Don Keho - Podsvest moe sve1. SVEMIR JE DINOVSKI HOLOGRAMDa biste koristili snagu misli, uopte nije obavezno poznavati zakone fizike ili razumeti bit stvarnosti, isto onako kao to vam ne treba da poznajete konstrukciju karburatora ili sistema za paljenje motora da biste vozili svoj auto. alo je onih koji se razumeju u mehaniku, ali to ostalima ne smeta da upravljaju svojim vozilom. !pravo tako stoji stvar i sa snagom misli - svako moe ovladati osnovama ovog sistema i primenjivati ga uspeno u praksi svoje svakidanjice.oderna fizika razmatra "vemir kao bezgrani#nu nedeljivumreu dinami#ne aktivnosti. $n ne samo da je iv i da se stalno menja, ve% su i svi njegovi elementi me&usobno zavisni. 'a osnovnom nivou "vemir izgleda celovit i nedeljiv, nepregledno more energije koja proima svaki predmet i svaki #in. "ve je jedinstvena celina. (ednom re#ju, nau#nici danas potvr&uju ono to ve% milenijumima govore mistici, vidovnjaci i okultisti, naime da mi nismo pojedina#ni elementi, ve% smo deo jedne dinovske jedinstvene celine.)Kad se otkine jedan struk trave, sav "vemir uzdrhti* +!paniade,.oderna fizika je promenila na pojam o materijalnom svetu. 'iko danas ne tvrdi da se #estice sastoje od neke osnovne )materije), nego se smatraju snopovima energije. $ne mogu vriti iznenadne tranzicije - takozvane )kvantne skokove), u nekim slu#ajevima deluju%i kao jedinice, a u drugim - kao talasi #iste energije. "tvarnost je promenljiva. 'ita nije odre&eno. "ve je komponenta modela koji je u neprestanom pokretu. -ak i stena predstavlja ples energije. "vemir je iv i dinami#an i mi sami, nalaze%i se u njemu i budu%i njegov deli%, ivi smo i dinami#ni..emelje teorije koja je dovela do razvoja holograma prvi je /012 godine poloio Denis 3abor, koji je kasnije dobio 'obelovu nagradu za svoje otkri%e. 4ologram predstavlja realni objekt u kome se )celina) sadri u svakom njegovomdelu. 'a primer, morska zvezda manifestuje odre&ene holofrafske modele. 5ko se neki njen deo odse#e, on %e ponovo izrasti. $sim toga, ise#eni deo %e se razviti u novu morsku zvezdu, jer je genetski kod prisutan u svakom od njenih delova.Pre nekoliko godina na izlobi holograma video sam fotografije, ura&ene kori%enjem holografskog efekta. 'a jednoj od njih videla se uspravna ena. Kad se pogleda s desne strane slika se odjednom menjala6 ena je puila cigaretu, a kad se pogleda s leve strane, ponovo se slika menjala - ena je zavodljivo vrtela kukove. Kad bi ova holografska slika pala na pod i kad bi se razbila, na svakom par#etu ne bismo videli ono to bi se moglo o#ekivati, a naime, deo cipele, haljine ili detalj lica, ve% celokupnu sliku ene. 7 ako pomerite par#ad, na bilo kom par#etu opet %ete videti kako ena pui svoju cigaretu ili zauzima zavodljivu pozu. "vako malo par#e sadralo bi u sebi celu sliku."ada se pojavljuje tvrdnja da je priroda stvarnosti holografskog modela, a i mozak isto funkcionie holografski. 7zgleda da su nai misaoni procesi sli#ni osnovnom stanju "vemira i izgra&eni su od iste )materije). ozak je hologram u kome se ogleda holografski "vemir..vorci ove zadivljuju%e teorije su dvojica izme&u najistaknutijih nau#nika sveta6 fizi#ar sa 8ondonskog univerziteta Dejvid 9om, u#enik 5jntajna, jedno od velikih imena u svetskoj kvantnoj fizici i Karl Pribram, neurofiziolog sa "tanfordskog univerziteta. $ni su nezavisno jedan od drugog napravili svoja otkri%a, rade%i urazli#itim oblastima nauke. 9om je doao do zaklju#ka da je priroda "vemira holografska, poto je godinama bio pra%en ose%anjem nezadovoljstva zbog nemogu%nosti da se objasne svi neobi#ni procesi i pojave u kvantnoj fizici pomo%u tradicionalnih teorija. Dr Pribram, bave%i se izu#avanjem ljudskog mozga, tako&e je postao svestan nesposobnosti tradicionalnih teorija da ponude logi#no objanjenje za mnogobrojne neurofizioloke zagonetke. :aoba nau#nika holografski model je odjednom poprimio smisao i pruio odgovor na mnoga pitanja koja su pre togabila nereiva. $ni su objavili svoja otkri%a u po#etku sedamdesetih godina i njihovi radovi su naili na veliki odjek u nau#nim sredinama. 'au#nik iz Kembrida, nosilac'obelove nagrade za fiziku od /02; g. 9rajan Dozefson, opisao je otkri%a 9oma i Pribrama kao )najrevolucionarniji uspeh u poimanju prirode stvarnosti). "a ovakvim gleditem sloio se i doktor Dejvid Pit, fizi#ar, nau#nik sa Kraljevskog univerziteta u Kanadi i autor knjige )ost izme&u materije i misli), koji tvrdi da su kole za tehni#ke i primenjene nauke Prinstonskog univerziteta, razvio je program za izu#avanje )uloge svesti pri kreiranju materijalne stvarnosti). Dan i njegovi saradnici izveli su na hiljade eksperimenata i objavili svoja otkri%a, izjavljuju%i da ve% ima nedvosmislenog dokaza koji pokazuje da misli mogu neposredno da uti#u i zaista uti#u na materijalnu stvarnost. 3odine /001 poznati nau#nici, pedagozi i lekari iz celog sveta su se okupili da bi razmotrili kako bi se mogla razviti ova fascinantna teorija i kako bi se mogla primeniti u praksi u konkretnim oblastima nauke."tvarno je ovo otkri%e uzbudljivo i kad #ovek razmisli kako mogu biti iskori%ena ova nova saznanja, moe do%i do zadivljuju%ih zaklju#aka.7nterakcija izme&u svesti i materijalnog sveta vie nije misterija6 svest nije nita drugo do energija u njenom najfinijem i najdinami#nijem obliku. $vakav prilaz pomae shvatiti zbog #ega nae fantazije, predstave, elje i strahovanja uti#u na realne doga&aje i objanjava zato i kako se materijalizuje lik koji je mozak stvorio.$va otkri%a koja se odnose na prirodu stvarnosti mogu biti pokreta#ka snaga u naem daljem usavravanju i promeni.-ovek, budu%i svestan da je deo otvorenog i dinami#nog "vemira i da njegove misli imaju presudnu ulogu u nastanku stvarnosti, moe razviti kreativniji i aktivniji pristup ivotu. ?ie nije potrebno da on sedi na klupi, posmatraju%i sa strane kao gledalac stvari koje mu se deavaju, zato to pomo%u novog pristupa, on postaje svestan da klupe, u stvari, nema i nikad je nije ni bilo. e&usobna povezanost u osnovi je svega. a gde otili, ma ta radili, nae misli grade stvarnost koja nas okruuje.Kad gledate na svoje misli kao na realnost, koja postoji naporedo sa onim to nazivamo )materijatnom stvarno%u)vi se pribliavate poimanju jedinstvene veze izme&u te dvepojave.!nutranja svest je mo%na snaga #iji se uticaj ose%a u svakom aspektu ivota. $na je, uostalom, osnovni i najvaniji aspekt onoga to ste vi i glavni uzrok vaeg uspeha ili propasti."ve je, u svojoj naj#istijoj i najdubljoj biti, energija i razmiljaju%i, vi koristite ogromnu koli#inu te energije u obliku brze, lake i pokretne misli. isao stalno pokuava da stekne neki oblik, uvek trai spoljnu manifestaciju, trudi se da do&e do izraaja, da se otkrije. ! njoj su prirodno prisutni tenja i sposobnost da se materijalizuje u svom fizi#kom ekvivalentu. $bi#ne ljudske misli se mogu uporediti sa varnicama vatre. ada one, po svojoj sutini i potencijalnoj snazi li#e na plamen, obi#no se brzo raznesu.Postoje samo nekoliko sekundi, pa polete u vazduh i nestaju u magnovenju.7ako pojedina#na misao ne poseduje veliku mo%, kad se ponovi ona moe postati sabrana i usmerena, njena snagase moe viekratno pove%ati. >to ve%i je broj ponavljanja, utoliko ve%u energiju, snagu i lako%u dobija misao."labe i rasute misli, slabe i rasute snage. (ake i sabrane misli, jake i sabrane snage'ajjednostavnije %ete to razumeti ako zamislite lupu kroz koju prolaze sun#evi zraci. 5ko je pomerate od ta#ke do ta#ke, sila sun#evih zraka se raznosi i ne prime%uje se. 5li ako zadrite lupu nepokretno, fokusiranu na odre&enoj visini, isti ti zraci postaju koncentrisani i rasuto svetlo odjednom postaje sila, dovoljno jaka da bi prouzrokovala paljenje vatre.7sto je i sa naim mislima. 'apreduju%i u izu#avanju snaga podsvesti, nau#i%ete se da razvijate i koncentriete vae misli, pove%avaju%i na taj na#in njihovu mo%. 'a ovoj etapi vama je potrebno jednostavno da postanete svesni da vae misli poseduju vlastitu snagu. ?aa najdublja ube&enja, strahovanja, nade, brige, pogledi na svet, elje i svaka vaa misao - sve to uti#e na vas same, na okolne ljude i svet koji je oko vas.nogi ljudi ne obra%aju panju na svoje misli kad se probude, ne prime%uju kako radi njihov mozak, na ta on obra%a panju, od #ega se boji, ta kae, ta odbacuje kaonepotrebno. ?e%i deo vremena mi jedemo, radimo, kontaktiramo, brinemo se, nadamo se, pravimo planove, pravimo ljubav, kupujemo, zabavljamo se i skoro i da ne obra%amo panju na to kako i ta mislimo.oda bismo bili u mnogo ve%oj meri skloni da koristimo svoje misaone mehanizme kad bismo za svaku svoju misao, u zavisnosti od njenog tipa, dobijali ili gubili po jednu nov#anu jedinicu. Kad se uzme u obzir da se u nama svakog dana pojavljuje na hiljade misli, ovaj predlog je prili#no primamljiv. :amislite jednog ra#unovodstvenog sistema koji vodi evidenciju svih naih misli i belei koje nae misli nose dobit, a koje gubitak. Koliko bismo se ondatrudili da kontroliemo i usmeravamo nae misli@ "a kakvim bismo oduevljenjem izazivali misli koje nose profit i koliko paljivo bismo izbegavali gubita#ne misli@!ostalom, upravo se to vama doga&a, ali ne radi se o novcu, nego o energiji. $gromni sistem za evidentiranje radi, naziva se "vemir i ni jedna misao koja je u njemu nastala, ne ostaje bez posledica."vet nije beivotna gomila opeka i kamenja, ve% ivi, ustreptali sistem energije. "vaka vaa misao ostavlja trag u ovom sistemu i neosporno ima svoj uticaj. 'ezavisno od toga da li vi to elite ili ne, vi kreirate svoju vlastitu stvarnost preko misli koje izazivate.Prvi korak koji je potreban za novi ivot, ispunjen uspesima, neverovatno je jednostavan. ?i treba samo da pratite protok svojih misli koje nastaju u vaem umu i da ih usmeravate u ispravnom pravcu.?a ivot je u potpunosti u vaim rukama, tako da razmislite o na#inu na koji ivite. .vrdite da teite fmansijskom uspehu, ali se svo vreme alite da nemate dovoljno para i da je roba skupa. "talno mislite o onome to nemate i o prispelim ra#unima koje treba da pla%ate. 9rinete, ne prestajete da se #udite kako %ete se sna%i. ?i moda elite finansijsku stabilnost, ali vi je nikad ne%ete posti%i dok vam je svest )podeena) na oskudicu i brige.oda biste hteli da budete komunikativniji, sa budete hrabri i neusiljeni, samouvereni, ali vi, istovremeno, stalno mislite o vaim manama, ose%ate se nedovoljno vredni i potcenjujete sebe, ponovo i ponovo se podse%ate na svojeprobleme, tako da u ovom slu#aju teko da %ete postati #ovek onog tipa o kome matate. oda biste eleli da budete jaki, ali ako se u vaoj svesti ukorenila slabost, vi %ete se samo zavaravati milju da %ete nekad posedovati silu.!kratko re#eno, nita se ne postie samo htenjem. 9eskorisno je nadati se da %e se to god promeniti. 'ije dovoljno jednostavno raditi, #ak i upomo, #ak i po dvanaeest i petnaest sati dnevno. !vek %ete ostati tamo gde ste bili, osim ako - i to je vrlo vano, ako ne promenite na#in miljenja.Aelite li da promenite okolnostiB =azvijte potrebni tip svesti. !speni #ovek ima svest usmerenu na uspeh. Dobro stoje%i #ovek je razvio svest usmerenu na imu%ni ivot, njegove misli su povezane sa materijalnom sigurno%u, uspehom i materijalnim blagostanjem. .akav mu je na#in miljenja.)Dobro je njemu* - re%i%ete vi. C8ako je uspelom da misli o uspesima, imu%nom je lako misliti o blagostanju, ali je kod mene druga#ije. 'isam uspeo, nisam bogat. Aivotne okolnosti vuku me nadole.)'7(D .$ .5-'$@ 5psolutno je pogreno. 'isu ivotne okolnosti niti nastala situacija ono to vas vu#e nadole. (edino to vam smeta i ne daje vam mogu%nost da postignete uspeh to su vae misli. alo napora i prakse i vi%ete se nau#iti da upravljate svojim mislima i da kreirate onaj tip svesti koji ste izabrali. ?aa stvamost promeni%e se samo poto razvijete va novi tip svesti, nikako pre toga. 'ovi tip svesti treba da prethodi promeni.Da li ste ve% odlu#ili ta traite od ivotaB :dravljeB $nda razvijte svest, usmerenu na zdravlje. ?lastB $nda razvijte svest, usmerenu na vlast. aterijalno blagostanjeB 3raditesvest, usmerenu na to. "re%uB =azvijte svest usmerenu nasre%u. ProduhovljenostB =azvijte takvu svest. Postoje nepregledne mogu%nosti. $d vas se trai samo da dodajete potrebnu energiju, dok va cilj postane realnost.$hrabruju%e je saznati da nezavisno od ivotnih okolnosti u prolosti i sadanjosti, nezavisno od ranijih neuspeha, va ivot %e se promeniti ako redovno pothranjujete energijom svoju svest@ $va izuzetna sposobnost data je svakome i svako je moe iskoristiti ili zapostaviti. 'isu potrebne pare. 'ije potrebna posebna nadarenost $d vas se trai samo reenost da odvojite izvesno vreme i da uloite potrebne napore da biste razvili odgovaraju%i tip svesti. .o je sve. $stalo %e do%i na svoje mesto samo po sebi.?aa svest je kao bata o kojoj moete brinuti, a moete jei zapustiti - od vas zavisi. ?i ste batovan i moete urediti svoju batu ili zanemariti je i pustiti da se razvija kako na&eza shodno 5li nemojte da dopustite greku6 vi %ete eti onoto ste zasejali - ili svojim radom ili svojom pasivno%u@!pravo svest stvara stvarnost koja vas okruuje... ?i se ovim moete sloiti ili ne sloiti. ?i moete postati svestan inavesti svoju svest da radi za vas ili zapostaviti svest, dozvoljavaju%i joj da radi tako da vas stalno prate smetnje izlosre%e. 5li stvarnost u kojoj ivite, uvek %ete stvarati vi sami, odnosno vae misli.2. TAJNE USPENE VIZUALIZACIJE?izualizacija je upotreba mate da #ovek sebe stavi u situaciju koja se jo nije dogodila, da zamisli da poseduje ili radi ono to bi eleo i da uspeno ostvaruje svoje elje. :amislimo, na primer, da vi elite da budete sa boljim samopouzdanjem. Koriste%i vizualizaciju vi sebe zamiljatekao uverenu osobu. isaono vi postupate i razgovarate samouvereno. :amiljate situacije koje vam obi#no stvaraju teko%e i misaono izlazite na kraj sa njima uspeno i neusiljeno. oete #ak i zamisliti kako vas hvalevai prijatelji i kolege, kako vam #estitaju na novoste#enoj uverenosti. ?i ose%ate ponos i zadovoljstvo kako zbog toga, to ste postali osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnih promena do kojih dolazi kao rezultat toga. ?i vizualizujete sve to, to %e se sa vama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i ivite tako, kao da je to vaa stvarnost./. $dlu#ite ta biste hteli da uradite6 da poloite ispit, da dobijete poviicu, da se upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost u sebe, da pobedite natakmi#enju. E. $pustite se. $stavite sve za nekoliko minuta da biste serasteretili fizi#ki i psihi#ki.;. ! toku F-/G minuta vizualizujte stvarnost kojoj teite.?ie razmiljajte o tome kako radite ili dobijate neto, a ne o tome ta bi se, manje ili vie verovatno, moglo dogoditi. !ivite se u svojim mislima tako, kao da se to sada doga&a sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimove koje %ete putati i putajte ih. :amislite kako radite ono to biste eleli. " jedne strane ste svesni da vam se tojo uvek ne doga&a i zasada nije realno. 5li zamiljene slike koje kreirate i kojih se redovno prise%ate postaju ablon vaih ciljeva, oblik koji %e se napuniti energijom. $ve slike su realne sile koje %e raditi za vas.Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. 5ko su vaem misaonom liku potrebni talenat, hrabrost, odlu#nost ili upornost, neprestano ih dodavajte. Ponekad %ete videti jasne, upe#atljive likove i slike kako postiete svoje ciljeve, kao da se vidite na filmu. ! drugim slu#ajevima pred vama %e se pojavljivati samo najuoptenija predstava o vaim ciljevima, ali obe varijantesu efikasne. oete naizmeni#no re&ati konkretnu i slobodnu vizualizaciju, zadravaju%i svaku od njih po nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od ove dve metode, po vaem naho&enju.Konkretna vizualizacija6 Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i scene onoga to elite da postignete. Pridravajte se prethodno pripremljenog scenarija i misaono ga nekoliko puta odglumite."lobodna vizualizacija6 Pruite mogu%nost likovima i mislima slobodno da se re&aju, ne birajte ih, ali samo dotledok prikazuju pozitivni razvoj postavljenog cilja.Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. nogi nailaze na teko%e u po#etnim etapama vizualizacije. 'jihov mozak ne sara&uje u tome i ne prikazuje eljene scene. 'e brinite, ako se to dogodi i vama. 'ije obavezno da slika bude zavrena i idealna. 5kose redovno bavite vizualizacijom, zadivljeno %ete konstatovati kako %e va mozak postepeno po#eti da ra&a misli i kreira scene po vaoj elji.'a ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete neto jednom ili dva puta. =ezultati se postiusamo ako se lik zape#atio u vaoj svesti time to ste ga vie putanaslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, #ak i mesecima, sve dok cilj ne bude postignut. 'e pokuavajte da procenjujete svoj uspeh posle jednog ili dva pokuaja. 5ko se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one %e se ponekad pojavljivati, jednostavno ih ignoriite. 'e pokuavajte da im se suprotstavljate i da se borite sa njima, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vaoj svesti. Ponavljajte i dalje svoju vizualizaciju i sve %e biti u redu.D?5 !"8$?5 :5 !"PD>'! ?7:!587:5H7(!/. !vek zamiljajte realizaciju svog cilja onako kao da vamse to stvarno doga&a u tom renutku. !radite to realno u svojoj svesti, sa svim pojedinostima. Preuzmite ulogui misaono je odglumite.E.?izualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. "naga dolazi ponavljanjem."vaka misao, nastala u vaem mozgu i redovno pothranjivana, ima%e plodni uticaj na va ivot.4teo bih da vam ispri#am o jednom novom, poznatom i u potpunosti dokumentovanom eksperimentu koji je izvrio psiholog 5lan =i#ardson. "tudentski koarkaki tim je bio podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihova sposobnost da daju koeve, a rezultati svake grupe su beleeni. 7gra#i iz prve grupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sportsku salu u toku jednog meseca i da vebaju ubacivanje lopte u ko, koarkai iz druge grupe uopte nisu vebali, a pripadnici tre%e grupe je trebalo da se uklju#e u sasvim drugu vrstu vebanja. $ni nisu ni zakora#ili u sportsku salucelo vreme, a umesto toga su sedeli po sobama i zamiljaliproces treninga. Po pola sata dnevno oni su zamiljali i Ivideli) kako ubacuju koeve i postaju sve bolji i bolji. $vo njihovo interno Ivebanje) ra&eno je svakog dana. :a mesec dana sve tri grupe su ponovo bile podvrgnute testu.Prva grupa +oni koji su imali treninge svakog dana u sali, poboljali su svoje rezultate za E1J. Druga grupa +oni koji nisu vebali, nije pokazala poboljanje. 5 kod tre%e grupe -obratite na to panju, koarkai koji su vebali samo misaono, rezultati su bili poboljani isto onoliko, koliko i kod koarkaa koji su realno vebali u sali@Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu mo%, ali unjoj nema nita natprirodno. $na obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto i vetine usmeravanja vlastite uro&ene snage.Kad se pravilno usmerava, vaa mata je jedna od najdinami#nijih sposobnosti koje posedujete. Po#nite da primenjujete tu metodu odmah. 'ije potrebno baviti se pojedinostima koje se ti#u razvoja stvari. 7majte poverenje u postupak. 7zvrenje prati elju i vi %ete biti usmereni na toda uradite pravu stvar u pravo vreme. oete biti sigurni da %ete na%i put i metode za postizanje vaeg cilja, jer vampriroda uvek prua zgodnu priliku za ostvarenje zahteva koje joj vi upu%ujete.?ae misli su mnogo mo%nije nego to pretpostavljate i svaki zamiljeni lik je realna snaga koja %e ranije ili kasnije imati svoj uticaj na va ivot3. METODA ZASEVANJA MISLI5ko vizualizacija li#i na kreiranje scena i likova u vaem vlastitom filmu, zasevanje misli je kao dodavanje re#i i zvuka, ali umesto ozvu#avanja, vi slikama dodajete ose%anja.:a razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsre&ujete glavno na ose%aj za to to zamiljate. $vdeu igru ulazi vaa mata. Aivite sa ube&enjem da ste ve% postigli ono to elite. 'emojte da matate, nemojte da se nadate, nemojte da se#udite, nemojte da brinete da li %e sve pro%i dobro. (ednostavno zabeleite to u svojoj svesti kao neto to ve%postoji kao #injenica. :amenite misao )"ve %e pro%i dobro)milju )"ve je prolo dobro). "ve je ve% za vama, u svemu ste vi uspeli, zato uivajte u uzbu&enju, u ose%anju satisfakcije, u sre%i zbog onoga to ste postigli@ -estitajte sebi. ?i#ite i ska#ite od radosti, ako elite. Predajte se ponovo i ponovo ose%anju da ste postigli cilj.Podseti%u opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogo panje misaonim slikama kako %ete posti%i ono to nameravate, mada %e vam i takvi likovi obavezno nastati u glavi. ?ie treba da vas interesuje telesni i #ulni doivljaj koji prati ostvarene elje6 crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni dlanovi.! 9ibliji 4ristovi u#enici mole ga da ih nau#i da se mole. +?i moete verovati ili ne verovati onome to 9iblija u#i, ali ona sadri mnoga prozrenja u pogledu snage misli i vere,. 7sus odgovara6 )7 sve %ete, ma ta zatraili u molitvi, kad verujete da ste dobiti, dobi%ete.) $bratite panju, on kae da treba da verujete da ste ve% dobili, ne da %ete dobiti i upravo zbog vere da ste ve# dobili, zaista %ete dobiti ono to traite. ?i ne samo da se nadate ili elite neto, ve% #vrsto izraavate svoj zahtev u vaem unutranjem svetu -svetu misli i kreativne energije. 5 svako ko veto upotrebljava snagu podsvesti i misli, potvrdi%e da je to veoma snaan proces.(o jednom da naveden da, kao i kod slu#aja sa vizualizacijom, upravo ponavljanje i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja. (er kad je koristite, vi ne ivite sa iluzijama. ?i ne letite u oblake danima, bukvalno veruju%i da imate ono, to u stvari, nemate. :asevanje je misaona veba koja oduzima pet minuta dnevno, brzi protok energije koji vi redovno stvarateza sebe ne proputaju%i ni jedan dan. .reba naglasiti koliko je vano ponavljanje. Kao i kod svih ostalih tehnika ovladavanja snagom misli, sporadi#no primenjivanje je slabo efikasno. "astavite sebi program i striktno ga se pridravajte. =edovno zasejavajte u sebe ose%aj da ve% imate ono to elite, nezavisno od karaktera elje. $no je vae. Doivite ga. $setite pozitivne vibracije. $duevite sei prepustite ustreptalosti ose%aja. 'eka o#vrsne u potpunosti ose%aj posedovanja. $svojite ga u svom unutranjem svetu.D?5 !"8$?5 :5 !"PD>'! P=7D'! D.$DD :5"D?5'(5$vu metodu primenjujte uvek sa ose%anjem da ve% imate ono to elite, da ste postigli ono #emu teite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakog dana, bar po pet minuta. nogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.4. POTVRIVANJAPotvr&ivanja su moda najlaka i najjednostavnija metoda koju ja poznajem za uticaj na svesne misli. $na se koriste u celom svetu tokom vekova u verskim i magi#nim ritualima kao to su molitve i mantre. Danas ih primenjuju razni ljudi radi sklapanja biznis poslova, le#enja bolesti, upoznavanja sa novim ljudima, pobede na takmi#enjima, atako&e i u razne druge svrhe.Potvr&ivanja su jednostavne fraze koje osoba ponavlja u sebi ili glasno, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. ?i moete to raditi svuda - dok vozite kola, #ekate kod lekara ili leite u krevetu, pre spavanja. Potrebno je da se zadritena frazi koja ozna#ava ono, to biste hteli da vam se dogodi i da je ponavljate ponovo i ponovo.'a primer, pretpostavimo da ste se nali u uznemiravaju%oj i napetoj situaciji, a hteli biste da se opustite i umirite. !pravo to je trenutak da primenite metodu potvr&ivanja. 'e ure%i, ponavljajte sebi6 )$se%amse mirno i oputeno. $se%am se mirno i oputeno. $se%am se mirno i oputeno). 'e primoravajte sebe da seosetite mirno i oputeno, jednostavno nastavite da to tvrdite u toku jo nekoliko minuta. 'a isti na#in ako vam predstoji vaan sastanak i elite da on pro&e dobro, po#nite pre toga potvr&ivanjem6 )"astanak %e prote%i uspeno. "astanak %e prote%i uspeno. "astanak %e prote%i uspeno).>.5 =5D7.D D$K P$.?=K!(D.DBPotvr&uju%i, vi uti#ete na misli koje nastaju u vaem umu. ! svakom pojedinom trenutku ljudski mozak je u stanju da zadri samo jednu misao, stoga se i sutina potvr&ivanja sastoji u angaovanju mozga mislima koji podravaju va cilj u datom momentu. =e#i zadaju mozgu program kakve misli treba da ra&a. 5ko vi potvr&ujete da %e I"astanak pro%i dobro), onda va mozak sasvim prirodno %e po#eti da ra&a misli vezane za predstavu o uspeno proteklom sastanku. ozak, bez ikakvog napora sa vae strane, shvati%e smisao i osnovnu poruku vaeg potvr&ivanja. "veto moe izgledati veoma jednostavno, ali ova metoda moe biti izuzetno efikasna i moe vam pomo%i da postignete eljene rezultate.$blikujte svoju elju u vidu odgovaraju%eg potvr&ivanja i redovno je ponavljajte. (edan moj poznanik, uspean poslovni #ovek, po#inje svaki svoj dan potvr&ivanjem6 I?ie prodaja, vie osmeha)6 $n ponavlja sebi tu frazu u toku nekoliko minuta ujutru i nekoliko puta tokom dana.>.5 .=D95 P5.7.7 K5D P$.?=K!(D.DB/. 'ije obavezno verovati u ono to tvrdite@ oda su oni za koje se ova metoda pokazala neefikasnom uradili upravo tako. $va greka moe svesti na nulu efekat potvr&ivanja. 'emojte nita da brinete zbog toga to ne verujete u frazu, jednostavno ne prestajte da je ponavljate.5ko verujete u ono to potvr&ujete - odli#no@ 5ko ne verujete, uopte nije strano. (er to nije od zna#aja. ozak%e sasvim prirodno uhvatiti smisao vaeg potvr&ivanja i u vaoj svesti pojavi%e se pravilne misli. 'ije potrebno nita sebi nametati.Potvr&ivanje uvek treba da bude pozitivno. 7zmislite pozitivnu, a ne negativnu frazu. 'a primer, ako ho%ete da neki sastanak pro&e dobro, nemojte sebi ponavljati6 Ine%u doiveti neuspeh na ovom sastanku). 5ko ho%ete da se umirite i opustite ne smete potvr&ivati6 I'e%u biti napet.) 'ije jasno zato, ali mozak proputa negiranje i kao rezultat toga vi dobijate predispoziciju da Idoivite neuspeh) ili ,,da budete napeti). ozak se koncentrie na te autodestruktivne likove, a ne na ono to elite. Potvr&ivanje treba da bude kratko. $no li#i na mantru6 kratko i jednostavno, lako za izgovor. (a izmiljam potvr&ivanja koja ne sadre vie od deset re%i. Ponekad #ak i dve re#i mogu imati izuzetan efekat6 Ivrtoglavi uspeh)ili Irekordne prodaje).7mao sam priliku da vidim kako neki ludi sastavljaju potvr&ivanja duga po pola stranice. alo je verovatno da moete ponoviti tako neto nekoliko puta. -ak su i dve re#enice ve% prili#no mnogo. :ahvaljuju%i ponavljanju, vae potvr&ivanje %e se zabeleiti u vaoj svesti, pa zato ukoliko je kra%e, utoliko bolje. Da to ponovimo - potvr&ivanje treba da bude kratko, ritmi#ko i lako za ponavljanje.Pazite da ne koristite potvr&ivanja koja su nesvesno okrenuta protiv vas samih.)'ikada ne%u to zavriti.))'ikada to ne%u u#initi.))$vo je nemogu%e.))Propa%u.))'e umem da komuniciram sa drugima.)):nam da %u dopustiti greku.))(a uvek gubim.)-esto moete zapaziti da sebi ponavljate ovakva potvr&ivanja, a da i sami niste svesni toga. -uvajte ih se. ?i isto moete da izmiljate potvr&ivanja koja bi vam pomogla da ostvarujete postavljene ciljeve. Poto su ona jednostavna, moete ih ponavljati gde god ho%ete6 dok #ekate red u radnji, u #ekaonici, ako ste se nali u saobra%ajnoj guvi. 'ije obavezno verovati u ono to govorite sebi. Ponavljaju%i potvr&ivanja, nije obavezno da bukvalno )verujete) da stvarno posedujete ono to u stvari jo nemate. "ve to se trai od vas je da ih ponavljate@ (a bih vam posavetovao da to bude prva stvar koju radite ujutru, jer prvih pola sata dana daje ton za ceo dan. Dve ili tri minute vebanja dovoljne su da biste brzo postigli upe#atljiv efekat.)"vakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje)Danas ime psihoterapeuta Dmila Kuea moda i nije tako popularno, kao to je bilo prvom polovinom LL stole%a, kad je on prvi pronaao metodu autosugestije i le#io bolesnike i upoznao ljude svojim otkri%ima u klinikama irom Dvrope i seveme 5merike. ! ono vreme njegovi radovi su postali senzacija, o njima se govori i danas, decenijama posle njegove smrti. Kue je otkrio da njegovi pacijenti ozdrave mnogo bre i uspenije ako svakog jutra kad se probude i svake ve#eri pre spavanja ponavljaju jednostavno potvr&ivanje. 7 autosugestija kojoj je pacijente u#io bila je6 I"vakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje). Dva minuta ujutru. Dva minuta uve#e. .o je bilo sve. 5li je rezultat bio toliko impresivan da je on napisao nekoliko knjiga o autosugestiji i po#eo da dri predavanja irom sveta o lekovitim sposobnostima misli usmerene na ozdravljenje. Potvr&ivanje Kuea usmerava misao bolesnika na to da mu je svakog dana, u svakom pogledu sve bolje i bolje. Dokumentarno je potvr&eno izle#enje hiljada ljudi metodom Dmila Kuea. 5. PODSVEST'ae misli imaju dve strane. "ve to sam dosada napisao odnosilo se na svesne misli. "ada bih hteo da vas upoznam sa njihovim drugim licem - tajanstvenom i misti#nom podsve%u. Podsvesne misli su toliko mo%ne i zamrene da bukvalno zaprepa%uju uobrazilju. Poznato jeda podsvest kontrolie sve ivotno vane funkcije ljudskog organizma, od krvotoka do disanja i probave. 7sto tako je utvr&eno da se tamo belei sve to nam se dogodilo. "vi doga&aji iz naeg ivota registruju se u nju, zajedno sa mislima i ose%anjima koji ih prate.7sto tako upravo od podsvesti mi dobijamo neprocenjiva uputstva i usmeravanja. Pomo%u intuicije, snova, opaaja ipredose%anja, ona nas navodi na ideje, prozrenja i reenja, koja su nam potrebna da bismo izali u susret naim potrebama i eljama. Kad jednom probudimo te zadivljuju%e sposobnosti, mi se vie ne%emo ose%ati bespomo%nim, pa nali se u bilo kakvoj situaciji.7 na kraju, podsvest je onaj mehanizam uz #iju se pomo% ubrzavaju periodi#no ponavljaju%i se misaoni impulsi, vezani za ose%anja i emocije, dobijaju snagu i materijalizuju se u svoj realno postoje%i ekvivalent. ?i moete namerno uneti u svoju podsvest plan, misao ili cilj, koji biste hteli da realizujete i uskoro %ete dobiti materijalni ekvivalent onoga to nameravate. Podsvest je kreativna, efikasna i uvek je spremna da radi za vas. 5li malo je onih koji umeju da koriste njenu snagu.Da bih vam pomogao da shvatite kako svesne i podsvesnemisli sara&uju u kreiranju vae stvarnosti, dozvoli%u sebi da ponovo pribegnem analogiji. Podsvest li#i na plodnu zemlju, koja prima svako seme posejano u nju. $d tih semena %e porasti ono to je posejano, kao to od peni#nog zrna izraste peni#no klasje. >to si posejao, to %e i ponjeti. .akav je zakon.:apamtite da svesne misli igraju ulogu batovana. 'a zadatak je da pratimo i mudro biramo ta da bude posejano u naoj unutranjoj bati. 5li, naalost, ve%ina nas #ak i ne pretpostavlja o svojoj ulozi batovana, niko imto nije objasnio. 'e paze%i na odabir, mi dozvoljavamo prodor raznih semena u nau unutranju batu, kako dobrih, tako i loih, a upravo ona su razlog za sve to nam se doga&a u ivotu. Kad poelimo da shvatimo zato nam dobro ide ili nam ne ide u ivotu, treba da pogledamo u tu nau unutranju batu, da bismo nali odgovore.! naoj podsvesti ogledaju se neuspeh, bolest i nevolja istom lako%om, kao i uspeh i blagostanje, jer ona ne pravi razliku izme&u njih. $na radi i daje plodove, menjaju%i ivot svakog #oveka prema semenima zasejanim u nju. Podsvest prihvata ono to joj se sugerie preko ose%anja i emocija, nezavisno od toga da li su misli koje %e se u nju zabeleiti pozitivnog ili negativnog naboja. 'ije ona u stanju da procenjuje stvari, kao to to radi svest, i nikada ne%e sporiti sa vama.5ko ho%ete da promenite svoj ivot, treba da traite uzrok u tome kako vi koristite svoju podsvest, kakav je na#in vaeg miljenja i vizualizacije. ?i ne moete misliti istovremeno i pozitivno i negativno. !vek ima prevagu jedan od ova dva tipa razmiljanja. 'a#in miljenja je rezultat navike, pa zbog toga va zadatak je da pazite da pozitivne misli i emocije uvek preovla&uju nad negativnim.Da biste promenili okolnosti koje vas okruuju treba najpre da poradite na unutranjim okolnostima. ?e%ina ljudi pokuava da promeni spoljne uslove i okolnosti, rade%i neposredno na njima. !vek ispada da je to beskorisno ili u najboljem slu#aju ima kratkotrajan efekat, osim ako je propra%eno promenom misli i ube&enja.5ko otvorite o#i za ovu istinu, pred vama %e se otkriti kristalno jasan put ka boljem ivotu. ?ebajte podsvest da biste nau#ili da ra&ate misli usmerene na uspeh, sre%u, zdravlje i prosperitet i da proterate strah i uznemirenost. 'eka vaa svest bude angaovana o#ekivanjem onoga toje najbolje, a vi pazite da vae uobi#ajene misli budu vezane za ono, to biste hteli da dobijete od ivota..u %e vam u pomo% do%i )princip navike). "tvorite sebi naviku da svakog dana vebate.?oda poprima oblik onoga u #emu se nalazi, moda je to #aa, vaza ili korito reke. 'a isti na#in vaa svest %e raditi svoj kreativni posao u zavisnosti od toga kakve %ete likove uneti u nju svojim svakodnevnim mislima. .ako se kreira vaa sudbina. ?a ivot je u vaim rukama i vi imate slobodu da ga u#inite onakvim kakav ga vi ho%ete.6.STVARNOST$no, to vam se sada doga&a u ivotu, nije slu#ajno. ?aeminule svesne misli pomogle su njegovom nastanku. =azlozi nastanka vae sadanjice korene se u prolosti.'eka sada razmotrimo slede%u analogiju6 kad gledate nebo i zvezde na njemu vi, u stvari, vidite prolost, jer nekeod zvezda moda vie ne postoje. .ako je jer se zvezde nalaze na stotine hiljada svetlosnih godina od nas, a njihovoj svetlosti, koja se kre%e brzinom od ;GG GGG kilometara u sekundi, potrebno je stotine, pa i hiljade godina da bi stigla do :emlje. ?idljiva svetlost zvezde, udaljene od nas stotinu svetlosnih godina, u stvari je svetlost, koju je ona zra#ila pre stotina godina. !pravo ta zvezda je moda eksplodirala pre dvadeset i pet godina, ali mi jo uvek vidimo njenu svetlost i vide%emo je jo sedamdeset i pet godina, iako sama zvezda ve% odavno ne postoji.:apamtite tu analogiju kad primenjujete tehnike za snagu misli da biste promenili stvarnost. Promenivi svoje misli vi ne%ete izazvati iznenadne promene u stvarnosti koja vas okruuje. !vek %e postojati odre&eni ise#ak vremena tokom kojeg %ete vi razvijati svoju novu svest, ali %ete biti utonuli u )staru) stvarnost.$vaj period )#ekanja da se neto dogodi) kriti#an je, jer vae ponaanje u to vreme ili %e ubrzati ili %e usporiti dolazak )nove) stvarnosti koju elite da stvorite. ogu se pojaviti sumnje da li uopte se stvari menjaju. oete izgubiti nadu, smatraju%i da uzalud gubite vreme. =azum %e pokuati da vas zbuni, doaptavaju%i vam da nita od toga ne%e biti, da je sve besmisleno. "asvim je prirodno dase ovakve misli pojave kod svakog od nas. ?i im ne obra%ajte panju, jednostavno se naoruajte strpljenjem i nastavite sa vebama. oe vam pomo%i misao da se stvarnost menja, odnosno da je to podui proces, a ne neto odre&eno i konstantno."ve to postoji nalazi se u procesu stalnog prelaska sa jednog stanja u drugo. $kolnosti u vaem ivotu isto se tokom celog vremena menjaju, postaju druga#ije, pa ako viuporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi to vas to moglo dovesti ako ne do nove stvarnostiB =azmislite o tome.$pustite se u uivajte u vebama i ignoriite sve negativnemisli. ?remenom %e se va ivot promeniti prirodno i bez nekih posebnih napora. 'e vredi forsirati stvari.:5P5.7.D $?5 !P!.".?56/. !vek budite svesni onoga o #emu razmiljate. ?ae dananje misli grade vau realnost sutra i u budu%e. E. Promenite va odnos prema svim ivotnim neprilikama. 5ko vaa karijera lajfuje i ide u mestu, ako nemate privatnog ivota, ako ste bolesni, nezaposleni ili vam se #ini da je sve protiv vas, prvo to treba da u#inite je da prihvatite situaciju. 'e pokuavajte da sugeriete sebi kako se to ne doga&a ili da nije tako kako jeste. "ve se doga&a, tako je. 'e tra%ite vreme na samosaaljevanje ili nepotrebnu borbu sa #injenicama i okolnostima, prevazi&ite ono toje loe i nastavite napred snagom misli.;. $dredite svoj svakodnevni period )kreativnosti) u kome %ete se osloboditi svojih svakodnevnih briga. .o je vreme kada %ete dobijati potrebni naboj energije. P=$D'5 - P=$HD" '5K!P8(5'(5:amislite pipetu punu crvene boje. "vakog dana vi kapljetepo jednu kap u veliku posudu sa vodom. ! po#etku ne%eteprimetiti nikakav efekat6 boja %e se brzo rastvarati i nestajati u vodi. e&utim, ako vi nastavite sa dodavanjem po jednu kap svakog dana, voda %e postepeno prelaziti sa bistine u bledo rui#astu, posle sve vie %e postajati rui#asta i na kraju %e biti upadljivo crvena.Kad stvarate vau )novu) stvarnost, ulogu pipete ima onaj svakodnevni period )kreiranja) tokom kojeg %ete se reiti svih problema, teko%a i stvarnosti koja vas )sada) okruuje. .aj period moe trajati od pet do trideset minuta, vano je da traje onoliko, koliko ne bi vam to stvaralo problem da odvojite potrebno vreme svakog dana. =edovno i svesrdno primenjujte nau#ene tehnike i primeti%ete da je efekat sve bolji. $ni koji vebaju apati#noi samo s vreme na na vreme, ne%e posti%i eljeni cilj, a sve%e biti ostvarljivo za one, koji su pronicljivi, svesni, strpljivi iodani.Da li %ete biti dovoljno hrabri da poverujete u predstavu da ste ja#i i sposobniji nego to ste u sadanjim prilikamaB Dali ste spremni da se svakodnevno, ne proputaju%i ni jedandan, posve%ujete mislima o stvarnosti koju biste hteli da kreirateB Da li %ete nastaviti da se bavite svakodnevnim vebama i da verujete u uspeh, #ak i ako se naizgled nita ne menja u vaem ivotuB5ko moete da to uradite, vi %ete imati sve to biste poeleli. 4rabro %ete zakora#iti u svet i svet %e vam ponuditi sve to zatraite od njega.. U!EENJA I NJIHOVO !ELEENJE U SVESTI'ema oblasti iz naeg ivota o kojoj mi nemamo izgra&enesvoje stavove i pretpostavke, mnoge od kojih nastaju jo u ranom detinjstvu i koje odravamo tokom celog ivota. Kadih jednom prihvatimo, retko sumnjamo u ve% formirane poglede na svet. Prirodno da ih smatramo ta#nim, ta %e nam u protivnom slu#ajuB 5ko mislimo da je teko ste%i novac, to je zbog toga to je zaista tako. 5ko se ose%amo beskorisni , to je zbog toga to je zaista tako. 5ko mislimo da se pred nama ne otkrivaju nikakve mogu%nosti, zna#i da je i to tako. "premni smo da dovedeno u sumnju i kriti#ki da razmotrimo prakti#no svaki aspekt svog ivota i nas samih, ali poslednja stvar koju bismo hteli da osporavamo, to su naa ube&enja.D$97(5.D $'$ ! >.5 ?D=!(D.Dnogi izme&u nas nesvesno su upotrebljavali svoja ube&enja protiv samih sebe. 5ko paljivo analizirate svoje probleme moete primetiti da mnogi izme&u njih proizila zeiz nepravilnih ili ograni#enih pogleda. "toga, ako nailazite na teko%e u odnosima s ljudima, analizirajte svoja ube&enja o ljudskim odnosima. 5nalizirajte sva svoja ube&enja. Po analogiji, ako imate problema sa zdravljem, osmislite svoja ube&enja u pogledu zdravlja, ako imate finansijske teko%e, pije naodmet obratiti panju i na svoje miljenje o novcu.Kad podsvest primi neko ube&enje ili ideju, nezavisno od toga da li su istiniti ili ne, ona %e po#eti metodi#no da emituje misli koje potvr&uju to ube&enje. Pretpostavimo da vi nesvesno verujete da je teko stupiti u intimnu vezu. Ponavljaju%i sebi to ube&enje vi ga beleite u svoju podsvest. Kad je tamo ve% jednom zabeleeno, ono %e izazivati misli ovakve vrste6 )'ikad ne%u sresti osobu koja mi se dopada), )'emogu%e je da na&em dobrog partnera),)?eze se zavravaju loe) i t.d. 5 kad sretnete neku interesantnu osobu misli %e vas nagovarati )"igurno nije ba toliko prijatna), ):ato da se angaujemB 7onako nita ne%e ispasti), ili )$nMona nikad vie ne%e se zainteresovati za mene). >ta vie, va mozak u kome se ukorenilo ube&enje da je )vrlo komplikovano izgraditi stabilne odnose), privla#i%e kao magnet situacije koje %e potvr&ivatitu tvrdnju i ignorisa%e, #ak %e i odbijati situacije koje dokazuju obrnuto. ozak je u stanju da izopa#ava percepciju stvarnosti, da bi je priveo u sklad sa vaim ube&enjima. ?i mislite da ste beskorisniB 7li da je teko zaraditi novacB ?erujete da lako podleete bolestimaB ?a mozak %e na%i nepobitne dokaze za ta ube&enja i sva njegova delatnost bi%e usmerena na to da ih u#ini realnost." druge strane, ako vi verujete da ste pobednik ili da se iz svega moe praviti novac, ako smatrate da ste u odli#nom zdravlju, vi %ete se odmah osetiti okrueni isto toliko ubedljivim dokazima koji potvr&uju takva ube&enja.Prakti#no u svakoj problemati#noj oblasti vaeg ivota vi ste istovremeno i problem i njegovo reenje. oda %e vam izgledati #udno, ali ne nailazite na otpor spolja, nego on dolazi od vas samih - od vaih ube&enja. Kad vaa podsvest prihvati nova ube&enja, pred vama %e se otkriti nova realnost.7:5:$?7.D "D9D 7 D$K5A7.D "?$(! :'5-5('$".7zazovite sebe da biste kreirali nova, pozitivna ube&enja, #ak i kad ne verujete u potpunosti u njih. Podsetite sebe davi moete svesno uneti u svoju podsvest svaku misao, ideju ili ube&enje koje ste poeleli i va mozak %e ih prihvatiti, pod uslovom da mu ih predstavite uz emociju i da ih podrite ponavljanjem.iljenje je plod navike. 5ko ste dopustili da se u va mozak ukorene pojmovi koji vas ograni#avaju, moete ih proterati posredstvom novih pozitivnih ube&enja, ponavljaju%i ih sve dok ne zamene u potpunosti one stare. .ako da je dobro izvriti jedno malo #i%enje. :amenite nametaj i ofarbajte zidove. ?reme je da odbacite sva ona stara, ograni#avaju%a i autodestruktivna ube&enja, iako su odravana tokom vie godina, i da ih zamenite novim.Paljivo pregledajte spisak koji je dat dole i vidite da li imate naviku da upotrebljavate #ak i jednu od ovih tvrdnji6'e mogu to da uradim.'ikad ne%u napredovati..renutno nemam nikakvih mogu%nosti.Pokuavao sam hiljadu puta.'ije vano koliko se trudim.!vek se neto poremeti..o ne%e dugo potrajati.Aivot je teak.Da bi se neto postiglo, potrebno je mnogo rada.'ita se lako ne da ostvariti.eni ova vreme ne odgovara.'e znam ta da radim.5ko vam neka od ovih tvrdnji zvu#i poznato, odmah po#nite da beleite u svojoj svesti nova, pozitivna ube&enja. Posti%i uspeh, to zna#i imati elju i volju i odbaciti sva opravdanja, uverenja i drage sli#ne )pogodnosti) koje vam daje neuspeh. ilioni ljudi pomirili su se i zadovoljni su poloajem u kome se nalaze i nikakvepokuaje ne #ine da ga promene. $ni su ube&eni da je ivot beznadeno teak i prepustili su se toj svoj sudbini, tako da nita nije u stanju da ih otarasi nje. 5 viB". SAMOOCENA"koro svako %e se sloiti da je dobra, ohrabruju%a samoocena veoma vana, ali malo je onih koji znaju kako da je postignu ili da otkriju put ka postizanju svesti o svojoj vlastitoj zna#ajnosti."amoocena je upravo ono to i sama re# ozna#ava -ocenaili predstava koju imamo o sebi, a gradi se na osnovu idejakoje smo formirali tokom godina. Poto se ova ocena ili predstava zabelei u podsvest, ona po#inje da ivi sama za sebe i mi zaboravljamo da smo je sami stvorili, t.j. da je moemo promeniti ili ponovo izgraditi.Da propratimo kako se formira samoocena. ! detinjstvu, kad se stvaraju vrednosti #oveka, mi upijamo predstavu o sebi oslanjaju%i se na ljude iz okoline. 7 ako su nas roditelji okruivali ljubavlju i podrkom, mi %emo se najverovatnije ose%ati dobro i bi%emo uvereni u sebe. 5ko su nas roditelji vre&ali, podrugivali nam se ili potcenjivali, mi %emo imati ne ba toliko pozitivnu samoocenu. 9ezbroj drugih doivljaja name%e svoj pe#at na nas tokom naeg ivota - dok odrastemo, odvojimo se od roditelja, ulazimo u svet naih vrnjaka i odraslih. 'aalost, ako smo navikli da pridajemo preveliki zna#aj neumitnim ivotnim razo#arenjima, mogu%e je da je upravo razo#arenje postalo osnovni deo nae celovite ocene."577:3=5D7.D ".5978'! "5$$HD'!5ko ne brinete o svom automobilu, svakako %e se jednog dana pretvoriti u olupinu. 5ko ne odravate jednu ku%u, ona %e po#eti da se rui. 'a isti na#in je potrebno brinuti o svojoj samooceni, ako ho%ete da budete jaki i puni energije. 'eznalatvo i zapostavljanje samog sebe pogora%e vau samoocenu. Preuzmite svoju odgovornost. Donesite pravilo da o odnosu prema sebi brinete isto kao i o sebi.Aivot je pun razo#arenja koji se periodi#no pojavljuju, duevnog bola, poraza i problema i ako ne budite paljivi, taj teret %e vas povu%i nadole. Potrebno je da redovno ja#ate svoju samoocenu i da ne dopustite da ona po#ne dase srozava. .o moete posti%i tako to %ete sastaviti jedan program i po#eti da prihranjujete vau svest pozitivnim, bodre%im i inspirativnim mislima o svojoj vlastitoj li#nosti. Ponekad moete biti #ak i pomalo lukavi uklju#uju%i misli koje jo nisu postale realnost. :apamtite da %e podsvest primiti svaku misao koja vam se redovno vrti po glavi, nezavisno od toga da li je istinita ili nije i ona %e ranije ili kasnije postati deo vae samoocene."lede%e tri korisne tvrdnje mogu bili lako zabeleene u vau svest, to %e odmah u#initi vau samoocenu stabilnijom6/. ?i ste jedinstveni. 'ijedan #ovek na svetu ne poseduje vae misli, ideje i na#ine dejstva. ?e%ina ljudi misli da ste prose#ni, ali ?i nemojte dopustiti ovu greku. ?i ne samo da treba da priznate svoju jedinstvenost, ve% i da je pokazujete i dokazujete svojim postupcima i mislima. =adujte se ivotu, budite sre%ni onakvi kakvi jeste. $dnosite se prema sebi sa onim dostojanstvom koje zasluujete i izvu%i%ete od toga ogromnu korist.E. ?i moete uraditi sve to zaelite. Ponekad zaboravljamo da ivot prua mnotvo mogu%nosti, a mi vrlo #esto tonemo u rutinsku svakodnevicu, zaboravljaju%i na ono to bismo mogli posti%i ako upregnemo svoj um i nateramo ga da radi. ?i moete...Putovati do svake zemljeN'au#iti strani jezikNPo#eti biznisN'au#iti da svirate muzi#ki instramentNPostati #lan svakog kluba ili grupeN"te%i novu profesijuN=azviti trgovinuNPromeniti svoju karijeruN$tpo#eti rad na novom projektuNisliti to god ho%ete.Dakle, ta sve ne biste mogli uraditi, ako zaposlite svoj umB ! vaem mozgu, kao u dobrom ra#unaru, ve% su zapisani obimni programi, koji isprobavaju sve varijante. (ato nazivam naim holografskim mogu%nostima. (edina mogu%nost koju ima semenka paradajza je da postane paradajz. 7 rua moe postati samo rua. 'jihova namena, njihova sudbina su zaklju#ane u toj jednoj jedinoj stvarnosti, ali vi posedujete neograni#eni potencijal. a kakvo seme odabrali za sebe, ono se sadri u vama.;. ?7posedujete bezgrani#nu snagu. ?i vladate snagom koja vam stoji na raspolaganju u svakom trenutku vaeg ivota. =adi se o sposobnosti da izaberete svoj vlastiti na#in miljenja. 'iko vam ne moe re%i kako i o #emu da mislite. ?i i samo vi odre&ujete kako da upotrebite tu svoju snagu. oete stvoriti, izgraditi ili stabilizovati bilo koju oblast iz vaeg ivota.K5K?7 "D9D :57>8(5.D .5K?7 OD.D P$".5.79ojaljive misli #ine #oveka bojaljivim. !verene misli #ine #oveka uverenim. 'euverene misli - slabi%em. $dlu#ne mislim - jakim. !stremljene misli - ustremljenim. 'eostvarljive - neprakti#nim. 9eznadene - bespomo%nim. isli samosaaljenja - unezverenim. $duevljene misli - energi#nim. 'ene misli - srda#nim. isli o uspehu #ine #oveka uspenim.?i snosite odgovornost za svoju samoocenu, za predstavu o sebi i ?i ste odgovorni za njihovo kreiranje i odravanje. Henite sebe neprestano. ?izualizujte, zasejavajte i potvr&ujte svoje pozitivne osobine@?$87.D "D9D@8jubav prema samom sebi je veoma vana, ali ne ona sebi#na to govori6 )(a sam najbolji izme&u vas), ve% ono ose%anje koje pothranjujete da )se sebi dopadate onakav kakav ste u stvari), ona svest da nije potrebno izigravati nekoga koji vi niste. 7ronija je u tome, to u trenutku kad vi prihvatite da ste onakvi kakvi ste, vi se lako moete promeniti i postati druga#iji. "ve dok ne po#nete da se dopadate sebi, vama %e biti teko da se promenite, zato to %e vam jedino prihvatanje apsolutno svih vaih pozitivnih i negativnih strana omogu%iti da nastavite napred. "manjite napetost. ?i niste niko drugi osim vi sami. "amo ako prihvatite sebe onakvi kakvi ste, vi %ete biti u stanju da istraujete i neko od svojih dragih )ja) koje biste hteli da budete."5$!?D=D'$".9udite samouvereni. !lijte sebi #vrsto uverenje da vi moete i elite da uspete. 5ko ste imali nesre%no detinjstvo, okrenite mu le&a, vi ste ovde i sada, a budu%nost vas o#ekuje. Doiveli ste neuspehe, pa taB (edino to je sada od zna#aja, to su vae sadanje misli i ono to ?i radite sa njima. Kad vaa samoocena postane stabilnija i uverenija, mo%i%ete lako da nalazite izlaz iz svake ivotne situacije i menjaju%i sebe, vide%ete kako se menja sve oko vas. Dakle, sve je u vaim rukama@#. IZLE$ITE SAMI SE!Eoe li um odre&ivati zdravstveno stanje ljudiB )$no to se doga&a u umu pacijenta #esto je klju# za to da li %e on ozdraviti) - kae doktor Karl "imonton. Kao lekar on je stekao me&unarodno priznanje i direktor je Hentra za le#enje raka )"imonton) u Pacifik Palisejdsu, drava Kalifornija. Doktor "imonton govori sa elanom o rezultatima koje je postigao u le#enju, primenjuju%i metodevizualizacije.)i smatramo da ljudi tek sada po#inju da postaju svesni koliko su me&usobno povezani um i telo. "ada ve% znamo da se tok bolesti moe promeniti. i smo ube&eni da isti putevi kojima se predaje ono to je negativno, na primer, maligni izrataji, mogu biti kori%eni i za prenoenje pozitivnog, to %e na kraju krajeva dovesti do izle#enja #oveka. i govorimo o korenitim promenama u na#in na koji ljudi gledaju na bolesti i o tome kako da se oni sami izle#e.) Doktor "imonton i njegove kolege ne govore kojeta, svedo#anstvo o tome je broj izle#enih od raka u njegovoj klinici, koji je mnogo iznad proseka. $n putuje po zemlji i u#i druge doktore kako da postiu takve rezultate.Poslednjih dvadesetak godina ja sam vodio seminare o ovladavanju snage misli pred vie od /GG GGG ljudi i video sam neverovatne rezultate. 8judi postaju ono to poele - od multimilionera do pobednika u velikim sportskim takmi#enjima. .o su potresne #injenice, ali najve%u satisfakciju sam dobijao kad sam imao priliku da vidim na stotine ljudi koji su se izle#ili od svojih bolesti, zahvaljuju%i tehnikama koje sam im predavao. Dozvolite mi da vam predstavim artina 9rofmana. $n %e vam ispri#ati svoju pri#u6)"a ;1 godine sam dospeo u bolnicu i lekari su mi rekli da imam tumor na ki#menoj modini. Dijagnoza je bila da je tumor bio zlo%udan i da je uao u neizle#ivi stadijum. =ekli su mi da mi preostaje od dva meseca do jedne godine ivota. Posle nekoliko nedelja punog o#aja odlu#io sam da pokuam da sam sebi pomognem. Po#eo sam da meditiram dva puta dnevno po /F minuta. 'a zamiljenom ekranu, zamiljao sam u pameti svoje telo i rak. "vaki put kad bih PvideoQ tumor, ja sam ga zamiljao manjim u odnosu na proli put. 7pak sve se odvijalo u mojoj pameti. ogao sam ga zamiljati kako god sam hteo. ! mislima sam video kako se maligne %elije raznose pod uticajem mog imunog sistema i govorio sam sebi da ih izbacujem iz tela uvek kad bih otiao do Rc-a. Kad bih #uo neki unutranji glas, koji mi je doaptavao da se moje stanje ne poboljava, ja bih ga utiao insistiraju%i da se u stvari popravljam. editiraju%i, ja sam stalno ponavljao6 P"vakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i boljeQ, dok i sam nisam u to poverovao. Pored bavljenja meditacijom, odlu#io sam da podrim svoje ose%aje da mi se stanje poboljava i na druge na#ine. Kad bi mi se u telu pojavili #udni ose%aji ili bol, ja se vie nisam bojao misli da je to rak koji raste i pribliava me smrti, ve% sam sebi govorio daje to PenergijaQ koja deluje na rak, saima ga, #ini ga sve manjim i manjim i zbog toga se ja ose%am sve bolje. Posle toga sam ve% sa nestrpljenjem o#ekivao te ose%aje, koji sume pre toga toliko plaili. "talno, svakog dana, sam sebe sam podse%ao na na#ine na koje mi se stanje poboljava. "ugerisao sam sebi da je hrana koju unosim ispunjena energijom koja mi vra%a zdravlje. . Podse%ao sam sebe na ljude koji me vole i potvr&ivao sam da je ta ljubav isto energija koja bi mogla da bude iskori%ena i da ubrza proces ozdravljenja'isam mogao znati da li sve te tehnike rade ili ne, ali sam odlu#io da ako se osetim bolje, zna#i sigurno da su efikasne. 5 svakog dana, upravo kako sam sebi sugerisao moja pokretljivost i energi#nost su se pove%avali. Prola sudva meseca od momenta kada sam po#eo da reprogramiram svoju svest i dolo je vreme da odem na pregled kod lekara.8ekar je ostao zaprepa%en. 'ije bilo ni traga od raka $n naprosto nije mogao poverovati. 'jegovo reagovanje je bilo upravo onakvo kakvo sam ja zamiljao u svojoj vizualizaciji. 7 poao sam natrag, kod ku%e, da javim eni predivnu vest i nasmejan sam bio sve dok sam se vra%ao )7majte u vidu da to nije izolovani slu#aj. 7ma bezbroi pnmera povratka zdravlja posle primene takvih sli#nih metoda. 5 sada, dozvolite mi da vam postavim nekoliko pitanja. >tamislite o sebiB oete li se svrstati me&u ljude koji tvrde6 )5ko se pojavi grip, ja %u se sasvim sigurno razboleti)B Da li ivite u o#ekivanju da %ete se prehladiti, razboleti od gripa ili neke druge zaraze, ili pak verujete da ste od onog tipa ljudi koji se nikad ne razboleB $no to vi verujete da %e se dogoditi, ima ogromni uticaj na ono to vam se stvamo doga&a."erija eksperimenata, koje je opisao Derom Srank, specijalista za placebo efekat, odli#no demonstriraju kako ono u ta verujete uti#e na ono to vam se doga&a. Kod eksperimenata Sranka, pacijentima se daje jedna od slede%e tri razli#ite supstance6 vrlo slabi anestetik, nekodljivi ali neefikasni placebo i velika doza morfijuma. Dve tre%ine pacijenata koji su dobili placebo, ali su verovalida su primili morfijum, rekli su da su im bolovi nestali. ?ie od polovine pacijenata kojima je dat morfijum, ali im je re#eno da im daju slabi anestetik, saoptili su da jo imaju bolove. 5 kad su pacijentima dali placebo uz informaciju daje ovaj )lek) prilikom ranijih eksperimenata izazivao glavobolju, tri #etvrtine pacijenata se poalilo na glavobolju@$no to su pacijenti poverovali da se doga&a, pokazalo se vanijim od onoga to se u stvari dogodilo. Dksperti za medicinu odavno su priznali da postoji placebo efekat, ali je ovaj eksperiment otiao jo dalje, pokazuju%i vrlo interesantne rezultate. $n je ve% bio sproveden i bez znanja lekara, oni su isto bili obmanuti i posledice su bile zadivljuju%e. Kad su lekari davali placebo, smatraju%i da je to morfijum, njegov efekat na pacijente se pove%avao. Posle toga je eksperiment bio promenjen. Kad su lekari mislili da daju placebo umesto morfijuma, dejstvo morfijuma je slabilo. $#igledno da je ube&enost lekara uticala na rezultate na isti na#in kao i ube&enost pacijenata. 5li kako je to mogu%eB Kako misli lekara mogu uticati na pacijenteB :ar nije vanije ta misli pacijentB 5 moda nekako podsvesno lekar predaje pacijentu svoja o#ekivanja o tome kako %e delovati lekB 5ko je to ta#no, toga se morate prisetiti kad bude potrebno da se brinete o nekom bolesnom prijatelju ili rodaku. 'a odnos moe le#iti i nas same i okolne ljude.$=35'7:5 (D "5$7"HD8(!(!O7 D45'7:5'ae telo je #udesan samoisceljuju%i mehanizam koji je pozvan da prati sve to se s nama doga&a. Kad pose#ete prst bela krvna telaca odmah se usmeravaju prema pose#enom mestu da bi spre#ila infekciju, dok trombociti zgruavaju krv i zatvaraju posekotinu. "ve se to odvija automatski, vi ne morate nita da radite. ?a organizam ta#no zna kako da se oporavi.Kad jedete, va organizam izvla#i iz hrane i iskori%ava hranljive materije i raspodeljuje ih u vidu energije prema raznim svojim delovima, tamo gde su neophodni. "ve nepotrebno se izbacuje, a proces je i tu automatski. 'ije potrebno misliti o tome niti usmeravati bilo ta. 5ko slomiteruku, vi odlazite kod lekara i on je le#i, mislite da je tako, zar neB 5li to nije tako. 'i jedan lekar dosada nije izle#io pacijenta sa slomljenom rukom. 8ekar moe samo da namesti kost i gipsira ruku ako je potrebno, ali je jedino vaorganizam u stanju da zale#i prelom kostiju.-esto podse%ajte sebe da se va organizam le#i na prirodan na#in i da se sam oporavlja. islite o zdravlju i snazi i ima%ete ih. !tvr&ujte pred sobom6 )oj organizam je samoisceljuju%i mehanizam).D?5 7'!.5 :D=5?$3 .$'7:7=5'(5"vakog dana provedite po nekoliko minuta tonu%i u mislima o zdravlju i snazi. >aljite te svoje misli prema krvotoku, tkivima, %elijama. :amislite energiju koja prolazi kroz vas. $setite svoje telo kao #udesni isceljuju%i organizam. $va veba deluje kao osveavaju%e zdravo toniziranje i oduze%e vam samo dva minuta dnevno.?5> $D'$" D'(5 ".?5=7Kad #ovek sazna da je bolestan, njegovo prvo reagovanje je da padne u paniku. "trah paralizuje pamet i ukoliko je bolest ozbiljnija, utoliko je ve%i i strah. Problem je u tome da na bolest gledamo kao na strani objekat ili ta bismo mogli vie da elimoB"?5K7 -$?DK (D :?D:D5"vaki #ovek je poseban, jedinstven i zasluuje potovanje."vaki #ovek je zvezda. ?a suprug. ?aa supruga. ?ai roditelji su isto tako neto posebno, jedinstveni su i zasluuju potovanje. "vako od vaih prijatelja, va ef, konobarka u restoranu, voza# taksija, starac koji umire, de#ak suseda - svi su oni neto posebno, jedinstveni su i dostojni potovanja.Kad postanemo svesni #injenice da je svaki #ovek poseban, nezavisno od toga kakav mu je poloaj u drutvu, menja se i na odnos prema ljudima. Po#injemo rado da im posvedo#ujemo duno potovanje. $ni moda ine znaju da su posebni i jedinstveni ili ne pokazuju to svojim ponaanjem, ali mi to znamo i ponaamo se prema njima na odgovaraju%i na#in.'au#ite da vidite vie od onoga to svaka osoba sama vidiu sebi. "vako nosi zrnce iz koga moe poni%i prava ljudskaveli#ina i vi dajete ansu ljudima, kad vidite njihov potencijal iza mana i problema, kad vidite njihovu duu, njihovu unutranju lepotu i njihove talente.Pre nekoliko godina prvi put sam otkrio da odnos prema #oveku kao ka zvezdi ima snagu da ga promeni, a to se dogodilo prilikom jednog mog predavanja u "an Srancisku.Putovao sam po zemlji sa mojim kolegom i njegovom porodicom. 9ilo nam je teko da na&emo negovateljicu za njihovo dete pa smo bili primorani da se pomirimo sa jednom osobom koja je stalno bila namrgo&ena i vrlo negativno raspoloena. "talno se na neto alila i #im bismo negde stigli, urili smo odmah da iza&emo, da ne bismo due bili u njenom drutvu. Kad sam primetio da sam negativno raspoloen prema njoj, ja sam odlu#io da promenim na#in razmiljanja. Postao sam svestan da negde duboko u sebi ona poseduje drugo lice, ose%ajnije i vedrije od onoga koje smo mi videlu. (a sam se sabrao, zamiljaju%i nju na takav na#in , sve dok nisam po#eo sa osmehom da mislim o njoj kao o )sun#evom zraku). "lede%eg puta kad je ona dola, nisam odmah pojurio napolje, nego sam je odveo malo dalje i rekao joj6 ):nate, uvek kad u&ete u ovu ku%i, #ini mi se kao da je zavirio sun#ani zrak). $na me zaprepa%eno pogledala. 'astavio sam6 )i ?as mnogo cenimo, cenimo i to to radite kod nas kao negovateljica i sre%ni smo to imamo pored sebe osobu kao to ste ?i). $na je stajala zanemela. Kad smo se kasnije iste ve#eri vratili kod ku%e, opet sam po#eo da je hvalim i da je upore&ujem sa sun#evim zrakom. "lede%eg puta kad je dola, ja sam je pozdravio re#ima6 )Pogledajte, stigao je na sun#evi zrak). ?e% sam stvarno tako mislio, jer sam znao da se duboko u njoj krije mila i divna osoba.$na mi se osmehnula i bio je to prvi put kad sam je video da se osmehuje. Kad su ostali izali iz sobe, ona mi je rekla6 ):nate ta, niko mi ranije nije govorio takve prijatne re#i. 'ikada. 'i jednom, tokom celog mog ivota). "ada sam ja bio zaprepa%en. 9io sam naprosto okiran. 'isam mogao zamisliti da postoje osobe kojima niko nikad nije rekao neto lepo. =azmislio sam o njenom detinjstvu i o tome koliko je nesre%a moda doivela tokom svog ivota ikoliko je on bio teak. 9io sam sre%an to sam promenio svoje misli i stideo se svog pre&anjeg odnosa prema njoj.'astavio sam da joj aljem pozitivnu, odravaju%u energijui rezultat je bio naprosto zapanjuju%i. $na je prestala da seali, ponaala se vrlo prijatno i to je bilo naj#udnije, bore su se sa njenog lica smanjile samo za nekoliko nedjelja i po#ela je da izgleda za dvadeset godina mla&a. "vi su to primetili. $na je stvarno postala kao )sun#evi zrak). $vaj doga&aj je zauvek promenio moj odnos prema ljudima.Kad gledate na ljude kao na osobe dostojne potovanja, oni su skloni da vam dokazuju da su stvarno takvi. ?i pruate ljudima ansu da vam pokazuju ono to je najboljeu njima, jer vi vidite njihovu veli#inu. ogu%e je da oni ne smatraju sebe zna#ajnim ili jedinstvenim. oda se ose%aju i nepotrebnim. $nda budite vi njihovo ogledalo@ Pokaite im da vidite njihov potencijal. =adite to pomo%u svojih postupaka, re#i, misli i ose%anja. Aivot svakog #oveka je vaan. "vako ima togod da da kao svoj doprinos. Postanite svesni da je svaka osoba posebna i neka to odre&uje va odnos prema njoj. ?aa podrka joj moe dati podsticaj ili postati prekretnica u ne#ijem ivotu, stoga ne dozvoljavajte da vas spoljanost prevari i da ne vidite njenu veli#inu. Poverujte u tu osobu i ona %e vam pokazati ono najbolje u sebi.Kad se opredelite za takav odnos prema ljudima, mo%i%eteda razvijate punovredne odnose sa svakom osobom s kojom %ete se upoznati i #ak i slu#ajni razgovori %e oboga%ivati i vas i onu drugu osobu. i posedujemo neverovatne sposobnosti da se pomaemo, volimo i zajedni#ki doivljavamo s nekim drugim i jedino to nam je potrebno jeste elja da to zaista radimo.8(!D"K$ 97OD6 P$'5>5(.D "D P5A8(7?$i, ljudska bi%a, veoma smo osetljivi. 5ko u to sumnjate, pogledajte sebe i shvatite koliko lako vas moe neko uvrediti ili vam pri#initi bol. Kad je #ovek povre&en, on povre&uje i druge. $tkrio sam to, dok sam paljivo posmatrao sebe. !vek kad sam bio surov ili pri#injavao nekome bol, bilo je to zbog toga, to sam i ja sam patio."etite se toga kad vam neko u#ini neto neprijatno. Postavite sebi pitanje kakav bol moe ose%ati ova osoba i obratite joj se sa ljubavlju i sa saose%anjem. 'ije lako kad te boli unutra. i ne znamo kakve sve strahove, oiljke, razo#arenja i teko%e nose ljudi u sebi. 7li, kako se kae6 )'emoj suditi #oveka dok ne pre&e jednu milju u njegovimcipelama).(edna ena koja je pose%ivala moj te#aj )Pokreta#ka snaga misli), planirala je da napusti posao jer je imala vrlo neprijatnu koleginicu. oja u#enica je gajila vrlo neprijatna ose%anja prema toj eni, u stvari one uopte nisu razgovarale. .o je trajalo skoro godinu dana, sve dok ova nije odlu#ila da pokua neto drugo.Postaju%i svesna da bi njena koleginica mogla da bude ovako neugodna zbog nekog dubokog unutranjeg bola, moja u#enica je po#ela misliti o njoj sa dobrotom i odbacilaje ranije ose%anje ozloje&enosti. !vek kad se njena koleginica ponaala neprijatno, ona joj je %utke slala ljubavpreko svojih misli. Prestala je otro da reaguje i da se vre&a, neprestano joj je pruala mogu%nost da se otkrije, ne zaboravljaju%i da je unutranje i ta osoba bila posebna, jedinstvena, dostojna potovanja. "vake ve#eri ona je tu enu zamiljala kao prijatnu, srda#nu i zaljubljenu i znala jeda je u svojoj biti njena koleginica bila upravo takva. $na je vizualizovala sliku kako njih dve postaju dobre prijateljice. 'a kraju, jednom joj se pribliila, izvinila se to nisu govorile i rekla joj da bi htela da budu prijateljice. Koleginica je ostala iznena&ena i nita nije odgovorila, ali samo za nekoliko dana njen se odnos promenio. "ada su one prijateljice i klima je na radnom mestu prijatna..o se doga&a na svakom koraku. 'e bih mogao nabrojati koliko sam puta imao priliku da #ijem sli#ne pri#e od ljudi koji su, menjaju%i svoje misli i odnos prema drugima, doiveli preokret u svojim me&usobnim odnosima s njima.