Don Keho - Podsvest moe sve

1. SVEMIR JE DINOVSKI HOLOGRAM

Da biste koristili snagu misli, uopte nije obavezno poznavati zakone fizike ilirazumeti bit stvarnosti, isto onako kao to vam ne treba da poznajetekonstrukciju karburatora ili sistema za paljenje motora da biste vozili svoj auto.Malo je onih koji se razumeju u mehaniku, ali to ostalima ne smeta daupravljaju svojim vozilom. Upravo tako stoji stvar i sa snagom misli - svakomoe ovladati osnovama ovog sistema i primenjivati ga uspeno u praksisvoje svakidanjice.

Moderna fizika razmatra Svemir kao bezgrani nu nedeljivu mreu dinami neaktivnosti. On ne samo da je iv i da se stalno menja, ve su i svi njegovielementi me usobno zavisni. Na osnovnom nivou Svemir izgleda celovit inedeljiv, nepregledno more energije koja proima svaki predmet i svaki in.Sve je jedinstvena celina. Jednom re ju, nau nici danas potvr uju ono to vemilenijumima govore mistici, vidovnjaci i okultisti, naime da mi nismopojedina ni elementi, ve smo deo jedne dinovske jedinstvene celine."Kad se otkine jedan struk trave, sav Svemir uzdrhti (Upaniade).

Moderna fizika je promenila na pojam o materijalnom svetu. Niko danas netvrdi da se estice sastoje od neke osnovne "materije", nego se smatrajusnopovima energije. One mogu vriti iznenadne tranzicije - takozvane"kvantne skokove", u nekim slu ajevima deluju i kao jedinice, a u drugim - kaotalasi iste energije. Stvarnost je promenljiva. Nita nije odre eno. Sve jekomponenta modela koji je u neprestanom pokretu. ak i stena predstavljaples energije. Svemir je iv i dinami an i mi sami, nalaze i se u njemu i budu injegov deli , ivi smo i dinami ni.

Temelje teorije koja je dovela do razvoja holograma prvi je 1947 godinepoloio Denis Gabor, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkri e.Hologram predstavlja realni objekt u kome se "celina" sadri u svakomnjegovom delu. Na primer, morska zvezda manifestuje odre ene holofrafskemodele. Ako se neki njen deo odse e, on e ponovo izrasti. Osim toga,ise eni deo e se razviti u novu morsku zvezdu, jer je genetski kod prisutan usvakom od njenih delova.

Pre nekoliko godina na izlobi holograma video sam fotografije, ura enekori enjem holografskog efekta. Na jednoj od njih videla se uspravna ena.Kad se pogleda s desne strane slika se odjednom menjala: ena je puilacigaretu, a kad se pogleda s leve strane, ponovo se slika menjala - ena jezavodljivo vrtela kukove. Kad bi ova holografska slika pala na pod i kad bi serazbila, na svakom par etu ne bismo videli ono to bi se moglo o ekivati, a

naime, deo cipele, haljine ili detalj lica, ve celokupnu sliku ene. I akopomerite par ad, na bilo kom par etu opet ete videti kako ena pui svojucigaretu ili zauzima zavodljivu pozu. Svako malo par e sadralo bi u sebi celusliku.

Sada se pojavljuje tvrdnja da je priroda stvarnosti holografskog modela, a imozak isto funkcionie holografski. Izgleda da su nai misaoni procesi sli niosnovnom stanju Svemira i izgra eni su od iste "materije". Mozak je hologramu kome se ogleda holografski Svemir.

Tvorci ove zadivljuju e teorije su dvojica izme u najistaknutijih nau nikasveta: fizi ar sa Londonskog univerziteta Dejvid Bom, u enik Ajntajna, jednood velikih imena u svetskoj kvantnoj fizici i Karl Pribram, neurofiziolog saStanfordskog univerziteta. Oni su nezavisno jedan od drugog napravili svojaotkri a, rade i u razli itim oblastima nauke. Bom je doao do zaklju ka da jepriroda Svemira holografska, poto je godinama bio pra en ose anjemnezadovoljstva zbog nemogu nosti da se objasne svi neobi ni procesi ipojave u kvantnoj fizici pomo u tradicionalnih teorija. Dr Pribram, bave i seizu avanjem ljudskog mozga, tako e je postao svestan nesposobnostitradicionalnih teorija da ponude logi no objanjenje za mnogobrojneneurofizioloke zagonetke. Za oba nau nika holografski model je odjednompoprimio smisao i pruio odgovor na mnoga pitanja koja su pre toga bilanereiva. Oni su objavili svoja otkri a u po etku sedamdesetih godina i njihoviradovi su naili na veliki odjek u nau nim sredinama. Nau nik iz Kembrida,nosilac Nobelove nagrade za fiziku od 1973 g. Brajan Dozefson, opisao jeotkri a Boma i Pribrama kao "najrevolucionarniji uspeh u poimanju prirodestvarnosti". Sa ovakvim gleditem sloio se i doktor Dejvid Pit, fizi ar, nau niksa Kraljevskog univerziteta u Kanadi i autor knjige "Most izme u materije imisli", koji tvrdi da su nai misaoni procesi mnogo tenje povezani sa fizi kimsvetom nego to mnogi pretpostavljaju".

Godine 1979 Robert Dan, dekan kole za tehni ke i primenjene naukePrinstonskog univerziteta, razvio je program za izu avanje "uloge svesti prikreiranju materijalne stvarnosti". Dan i njegovi saradnici izveli su na hiljadeeksperimenata i objavili svoja otkri a, izjavljuju i da ve ima nedvosmislenogdokaza koji pokazuje da misli mogu neposredno da uti u i zaista uti u namaterijalnu stvarnost. Godine 1994 poznati nau nici, pedagozi i lekari iz celogsveta su se okupili da bi razmotrili kako bi se mogla razviti ova fascinantnateorija i kako bi se mogla primeniti u praksi u konkretnim oblastima nauke.

Stvarno je ovo otkri e uzbudljivo i kad ovek razmisli kako mogu bitiiskori ena ova nova saznanja, moe do i do zadivljuju ih zaklju aka.

Interakcija izme u svesti i materijalnog sveta vie nije misterija: svest nijenita drugo do energija u njenom najfinijem i najdinami nijem obliku. Ovakav

prilaz pomae shvatiti zbog ega nae fantazije, predstave, elje i strahovanjauti u na realne doga aje i objanjava zato i kako se materijalizuje lik koji jemozak stvorio.

Ova otkri a koja se odnose na prirodu stvarnosti mogu biti pokreta ka snaga unaem daljem usavravanju i promeni. ovek, budu i svestan da je deootvorenog i dinami nog Svemira i da njegove misli imaju presudnu ulogu unastanku stvarnosti, moe razviti kreativniji i aktivniji pristup ivotu. Vie nijepotrebno da on sedi na klupi, posmatraju i sa strane kao gledalac stvari kojemu se deavaju, zato to pomo u novog pristupa, on postaje svestan daklupe, u stvari, nema i nikad je nije ni bilo. Me usobna povezanost u osnovi jesvega. Ma gde otili, ma ta radili, nae misli grade stvarnost koja nasokruuje.

Kad gledate na svoje misli kao na realnost, koja postoji naporedo sa onim tonazivamo "materijatnom stvarno u" vi se pribliavate poimanju jedinstveneveze izme u te dve pojave.

Unutranja svest je mo na snaga iji se uticaj ose a u svakom aspektu ivota.Ona je, uostalom, osnovni i najvaniji aspekt onoga to ste vi i glavni uzrokvaeg uspeha ili propasti.

Sve je, u svojoj naj istijoj i najdubljoj biti, energija i razmiljaju i, vi koristiteogromnu koli inu te energije u obliku brze, lake i pokretne misli. Misao stalnopokuava da stekne neki oblik, uvek trai spoljnu manifestaciju, trudi se dado e do izraaja, da se otkrije. U njoj su prirodno prisutni tenja i sposobnostda se materijalizuje u svom fizi kom ekvivalentu. Obi ne ljudske misli se moguuporediti sa varnicama vatre. Mada one, po svojoj sutini i potencijalnoj snazili e na plamen, obi no se brzo raznesu. Postoje samo nekoliko sekundi, papolete u vazduh i nestaju u magnovenju.

Iako pojedina na misao ne poseduje veliku mo , kad se ponovi ona moepostati sabrana i usmerena, njena snaga se moe viekratno pove ati. tove i je broj ponavljanja, utoliko ve u energiju, snagu i lako u dobija misao.

Slabe i rasute misli, slabe i rasute snage. Jake i sabrane misli, jake i sabranesnage

Najjednostavnije ete to razumeti ako zamislite lupu kroz koju prolaze sun evizraci. Ako je pomerate od ta ke do ta ke, sila sun evih zraka se raznosi i neprime uje se. Ali ako zadrite lupu nepokretno, fokusiranu na odre enoj visini,isti ti zraci postaju koncentrisani i rasuto svetlo odjednom postaje sila, dovoljnojaka da bi prouzrokovala paljenje vatre.

Isto je i sa naim mislima. Napreduju i u izu avanju snaga podsvesti,

nau ete se da razvijate i koncentriete vae misli, pove avaju i na taj na innjihovu mo . Na ovoj etapi vama je potrebno jednostavno da postanete svesnida vae misli poseduju vlastitu snagu. Vaa najdublja ube enja, strahovanja,nade, brige, pogledi na svet, elje i svaka vaa misao - sve to uti e na vassame, na okolne ljude i svet koji je oko vas.

Mnogi ljudi ne obra aju panju na svoje misli kad se probude, ne prime ujukako radi njihov mozak, na ta on obra a panju, od ega se boji, ta kae,ta odbacuje kao nepotrebno. Ve i deo vremena mi jedemo, radimo,kontaktiramo, brinemo se, nadamo se, pravimo planove, pravimo ljubav,kupujemo, zabavljamo se i skoro i da ne obra amo panju na to kako i tamislimo.

Moda bismo bili u mnogo ve oj meri skloni da koristimo svoje misaonemehanizme kad bismo za svaku svoju misao, u zavisnosti od njenog tipa,dobijali ili gubili po jednu nov anu jedinicu. Kad se uzme u obzir da se u namasvakog dana pojavljuje na hiljade misli, ovaj predlog je prili no primamljiv.Zamislite jednog ra unovodstvenog sistema koji vodi evidenciju svih naihmisli i belei koje nae misli nose dobit, a koje gubitak. Koliko bismo se ondatrudili da kontroliemo i usmeravamo nae misli! Sa kakvim bismooduevljenjem izazivali misli koje nose profit i koliko paljivo bismo izbegavaligubita ne misli!

Uostalom, upravo se to vama doga a, ali ne radi se o novcu, nego o energiji.Ogromni sistem za evidentiranje radi, naziva se Svemir i ni jedna misao kojaje u njemu nastala, ne ostaje bez posledica.

Svet nije beivotna gomila opeka i kamenja, ve ivi, ustreptali sistemenergije. Svaka vaa misao ostavlja trag u ovom sistemu i neosporno ima svojuticaj. Nezavisno od toga da li vi to elite ili ne, vi kreirate svoju vlastitustvarnost preko misli koje izazivate.

Prvi korak koji je potreban za novi ivot, ispunjen uspesima, neverovatno jejednostavan. Vi treba samo da pratite protok svojih misli koje nastaju u vaemumu i da ih usmeravate u ispravnom pravcu.

Va ivot je u potpunosti u vaim rukama, tako da razmislite o na inu na kojiivite. Tvrdite da teite fmansijskom uspehu, ali se svo vreme alite da nematedovoljno para i da je roba skupa. Stalno mislite o onome to nemate i oprispelim ra unima koje treba da pla ate. Brinete, ne prestajete da se uditekako ete se sna i. Vi moda elite finansijsku stabilnost, ali vi je nikad ne eteposti i dok vam je svest "podeena" na oskudicu i brige.

Moda biste hteli da budete komunikativniji, sa budete hrabri i neusiljeni,samouvereni, ali vi, istovremeno, stalno mislite o vaim manama, ose ate se

nedovoljno vredni i potcenjujete sebe, ponovo i ponovo se podse ate na svojeprobleme, tako da u ovom slu aju teko da ete postati ovek onog tipa okome matate. Moda biste eleli da budete jaki, ali ako se u vaoj svestiukorenila slabost, vi ete se samo zavaravati milju da ete nekad posedovatisilu.

Ukratko re eno, nita se ne postie samo htenjem. Beskorisno je nadati se dae se to god promeniti. Nije dovoljno jednostavno raditi, ak i upomo, ak i po

dvanaeest i petnaest sati dnevno. Uvek ete ostati tamo gde ste bili, osim ako- i to je vrlo vano, ako ne promenite na in miljenja.

elite li da promenite okolnosti? Razvijte potrebni tip svesti. Uspeni ovekima svest usmerenu na uspeh. Dobro stoje i ovek je razvio svest usmerenuna imu ni ivot, njegove misli su povezane sa materijalnom sigurno u,uspehom i materijalnim blagostanjem. Takav mu je na in miljenja.

"Dobro je njemu - re ete vi. Lako je uspelom da misli o uspesima, imu nomje lako misliti o blagostanju, ali je kod mene druga ije. Nisam uspeo, nisambogat. ivotne okolnosti vuku me nadole."

NIJE TO TA NO! Apsolutno je pogreno. Nisu ivotne okolnosti niti nastalasituacija ono to vas vu e nadole. Jedino to vam smeta i ne daje vammogu nost da postignete uspeh to su vae misli. Malo napora i prakse i viete se nau iti da upravljate svojim mislima i da kreirate onaj tip svesti koji ste

izabrali. Vaa stvamost promeni e se samo poto razvijete va novi tip svesti,nikako pre toga. Novi tip svesti treba da prethodi promeni.

Da li ste ve odlu ili ta traite od ivota? Zdravlje? Onda razvijte svest,usmerenu na zdravlje. Vlast? Onda razvijte svest, usmerenu na vlast.Materijalno blagostanje? Gradite svest, usmerenu na to. Sre u? Razvijte svestusmerenu na sre u. Produhovljenost? Razvijte takvu svest. Postojenepregledne mogu nosti. Od vas se trai samo da dodajete potrebnu energiju,dok va cilj postane realnost.

Ohrabruju e je saznati da nezavisno od ivotnih okolnosti u prolosti isadanjosti, nezavisno od ranijih neuspeha, va ivot e se promeniti akoredovno pothranjujete energijom svoju svest! Ova izuzetna sposobnost data jesvakome i svako je moe iskoristiti ili zapostaviti. Nisu potrebne pare. Nijepotrebna posebna nadarenost Od vas se trai samo reenost da odvojiteizvesno vreme i da uloite potrebne napore da biste razvili odgovaraju i tipsvesti. To je sve. Ostalo e do i na svoje mesto samo po sebi.

Vaa svest je kao bata o kojoj moete brinuti, a moete je i zapustiti - od vaszavisi. Vi ste batovan i moete urediti svoju batu ili zanemariti je i pustiti dase razvija kako na e za shodno Ali nemojte da dopustite greku: vi ete eti

ono to ste zasejali - ili svojim radom ili svojom pasivno u!

Upravo svest stvara stvarnost koja vas okruuje... Vi se ovim moete sloiti iline sloiti. Vi moete postati svestan i navesti svoju svest da radi za vas ilizapostaviti svest, dozvoljavaju i joj da radi tako da vas stalno prate smetnje izlosre e. Ali stvarnost u kojoj ivite, uvek ete stvarati vi sami, odnosno vaemisli.

2. TAJNE USPENE VIZUALIZACIJE

Vizualizacija je upotreba mate da ovek sebe stavi u situaciju koja se jo nijedogodila, da zamisli da poseduje ili radi ono to bi eleo i da uspenoostvaruje svoje elje. Zamislimo, na primer, da vi elite da budete sa boljimsamopouzdanjem. Koriste i vizualizaciju vi sebe zamiljate kao uverenuosobu. Misaono vi postupate i razgovarate samouvereno. Zamiljate situacijekoje vam obi no stvaraju teko e i misaono izlazite na kraj sa njima uspeno ineusiljeno. Moete ak i zamisliti kako vas hvale vai prijatelji i kolege, kakovam estitaju na novoste enoj uverenosti. Vi ose ate ponos i zadovoljstvokako zbog toga, to ste postali osoba uverena u sebe, tako i zbog pozitivnihpromena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizualizujete sve to, to e se savama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i ivite tako, kao da je to vaa stvarnost.

1. Odlu ite ta biste hteli da uradite: da poloite ispit, da dobijete poviicu, dase upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost usebe, da pobedite natakmi enju.

2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko minuta da biste se rasteretili fizi ki ipsihi ki.

3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnost kojoj teite.

Vie razmiljajte o tome kako radite ili dobijate neto, a ne o tome ta bi se,manje ili vie verovatno, moglo dogoditi. Uivite se u svojim mislima tako, kaoda se to sada doga a sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimovekoje ete putati i putajte ih. Zamislite kako radite ono to biste eleli. S jednestrane ste svesni da vam se to jo uvek ne doga a i zasada nije realno. Alizamiljene slike koje kreirate i kojih se redovno prise ate postaju ablon vaihciljeva, oblik koji e se napuniti energijom. Ove slike su realne sile koje eraditi za vas.

Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. Ako su vaemmisaonom liku potrebni talenat, hrabrost, odlu nost ili upornost, neprestano ihdodavajte. Ponekad ete videti jasne, upe atljive likove i slike kako postietesvoje ciljeve, kao da se vidite na filmu. U drugim slu ajevima pred vama e sepojavljivati samo najuoptenija predstava o vaim ciljevima, ali obe varijantesu efikasne. Moete naizmeni no re ati konkretnu i slobodnu vizualizaciju,zadravaju i svaku od njih po nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu odove dve metode, po vaem naho enju.

Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i sceneonoga to elite da postignete. Pridravajte se prethodno pripremljenogscenarija i misaono ga nekoliko puta odglumite.

Slobodna vizualizacija: Pruite mogu nost likovima i mislima slobodno da sere aju, ne birajte ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razvoj postavljenogcilja.

Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. Mnogi nailaze nateko e u po etnim etapama vizualizacije. Njihov mozak ne sara uje u tome ine prikazuje eljene scene. Ne brinite, ako se to dogodi i vama. Nije obaveznoda slika bude zavrena i idealna. Ako se redovno bavite vizualizacijom,zadivljeno ete konstatovati kako e va mozak postepeno po eti da ra amisli i kreira scene po vaoj elji.

Na ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete neto jednom ilidva puta. Rezultati se postiu samo ako se lik zape atio u vaoj svesti timeto ste ga vie putanaslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, ak i mesecima,sve dok cilj ne bude postignut. Ne pokuavajte da procenjujete svoj uspehposle jednog ilidva pokuaja.

Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one e se ponekad pojavljivati,jednostavno ih ignoriite. Ne pokuavajte da im se suprotstavljate i da seborite sa njima, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vaoj svesti.Ponavljajte i dalje svoju vizualizaciju i sve e biti u redu.

DVA USLOVA ZA USPENU VIZUALIZACIJU

1. Uvek zamiljajte realizaciju svog cilja onako kao da vam se to stvarnodoga a u tom renutku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svimpojedinostima. Preuzmite ulogui misaono je odglumite.

2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. Snaga dolazi ponavljanjem.

Svaka misao, nastala u vaem mozgu i redovno pothranjivana, ima e plodniuticaj na va ivot.

Hteo bih da vam ispri am o jednom novom, poznatom i u potpunostidokumentovanom eksperimentu koji je izvrio psiholog Alan Ri ardson.Studentski koarkaki tim je bio podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihovasposobnost da daju koeve, a rezultati svake grupe su beleeni. Igra i iz prvegrupe je trebalo svakodnevno da dolaze u sportsku salu u toku jednogmeseca i da vebaju ubacivanje lopte u ko, koarkai iz druge grupe uoptenisu vebali, a pripadnici tre e grupe je trebalo da se uklju e u sasvim druguvrstu vebanja. Oni nisu ni zakora ili u sportsku salu celo vreme, a umesto

toga su sedeli po sobama i zamiljali proces treninga. Po pola sata dnevno onisu zamiljali i videli" kako ubacuju koeve i postaju sve bolji i bolji. Ovonjihovo interno vebanje" ra eno je svakog dana. Za mesec dana sve trigrupe su ponovo bile podvrgnute testu.

Prva grupa (oni koji su imali treninge svakog dana u sali) poboljali su svojerezultate za 24%. Druga grupa (oni koji nisu vebali) nije pokazalapoboljanje. A kod tre e grupe - obratite na to panju, koarkai koji su vebalisamo misaono, rezultati su bili poboljani isto onoliko, koliko i kod koarkaakoji su realno vebali u sali!

Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu mo , ali u njoj nema nitanatprirodno. Ona obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto ivetine usmeravanja vlastite uro ene snage.

Kad se pravilno usmerava, vaa mata je jedna od najdinami nijihsposobnosti koje posedujete. Po nite da primenjujete tu metodu odmah. Nijepotrebno baviti se pojedinostima koje se ti u razvoja stvari. Imajte poverenje upostupak. Izvrenje prati elju i vi ete biti usmereni na to da uradite pravustvar u pravo vreme. Moete biti sigurni da ete na i put i metode zapostizanje vaeg cilja, jer vam priroda uvek prua zgodnu priliku za ostvarenjezahteva koje joj vi upu ujete.

Vae misli su mnogo mo nije nego to pretpostavljate i svaki zamiljeni lik jerealna snaga koja e ranije ili kasnije imati svoj uticaj na va ivot

3. METODA ZASEVANJA MISLI

Ako vizualizacija li i na kreiranje scena i likova u vaem vlastitom filmu,zasevanje misli je kao dodavanje re i i zvuka, ali umesto ozvu avanja, vislikama dodajete ose anja.

Za razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsre ujete glavnona ose aj za to to zamiljate. Ovde u igru ulazi vaa mata.

ivite sa ube enjem da ste ve postigli ono to elite. Nemojte da matate,nemojte da se nadate, nemojte da se udite, nemojte da brinete da li e svepro i dobro. Jednostavno zabeleite to u svojoj svesti kao neto to vepostoji kao injenica. Zamenite misao "Sve e pro i dobro" milju "Sve jeprolo dobro". Sve je ve za vama, u svemu ste vi uspeli, zato uivajte uuzbu enju, u ose anju satisfakcije, u sre i zbog onoga to ste postigli!

estitajte sebi. Vi ite i ska ite od radosti, ako elite. Predajte se ponovo iponovo ose anju da ste postigli cilj.

Podseti u opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogopanje misaonim slikama kako ete posti i ono to nameravate, mada e vami takvi likovi obavezno nastati u glavi. Vie treba da vas interesuje telesni iulni doivljaj koji prati ostvarene elje: crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni

dlanovi.

U Bibliji Hristovi u enici mole ga da ih nau i da se mole. (Vi moete verovati iline verovati onome to Biblija u i, ali ona sadri mnoga prozrenja u pogledusnage misli i vere). Isus odgovara: "I sve ete, ma ta zatraili u molitvi, kadverujete da ste dobiti, dobi ete." Obratite panju, on kae da treba da verujeteda ste ve dobili, ne da ete dobiti i upravo zbog vere da ste ve dobili, zaistaete dobiti ono to traite. Vi ne samo da se nadate ili elite neto, ve vrsto

izraavate svoj zahtev u vaem unutranjem svetu - svetu misli i kreativneenergije. A svako ko veto upotrebljava snagu podsvesti i misli, potvrdi e da jeto veoma snaan proces.

Jo jednom da naveden da, kao i kod slu aja sa vizualizacijom, upravoponavljanje i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja.Jer kad je koristite, vi ne ivite sa iluzijama. Vi ne letite u oblake danima,bukvalno veruju i da imate ono, to u stvari, nemate. Zasevanje je misaonaveba koja oduzima pet minuta dnevno, brzi protok energije koji vi redovnostvarate za sebe ne proputaju i ni jedan dan. Treba naglasiti koliko je vanoponavljanje. Kao i kod svih ostalih tehnika ovladavanja snagom misli,sporadi no primenjivanje je slabo efikasno. Sastavite sebi program i striktnoga se pridravajte. Redovno zasejavajte u sebe ose aj da ve imate ono toelite, nezavisno od karaktera elje. Ono je vae. Doivite ga. Osetitepozitivne vibracije. Oduevite se i prepustite ustreptalosti ose aja. Neka

vrsne u potpunosti ose aj posedovanja. Osvojite ga u svom unutranjemsvetu.

DVA USLOVA ZA USPENU PRIMENU METODE ZASEVANJA

Ovu metodu primenjujte uvek sa ose anjem da ve imate ono to elite, daste postigli ono emu teite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakogdana, bar po pet minuta. Mnogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakogdana po pet minuta, nego jednom nedeljno u toku jednog sata.

4. POTVR IVANJA

Potvr ivanja su moda najlaka i najjednostavnija metoda koju ja poznajem zauticaj na svesne misli. Ona se koriste u celom svetu tokom vekova u verskim imagi nim ritualima kao to su molitve i mantre. Danas ih primenjuju razni ljudiradi sklapanja biznis poslova, le enja bolesti, upoznavanja sa novim ljudima,pobede na takmi enjima, a tako e i u razne druge svrhe.

Potvr ivanja su jednostavne fraze koje osoba ponavlja u sebi ili glasno, uzavisnosti od konkretnih okolnosti. Vi moete to raditi svuda - dok vozite kola,ekate kod lekara ili leite u krevetu, pre spavanja. Potrebno je da se zadrite

na frazi koja ozna ava ono, to biste hteli da vam se dogodi i da je ponavljateponovo i ponovo.

Na primer, pretpostavimo da ste se nali u uznemiravaju oj i napetoj situaciji,a hteli biste da se opustite i umirite. Upravo to je trenutak da primenite metodupotvr ivanja. Ne ure i, ponavljajte sebi: "Ose am se mirno i oputeno.Ose am se mirno i oputeno. Ose am se mirno i oputeno". Ne primoravajtesebe da se osetite mirno i oputeno, jednostavno nastavite da to tvrdite u tokujo nekoliko minuta. Na isti na in ako vam predstoji vaan sastanak i elite daon pro e dobro, po nite pre toga potvr ivanjem: "Sastanak e prote iuspeno. Sastanak e prote i uspeno. Sastanak e prote i uspeno".

TA RADITE DOK POTVR UJETE?

Potvr uju i, vi uti ete na misli koje nastaju u vaem umu. U svakompojedinom trenutku ljudski mozak je u stanju da zadri samo jednu misao,stoga se i sutina potvr ivanja sastoji u angaovanju mozga mislima kojipodravaju va cilj u datom momentu. Re i zadaju mozgu program kakve mislitreba da ra a. Ako vi potvr ujete da e Sastanak pro i dobro", onda vamozak sasvim prirodno e po eti da ra a misli vezane za predstavu ouspeno proteklom sastanku. Mozak, bez ikakvog napora sa vae strane,shvati e smisao i osnovnu poruku vaeg potvr ivanja. Sve to moe izgledativeoma jednostavno, ali ova metoda moe biti izuzetno efikasna i moe vampomo i da postignete eljene rezultate.

Oblikujte svoju elju u vidu odgovaraju eg potvr ivanja i redovno jeponavljajte. Jedan moj poznanik, uspean poslovni ovek, po inje svaki svojdan potvr ivanjem: Vie prodaja, vie osmeha": On ponavlja sebi tu frazu utoku nekoliko minuta ujutru i nekoliko puta tokom dana.

TA TREBA PAMTITI KAD POTVR UJETE?

1. Nije obavezno verovati u ono to tvrdite! Moda su oni za koje se ovametoda pokazala neefikasnom uradili upravo tako. Ova greka moe svesti na

nulu efekat potvr ivanja. Nemojte nita da brinete zbog toga to ne verujete ufrazu, jednostavno ne prestajte da je ponavljate. Ako verujete u ono topotvr ujete - odli no! Ako ne verujete, uopte nije strano. Jer to nije odzna aja. Mozak e sasvim prirodno uhvatiti smisao vaeg potvr ivanja i uvaoj svesti pojavi e se pravilne misli. Nije potrebno nita sebi nametati.

Potvr ivanje uvek treba da bude pozitivno. Izmislite pozitivnu, a ne negativnufrazu. Na primer, ako ho ete da neki sastanak pro e dobro, nemojte sebiponavljati: ne u doiveti neuspeh na ovom sastanku". Ako ho ete da seumirite i opustite ne smete potvr ivati: Ne u biti napet." Nije jasno zato, alimozak proputa negiranje i kao rezultat toga vi dobijate predispoziciju dadoivite neuspeh" ili ,,da budete napeti". Mozak se koncentrie na teautodestruktivne likove, a ne na ono to elite.

Potvr ivanje treba da bude kratko. Ono li i na mantru: kratko i jednostavno,lako za izgovor. Ja izmiljam potvr ivanja koja ne sadre vie od deset re i.Ponekad ak i dve re i mogu imati izuzetan efekat: vrtoglavi uspeh" ilirekordne prodaje".

Imao sam priliku da vidim kako neki ludi sastavljaju potvr ivanja duga po polastranice. Malo je verovatno da moete ponoviti tako neto nekoliko puta. aksu i dve re enice ve prili no mnogo. Zahvaljuju i ponavljanju, vaepotvr ivanje e se zabeleiti u vaoj svesti, pa zato ukoliko je kra e, utolikobolje. Da to ponovimo - potvr ivanje treba da bude kratko, ritmi ko i lako zaponavljanje.

Pazite da ne koristite potvr ivanja koja su nesvesno okrenuta protiv vassamih."Nikada ne u to zavriti.""Nikada to ne u u initi.""Ovo je nemogu e.""Propa u.""Ne umem da komuniciram sa drugima.""Znam da u dopustiti greku.""Ja uvek gubim."

esto moete zapaziti da sebi ponavljate ovakva potvr ivanja, a da i saministe svesni toga. uvajte ih se.

Vi isto moete da izmiljate potvr ivanja koja bi vam pomogla da ostvarujetepostavljene ciljeve. Poto su ona jednostavna, moete ih ponavljati gde godho ete: dok ekate red u radnji, u ekaonici, ako ste se nali u saobra ajnojguvi. Nije obavezno verovati u ono to govorite sebi. Ponavljaju ipotvr ivanja, nije obavezno da bukvalno "verujete" da stvarno posedujete onoto u stvari jo nemate. Sve to se trai od vas je da ih ponavljate! Ja bih vam

posavetovao da to bude prva stvar koju radite ujutru, jer prvih pola sata danadaje ton za ceo dan. Dve ili tri minute vebanja dovoljne su da biste brzopostigli upe atljiv efekat.

"Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje"

Danas ime psihoterapeuta Emila Kuea moda i nije tako popularno, kao to jebilo prvom polovinom XX stole a, kad je on prvi pronaao metoduautosugestije i le io bolesnike i upoznao ljude svojim otkri ima u klinikamairom Evrope i seveme Amerike. U ono vreme njegovi radovi su postalisenzacija, o njima se govori i danas, decenijama posle njegove smrti. Kue jeotkrio da njegovi pacijenti ozdrave mnogo bre i uspenije ako svakog jutrakad se probude i svake ve eri pre spavanja ponavljaju jednostavnopotvr ivanje. I autosugestija kojoj je pacijente u io bila je: Svakog dana, usvakom pogledu, sve mi je bolje i bolje". Dva minuta ujutru. Dva minuta uve e.To je bilo sve. Ali je rezultat bio toliko impresivan da je on napisao nekolikoknjiga o autosugestiji i po eo da dri predavanja irom sveta o lekovitimsposobnostima misli usmerene na ozdravljenje. Potvr ivanje Kuea usmeravamisao bolesnika na to da mu je svakog dana, u svakom pogledu sve bolje ibolje. Dokumentarno je potvr eno izle enje hiljada ljudi metodom Emila Kuea.

5. PODSVEST

Nae misli imaju dve strane. Sve to sam dosada napisao odnosilo se nasvesne misli. Sada bih hteo da vas upoznam sa njihovim drugim licem -tajanstvenom i misti nom podsve u. Podsvesne misli su toliko mo ne izamrene da bukvalno zaprepa uju uobrazilju. Poznato je da podsvestkontrolie sve ivotno vane funkcije ljudskog organizma, od krvotoka dodisanja i probave. Isto tako je utvr eno da se tamo belei sve to nam sedogodilo. Svi doga aji iz naeg ivota registruju se u nju, zajedno sa mislima iose anjima koji ih prate.

Isto tako upravo od podsvesti mi dobijamo neprocenjiva uputstva iusmeravanja. Pomo u intuicije, snova, opaaja i predose anja, ona nasnavodi na ideje, prozrenja i reenja, koja su nam potrebna da bismo izali ususret naim potrebama i eljama. Kad jednom probudimo te zadivljuju esposobnosti, mi se vie ne emo ose ati bespomo nim, pa nali se u bilokakvoj situaciji.

I na kraju, podsvest je onaj mehanizam uz iju se pomo ubrzavaju periodi noponavljaju i se misaoni impulsi, vezani za ose anja i emocije, dobijaju snagu imaterijalizuju se u svoj realno postoje i ekvivalent. Vi moete namerno uneti usvoju podsvest plan, misao ili cilj, koji biste hteli da realizujete i uskoro etedobiti materijalni ekvivalent onoga to nameravate. Podsvest je kreativna,efikasna i uvek je spremna da radi za vas. Ali malo je onih koji umeju dakoriste njenu snagu.

Da bih vam pomogao da shvatite kako svesne i podsvesne misli sara uju ukreiranju vae stvarnosti, dozvoli u sebi da ponovo pribegnem analogiji.Podsvest li i na plodnu zemlju, koja prima svako seme posejano u nju. Od tihsemena e porasti ono to je posejano, kao to od peni nog zrna izrastepeni no klasje. to si posejao, to e i ponjeti. Takav je zakon.

Zapamtite da svesne misli igraju ulogu batovana. Na zadatak je da pratimo imudro biramo ta da bude posejano u naoj unutranjoj bati. Ali, naalost,ve ina nas ak i ne pretpostavlja o svojoj ulozi batovana, niko im to nijeobjasnio. Ne paze i na odabir, mi dozvoljavamo prodor raznih semena u nauunutranju batu, kako dobrih, tako i loih, a upravo ona su razlog za sve tonam se doga a u ivotu. Kad poelimo da shvatimo zato nam dobro ide ilinam ne ide u ivotu, treba da pogledamo u tu nau unutranju batu, dabismo nali odgovore.

U naoj podsvesti ogledaju se neuspeh, bolest i nevolja istom lako om, kao iuspeh i blagostanje, jer ona ne pravi razliku izme u njih. Ona radi i dajeplodove, menjaju i ivot svakog oveka prema semenima zasejanim u nju.Podsvest prihvata ono to joj se sugerie preko ose anja i emocija, nezavisno

od toga da li su misli koje e se u nju zabeleiti pozitivnog ili negativnognaboja. Nije ona u stanju da procenjuje stvari, kao to to radi svest, i nikadane e sporiti sa vama.

Ako ho ete da promenite svoj ivot, treba da traite uzrok u tome kako vikoristite svoju podsvest, kakav je na in vaeg miljenja i vizualizacije. Vi nemoete misliti istovremeno i pozitivno i negativno. Uvek ima prevagu jedan odova dva tipa razmiljanja. Na in miljenja je rezultat navike, pa zbog toga vazadatak je da pazite da pozitivne misli i emocije uvek preovla uju nadnegativnim.

Da biste promenili okolnosti koje vas okruuju treba najpre da poradite naunutranjim okolnostima. Ve ina ljudi pokuava da promeni spoljne uslove iokolnosti, rade i neposredno na njima. Uvek ispada da je to beskorisno ili unajboljem slu aju ima kratkotrajan efekat, osim ako je propra eno promenommisli i ube enja.

Ako otvorite o i za ovu istinu, pred vama e se otkriti kristalno jasan put kaboljem ivotu. Vebajte podsvest da biste nau ili da ra ate misli usmerene nauspeh, sre u, zdravlje i prosperitet i da proterate strah i uznemirenost. Nekavaa svest bude angaovana o ekivanjem onoga to je najbolje, a vi pazite davae uobi ajene misli budu vezane za ono, to biste hteli da dobijete odivota.

Tu e vam u pomo do i "princip navike". Stvorite sebi naviku da svakog danavebate.Voda poprima oblik onoga u emu se nalazi, moda je to aa, vaza ili koritoreke. Na isti na in vaa svest e raditi svoj kreativni posao u zavisnosti odtoga kakve ete likove uneti u nju svojim svakodnevnim mislima. Tako sekreira vaa sudbina. Va ivot je u vaim rukama i vi imate slobodu da ga

inite onakvim kakav ga vi ho ete.

6.STVARNOST

Ono, to vam se sada doga a u ivotu, nije slu ajno. Vae minule svesnemisli pomogle su njegovom nastanku. Razlozi nastanka vae sadanjicekorene se u prolosti.

Neka sada razmotrimo slede u analogiju: kad gledate nebo i zvezde na njemuvi, u stvari, vidite prolost, jer neke od zvezda moda vie ne postoje. Tako jejer se zvezde nalaze na stotine hiljada svetlosnih godina od nas, a njihovojsvetlosti, koja se kre e brzinom od 300 000 kilometara u sekundi, potrebno jestotine, pa i hiljade godina da bi stigla do Zemlje. Vidljiva svetlost zvezde,udaljene od nas stotinu svetlosnih godina, u stvari je svetlost, koju je onazra ila pre stotina godina. Upravo ta zvezda je moda eksplodirala predvadeset i pet godina, ali mi jo uvek vidimo njenu svetlost i vide emo je josedamdeset i pet godina, iako sama zvezda ve odavno ne postoji.

Zapamtite tu analogiju kad primenjujete tehnike za snagu misli da bistepromenili stvarnost. Promenivi svoje misli vi ne ete izazvati iznenadnepromene u stvarnosti koja vas okruuje. Uvek e postojati odre eni ise akvremena tokom kojeg ete vi razvijati svoju novu svest, ali ete biti utonuli u"staru" stvarnost.

Ovaj period " ekanja da se neto dogodi" kriti an je, jer vae ponaanje u tovreme ili e ubrzati ili e usporiti dolazak "nove" stvarnosti koju elite dastvorite. Mogu se pojaviti sumnje da li uopte se stvari menjaju. Moeteizgubiti nadu, smatraju i da uzalud gubite vreme. Razum e pokuati da vaszbuni, doaptavaju i vam da nita od toga ne e biti, da je sve besmisleno.Sasvim je prirodno da se ovakve misli pojave kod svakog od nas. Vi im neobra ajte panju, jednostavno se naoruajte strpljenjem i nastavite savebama. Moe vam pomo i misao da se stvarnost menja, odnosno da je topodui proces, a ne neto odre eno i konstantno.

Sve to postoji nalazi se u procesu stalnog prelaska sa jednog stanja u drugo.Okolnosti u vaem ivotu isto se tokom celog vremena menjaju, postajudruga ije, pa ako vi uporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi to vas tomoglo dovesti ako ne do nove stvarnosti? Razmislite o tome.

Opustite se u uivajte u vebama i ignoriite sve negativne misli. Vremenome se va ivot promeniti prirodno i bez nekih posebnih napora. Ne vredi

forsirati stvari.

ZAPAMTITE OVA UPUTSTVA:

1. Uvek budite svesni onoga o emu razmiljate. Vae dananje misli grade

vau realnost sutra i u budu e.2. Promenite va odnos prema svim ivotnim neprilikama. Ako vaa karijeralajfuje i ide u mestu, ako nemate privatnog ivota, ako ste bolesni,nezaposleni ili vam se ini da je sve protiv vas, prvo to treba da u inite je daprihvatite situaciju. Ne pokuavajte da sugeriete sebi kako se to ne doga a ilida nije tako kako jeste. Sve se doga a, tako je. Ne tra ite vreme nasamosaaljevanje ili nepotrebnu borbu sa injenicama i okolnostima,prevazi ite ono toje loe i nastavite napred snagom misli.3. Odredite svoj svakodnevni period "kreativnosti" u kome ete se osloboditisvojih svakodnevnih briga. To je vreme kada ete dobijati potrebni nabojenergije.

PROMENA - PROCES NAKUPLJANJA

Zamislite pipetu punu crvene boje. Svakog dana vi kapljete po jednu kap uveliku posudu sa vodom. U po etku ne ete primetiti nikakav efekat: boja e sebrzo rastvarati i nestajati u vodi. Me utim, ako vi nastavite sa dodavanjem pojednu kap svakog dana, voda e postepeno prelaziti sa bistine u bledorui astu, posle sve vie e postajati rui asta i na kraju e biti upadljivocrvena.

Kad stvarate vau "novu" stvarnost, ulogu pipete ima onaj svakodnevni period"kreiranja" tokom kojeg ete se reiti svih problema, teko a i stvarnosti kojavas "sada" okruuje. Taj period moe trajati od pet do trideset minuta, vanoje da traje onoliko, koliko ne bi vam to stvaralo problem da odvojite potrebnovreme svakog dana. Redovno i svesrdno primenjujte nau ene tehnike iprimeti ete da je efekat sve bolji. Oni koji vebaju apati no i samo s vreme nana vreme, ne e posti i eljeni cilj, a sve e biti ostvarljivo za one, koji supronicljivi, svesni, strpljivi i odani.

Da li ete biti dovoljno hrabri da poverujete u predstavu da ste ja i i sposobnijinego to ste u sadanjim prilikama? Da li ste spremni da se svakodnevno, neproputaju i ni jedan dan, posve ujete mislima o stvarnosti koju biste hteli dakreirate? Da li ete nastaviti da se bavite svakodnevnim vebama i da verujeteu uspeh, ak i ako se naizgled nita ne menja u vaem ivotu?

Ako moete da to uradite, vi ete imati sve to biste poeleli. Hrabro etezakora iti u svet i svet e vam ponuditi sve to zatraite od njega.

7. UBE ENJA I NJIHOVO BELEENJE U SVESTI

Nema oblasti iz naeg ivota o kojoj mi nemamo izgra ene svoje stavove ipretpostavke, mnoge od kojih nastaju jo u ranom detinjstvu i koje odravamotokom celog ivota. Kad ih jednom prihvatimo, retko sumnjamo u veformirane poglede na svet. Prirodno da ih smatramo ta nim, ta e nam uprotivnom slu aju? Ako mislimo da je teko ste i novac, to je zbog toga to jezaista tako. Ako se ose amo beskorisni , to je zbog toga to je zaista tako.Ako mislimo da se pred nama ne otkrivaju nikakve mogu nosti, zna i da je i totako. Spremni smo da dovedeno u sumnju i kriti ki da razmotrimo prakti nosvaki aspekt svog ivota i nas samih, ali poslednja stvar koju bismo hteli daosporavamo, to su naa ube enja.

DOBIJATE ONO U TA VERUJETE

Mnogi izme u nas nesvesno su upotrebljavali svoja ube enja protiv samihsebe. Ako paljivo analizirate svoje probleme moete primetiti da mnogiizme u njih proizila ze iz nepravilnih ili ograni enih pogleda. Stoga, akonailazite na teko e u odnosima s ljudima, analizirajte svoja ube enja oljudskim odnosima. Analizirajte sva svoja ube enja. Po analogiji, ako imateproblema sa zdravljem, osmislite svoja ube enja u pogledu zdravlja, akoimate finansijske teko e, pije naodmet obratiti panju i na svoje miljenje onovcu.

Kad podsvest primi neko ube enje ili ideju, nezavisno od toga da li su istiniti iline, ona e po eti metodi no da emituje misli koje potvr uju to ube enje.Pretpostavimo da vi nesvesno verujete da je teko stupiti u intimnu vezu.Ponavljaju i sebi to ube enje vi ga beleite u svoju podsvest. Kad je tamo vejednom zabeleeno, ono e izazivati misli ovakve vrste: "Nikad ne u srestiosobu koja mi se dopada", "Nemogu e je da na em dobrog partnera", "Vezese zavravaju loe" i t.d. A kad sretnete neku interesantnu osobu misli e vasnagovarati "Sigurno nije ba toliko prijatna", "Zato da se angaujem? Ionakonita ne e ispasti", ili "On/ona nikad vie ne e se zainteresovati za mene". tavie, va mozak u kome se ukorenilo ube enje da je "vrlo komplikovanoizgraditi stabilne odnose", privla e kao magnet situacije koje e potvr ivati tutvrdnju i ignorisa e, ak e i odbijati situacije koje dokazuju obrnuto. Mozak jeu stanju da izopa ava percepciju stvarnosti, da bi je priveo u sklad sa vaimube enjima.

Vi mislite da ste beskorisni? Ili da je teko zaraditi novac? Verujete da lakopodleete bolestima? Va mozak e na i nepobitne dokaze za ta ube enja isva njegova delatnost bi e usmerena na to da ih u ini realnost.

S druge strane, ako vi verujete da ste pobednik ili da se iz svega moe pravitinovac, ako smatrate da ste u odli nom zdravlju, vi ete se odmah osetiti

okrueni isto toliko ubedljivim dokazima koji potvr uju takva ube enja.

Prakti no u svakoj problemati noj oblasti vaeg ivota vi ste istovremeno iproblem i njegovo reenje. Moda e vam izgledati udno, ali ne nailazite naotpor spolja, nego on dolazi od vas samih - od vaih ube enja. Kad vaapodsvest prihvati nova ube enja, pred vama e se otkriti nova realnost.

IZAZOVITE SEBE I DOKAITE SVOJU ZNA AJNOST

Izazovite sebe da biste kreirali nova, pozitivna ube enja, ak i kad ne verujeteu potpunosti u njih. Podsetite sebe da vi moete svesno uneti u svojupodsvest svaku misao, ideju ili ube enje koje ste poeleli i va mozak e ihprihvatiti, pod uslovom da mu ih predstavite uz emociju i da ih podriteponavljanjem.

Miljenje je plod navike. Ako ste dopustili da se u va mozak ukorene pojmovikoji vas ograni avaju, moete ih proterati posredstvom novih pozitivnihube enja, ponavljaju i ih sve dok ne zamene u potpunosti one stare. Tako daje dobro izvriti jedno malo i enje. Zamenite nametaj i ofarbajte zidove.Vreme je da odbacite sva ona stara, ograni avaju a i autodestruktivnaube enja, iako su odravana tokom vie godina, i da ih zamenite novim.

Paljivo pregledajte spisak koji je dat dole i vidite da li imate naviku daupotrebljavate ak i jednu od ovih tvrdnji:Ne mogu to da uradim.Nikad ne u napredovati.Trenutno nemam nikakvih mogu nosti.Pokuavao sam hiljadu puta.Nije vano koliko se trudim.Uvek se neto poremeti.To ne e dugo potrajati.ivot je teak.Da bi se neto postiglo, potrebno je mnogo rada.Nita se lako ne da ostvariti.Meni ova vreme ne odgovara.Ne znam ta da radim.

Ako vam neka od ovih tvrdnji zvu i poznato, odmah po nite da beleite usvojoj svesti nova, pozitivna ube enja. Posti i uspeh, to zna i imati elju ivolju i odbaciti sva opravdanja, uverenja i drage sli ne "pogodnosti" koje vamdaje neuspeh. Milioni ljudi pomirili su se i zadovoljni su poloajem u kome senalaze i nikakve pokuaje ne ine da ga promene. Oni su ube eni da je ivotbeznadeno teak i prepustili su se toj svoj sudbini, tako da nita nije u stanjuda ih otarasi nje. A vi?

8. SAMOOCENA

Skoro svako e se sloiti da je dobra, ohrabruju a samoocena veoma vana,ali malo je onih koji znaju kako da je postignu ili da otkriju put ka postizanjusvesti o svojoj vlastitoj zna ajnosti.

Samoocena je upravo ono to i sama re ozna ava -ocena ili predstava kojuimamo o sebi, a gradi se na osnovu ideja koje smo formirali tokom godina.Poto se ova ocena ili predstava zabelei u podsvest, ona po inje da ivisama za sebe i mi zaboravljamo da smo je sami stvorili, t.j. da je moemopromeniti ili ponovo izgraditi.

Da propratimo kako se formira samoocena. U detinjstvu, kad se stvarajuvrednosti oveka, mi upijamo predstavu o sebi oslanjaju i se na ljude izokoline. I ako su nas roditelji okruivali ljubavlju i podrkom, mi emo senajverovatnije ose ati dobro i bi emo uvereni u sebe. Ako su nas roditeljivre ali, podrugivali nam se ili potcenjivali, mi emo imati ne ba tolikopozitivnu samoocenu. Bezbroj drugih doivljaja name e svoj pe at na nastokom naeg ivota - dok odrastemo, odvojimo se od roditelja, ulazimo u svetnaih vrnjaka i odraslih. Naalost, ako smo navikli da pridajemo prevelikizna aj neumitnim ivotnim razo arenjima, mogu e je da je upravo razo arenjepostalo osnovni deo nae celovite ocene.

SAMIIZGRADITE STABILNU SAMOOCENU

Ako ne brinete o svom automobilu, svakako e se jednog dana pretvoriti uolupinu. Ako ne odravate jednu ku u, ona e po eti da se rui. Na isti na inje potrebno brinuti o svojoj samooceni, ako ho ete da budete jaki i punienergije. Neznalatvo i zapostavljanje samog sebe pogora e vausamoocenu. Preuzmite svoju odgovornost. Donesite pravilo da o odnosuprema sebi brinete isto kao i o sebi.

ivot je pun razo arenja koji se periodi no pojavljuju, duevnog bola, poraza iproblema i ako ne budite paljivi, taj teret e vas povu i nadole. Potrebno jeda redovno ja ate svoju samoocenu i da ne dopustite da ona po ne da sesrozava. To moete posti i tako to ete sastaviti jedan program i po eti daprihranjujete vau svest pozitivnim, bodre im i inspirativnim mislima o svojojvlastitoj li nosti. Ponekad moete biti ak i pomalo lukavi uklju uju i misli kojejo nisu postale realnost. Zapamtite da e podsvest primiti svaku misao kojavam se redovno vrti po glavi, nezavisno od toga da li je istinita ili nije i ona eranije ili kasnije postati deo vae samoocene.

Slede e tri korisne tvrdnje mogu bili lako zabeleene u vau svest, to eodmah u initi vau samoocenu stabilnijom:

1. Vi ste jedinstveni. Nijedan ovek na svetu ne poseduje vae misli, ideje ina ine dejstva. Ve ina ljudi misli da ste prose ni, ali Vi nemojte dopustiti ovugreku. Vi ne samo da treba da priznate svoju jedinstvenost, ve i da jepokazujete i dokazujete svojim postupcima i mislima. Radujte se ivotu, buditesre ni onakvi kakvi jeste. Odnosite se prema sebi sa onim dostojanstvom kojezasluujete i izvu ete od toga ogromnu korist.

2. Vi moete uraditi sve to zaelite. Ponekad zaboravljamo da ivot pruamnotvo mogu nosti, a mi vrlo esto tonemo u rutinsku svakodnevicu,zaboravljaju i na ono to bismo mogli posti i ako upregnemo svoj um inateramo ga da radi. Vi moete...Putovati do svake zemlje;Nau iti strani jezik;Po eti biznis;Nau iti da svirate muzi ki instrament;Postati lan svakog kluba ili grupe;Ste i novu profesiju;Razviti trgovinu;Promeniti svoju karijeru;Otpo eti rad na novom projektu;Misliti to god ho ete.

Dakle, ta sve ne biste mogli uraditi, ako zaposlite svoj um? U vaem mozgu,kao u dobrom ra unaru, ve su zapisani obimni programi, koji isprobavaju svevarijante. Ja to nazivam naim holografskim mogu nostima. Jedinamogu nost koju ima semenka paradajza je da postane paradajz. I rua moepostati samo rua. Njihova namena, njihova sudbina su zaklju ane u toj jednojjedinoj stvarnosti, ali vi posedujete neograni eni potencijal. Ma kakvo semeodabrali za sebe, ono se sadri u vama.

3. VIposedujete bezgrani nu snagu. Vi vladate snagom koja vam stoji naraspolaganju u svakom trenutku vaeg ivota. Radi se o sposobnosti daizaberete svoj vlastiti na in miljenja. Niko vam ne moe re i kako i o emu damislite. Vi i samo vi odre ujete kako da upotrebite tu svoju snagu. Moetestvoriti, izgraditi ili stabilizovati bilo koju oblast iz vaeg ivota.

KAKVIM SEBE ZAMILJATE TAKVI ETE POSTATI

Bojaljive misli ine oveka bojaljivim. Uverene misli ine oveka uverenim.Neuverene misli - slabi em. Odlu ne mislim - jakim. Ustremljene misli -ustremljenim. Neostvarljive - neprakti nim. Beznadene - bespomo nim. Mislisamosaaljenja - unezverenim. Oduevljene misli - energi nim. Nene misli -srda nim. Misli o uspehu ine oveka uspenim.

Vi snosite odgovornost za svoju samoocenu, za predstavu o sebi i Vi ste

odgovorni za njihovo kreiranje i odravanje. Cenite sebe neprestano.Vizualizujte, zasejavajte i potvr ujte svoje pozitivne osobine!

VOLITE SEBE!

Ljubav prema samom sebi je veoma vana, ali ne ona sebi na to govori: "Jasam najbolji izme u vas", ve ono ose anje koje pothranjujete da "se sebidopadate onakav kakav ste u stvari", ona svest da nije potrebno izigravatinekoga koji vi niste. Ironija je u tome, to u trenutku kad vi prihvatite da steonakvi kakvi ste, vi se lako moete promeniti i postati druga iji. Sve dok nepo nete da se dopadate sebi, vama e biti teko da se promenite, zato to evam jedino prihvatanje apsolutno svih vaih pozitivnih i negativnih stranaomogu iti da nastavite napred. Smanjite napetost. Vi niste niko drugi osim visami. Samo ako prihvatite sebe onakvi kakvi ste, vi ete biti u stanju daistraujete i neko od svojih dragih "ja" koje biste hteli da budete.

SAMOUVERENOST

Budite samouvereni. Ulijte sebi vrsto uverenje da vi moete i elite dauspete. Ako ste imali nesre no detinjstvo, okrenite mu le a, vi ste ovde i sada,a budu nost vas o ekuje. Doiveli ste neuspehe, pa ta? Jedino to je sadaod zna aja, to su vae sadanje misli i ono to Vi radite sa njima. Kad vaasamoocena postane stabilnija i uverenija, mo ete lako da nalazite izlaz izsvake ivotne situacije i menjaju i sebe, vide ete kako se menja sve oko vas.Dakle, sve je u vaim rukama!

9. IZLE ITE SAMI SEBE

Moe li um odre ivati zdravstveno stanje ljudi? "Ono to se doga a u umupacijenta esto je klju za to da li e on ozdraviti" - kae doktor Karl Simonton.Kao lekar on je stekao me unarodno priznanje i direktor je Centra za le enjeraka "Simonton" u Pacifik Palisejdsu, drava Kalifornija. Doktor Simontongovori sa elanom o rezultatima koje je postigao u le enju, primenjuju i metodevizualizacije.

"Mi smatramo da ljudi tek sada po inju da postaju svesni koliko sume usobno povezani um i telo. Sada ve znamo da se tok bolesti moepromeniti. Mi smo ube eni da isti putevi kojima se predaje ono to jenegativno, na primer, maligni izrataji, mogu biti kori eni i za prenoenjepozitivnog, to e na kraju krajeva dovesti do izle enja oveka. Mi govorimo okorenitim promenama u na in na koji ljudi gledaju na bolesti i o tome kako dase oni sami izle e." Doktor Simonton i njegove kolege ne govore kojeta,svedo anstvo o tome je broj izle enih od raka u njegovoj klinici, koji je mnogoiznad proseka. On putuje po zemlji i u i druge doktore kako da postiu takverezultate.

Poslednjih dvadesetak godina ja sam vodio seminare o ovladavanju snagemisli pred vie od 100 000 ljudi i video sam neverovatne rezultate. Ljudipostaju ono to poele - od multimilionera do pobednika u velikim sportskimtakmi enjima. To su potresne injenice, ali najve u satisfakciju sam dobijaokad sam imao priliku da vidim na stotine ljudi koji su se izle ili od svojihbolesti, zahvaljuju i tehnikama koje sam im predavao.

Dozvolite mi da vam predstavim Martina Brofmana. On e vam ispri ati svojupri u:"Sa 34 godine sam dospeo u bolnicu i lekari su mi rekli da imam tumor naki menoj modini. Dijagnoza je bila da je tumor bio zlo udan i da je uao uneizle ivi stadijum. Rekli su mi da mi preostaje od dva meseca do jednegodine ivota. Posle nekoliko nedelja punog o aja odlu io sam da pokuamda sam sebi pomognem. Po eo sam da meditiram dva puta dnevno po 15minuta. Na zamiljenom ekranu, zamiljao sam u pameti svoje telo i rak. Svakiput kad bih video tumor, ja sam ga zamiljao manjim u odnosu na proli put.Ipak sve se odvijalo u mojoj pameti. Mogao sam ga zamiljati kako god samhteo. U mislima sam video kako se maligne elije raznose pod uticajem mogimunog sistema i govorio sam sebi da ih izbacujem iz tela uvek kad bih otiaodo wc-a. Kad bih uo neki unutranji glas, koji mi je doaptavao da se mojestanje ne poboljava, ja bih ga utiao insistiraju i da se u stvari popravljam.Meditiraju i, ja sam stalno ponavljao: Svakog dana, u svakom pogledu, svemi je bolje i bolje, dok i sam nisam u to poverovao. Pored bavljenjameditacijom, odlu io sam da podrim svoje ose aje da mi se stanjepoboljava i na druge na ine. Kad bi mi se u telu pojavili udni ose aji ili bol,

ja se vie nisam bojao misli da je to rak koji raste i pribliava me smrti, vesam sebi govorio da je to energija koja deluje na rak, saima ga, ini ga svemanjim i manjim i zbog toga se ja ose am sve bolje. Posle toga sam ve sanestrpljenjem o ekivao te ose aje, koji su me pre toga toliko plaili. Stalno,svakog dana, sam sebe sam podse ao na na ine na koje mi se stanjepoboljava. Sugerisao sam sebi da je hrana koju unosim ispunjena energijomkoja mi vra a zdravlje. . Podse ao sam sebe na ljude koji me vole i potvr ivaosam da je ta ljubav isto energija koja bi mogla da bude iskori ena i da ubrzaproces ozdravljenjaNisam mogao znati da li sve te tehnike rade ili ne, ali sam odlu io da ako seosetim bolje, zna i sigurno da su efikasne. A svakog dana, upravo kako samsebi sugerisao moja pokretljivost i energi nost su se pove avali. Prola su dvameseca od momenta kada sam po eo da reprogramiram svoju svest i dolo jevreme da odem na pregled kod lekara.Lekar je ostao zaprepa en. Nije bilo ni traga od raka On naprosto nije mogaopoverovati. Njegovo reagovanje je bilo upravo onakvo kakvo sam ja zamiljaou svojoj vizualizaciji. I poao sam natrag, kod ku e, da javim eni predivnuvest i nasmejan sam bio sve dok sam se vra ao "

Imajte u vidu da to nije izolovani slu aj. Ima bezbroi pnmera povratka zdravljaposle primene takvih sli nih metoda.

A sada, dozvolite mi da vam postavim nekoliko pitanja. ta mislite o sebi?Moete li se svrstati me u ljude koji tvrde: "Ako se pojavi grip, ja u se sasvimsigurno razboleti"? Da li ivite u o ekivanju da ete se prehladiti, razboleti odgripa ili neke druge zaraze, ili pak verujete da ste od onog tipa ljudi koji senikad ne razbole? Ono to vi verujete da e se dogoditi, ima ogromni uticaj naono to vam se stvamo doga a.

Serija eksperimenata, koje je opisao Derom Frank, specijalista za placeboefekat, odli no demonstriraju kako ono u ta verujete uti e na ono to vam sedoga a. Kod eksperimenata Franka, pacijentima se daje jedna od slede e trirazli ite supstance: vrlo slabi anestetik, nekodljivi ali neefikasni placebo ivelika doza morfijuma. Dve tre ine pacijenata koji su dobili placebo, ali suverovali da su primili morfijum, rekli su da su im bolovi nestali. Vie odpolovine pacijenata kojima je dat morfijum, ali im je re eno da im daju slabianestetik, saoptili su da jo imaju bolove. A kad su pacijentima dali placebouz informaciju da je ovaj "lek" prilikom ranijih eksperimenata izazivaoglavobolju, tri etvrtine pacijenata se poalilo na glavobolju!

Ono to su pacijenti poverovali da se doga a, pokazalo se vanijim od onogato se u stvari dogodilo. Eksperti za medicinu odavno su priznali da postojiplacebo efekat, ali je ovaj eksperiment otiao jo dalje, pokazuju i vrlointeresantne rezultate. On je ve bio sproveden i bez znanja lekara, oni su istobili obmanuti i posledice su bile zadivljuju e. Kad su lekari davali placebo,

smatraju i da je to morfijum, njegov efekat na pacijente se pove avao. Posletoga je eksperiment bio promenjen. Kad su lekari mislili da daju placeboumesto morfijuma, dejstvo morfijuma je slabilo. O igledno da je ube enostlekara uticala na rezultate na isti na in kao i ube enost pacijenata. Ali kako jeto mogu e? Kako misli lekara mogu uticati na pacijente? Zar nije vanije tamisli pacijent? A moda nekako podsvesno lekar predaje pacijentu svoja

ekivanja o tome kako e delovati lek? Ako je to ta no, toga se morateprisetiti kad bude potrebno da se brinete o nekom bolesnom prijatelju ilirodaku. Na odnos moe le iti i nas same i okolne ljude.

ORGANIZAM JE SAMOISCELJUJU I MEHANIZAM

Nae telo je udesan samoisceljuju i mehanizam koji je pozvan da prati sveto se s nama doga a. Kad pose ete prst bela krvna telaca odmah seusmeravaju prema pose enom mestu da bi spre ila infekciju, dok trombocitizgruavaju krv i zatvaraju posekotinu. Sve se to odvija automatski, vi nemorate nita da radite. Va organizam ta no zna kako da se oporavi.

Kad jedete, va organizam izvla i iz hrane i iskori ava hranljive materije iraspodeljuje ih u vidu energije prema raznim svojim delovima, tamo gde suneophodni. Sve nepotrebno se izbacuje, a proces je i tu automatski. Nijepotrebno misliti o tome niti usmeravati bilo ta. Ako slomite ruku, vi odlazitekod lekara i on je le i, mislite da je tako, zar ne? Ali to nije tako. Ni jedan lekardosada nije izle io pacijenta sa slomljenom rukom. Lekar moe samo danamesti kost i gipsira ruku ako je potrebno, ali je jedino va organizam ustanju da zale i prelom kostiju.

esto podse ajte sebe da se va organizam le i na prirodan na in i da sesam oporavlja. Mislite o zdravlju i snazi i ima ete ih. Utvr ujte pred sobom:"Moj organizam je samoisceljuju i mehanizam".

DVA MINUTA ZDRAVOG TONIZIRANJA

Svakog dana provedite po nekoliko minuta tonu i u mislima o zdravlju i snazi.aljite te svoje misli prema krvotoku, tkivima, elijama. Zamislite energiju kojaprolazi kroz vas. Osetite svoje telo kao udesni isceljuju i organizam. Ovaveba deluje kao osveavaju e zdravo toniziranje i oduze e vam samo dvaminuta dnevno.

VA ODNOS MENJA STVARI

Kad ovek sazna da je bolestan, njegovo prvo reagovanje je da padne upaniku. Strah paralizuje pamet i ukoliko je bolest ozbiljnija, utoliko je ve i istrah. Problem je u tome da na bolest gledamo kao na strani objekat ilipredmet, a ne kao na proces. Vols Elerbruk, bivi hirurg, a sada psihijatar,

kae neto upe atljivo: Govore i o bolestima, mi lekari skloni smo daupotrebljavamo imenice (epilepsija, boginje, rak, tumor), a otuda sledi da nanjih gledamo kao na predmete (odnosno kao na nepromenljive stvari). Akouzmete neku od ovih imenica i pokuate da na inite od nje glagol, ispalo bineto, otprilike, kao ovo. Gospo o Dons, va malian boginjuje ili Gospo oBejkar, vi izgleda tumorujete. Na taj na in se svest lekara, pa i pacijenta,okre e na poimanje bolesti kao na proces koji ima svoj po etak i kraj". Moese odre eno re i da je pristup dra Elenbruka pravilniji na in na koji bi trebalogledati na bolesti.

Doktor Kenet Peletijer sa Medicinskog fakulteta Stranfordskog univerziteta,naglaava da organizam ne moe da oseti razliku izme u "prave" opasnosti ipredose anja opasnosti. Nae brige i negativna o ekivanja on tuma i kaorealne bolesti, jer organizam ose a da smo izloeni opasnosti, iako je onaimaginarna. Dragim re ima, ljudi koji se boje bolesti, zaista se s ve omverovatno om mogu razboleti, jer organizam ose a uticaj samog straha.Ovaj fenomen je dugo vremena bio posmatran u oblasti za a. Prilikomsprovo enja jednog bostonskog projekta, na primer, utvr eno je da pobacuje60% ena, koje su ubrzo posle gubitka deteta ostale u drugom stanju, kaorezultat sindroma iznenadne smrti deteta, zvanog jo i "-smrt u kolevci". Uizvetaju se upu uje poziv enama, koje su nedavno izgubile dete "dasa ekaju neko vreme dok organizam prestane da ose a toliko snano tugu". Akoliko ste esto uli o parovima koji su godinama pokuavali da imaju dete ikad bi na kraju odustali i usvojili dete, ne pro e i nekoliko meseci i enazatrudni. To se doga a im nestane napetost, do koje dolazi zbog misli da jenemogu a trudno a.

OSMEH I RADOST MOGU LE ITI

Nije tajna da deprimirani ljudi mnogo lake obolevaju u odnosu na sre ne ibezbrine. Istraivanja pokazuju na napeta stanja uma kao to su halapljivost,nemir, zabrinutost, strah, mogu ometati fimkcionisanje imunog sistema. U ciljuspre avanja i prevazilaenja toga u nekoliko vode ih bolnica ure ene su"sobe smeha", u kojima ima knjiga sa veselim sadrajem, vesele muzike,animacija i filmova u kojima pacijenti mogu uivati.

Nedavno je jedno medicinsko ispitivanje u oblasti humora i zdravlja pokazaloda pomo u smeha mozak osloba a dve vrste vanih hormona - enkefalin iendorphin, koji pomau otklanjanju bola, napetosti i depresije. "I u lepojknjievnosti i u nau noj literaturi esto nailazimo na pri e o ljudima koji su seizle ili ili bar olakali svoje stanje pomo u smeha i humora" - kae arliRoutlif, terapeuta iz Hamiltona, drava Ontario. Danas ak i pristalicetradicionalne medicine koriste ta otkri a.

SVAKA OSOBA JE RAZLI ITA

Od doktorke Patrisije Noris iz fondacije Karl Meninger, koja u i svoje pacijenteda koriste snagu misli radi borbe sa bolestima, saznao sam pri u o jednomdevetogodinjem de aku, koji se izle io zlo udni tumor pomo u vizualizacijetipa "Zvezdani ratovi"."Garet Poter se nalazio u poslednjem stadijumu bolesti - ostajalo mu je samooko est meseci ivota. Imao je virulentni zlo udni tumor. Le enje zra enjemnije dalo nikakav rezultat. Hirurka intervencija je bila nemogu a zbog mestatumora. Kad bi pao, de ak nije mogao da ustane. Po eo je tako to jezamiljao svoj imuni sistem kao snaan i mo an. Primenjivao je vizualizaciju izfilma Zvezdani ratovi: njegov je mozak bio sun evi sistem, a tumor - zaoupadnik. Sebe je on zamiljao kao predvodnika vojnog zvezdanog eskadronakoji je ratovao sa rakom i pobe ivao ga. Garet je primenjivao ovu tehniku utoku dvadeset minuta svake no i. U po etku se njegovo stanje pogoralo, aposle se postepeno po elo poboljavati. Pet meseci kasnije tomogram mozgaje pokazao da je tumor nestao. Poto smo doli do zaklju ka da le enjetumora zra enjem ne pomae, kori ena je samo metoda vizualizacije".

Svaka osoba je razli ita. Tehnika koja je proradila kod Gareta Potera modanije prigodna za sve. Ponekad je potreban laganiji pristup bolesti.

Doktor Dejvid Bresler, direktor odeljenja za anesteziju u Los An elesu, opisujetehniku koju je primenio da bi pomogao jednom pacijentu. " ovek je patio odstranih bolova. Pokuali smo sve to smo znali. Na kraju sam odlu io dakoristim usmeravano kreiranje likova". Poto je rekao pacijentu da udobnosedne na jednu stolicu, doktor Bresler ga je zamolio da prikae maksimalnoverno svoj bol. Uskoro mu je pacijent rekao da moe "videti" jednog velikogsvirepog psa koji mu je zagrizao ki mu. Posle toga je trebalo pacijent dazamisli kako e se sprijateljiti sa psom, kako govori sa njim. Kad je to u inio,pacijent je osetio da se bol smiruje i posle nekoliko seansi nestao je upotpunosti. Kao i mnogi drugi, on je povratio zdravlje tek poto je prestao daratuje sa bole u.

Sportista Kevin O'Nil uspeo je da spase svoju karijeru koriste i snagu misli.Posle ozbiljnog incidenta prilikom vonje biciklom teko je slomio jednu ruku ito je poljuljalo njegovu samouverenost. To se dogodilo samo nedelju dana prevanog takmi enja u triatlonu, ali je O'Nil po eo zamiljati kako ulazi u svojetelo i svojom rukom nameta slomljene kosti. Kao rezultat te vizualizacije,kosti su zarasle dva puta bre od o ekivanog i on je bio u stanju da u estvujena takmi enju.

Ovakvi slu ajevi se mogu navoditi u nedogled.

Doktor Pol Renije iz Vankuvera, Britanska Kolumbija, vrlo dobro uoptava sveto: "Pamet je neiskori eni resurs, koji tek predstoji da bude u potpunosti

prou en. Upravo ona treba da postane predmet temeljnog ispitivanja". A drugiugledni nau nik, nobelovac Doua Lederberg naziva istraivanje u toj oblasti"najvanijim korakom u savremenoj medicini".

Nae zdravlje je u naim rukama. Mi smo duni da igramo aktivnu ulogu ule enju organizma. Kad se razbolimo ne smemo pasivno da dajemo putbolesti, ve treba da preuzimamo odgovornost za svoje isceljenje. U krajnjojliniji, kao to je uvek govorio dr Albert vajcer, "pravi doktor je unutra u nama."

10. SVEST O BLAGOSTANJU

Svako ko sanja o finansijskoj nezavisnosti treba razviti u sebi svest oblagostanju. Obratite panju, ja kaem "razviti", jer se ta svest ne pojavljujeslu ajno. Niko se ne ra a sa njom, nije ona neka datost. To je stanje uma, ukome se stvara predispozicija da o ekujete, primate i svuda da otkrivateblagostanje i mogu nosti.

Suprotna svest o blagostanju je "svest o oskudnosti" koja je poznata ve iniljudi. Onaj koji ima svest o oskudnosti, o ekuje i prima samo oskudicu iograni enja i vidi ih svuda, kao neke putokaze na putu koji vodi jedino kaoskudici, siromatvu i teko ama. Niko nikad ne e posti i finansijski uspehako nosi svest o oskudici. Jednostavno nije mogu e. Vi ne moete i iistovremeno po dva puta - prema bogatstvu i prema siromatvu, jer vode usuprotne pravce. Jasno su razgrani eni i uopte nije tajna da kad se za jedanopredelite, on e u krajnjoj liniji odrediti i vau sudbinu.

Dakle, koju vrstu svesti imate? Ako otkrijete da imate svest usmerenu naoskudevanje, va zadatak je jasan. Treba da se otarasite tih mentalnih okova ida po nete da razvijate u sebi svest neophodnu za blagostanje.

KORAK 1: RAZVITI UBE ENJA O BLAGOSTANJU

Prvo ube enje o blagostanju: Svemir vrvi od izobilja.

Svest o blagostanju pretpostavlja da Svemir vrvi od izobilja, ima puno toga zasvakoga. Preostaje nam samo da se otvorimo za njegove darove. Pogledajteprirodu - izdana je, rasipni ki nudi izobilje. Pokuajte prebrojati zvezde nanebu - ne ete uspeti, niko nije uspeo i ne e uspeti - njih je na stotine milijardi.Pogledajte polje obasuto cve em, toliko mnogo ga ima da ga pogledom nemoete obuhvatiti. Izobilja ima svuda. Izobilje mogu nosti nudi i trite itrgovina, treba samo usredsrediti svoju panju da biste ga videli. Ako imanegde manjka, on je samo u vaoj vlastitoj svesti.

Svest, predispozicija za oskudicu govori: "Nema dovoljno mogu nosti", "Ako jaimam previe svega toga, onda bih otetio nekog drugog" ili "Ako janapredujem u poslu, onda neko drugi ne e napredovati". Svest o oskudnostiveruje da se svaka osoba takmi i sa drugima za iste stvari i da nemadovoljno mogu nosti ili da je "malo novca", a "sve je tako skupo". Pogledajteoko sebe - da li niste sebi utuvili u glavu neko od gore navedenih ube enja, jerbi to bilo siguran znak da ste stvorili pedispoziciju svoje svesti za oskudicu.

Drugo ube enje o blagostanju: ivot nosi radost i satisfakciju.

Svest o oskudnosti veruje da je ivot teak i ispunjen problemima i teko ama.

Ona je ube ena da se sve postie napornim radom. Sretao sam mnoge ljudekoji su imali takvo uverenje i oni uvek ulau mnogo napora da bi postigli bilota u ivotu. Ne bi i moglo biti druga ije, kad sami veruju u to. Setite se tasam vam rekao pre toga o ube enjima? Kad se opredelite za neko ube enje,va um uvek e nalaziti dovoljno dokaza da bi ga podravao. Mnogi veruju daje ivot surov i teak i on je stvarno takav za njih. Svest o oskudnosti uvektrai i o ekuje probleme, teko e, razo arenja, neurozu i uvek ih nalazi.

Svest o blagostanju gleda na ivot kao na lep doivljaj. Ona o ekuje nagradu.Trai zabavu i radost i uvek ih nalazi. Kad se pojave neki problemi ili teko e,na njih se gleda kao na izazove koji kriju nove mogu nosti - ovek treba samoda ih potrai i iskoristi. Svest o blagostanju ceni ivot i zna da svaki noviizazov povla i za sobom jo ve e nagrade, nove avanture i viezadovoljstava. ivot je pun, bogat i izdaan, a novi doivljaji i uspesi o ekujuvas iza svakog ugla.

Tre e ube enje o blagostanju: Svaki aspekt mog ivota nudi neograni en brojmogu nosti.

Svest o oskudnosti veruje da ne postoje nove mogu nosti i da najbolje tomoete

ekivati doga a vam se upravo sada. Ona pokuava da vas obmane danezavisno od onoga to vi radite, sve dobre ideje ve pripadaju nekomdrugom ili da sada nije pogodan trenutak za nove planove. Svest podre enaoskudnosti veruje da je stanje uvek beznadeno i da nema smisla pokuavatida menjate stvari.

A svest o blagostanju veruje da svaki aspekt ivota nudi nppreglednu koli inumogu nosti. Ne jednu ili dve, ne pet ili deset, nego stvarno neograni enukoli inu mogu nosti. "Gde su one?" - pitate vi. Pa svuda! Otvorite o i, otvoritesvoju svest za blagostanje i veoma brzo ete po eti da ih otkrivate.

KORAK 2: TRAITE I PRIHVATAJTE IZOBILJE VE SADA

Izobilje je svuda oko vas u ovom trenutku i sve to je potrebno da uradite je daotvorite o i i da ga potraite. Nemojte da ekate da novac do e sam kod vas,da biste se osetili uspeni. Predajte se ose aju da ste uspeli ve sada! Imate liizobilje prijatelja? Imate li izobilje dobrog zdravlja, ideja, ode e ili vremena?Na ite onu oblast svog ivota preko koje biste osetili izobilje.

KAKO SAM PROGRAMIRAO SVOJ UM U SMERU BLAGOSTANJAIPOSTAO BOGAT

Da vam ispri am kako sam ja po eo da programiram svoj um u smeruuspeha. iveo sam u maloj brvnari u umi, bez struje i teku e vode. Nisam

imao novca, ali sam bio svestan na ela blagostanja i po eo sam dareprogramiram svoje misli.

Dok ja cepam drva za ogrev, zahvaljujem na izobilju oko sebe. Dok slaemdrva u gomilu, ja sebi kaem:."Imam ne jedno, ne dva, ne deset, nego izobiljedrva kojima u se grejati." Dok jedem moja jela, hvalim sebe i Svemir zbogizobilja koje imam. Ako se dogodi da imam zdelu sa gro em pred sobom, jabrojim svako zrno: nije jedno, nisu dva, nego imam izobilje gro a. etam poumi i oko sebe vidim izobilje: poljane obasute cve em, svuda drve e, ptice iivotinje - svega ima u izobilju. Priroda je bez sumnje izdana. I nezavisno odtoga, to nisam imao novca, moje misli su neprestano bile usmerene naizobilje. Znao sam da ako odravam ovaj pravac razmiljanja, izobilje e seuskoro pojaviti.

Dok sam drao moja prva predavanja pred publikom, odsedao sam u hotelimatre eg razreda, jer sam imao prili no malo novca. Zbog toga sam se snebivaoi trudio se da me niko ne vidi kad ulazim ili izlazim. Posle podne sam estonavra ao u foaje jednog velikog prvorazrednog hotela da bih upio atmosferu ienergiju tog mesta. Vrlo brzo sam ve dobro zara ivao da bih odsedao uprvorazrednim hotelima i hvalio Svemir zbog njegovog izobilja.

Jednom, dok sam iao hodnikom hotela u kome sam bio, pogledao samprema jednoj sobi, koju su trenutno istili i bio zaprepa en, kad sam videoogromnu sobu u kojoj nije bilo ni jednog kreveta. Zamolio sam sobaricu da mepusti da pogledam i zadivljen sam ugledao da tu ima dve sobe - jedna zadnevni boravak i posebno spava a sobu. Tada sam prvi put video apartman ihotelu. Od tog momenta sam po eo da vizualizujem kako odsedam u takvimapartmanima i jednog dana sam i odseo u takvom apartmanu. Jedva sam sebito priutio, ali sam hteo da osetim vibraciju blagostanja, pa makar i za jednove e. Proetao sam po apartmanu, uivaju i u izobilju. Seo sam na raskonikau , a noge digao na sto. Nije to bio san, odseo sam u ovakvom divnomapartmanu, pa makar i na jednu no . Veli ao sam Svemir zbog njegoveizdanosti. Postepeno sam po eo da odsedam u apartmanima sve e e ie e. U po etku nisam zara ivao mnogo novca, ali je postepeno bilo sve

vie i vie, dok je na kraju potekao kao reka prema meni.

Napoleon Hil, finansijski savetnik mnogih velikih ljudi, uskliknuo je jednom:"Kad po nu kod vas da dolaze velike pare, to se doga a tako iznenadno idolazi ih toliko mnogo, da vi po injete da se udite gde se taj novac krio tokomsvih onih godina nematine." Sa mnom se dogodilo upravo tako. I sada sese am dana kad sam postao svestan da sam stvarno postigao finansijskiuspeh. Dogodilo se to na jednom zabavnom skupu koju sam priredio povodompete godinjice mog te aja "Pokreta ka snaga misli". Bio sam u Sidneju,Australija, na svetskoj turneji i bio sam odseo u predsedni kom apartmanuhotela "eraton". Apartman je bio raskoan, dnevna soba je bila velika skoro

kao i lobi bar hotela. Ogromni stakleni zid od poda do plafona, du celogapartmana, omogu avao je izvanredni vidik na Sidnej: dole ispod nogu moglose sve videti - opera, luka, blistava svetla grada. Izgled je bio stvarnoveli anstven. Se am se da, dok sam zabavljao svoje goste, odjednom sampomislio: "Kakav preokret sudbine! Zamolio sam da me gosti izvine zatrenutak, proao sam kroz spava u sobu i izaao na balkon, odakle se otvaraovidik prema okeanu. Samo za pet godina preao sam put od umske brvnare,bez struje u teku e vode do sadanjeg ivota, kad zabavljam svoje goste ujednom od najboljih hotela u svetu. I ne samo to, ja sam imao rezervaciju zaceo mesec, novac je ve bio bezna ajan. U mislima sam se vratio na onajtrenutak kad sam po eo da programiram moj um u pravcu blagostanja, pa i naplodove koje mi to sada nosi. I zahvalio sam svemiru na tajne uspeha, koje sumi bile otkrivene. Dao sam sebi re da u ove tajne podeliti i sa drugim ljudimai vratio sam se da se opet pridruim gostima."

Po nite ve sada da programirate svoj um u pravcu blagostanja. Kad sam japo eo da to radim , bio sam potpuno siromaan. Nema takve situacije u kojojne biste mogli da po nete svoje reprogramiranje u pravcu blagostanja.

11. PUNOVREDNI ME ULJUDSKI ODNOSI

Privatni odnosi su od ivotnog zna aja za nas, kao i vaz-duh koji diemo.Svima nama su potrebni prijatelji, voljene osobe, partneri, ljudi sa kojimabismo podelili radost, bol, strahovanja i uspehe. Ovi kontakti diraju u naenajtananije strune i oboga uju nau duu. Svima nama su potrebniprijateljstvo, ljubav, dobro drutvo i ose anje pripadnosti, ali i pored toga, miesto ostajemo na odstojanju jedan od drugog, kao da ne elimo ili ne

moemo da pruimo ruku i ostvarimo punovredni kontakt.

Nama su potrebni novi pristupi i ve a spremnost da istraujemo mogu nostikod me uljudskih odnosa. Dovoljno je da poelimo, mogli bismo da budemoizvor stalnog izrastanja, mogli bismo podravati jedan drugoga, to e nas

initi ja im. Vredi shvatiti da se moemo me usobno oboga ivati i ulivatihrabrost jedni drugima - to je prekretnica na putu ka punovrednimme uljudskim odnosima. Mi otkrivamo da kada postanemo otvoreniji, ljudinam uzvra aju istim i prihvataju nas onakve kakvi jesmo. Ose anje ranjivostinestaje i mi po injemo da se ose amo slobodni, aktivni, vedri i puni energije,kao nikad dotle. I kad se to dogodi, svaka veza dobija smisao, postaje vana,oboga uje nas. ta bismo mogli vie da elimo?

SVAKI OVEK JE ZVEZDA

Svaki ovek je poseban, jedinstven i zasluuje potovanje. Svaki ovek jezvezda. Va suprug. Vaa supruga. Vai roditelji su isto tako neto posebno,jedinstveni su i zasluuju potovanje. Svako od vaih prijatelja, va ef,konobarka u restoranu, voza taksija, starac koji umire, de ak suseda - svi suoni neto posebno, jedinstveni su i dostojni potovanja.Kad postanemo svesni injenice da je svaki ovek poseban, nezavisno odtoga kakav mu je poloaj u drutvu, menja se i na odnos prema ljudima.Po injemo rado da im posvedo ujemo duno potovanje. Oni moda i neznaju da su posebni i jedinstveni ili ne pokazuju to svojim ponaanjem, ali mito znamo i ponaamo se prema njima na odgovaraju i na in.

Nau ite da vidite vie od onoga to svaka osoba sama vidi u sebi. Svako nosizrnce iz koga moe poni i prava ljudska veli ina i vi dajete ansu ljudima, kadvidite njihov potencijal iza mana i problema, kad vidite njihovu duu, njihovuunutranju lepotu i njihove talente.

Pre nekoliko godina prvi put sam otkrio da odnos prema oveku kao ka zvezdiima snagu da ga promeni, a to se dogodilo prilikom jednog mog predavanja uSan Francisku. Putovao sam po zemlji sa mojim kolegom i njegovomporodicom. Bilo nam je teko da na emo negovateljicu za njihovo dete pasmo bili primorani da se pomirimo sa jednom osobom koja je stalno bilanamrgo ena i vrlo negativno raspoloena. Stalno se na neto alila i im

bismo negde stigli, urili smo odmah da iza emo, da ne bismo due bili unjenom drutvu. Kad sam primetio da sam negativno raspoloen prema njoj,ja sam odlu io da promenim na in razmiljanja. Postao sam svestan da negdeduboko u sebi ona poseduje drugo lice, ose ajnije i vedrije od onoga koje smomi videlu. Ja sam se sabrao, zamiljaju i nju na takav na in , sve dok nisampo eo sa osmehom da mislim o njoj kao o "sun evom zraku". Slede eg putakad je ona dola, nisam odmah pojurio napolje, nego sam je odveo malo daljei rekao joj: "Znate, uvek kad u ete u ovu ku i, ini mi se kao da je zaviriosun ani zrak". Ona me zaprepa eno pogledala. Nastavio sam: "Mi Vasmnogo cenimo, cenimo i to to radite kod nas kao negovateljica i sre ni smoto imamo pored sebe osobu kao to ste Vi". Ona je stajala zanemela. Kadsmo se kasnije iste ve eri vratili kod ku e, opet sam po eo da je hvalim i da jeupore ujem sa sun evim zrakom. Slede eg puta kad je dola, ja sam jepozdravio re ima: "Pogledajte, stigao je na sun evi zrak". Ve sam stvarnotako mislio, jer sam znao da se duboko u njoj krije mila i divna osoba.Ona mi se osmehnula i bio je to prvi put kad sam je video da se osmehuje.Kad su ostali izali iz sobe, ona mi je rekla: "Znate ta, niko mi ranije nijegovorio takve prijatne re i. Nikada. Ni jednom, tokom celog mog ivota". Sadasam ja bio zaprepa en. Bio sam naprosto okiran. Nisam mogao zamisliti dapostoje osobe kojima niko nikad nije rekao neto lepo. Razmislio sam onjenom detinjstvu i o tome koliko je nesre a moda doivela tokom svogivota i koliko je on bio teak. Bio sam sre an to sam promenio svoje misli istideo se svog pre anjeg odnosa prema njoj.

Nastavio sam da joj aljem pozitivnu, odravaju u energiju i rezultat je bionaprosto zapanjuju i. Ona je prestala da se ali, ponaala se vrlo prijatno i toje bilo naj udnije, bore su se sa njenog lica smanjile samo za nekoliko nedjeljai po ela je da izgleda za dvadeset godina mla a. Svi su to primetili. Ona jestvarno postala kao "sun evi zrak". Ovaj doga aj je zauvek promenio mojodnos prema ljudima.

Kad gledate na ljude kao na osobe dostojne potovanja, oni su skloni da vamdokazuju da su stvarno takvi. Vi pruate ljudima ansu da vam pokazuju onoto je najbolje u njima, jer vi vidite njihovu veli inu. Mogu e je da oni nesmatraju sebe zna ajnim ili jedinstvenim. Moda se ose aju i nepotrebnim.Onda budite vi njihovo ogledalo! Pokaite im da vidite njihov potencijal. Raditeto pomo u svojih postupaka, re i, misli i ose anja. ivot svakog oveka jevaan. Svako ima togod da da kao svoj doprinos. Postanite svesni da jesvaka osoba posebna i neka to odre uje va odnos prema njoj. Vaa podrkajoj moe dati podsticaj ili postati prekretnica u ne ijem ivotu, stoga nedozvoljavajte da vas spoljanost prevari i da ne vidite njenu veli inu. Poverujteu tu osobu i ona e vam pokazati ono najbolje u sebi.

Kad se opredelite za takav odnos prema ljudima, mo ete da razvijatepunovredne odnose sa svakom osobom s kojom ete se upoznati i ak i

slu ajni razgovori e oboga ivati i vas i onu drugu osobu. Mi posedujemoneverovatne sposobnosti da se pomaemo, volimo i zajedni ki doivljavamo snekim drugim i jedino to nam je potrebno jeste elja da to zaista radimo.

LJUDSKO BI E: PONAAJTE SE PALJIVO

Mi, ljudska bi a, veoma smo osetljivi. Ako u to sumnjate, pogledajte sebe ishvatite koliko lako vas moe neko uvrediti ili vam pri initi bol. Kad je ovekpovre en, on povre uje i druge. Otkrio sam to, dok sam paljivo posmatraosebe. Uvek kad sam bio surov ili pri injavao nekome bol, bilo je to zbog toga,to sam i ja sam patio.

Setite se toga kad vam neko u ini neto neprijatno. Postavite sebi pitanjekakav bol moe ose ati ova osoba i obratite joj se sa ljubavlju i sasaose anjem. Nije lako kad te boli unutra. Mi ne znamo kakve sve strahove,oiljke, razo arenja i teko e nose ljudi u sebi. Ili, kako se kae: "Nemoj suditioveka dok ne pre e jednu milju u njegovim cipelama".

Jedna ena koja je pose ivala moj te aj "Pokreta ka snaga misli", planirala jeda napusti posao jer je imala vrlo neprijatnu koleginicu. Moja u enica je gajilavrlo neprijatna ose anja prema toj eni, u stvari one uopte nisu razgovarale.To je trajalo skoro godinu dana, sve dok ova nije odlu ila da pokua netodrugo.

Postaju i svesna da bi njena koleginica mogla da bude ovako neugodna zbognekog dubokog unutranjeg bola, moja u enica je po ela misliti o njoj sadobrotom i odbacila je ranije ose anje ozloje enosti. Uvek kad se njenakoleginica ponaala neprijatno, ona joj je utke slala ljubav preko svojih misli.Prestala je otro da reaguje i da se vre a, neprestano joj je prualamogu nost da se otkrije, ne zaboravljaju i da je unutranje i ta osoba bilaposebna, jedinstvena, dostojna potovanja. Svake ve eri ona je tu enuzamiljala kao prijatnu, srda nu i zaljubljenu i znala je da je u svojoj biti njenakoleginica bila upravo takva. Ona je vizualizovala sliku kako njih dve postajudobre prijateljice. Na kraju, jednom joj se pribliila, izvinila se to nisu govorilei rekla joj da bi htela da budu prijateljice. Koleginica je ostala iznena ena inita nije odgovorila, ali samo za nekoliko dana njen se odnos promenio. Sadasu one prijateljice i klima je na radnom mestu prijatna.

To se doga a na svakom koraku. Ne bih mogao nabrojati koliko sam putaimao priliku da ijem sli ne pri e od ljudi koji su, menjaju i svoje misli i odnosprema drugima, doiveli preokret u svojim me usobnim odnosima s njima.