Beba Raki: Marketing, Megatrend univerzitet primenjenihnauka, Beograd, 2003.

3. www.wikipedia.org

4. www.e-trgovina.co.yu

E-Marketing u Web Dizajnu

Documents

Transcript of E-Marketing u Web Dizajnu