EЧКАсело у Банату

Удаљена свега неколико километара од Зрењанина и "ослоњена" на истоимену југоисточну градску индустријску зону, Ечка је насеље богате историје и с више занимљивих туристичких одредница.

Географски подациЕчка је типично војвођанско село. Налази се 10 km јужно од Зрењанина, између Бегеја и магистралног пута Зрењанин - Београд. Насеље има изузетно повољан географски положај, пошто преко села пролазе путеви који повезују центар општине тј. Зрењанин са Лукићевом, Томашевцем, Орловатом, Стајићевом, Фаркаждином, Перлезом, Чентом, Книћанином, Белим Блатом и Лукиним Селом. У ствари, преко њега воде и путеви који повезују овај део Баната са Београдом и Новим Садом.

Историјат селаОвде је некада било седиште властелинства грофова Лазар. Лазар Лукач, пореклом Јерменин из Ердеља, купио је 1781. године огромне поседе од бечког двора и био родоначелник породице која је пуних 160 година владала Ечком. Њихов дворац, "Каштел", подигнут 1820.

године у енглеском стилу, постао је центар друштвеног и културног живота већи и од самог Бечкерека.

Дворац је изградио Лазар Агоштон, а на отварању дворца, уз присуство и тада најбогатијег властелина Угарске, грофа Естерхазија, свирао је на клавиру и деветогодишњи музички вундеркинд, Франц Лист, и задивио све присутне својим талентом. Годинама после помпезних догађаја везаних за отварање дворца, народ је препричавао незаборавне дане, када је и најсиромашнији мештанин осетио радост несвакидашњег славља. Дворац и његову предивну околину припадници породице Лазар користе све до 1893. године, када умире њихов последњи потомак. Управници имања се смењују потом све до краја Другог светског рата.

ПОСЕБНОСТИ

У насељу Ечка, у ком вековима складно живе Срби и Румуни, пажњу намерника завређују и три објекта духовне и градитељске културе: српска и румунска православна и католичка црква. Српска православна црква Светог Николе, подигнута 1711. године и покривена шиндром, најстарија је сачувана црква у Банату, док је Римокатоличка црква, задужбина породице Лазар из 1884. године, декорисана радовима фламанских мајстора.

Из Ечке се брзо стиже и до истоименог рибњака, познатог и у европским размерама.

Аеродром Ечка

Комплекс Царске баре, напуштеног тока Бегеја, део је ширег пространства (око 500 ha) које припада највећем европском слатководном рибњаку - Рибарском газдинству "Ечка". Посебну природну вредност овог предела чини мозаичност водене, травнате и шумске вегетације, као и разноврсност животињских врста, у чијем оквиру централно место заузима богатство птичјег света - орнитофауне. Од укупно 310 врста регистрованих на територији Војводине, на подручју Царске баре евидентирано је чак 295. Царска бара стављена је под заштиту као природно научно-истраживачко подручје. Приобални појас Царске баре веома је богат биљним врстама. Ту срећемо природне шуме топола и беле врбе.

Ечка заузима значајно место и на ликовној карти Србије. Још од 1956. године овде постоји сликарска колонија, смештена у комплексу око дворца, која организује два годишња сазива акварелиста. Збирка савремене уметности, настала током рада Колоније, данас садржи више од две ипо хиљаде експоната и обогаћује се сваке године.

Обичаји

извори http://www.zrenjanin.rs/ http://www.banaterra.eu/srpski/E/eck

a/ http://sr.wikipedia.org/