DDžžeenniiffeerr TTeejjlloorr

VVEENNČČAANNJJEE SSAA

OODDBBEEGGLLOOMM MMLLAADDOOMM

bbyy vvookkii

Dan pred svoje venčanje Heder Tomsonje shvatila daje napravila

pogrešan izbor. Međutim, nema hrabrosti da otkaže venčanje... sve

dok slučajno ne sretne zgodnog stranca koji je ubedi da treba da

osluškuje svoje srce.

Arči Keri nikako ne može da zaboravi tužnu devojku koju je

ubedio da ne treba da se udaje ukoliko to ne želi. Na njegovo veliko

iznenađenje, otkriva da će sledećih nekoliko dana raditi zajedno sa

njom u bolnici...

Dalverston, decembar

Sedela je na klupi ispred crkve. Vetar je bio oštar i dolazio je s

okolnih brda, ali njoj nije smetala velika hladnoća. Sedela je tamo,

izgubljena u svojim mislima. Arči Keri zastade i priđe joj. Iako je

znao da nije njegova briga šta ona tu radi, nije mogao samo da

prođe.

Imao je sreće što je uopšte ostao u Dalverstonu, malom gradu na

granici između Lankašira i Kambrije: i po najboljem vremenu bi mu

bilo potrebno mnogo vremena od porodične kuće u Škotskoj do

Londona, a kamoli sad na Božić kad svi idu u kupovinu i kad je

putovanje zaista užasno. I sama pomisao na to da će biti zarobljen u

kolima teško mu je pala, pa je sišao s autoputa i rezervisao sobu u

motelu. Čim je odneo kofer u sobu, odlučio je da se prošeta i tada ju

je ugledao.

Arči je uzdahnuo kad ju je video. Znao je kako je čoveku koji ima

takav izraz lica i koliko je duboko njegovo očajanje. Poslednjih

bbyy vvookkii

osamnaest meseci za njega je bilo noćna mora, nekoliko puta se

zapitao hoće li uspeti da prebrodi to vreme. Zatrpao se poslom u

nadi da će mu to ublažiti bol, ali je neizbežno morao da se suoči s

očajanjem. Proteklih nedelja je mnogo radio, sređujući haos posle

bratovljeve smrti. Situacija je bila gora nego što se dalo zamisliti.

Bilo je potrebno uraditi mnogo toga da bi se sve sredilo. Znao je da

mora da izmeni život, ali je to bilo teško prihvatiti. Ipak, na trenutak

je bio više zabrinut za mladu ženu nego za sebe.

- Da li vam je dobro? - upitao ju je i video koliko se uplašila. Bilo je

očigledno da ga nije ni primetila, i to ga je još više uverilo da se

dogodilo nešto zaista loše. Iako nije bio siguran da li da se upušta u

njene brige, seo je pored žene.

- Mogu li nekako da vam pomognem? Ponekad i razgovor

pomaže.

Ona mu se jedva nasmeši.

- Mislim da razgovor sada neće pomoći.

- Možda neće, ali zašto da ne probamo, nemate šta da izgubite. -

Slegnuo je ramenima. - Obećavam da ću vas pažljivo saslušati.

- Vrlo ste ljubazni, ali ja ne bih znala odakle da krenem.

- Od početka je najbolje - lagano reče, a ona uzdahnu.

- U tome i jeste problem, sve je bilo odlično u početku. Bila sam

sigurna da činim pravu stvar, a prošle nedelje sam počela da se

pitam grešim li...

Glas joj je utihnuo, a Arči nije hteo da navaljuje. Nije mogla dalje

da govori jer su joj oči bile pune suza. Arči je čekao da nastavi i,

posle nekoliko sekundi, počela je ponovo da govori.

- Trebalo je ovde da se udam, u ovoj crkvi. Sve je bilo dogovoreno

mesecima unazad. Moja haljina, torta, ceremonija venčanja u crkvi i

zabava posle toga. Više od sto gostiju, mnogo njih, trebalo je da

doputuje ovamo.

- A sad niste sigurni? - upitao ju je dok joj se glas opet gubio.

- Da. Znam da je glupo. Hoću da kažem, kako da otkažem

venčanje kad je sve spremno?

bbyy vvookkii

- Razumem koliko vam je teško - reče Arči tiho. -Ali se verovatno

pitate i da li treba da nastavite s pripremama ako se predomišljate.

- Znam, pitam se to već stoti put. Ne znam šta je najbolje da

uradim.

Arči uzdahnu dok je gledao kako joj se ramena uležu od plača.

Stisnuo joj je ruku.

- Mnogi ljudi se u poslednjem trenutku predomišljaju da li da se

udaju ili ožene, nije to ništa neobično. Idite i razgovarajte s

verenikom, to će vam sigurno pomoći.

- Ne. - Obrisala je suze. - Sama moram da odlučim da li to da

uradim. Ako budem razgovarala s Rosom o tome, samo ću se

osećati krivom što ga izne-veravam.

- Nećete nikoga izneveriti - reče Arči ubedljivo. -Ne treba da se

venčate samo zato da ga ne biste uznemirili. Sebe ćete izneveriti, a to

nije u redu.

- Ne, nije. - Uzdahnula je. - Hvala vam, baš mi je bilo potrebno da

neko drugi potvrdi ono što sam znala odavno. Samo bih volela da

sam smela da oslušnem šta mi je srce sve vreme govorilo.

Arči ne reče ništa na to. Da je on osluškivao šta mu je govorilo

srce, ne bi sada razmišljao o prekidanju karijere, koju je toliko voleo.

Ceo život je želeo samo jedno: da leči bolesnu decu. Mnogi njegovi

prijatelji iz medicinske škole odabirali su specijalizaciju tek pri kraju

studija, dok je on od samog početka znao šta želi.

Radio je vredno otkako je završio fakultet, ali mu se trud isplatio

tek prošle godine, kad je postao šef pedijatrijske službe na jednoj od

najpoznatijih londonskih klinika. Bio je to posao kakav je bukvalno

sanjao i - gle ironije - trebalo je da da otkaz.

U tom trenutku je bilo previše tužno da razmišlja o toj temi.

Okrenu se devojci, pitajući se zašto mu je bilo toliko važno da joj

pomogne. Šta god ona odlučila, to će na njegov život imati malo

uticaja, a opet je iz sveg srca želeo da joj pomogne da donese

ispravnu odluku.

bbyy vvookkii

- Pa, šta ćete uraditi? Ako nećete da razgovarate s verenikom,

pričajte s nekim drugim. S prijateljem, roditeljima, s majkom. Ona će

vas sigurno razumeti.

- Majka mi je umrla. Imam samo oca, a on je oduševljen što ćemo

se Ros i ja uzeti.

Ugrizla se za usnu i izgledalo je da će opet zaplakati.

- Biće iznenađen ako odložim venčanje.

- Ne smete dozvoliti da to utiče na vas - Arči odlučno reče. - Hoću

da kažem, bilo bi svakako bolje da ste pre svega ovoga shvatili da

pravite grešku. Ali, da se udate znajući da pravite grešku i da se

posle kajete najgore je što možete da učinite.

- U pravu ste, naravno. Biće gore za sve. Kratko se nasmeja i Arči

vide koliko je lepa. To ga

lecnu. Mekana smeđa kosa joj se kovrdžala oko srcolikog lica, dok

su joj velike oči boje kestena bile oivičene neverovatno gustim crnim

trepavicama. Bila je prava lepotica.

Takva lepota je bila dovoljna da se čovek izgubi i ućuti, i njega je,

u stvari, ućutkalo to što je obratio pažnju na njen izgled. Otkako je

Stefani poginula u saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginuo i njegov

rođeni brat, nije ni pogledao drugu ženu, nije bio zainteresovan. A

sada je najednom u telu osetio žmarce od seksualne privlačnosti.

Naglo ustade, zgađen nad samim sobom.

- Moram da idem. Nadam se da ćete razmisliti o tome što ste sad

rekli i da nećete donositi odluke na prečac. Treba sve da uzmete u

obzir i da budete sigurni da nije samo trema pred svadbu to što vas

navodi na sumnju.

- Hoću. Hvala, vrlo ste ljubazni, hvala što ste me saslušali.

- Drago mi je što mogu da pomognem.

- Zašto? - Slegnula je ramenima. - Mi smo potpuni stranci. Ljudi

uglavnom ne žele da ih se išta tiče iz života drugih, zašto biste vi bili

drugačiji?

- Recimo da znam kako je kad vas prisiljavaju da uradite nešto što

ne želite.

bbyy vvookkii

- Zato što se vama desilo slično? - upita ona blago, a on klimnu

glavom.

- Da, i ako mogu da vam pomognem svojim savetom, reći ću vam

da pratite svoje srce. Ako srce kaže da nešto nije dobro, onda - ruku

je stavio na grudi - stvarno ne treba da to radite.

- Tako sam i mislila. - Ustala je i u očima joj se mogla videti nova

odlučnost kada ga je pogledala. - Pratiću svoje srce i videti kuda me

vodi, a neću raditi ono što mislim da je dobro.

- Dobro. Arči nije mogao da objasni zašto su ga nenadano pre-

plavila osećanja. Možda zbog olakšanja jer je ona, izgleda, donela

odluku ili je posredi bilo nešto komplikovanije. Okrenuo se, iako se

plašio da ne ispadne budala.

- Hvala vam na svemu.

Arči oseti kako ga boli srce dok je gledao iza sebe. Izgledala je

ranjivo dok je tako stajala, a videlo se da ne želi da on ode. Znao je

da bi bilo glupo da na bilo koji način utiče na nju. Morala je sama da

odluči šta će uraditi, a on je mogao jedino da se nada da se zbog

svoje odluke neće kajati kasnije.

- Nema na čemu. Želim vam sreću i nadam se da će sve ispasti

dobro.

Uzdahnuo je duboko dok je prelazio ulicu i osećao kako mu

hladan vazduh ispunjava pluća. Tokom proteklih osamnaest meseci

on nije obraćao pažnju na vreme, ali je taj period završen. Čak i ako

on nije u mogućnosti da prati svoje srce, bar može da se iskupi za

ono što je učinio. Pomislio je da se oseća mnogo bolje zbog

mogućnosti da se iskupi, a onda shvati da se mnogo bolje osećao

upravo zbog te žene. Kad bi ona našla snage da preuredi svoj život,

on bi smogao snage da joj pomogne u tome.

bbyy vvookkii

London, mart

- Još od Božića nam nedostaje osoblja. U jednom trenutku radili

smo dvostruke smene, bez šale, kažem vam. Da šef nije lupio rukom

o sto, mi bismo nastavili tako. Stvarno je digao prašinu i zato su nam

dali dozvolu da zaposlimo ljude preko agencije. - Sestra na odeljenju

se smejala dok je otvarala vrata prostorije za osoblje. - Nije vam baš

pametno da mu se zamerate.

- Hvala što ste me upozorili.

Heder Tomson se smešila gledajući po sobi. S obzirom na to u

kakvom su stanju bile sobe za medicinsko osoblje po drugim

klinikama, ova je bila odlična. Bar su stolice izgledale kao da nisu

polomljene, a na podu su stvarno bile pločice. U poređenju s

mestima na kojima je radila u poslednje vreme, za ovo se moglo reći

da je luksuzno.

- Nije loše, je l' da?

Sestra mora da je videla njen pogled. — Nije baš Ric, ali nije ni

neka rupa. Za to treba da zahvalimo našem konsultantu. Insistirao je

da se ova soba ponovo opremi prošle godine, nije hteo da dozvoli da

radimo u groznim uslovima kad već radimo non-stop.

- Zaista? Oduševljena sam. - Heder okači kaput u prazan ormar.

- Većinu konsultanata uopšte nije briga kako je osoblju, znam.

- Ma on je pravo blago, verujte mi - uzdahnu druga žena. - Šteta

što odlazi...

Ućutala je kad se oglasilo zvono. Heder je odmah prepoznala zvuk

i pohitala ka vratima pre nego što je sestra uspela išta da joj kaže.

Zaposleni su navirali iz svih prostorija odgovarajući na poziv. U

trenutku kad je ušao policajac, već se skupilo nekoliko njih i svakom

je bilo savršeno jasno šta treba da radi.

Heder je pratila povorku do kreveta gde smestiše dete i duša je

zabole kad je videla da nema više od osam godina i da je teško

bolesno. Uključiše monitor, neko doveze stalak s instrumentima,

dok je jedna sestra brzonameštala visinu kreveta i spuštala ga u

bbyy vvookkii

horizontalan položaj. Bilo je očigledno da je sve pokriveno, pa se

Heder okrenu dečakovim roditeljima.

- Ostavimo tim da radi svoj posao - rekla je, požurujući ih ka

vratima.

- Ali ja želim da ostanem - cvilela je majka. - Potrebna sam Čarliju,

ne mogu da ga ostavim!

Heder stisnu ženu za ruku i spreči je da prođe do kreveta.

Poslednje što im je sad trebalo je histerična majka koja im smeta da

obave posao i povrate dečaka.

- Čarliju je potrebna njihova pomoć više nego išta drugo. - Heder

je bila odlučna u pokušaju da je odvede.

- Pustite me!

Žena se zaljulja i ošamari je. Heder jauknu. Ustuknula je, ali se

brzo oporavila. Čvršće je dohvatila ženu za ruku, izvela je s

odeljenja i zahvaljivala se bogu što ih dečakov otac prati bez

pogovora. Teško da bi uspela da ju je i on odalamio.

Čekaonica se nalazila pored kancelarije i ona u nju uvede roditelje.

Uspela je da ih ubedi da sednu i oboma im je donela po solju čaja iz

automata u uglu, pa sede pored njih.

- Znam koliko ste zabrinuti, ali osoblje radi sve da spase Čarlijev

život. - Gurnula je solju ženi u ruku. -Popijte malo. Biće vam bolje.

Zena poslušno srknu malo čaja. Sva snaga kao da je isčilela iz nje

kad je zgrčena sela na sofu. - Mislila sam da mu postaje bolje,

doktori su tako rekli, zar ne, Darene?

- Da. - Otac drhtavom rukom pređe preko lica. Hederino srce se

steže kad je videla da on plače.

- Tek sam počela da radim ovde, pa ne znam šta je vašem sinu -

objasnila je tiho. - Ali znam da radimo sve što je u našoj moći da mu

pomognemo.

- Neka sestra reče da je imao srčani udar - rekao joj je otac.

Odmahivao je glavom. - Znam da ima bolove u plućima, ali nisam

mislio da deca mogu da dobiju srčani udar. To se valjda dešava

starim ljudima, a ne osmogodišnjacima kao što je Čarli.

bbyy vvookkii

- Neuobičajeno je, ali se dešava. Glavno je da je Čarli već bio

hospitalizovan kad mu se to dogodilo, to će mu sigurno dobro doći -

Heder je nežno objašnjavala okolnosti roditeljima.

- Mislite li da će mu biti bolje? - očajnički je pitala majka.

- Nadajmo se.

Heder je isuviše dugo radila ovaj posao da bi se usudila da obeća

ono što nije mogla da ispuni. Bilo je nemoguće predvideti kakav će

biti ishod i jedino što je mogla bilo je da uverava roditelje da će biti

bolje. Posle skoro pola sata, vrata se otvoriše i roditelji skočiše na

noge. Na trenutak je zurila u čoveka koji je ušao u sobu pitajući se

odakle ga zna kad se najednom prise-ti i uzdahnu.

To je bio čovek s kojim je razgovarala dan pre svog venčanja!

Odakle on tu?

2.

Arči je mogao da oseci kako mu se šok penje telom dok je gledao

tu ženu. Toliko puta je mislio o njoj. U stvari, preterano često mu je

njeno lice izlazilo pred oči i često se pitao šta li se s njom dešava. Da

joj je znao ime, pokušao bi da je pronađe, ali pošto nije imao nikakve

podatke, nije mogao ništa da učini. To stoje najednom vidi ispred

sebe, u bolnici, zapanjilo gaje i on je morao da se pribere i natera

sebe da se sabere dok se okretao ka Čarlijevim roditeljima.

- Da sednemo? - predložio je, uvodeći ih nazad u sobu. Sačekao je

dok ne sedoše pa se okrenu mladoj ženi. - Hvala vam, sestro, ja ću

nastaviti.

- Naravno, gospodine.

bbyy vvookkii

Ljubazno se nasmejala dok je žurila ka vratima, a Arči je primetio

kako joj se obrazi crvene. Znao je da je i ona šokirana njihovim

iznenadnim susretom. Pretpostavio je da je Heder jedna od sestara

iz agencije, ali je ipak bilo čudno što ju je sudbina dovela baš ovde.

- Prvo vas moram uveriti da je Čarli dobro - rekao je, odbacujući

pomisao o sudbini jer u nju nije verovao. Koliko je znao iz iskustva,

život su ljudima usmeravale njihove odluke, a ne nepredvidive sile.

- Pretrpeo je infarkt miokarda, to jest srčani udar, ali je sada u

stabilnom stanju i vitalne funkcije su mu dobre. Nadamo da će i

ubuduće biti tako.

- Hvala nebesima!

Čarlijeva majka poče da plače kad je to čula. Arči joj doda kutiju s

papirnim maramicama sa stola i sačeka da se žena sabere. Hteo je da

oboma bude jasno da se dete još nije sasvim izvuklo.

- Svi testovi ukazuju na to da Čarli pati od miokarditisa, što je

stručan naziv za upalu srčanog mišića. Pomenuli ste da on ima

infekciju gornjeg respiratornog trakta još od pre Božića i mislim da

je ovo povezano s tim.

- Mislite da je kašalj prouzrokovao srčani udar? -upita otac.

- U suštini, to je to, gospodine Magvajer - potvrdi Arči.

- Najuobičajeniji razlog za miokarditis je virusna upala,

prouzrokovana uglavnom virusom koksaki. Mislim da se njemu baš

to desilo.

- Ali, ja sam često bio prehlađen kad sam bio mali - protivrečio je

Daren Magvajer. - I nije bilo posledica po srce.

- Da, ali Čarli nema sreće kao vi - Arči je strpljivo davao

objašnjenja, znajući da su roditeljima ona potrebna da bi razumeli o

čemu je reč. — Sva sreća da je vaš lekar opšte prakse posumnjao da

nešto nije u redu sa srcem kad je video da Čarli ima bolove u

plućima. Zahvaljujući tome što je brzo uputio Čarlija kod nas,

možemo da radimo tačno ono što treba. Test koji smo uradili

pokazuje da postoje smetnje u radu srca vašeg sina. Zato se on i

žalio da nema daha.

- I šta ćemo sad? - upita otac. - Možete li mu dati neke lekove?

bbyy vvookkii

- Nažalost, ne postoji nikakav lek koji leci baš to. Moraće da ostane

u krevetu dok se ne oporavi i dobiće kortikosteroide koji smanjuju

upalu. - Nagnuo se napred u želji da roditelji razumeju koliko je sve

ozbiljno. - Glavno je to da Čarli mora da ostane u bolnici na

posmatranju. Odmor i odgovarajuća nega će ga, nadam se, dovesti

do potpunog oporavka, ali potrebno nam je vreme. Nema brzog

oporavka od ovoga.

- Nije nam bitno koliko će trajati. - Seril Magvajer je brisala oči.

— Bitno je samo da je njemu bolje.

- Naravno. - Arči ustade i nasmeši im se. - Čarlija trenutno opet

pregledaju, poslaću sestru da vas pozove kad završe.

- Hvala, doktore. Vrlo ste ljubazni. - Seril se ujede za usnu. -

Grozno se osećam što sam ono uradila. Nisam mislila da ošamarim

jadnu sestru. Ne znam šta mi bi.

- Ošamarili ste sestru?! - uzviknu Arči.

- Da, ovu sestru što nas je dovela ovamo i dala nam čaj. Bila je tako

ljubazna...

Arči uzdahnu kad je čuo Seril. - Ne znam šta se tačno desilo, ali

svaki vid fizičkog nasilja prema bolničkom osoblju će vrlo ozbiljno

biti razmatran. Predlažem vam da joj se izvinite čim pre.

- Hoću, hoću - Seril brzo odgovori.

Arči ode iz sobe i vrati se na odeljenje. Bilo je već sedam uveče, ali

on nije bio još sve završio. Na sreću, sve se bar naizgled smirilo sad

kad je prošla kriza. Deca su uglavnom gledala televiziju ili se igrala

na pultovima za igru koje je on dao da se postave. I dalje je bilo

roditelja u poseti. Iako je podržavao porodice da učestvuju u

oporavku pacijenata, opominjao ih je da pacijenti treba da se

odmore pa je kraj posetama bio u sedam i trideset. Naravno, ako bi

dete bilo ozbiljno bolesno, kriterijumi su bili oštriji.

Proverio je kako je Čarli i bio zadovoljan najnovijim rezultatima

EKG-a. Zamolio je jednu sestru da odvede dečakove roditelje pa je

otišao nazad u kancelariju. Marion Jejts, sestra s odeljenja, pisala je

rezultate. Nasmeši mu se.

- Malo čupavo?

bbyy vvookkii

- U jednom trenutku sam pomislio da mu nema spasa - reče Arči i

stropošta se u stolicu. Zabacio je glavu i zastenjao. - Ne znam šta me

više boli. Zašto se hitni slučajevi uvek utrostruče?

- Kao autobusi. Čekaš da naiđe neki, i nema nijednog, a kad se

jedan pojavi, s njim naiđu još dva - komentarisala je Marion uz

osmeh. Spustila je olovku i otišla do čajnika. - Hoćeš solju? Možda ti

pomogne.

- Kad bih mogao da uronim u toplu kupku i da me izmasiraju, bilo

bi bolje - mumlao je masirajući bolna ramena.

- Nema šanse, izvini. Mislim, šta bi ostali pomislili da te zateknu

na stolu a ja te masiram? - zadirkivala ga je Marion. - Zaboleće ih

usta od ogovaranja.

- Trenutno me baš briga šta ko misli - Arči se protegnu i zevnu.

- Pokušao sam da spakujem stvari posle posla, ali ne znam odakle

da počnem, sve mi je prepuno. Ne znam otkud mi pola tih stvari. -

Opet je zevnuo od umora koji ga je stizao. Pozvali su ga na posao

pre šest jutros i od tada je bilo kao na traci. Proći će osam dok ne

stigne kući i moraće da nastavi s razvrstavanjem stvari, inače se

nikad neće preseliti.

Preplavi ga oblak tuge i on zatvori oči. Iako je sam svemu

kumovao, nije mogao da veruje da se odriče posla koji obožava. Ali

je morao da se navikne na to da će do kraja marta napustiti London i

da će to biti kraj njegove karijere.

Neko pokuca na vrata kancelarije baš tad i Arči otvori oči. Glava

mu je i dalje bila zabačena preko naslona stolice, a pogled na

pridošlicu malo zamagljen. Iz ovog ugla ju je gledao malo naopačke

iako je morao priznati da to nije narušilo lepotu prizora, naprotiv.

Duge vitke noge u crnim pamučnim pantalonama, uski kukovi i

struk i lepe grudi ispod uniforme bele poput snega. Iznenada oseti

neki nemir. Uživao je u pogledu. Puna usta, pravilne crte, dva

kestenjasta oka oivičena gustim crnim trepavicama...

Arči podiže glavu. Žena ga je posmatrala sa smeškom u očima dok

se podizao i okretao, ali joj je ipak video napetost na licu i znao da se

brine da li će on spomenuti njihov susret. Udahnuo je duboko i

bbyy vvookkii

smirio disanje. U tom trenutku znao je da ne bi otkrio šta se desilo u

Dalverstonu ni kad bi mu zabijali eksere pod nokte. Njena tajna je

na sigurnom. Neće reći nikom živom.

Heder je osećala kako tenzija raste u njoj i borila se da je savlada.

Tih nekoliko minuta mogla je da prebrodi samo ako ostane mirna.

Namestila je osmeh i okrenula se sestri.

- Gospodu Džekson interesuje da li Emili može sutra kući. Rekla

sam da ću proveriti s vama.

- Zadržao bih je još koji dan.

Heder se zbuni kad začu muški glas. Kratkim pogledom obuhvati

razbarušenu tamnu kosu, umorne zelene oči i široku vilicu zaraslu u

bradu. Bio je viši nego što ga je upamtila, telo mu je izgledalo vitko i

zategnuto ispod svetlih pantalona. Izgledao je starije i zabrinutije

nego kad ga je videla prvi put i ta misao ju je opteretila. Njegova

ljubaznost bila je jedina svetla tačka tog dana.

- Izvinite, da se predstavim, ja sam Arči Keri, glavni pedijatar, vi

ste došli preko agencije?

Ispružio je ruku, a njegove zelene oči su je posmatrale.

- Mmm, da, tako je - Heder promrmlja. Prihvati njegovu ruku i

oseti trzaj koji prođe kroz nju kako mu se prsti sklopiše oko njene

ruke. Nije bila sigurna šta se dešava, ali se najednom osetila

zaštićenije nego ikada. Bilo je nečeg nesagledivo nežnog u čvrstom

stisku njegove šake. Imala je čudan utisak da ništa loše ne bi moglo

da joj se desi kad bi ga držala za ruku.

Kratko je uzdahnula dok je izvlačila ruku. Bilo je glupo zanositi se

takvim mislima. Jedina osoba na koju se mogla osloniti sada bila je

ona sama, a ne muškarac koga jedva da je poznavala.

- Heder Tomson, upravo večeras sam počela da radim ovde. - Glas

joj je bio baršunast.

- Znači, vatreno krštenje - odgovori on lagano. Pogledao je u sestru

i podigao obrvu. - Čarlijeva mama je udarila očigledno Heder. Ne

znam da li ti je rekla.

- Ne, nije! - uzviknu Marion. - Trebalo je da pomeneš to, Heder.

bbyy vvookkii

- Nema veze - reče Heder brzo jer zaista nije htela da diže prašinu

oko toga. - Jadna žena je bila uznemirena i razumem kako joj se to

desilo.

- Odlično je što ti na to gledaš tako, ali ja sam gospođi Magvajer

objasnio da mi takvo ponašanje ne dozvoljavamo - reče Arči

bespogovorno. - Neću da mi napadaju osoblje ni iz kojeg razloga.

Heder slegnu ramenima. - Sigurna sam da se neće ponoviti. - Brzo

je promenila temu, mrzela je da ulazi u polemike. - Šta da kažem?

Izgleda da je veoma nervozna u vezi s Emilinim odlaskom kući.

- Porazgovaraću ja s njom — ponudi se Arči odmah. Okrenuo se

ka Marion i nacerio se. - Verovaću ti na reč za taj čaj i masažu. -

Nasmejao se kad je Marion zakolutala očima. Bilo je to očigledno

nešto između njih dvoje i Heder nije mogla a da se ne oseti

odbačenom dok su izlazili iz kancelarije. Uzdahnula je. Čovek koji

dolazi preko agencije navikne se na to da nije uključen u interne

odnose. S druge strane, njen status joj je omogućavao da nikom ne

mora da objašnjava ko je i šta je.

Vratili su se na odeljenje i Arči krenu ka Emilinom krevetu.

Izgleda da je uzeo zdravo za gotovo da će Heder ići s njim. Ona je to

i učinila. Nasmešio se Emilinoj majci kad je skočila sa stolice. Heder

je primetila da je žena bila nervozna dok je s njom razgovarala i bilo

joj je drago kad je videla da zbog toga skuplja bodove kod Arčija.

- Pitate se može li Emili sutra kući - rekao je blago.

- Njen otac... On bi bio veoma rad da se ona vrati kući sutra pa

rekoh da pitam... - žena je šaputala i sve vreme pokušavala da skine

trunku sa skupog džempera.

Heder se namršti kad primeti svezu modricu na ženinom zglobu.

Mora da ju je bolelo, iako se gospođa Džekson ponašala kao da je

nema.

- Razumem to - odgovoti Arči - ali ipak mislim da bi bilo bolje da

je zadržimo ovde još koji dan. Bubrežne funkcije su skoro normalne,

ali ja ne bih rizikovao da se povrate na staro. Još nekoliko dana i biće

drugačije.

bbyy vvookkii

- Ako vi tako kažete, doktore - promrmlja žena. Brzo je skupila

stvari, pozdravila se s Emili i otišla.

Heder se nasmeši devojčici kad primeti da je tužna.

- Mama će se vratiti sutra da te vidi, dušo. Hoćeš li da gledaš

televiziju ili da čitaš knjigu?

Emiline crne oči se zadržaše na Hederinom licu. - Hoćeš li mi čitati

priču? - prošaputala je i zazvučala kao i njena majka.

- Naravno da hoću. - Heder se saže da je zagrli, a devojčica se

uplašeno pomače kao da se sklanja da ne dobije udarac.

- Idem da nađem neku knjigu i odmah se vraćam - rekla joj je

Heder gledajući u Arčija da proveri da li je i on primetio reakciju

deteta. Po njegovoj reakciji je bilo jasno da jeste i daje, kao i Heder,

zaključio isto. Pošao je za njom do sobe za odmor i ona je mogla da

oseti kako talasi besa izbijaju iz njega. - I vi ste primetili, zar ne? -

rekla je tiho i sagla se da uzme knjigu.

- Kako se povila kada ste krenuli da je zagrlite? Da. - U glasu mu

se osećala tuga. - Sumnjao sam još kad je Emili primljena. Ali nije

bilo dokaza da je povredena namerno. Očevo objašnjenje je sasvim

lako moglo biti tačno.

- Šta je on rekao da joj se desilo? - pitala je Heder, uzevši knjigu o

medi Pedingtonu, koju je ona najviše volela kad je bila u Emilinim

godinama. - Rekao je daje Emili pala sa skutera u parku i povredila

se kad je udarila u drvo. Majka je to potvrdila.

- U njenom kartonu piše da je imala mnogo modrica u oblasti

desnog bubrega kad je primljena.

- Tako je, bila je u lošem stanju kad su je doneli i imala je obilna

krvarenja i bolove. Iako joj je samo desni bubreg bio oštećen, odlučili

smo da smanjimo pritisak s levog bubrega i da je stavimo na dijalizu

dok se ne oporavi. - Klimnuo je glavom. - Teško je poverovati da

roditelj to može da uradi svom detetu.

- Da li su je i ranije dovodili u bolnicu? - upita Heder ustajući.

- Mi ovde nemamo tih podataka, ali popričaću sa socijalnim

radnicima i videti da li oni mogu da provere je li lečena u drugim

bolnicama. Ako je moguće pronaći istoriju bolesti, to može da

bbyy vvookkii

pomogne pri dokazivanju zlostavljanja. - Uzdahnuo je. - Oni će

morati da budu brzi jer ja ne mogu da je čuvam ovde još dugo.

- Primetila sam da majka ima zaista veliku modricu na ruci.

Možda bismo mogli da proverimo ima li pisanih tragova o tome i da

li je neko od, na primer, komšija prijavljivao nasilje u porodici.

- Odlična ideja! - uzviknuo je i nasmešio se. — Vidim da ćete biti

ponos ovoga sprata. Da li bismo nekako mogli da vas dobijemo za

stalno?

- Bojim se da ne. Nemam nameru da se igde zadržavam dok ne

odlučim šta ću dalje.

- Je l' to znači da niste nastavili s pripremama za venčanje? - upita

on blago.

- One večeri sam otkazala venčanje pošto sam po-razgovarala s

vama.

— Mora da vam je bilo veoma teško.

— Jeste — kruto se nasmejala, ne želeći da ulazi u detalje na

javnom mestu. Uznemirila se kad se setila koliko je svoje najbliže

izložila bolu i sramoti, htela je da zaplače. - Bolje da idem da

pročitam Emili priču pre nego pomisli da sam je zaboravila - rekla je

iznalazeći razlog da ode.

— Naravno. Ali ako vam je potrebno da popričate s nekim, tu

sam. Dobro slušam, Heder, setite se toga, hoćete li?

— Hoću, hvala.

Još jedan osmeh i ona nestade. Kako je prilazila devojčici, tako je

sve više osećala lakoću.

Tokom nekoliko poslednjih nedelja nije radila ništa drugo nego

prekorevala sebe što je napravilla veliki nered i bilo je pravo

olakšanje što ne oseća krivicu.

Uzdahnula je jer je znala da bi bilo glupo da se sada zanosi

Arčijevom ljubaznošću. Imala je sve razloge da oseća grizu savesti

pošto je izneverila toliko ljudi. Nije samo Ros trpeo posledice njene

odluke da se ne venčaju već su patili i njeni i njegovi roditelji. Njen

otac je pogotovo bio uznemiren. Izgleda da je verovao da je trebalo i

njega kriviti, ali za to nije bilo osnova.

bbyy vvookkii

Metju Tomson je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da Heder

ima srećno i bezbedno detinjstvo otkako joj je majka umrla od

posledica moždanog udara. Heder je tada imala petnaest godina i

majčina smrt je za nju bila skoro pogubna. Kao i za oca, uostalom,

ali on je svu svoju energiju usmerio na to da pomogne Heder da

izađe na kraj s tim gubitkom. To ih je zbližilo pa Heder nije oklevala

kada je trebalo prihvatiti posao u Dalverstonu pošto je dobila

diplomu medicinske struke. Otac joj je svih tih godina pomagao, pa

je i ona htela njemu da se nade. Rosova majka je neko vreme bila

partnerka u ordinaciji opšte prakse njenog oca, a kad je Ros završio

fakultet, i on je došao u ordinaciju.

Bilo je neizbežno da njih dvoje često budu zajedno, pa su tako i

započeli vezu. Roditelji su s odobravanjem gledali na to, pa su

Heder i Ros to shvatili kao znak da treba da se uzmu. Tek kad je

počelo da se približava venčanje, Heder je počela da se predomišlja,

ali ni tada nije reagovala, nego je sve dovela pred svršen čin.

Izazvala je mnogo bola i nesreće ljudima koji je vole, a sad je morala

da se iskupi i nauči da bude samostalna. Selidba u London je možda

bila greška, ali ona će morati da se pobrine da ne ispadne tako. Ma

koliko joj je pomogao prvi put, Arči Keri više neće biti čovek kome

će se obratiti za pomoć.

bbyy vvookkii

3.

Bilo je skoro devet uveče kad je Arči iscrpljen stigao kući. Nije

šala, radio je petnaest sati, prošle noći je otišao u krevet tek posle

ponoći. Ode pravo u kuhinju i napade frižider. Sve što je u njemu

našao bilo je parče skoro ubudalog sira i jedan paradajz, ali biće mu

to dosta.

Neće izaći da kupi nešto za jelo. Napravio je sendvič sa sirom,

stavio krišku paradajza na vrh i tako umirio savest. Tog dana je

propisno pojeo po porciju povrća i voća. Jeo je u kuhinji jer mu je

dnevna soba bila puna kartonskih kutija. Planirao je da nastavi da se

pakuje te večeri, ali pošto je završio s večerom, pakovanje mu se

činilo prenapornim.

Napravi instant kafu i ode u dnevnu sobu, gde je bar mogao da

sedne. Popakovao je sve ukrase i slike pa je soba izgledala prazno,

ali je bar imao gde da se spusti. Sručivši se na sofu, pijuckao je kafu

osećajući na jeziku njen puderast ukus. Iako ju je vrlo dobro kuvao,

prestao je to da radi. Nije imao s kim da jede pa nije bilo

zadovoljstva u kuvanju.

Ta misao ga odmah podseti na Stefani i on uzdahnu. Pokušavao bi

da ne misli na nju često, ali nije bilo lako. Pre nesreće, budućnost mu

je bila zacrtana baš onako kako je hteo. Imao je posao koji je

obožavao i ženu koju je obožavao. S njom je hteo da provede ostatak

života. Bio je savršeno zadovoljan svojim životom dok mu se nije

raspao.

Arči ustade uznemiren dok su mu se misli rojile umom. U radnoj

sobi je otvorio fioku i izvadio staru kutiju od čokolade. Već ju je

nekoliko puta vadio da izabere neke fotografije, ali pošto mu je to

bilo previše bolno, nijednom je nije otvorio. U tom trenutku je bio

dovoljno uznemiren pa mu nije padalo teško da završi s tim.

bbyy vvookkii

Seo je i ispraznio kutiju na jastuče pored sebe. Mnogo fotografija i

raznih sitnica podsetilo ga je na život sa Stefani. Uzeo je program

baleta i, smešeći se obešenjački, setio se da je Stefani bila ljuta jer je

zaspao tokom predstave. Sledeće je pogledao karte za operu: nije bio

otišao na predstavu jer su ga zvali s posla. Onda je video poništenu

voznu kartu: Stefani je putovala sama jer je on bio zauzet.

Mrštio se dok je gledao sve te stvari, ostatke njihovog života.

Veoma često je ostavljao Stefani samu. Posao mu je uvek bio

najvažniji, a sve ostalo sporedno, kao i Stefani. Zar je čudo što je

potražila utehu u drugome?

Uzeo je drugu fotografiju i osetio kako mu se na trenutak srce

zgrčilo dok je gledao nasmejana lica. Fotografija je bila snimljena pre

nekoliko godina kad su on, njegov brat Dankan i Stefani bili na

porodičnom imanju u Škotskoj. Stefani je ostala onde kad se on

vratio u London i on tada ništa nije sumnjao.

Sada nije mogao da prestane da se pita da li se baš tada njegova

verenica zaljubila u njegovog brata pošto ju je tada ostavio samu po

milioniti put. Još jedan razlog da se oseća krivim, još jedan razlog da

želi da se iskupi za ono što je uradio. Da je obraćao više pažnje na

ono što se dešavalo oko njega, Stefani i Dankan ne bi bili mrtvi.

Prošlo je četiri ujutro kada je Čarli Magvajer pretrpeo drugi udar.

Heder zgrabi kolica s instrumentima i potrča ka krevetu. Marion je

već krenula sa opremom za reanimaciju kad se Heder pojavila.

- Uključi to pa javi da nam je potreban Majk. Neka ga pozovu

brzo!

- Odmah.

Heder odlete do telefona i okrenu broj. - Heder s pedijatrije ovde -

reče čim joj se javiše na centrali. - Molim vas, pozovite doktora

Majka Bridžiza, brzo. Hvala.

Spustila je slušalicu pošto su joj potvrdili da će doktor doći. Neka

deca su se probudila, uznemirilo ih je komešanje pa je ona išla po

odeljenju pokušavajući da ih smiri. Marion i druge sestre na

dežurstvu te noći radile su s Čarlijem, ali je bilo pravo olakšanje

bbyy vvookkii

kada je stigao doktor. Krenuo je pravo ka dečakovom krevetu i bio

je namrgođen kad je Marion ispričala šta se dogodilo.

- Daćemo mu terapiju i videti da li deluje. Dajte adrenalin.

- Evo, ja ću - Heder se ponudila. Majk joj reče dozu, a Marion joj

dade ključ od kolica s instrumentima. Kad se vratila, tim je radio

defibrilaciju Čarlijevog srca i, baš kad su hteli da ponove, videli su

da nema reakcije. Heder oseti kako bezglasno nagovara dečaka da

se probudi dok su mu stavljali papučice na grudi.

- Sklanjajte se! - viknu Majk.

Svi su zadržali dah dok je još jedan električni šok iz aparata ulazio

u dečakovo telo, ali se na monitoru videla samo ravna linija. Majk se

okrenu ka Heder i ona vide da je ozbiljno zabrinut dok je uzimao lek

od nje.

- Javi Arčiju. Reci mu šta se desilo i da ne sluti na dobro.

- U redu - složila se Heder, iznenađena jer je znala da telefoniranje

konsultantu noću nije baš uobičajeno. Požurila je ka telefonu i našla

Arčijev broj na listi s brojevima ostalih zaposlenih. Okrenula je i

nervozno čekala da se javi. „Ako iko može da pomogne Čarliju, to je

Arči, on zna šta da se radi kad je gusto."

Ujela se za usnu kad je shvatila šta je pomislila. Bilo je isuviše lako

smatrati Arčija spasiocem. To nije dovoljno. Nakašljala se kad se

sanjivi muški glas javio na telefon. - Zao mi je što vas budim,

gospodine Keri, ali Majk Bridžiz je rekao da vas pozovem. Čarli

Magvajer je imao drugi napad i teško nam je da stabili-zujemo

stanje.

- Koliko dugo već? - upitao je razbudivši se istog trenutka.

Heder ga je na momenat zamislila kako se izvlači iz kreveta. „O,

šta mi to treba! Ne smem da dozvolim da mi pažnja odluta." - Oko

pet minuta.

- Dobro, stižem - kaži doktoru Bridžizu da stižem. Neka nastavi s

reanimacijom.

- Da, gospodine - Heder odgovori formalno jer oseti autoritet u

Arčijevom glasu.

- Hvala, Heder - reče.on tiho pre nego što ona spusti slušalicu.

bbyy vvookkii

Hederina ruka je drhtala dok je tiho vraćala slušalicu na mesto.

Iako se nije predstavila, Arči mora da joj je prepoznao glas i nju

obuze neko čudno osećanje u vezi s tim. Dok je išla da prenese

poruku, uhvatila je sebe da se smeši pa je shvatila da je prilično

glupo što se upušta u razmišljanja o Arčiju. On će se pojavljivati u

njenom životu samo dok bude radila na klinici. Za njenu budućnost

on nije značajan.

- Onda, je l' se svi slažu?

Arči je gledao u grupu zaposlenih okupljenih oko Čarlijevog

kreveta i na njihovim licima je video isti onaj izraz koji je i sam imao

na licu. Uprkos svim naporima, nisu mogli da povrate dečaka i

njegova smrt ih je sve potresla.

— Vreme smrti pet i petnaest - rekao je kad su svi klimnuli

glavom. - Hvala na svemu što ste uradili. Žao mi je što nije ispalo

onako kako smo želeli.

Gurnuo je zavesu i krenuo ka kancelariji, osetivši kako postaje

očajan. Izgubiti dete je uvek bilo užasno, a postalo je još užasnije

otkako su Dankan i Stefani umrli. Bilo je teško prihvatiti toliko smrti

oko sebe.

Heder je bila u kancelariji. Pogledala je u njega kad je ušao. Video

je kako joj se menja izraz lica kad on klimnu glavom. - Zaista mi je

žao - rekla je, a Arčiju nešto zastade u grlu. Znao je da ona zaista

misli to što je rekla. Nije to bila samo fraza. To ga je duboko dir-nulo

iako nije trebalo baš toliko da ga gane.

- Svima nam je žao - rekao je kratko jer nije mogao baš da brižne u

plač. - Jesu li stigli roditelji?

- Jesu, u čekaonici su - Heder je zvučala poslovno i Arčiju je

najednom bilo žao što je bio zvaničan.

- Dobro, onda, popričaću s njima. - Okrenuo se ka vratima, stao,

još jednom krenuo, onda se okrenuo. - Slušajte, nisam mislio onako

da planem, ali mi je uvek teško kad izgubimo dete. - Zapitao se

odakle mu potreba da se pravda. Ne bi to učinio u drugim

bbyy vvookkii

okolnostima, a opet, nije hteo da Heder stekne pogrešnu sliku. - Ne

smem da budem preosetljiv pošto treba da razgovaram s

Čarlijevima.

- Razumem. - Oči su joj se ispunile saosećanjem dok ga je gledala.

- Mislim da ovaj posao nije moguće raditi bez brižnosti, ali je teško

kad se ovako nešto desi. Setiš se ljudi koje si izgubio.

- Naravno — reče on tiho i ode pre nego što je dozvolio sebi da išta

kaže. Činilo se da su mu predviđanja ispravna, a opet, znao je da bi

napravio veliku grešku ako bi sad upitao Heder koga je izgubila.

To bi ga samo navelo da joj ispriča za Dankana, a sad na to nije

hteo da misli. Krenuo je ka čekaonici da razgovara s dečakovim

roditeljima. Bilo je užasno kako je i očekivao i, pošto je završio, bio je

emocionalno sasvim iscrpljen. Rekao je roditeljima da mogu da osta-

nu pored tela koliko žele i zamolio Marion da ih isprati do kapele,

gde će odneti Čarlija. Bavljenje takvim detaljima jeste bilo deo

Arčijevog posla, ali on to nikad ne bi mogao da radi rutinski. Pošto

se vrati u Škotsku to više neće morati da radi. Možda je zato dobro

što ostavlja ovaj posao.

Pokušao je da misli pozitivno, ali u njemu nije više bilo

optimizma. Oblak tuge koji se nadvijao nađ njim izgledao je sve veći

dok se vraćao na odeljenje i razgovarao s Majkom, koji je takođe bio

očajan. Arči ga je uveravao da je uradio sve što je mogao, ali je znao

da mu Majk ne veruje. To nije ni očekivao od njega. Kako je Heder

to već rekla, moraš biti brižan ili ne možeš raditi ovaj posao.

Kao da ju je prizvala njegova misao, Heder se najednom pojavi.

Upravo je bilo prošlo šest ujutru i ona je krenula kući. Arči se

namrgodio dok je gledao kako se zakopčava dok je žurila duž

hodnik. Da li je to bilo sve? Sada će ona otići i nikad je više neće

videti? Nije imao pojma da li su je upisali za ispomoć dužu od jed-

nog dana. Neki iz agencija bi ostajali nedeljama, dok su pojedini više

voleli da rade povremeno na različitim klinikama. Ipak, bila mu je

teška pomisao da će jednostavno otići i da se tu sve završava.

Nije znao kakve su mu namere kad je pošao za njom. Nije bio

siguran ni u to da je to baš pametno, ali ga ni ta pomisao nije

bbyy vvookkii

zaustavila. Požurio je kad ju je video da ulazi u lift, ali mu se vrata

zatvoriše pred nosem. Krenuo je stepenicama, potrčao kao da ga

jure besni psi. Heder je već izlazila iz zgrade kad je on bio na

poslednjem mezaninu pa je potrčao za njom, a onda je morao da se

zaustavi da bi propustio stariju ženu na glavnim vratima. Pomogao

je starici da izmanevriše s aparatom za hodanje, a onda nastavio da

trči niz stepenice, preko parkinga, na ulicu...

Videvši je da stoji na autobuskoj stanici, zastao je. Iskreno, nije

znao šta će dalje. Da li da priđe i kaže joj da bi voleo opet da je vidi,

možda čak da je upita da izađu? Pošto je znao šta se dogodilo, je li

zaista mislioda će ona prihvatiti poziv za izlazak? Arči zastenja kad

je shvatio koliko je bilo glupo pretpostaviti da će Heder biti

zainteresovana da ga opet vidi. Upravo je pobegla s venčanja pa je

baš luda da izlazi s njim.

Ni on ne bi trebalo da razmišlja o tome. Za nekoliko nedelja seli se

u Škotsku i imaće puno obaveza. Učiće da vodi imanje. Nikad ranije

ga to nije zanimalo, to je bio Dankanov teren. Pošto je bio stariji sin,

Dankan je oduvek znao da će naslediti titulu i planirao je svoj život

u skladu s tim. U Arčijevoj situaciji bi neki ljudi osetili zavist jer neće

naslediti ni titulu ni imanje, ali Arči je osetio samo olakšanje. To je

značilo da može da nastavi da prati svoj san i postane lekar, ali se

sve to promenilo nakon Dankanove smrti. Titula i odgovornost su

pripale njemu kao obaveza. Biće prezauzet narednih meseci.

Heder ga spazi dok je razmišljao o svemu tome. U trenutku on

postade siguran da ne srne da je pusti da samo tako ude u autobus i

nestane iz njegovog života zauvek, bez obzira na to koliko glupo to

izgledalo. Stalno bi se pitao šta joj se desilo i ne bi to mogao da

podnese. Uputi se ka njoj, osetivši uzbuđenje kad ga ona pogleda.

Uprkos neprospavanoj noći, izgledala je prelepo dok je stajala na

sivom svetlu jutra. Bilo mu je potrebno srce od kamena pa da to ne

primeti. Trebalo je zapamtiti da nijedno od njih nije bilo u poziciji da

traži romansu.

bbyy vvookkii

- Zdravo, primetio sam da odlaziš i pitao se da li bi volela da

doručkujemo zajedno. - Pokazao je preko puta. - Ovaj kafić ovde

služi najbolji doručak u Londonu. Hoćeš da proveriš?

4.

- Hvala.

Heder je čekala da konobarica ispred sredi escajg. I dalje nije bila

sigurna zašto je prihvatila Arčijev poziv. Na kraju krajeva, koja je

bila poenta vremena provedenog s njim? Iako je pristala da radi u toj

bolnici narednih nekoliko nedelja, neće u njoj ostati. Bilo bi glupo da

počne da se zabavlja s Arčijem a da nemaju budućnost. „Arči se

ponudio da me časti doručkom, a ne da počne da se zabavlja sa

mnom", zavaravala je samu sebe. Porumenela je i dograbila solju da

njome sakrije da joj je neprijatno.

- Mmm, kafa je prava stvar - Arči udahnu duboko miris kafe pa joj

se nasmeši. — Uh, ovde stvarno moram da ustanem i da priznam.

- Priznaj - reče Heder.

- Uh, uh - odgurnuo je stolicu i ustao. U uglovima usana mu se

pojavljivao osmejak dok je deklamovao. -Ja sam Arči i kofeinski sam

zavisnik.

Heder se zasmeja i dopade joj se što on ume da napravi šalu na

svoj račun. - Tvoja tajna je na sigurnom. Samo ja i još ova nekolicina

ovde znamo za nju.

- Onda je to u redu. - Ponovo je seo na stolicu i nasmešio joj se.

- Bilo je vredno otvoriti se i čuti tvoj smeh.

Heder uzdahnu. - Nisam se baš mnogo smejala u poslednje vreme.

bbyy vvookkii

- Mogu misliti. Mora da ti je život baš bio težak poslednjih

nekoliko meseci.

- Jeste - slegnula je ramenima i razmišljala koliko treba da mu

kaže. Bio je to njen problem i morala je sama da se suoči s njim. Ipak,

pomisao da s njim može da podeli bol joj se dopadala. - Povredila

sam mnogo ljudi i nije mi lako da se pomirim s tim.

- Jesi li se pomirila sa svojim bivšim verenikom? -upitao ju je,

zelenih očiju punih saosećanja.

- Nisam baš sasvim - Heder je napravila grimasu dok joj se talas

grize savesti dizao do lica. - Nisam još ni razgovarala s Rosom kako

treba. Znam da je trebalo, ali nisam znala šta da mu kažem. Poslala

sam mu pismo, izvinila se za ono što sam uradila, ali to nije

dovoljno. Jednog dana ću morati da sednem i da zaista popričam s

njim. Jedino mogu da se nadam da će mi oprostiti.

- Mislim daje imao vremena da porazmisli o svemu i da je shvatio

da si donela pravu odluku. - Arči sleg-nu ramenima kad ga ona

pogleda zabezeknuto. — Ne verujem da on nije znao da nešto nije u

redu. Mora da mu je i instinkt govorio da nisi srećna.

- Ne verujem. Ros nije od onih koji prate instinkte. On je osoba

koja tačno zna šta hoće od života i ide na to da dobije ono što želi. -

Odmahnula je glavom kad je shvatila kako je to zazvučalo. - Nisam

mislila da ga kritikujem. Ros je jednostavno tvrdoglav i ne dozvo-

ljava da mu išta stoji na putu. Ja sam se u stvari uvek divila toj

njegovoj osobini.

- Misliš li da mu je teško palo da prihvati tvoju odluku?

- Verujem da je jedini pravi odgovor - „ne znam". A s druge

strane, ne vidim ni da se mnogo potresao. To mu jednostavno nije u

prirodi. - Uzdahnula je. -Mom ocu je bilo teže da prihvati ono što se

desilo. Bio je užasno ljut, krivio je samog sebe zbog toga što smo se

Ros i ja uopšte počeli zabavljati. Nije hteo da sluša o tome da krivica

nije ni moja, a ni njegova.

Suze joj napuniše oči i Arči joj uze ruku preko stola i stegnu je.

- Siguran sam da će tvoj otac to vremenom preboleti.

- Nadam se.

bbyy vvookkii

Na sreću, tad im stiže doručak. Heder je htela kajganu s tostom, ali

je Arči poručio kompletan engleski doručak i uživao je u njemu.

- Gladan? - upita Heder skupljajući viljuškom jaja po tanjiru.

- Kao vuk. - Ubaci u usta komadić kobasice, sažvaka ga i onda

proguta pa joj se nasmeši. - Jedino što mi je sinoć ostalo u frižideru

bio je komadić sira i jedan paradajz pa večera nije bila baš

grandiozna.

- Nemoj mi reći da ne umeš da kuvaš - optužila ga je uzimajući

parče sira.

- Tiganj? Sta to beše? - odgovori on, smeškajući se davolasto.

Heder oseti kako joj srce poigrava i brzo odvrati oči s njegovog

osmeha. Sva se pretvorila u leptiriće, a nije znala zbog čega.

Odgrizla je parče tosta, a onda kradomice pogledala Arčija. U deliću

sekunde skoči joj pritisak kad je shvatila koliko je zgodan. Pre toga

uopšte nije obraćala pažnju na njegov izgled, uglavnom zato što je

mislila na nešto drugo, ali u tom trenutku gledala ga je kao

muškarca i videla da je on, u stvari, vrlo zgodan muškarac.

Činjenice su se nizale dok ih je njen mozak obrađivao. Visok više

od metar osamdeset, skladno građen, ima mišićave grudi i široka

ramena. Lice širokih vilica, muževno, s mnogo strogih

konvencionalno lepih crta. Divne oči, tamnozelene s tamnosmeđim

trepavicama. Kosa mu je bila iste tamnobraon boje, gusta i sjajna,

padala mu je preko čela. Usne koje su izgledale kao da će se svakog

časa izviti u smešak upotpunjavale su sliku. Kad se sve uzme u

obzir, Arči Keri je muškarac s kojim bi svaka žena bila rado viđena,

a Heder nije bila izuzetak. Ona brzo i kratko uzdahnu kad joj ta

misao pade na pamet. Bila je srećna što se nalazila u tom kafiću,

zaista srećna.

Arči nije bio siguran šta Heder zaista misli dok je gledala u njega

preko stola. Nakašljao se jer mu je bilo neprijatno što je objekat tako

detaljnog istraživanja. Pojavilo joj se malo boje u obrazima pa Heder

prionu na doručak. To ga je zaintrigiralo, ali nije hteo da napravi

grešku i pita je šta se dešava. Nije hteo da joj bude neprijatno.

bbyy vvookkii

Potreba koju je osetio da je zaštiti ga je iznenadila. Iako je

pokušavao da nađe opravdanje za ponašanje, drugih ljudi, obično

nije išao na prstima oko njih. Ako bi ga nešto interesovalo, pitao bi,

ali s Heder je bilo drugačije. Na momente je bila tako ranjiva i bio je

svestan koliko malo bi mu trebalo da je povredi, a to je hteo da

izbegne. Pustio ju je da vodi razgovor i koncentrisao se na jelo,

umakao je poslednje parčiće hleba nabodene na viljušku u osratke

jaja. Stavivši pribor uredno na tanjir, naslonio se i uzdahnuo.

- Ovo je bilo ukusno.

- Zaista jeste, hvala ti.

Heder je ubacila poslednje parče tosta u usta i onda olizala usne.

Arči je osetio kako mu se stomačni mišići stežu dok je gledao vrh

njenog jezika kako zavodnički oblizuje njene usne. Nije bio od ljudi

koji imaju seksualne fantazije, ali je sad morao đavolski da se

potrudi da ne fantazira. Zamislio je kako njegov jezik radi to isto

njenim usnama i osetio žmarce duž celog tela. Sva sreća da Heder

nije znala za to. Obrisala je prste papirnom salvetom i nasmejala mu

se. - Opet ću ovde doći, definitivno. Nisam imala vremena da

nađem mesto na kome može pristojno da se jede otkako sam došla u

London. Većina restorana je preskupa za moj budžet.

- Koliko dugo si ovde? - upitao je Arči, odlučivši da se vrati u

realnost.

- Skoro tri meseca.

- Toliko dugo? - Obrve mu se nabraše. - Mora da si došla ovamo

odmah pošto smo se sreli.

- Da, morala sam da pobegnem pa sam uhvatila voz baš te večeri.

- Aha. Da li si živela u Dalverstonu ili ste samo tamo hteli da se

venčate? - pitao je, želeći da što više sazna o njoj.

- Živela sam tamo. Rođena sam tamo, u stvari. -Slegnula je

ramenima. - Moj tata je lokalni lekat opšte prakse i ima ordinaciju u

gradu. Počeo je praksu sam, ali se ordinacija vremenom proširila.

Sad onde radi pet lekara, uključujući Rosa i njegovu majku Rejčel.

Arči zviznu.

bbyy vvookkii

- Pravi porodični posao, baš tako zvuči. A ti? Da li si i ti radila u

ordinaciji?

- Ne, u lokalnoj bolnici Dalverston dženeral. Bila sam sestra na

pedijatrijskom odeljenju. - Lice joj se smrači. - Baš je bez veze što

sam otišla, ali mislila sam da je to najbolji način. Nisam htela da me

ljudi stalno pitaju zašto se Ros i ja nismo venčali pa sam odlučila da

se preselim u London, gde me niko ne zna.

- Kažu da se sve menja sem kamenja - reče Arči, namerno

pokušavajući da situaciju okrene na humor jer nije mogao da

podnese da je gleda tako nesrećnu.

- Kažu. - Uspela je da se nasmeši. -A ti? Ti nisi iz Londona?

- Ne. Odrastao sam u Škotskoj, iako sam mnogo vremena proveo u

internatu u Engleskoj.

- Da li si se zbog toga preselio ovde da radiš?

- Ne baš. Jednostavno, desilo se daje radno mesto u Londonu bilo

upražnjeno i - evo mene, završih ovde.

- Da li bi hteo da se jednog dana vratiš u Škotsku? - upitala je,

očigledno zainteresovana.

- Vraćam se onamo krajem ovog meseca, u stvari.

- Stvarno?

- Moj stariji brat Dankan je poginuo prošle godine u saobraćajnoj

nesreći, pa idem da preuzmem porodično imanje.

- Znači, radićeš u Škotskoj da bi mogao da nadgledaš vođenje

imanja? - upitala je, a Arči odmahnu glavom.

- Ne. Neću više raditi kao lekar. - Osetio je kako mu srce potonu

kad je to rekao i on poželi da što pre prekine s tom temom. Znao je

šta mora da uradi i zašto. To je bila kazna jer je bio kriv za smrt

dvoje ljudi koje je voleo.

- Preveliko je to imanje da bih ga vodio tako. Nešto se mora

žrtvovati i na kraju ispade da je to moj posao.

- Pogledao je na sat, video datum i slegnuo ramenima.

- Trenutno sređujem papire i za nekoliko nedelja odoh.

- Da li zaista to želiš? - Nagnula se napred i on vide sumnju u

njenim očima. - Napustiti svoj poziv je zaista veliki korak, zar ne?

bbyy vvookkii

- Moram to da uradim - rekao je tiho. - Nekoliko stotina ljudi radi

na mom imanju i ja sam odgovoran za njih.

- Ali, zar ne bi mogao da zaposliš nekog da radi umesto tebe,

nekog poslovođu koji bi se bavio svakodnevnim poslovima?

- Probao sam to, zaposlio sam jednog čoveka da vodi imanje posle

Dankanove pogibije, ali nije uspelo. Bilo je mnogo problema i posao

je trpeo. Dankan je posvetio svoj život tome da sve na imanju

besprekorno funkcioniše posle očeve smrti. Nije fer ni prema uspo-

meni na njega, ni prema ljudima koji rade onde da dozvolim da se

imanje uništava.

- Mora da ti je vrlo teško. Samo to što si brata izgubio nije lako, a

kamoli još da se odrekneš karijere... -glas joj se utišao. Arči uzdahnu.

- Teško je. Stalno sam odlagao donošenje te odluke. Tek kad sam

otišao tamo pre nekoliko meseci isam video šta se dešava, shvatio

sam da moram nešto da uradim.

- Bio si onde pre nego što si stigao u Dalverston?

- Da, vozio sam iz Škotske i odlučio da prespavam u Dalverstonu.

- A završio si tako što si meni pomogao. - Pružila je ruku preko

stola i dodirnula mu nadlakticu. - Hvala ti. Ljubaznost koju si

pokazao toga dana prema meni veoma mnogo mi je značila.

- Drago mi je.

Arči uze šolju jer je osećao toliku potrebu da je uzme za ruku. Ne

bi bilo baš pametno da je odmah hvata za ruku. Završio je s kafom i

zamolio konobaricu da mu donese račun. Heder mu se ljubazno

zahvali, iako joj je lice bilo neuobičajeno ozbiljno dok ga je gledala.

- Agencija me je zamolila da radim kod vas u bolnici nekoliko

nedelja. Je l' to u redu što se tebe tiče? Mogu da im kažem da sam se

predomislila ako misliš da to može da bude problem.

Arči odmahnu glavom pokušavajući da sakrije olakšanje zbog

saznanja da će je opet videti. - Naravno da nije problem, Heder, ja

sam više nego srećan što radimo zajedno.

- U redu onda. - Kratko mu se nasmejala dok je ustajala. - Hvala ti

jos jednom za doručak i sve ostalo. Nadam se da će sve biti u redu.

bbyy vvookkii

-I tebi hvala - rekao je osmehujući se. Heder jeste htela da radi s

njim, ali mu je jasno dala na znanje da više neće biti ovakvih

neobaveznih razgovora za doručkom.

Bilo je to više nego što je mogao da očekuje, ali nije mogao da

porekne da se oseća prilično utučeno dok su odlazili iz kafića. Heder

mu u žurbi reče: - Do viđenja. - Videla je autobus kako dolazi niz

ulicu i on ne htede da je zadržava. Nije bilo smisla. Ispričali su sve

redom: hvala i nema na čemu, tako da sad mogu da nastave da rade

zajedno i ne moraju da se opterećuju onim što se desilo ranije.

Arči je znao da treba da bude zadovoljan što su sve izgladili. Ipak,

nije mu bila potrebna nova veza. Naučio je on svoju lekciju iz onoga

što se desilo sa Stefani. Nekad mu se činilo da je začaran. Svi koje je

voleo su umrli i on je strahovao da mu se to opet može desiti. Ne bi

opet dozvolio nekome da mu se približi i onda da ga izgubi. Bolje je

bilo da Heder i on budu samo kolege.

Heder je bilo teško da spava pošto se vratila u mali podrumski stan

koji je iznajmila u Patniju. Uvek joj je bilo teško da spava tokom

dana, a pogotovo u velikom gradu gde je toliko bučno. Ipak, nije joj

buka od saobraćaja predstavljala toliki problem, koliko njene misli.

Posle nekoliko sati koje je provela okrećući se u krevetu, ustala je i

skuvala sebi čaj. Odnela ga je u dnevnu sobu, sela na staru sofu i

razmišljala o svemu što se desilo te noći.

Zaista je uživala dok je razgovarala s Arčijem. To joj je bio najduži

razgovor otkako se doselila u London. Ipak, nije taj utisak imala

zbog usamljenosti, nego zato što je stvarno uživala u Arčijevom

društvu. Bilo je nešto u vezi s njim što joj je izuzetno prijalo.

Nasmešila se kad se setila kako je ustao i proglasio se kofeinskim

zavisnikom. Imao je divan smisao za humor i nije bio od onih koji su

stavljali svoj položaj u prvi plan. Radila je s mnogo konsultanata i

mnogi su bili veoma uobraženi, ali Arči nije bio takav.

Takođe, to što je bio izuzetan stručnjak joj se zaista dopadalo.

Očigledno mu je bilo stalo do dece koju je lečio i bio je spreman da

bbyy vvookkii

ide do kraja za njih. Stoga je za Heder njegova odluka da napusti

svoj poziv bila zaprepašćujuća.

Namršti se. Osećala je da tu ima mnogo više nego što je on hteo da

prizna. Iako je cenila to što je bio zabrinut za opstanak imanja,

odricanje od svog poziva je zaista bilo drastičan korak. Kao da je

osećao pritisak da preuzme ulogu svog brata i ona se pitala zašto.

Da li se desilo nešto što je učinilo da Arči oseća odgovornost da

preuzme taj posao?

Bilo je nemoguće saznati šta je moglo da utiče na to da se Arči

oseća raspolućen i na kraju je odustala. Odlučila je da ode u

supermarket da ne bi morala za vikend da ide u nabavku. Pristala je

da stalno radi noćnu smenu sledećih nekoliko nedelja jer joj je

agencija ponudila dodatan novac, a njoj je bio potreban svaki peni.

Iako je njen otac odbio da prihvati ček koji mu je ponudila kao

nadoknadu za troškove otkazanog venčanja, nije joj bila namera da

dira taj novac.

Kao što nije bilo u redu da njen otac podnese emocionalni gubitak,

isto tako nije bilo u redu da pretrpi finansijski gubitak, pa će se ona

već nekako snaći s novcem. Ako ne bude zarađivala dovoljno za

London, preseliće se u neko drugo mesto. Ništa je nije vezivalo za

London. Svi prijatelji su joj živeli u Dalverstonu, a nije imala

vremena da sklapa nova prijateljstva, sem s Arčijem, a on je odlazio

krajem meseca.

Heder se ujede za usnu kad oseti talas razočaranja kako joj jurnu

telom. Znala je da je to glupo, ali Arči će joj sigurno nedostajati. Za

kratko vreme koje je provela s njim on je u njenom srcu napravio

odeljak za sebe za ceo njen život.

bbyy vvookkii

5.

Nedelja je tekla uobičajeno - malo drame, malo rutine.

Pedijatrijska jedinica je zaista bila prometno mesto i Arči je veći deo

večeri ostajao da radi posle radnog vremena. Nije mu to smetalo.

Zapravo, to mu je omogućilo da vidi Heder i nadoknađivalo manjak

slobodnog vremena.

Ispostavilo se da Heder sve vreme u bolnici radi noćnu smenu.

Arči je smatrao da je to čudno jer je osoblje iz agencija uglavnom

moglo da bira smene. Pomenuo je to Vendi u četvrtak uveče i ona

klimnu glavom.

- I ja sam mislila da je to čudno, ali Heder mi je rekla da agencija

nije mogla da nade nikoga drugog da pokriva noćne smene. One

nisu popularne i mnogo sestara neće da radi noću ako ne mora.

- Ja sam iznenađen što je Heder spremna da radi noćnu smenu tri

pune nedelje - primeti Arči.

- Kaže da joj je potreban novac. Agencija plaća dodatno za noćni

posao, to je očigledno razlog.

Vendi je promenila temu i počela da mu priča o detetu s kilom

koje je primljeno tog jutra. Arči je prisilio sebe da se koncentriše dok

su razgovarali, ali čim je Vendi završila, misli su mu odlutale ka

Heder. Razmišljao je zašto joj je toliko bio potreban novac. Život u

Londonu je izuzetno skup i plata medicinske sestre nije bila velika.

Ipak mu se nije sviđala pomisao da Heder ima finansijskih problema

i odlučio je da porazgovara s njom čim dobije priliku.

Prilika se ukazala ubrzo, kad je došla na dužnost te večeri. Dete s

kilom, sedmogodišnji dečak Kodžo Aruti, pravio je probleme otkako

je primljen. Arči je znao da su se zaposleni trudili da drže dečaka

pod kontrolom, ali kad je shvatio da se sestre menjaju, ponašao se

još gore. Dok je Arči gledao rezultate drugog deteta, čuo je lom i

bbyy vvookkii

video Kodža kako prevrće kolica za služenje pića. Heder je upravo

pokušavala sve da očisti i da ga spreči da napravi veću štetu.

Arči je došao baš do njih i sagnuo se ka Kodžu tako da su se

gledali oči u oči. - Ovo mora da prestane, Kodžo. Neću ti dozvoliti

da vodiš pobunu ovde i uznemiravaš drugu decu.

Kodžo je ćutao i uzeo solju mleka pa ga je prolio na pod. Arči

odmahnu glavom. - Ne. Ako se ne ponašaš kako treba, ne možeš da

ostaneš ovde. Je l' hoćeš da ideš kući s tom groznom stvari koja ti

viri iz stomaka?

Dečačić je razmislio pa odmahnu glavom. Arči se okrete ka Heder.

- Ako Kodžo kaže da mu je žao i pomogne ti, može li da ostane da

ga operišemo?

- Da, ako obeća da će biti dobar dečak - Heder to reče s osmehom,

a Arčiju srce zalupa kao ludo. Okrenu se dečaku, u nadi da Heder

neće videti kakav efekat ima na njega. - Zavisi od tebe, Kodžo. Šta

ćeš uraditi?

- Biću dobar momak - izrecitova on ozbiljno.

- Dobro. - Arči prođe rukom kroz dečakovu kosu. - A sad lepo

pokupi sve ove kašike i odnesi ih u kuhinju na pranje.

Kodžo se odjednom sagnu i pokupi kašike. Ode niz hodnik i

nestade u kuhinji. Heder se nasmeja. - Ne bih verovala da nisam

videla svojim očima. Kako si znao da će upaliti kad si mu pripretio

da ćeš ga poslati kući?

- Pa, samo sam probao - Arči se nasmejao kad se ona ozarila.

- Stvarno nisam znao. Drago mi je da je upalilo. Možemo mi bez

takvih nestašluka.

- Da znaš.

Sagla se da ispravi kolica, klimnuvši glavom u znak zahvalnosti

kad joj je pomogao da ih podigne. Sva sreća pa su na odeljenju

koristili plastične čaše, tako da nije trebalo sakupljati polomljeno

staklo, već samo pobrisati sok i mleko. Heder skloni kolica s prolaza.

bbyy vvookkii

- Samo ću počistiti i biće kao novo - rekla mu je i pošla prema

drugim delovima odeljenja.

Arči ju je pratio, pitajući se da li je to pravi trenutak da joj

spomene njene finansije. Nije hteo da izgleda kao da joj se meša u

život, ali mu ne bi bilo drago ako sastavlja kraj s krajem. - Vidim da

ovde stalno radiš noćne smene - rekao joj je dok je uzimala krpu i

vodu iz ormara za čistačice.

- Tako je. Agencija ima problem da nade nekoga ko će raditi noću

pa sam ja pristala.

- Vendi reče da si joj rekla da ti je potrebna dodatna zarada.

- Da, dobro će mi doći.

Uzela je kofu i napunila je vodom. Bilo joj je čudno što je Arči prati

svuda kud god da krene. Slegnuo je ramenima pitajući se kako je

najbolje da načne tu temu.

- Ako ti je novac sada neophodan, meni nije nikakav problem da ti

pomognem bilo kako.

- Hvala, ali snaći ću se - rekla je kratko, podignuvši kofu iz

lavaboa. Prošla je pored njega i on spazi kako su joj usta

pobunjenički napućena.

- Sada sam te uznemirio, a baš to nisam imao na-meru da uradim.

Zao mi je.

-Ja treba da se izvinim. - Spustila je kofu na pod i napravila

grimasu. - Ljubazno je od tebe što si mi ponudio pomoć, ali ne mogu

da uzmem tvoj novac. Pored toga što ne želim da iskoristim tvoju

ljubaznost, moram i da stojim na svojim nogama.

- Svakom je potrebna pomoć s vremena na vreme -mekano je

odvratio. - To je to, pomoć. Ništa ne stoji iza toga, ako te to brine -

dodade on za slučaj da je Heder na pamet palo nešto što joj se ne

dopada.

Ona pocrvene. - Ne mislim da postoji, samo mi je neprijatno da ti

uzimam novac. Verujem da razumeš.

- Naravno. Ali ako se predomisliš, ponuda i dalje važi, u redu?

- Da, hvala, Arči, cenim to.

bbyy vvookkii

Nestala je kroz vrata, ostavila ga da se pita šta bi još mogao da

kaže da je ubedi. Uzdahnuo je jer ne bi bilo ispravno da je

primorava da prihvati njegovu ponudu samo zato da bi se on osećao

bolje. Od Heder je zavisilo kako će živeti i on u to nije trebalo da se

meša. Znajući šta se desilo sa Stefani i Dankanom, znao je da je bolje

tako. Sto manje bude imao uticaja na njen život, to će biti bezbednija.

Heder je radila do deset, a onda je otišla na pauzu u kantinu. Bile

su samo njih dve na dužnosti te noći, pasu morale da idu odvojeno

na pauzu, što joj nije smetalo. Često je bilo teško održati

komunikaciju sa stalnim osobljem. Neki nisu hteli da sklapaju

prijateljstva s osobljem iz agencije, a neki su bili ravnodušni. Bilo je

lakše samo obavljati posao.

Kuhinja se zatvarala u šest pa joj je izbor bio ograničen: sendviči ili

grickalice iz mikrotalasne. Uzela je jaja i sendvič, čokoladicu za

desert i šolju čaja i platila svoj obrok. Nije bilo gužve, pa je mogla da

izabere gde će sedeti. Ona izabra mesto pored prozora, s lepim

pogledom na grad. Bilo je zbilja spektakularno noću. Sve je sijalo.

Videla je Big Ben, Skupštinu, London aj na suprotnoj strani Temze.

Sve je izgledalo tako glamurozno i svetski u poredenju sa seoskim

šarmom Dalverstona pa ona oseti da joj uzbuđenje prođe eelim

telom.

Obuzeta entuzijazmom, uživala je u pogledu dok je večerala.

Pošto je stigla u London, razmišljala je o lošim stranama preseljenja,

ali je bilo vreme da se to promeni. Ovo je bio nov početak za nju, ne

samo način da pobegne od prošlosti. Može da ode gde god hoće, čak

i u inostranstvo ako tako odluči.

Iako joj je nedostajao otac, bilo joj je potrebno da misli na sebe, za

promenu. Život joj je bio zamrznut pošto joj je majka umrla i

zaslužila je da ponovo bude srećna. Sad kad je na svojim nogama,

njenog oca nije imalo šta da zaustavi. Ni nju. Svet je njeno igralište i

ništa je neće zadržati u Engleskoj - sem Arčija.

bbyy vvookkii

Heder se namršti na tu pomisao. Činilo joj se tako ispravnim i

normalnim da joj Arči bude činilac u jed-načini, a opet nije razumela

zašto. Nije mu ništa dugovala, ali nije mogla da porekne da ju je

pomisao o preseljenju na drugu hemisferu uznemirila jer ga u tom

slučaju neće viđati.

Zašto? Je l' to bilo zato što je Arči umeo da sluša kao niko dotad?

Nije znala. Bio je ljubazan i saosećajan i izgledalo je da razume njene

brige pa zar je bilo čudo što je osećala da su bliski?

Heder odahnu, bilo joj je drago što je uspela sve to nekako da

uobliči. Arčijeva ljubaznost je bila baš ono što joj trebalo u ovim

teškim vremenima i nije bilo razloga za brigu. Definitivno nije

moglo biti ništa drugo. Ne sada. Neće biti tako glupa. Upravo je

prekinula jednu vezu i nije bilo načina da se upusti u nešto tako

ludo kao što je zaljubljivanje u Arčija.

Već je prošla ponoć kad je Arči otišao u krevet posle još jedne noći

provedene u pakovanju. Njegov stan je počeo da podseća na

stovarište sa svim tim kutijama. Sve je trebalo da bude spremno na

vreme za selidbu, a nikome nije mogao da poveri da mu pakuje

stvari. Ipak, morao je da prizna da mu je pakovanje stvari izgledalo

kao pakovanje celog njegovog života u gomilu kartonskih kutija, a

zbog toga se osećao sve više odbačenim.

Raspoloženje mu se nije popravilo ni siedećeg jutra. Morao je rano

na kliniku, u osam i, kad je stigao, shvatio je da je kompjuterski

sistem pao. Lista mu je već bila duga, a fizičko preturanje po

kartonima oduzimalo je mnogo vremena. Do deset sati stigao je da

pregleda tek trećeg pacijenta. Glavna sestra Džeki Blis mu je

pomagala. Zakolutala je očima dok mu je dodavala još jedan karton.

- Timoti Rej, jedanaest godina, doselili se s južne obale nedavno.

Dete je pregledao lekar opše prakse već nekoliko puta, ali ništa

određeno nije nađeno. Zali se na glavobolje i oštar bol oko levog

uveta.

bbyy vvookkii

- Jesu li ga uputili zubaru? - upita Arči otvarajući karton.

- Jesu, ali zubar nije mogao da nade ništa što izaziva bol - odgovori

Džeki brzo.

- Vidim - klimnu glavom Arči ceneći to što je sestra umesto njega

pogledala izveštaj zubara. Prešao je pogledom preko kartona,

zapisao da je dete dotad bilo izuzetno zdravo. Sem uobičajenih

dečjih bolesti, nije bolovalo ni od čega ozbiljnog.

- Verujem da Tim nije išao kod konsultanta na južnoj obali.

- Nije. Trebalo je da se presele u London pa je lekar opšte prakse

odlučio da ga uputi kod nas. - Džeki je otišla do vrata. - Da ga

uvedem?

- Naravno. - Arči brzo pročita ostatak istorije bolesti, ali ništa u

njoj nije ukazivalo na neku bolest. Ustao je kad je sestra uvela

dečaka i majku u ordinaciju. -Zdravo. Zovem se Arči Keri, ja sam

konsultant na pedijatriji. - Rukovao se s majkom i nasmešio dečaku.

- Mora da si ti Tim.

- Da. - Tim uopšte nije izgledao nervozan dok je sedao za sto.

Gledao je po ordinaciji. Oči mu se raširiše kad je video kostur u

uglu. - Vau! Je l' ovo stvarno?

- Jeste. - Arči ustade. Stavi skelet kod stola. - Fred i ja smo drugari

odavno, kupio sam ga još na studijama i prošli smo svašta zajedno.

- Suuper! Mogu da pipnem? - promrmlja Tim.

- Naravno. Evo, rukuj se s njim. - Arči uhvati skelet za ručni zglob

i pruži mu šaku. Tim se nasmeja kad protrese kostur a on zazvecka.

- Vrh! Kad bih ja to imao...

- Stavi ga na listu želja za Božić - predloži Arči pa sede, zadovoljan

što je probio led. Ključ za uspešno lečenje dece leži u tome da se

uspostavi prijateljstvo s njima, kao što je on učinio s Timom.

Nasmešio se gospođi Rej, nadajući se da će je to smiriti. - Sad kad ste

upoznali Freda, recite mi kako je Tim.

- Isto, doktore Keri. Ima te grozne glavobolje i boli ga lice.

Arči nije hteo da joj objašnjava da njegova titula nije doktor, već da

ga treba oslovljavati sa „gospodine". To mu je bilo nebitno, a

ljudima je najlakše bilo da mu se obraćaju sa „doktore".

bbyy vvookkii

- Vidim. Recite mi kad je sve počelo. Ne vidi se jasno iz uputa

koliko dugo ovo traje.

- Počelo je prošle jeseni, kratko pošto se Tim vratio s letnjeg

raspusta u školu — objasnila je gospođa Rej.

- A da li se tad nešto dogodilo? — probao je Arči.

- Nisam sigurna na šta mislite, doktore.

- Je li Tim bio bolestan ili možda imao neku nesreću, nešto takvo?

- Ne da se ja sećam...

- Tata je imao saobraćajnu nesreću - reče Tim iznenada, prekinuvši

ih. Arči se okrenu ka njemu. Shvatio je da je to vrlo važno. - Jesi li

bio u autu tada?

- Da, vozio me je tata na utakmicu kad nam je pozadi uleteo taj

kombi. Ulubio nam je ceo gepek.

- Verujem da jeste - složi se Arči zamišljeno. - Jesu li glavobolje

počele posle nesreće?

- Jedno nedelju dana kasnije. I vrat mi je isto bio crven.

- Da li te je tata odveo da te pregleda lekar?

- Ne, kazao je da ne treba jer smo obojica bili dobro.

- Aha. Pa, sem tih glavobolja i bola iza uveta, je l' te još nešto

bolelo? Da li te peče vilica kad žvačeš ili čuješ kako klikne kad

široko otvoriš usta?

- Da, i ako zevnem, zakoči se i ne mogu da je zatvorim.

- Da li je to povezano s nesrećom? - upita gospoda Rej nervozno.

- Možda. - Arči ustade i pomeri se ka kosturu. -Zglob vilične kosti

naleže ovde u ovu čašicu na donjem delu temporalne kosti lobanje.

Imamo par jakih mišića koji omogućavaju pomeranje vilice kad, na

primer, žvaćemo. Ako čašica ne naleže kako treba, prouzrokuje bol i

neugodnost.

-I vi mislite da se to desilo kad su imali nesreću? -upita gospoda

Rej.

- Izuzetno verovatno. Temporomandibularni sindrom zgloba,

najverovatnije to ima Tim. Može proisteći iz povrede glave, vrata ili

vilice. - Arči se vrati za sto. -I mali udarac je bio dovoljan da napravi

ovaj problem.

bbyy vvookkii

Gospoda Rej odmahnu glavom. - Trebalo je da pogodim da ima

neke veze s nesrećom. Baš sam glupa kad to ne spomenuh našem

lekaru opšte prakse.

- Ne krivite sebe. To niste mogli predvideti. - Izvadio je formular i

ispisao Timovu dijagnozu pa im ga dade preko stola. - Voleo bih da

Tim ode na ultrazvuk. Ako pokaže da je čašica van ležišta, onda

ćemo znati da je moja dijagnoza tačna.

- A, ako jeste, šta ćemo?

— Možda ćemo uspeti da vratimo čašicu na mesto ili ćemo to

srediti malom operacijom. - Nasmešio se utešno kad je video kako je

prebledela. - Zaista, ne morate da se brinete, Tim će možda morati

da prespava u bolnici ako dode do operacije. Siguran sam da možeš

da se izboriš s tim, zar ne?

Arči ih isprati u želji da mu svi mladi pacijenti budu tako laki kao

Tim. Onda začu da neko vrišti u čekaonici. Rekao je Džeki da uvede

to dete da ne bi uznemirilo drugu decu. Nije hteo da ga išta drugo

usporava, inače ne bi mogao da stigne sve i opet bi morao da ostane

do kasno. Samo na trenutak je pomislio da će videti Heder, ali je

odbacio tu pomisao. Bez obzira na to što mu je taj susret bio

primamljiv, nameravao je da ode kući na vreme. To je bio jedini

način da se drži svoje odluke da se ne zaljubi u nju.

bbyy vvookkii

6.

Heder nije nameravala da porani na posao te noći, ali se desilo da

se autobus pojavio čim je došla na stanicu. Projurio je ulicama pa je

imala još pola sata do posla. Odlučila je da iskoristi to vreme

najbolje što može i krenula u kafić u kome je doručkovala s Arčijem.

Bilo je poluprazno i ona je sela za sto u uglu. Konobarica je upravo

bila donela njenu porudžbinu kad Arči ude u lokal.

Heder se ujede za jezik kad ga je videla da traži slobodno mesto.

To što je otkrila da joj je Arči bitan pri odlučivanju o njenoj

budućnosti ju je zaista uznemirilo. Bilo je prerano da se upusti u

vezu. Jednostavno nije mogla da se uzda u svoja osećanja pa se

predomislila i odlučila da izbegava Arčija što je više moguće. Ipak,

nije mogla da se pretvara da ga nije videla i nije htela da ga pusti da

čeka na slobodno mesto.

Podigla je ruku i mahnula mu, a srce joj je poskočilo od radosti

kad mu je na licu videla da se iznenadio. Samo na trenutak je

pomislila da će je ignorisati, ali kad joj je uzvratio pogled, shvatila je

da je bilo smešno od nje što je to pomislila. To što se on dopadao

njoj, nije značilo da će se i ona dopasti njemu.

— Ovo je iznenađenje. Šta radiš ovde?

Smeškao se dok je išao do stola, a Heder brže-bolje namesti

nehajan izraz lica. Razočaranje zbog toga što je Arči nije gledao kao

što je ona gledala njega bilo je sasvim ludo.

- Moj autobus je požurio pa sam resila da na brzaka popijem čaj

pre posla - objasnila je i uzela čajnik.

- Pametno.

Izvukao je stolicu i seo. - Uspeo sam bar jedno veče ranije da

završim pa sam mislio da nešto pojedem pre nego što odem kući.

Vožnja po Londonu petkom uveče je noćna mora. Kad god mogu

izbegavam je.

bbyy vvookkii

- Ne krivim te. - Heder je sipala čaj sebi. - Gde živiš?

- U Čelziju.

On uhvati pogled konobarice i pozva je. Heder prevrnu drugu

solju i napuni je čajem dok je on poručivao.

- Nije trebalo da to radiš, to je tvoj čaj, čekao bih dok ne dode moj -

prekoreo ju je.

- Podelićemo - lagano je rekla i nije htela da pridaje značaj tom

gestu. - Uvek mogu da dopunim kad stigne tvoja tura.

- Naravno da možeš, hvala. - Dodao je malo mleka i nekoliko

kašičica šećera, a onda srknuo čaj. - Mmm, skoro je dobar kao kafa

koju smo pili neki dan.

- Sva sreća da je skoro dobar - rekla je zajedljivo.

- Bar nećeš morati da ustaneš i priznaš da si teinski zavisnik.

- Ne. — Pogledao je preko ramena i nasmešio se. - Vrlo malo ljudi

ovde bi uživalo u priznavanju mog greha.

- Ako je tvoj jedini greh zavisnost od kafe, nije tebi loše u životu.

Lice mu se smrači. - Voleo bih da je to moj jedini greh.

Heder nije znala na šta on misli, ali je izgledalo da je ga je

komentarom pogodila u živac. Pogledala ga je i osetila kako je srce

boli zbog senke u njegovom pogledu. Bilo je očigledno da ga nešto

brine iako nije znala da li bi bilo dobro da ga pita šta nije u redu. Na

kraju dobro vaspitanje savlada emocije. Uzela je tanjir i ponudila ga.

- Hoćeš pola da zavaraš glad?

- Hvala, ali sačekaću svoju večeru. - Izgledalo je da čini napor da

odagna tugu kad joj se nasmejao.

- Pa, šta ćeš danas raditi?

- Pa ništa, samo ću se malo naspavati.

Zagrizla je hlepčić razmišljajući o tome kako će ga oraspoložiti. O,

kako li je uopšte i pomislila da bi mogla da ga oraspoloži?!

- Uvek je teško spavati danju - nastavila je ne želeći da misli o

tome. - Pogotovo u gradu. Ovde prevoz nikad ne staje.

bbyy vvookkii

- Pričaj mi o tome. To me je izluđivalo kad sam se ovde preselio.

Zudeo sam da se sakrijem na neko mesto gde se ne može čuti huk

saobraćaja. - Slegnuo je ramenima. - Sad sam se na to navikao. Ne

primećujem. I tebi će tako biti, verujem.

- Ako ostanem ovde - dodala je jer je još imala utisak da će otići iz

Londona. Nastojala je da ostane otvorena za nove ideje, prepusti se i

vidi gde će je to odvesti.

- Zvuči kao da razmišljaš da se seliš.

- Nisam još odlučila šta ću, iskrena da budem. - Slegnula je

ramenima. - Čak se bavim mišlju da se odselim u inostranstvo. Ipak

nema ničega što me zadržava u Engleskoj.

- Nemoj da brigaš, život se stara - reče smešeći se i ona mu uzvrati

osmehom. Vatra joj je opet zaiskrila u očima. - Ta sam!

Nasmejaše se zajedno gledajući se u oči duže nego što je to bilo

potrebno i oboje spustiše pogled. Heder je osetila kako joj nešto

prolete telom. Sigurno je bilo nečega, nečega što je i Arči osećao, ali

da li bi bilo u redu da se povinuje tome? Bilo je teško da odluči šta

da radi a da stvari ne zapetlja još više. Svaka njena odluka bila je

doneta pod uticajem onoga što su drugi očekivali od nje. Njeni

roditelji, pa Ros i svi ostali uticali su na njene odluke svesno ili

nesvesno. Sad je bilo vreme da postane samostalna odrasla žena.

Morala je da shvati šta želi od života i da se potrudi da to dobije.

Bilo bi zaista glupo od nje i Arčija da se sada prepuste jedno

drugom.

Arči je osećao kako mu zuji u glavi. Nije mogao da razmišlja kako

treba kad je gledao u Heder. Jedva je čekao da sazna šta joj je na

umu, ali se pitao da li bi vredelo da je pita i da li bi mu taj odgovor

uopšte išta značio. Konobarica se pojavila u pravi čas i dala mu

izgovor da prekine razgovor o tome.

- To dobro izgleda. - Heder se nagnu preko stola i pomirisa

njegovu porudžbinu.

- Lepo miriše.

- Hoćeš pola? - Arči joj ponudi. Bilo mu je drago da može da priča

o nečem konkretnom.

bbyy vvookkii

- Ne, neću. - Pogledala je na sat. - Rado bih ti pomogla da

smažemo ovaj krompir, ali je bolje da stignem na posao na vreme.

- Neki drugi put onda - Arči reče odsecajući parče odreska. Ubaci

ga u usta nadajući se (da će proteini nadoknaditi gubitak energije u

njegoviim moždanim ćelijama. Bilo je glupo želeti da se on i Heder

bolje upoznaju. Uskoro ide iz Londona i odlazii na suprotan kraj

države. Nije bilo pravo vreme za otpočinjanje veze, a pogotovo ne s

Heder. Njoj je bilo potrebno vreme da se navikne na to da je

slobodna devojka i odluči šta zaista hoće. Iako je tvrdila da je uradila

praivu stvar kad nije pristala da se uda, mora da i dalje oseća nešto

prema svom bivšem momku. A on? Pravo giovoreći, on i nije znao

šta je osećao. Da li je preboleo .Stefani? Da li će je ikada preboleti? U

jednom trenutku se činilo nezamislivim da će se oporaviti od bola

koji je osetio kad je saznao da ga žena koju voli vara s rođenim

bratom, ali šta je sada mislio o tome?

- Videćemo.

Heder mu se neobavezno nasmeši dok je završavala čaj. Arči nije

bio siguran šta mu se u fiom osmehu toliko dopalo, ali najednom

mu dosadi da bude razuman. Možda nije znao šta oseća prema

Stefani, ali je znao da želi da provodi više vremena s Heder. Zaista,

nije bilo ničeg lošeg u tome da je pita da; izađu ako veza ostane

platonska.

- šta radiš za vikend sem što spavaiš? - upitao ju je užurbano dok

je odvajala solju od usta.

- Nisam zaista razmišljala o tome. Zašto?

- Pitam se šta kažeš na to da izađemo negde - reče pokušavajući da

mu reči zvuče neobavezno, ali nije uspeo. Jedna je stvar da kaže sebi

da nema ničega lošeg u tome da se prijateljski viđa s Heder, a

sasvim druga sprovesti to u delo, otkrio je. Ipak, ovo je od saobraćaj-

ne nesreće prvi put da nekoga pita da izađe s njim, i to ne bilo koga,

nego baš Heder.

- Gde?

- A, pa daa... prošetamo po parku, bioskop, večera, šta god hoćeš.

bbyy vvookkii

- Video je kako otvara usta i znao je da će ga odbiti. Uprkos navali

osećanja, on nastavi.

- Moj stan je trenutno prazan. Svuda su kutije pune stvari. Ako

budem morao da provedem još jedan vikend onde, poludeću. Treba

da izađem i hteo sam da te pitam da ideš sa mnom ako nemaš ništa

planirano.

-Aha.

Napravila je pauzu očigledno razmišljajući i Arči zadrža dah.

Razumeće ako ga odbije. Neće pokušavati da je ubeđuje.

- U redu. - Slegnula je ramenima. - Ne sviđa mi se pomisao na to

da se dosađuješ u tom haosu. Da, volela bih. I meni će prijati

promena - dodala je dok je ustajala. - Nigde nisam izašla otkako sam

se preselila, pa će biti dobro da ne buljim u zidove ovog vikenda.

- Super. - Arči se nasmeja, nadajući se da ona ne vidi koliko je

zbunjen. Bilo mu je teško da odluči šta mu je bitnije: sreća što će njih

dvoje provesti vreme zajedno ili trema zato što će se naći u situaciji

koju možda neće moći da kontroliše. - Da dođem ja po tebe oko

devet u nedelju ujutro? Ima milion stvari koje ovde možemo da

radimo, videćemo šta nam se dopada.

- Oboje ćemo biti opušteni i bezbrižni bar tog dana - rekla je

lagano, a on se prigušeno nasmeja dok mu se zadovoljstvo gomilalo

u duši.

- Možemo.

Rekla mu je adresu i onda otišla. Arči završi s obrokom i poruči

kafu jer nije bio u žurbi zbog prevoza. Najgori špic je prošao dok je

on sedeo u kafiću i bilo mu je potrebno manje vremena nego obično

da se odveze kući. Dok je parkirao, osećao se bolje nego ikada. To

što je znao da će se videti s Heder mu je ulilo entuzijazam iako je

znao da ne srne da se zanosi. Krajem meseca on ide iz Londona. To

se neće promeniti.

Kad se Heder probudila u nedelju ujutru, gomila teških oblaka je

zaklanjala sunce. Heder se obukla u skladu s vremenom: farmerke i

majicu, a preko toga tanji džemper. Uz to još i udobne čizme i duža

bbyy vvookkii

tamnozelena jakna s kapuljačom. Iako nije imala pojma šta je Arči

planirao, nameravala je da bude spremna pa je na sve to dodala i

dugačak vuneni šal i par rukavica. Padalo, grmelo - ona je spremna!

Arči stiže malo pre deset, svirnu iz kola dok se parkirao. Heder

izađe iz kuće i potrča uzbrdo. Izašao je iz kola i otvorio joj vrata

smešeći se kad je video da se obukla za sve vremenske prilike.

- Vidim da si se dobro pripremila - zadirkivao ju je i pružio joj

ruku da lakše sedne na suvozačevo mesto.

- Definitivno jesam.

Heder mu uzvrati osmehom primetivši kako dobro izgleda. Kao i

ona, i on je nosio farmerke s mornarskom majicom i debljim

džemperom. Mont jakna na zadnjem sedištu značila je da je planirao

da napolju provedu mnogo vremena. Izgledao je muževno i zgodno

dok je obilazio oko kola pa je osetila mali drhtaj u kolenima.

Uprkos njenom premišljanju da li da se vide, morala je da prizna

da je Arči veoma zgodan i da je privlači.

- Mislio sam da odemo u Kju gardens ako nemaš ništa protiv. -

Upalio je skupi auto s pokretnim krovom, mašina je zahuktala, a

njeno telo takode.

- Nemam ništa protiv - složila se s njim, a sve vreme se trudila da

sve ostane koliko-toliko zvanično. Iako su ona i Ros bili u vezi,

vodili su ljubav tako da nisu mogli da kažu da se osećaju

izvanredno. Ona je to pripisivala svom nedostatku iskustva i

govorila sebi da će se stvari poboljšati vremenom. Sad se pitala da li

bi se to ikada dogodilo. Iako je Ros bio izuzetno zgodan muškarac,

nikad nije osećala ovo što oseća kad vidi Arčija. Ujela se za usnu jer

je osetila napad panike. Sve se odigravalo tako brzo i plašila se šta bi

se moglo destiti ako ne bude pazila.

- Ako nisi sigurna, ne moramo da idemo. - Arči mora da je osetio

njenu neodlučnost. Uzeo ju je za ruku i nežno je stisnuo. - Ti izaberi.

- Želim da idem tamo - rekla je iskreno. Uzdahnula je jer nije bilo

svrhe da laže. - Jednostavno, mislim da sada ne bi bilo pametno da

se upuštamo u bilo šta.

bbyy vvookkii

- Razumem te. Zaista. I slažem se s tobom. - Još jednom joj stegnu

prste pa pusti njenu ruku. Pa, šta ćemo? Krug po Kju gardensu,

onde da ručamo i posetimo jednu umetničku galeriju ili da peremo

tvoj veš?

Nasmejala se. - O, kakav izbor? Bila bih luda da tražim još nešto, je

l' da?

- Naravno, iako bi bilo glupo da ti ja išta namećem. Treba sama da

odabereš. - Arči se nasmeja pokvareno dok je ubrzavao.

- Hvala!

Heder se smejala dok su joj sumnje nestajale istom brzinom kojom

su i dolazile. Mogla je da uradi ovo, zaista je mogla. Mogla je da

uživa u druženju s Arčijem, da se zabavlja i zahvali mu na tome što

se pretvarao u zaista dobrog prijatelja. Ona je odtasla žena,

odgovorna za svoj život i mogla je da se bori sa svim što bi joj se

našlo na putu.

Celo jutro su proveli šetajući se po Kju gardensu, a uspeli su da

vide tek mali deo. Heder je bila oduševljena svime što je videla -

pagodom s koje se pružao divan pogled na botaničku baštu,

nedavno restauriranom palatom Kju, velikim staklenicima gde su se

nalazile retke biljke neprocenjive vrednosti. Arči je bio oduševljen

njenom reakcijom i otkrio je da uživa više od nje zato što je njoj lepo.

Sve vreme dok nisu stigli do centralnog Londona, gde su kasno

ručali, bio je siguran da je taj dan za oboje bio pravi pogodak.

Rezervisao im je sto u restoranu Ivi, gde je bestidno iskoristio

svoju titulu da bi dobio mesto odakle je Heder mogla da posmatra

slavne ličnosti koje su tu ručale. Heder je zurila u njega pošto ih je

hostesa odvela za sto.

- Ser Arči? Da li zaista imaš titulu, Arči?

- Bojim se da imam. Obično je ne koristim, ali mi je veoma korisna

kad treba da se rezerviše pristojan sto. - Namignuo joj je. - Nisam ja

za mesto pored kuhinje, zar ne?

- Ne. - Prigušeno se nasmejala. - Stvarno si beskrupulozan, koristiš

porodične veze za lične ciljeve.

Podigao je ruku. - Kriv sam.

bbyy vvookkii

Heder prevrnu očima, a on se nasmeja. - U stvari, to je igra koje

smo se Dankan i ja igrali kad smo bili mali. Ako bi neko s imanja

hteo da ode negde, u grad ili pozorište, mi bismo telefonirali da

rezervišemo tu osobu i pretvarali se da smo naš otac. Čudno je kako

brzo narod odgovara kad se tako predstaviš.

- Bezobrazno i uvrnuto.

Klimnula je glavom. - Moram da zapamtim to.

- Ja sam uvrnut na dobar način - uveravao ju je smejući se. Uze

meni i shvati da je prvi put tokom poslednjih meseci pomenuo brata

a da nije osetio nemir. On i Dankan su bili vrlo bliski kad su bili

mlađi pa je sve to što se desilo samim tim bilo veći šok. Bio je

povređen i ljut jer je sve shvatao kao Dankanovu izdaju, ali je sad

osećao samo dubok bol što su se rastali u tako lošim odnosima.

Naručili su i popili čašu vina dok su čekali. Arči je otpijao samo

male gutljaje, svestan da treba da vozi Heder kući. Obrok je bio

izuzetno dobar, gurmanski, s najboljim mogućim sastojcima. Heder

je jela sa zadovoljstvom, a njemu se dopalo što nije bila probirljiva

kao ostale žene. - To je bilo ukusno - rekla mu je ostavljajući pribor.

- Bolje je nego hrana u kafiću - reče on podignuvši obrvu.

- Nije bolje. Isto je dobro kao i tamo. - Bila je odlučna i on se

nasmeja.

- Nisam siguran da bi se to dopalo ovdašnjem glavnom kuvaru.

- Ako mu ti ne kažeš, ja neću. - Stavila je prst na usta. — To je naša

tajna, Arči, zar ne?

- Dobro - složio se, a srce mu je lupalo u grudima kao da će svakog

trenutka iskočiti. Pokupio je poslednje mrvice hrane sa svog tanjira i

pokušao da ne misli o ogromnoj želji da prstima pritisne njene usne.

Bilo mu je nemoguće da oslobodi misli njenih mekih, nežnih i

istovremeno izazovnih usana. Duboko je udahnuo dok je konobar

sklanjao tanjire. Ovo je postajalo nekontrolisano i morao je da se

zaustavi.

Konobar im dade meni deserata, ali je Arči hteo samo kafu. Heder

se odlučila za desert pa je odabrala bogat čokoladni suvi kolač sa

bbyy vvookkii

šlagom. Zavapila se kad je završila s jelom. - Presita sam, ne znam

da li mogu da ustanem. Možda ćeš morati da me nosiš do te galerije.

Arči se nasmeši. - I sam se tako osećam. Da ostavimo galeriju za

neki drugi dan?

- Ako hoćeš. - Ona pogleda na sat. - Već je četiri, vreme je da

idemo kući.

- Možeš da ideš kući ako hoćeš, a možeš i kod mene. - Slegnuo je

ramenima pitajući se da li je bilo pametno da to predloži. Bilo kako

bilo, on ne bi mogao da podnese da se ovaj dan završi tek tako.

- Sofu još upotrebljavam, pa imamo gde da sednemo, a i muziku

nisam spakovao, pa možemo da slušamo nešto ako hoćeš.

- Volela bih da vidim gde živiš, Arči, ali da li si siguran da je to

pametno? - Nagla se napred i video joj je sumnju u očima. - Vraćaš

se u Škotsku krajem me-seca i ja ne znam šta ću raditi posle toga. Da

li si siguran da je pametno da provedemo još vremena zajedno?

- Ne, nisam siguran - rekao je iskreno. - Možda je to velika greška.

- Ali i dalje želiš da nastaviš?

- Da. Znam da nam je loš tajming, mnogo toga drugog se dešava u

našim životima, ali ne mogu da poreknem da uživam s tobom i

mislim da ti osećaš isto.

- Osećam.

Glas joj je bio tako tih da je Arči morao da se napne da bi je čuo

zbog buke koju su pravili drugi gosti. Ipak, bilo je očigledno da ima

ozbiljnih sumnji i imala je pravo. Poslednja stvar koja joj je bila

potrebna u životu je uznemiravanje.

- Zaboravi - reče on brzo. - Bila je to glupa ideja.

- Ne, nije. - Stavila je ruku na sto, dlan joj je bio okrenut gore i

nasmešila mu se. - Ne sećam se kad sam se ovako lepo provela. I ja

bih volela da se ovaj dan ne završi.

Arči je jedno vreme zurio u njenu ruku pa ju je polako prekrio

svojom šakom. Prsti su joj bili tako mali i krhki dok ih je držala oko

njegovih da ga još jednom obuze strah. Neće moći da živi ako i nju

uspe da povredi. Uništio je toliko života da nije smeo ni da pomisli

na mogućnost da uništi i njen.

bbyy vvookkii

7.

Dok su išli u Arčijev stan, Heder se pitala da li je to pametno.

Divno je bilo što je bila okrenuta budućnosti, ali nije mogla da

ignoriše ono što je naučila u prošlosti. Njena prethodna veza nije

bila nimalo uspešna. Kakve garancije je imala da se ova neće završiti

jednako tako? Nije mogla da podnese pomisao da će izgubiti

Arčijevo neprocenjivo prijateljstvo.

- Nisam sigurna da je ovo dobra ideja - rekla je dok su se

približavali njegovoj zgradi. - Ne želim da pokvarim ovo što imamo.

Nisam sigurna da je ovo baš pametno, previše cenim tvoje

prijateljstvo.

- I ja. - Obešenjački se osmehnuo dok je gasio auto. - A da

popijemo solju čaja sad kad smo ovde i da te onda odvezem kući? Je

l' bi to bilo u redu?

- Da, to mi dobro zvuči - reče ona tiho.

- Dobro.

Izašao je iz kola i poveo je ka glavnim vratima. Heder je znala

koliko su nekretnine skupe u tom delu grada i nije mogla a da ne

bude impresionirana kad ju je Arči uveo u zgradu. Ogroman foaje s

mermernim podom na čijem kraju su se nalazila dvoja staklena

vrata i liftovi. Recepcija je bila u uglu, gde je stajao portir, koji je Ar-

čija pozdravio osmehom. - Dobar dan, gospodine Keri.

- Dobar dan, Pite. - Arči povuče Heder i predstavi je Pitu. - Ovo je

moja prijateljica, gospođica Tomson. Heder, ovo je čovek koji vodi

računa o ovom mestu.

- Drago mi je - odgovori Heder pružajući ruku i pozdravivši se s

Pitom. Išli su liftom na treći sprat. Arči je uvede u stan. Baš kako ju

je upozorio, unutra su kartonske kutije bile raštrkane na sve strane,

ali čak ni taj nered nije mogao da sakrije kako je velelepan stan.

bbyy vvookkii

Visoki plafoni i divni gipsani radovi su zadivili Heder, koja ga

uporedi sa svojom rupom od stana.

- Ovo je sjajno! Tako je svetio i prostrano.

- Znam. Obožavam svaki trenutak koji sam ovde proveo. - Arči

otvori vrata na balkonu i povede Heder. - Vidi ovaj pogled. Čak i

kad je vreme ovako tužno, savršen je.

Heder pode s njim na balkon. Mogla je da vidi ukotvljene jahte u

obližnjoj marini i na drugoj obali reke. Na nebu se pojavi helikopter

pa se spusti u luku na suprotnoj obali.

- To je heliodrom - reče Arči. - Mnogo ljudi ga ovde koristi. Lakše

je nego da u grad ulaziš i izlaziš kolima.

- Ovo je neki drugi svet. Privatni helikopteri i jahte, a narod nema

hleba da jede.

- Bogati i njihove igračke - zadirkivao ju je, a ona se smejala. - Tako

nešto.

Uđoše unutra. Arči je podigao hrpu medicinskih časopisa s kauča i

namestio jastuke. - Izvini zbog nereda. Kao što sam ti objasnio,

moram sve da sredim pre kraja nedelje. Nije mi jasno kako se toliko

stvari ovde nakupilo za nekoliko godina.

- Živiš ovde duže vremena?

- Da, otkako sam se preselio u London. - Mora da je video njeno

iznenađenje, pa poče da joj objašnjava. - Ovo je državni stan, zato ja,

otkako imam licencu, mogu sebi da priuštim da živim ovde. Plaćam

minimalnu kiriju, a ne punu cenu koja bi bila adekvatna vtednosti

ovog stana.

- Blago tebi! - uzdahnula je, a on napravi grimasu.

- Znam. I povremeno mi je neprijatno zbog toga.

- Ne budi lud, Arči, nisi ti kriv što ti je porodica bogata.

- Pa nisam. - Složio je časopise i stavio ih na kutije. - A ta kafa? Ili

bi više volela neko piće, imam neko vino u frižideru, ako hoćeš.

- Hvala, ali ja ću kafu ako nije problem - dodala je gledajući nered

oko sebe.

Arči se nasmeja. - Ne boj se! Aparat za kafu je poslednja stvar koju

ću spakovati. - Nestao je među zidovima, čula mu je korake po

bbyy vvookkii

parketu dok je išao u kuhinju. Zavalila se medu jastuke. Zasad je

dobro. Nije se dogodilo ništa što bi je ponukalo da zažali što nije

odmah otišla kući. Uživala je kao i uvek kad je bila s Arčijem. „Da

smo se samo sreli u neko drugo vreme", mislila je. „Tada je ishod

svega ovoga mogao biti potpuno drugačiji."

Arčiju je bilo drago što je imao nekoliko minuta za sebe dok je

punio i uključivao aparat za kafu. Bilo je tako dobro što je Heder

došla, tako dobro da ga je prosto plašilo. Nije mogao da se seti kada

se zadnji put osećao ovako opušteno s nekim, ni sa Stefani nije bilo

tako.

Uzdahnuo je. Stefani je bila žena s kojom je nameravao da provede

život i bilo mu je krivo zbog takvih misli. Ipak, sebe nije mogao da

laže. Morao je da se suoči sa stvarnošću, ma kako to bolno bilo.

Pored Stefani nikad nije osećao takav mir kao pored Heder. Seo je za

sto dok su mu se takve misli rojile po svesti. Je li to bilo istina ili je

samo prikrivao svoja prava osećanja? Da li je više voleo da misli da

on i Heder imaju nešto više od čiste fizičke privlačnosti ili nije hteo

da prizna da njihova osećanja nisu ništa drugo do prikrivene

seksualne žudnje?

Testirao je tu teoriju, ali nije bio ubeđen u nju. Iako ga je privlačila,

to nije menjalo činjenicu da se s njom osećao uigranije nego s bilo

kojom drugom ženom, uključujući i Stefani. Stefani jeste bila

prelepa, prepametna, duhovita i šarmantna, ali je među njima uvek

bilo neke distance. Nikad nije imao utisak da su se sasvim stopili,

uprkos tome što ju je zaista voleo.

„Ili sam samo mislio daje volim." Zateče ga ova misao. „Nikad pre

nisam sumnjao u svoja osećanja prema Stefani, pa otkud mi sad to?"

Čak i kad je saznao da su ona i Dankan zajedno, nastavio je da je

voli. Ili je tako tada mislio. Sada je prvi put zatekao sebe kako se pita

da li mu je samo taj prožimajući osećaj izdaje proizveo toliko bola.

Ponos mu nikada nije bio ranjen, ni vera uzdrmana, ali da li mu je

srce bilo slomljeno?

bbyy vvookkii

Aparat za kafu je završio i on ustade, uze dve šolje i stavi ih na

poslužavnik. Pronašao je činiju sa šećerom i ulio mleka u bokalčić, a

onda sve odneo u dnevnu sobu. Heder je sedela na kauču i srce mu

je zaigralo dok je gledao njen ljupki profil. Da li ovako izgleda

pravaljubav, ova sveobuhvatna nežnost koju oseća kad god je s

njom, ova želja da je zaštiti od zla i čuva je? Ranije je mislio da je

pronašao i izgubio ljubav, a sad više nije bio siguran. Sve što je znao

bilo je da se pored Heder oseća drugačije.

- Mmm, to super miriše. Očigledno nije instant. -Arči poskoči kad

se Heder okrenu prema njemu i nasmeši. Bilo je teško u tom

trenutku dok je prelazio preko sobe i nosio poslužavnik sakriti kako

se oseća. Bilo je strašno to što je iznenada otkrio da njegova osećanja

prema Stefani možda nisu bila duboka kao što je mislio. Na neki

čudan način to je promenilo sve što se ranije desilo i prisililo ga da

sve ponovo ocenjuje. Ako nije bio zaljubljen u Stefani, onda nije

imao prava da se oseća nesrećno u vezi s Dankanom i s njom.

Ta ideja je bila previše složena da bi se njome bavio u trenutku

dok je posluživao kafu. Arči je odbaci i podiže bokalčić. - Posluži se

šećerom i mlekom. - Dodade joj solju.

- Hvala. - Dodala je malo mleka u kafu i onda je srknula. - Divno.

Ako budeš hteo da menjaš profesiju, možeš da zarađuješ kao

kafedžija.

- Možda i otvorim kafanu na imanju - odgovorio joj je nežno

dodajući i šećer i mleko u svoju kafu.

- Dobra ideja. - Srknula je još kafe, a onda ga pogledala. - Jesi li

siguran da radiš pravu stvar, Arči? Jasno je koliko voliš svoj posao i

izgleda mi glupo da ga se odrekneš i radiš nešto sasvim drugo.

- Veruj mi, razmišljao sam mnogo o tome i to je jedino rešenje. -

Zabacio je glavu i gledao u plafon. - Vođenje imanja je stalan posao i

nema šanse da ga kombinujem s lečenjem. Jednostavno nisam

spreman da se pacijentima posvetim manje od sto odsto.

- Shvatam to, ali zašto bi imanje imalo primat? - protestvovala je.

bbyy vvookkii

- Verujem da si vrlo teško radio da bi došao do sadašnje pozicije.

Kad pomislim da će sve to iskustvo koje si stekao otići nigde, dođe

mi da plačem.

- Zaista nemam izbora. Moram da osiguram da na imanju sve

bude u redu, onako kako je moj brat to hteo.

- Sumnjam da bi on od tebe očekivao da žrtvuješ karijeru zarad

imanja.

- Možda ne bi - složi se Arči, a ovaj komentar kao da ga pogodi.

Dankan nikada ne bi od njega očekivao da prekine da se bavi

medicinom da bi preuzeo imanje. U stvari, njegov brat bi se

sablaznio od te ideje. Ali Dankan nije više živ i to je bila Arčijeva

greška. Stoga je hteo da se iskupi za to što je rezultat njegovih dela

bila smrt brata.

- Ali ti si odlučan da to nastaviš na bilo koji način.

- Moram to da uradim, Heder. - Samo na trenutak se igrao idejom

da joj kaže pravu istinu, ali šta bi bio smisao toga? Poslednja stvar

koju je hteo bilo je da je opterećuje svojim problemima.

- U tom slučaju, nadam se da nećeš zažaliti. - Nagla se napred i

video je zabrinutost u njenim očima. - Obećaj mi da ćeš ponovo

razmisliti ako ne uspe. Ja... pa, ne bih volela da budeš nesrećan.

- Obećavam. - Ostavio je solju i pružio joj ruku. - Hvala ti što se

brineš. Zaista.

- Uvek ću se brinuti o tebi - nežno je rekla. Podigla je oči ka

njegovom licu i zastade mu dah kad je video izraz u njima. Nije to

baš bio poziv, ali je znao da ona želi da je on poljubi. Privukao ju je

sebi toliko da skoro nije bilo razmaka medu njima. Iz te blizine

mogao je da vidi kako joj je koža nežna i fina i nije uspeo da se

odupre porivu da joj prstom pomiluje obraz.

- Koža ti je kao saten - promrmlja on, a ona uzdrhta. Nije bio

siguran da li se pomerila, ali najednom medu njima ne osta ni

centimetra. Arči oseti kako šok projuri njegovim telom kad im se

usne sretoše prvi put. Usne su joj bile tako glatke i mekane da je

zadrhtao. Ljubiti nju je bilo mnogo bolje nego što je mogao i da

sanja. Usne su im se stopile, a onda nevoljko odvojile. Mogao je da

bbyy vvookkii

oseti kako mu kroz telo prolazi treptaj i znao je da Heder može da

ga oseti. Možda je trebalo da sakrije kako se oseća, ali čemu? Za

nekoliko nedelja svako će otići svojim putem i ovo će postati nejasna

i daleka uspomena. Bilo je bolno koliko su ta osećanja kratkog veka.

Pomilovao je prstima njene usne i uzdahnuo kada je osetio njen

drhtaj. - Znači, nisam jedini koji se oseća ovako.

- Ne - stidljivo se nasmejala. — Ti se super ljubiš, Arči Keri.

- Takođe - prošaputao je, vraćajući se po drugi poljubac. Možda je

to bila ludost, ali on jednostavno nije mogao da se odupre njenim

usnama.

Ovog puta ju je ljubio dugo i gladno, a ona je odgovarala istim

žarom i bilo mu je drago. Nije bilo potrebe da se brine da li je

primorava jer je osećao da mu ovoga puta uzvraća poljupce istom

merom. Nije znao šta će se dalje desiti. Sumnjao je da će Heder želeti

da prestane, a znao je da on to sigurno neće. Odlučila je iznenadna

zvonjava telefona. Uzdahnuo je kad se pomerio od nje i ustao.

- Moram da se javim, možda me s posla zovu - objasnio je i krenuo

u hodnik. Bila je to Dina Dejvidson, njegova mlađa saradnica. Arči

ju je slušao i brinuo se dok je objašnjavala zašto zove. - Odlično što

si me pozvala, stižem odmah - rekao je prekidajući je u izvinje-

njima. - U međuvremenu kaži Vendi da roditelji ni pod kojim

okolnostima ne smeju da je vide. Je l' to jasno?

Prekinuo je pošto je Dina obećala da će proslediti njegove

instrukcije. Heder ga je gledala zabrinuto. Arči se vrati u dnevnu

sobu i Heder mu više pročita s lica nego što je on uspeo da joj kaže. -

Emili Džekson je primljena s rupturom na žučnoj kesi - reče bez

uvoda. - Prema onome što kažu njeni roditelji, pala je s bicikla, ali

deo osoblja im nije verovao. Proverili su podatke o Emili i otkrili da

sam i ja razmišljao šta je posredi pa su zamolili Dinu da me pozove.

Rekao sam da stižem.

- Jadno dete! - uzviknula je Heder. - Da li si se konsultovao s

nekom socijalnom službom?

- Ne još. Emilin otac radi za Ministarstvo spoljnih poslova i živeli

su u inostranstvu nekoliko godina. - Arči pokupi ključeve od kola i

bbyy vvookkii

otvori ulazna vrata. -I dalje istražuju, ali je teško dobiti informacije o

mogućem zlostavljanju deteta u ovakvoj situaciji.

- Mogu misliti.

Spustili su se liftom, pa na parking, ali Heder stade kad je Arči

požurio ka svom automobilu. - Ja ću sama kući. Važnije je da odeš

što pre do Emili.

Arči odmahnu glavom. - Neću te pustiti da se probijaš kroz grad.

-Ja sam odrasla osoba, umem sama da uđem u autobus.

- Zavitlavaš me, je l' da? - Otključao je kola i otvorio joj vrata.

- Biću srećniji ako znam da si kod kuće živa i zdrava.

Uzdahnula je dok je ulazila u kola. - Pa, dobro, ne želim da se

brineš za mene. Dosta ti je što moraš da se brineš o maloj Emili. -

Arči ništa ne reče. Nije izgledalo kulturno da joj kaže da će on uvek

brinuti o njoj. Odvezao ju je kući, a onda krenuo ka bolnici

pokušavajući da ne misli o tome kako će za nekoliko nedelja Heder

ostati sama. Kao što mu ona i reče, odrasla je žena i više je nego

sposobna da vodi računa o sebi. Problem je bio u tome što je on hteo

da se brine o njoj, samo kada bi mu dala šansu. Briga o njoj bi bilo

zadovoljstvo, a ne obaveza.

bbyy vvookkii

8.

Ponedeljak uveče. Heder je opet stigla ranije na posao, ali ovoga

puta je to učinila namerno. Nije se čula s Arčijem otkako ju je ostavio

kod kuće, a želela je da sazna šta se desilo maloj Emili. Takođe je

želela da vidi njega, ali o tome nije htela ni da misli. Za njih dvoje

nije bilo budućnosti i nije bilo smisla u tome što joj je postajao sve

privlačniji.

Bio je to ispravan stav, ali je bilo kasno. Uzdahnula je dok je išla ka

pedijatriji. Već je bila povezana s Arčijem više nego što je trebalo. Da

nije zazvonio telefon, njih dvoje bi završili u krevetu, a to svakako

ne bi bilo dobro.

Nije spavala s muškarcima po jednu noć. Nikada. Dok su mnoge

njene drugarice imale uglavnom samo veze za jednu noć, Heder

nikada nije prilazila seksu olako. Morala je prema osobi s kojom

vodi ljubav da oseća nešto više od fizičke privlačnosti, čak i pre nego

što bi uopšte pomislila da spava s muškarcem. Pa čak ni tada nije

bilo garancije da će sve ispasti dobro.

Zabrinjavalo ju je to što je shvatala koliko blizu je bila da napravi

grešku. Iako je žudela da vidi Arčija još otkako su otišli od njega,

bilo je pravo olakšanje što ga još nije srela na odeljenju. Odmah je

prionula na posao i pomogla Ebi da spremi krevete za

desetogodišnjeg dečaka koga su primili. Upravo su završile kad

dečak stiže, a njoj srce zakuca ludo kad vide da je za njim došao i

Arči.

- Ovo je Adam Ridžis - reče Arči dok su nosači stavljali krevet na

određeno mesto. - Imao je prepirku u autobusu pa je završio s

modricom na glavi. Ima blažu kontuziju, pa sam odlučio da ga

zadržimo tokom noći radi predostrožnosti.

- Zdravo, Adame - reče Heder nasmešivši se dečaku. Smestili su

ga, pa su Ebi pozvali da se pobrine za posteljinu. Heder je proverila

bbyy vvookkii

Adamove liste i videla da su za njega predvideli polučasovne

preglede. Proverila je vitalne znake i zabeležila ih na listu a, sve

vreme dok je to radila, Arči ju je posmatrao. Uzeo je listu od nje i

pročitao njene beleške.

- To dobro izgleda. Samo hoću da se uverim da se ništa

neočekivano neće dogoditi sledećih nekoliko sati.

- Biću vrlo pažljiva, gospodine Keri - reče ona zvanično i on joj se

nasmeši.

- Znam da hoćeš, Heder.

Okrenuo se da popriča s Adamom. Heder je mogla da oseti kako je

pocrvenela dok se sećala topline u njegovim očima. Zastenjela je

tiho. Ako je Arči bude češće tako gledao, neće biti ništa od njenog

opreza.

- Sad hoću da se odmoriš, Adame - Arči je bio potpuno posvećen

detetu. - Roditelji treba skoro da ti stignu, a sestra će ih dovesti da te

vide.

Pogledao je Heder, a ona klimnu glavom. - Naravno.

- Moj ćale će da odlepi - promumla Adam dok mu se donja usna

zloslutno uvijala. - Rekao mi je da ne idem biciklom posle škole, ali

sam želeo da idem u radnje.

- Sigurna sam da će tvom ocu laknuti kad shvati da ti je dobro pa

mu ništa drugo neće biti važno - reče Heder da bi ga umirila.

- Ne znate vi mog tatu - odgovori on pokunjeno. Heder uzdahnu

kad ostaviše dečaka da legne. - Nadam se da nemamo opet posla s

agresivnim roditeljem.

- Popričaću s njima kad stignu i jasno im reći da neće ništa postići

ako budu vikali na njega.

- Dobro. - Kratko mu se nasmešila pokušavajući da kanališe

uzbuđenje koje se javi u njoj kad joj na osmeh uzvrati osmehom.

- Šta se desilo s Emili? Vidim po listi da je ona u šok sobi.

- Tako je. Morao sam da uradim splenektomiju pa joj treba

nekoliko dana intenzivne nege. Nadao sam se da ću ponovo

postaviti mali deo zdravog tkiva u slučaju da se slezina sama od

bbyy vvookkii

sebe regeneriše. Kod dece se to obično dešava, ali nažalost, Emilina

slezina je bila prilično povređena.

- Kakva šteta. Da li si uspeo da saznaš šta se stvarno desilo?

- Ne. Roditelji insistiraju na tome da je imala nesreću, ali im ja i

dalje ne verujem. Predao sam slučaj policiji i ona će ih ispitati.

Pogledao je okolo i uveo je u ostavu kad su ušli neki posetioci.

Hedet je pomislila da on ne želi da ih neko čuje, ali nije mogla da se

odupre osećaju da ih neko špijunira kad je zatvorio vrata i kad su

ostali sami. Morala je da se natera da se koncentriše dok je govorio.

- Emilin otac je pretio da će me tužiti, a i bolnicu ako budemo

nastavili da mu branimo posetu, ali sam ja spreman na taj rizik.

Nema šanse da ga pustim da vidi dete ako ga on povreduje.

- Da li je Emili rekla nešto?

- Ne, jadnica je preplašena, a i majka je. Tresla se kad sam joj rekao

da sumnjamo da su Emili povrede nanete, a ne zadobijene u nesreći.

- Njoj je dozvoljeno da vida Emili? - Heder upita.

- Da, jeste. Jadno dete je toliko toga preturilo preko glave da bi

samo još falilo da joj ne damo da vida majku. - On pogleda okolo

kad ču korake. - Bilo kako bilo, bolje da te pustim da ideš. Biću ovde

još sat vremena. Ako ti nešto treba, u kancelariji sam.

Heder se vratila na odeljenje. Bilo je vreme za večernju vizitu pa je

imala posla. Ipak, često je hvatala sebe kako razmišlja o razgovoru

koji je vodila s Arčijem. Uistinu, to nije bilo ništa neobično,

razgovarali su o uobičajenim temama, o kojima bi lekar i inače

pričao s nekim ko radi na odeljenju, ali je njoj taj razgovor značilo

mnogo više.

Posle nekoliko meseci rada preko agencije, navikla je da na nju

gledaju kao na nekoga ko samo popunjava praznine, ali se Arči

potpuno drugačije ponašao prema njoj. Pade joj na pamet koliko joj,

u stvari, nedostaje odgovornost koju je imala u Dalverstonu.

Kao starija sestra na odeljenju, bila je navikla da donosi odluke i

da se ravna po njima. Znala je da je dobra u tom poslu i, da je ostala

u Dalverstonu, sigurno bi joj ponudili stalan posao. Kako god bilo,

bbyy vvookkii

znala je, ako nastavi da se zapošljava preko agencije, nikad neće

iskoristiti sav svoj potencijal.

To je učinilo da uvidi da mora sebi da nade stalan posao da bi

mogla da nastavi s obukom kako bi mogla da nade posao u bilo

kojem delu sveta. „Možda bi trebalo da razmislim o Škotskoj",

sanjarila je dok je pisala zapažanja o Adamu Ridžisu. Tako bi mogla

da gradi karijeru. Upravo zahvaljujući Arčiju stigla je ovako daleko.

S njegovom stalnom podrškom će se svakako lakše vratiti na pravi

put.

Heder se ujede za usnu kad shvati da je to samo izgovor. Nije

toliko mislila o građenju karijere koliko o tome da se vidi s Arčijem.

Možda će joj nedostajati, ali joj je bilo potrebno više vremena da

preboli ono što se desilo s Rosom. Pri tome, Arči i nije spominjao da

želi da se viđaju posle njegove selidbe iz Londona. Možda je zasad

srećan što provode toliko vremena zajedno, ali njemu sigurno nije

padala na pamet obaveza za ceo život.

Arči je ostao u kancelariji više od sat vremena. Niko ga nije zvao

telefonom pa je otišao. Uzdahnuo je dok je išao prema kolima.

Ponašao se kao idiot, gluvareći u nadi da će ga Heder pozvati.

„Valjda imam i nešto pametnije da radim."

Odvezao se kući i stao kod obližnjeg kineskog restorana da kupi

večeru. Uprkos nagomilanim kutijama i hrpama stvari, njemu je

stan, kad je ušao, izgledao depresivno prazan. To više nije bio

njegov dom, nego mesto gde je došao da prespava između dva

odlaska na posao. Uzeo je hranu, odneo je u kuhinju i seo za sto.

Nije hteo ni da uzima tanjire, to ga je opterećivalo, jeo je iz kutija.

Naručio je svoj omiljeni obrok: seckanu teletinu s dumbirom i belim

lukom te pirinač s jajima, ali nije uživao. Nije mu prijalo da jede

sam. Jeo je samo zato da bi nahranio telo.

Raščistio je sto pa seo u dnevnu sobu da čita. Knjiga koju je uzeo

bila je već nedeljama jedan od bestselera, ali nije uspela da mu održi

pažnju. Na kraju odustade od knjige i poče da gleda u jednu tačku i

bbyy vvookkii

da razmišlja o budućnosti. Pomisao da treba da napusti posao

ispunjavala ga je užasom. Iako je voleo imanje, mesto gde je rođen i

odrastao, nije mogao da zamisli da mu posveti život. Da li je to

zaista bila prava stvar ili mu je krivica zamagljivala razum?

Bilo mu je nemoguće da odluči. Bio je ophrvan krivicom zbog

izazivanja saobraćajne nesreće koja je Stefani i Dankana koštala

života i očajnički je želeo da se iskupi, ali da li je preuzimanje imanja

najbolji način da se to uradi? Ili je Heder bila u pravu kad mu je

rekla da treba da nađe nekog drugog za taj posao.

Arči uzdahnu jer se sve vraćalo na Heder. Bilo je teško poverovati

da mu je tako duboko ušla pod kožu i da ju je poznavao toliko malo

vremena. Kad bi se probudio, mislio bi na Heder i, kada bi išao u

postelju, Heder mu je bila na pameti. Da li su ova osećanja stvarna

ili su reakcija na Stefaninu smrti? Pokušao je da ubedi sebe da je u

pitanju ovo drugo, ali nije verovao u to. Njegova osećanja za Heder

su bila preduboka da bi ih kontrolisao, ali je bio svestan da njoj

trenutno nije potrebna nikakva veza. Jeste, poljubila ga je u nedelju,

i bilo joj je lepo, ali to joj ništa nije značilo. Kada se preseli u Škotsku,

Heder neće doći za njim.

Do devet uveče većina dece je zaspala. Samo je Emili bila budna

dok je Heder bila u obilasku. Emili je bila jedino dete na odeljenju za

šok. Jedan od zaposlenih u intenzivnoj ju je nadgledao i tokom

dana, ali sad nije bilo nikoga pa je Heder volontirala. Nasmešila se

devoj-čici dok joj se približavala.

— Zdravo, Emili, kako si? Hoćeš li, dušo, nešto da popiješ?

Emili klimnu glavom. Fizički se oporavljala od operacije, ali je bila

vrlo potištena. Heder je pomilova po ruci, nije želela da devojčica

bude tako nesrećna.

— Znaš šta. Završiću obilazak i onda se vraćam da ti pročitam

priču, važi?

Emili ozbiljno klimnu glavom. Pokazala je na knjigu koja je ležala

na stolu. — Hoćeš li mi pročitati ovu?

bbyy vvookkii

— Naravno da hoću.

Heder je proverila Emiline rezultate i zapisala ih na njenu listu

kad se vratila na odeljenje. Adam Ridžis je bio sledeći na listi pa ga

je probudila. Izgledalo je okrutno stalno buditi decu, ali je pregled

morao da se obavi u propisano vreme da ne bi došlo do komplika-

cija. Povrede glave su uvek bile razlog za brigu i bila je potrebna

velika opreznost u lečenju.

Emili je bila budna kad se Heder vratila. Sela je sa strane na Emilin

krevet i upalila svetio da bi devojčica mogla da gleda slike dok ona

bude čitala. - Jednom davno živeo je pas po imenu Džo - počela je

Heder.

Emili je slušala svaku reč, čak se i smešila kad su stigli do

poslednje strane i kad je mali Džo bio opet sa svojim vlasnikom. - To

je bila divna priča, je l' da? Sad vidim zašto ti je omiljena - reče

Heder dok je zatvarala knjigu.

Ušuškala je Emili. - Sad moraš da probaš da zaspiš, mama će ti

doći ujutru. Odlično, zar ne?

Emili ništa ne reče. Samo je zatvorila oči i uvukla se pod ćebe.

Heder krenu niz odeljenje. Svetio kod Adama je bilo upaljeno i

ona stade da proveri da li mu nešto treba, ali se namršti kad shvati

da joj ne odgovara kada mu se obratila. Sagla se i brzo ga proverila,

a srce joj se sledi kad ugleda kako mu je jedna ženica veća od druge.

Znala je da ga odmah mora pregledati lekar i potrčala da kaže Ebi.

- Do đavola, Majk ne radi večeras, zamenio je smenu s Dinom jer

ide kući - rekla joj je sestra i uzela telefon. Ukucala je broj, a onda je

rukom prekrila mikrofon. -Mrzim da dovlačim Arčija, ali mislim da

Dina sama neće umeti da se izbori s ovim. I u nedelju je morao da

dođe.

- Da, znam - automatski je odgovorila Heder. — Zadrhta kad je

Ebi čudno pogleda. - Pomenuo mi je to - slagala je jer joj je laž

izgledala sigurnije nego da prizna da je bila s Arčijem kad su ga

pozvali da dođe. Iako nisu uradili ništa loše, znala je da bi

ogovaranje u bolnici brzo počelo, a nije želela da svi pričaju o njemu.

bbyy vvookkii

- A, dobro. - Na sreću, Ebi nije imala vremena da se bavi time jer

se Arči javio na telefon. - Arči, Ebi je. Žao mi je što te zovem, ali

možeš li i večeras da dođeš?

Heder pusti drugu sestru da ispriča šta se desilo i vrati se kod

dečaka. Disanje mu je izgledalo mnogo teže nego maločas pa mu

ona stavi masku za kiseonik i zakači mu je za glavu. Baš kad je to

učinila, on poče da povraća, pa mu brzo skide masku i okrenu ga na

stranu da se ne bi ugušio. Ebi dođe posle nekog vremena. Bila je vrlo

zabrinuta kada je videla koliko brzo se Adamovo stanje

pogoršavalo.

- Zvala sam hirurgiju i rekla da budu na spremni - objasnila je dok

je pomagala Heder da počisti nered.

- Arči je na putu i verovatno će obaviti kaniotomiju. U

međuvremenu, hoće da pošaljemo Adama na tomografski skener.

- Da pozovem nosača? - ponudi se Heder.

- Ne, biće lakše ako ga jedna od nas odvede tamo.

- Ebi pogleda na svoj sat. - Arčiju neće biti potrebno mnogo da

stigne, on živi u Čelziju pa ne mora dugo da putuje.

Heder se uzdrža da ne kaže da zna gde Arči tačno živi. Klimnula

je glavom kad joj je Ebi rekla da odvede Adama na radiologiju dok

mu ona bude zvala roditelje. Odvezle su krevet do lifta i Ebi joj

pomože da uveze krevet u lift.

- Prizemlje - reče joj Ebi. - Neko će te sačekati dole, u redu?

- U redu - promrmlja Heder dok su se vrata zatvarala.

Bilo je potrebno samo nekoliko sekundi do prizemlja, gde ju je

čekao jedan kolega s radiologije. Išli su glavnim hodnikom do

radiološke jedinice, gde su ih već čekali.

- Mislio sam da je previše mirno noćas - našalio se i pomogao im

da prebace Adama u kolica koja su služila za tomografski skener.

- Izvini. Nismo nameravali da ti pokvarimo veće -uzvratila je

šalom. Pogledala je okolo i srce joj poskoči kad vide kako se na

vratima pojavljuje Arči. Očigledno je bio tek stigao jer je na sebi još

imao kaput. Dok je prilazio Heder, izgledao je tako snažno i moćno,

bbyy vvookkii

kao neko na koga se možeš osloniti u svim situacijama tako da je

odahnula od brige. Sve će biti u redu sad kad je Arči ovde.

- Kako je on? - upita, a ona učini napor pa se brzo sabra kad je

shvatila da je pitanje njoj postavljeno.

- Počeo je da povraća baš kad je Ebi završila razgovor s tobom. I

disanje mu je sad otežano.

- Dobro. Hajde da uradimo skening i vidimo šta se dešava.

Verovatno je hemoralgija, ali moram tačno da vidim s čim imamo

posla. Adam je prilično lupio glavom kad je udario o zemlju, ali

postoji mogućnost da ima krvarenja na suprotnoj strani glave ako

mu je mozak udario o lobanju.

- Smem li da gledam preko tvog ramena, Grejeme?

- Samo izvoli. - odgovori Grejem.

- Hvala.

Arči zbaci kaput i prebaci ga preko stolice, a onda nestade u sobi s

opremom za nadgledanje, gde se slike sa skenera prenose na

monitore da bi mogle da se vide dok se skening traje. Heder je znala

da im više nije potrebna pa je izvezla kolica iz prostorije. Na

odeljenju je bilo mirno kad se vratila i bilo joj je drago zbog toga.

Njoj je bilo dosta uzbuđenja za jednu noć, a to nije uključivalo samo

ono što se desilo Adamu.

Uzdahnula je dok je presvlačila čaršave i prala dušek. Iako je znala

da u tom trenutku ne može verovati osećanjima, zaključila je da joj

Arči postaje sve draži i da ga više ceni što ga više viđa. Bio je

uglađen, pametan, topao, duhovit, seksi i zgodan. Ukratko, on je

imao sve što je ona cenila kod muškarca, ali je bilo preterano rano da

razmišlja o tome da uđe u vezu s njim ili s bilo kojim drugim

muškarcem. Jedva da je prošlo tri meseca od njenog plana da se uda

za Rosa i tek sad je uvidela kakva bi to greška bila.

Rosa je znala godinama, a opet, njihov brak ne bi uspeo.

Jednostavno se pokazalo koliko je loša bila njena procena. Bilo je

jasno i to da ne sme više da juri u drugu vezu pa da se opet kaje. To

što je ona utuvila sebi u glavu da je Arči čovek s kojim bi htela da

provede život bilo je zaista ludo.

bbyy vvookkii

9.

Skener je pokazao da Adam ima hematom na desnoj strani glave.

Arterija s rupturom je prouzrokovala krvarenje u prostor između

unutrašnje površine lobanje i eksterne površine dura mase, spoljnjeg

sloja zaštitne opne koja prekriva mozak. Arči nije časio časa nego je

odmah poslao Adama u salu, čim je potvrđena dijagnoza. Dina

Dejvidson mu je pomagala.

- Sada ću da izvršim trepanaciju - objasnio je Dini. — Već je

sklonio slojeve kože, mišića i membrane s mesta povrede i trebalo je

da skine delić lobanje. - Jesi li viđala ovo dosad?

- Samo jednom dok sam studirala - odgovori Dina, kojoj je pripala

muka od bušenja rupa. - U stvari, nisam bila baš u sali, nego sam

operaciju posmatrala s galerije.

Arči se seti kako se on osećao dok je stajao tik pored stola i prvi

put posmatrao kako se radi ta operacija. Stoga pokaza razumevanje.

- Znam da izgleda brutalno, ali to je jedini način da se uđe u lobanju.

Nemoj da ti bude neprijatno ako ti je muka ili ako ti se čini da ćeš se

srušiti. Većina nas se oseća isto dok se ne naviknemo na to.

- Pa, znači, nisam kompletan kreten - reče Dina suvog grla, a on se

nasmeja.

- Naravno da nisi.

Napravio je seriju malih rupa u obliku kruga. Kad je to uradio,

napravio je zareze između rupa, dok nije došao do kosti. Nju je onda

gurnuo unazad i video ugrušak koji se stvorio ispod. Klimnuo je

glavom.

- Evo krivca, usisaču ga i zatvoriti arteriju. S malo sreće, to će

srediti stvar. - Bio je to delikatan posao i nije žurio dok je operisao.

- Kako mu je? - pitao je gledajući Megi Parker, anesteziologa.

- Nema problema - odgovorila je očiju prikovanih za brojeve.

bbyy vvookkii

- Dobro.

Kad je bio siguran da je sve uredu, zameni kost, zaši membranu i

mišiće vrati na mesto. Sad je trebalo samo da se rana zašije i on

odluči da Dini dozvoli da to uradi da bi vežbala.

- Predaću ti sada štafetu - rekao joj je i sklonio se. Bila je omalena,

možda metar i po s klompama pa joj on dodade stalak. - Izvoli,

mala.

- Ima zakona koji zabranjuju takvo ponašanje — reče dok se pela

na stalak. - Nisam ja niska, nego imam metar i želju da porastem.

- Pardon. - Arči se naceri jer je znao da je ovo njegovo zadirkivanje

ne ljuti. Uvek se trudio da razvija dobre odnose u svom timu jer je to

pomagalo da ljudi lakše rade zajedno. - Moraću što pre da počnem

da koristim te politički korektne termine pre nego što uvredim ne-

kog. - Svi su se smejali. Nastavili su s operacijom. Dina je veoma

dobro obavila posao i Arči joj to reče kad su izašli iz sale.

- Ovo je prvoklasan posao, Dina. Talentovana si za operacije pa se

nadam da ćeš nastaviti to da radiš. - Trudiću se da budem što bolja -

rekla je srećno.

Onda se rastadoše. Arči je krenuo ka muškim tuševima i

presvukao se. Pogledao je na sat i shvatio da je već jedan posle

ponoći. Nije bilo šanse da sad ide kući. Morao je da razgovara s

Adamovim roditeljima i objasni im šta se dogodilo. Takode je hteo

da bude prisutan kad se Adam probudi iz anestezije. Iako nije

očekivao probleme, uvek je moglo da se desi nešto što ne treba.

Prvo je dečakovim roditeljima jednostavnim rečnikom ukratko

objasnio šta se desilo i šta je on preduzeo. Oni su, naravno, bili

uznemireni i zabrinuti zbog nusposledica. Arči ih je ubedio da ne bi

trebalo da ih bude, iako nije mogao ništa da im garantuje. Povrede

glave su izuzetno nezgodne i, iako su se ovim problemom

pozabavili na vreme, postojala je mogućnost da bude nepovoljnih

posledica.

Išao je da proveri kako je Adam. Dečak je bio u sobi za oporavak i

vitalne funkcije su mu bile solidne. Disanje uravnoteženo, puls i

aktivnost srca onako kako je Arči i očekivao da će biti posle

bbyy vvookkii

operacije. Rekao je sestri na odeljenju za oporavak da će opet doći da

obiđe Adama za pola sata, ali da ga pozove ako bude razloga za

brigu. Bilo je skoro dva sata, Arči je bio žedan, pa je krenuo ka

kantini. Nikoga nije bilo unutra pa je mogao da se smesti gde je

hteo. Ubacio je vrećicu čaja u vrelu vodu, dodao mleka i šećera i seo

za sto. Baš kad je otpio prvi gutljaj, video je na pejdžeru signal da ga

traže. Zašto se to uvek dešavalo tek kad bi seo da pije čaj ili kafu?

Ustao je i krenuo ka telefonu, ukucao broj svog odeljenja. Javio se

dežurni doktor i objasnio da su upravo

primili dete za koje se sumnja da ima upalu slepog creva. Arči se

složio da pregleda dete i spustio slušalicu, pitajući se kako su znali

da je u bolnici u ovo doba noći. Nije baš da mu je smetalo, ali... Ipak,

neće se prepirati kad je u pitanju život deteta.

Adrenalin mu poraste dok je žurio. Za ovo je bio obučen i ovo je

voleo da radi svakoga minuta. Shvatio je koliko će mu biti teško bez

ovog posla. „Možda bi mi bilo lakše kad bih imao nekoga s kim bih

mogao da provedem svoj novi život", mislio je. Heder, na primer, ali

nije bilo šanse da se to desi. Heder je morala da izgradi budućnost

za sebe, a u njoj za njega nije bilo mesta.

Dnevna smena je počinjala s radom u petnaest do šest sledećeg

jutra. Heder je čekala da Ebi preda smenu iako to niko nije očekivao

od nje. Pošto je angažovana preko agencije, od nje se očekivalo da

radi onoliko koliko je plaćena, ali nije mogla da odjuri kući za slučaj

da bude potrebna. Još petnaest minuta i formalnosti su obavljene, a

Ebi uzdahnu dok su kretale ka sobi za osoblje.

- Crkla sam. Kakva noć!

- Luda - složi se Heder otvarajući ormarić. - Ne reci dvaput. S

Adamom i onim drugim detetom s upalom slepog creva, sva sreća

da smo uopšte živi. - Ebi zalupi vrata svog ormarića i nasmeši joj se.

- Ti si bila zvezda večeri. Znam da stalno kukam na vas koji dolazite

preko agencije, ali ne znam šta bi bilo da noćas nisi bila sa mnom.

- Zaista ti hvala.

bbyy vvookkii

Heder se nasmešila Ebi i osetila kako joj je srce poraslo zbog tog

komplimenta. Medu stalno zaposlenima i agencijskim osobljem je

često dolazilo do nesuglasica pa joj je Ebin kompliment utoliko bio

draži. Izašle su zajedno iz sobe za osoblje i krenule ka liftu. Mnogi

zaposleni su u tom trenutku odlazili s dužnosti i Ebi pozva neka

prijateljica pa one odoše zajedno. Mahnula je Heder u znak

pozdrava i otišla.

Heder izađe u prizemlju, nadajući se da će joj autobus stići na

vreme. Nekoliko jutara nije se pojavio pa je Boga molila da se to ne

desi opet. Zamalo je stigla do vrata kad je sustiže Arči i ona ga

pogleda iznenađena.

- Nisam znala da si i dalje ovde.

- Na kraju sam radio i operaciju slepog creva - objasni joj,

otvarajući joj vrata.

- Hvala.

Iskoračila je i zadrhtala kad je osetila svež jutarnji vazduh kako

produvava kroz parking.

- Brrr, što je hladno! - viknu Arči i podignu kragnu na mantilu.

- Hladno je. Nadam se da će mi doći autobus. Nije mi prijatno da

stojim napolju po ovakvom vremenu - reče Heder bez razmišljanja

dok su prolazili parkingom.

- A da te ja povezem? - ponudi joj se Arči odmah i ona zastenja.

- Ma nisam na to ciljala!

- Znam da nisi - slegnu on ramenima. - Nije mi to ni palo na

pamet, časna reč.

- Dobro, ne bih volela da misliš da te iskorištavam - reče ona

odlučno.

- Pa, i da me iskorištavaš, nema veze.

Hodao je pored nje, ruke su mu bile duboko zavučene u džepove

kaputa. Vetar je dodao malo boje na njegove obraze, ali je s obe

strane usta mogla da vidi bore koje mu je naneo umor pa nije mogla

a da se ne zabrine. Arči je davao sebe na poslu i previše. Morao bi

više računa da vodi o sebi.

- Pa, trebalo bi da ti bude bitno. Moraš više da misliš na sebe.

bbyy vvookkii

- Prijatelji smo, Heder, ne mogu a da se ne brinem o tebi.

Ona oseti kako joj se stvara knedla u grlu kad mu u glasu začu

iskrenost.

- Hvala ti.

- Nema na čemu - kratko joj se nasmeši. - Pa, hoćeš li mi dozvoliti

da te odvezem kući? Onda se neću brinuti kako ti je zaglavljenoj u

autobusu ili šta će biti ako se autobus ne pojavi.

Zakolutala je očima. - U centru smo Londona. Nije baš da ću ostati

nasred nedodije.

- Pa možda i nećeš, ali previše je hladno. Zadrhtao je kad je još

jedan ledeni nalet vetra zahujao parkingom. Heder zadrhta. Morala

je da prizna da joj se pomisao da će stajati na vetru nije nimalo

dopala.

- Pa, ako si siguran da ti neće smetati...

- Neće. - Arči se naceri, uze je za ruku i energično je povede ka

autu. Heder uzdahnu kad je shvatila da se u stvari ponaša onako

kako je on već bio zamislio. - Je l' uvek bude po tvome? - upita ona

malo kiselo dok je Arči sedao za volan.

- Ne uvek, mada ne mogu poreći da je lepo da se ponekad pobedi.

- Osmeh mu je bio nežan, pokazivaoje da on ovaj dogovor ne vidi

kao svoju ličnu pobedu. Arčiju nije bilo potrebno da nadima svoj

ego pokazivanjem da je pobednik. Sam sa sobom je bio u miru i ona

je otkrila da je baš to ono što muškarca čini privlačnim. Naravno, on

je imao još mnogo osobina koje su joj se dopadale.

Heder je razmišljala o tome dok su napuštali bolnicu. Već je

odlučila šta će uraditi da bi svoja osećanja držala na uzici i držače se

svoje odluke. Jutarnji špic je upravo krenuo, ali je Arči uspeo da

izbegne mesta gde je saobraćaj bio najgušći. Začas su stigli do

njenog stana. Heder mu se okrenu.

- Hvala. Trebalo mi je dvostruko manje vremena do kuće.

- Drago mi je što sam mogao da ti pomognem. - Gledao je u kuću.

- Da li većina tvojih komšija radi danju?

bbyy vvookkii

- Na svu sreću, da. Samo saobraćaj nikad ne staje. Ovu ulicu

koriste kao prečicu i buka nikad ne prestaje. - Otvorila je vrata kola i

oklevala. - Solja kafe pre nego što odeš kući?

- Ne, moraš sad u krevet.

Heder slegnu ramenima. - Sumnjam da ću spavati dok ne prođe

špic.

- U tom slučaju, kuvaj kafu, hvala - reče, izađe iz kola pa pode za

njom niz stepenice. Heder otvori vrata i okači kaput na čiviluk

pored njih. Arči skide svoj kaput i okači ga, a onda uđe u dnevnu

sobu. Heder uzdahnu kad ga vide da razgleda stan: njen stan bio je

miljama daleko od raskoši u kojoj je on živeo.

- Ovo je pomalo rupa, ali sam bila vrlo srećna kad sam našla stan

kakav mogu sebi da priuštim. Nisam imala pojma da je

iznajmljivanje stana u Londonu toliko skupo.

- Cena nekretnina je nenormalna - složio se sedajući na sofu.

Zabacio je glavu. - Ne znam kako uspevaš stalno da radiš noću. Ja

sam, evo, gotov posle jedne noći.

- Ali, radio si i tokom dana - podsetila ga je. Krenula je u malu

kuhinju koja se nalazila tik uz dnevnu sobu. - Evo, pravim kafu,

možda ti bude lakše od nje.

- Meni sad može da pomogne jedino raketno gorivo - reče bolno

zatvarajući oči.

- Videću da li ga imam. - Heder se nasmeja i odluči da napravi

tost, pa sve stavi na poslužavnik i donese u dnevnu sobu. Arči

otvori jedno oko kad ona uđe u sobu i nasmeši se kad je video tost.

- Pročita mi misli. Crkoh od gladi.

- Da ti ispržim nekoliko jaja? - ponudi ga ona, ali on odmahnu

glavom.

- Ne, ovo je super, hvala. - Ustao je i poslužio se tostom. Donela je i

med pa on obilno namaza tost njime. Stavi celo parče u usta. - Ovo je

super, uzmi malo - promrmljao je punih usta.

Ponudio joj je parče i, posle malo oklevanja, Heder uze zalogaj.

„Glupo je osećati se tako nervozno", pomisli strogo u sebi. To je

samo nevini gest između prijatelja i nije bilo razloga da se pomisli

bbyy vvookkii

da može biti uvod za nešto više. Ta joj misao posla crvenilo u

obraze. Oči joj se podigoše ka Arčijevom licu i dah joj zastade kad je

videla kako ju je gledao. Kad je stavio tost nazad na tanjir, posegnu

za njenom rukom, a ona zadrhta.

- Imaš meda na bradi - reče prigušenim glasom, privlačeći je k

sebi. Heder zastenja kad oseti njegov jezik koji dotaknu njenu bradu

i poliza kapljicu meda.

Nije mogla da veruje koliko je uzbudila kad joj je to uradio.

Drhtala je dok ju je opet privlačio sebi, koža joj je gorela tamo gde ju

je doticao jezikom.

- Možda ovo nije tako dobra ideja... nisam imao nameru da ti se

udvaram, Heder.

- Stvarno? - prošaputala je dok joj je srce preskakalo. Videla mu je

u očima koliko je želi.

- Ne svesno. - Nasmešio se suvo dok joj je uzimao ruku da je

prinese ustima. Poljubio joj je dlan. - Iako mi se ta misao oduvek

motala po glavi.

- Loš nam je tajming za muvanje, Arči.

- Znam, upravo si izašla iz jedne veze i treba ti vremena da je

prevazideš. A ja? Pa postoji najmanje milion razloga zbog kojih ja ne

treba da ulećem u novu vezu...

Srce joj se skupi. Iako je znala da je glupo da to pita, nije mogla da

se suzdrži. - Kako se osećaš, Arči?

- Uzbuđeno, zabrinuto, uplašeno jer mi se čini da sam na ivici

nečega što je veoma bitno, nečega za šta mi moje srce govori da ga

treba sprečiti.

- Tako se i ja osećam. Stalno govorim sebi da je stvarno glupo da

se upustim u vezu s tobom. Ne mogu da razumem zašto mi je tako

teško da budem razumna - dodade ona tužno.

- To je poenta, zar ne? Nijedno od nas ne želi da bude razumno. -

Okrenuo joj je ruku i poljubio zglobove.

- Oboje smo patili zbog ljubavi i treba nam vremena da se malo

odmorimo. Znamo da ništa ne može biti od ove naše veze pa

možemo da se osećamo sigurno.

bbyy vvookkii

- Zaista misliš da je to objašnjenje? - upita ona misleći o tome da li

to može da bude istina.

- To je jedino što meni zvuči razumno. - Pogledao joj je duboko u

oči. - Nikada ne bih učinio ništa što bi te povredilo. Nadam se da to

znaš.

- Znam. I ja isto osećam kad si ti u pitanju.

- Pa, misliš li da nekoliko sledećih nedelja možemo provesti

zajedno i pomoći sebi da lakše prebolimo naše veze?

- Verujem da možemo - prošaputala je. Zatvorila je oči kad se Arči

nagnuo ka njoj, ne želeći da vidi ni trag sumnje na njegovom licu da

joj ne bi ponovo probudio strah. „Možemo da radimo ovo", reče ona

sebi dok su se njegova usta sklapala oko njenih. Mogli su da uživaju

zajedno i, kad dode vreme da se rastanu, rastače se bez ikakvog

žaljenja. I jedno i drugo će morati da zapamti da to nije bila nikakva

veza, nego privremena uteha.

Držala se te misli dok je privlačila Arčijevu glavu sebi da bi

produbili poljubac. Gladno ju je ljubio, sa strašću, a opet, ispod toga

je osećala nežnost. Osećala je kako se topi dok joj je na najbolji

mogući način pokazivao koliko mu je stalo. Ovo za Arčija nije bio

samo seks, značilo mu je mnogo više.

Kada je ustao i povukao je da i ona ustane, nije okle-vala. Poveo ju

je u spavaću sobu i seo na krevet, a onda ju je povukao da sedne

pored njega. Rasipao je poljupce po njenom licu, a kad dode do

njenih usta, Heder se podiže, ne mogavši da sačeka da je poljubi.

Nije ovo bilo jednostrano, želela ga je koliko i on nju.

Kratko je zaječao kad ju je pritisnuo uz jastuke i otkopčao joj

bluzu. Ispod je imala samo čipkani grudnjak, malo tkanine koja

jedva da je nešto skrivala. Videla je jake kosti na njegovom licu kako

se stežu dok ju je gledao. - Tako si lepa - promrmljao je dok je vrho-

vima prstiju prelazio preko njenih grudi.

Heder zatvori oči dok je talas žudnje u njoj brisao sve pred sobom.

Osećala je kako drhti dok je nastavljao da je miluje, dok su mu ruke

nežno prelazile po njenoj koži. Kada su joj grudi nestale u njegovim

šakama, medu njegovim dlanovima, skoro da je viknula.

bbyy vvookkii

Prelazio je jagodicama prstiju preko njenih bradavica dok nisu

postale tvrde poput pupoljaka i željne njegovih dodira, još je imala

grudnjak i nije hteo da ga skine. Zaječala je kad je kroz finu čipku

grudnjaka osetila njegov jezik. Bilo je erotično osetiti mokar

materijal uz kožu dok joj je Arči grickao bradavice. Ništa što je pre

osetila nije je pripremilo na veliki talas požude koji je pretio da je

uguši. Stenjala je. Arči se povuče grleći je i mazeći je po kosi. - Sšš, u

redu je, neću uraditi ništa što ne želiš.

Heder zadrhta dok se licem mazila o njegovu bradu. Nije

nedostatak želje učinio da zaječi, naprotiv. - Nije to - prošaputala je,

a glas joj je bio ugušen njegovim telom.

- Nije? - Pustio ju je od sebe i ona pocrvene kad on vide pitanje u

njegovim očima.

- Ne... Ja u stvari nisam prigovarala.

- A, dobro. - Nasmejao se dok ju je ponovo spuštao na jastuke. -

Znači, ne smeta ti da uradim ovo?

Usmerio je pažnju na njenu desnu bradavicu, ovog puta jezikom.

Heder odmahnu glavom.

Uradio je to isto njenoj levoj dojci, a onda ju je opet privukao;

Heder dotad nije mogla ni da se pomeri. Ostalo je na Arčiju da vidi

kako se ona oseća i on je u tome uspeo bez njene pomoći.

Poljubio ju je gladno i onda joj otkopčao grudnjak i bacio ga na

pod. Potom joj skide pantalone odbacivši ih. Zatim obrati pažnju na

svoju odeću. Brzim pokretom izvuče košulju iz pantalona pa je baci

na gomilu na podu. Heder se ujede za usnu kad je ustao da skine

pantalone i kad je bila u mogućnosti da prouči snažne linije

njegovog tela. Izgledao je tako divno: moćan muškarac koga nije

mogla da pogleda a da ne oseti uzbuđenje, a opet, nije joj se

dopadao samo njegov fizički izgled. Ceo Arči joj se dopadao,

njegova ličnost, brižni, pažljivi muškarac u koga se zaljubila.

Strah prođe njome pošto je morala da se suprotstavi onome što je

doživljavala. Zaljubljivala se u Arčija i ništa nije moglo da je spreči u

tome.

bbyy vvookkii

10.

Arči je mogao da oseti kako mu srce lupa dok je legao na krevet i

uzimao Heder u naručje. Znao je da ulazi sve dublje u vezu s njom,

dublje nego što bi trebalo, ali nije mogao da se zaustavi. Bila je

prelepa i želeo ju je toliko da je bilo nemoguće slušati ono što mu je

govorio razum. Mogao je da čuje samo svoje srce, a ono mu je

govorilo da je učini svojom.

Zelja je eksplodirala u njemu kao milion vatrometa kad se sagnuo

i poljubio je. Usne su joj bile mekane i tople, malo otekle od njegovih

poljubaca, i on zastenja. Bilo je teško zamisliti da išta može biti bolje

od ovog, a tek ga je očekivalo zadovoljstvo, i da primi i da pruži.

Prešao je rukom niz njeno telo, tragao za punoćom njenih grudi,

vitkošću njenog struka, linijom njenih oblina. Koža joj je bila meka

kao saten dok se podavala njegovom dodiru, bela kao sneg i glatka, i

nije mogao da je se nadodiruje. Njegova ruka je nastavila s

milovanjem niz njene butine, preko kolena, niz list i osećao je kako

ona drhturi, drhturi. Nije samo on iz ovoga izvlačio zadovoljstvo

nego i Heder i, znajući to, u njemu se učvrsti želja da ovo učini

najlepšim iskustvom u njenom životu. Možda ga Heder nikada neće

voleti, ali je on hteo da ima samo lepe uspomene na njihovo

zajednički provedeno vreme.

Opet ju je poljubio, a onda pustio da mu usta prate trag njegove

ruke, usne mu predoše preko njenih grudi, struka, bokova. Zastao je

kad je stigao do njenih prepona i poljubio mekanu nežnu kožu, a

onda nastavio kad ju je čuo kako teško diše. Nije hteo da je

požuruje, hteo je da ovog puta sve bude sporo, da uživa u svakoj

sekundi njihove ljubavi.

Usta mu se nađoše na njenom kolenu, a onda predoše na njen list,

koji obasu poljupcima tek tako, iz čistog zadovoljstva. Članak joj je

bbyy vvookkii

bio tako vitak da je morao da se zaustavi i prekrije ga poljupcima, a

njeno stopalo, s uskim i visokim risom zasluživalo je još poljubaca.

Čak je i nožnim prstima pružio specijalan tretman: poljubio je svaki

roze namanikirani prst i uživao u njemu. Pre ovoga nije znao koliko

delovi ženskog tela mogu izlu-deti muškarca. Svaki poljubac kojim

je darovao Heder raspaljivao je vatru u njemu.

Arči je zastenjao kad je osetio da njegovo telo protestuje protiv

muka koje sam sebi zadaje. Nije moglo biti uspešnog završetka

njihovog vođenja ljubavi ako on ne uspori malo. Otkotrljavši se na

leđa, udahnuo je nekoliko puta duboko dok se borio za kontrolu.

- Arči... šta ti je? Nešto nije u redu? - zabrinutost u njenom glasu ga

umalo ne gurnu preko ivice, ali je stegao zube.

- Fali mi dah, inače je sve u redu - reče pretvarajući se.

- Oh! - reče Heder pocrvenevši.

- Zaista, oh - smejao se dok ju je privlačio u naručje. - Biću dobro

za minut, nadam se. Poljubila ga je u obraz pa se protrljala o njega.

Arči još jednom zagrize usne kad oseti kako se njeno telo pripija uz

njegovo, ali brzo shvati kako to ima malo efekta. Svaki atom

njegovog tela je drhtao od želje da vodi ljubav s njom, i to što pre.

Prevrnuvši se na stranu, privi je uza se pa je mogla da oseti koliko

očajnički je želi. Nije želeo da je požuruje, ali nije ni znao koliko još

dugo može da se uzdržava. Oči su joj plamtele od želje kad sretoše

njegove i on, uplašivši se, shvati da ona želi isto što i on.

- Vodi ljubav sa mnom, Arči - prošaptala je, a njen vreli dah mu

zakloni obraz.

- Da li si sigurna? - on odvrati šapatom. Morao je da bude sasvim

siguran u to da je ona spremna i da je neće razočarati.

- Sigurna sam.

Pomerila se ka njemu, pritisla bokove uz njegove, i on se izgubi.

Ljubio ju je dugo i gladno dok je ulazio u nju. Bio mu je potreban još

neki kontakt. Ne bi mogao da podnese da ona ne uživa u svakom

njegovom pokretu. Sumnja im ispuni glavu samo nekoliko sekundi

pre nego što se stopiše. Arči je znao da nema čega da se plaši. Heder

ga nije mogla dočekati tako željno da ga zaista nije toliko želela. Kad

bbyy vvookkii

mu je u jecaju uzviknula ime malo pre nego što joj se svet okrenuo

oko glave, znao je da će se tog trenutka sećati zauvek. Bio je to

trenutak kad je spoznao kako ljubav zaista izgleda.

Heder je ležala u njegovom naručju i slušala huk saobraćaja

napolju. Proveli su jutro u krevetu vodeći ljubav i spavajući jedno

drugom u naručju. Iako nije znala šta je Arči osećao, osetila je mir,

sreću i zadovoljstvo. To je bilo nešto što stvarno nije očekivala.

Okrenula se ka njemu, nasmešila se kad je shvatila da je čvrsto

zaspao. Bio je zaista nežan i strastven ljubavnik. Iako nije hteo da

sakrije koliko ju je želeo, zaista se pobrinuo da osigura da ga ona želi

kao i on nju. Dostigla je nesanjane visine u njegovom naručju i, bez

obzira na budućnost, uvek će joj biti drago što su ovo vreme proveli

zajedno. Osećala se izlečenom i u miru sa sobom i svetom.

- Mogu li sada da otvorim oči? - Heder uzdahnu kad je on otvorio

jedno oko i zagledao se u nju.

- Kako si znao da te posmatram?

- Intuicija? - ponudi joj odgovor i otvori drugo oko smeškajući se.

Prigrlio ju je i poljubio joj vrh nosa. - Mislio sam da se pretvaram da

se ne bi uobrazila.

- Ili si tražio pažnju? - promrmljala je.

- Ja? - Pokušao je da izgleda uvredeno, ali mu to nije uspelo pa se

ona nasmeja.

- Da, da, gospodine Keri, znam ja da ste vi jedan prevarant.

- Znate li, zaista? - Povuče je sebi smejući se lascivno kad ona

uzdahnu. - A koliko sam tačno prevarant?

- Previše - odgovori Heder pokušavajući da ostavi malo prostora

medu njima jer joj je od dodira njegovog tela slabila volja.

- Pa i nije ti neki odgovor. - Popunio je prazninu, bedra su mu se

zavodnički pripila uz njena. - Na skali od jedan do deset, gde sam

ja?

- Na jedanaest - uzvrati. Htela je da ostane miran. Duboko je

udahnula kad joj je telo željom odgovorilo na njegovu blizinu. Nije

bbyy vvookkii

želela da se ponovo preda strasti. Pokazaće mu da ima razum i da je

odlučna i... Kukovi su mu se pomerili i ona zastenja kada je osetila

čvrstinu erekcije koja se upirala u nju. Umalo da odustane i da se

preda. Samo ju je tvrdoglavost sprečila da uradi ono što joj je telo

želelo.

- Jedanaest? - zazviždao je, a zelene oči mu se ispu-niše

mešavinom smeha i strasti. - Ne verujem da sam ikad stigao tako

visoko.

- Pričamo o tvojoj pokvarenosti - reče ona zajedljivo. - Ni o čemu

drugom.

- Naravno da ne. Nikad mi nije ni palo na pamet da pričamo o

nečemu drugom - odgovori on odmah smeškajući se.

- Dobro. Onda nećeš biti razočaran.

- Nikad neću biti razočaran kad sam sa tobom.

Ton mu je bio nežan, tako nežan da u srcu nije mogla da nade

snage da nastavi s ludim zadirkivanjem. Stipnula ga je za obraz

gledajući ga u oči i rekla: - Ni ja, Arči. Ovo što se jutros dogodilo je

čarobno iskustvo, pojma nisam imala da to može tako da izgleda.

Kapci mu se spustiše i ona ga ču kako uzdiše. - Hvala. Ne mogu ti

reći koliko je dobro čuti da to kažeš jer se ja osećam isto.

Srce joj se ispuni srećom. Krenula je rukom ka njemu kad i on ka

njoj. Opet su vodili ljubav i bilo je lepo kao i prvi put. Znala je da

nikada više neće osetiti uživanje i ispunjenost koju je osetila tada.

Arči je taj koji je vođenje ljubavi učinio tako divnim iskustvom.

Mali strah joj se uvuče u srce, ali ga ona istera. Neće pokvariti ono

što ima brigom jer se to svakako neće skoro ponoviti. Još malo su

odspavali pa su se istuširali zajedno. Nekako su uspeli da se uguraju

u malu tuš-kabinu.

Već je bio jedan sat kad su oboje bili obučeni. Arči uzdahnu kad

pogleda na sat. - Žao mi je, ali moraću da idem. Ljudi će se pitati gde

sam. Čak se ni Majku nisam javio da neću stići na posao jutros.

- Shvatam. - Heder ga nežno poljubi u usta, a onda mu se nasmeši.

- Posao zove i tako dalje.

bbyy vvookkii

- Imam ja boljih i tako dalje na pameti za popodne - nasmejao se

povukavši je na sebe i poljubivši je zvonko. Heder mu uzvrati

poljubac pa mu se izmigolji iz naručja. Nije htela da ga pritiska da

bira između nje i posla. — Ako odeš sad, verovatno ćeš biti u toku

sa svim što se jutros desilo.

- Praktična si i prelepa. - Smejao joj se tako da su joj kolena klecala.

Uzeo je kaput i obukao ga. — Vidimo se večeras, je l' da?

- Da, meni je smena u šest.

- Biću ja na odeljenju - reče krenuvši ka vratima, ali se zaustavi i

okrenu. — Ne kaješ se zbog onog što se desilo noćas?

- Ne - iskreno mu odgovori. - To je ono što nam je oboma bilo

potrebno.

Neka senka mu prođe preko lica, nagoveštaj nesigurnosti pre nego

što joj se nasmeši. - Jeste.

Pre odlaska više ništa nije rekao, samo je svirnuo iz kola. Heder

mu je mahnula, a onda ušla u stan. Nije žalila u vezi s onim što su

uradili i nadala se da ni Arči ne žali. Mrzela bi da uništi sledećih

nekoliko nedelja u želji da se stvari drugačije odvijaju.

Uzdahnula je dok je stavljala čajnik. Da im veza nije bila

vremenski ograničena, bila bi savršena, ali je morala da prihvati

situaciju kakva jeste. Njih dvoje bi morali da što više toga urade kad

su zajedno pa kad se budu rastali, imaće mnogo divnih uspomena.

Arči je prvo otišao kući da se presvuče i uspeo je da dode na posao

malo pre dva. Očekivao je da će ga ispitivati gde je bio, ali niko ništa

nije rekao pa je pustio da stvari idu svojim tokom. Nastavio je da

radi kao da se ništa nije desilo. Činjenica da se mnogo toga desilo

tog jutra pripadala je samo njemu i Heder.

Srce mu je lupalo ludo pri pomisli na Heder koja mu leži u

naručju. Vođenje ljubavi s njom bio je jedan od najlepših doživljaja u

njegovom životu, ali je nekako morao da se uklopi u budućnost. Bilo

je to samo privremeno i sebi nije smeo da dozvoli da razmišlja o

vođenju ljubavi s Heder kao da može postati stalno. Ako bude

uspeo da zapamti to, uspeće da se ponaša na odgovarajući način.

bbyy vvookkii

Obišao je decu koju je lečio. Adam Ridžis je i dalje bio na

intenzivnoj i on zabeleži da treba kasnije da ga poseti. Mali Kodžo

Aruti je imao operaciju kile i trebalo je da ga otpuste sledećeg dana.

Arči je proverio njegovu listu i potvrdio da nema razloga da ga duže

zadržavaju. Na njegovo iznenađenje, Kodžo je delovao vrlo tužno

kad mu saopštiše da ide kući sledećeg jutra.

- Ne želiš da ostaneš ovde, zar ne, Kodžo? - upita Arči sedajući na

krevet. - Mora da ti nedostaju drugari.

- Nemam ja drugare - promrmlja Kodžo.

Arči se namršti. - A u školi? Mora da tamo imaš drugare?

- Niko u školi neće da se igra sa mnom jer učitelji misle da sam

bezobrazan.

- Aha. - Arči mu se nasmeši. - To ćeš lako resiti. Ako prestaneš da

budeš bezobrazan, učitelj će prestati da te smatra takvim pa će i

druga deca hteti da se igraju s tobom.

- Ne znam da l' mogu da ne budem bezobrazan - reče Kodžo

ozbiljno. Pogledao je Arčija zabrinutim crnim očima. - Pokušavam

da budem dobar, a onda se desi nešto bezobrazno.

- Mora da je vrlo teško - Arči ozbiljno reče. - Ali ti si sada veliki

dečak i, ako znaš da će se desiti nešto bezobrazno, umećeš to da

zaustaviš.

- Kako?

- Pomisli na nešto stvarno dobro što možeš da uradiš i bezobrazna

misao će nestati. - Arči ustade. -Umeš li to?

Kodžo klimnu ozbiljno. - Pokušaću.

- Dobar dečak. - Arči se smejao kad je otišao od dečaka.

Razmišljati o tome da Kodža zaskaču bezobrazne misli bilo je

zabavno. On i Kodžo su imali nešto zajedničko: Arčija su misli o

Heder navodile na bezobrazluk.

Uzdisao je dok je išao ka Adamu Ridžisu. Izgubio je ljude koje je

voleo: oca, brata, Stefani. Ali to što će izgubiti Heder je još veći

gubitak. Možda mu se srce neće ni oporaviti od toga. „Možda da

probam da ograničim štetu dok mogu, da se ne upuštam dalje s

njom", mislio je očajnički. Heder će razumeti ako joj objasni. I ona je

bbyy vvookkii

verovatno bila rada da izbegne moguće probleme. I dalje mogu da

budu prijatelji, da uživaju jedno u drugom, ali više neće biti seksa.

„Zar ni poljupca?", prošaputa mali glas u njegovoj svesti i Arči

zastade da razmisli o toj ideji. „Dobro, možda ipak poljubac-dva. Šta

je to!", popusti Arči sam sebi.

„Ili da je pomazim. Šta bi tome falilo?", nastavi mali glas u njemu i

Arči se namršti, ali opet pomisli kako maženje ne bi bilo problem

ako ne preteraju. U stvari, prijatelji se maze, ništa čudno, sasvim

prihvatljivo u modernom društvu. Nasmejao se dok je išao niz

hodnik. Biće sve u redu ako se bude držao novih pravila. On i Heder

i dalje mogu da uživaju u ponekom poljupcu, čak i dodiru, ali to je

sve. Ništa više, ništa slično onome što se dešavalo tog jutra...

Mislima se vrati na to i zastenja. Misli li zaista da može da

postavlja pravila i da ih se drži? Istog trenutka kad se bude našao

pored nje, poželeće više od poljupca i dodira. Nema deljenja kad je

Heder u pitanju. Zeleo ju je celu.

Uvideo je da će narednih nekoliko nedelja biti jedan od najtežih

perioda u njegovom životu. Mislio je da su mi ti poslednji meseci

teški, kao što su i bili. Stigao je on do pakla i vratio se nazad, ali ovo

će biti mnogo gore. Dodirnuti delić neba i znati da to ne može večno

da traje biće pravo mučenje.

bbyy vvookkii

11.

Ostatak te nedelje je proleteo, svaki dan je izgledao ispunjeniji

obavezama nego prethodni. Heder je osećala kako joj se život odvija

vrtoglavom brzinom. Ona i Arči su bili zajedno van posla. Nije bilo

lako kad je ona radila noću, a on danju, ali nekako su uspevali da

održe ritam.

Svako jutro posle posla on bi je sačekao i vozio kući, gde bi proveli

sat vremena zajedno. Tih šezdeset minuta izgledalo joj je kao ceo

život. Vreme provedeno s njim bilo je jedno divno i bogato iskustvo

koje je udvostručavalo svaki sekund. Do kraja te nedelje Heder je

znala da se zaljubila u njega i bilo je ujedno strašno i uzbudljivo da

se oseća tako. Znala je da je previše brzo počela da se oseća tako, ali

joj nije bilo bitno. Ono što se pre dešavalo nije imalo nikakvog

značaja u poredenju s ovim što se dešavalo sad. Volela je Arčija i, ma

koliko bili zajedno, uživaće u tome što ga je volela.

Vikend je stigao i Arči je ponovo izveo Heder. Vozili su se do

Brajtona i proveli jutro u šetnji kroz grad, a onda su kupili hranu i

otišli na izlet na plaži. Bila je polovina marta i stvarno je bilo hladno,

ali njima to nije bilo bitno. Arči je poneo nekoliko prekrivača pa su

se ušuškali na plaži. Jeli su paštetu i hleb, lagano grickali sir i grožđe

i sve to zalivali toplom kafom, koja im je pomagala da isteraju zimu

iz kostiju. Heder nije mogla da se seci dana kad je uživala više nego

tada i rekla mu je to dok su se vraćali u kola držeći se za ruke.

- Nije čudo što uživam da sam s tobom - reče on smeškajući se.

- Definitivno nisi teška za održavanje.

- Znači, ja sam tebi jeftina ženska - prekorila ga je šaleći se. -

Možda je vreme da dignem nos, ser Arči, i počnem da zahtevam

šampanjac i kavijar.

bbyy vvookkii

- Nema problema, ako to hoćeš. — Okrenuo se ka njoj poljubivši je

medu svetom. Uopšte mu nije bilo neprijatno što je grupa tinejdžera

na skejtovima počela da im zviždi i skandira. Heder odmahnu

glavom i odlučno se odmaknu hvatajući vazduh ne samo zbog

pažnje koju su privlačili. Arčijevi poljupci su bili dovoljni da zbune

svakoga. - Ej, Arči, Arči, mislim da nije u redu, ovde svi mogu da

nas vide.

- Pa šta ima veze. - Ponovo ju je uzeo za ruku milujući joj prste dok

su se šetali. - Ljubljenje nije zločin. Ima i gorih stvari koje se mogu

desiti na ulici.

- Aha - složila se oklevajući.

- Ali? - okrenuo se i pogledao je. - Kao da je neko ali zakačeno na

kraj ove rečenice.

- Ali ne bih volela da ti izazovem neprijatnost. - Uzdahnula je kada

se namrštio. - Moraš da održiš nivo, mrzela bih kada bi nas neko iz

bolnice video i ogovarao.

- Sumnjam da ćemo naleteti na nekoga ovde - rekao je. - Pa i ako se

to desi? Mene nije sramota od ovoga što radimo. A tebe? - U glasu

mu je čula da je povreden i požurila je da ga razuveri. - Naravno da

me nije sramota, ja samo neću da ti otežam život.

— Ne otežavaš mi život. — Podigao joj je ruku do usana i poljubio

joj hladne prste. - Zbog tebe se ose-ćam bolje nego što sam se ikada

osećao.

- Drago mi je - rekla je jednostavno i u dubini duše je to i mislila.

Vratili su se u London i Arči je nije ni pitao je li u redu da je vozi

pravo u svoj stan. Hteo je to, a znao je i da ona želi da budu zajedno.

Vodili su ljubav u velikom starinskom krevetu u njegovoj sobi, a

posle je takode bilo čarobno, toliko da je Heder plakala od sreće i

žalosti što će se jednog dana sve to završiti.

Možda se i Arči osećao isto jer je bio tužan dok ju je držao u

naručju. Heder ga je jako stegla i trudila se da zapamti kako se oseća

u njegovom zagrljaju. Zelela je da mu prenese tu sliku. Da joj je

rekao da ne želi da se rastave, ona bi mu kazala da ga voli i da želi

da provede život s njim. Ali on nije ništa rekao, a ona nije mogla da

bbyy vvookkii

prekorači pravila i da mu ispovedi ono što joj je ležalo na srcu. To

nije bio deo njihovog dogovora, a sem toga, on joj možda ne bi ni

verovao s obzirom na to da je znao šta se desilo Rosu. Nije imala

dobar dosije kad je u pitanju ono u šta je sigurna, a i Arči je bio

podložan brizi. Zašto bi odabrao da se oženi njome kad već zna da

bi mogla da se predomisli.

Misli su joj prolazile kroz glavu velikom brzinom i skoro da joj se

zavrte u glavi. Kad Arči predloži da se spreme i odu negde na

večeru, ona odbi. Bilo joj je potrebno da se koncentriše. Znala je

jedino to da nikad ne bi uradila ništa da ga povredi, to nije umela ni

da pomisli.

Arči je osećao kako mu vreme s njom leti. Svakog dana kada bi se

probudio pomislio je kako na raspolaganju imaju dan manje. Iako je

od početka znao da će morati da se rastave, nije mu bilo lakše da to

podnese. Taj dan u Brajtonu je bio vrlo težak. Zamalo da kaže Heder

da ne želi da je pusti da ode. Zaustavilo ga je to što je znao da ona

neće želeti to da sluša. Morala je da uzme svoj život u svoje ruke i

nije smeo da je zbunjuje niti da kvari dogovor izjavom o večnoj

ljubavi.

Nije mogao da zaboravi da treba da se iskupi za greške iz

prošlosti. Tražio je utehu u radu, provodio sve više vremena u

bolnici. Kad je Majk Bridžiz polomio članak na skvošu, dodatno je

povećan pritisak na njega. Primio je i Majkov deo posla i u bolnici i

u sali. Menadžment se složio da prime zamenu za Majka, ali im je

bilo potrebno vreme da pronađu adekvatnog lekara. U

međuvremenu je Arči morao da radi za dvojicu.

Njegova zamena je trebalo da dođe početkom aprila. Nije želeo da

novom kolegi ostavi svoje repove, nego je pokušavao da sve sam

završi. To je značilo da je morao da provodi sve manje vremena s

Heder, što i nije bilo tako loše, ali mu je veoma mnogo nedostajala.

Takav će mu život biti u budućnosti, i ta mu misao oteža dan.

Nije se radovao budućnost bez Heder. Uprkos većem obimu posla,

život u bolnici je tekao normalno. Adam Ridžiz je vraćen na

odeljenje sa intenzivne nege. Nije bilo znakova trajnih oštećenja

bbyy vvookkii

mozga i Arči se nadao da će dečak moći potpuno da se oporavi.

Emili Džekson je izmeštena iz intenzivne nege iako su ograničenja u

vezi s posetiocima i dalje bila na snazi. Policija je istraživala njen

slučaj, ali nije uspela da pokaže

da je dete bilo zlostavljano. Zabrinjavalo je to što bi dete moglo biti

poslato kući bez rešenog problema pa je Arči opet imao razgovor sa

socijalnom službom. Dogovorili su se da stave Emili na listu

rizičnih. Posmatraće dete i preduzeće mere ako bude bilo problema

u vezi s njenom bezbednosti.

Petak veče je proticao. Arči je bio na odeljenju kad Heder stiže na

dužnost. Nasmejao se kad je došla da se pozdravi osećajući kako mu

srce skače od radosti. Nije je poveo s posla tog dana jer je morao

rano u salu. Izgledalo mu je da je nije video godinama.

- Kako si ti? - upitao je prekrstivši ruke pre nego što je krenuo da je

zagrli.

- Dobro sam, hvala, ser - odgovorila je živahno.

- A sad smo na ser, je l'? Večeras smo očigledno formalni.

- Naravno. - Pogledala je preko ramena i napravila grimasu kad je

videla Ebi da ga gleda. - Nije dobra ideja da pobuđujemo pažnju.

- Verovatno nije - složio se. Uspravi se i uzdahnu. - Pošto je to

tako, bolje da nastavim s radom. Upravo sam krenuo kući pa ne

očekujem da ćemo se videti večeras. I ma koliko da volim da

provodim vreme s tobom vikendom, ne verujem da ćemo se videti.

Moram da se odmorim i da spakujem ostatak stvari.

- Hoćeš li da ti pomognem?

- Voleo bih - uzviknu Arči i raspoloženje mu se odmah popravi

kad shvati da će je videti tog dana. Dogovorili su se za sledeći dan i

onda se formalno pozdravili i rastali. Bilo kako bilo, korak mu je

živnuo kad je krenuo ka liftu. Pre toga se nije radovao vikendu, ali

je sada bio veseo. Čak mu je i najjednostavniji zadatak izgledao

uzbudljiviji ako ga može podeliti sa Heder.

Bilo je deset i Heder je bila sama na odeljenju. Ebi je otišla u

kantinu s Norin. Bila je to veoma tiha noć i Heder se nadala da će

takva i ostati. Odeljenje je obišla više puta i bilo joj je drago što su

bbyy vvookkii

sva deca zaspala. Obično je barem jedno bilo budno, ali su noćas

spavali svi.

Na izveštaj je dodala kratku preporuku pa je otišla da odnese veš.

Ebi ju je zamolila da prebroji čaršave pošto je opet bilo

nepodudarnosti. Baš kad je htela to da uradi, čula je vrata i

namrštila se. Ebi i Norin mora da su se vratile s pauze. Heder nade

listu i ode opet na odeljenje da proveri da li je Ebi htela da se

prebroji još nešto, ali Ebi nije ni bila tamo. Nije bilo ni traga ni glasa

ni od Norin, a opet je bila sigurna da je čula kako se otvaraju vrata.

Pogledala je okolo po prigušenom svetlu osećajući nemir. Ako nisu

Ebi i Norin, ko bi mogao biti?

Brzo je obišla sobu i otkrila da je Emilin krevet prazan. Potrčala je

u kupatilo, ali devojčica nije bila ni onde. Da se nije probudila i

odlutala sama? Uzela je slušalicu, a onda začula kako se iz dnevne

sobe čuje kao da neko udara u nešto. Videla je da su požarna vrata

otvorena.

Da neko nije došao i odneo Emili? Nije časila ni časa, nego je

telefonirala obezbeđenju i objasnila šta se desilo. Upravo je

prekinula razgovor kad stigoše druge sestre, koje na vest da Emili

nema ostadoše šokirane. Sef obezbedenja stiže nekoliko momenata

kasnije. Bio je vrlo ozbiljan. Heder mu objasni da je zabrinuta jer je

bilo naznaka da je devojčicu zlostavljao otac. On odmah pozva

policiju. Heder je osećala kako joj nervoza raste dok je slušala

razgovor s policijom. Ako se nešto desi Emili, nikada to sebi neće

oprostiti.

Arči je baš mislio da ode u krevet kad mu telefon zazvoni.

Zakukao je dok je išao da se javi. Ovaj poziv u zlo doba noći može

biti samo iz bolnice, zlo nikada ne spava. - Keri.

- Arči, Heder je. - Srce mu poskoči kad ču paniku u njenom glasu.

- Šta se desilo, jesi li u redu?

- Ma ja sam u redu, nego, Emili je nestala.

- Nestala? - ponovi. Kako može nestati? -Ja... Mi... Policija misli

daju je neko odveo. Glas joj je drhtao od straha i on je znao da je

mora smiriti. - Reci mi šta se desilo od početka.

bbyy vvookkii

- Proverila sam decu kao i obično, u deset, i svi su bili zaspali. Bila

je zaista mirna noć pa su Ebi i Norin otišle na pauzu, a ja sam ostala

sama. Ebi me je zamolila da proverim veš pa sam ušla u kancelariju

da uzmem listu i, dok sam bila onde, čula sam kako se otvaraju

vrata odeljenja.

- Ali jesi li videla nekoga?

- Ne, nisam ni gledala. Znam da je trebalo, ali sam pretpostavila

da se to Ebi i Norin vraćaju.

- Razumljivo - reče on u želji da je uteši.

- Ipak je trebalo da proverim - glas joj zadrhta. -Trebalo je da odem

na odeljenje i proverim!

- Heder, nije tvoja greška, nisi mogla da znaš da se takvo nešto

može desiti pa prekini da kriviš sebe. Po-zvaću direktora bolnice i

obavestiću ga šta se desilo, a onda ću doći pravo tamo. Rešićemo

ovo, obećavam. Ne brini.

- Ako se nešto loše desi Emili...

- Neće.

Prekinuo ju je jer nije bilo vremena da je uverava da nije ona kriva.

Najvažnije je bilo da nađu Emili pre nego što joj se desi nešto loše.

Telefonirao je direktoru bolnice i objasnio šta se dogodilo, a onda

zgrabio ključeve od kola i otišao iz stana. Pretpostavio je da policija

ide kod Džeksonovih da proveri da li je Emili tamo odvedena. Ako

ne bude onde, organizovaće potragu počevši od bolnice. Ukoliko

bude mogao da se seti gde bi to Emilin otac sakrio dete, pomoglo bi.

Ta misao ga je obuzimala dok je vozio u bolnicu.

Čim je ušao kroz kapiju, video je da je pretraga počela. Parkirao je

auto i pokazao jednom policajcu ispred ulaznih vrata svoju karticu.

Na pedijatriji je bila ludnica. Deca su uglavnom bila budna i milion

ljudi se kretalo odeljenjem. Arči je okupio osoblje i rekao mu da vodi

decu u igraonicu da gledaju DVD. Oni koji nisu smeli da napuštaju

krevet ostali su na odeljenju i o njima je brinulo osoblje koje je

pozvano s drugih odeljenja. Trebalo je malo vremena da se stvari

organizuju pa nije ni stigao da razgovara s Heder. Policija je imala

mnogo pitanja o Emilinom fizičkom stanju.

bbyy vvookkii

Arči je objasnio da je devojčica, iako se dobro oporavila posle

operacije, bila podložna infekcijama. Ako je napolju po takvoj

hladnoći, to će dovesti do posledi-ca po njeno opšte stanje i zato

treba što pre da je nadu. Ispostavilo se da je porodični auto bio

parkiran ispred bolnice i, ako otac nije otišao drugim automobilom,

najverovatnije su otišli pešice, a to je značilo da nisu daleko odmakli.

Misao da je Emili negde u blizini bila je frustrirajuća.

Posle četiri su dobili prvu pauzu. Snimci sigurnosne kamere su

pokazali da je Emilin otac ušao u zgradu negde pre sedam te večeri.

Otišao je liftom do pedijatrije i bio u toaletu za posetioce. Tamo se

krio nekoliko sati i posle toga je ušao na odeljenje. Snimci nisu

ukazivali na to da su napustili zgradu ili sprat. To je značilo da su

najverovatnije i dalje u zgradi.

Policija je odmah organizovala pretragu bolnice. Arči im se

pridružio, ali devojčicu nisu našli ni kad je došla jutarnja smena, a

opasnost za njeno zdravlje je stalno rasla. Arči je bio veoma zabrinut

za nju i Heder. Nije mogao da podnese to što će ona kriviti sebe ako

se nešto loše desi devojčici.

Hederini nervi su bili na ivici dok joj nije isteklo vreme na

dužnosti. Nije mogla da ne krivi sebe iako su joj svi govorili da

Emilin nestanak nije njena greška. Nije bilo svrhe da ide kući jer nije

mogla da zaspi, pa je uzela kafu iz aparata u foajeu i izašla napolje.

Oko prizemlja su bile klupe i na jednu od njih je sela. Policija je,

izgleda, i dalje mislila da je Emili u zgradi i Heder se molila Bogu da

su u pravu. Šanse da će je naći unutra bile su najveće.

Završila je s kafom i bacila praznu solju u kantu za smeće. Neki

pokreti na krovu privukoše joj pažnju. Namrštila se dok je gledala

gore. Neko je sigurno bio na krovu, i to ne policajac niti član

obezbedenja. Da nije Emilin otac? Da nije možda i Emili s njim?

Heder utrča unutra. Svi liftovi su bili u upotrebi, a ona potrča

stepenicama dahćući i preskačući stepenike do poslednjeg sprata.

Do krova je vodilo još jedno stepenište. Vrata su obično bivala

bbyy vvookkii

zaključana. Probala je da ih otvori. Odmah se otvoriše. Heder požuri

stepenicama i stade na krov. Na krovu se nalazio dodatak koji je

išao duž celog krova, s ispupčenim delom u sredini. Tu su bili

dimnjaci. Ostali su da streme ka nebu još od viktorijanskih dana kad

su se koristile peći na ugalj. U zaklonu, iza jednog od tih dimnjaka,

nalazili su se Emili i njen otac.

Heder pretrnu. Znala je da treba da pozove policiju, ali nije htela

da uplaši Emilinog oca da ne bi uradio nešto glupo. Oštar vetar je

vitlao preko krova, a Emili je na sebi imala samo pidžamu i ćebe.

Znala je da dete mora da ude unutra što pre i probala je da smisli

kako to da izvede kada se Emilin otac okrenu i vide je.

- Zdravo, ja sam Heder - rekla je brzo uočivši paniku na njegovom

licu. Zakoračila je prema njemu, a on uzmaknu jedan korak. - Ja sam

sestra na pedijatriji i samo želim da pomognem vama i Emili.

- Ne treba mi vaša pomoć, takvi kao vi mi nisu dali da vidim svoje

dete - povika on držeći dete čvrsto uza se. - Žao mi je - reče Heder

tiho. - Nasmeši se devojčici. - Da li si dobro, milice?

Emili klimnu glavom. Malo lice joj je pocrvenelo od hladnoće i

cvokotala je. - Tata će me odvesti na jedno mesto gde mama više

neće moći da me povredi - prošaputala je.

- Niko ne sme da te povredi - odgovori Heder osećajući krivicu.

Izgleda da su potpuno pogrešno razumeli celu situaciju. Nije Emilin

otac bio taj koji je tukao devojčicu, nego je to činila majka.

- Da, niko ne sme da povredi moju Emili, nikad više. Pobrinuću se

za to. Kunem se.

Heder zaustavi dah kad on krenu ka rubu krova. Ona shvati

kakve su mu namere. Hteo je da zajedno s Emili skoči s krova.

Potrčala je napred i čvrsto uhvatila devojčicu za ruku. Bili su

udaljeni samo pedalj od ivice i nije se usuđivla da pogleda dole.

- Molim vas, ne radite to - molila ga je. - Znam kako je kad se čini

da nema izbora, ali ovo nije način. Šta god da se desilo, može da se

popravi.

Čovek se gorko nasmeja. - Kako kad ste mi zabranili da viđam

dete?

bbyy vvookkii

- Napravili smo grešku, ali to ne znači da ne možemo da je

ispravimo sad kad znamo istinu. Volite Emili i ja znam da je sve što

joj želite da bude zdrava i bezbedna.

- Da, i pogledajte šta ispade od svega. - Suze mu kretoše niz lice

dok je gledao devojčicu. - Nije bila bezbedna jer sam ja kukavica.

Nisam mogao da priznam da nam moja žena čini život

nepodnošljivim.

Heder oseti kako je strah obavija kad je čula očaj u njegovom

glasu. Bilo je očigledno da je stigao do granica izdržljivosti i nije

znala šta da mu kaže. Udahnula je kratko moleći se da ne napravi

nešto još gore. - Mora da je bilo grozno i jednom i drugom, ali stvari

se mogu ispraviti. Potrebni ste Emili sad više nego ikad.

Zaustavila je dah, nadajući se da je doprla do njega. Začula je

vrisak odozdo i shvatila da su ih videli, ali nije smela da skine

pogled s njega. Jedan mali korak i sve ode do đavola. Pomislila je na

Arčija i ispuni je tuga zato što možda nikada neće imati priliku da

mu kaže koliko ga voli.

bbyy vvookkii

12.

Arči je mislio da će mu srce eksplodirati od straha kad je pogledao

na krov. Iako tri prilike na krovu nisu bile veće od šibice, odmah je

prepoznao Heder. Okrenuo se istog trenutka i utrčao u zgradu

pretrčavajući po dve stepenice dok ne stiže do poslednjeg sprata.

Policija je već bila onde i on klimnu glavom kad mu rekoše da stane.

- Emili me zna. Biće manje uplašena ako vidi mene a ne policajca.

Ako se uznemiri, to će samo pogoršati stvari, a to je poslednje što

želimo. Pustite me da probam da razgovaram prvo s njenim ocem.

Policajac ga je očito shvatio i pustio ga da prođe. Arči stade na

krov pazeći da ne uplaši ostale. Video je da Heder drži Emili za

ruku i da taj položaj može biti poguban ako se Emilin otac usudi da

skoči. Pomisao da je mogu odvući u sigurnu smrt nije mogao da

podnese. Ne srne ni da pomišlja na to ako želi da joj pomogne.

- Nazad!

Arči odstupi kad mu Emilin otac naredi.

- Neću prići dok mi ne dozvolite. Samo želim da vam pomognem.

- Kao što ste mi pomogli i kad ste mi zabranili da viđam dete -

promrmlja čovek. - Njena majka ju je povređivala, ne ja, pogrešili

ste, je l' da?

Arči nije znao šta da misli. Da li je to bila istina? Da li je gospođa

Džekson bila kriva za Emiline povrede?

- Govori ti istinu - reče mu Heder smireno, ali nije uspela da

sakrije uznemirenost. Arčiju se stegoše ruke kad je video koliko je

bleda. - Emili mi je rekla da je mama kriva, a ne tata, je l' tako, dušo?

Emili je zadrhtala i nije ništa rekla. Nije bila svesna opasnosti u

kojoj se nalazi i Arči je bar na tome Bogu bio zahvalan. Brzo udahnu

kad shvati da mora da reaguje na osnovu novih informacija.

- Onda jedino mogu da se izvinim svim srcem što sam loše mislio.

bbyy vvookkii

- I stvarno mislite da to izvinjenje može da nadoknadi patnju kroz

koju smo Emili i ja prošli? - upita čovek prezrivo.

- Ne, ne mislim. Znam da to nije dovoljno, ali jeste nešto za

početak. Odatle možemo dalje. Ako uvedete Emili unutra,

obećavam da ću uraditi sve što je u mojoj moći da ispravim grešku.

- I verujete da će policija dozvoliti da to uradite? Ja ću u zatvor,

neću da ostavim Emili samu. Znam kakva joj je majka. Ubediće

policiju da sam ja kriv!

- Neću dozvoliti da se to desi. Policija će saznati istinu, kunem se.

- To sada kažete, ali je otac uvek kriv u ovakvim slučajevima,

nikad majka.

Čovek napravi još jedan korak unazad i Arčijevo srce pretrnu od

straha. Još nekoliko centimetara i gotovo je. Nije smeo da gleda u

Heder u slučaju da ga strah ne obuzme toliko da ne može da

funkcioniše.

- U ovom slučaju neće biti tako. Pobrinuću se da Emili kaže svima

šta je posredi.

Približio im se jedan korak, ali nije smeo više jer je gospodin

Džekson bio napet kao struna. Između njih je bilo samo nekoliko

koraka i nije mogao biti siguran da će uspeti da spreči čoveka da ne

skoči ako bude došlo do toga.

- Znam da mislite da je ovo jedini način da se izvučete, ali nije

tako. Možda se osećate krivim zato što niste sprečili zlostavljanje

Emili, ali nemojte da vam to utiče na razum, svi radimo stvari koje

ne želimo, ali se razlikujemo po tome kako ih posle tretiramo.

Možete ispraviti stvar tako što ćete policiji reći istinu. Morate biti

jaki zbog Emili više nego ikad.

Čovek ne reče ni reči dok je gledao u devojčicu. Arči zadrža dah,

nadajući se da je dopro do njega. Onda se gospodin Džekson sruši i

poče da jeca. Arči je i sam mogao da zajeca, ali se prvo uverio kako

su Heder i Emili.

Uzeo je devojčicu u naručje, a Heder dohvatio za nadlakticu i

požurio u zgradu. Policajci su požurili na krov da odvedu Emilinog

oca, ali Arči nije mogao da gleda šta se dešava. Odmahnuo je

bbyy vvookkii

glavom kad je policajac pokušao da mu uzme dete iz naručja. - Ne,

bilo joj je dosta, moram da je vratim na odeljenje i pregledam je.

Niko nije pokušao da ga spreči dok su išli ka liftu, koji je stigao

istog trenutka. Arči se okrenu prema Heder kad se vrata zatvoriše. -

Bio sam tako uplašen kad sam te video gore - reče skrhano i bi mu

žao što ne sme da je zagrli.

- I ja sam - prošaputa ona.

Arči se nagnu i poljubi je nežno, a ona se odmače jer se lift otvori.

Marion Jejts je bila dežurna i sve je brzo organizovala. Dok su

smestili Emili u krevet, Arči je popričao s policajcem i preneo mu šta

se desilo. Heder ga je podržala i objasnila da joj je Emili rekla da je

majka jedini krivac za zlostavljanje. Kad su bili sigurni da su

policajci sve shvatili, Arči krenu ka odeljenju da pregleda Emili. Bilo

joj je hladno i bila je uznemirena, ali nije izgledalo da oseća velike

posledice. Ipak, morali su da je drže na oku narednih nekoliko dana

da bi utvrdili je li sve u redu. Prepisao joj je blage sedative i rekao

zaposlenima da lekove ne drže blizu devojčice. Onda je pozvao

socijalnu službu koja će se starati o Emili dok joj otac i majka budu

pod istragom, ali uz malo nade, otac će dobiti starateljstvo nad

Emili.

Dok su sve sredili bilo je već devet sati i Arči je drhtao od umora.

„Mora da se i Heder oseća isto", mislio je. Bila je u sobi za osoblje i

nasmešila mu se kad je ušao.

- Sve je u redu sad?

- Skoro. - Zastenjao je. - Pregažen sam, toliko sam umoram da bih

mogao da se sad istegnem pored ovih vrata i ostanem da spavam

stojeći.

- I ja, baš bismo bili divan par.

Arči je podiže i poljubi je u vrh nosa. - Jesmo, ono što nam treba je

mekan krevet i osam sati spavanja u komadu.

- To mi zvuči savršeno - rekla je dok se umiljavala oko njega.

- Pa šta čekamo onda?! - Arči ju je blago terao duž hodnika i kroz

vrata. Ispred bolnice su se nalazila taksi stanica i oni uđoše u jedno

bbyy vvookkii

vozilo. - Ne verujem da sam sposoban da vozim, ostaviću kola ovde

- reče joj kad taksi krenu.

- Pametno — promrmlja ona. Glava joj je bila na njegovom

ramenu.

- Pun sam ideja, pogotovo za vreme pošto se naspavamo.

- Bar da imamo nečemu da se radujemo. - Arči je zagrli. Slušao je

njeno disanje dok su se vozili londonskim ulicama. Strah koji je

osetio tog jutra se smanjio, ali ono što se desilo nikada neće

zaboraviti. Zamalo da je izgubi, i to mu je pokazalo koliko je

zapravo voli. Kad bi samo bio siguran da čini pravu stvar, objavio bi

svoja osećanja sada i ovde, ali je još mnogo toga trebalo uzeti u

obzir. Ne bi podneo da joj njegova ljubav bude teret.

Heder je spavala kao klada. Bilo je kasno po podne kad se

probudila i nije mogla odmah da se seti da je zaspala u Arčijevom

stanu.

Smešila se dok se kotrljala na svoju stranu i, kad je čula vodu,

pretpostavila je da je Arči pod tušem. Bilo je čudno kako joj je

izgledalo normalno da se probudi u njegovom stanu. Nikad kod

Rosa nije osetila ovoliku udobnost. Kao da je kod kuće, čekala ga je

da se vrati ispod tuša.

- Aha, uspavana lepotica se probudila. Baš šteta, hteo sam da te

tradicionalno probudim poljupcem.

Dah joj zasta kad ga ugleda. Peškir oko bedara je bio sve što je

imao na sebi. Srce je krenulo da joj skače dok je prilazio krevetu.

Poprsje mu se presijavalo od vode pa mu je telo izgledalo kao da je

zlatno. Vlažna kosa mu je bila prilepljena uz lice, a vilica mu je bila

obrasla čekinjama pa je više ličio na gusara nego na mladog

prefinjenog intelektualca, i ona nije mogla a da ne uzdahne zbog

takvog prizora.

- Tradicionalan pristup - ponovila je pokušavši da kontroliše želju

koja joj je kolala venama.

- Mmm. - Seo je na ivicu kreveta i nasmešio joj se.

- Sigurno si čitala priču o uspavanoj lepotici kad si bila mala?

- Verovatno, ali je se ne sećam - prošaputala je.

bbyy vvookkii

- Bolje onda da ti osvežim pamćenje. Pomilovao ju je po obrazu

zastavši kad dode do ugla

usana i zadrhta od iščekivanja.

- Uspavanoj lepotici je bilo suđeno da ostane u snu dok princ ne

dođe po nju i probudi je poljupcem. Uvek sam mislio da je to divna

ideja, a ti?

- Zavisi od princa - promrmlja Heder. - Možda si u pravu. - Prst

mu se pomerio još dalje, na sredinu njenih usana. Onda opet stade. -

Pa, kakav je taj princ po tebi? Je 1' treba da bude plav, smeđ, visok,

nizak, kakav?

- Nisam sigurna. - Heder se pretvarala da razmišlja o pitanju,

svesna da svakog sekunda želja u njoj raste.

- Mislim da nemam idealnog heroja, da budem iskrena. Volela bih

da nije ružan i da ima svoje zube, ostalo mi i nije bitno.

- Aha, u tom slučaju mogao bih da se prijavim, imam svoje zube i

ljudi se obično ne prepadnu na ulici kad me vide. - Nasmešio joj se

očiju punih milja i želje. - Mislim da bi trebalo da te upozorim da

možda neću uspeti iz prve.

Heder se nasmeja i shvati da je ljubavi i smeha mnogo kad su

zajedno. Bio je isto tako dobar kao što je tvrdio. Poljubio ju je

nekoliko puta i svaki poljubac je bio bolji od prethodnog. Kad

podignu glavu, ona mu se obisnu oko vrata.

- Mislim da si ti savršeni princ.

- Hvala lepo, moja damo. - Nagradi je još jednim poljupcem.

Heder mu uzvrati osetivši da mu je bliska kao nikom u životu. On je

njen saputnik, druga polovina jabuke. Vodili su ljubav s takvom

strašću da su oboje bili zapanjeni. Znala je da joj je dato nešto

vredno, neprocenjivo, retko, da ga nikad više neće naći ako ga pusti

da ode. I ta je misao ponuka da uradi ono čega se do tada plašila.

Pogledala ga je duboko u oči i rekla: - Volim te, Arči. Znam da je

prerano da ti to kažem, ali znam da te volim.

Zatvorio je oči i ona oseti kako drhtaj prođe njegovim telom. Kad

je privuče sebi, ona se stisnu uz njega. Nije joj rekao da je voli, ali

nekad reči nisu bitne. Znala je kako se oseća, videla je njegovu

bbyy vvookkii

ljubav u svakom njegovom pokretu. Voleo ju je, i to je bilo više nego

što je smela da se nada, mnogo više nego što je očekivala.

Dok ju je držao uza se, osećao je da šok kola njegovim

organizmom. „Voli me, da li je moguće?" Hteo je da poveruje, ali

opet, plašio se da nije pogrešno razumela svoja osećanja. Skoro je

prošla kroz nezgodan period i mogla je nenamerno da pogreši. On je

bio tu kad joj je bio potreban neko s kim bi popričala, ko bi je utešio,

ali to nije moralo da znači da ga stvarno voli. Nije mogao da

podnese da će za nekoliko meseci shvatiti da on nije čovek s kojim

hoće da provede život. Ne može opet da prolazi kroz sve to.

Odmaknu je od sebe nežno, srce ga zabole kad vide pitanje u njenim

očima, htede da joj kaže da je voli, ali nije želeo da je time pritiska.

- Siguran sam da veruješ da je to istina, ali razmisli, tek je nekoliko

meseci prošlo otkako si planirala da se udaš.

- Znam i veruj mi da nisam htela da se to desi, ali znam kako se

osećam, Arči, stvarno.

- Stvarno? Jesi li sigurna da osećaš baš ljubav, a ne zahvalnost zato

što sam bio tu kad ti je bio potreban neko s kim si mogla da

razgovaraš?

Ona uzmače, kao da ju je udario. - Je l' to misliš, da ne znam

razliku između to dvoje?

- Ne znam. - On slegnu ramenima. Nije hteo da je povredi tako.

Samo je mislio o tome koliko će im biti teško ako on prihvati njenu

tvrdnju. - Mislim da je vrlo lako pomešati dva osećanja u ovom

trenutku. Nema sumnje da se izuzetno dobro slažemo, ali da li si

sigurna da je to ljubav?

- Pa očigledno da nisam, kako ti misliš, je 1' da? -Zbacila je

posteljinu i ustala. - Izvini ako sam te dovela u neprijatnu situaciju,

to je poslednje što sam htela da uradim.

- Nisi - protestovao je, ali ga očito nije čula. Gledao je u tišini kako

sakuplja svoje stvari i nosi ih u kupatilo. Znao je da je napravio

glupost, ali šta je trebalo da uradi? Da prihvati to da je zaljubljena,

prizna joj da i on nju voli, a onda da nastave zajedno da žive srećni i

u ljubavi do kraja života? To se samo u bajkama dešava.

bbyy vvookkii

Heder je pustila vodu i buljila u nju dok je oticala u slivnik. Arči

nije verovao da ga ona voli. Da je osećao samo deo onoga što je ona

osećala prema njemu, on bi u svom srcu znao da ga ona zaista voli.

Zelela je da zaplače, ali nije htela sebi to da dozvoli, neće praviti

scenu, niti plakati. Biće dostojanstvena i opustiće se tokom nekoliko

narednih minuta. Istuširala se, obrisala i obukla. Arčija nije bilo u

spavaćoj sobi i njoj je bilo drago zbog toga. Bolelo bi je da mora da

razgovara s njim u sobi gde su joj se svi snovi srušili.

Našla ga je u dnevnoj sobi, na sofi, kako bulji u plafon. Duboke

linije su mu se usekle po licu i po njima se moglo videti kako mu je,

ali ona nije htela da se odobrovolji. - Verujem da je najbolje da odem

sada jer mi je žao što sam te dovela u nepriliku, nisam htela.

Ustao je, zelene oči su mu bile pune bola, okrenuo se ka njoj i

rekao: - Žao mi je što sam te povredio, to nisam hteo.

- Znam. - Kratko mu se osmehnu, a onda požuri prema vratima,

preplašena da će njena kontrola popustiti. To što je znala da je kriva

za bol u njegovim očima bilo je više nego što je mogla da podnese.

- Odvešću te kući - Arči zgrabi ključeve sa stola i krenu za njom,

ali mu ona ne dade da ide.

- Uzeću taksi.

- Neću da te pustim da ideš kući sama kad si tako uznemirena —

reče brzo i otvori joj vrata. Heder ose-ti kako će joj suze provaliti

branu. - Ne otežavaj mi, molim te.

- Izvini, ne želim. - Kratko je zastenjao dok ju je povlačio u zagrljaj.

- Napravio sam glupost, Heder, nisam hteo.

- Znam - rekla je mirno, a onda ga odgurnula jer nije mogla da

podnese da bude u njegovom zagrljaju. Arči je jasno i glasno rekao

da je ne voli i nema svrhe misliti da je drugačije.

- Ne krivi sebe, samo si probao da mi pomogneš i ja ću ti uvek na

tome biti zahvalna.

- Pomogao sam ti jer sam tako hteo - reče tiho.

bbyy vvookkii

- I to pokazuje da si ti dobra i pristojna osoba. - Jesam li stvarno? -

nasmejao se grubo, glas mu je bio ispunjen bolom. - E, tu grešiš,

nisam ja junak, i ja pravim greške zbog kojih drugi ispaštaju.

- Šta si hteo da kažeš? - upitala je, a srce joj se stegnu kad mu vide

namučen izraz lica. - Kakve si to greške pravio, Arči?

- Najgore. - Naslonio se na zid i zatvorio oči. - Rekao sam ti da mi

je brat poginuo u saobraćajnoj nesreći, ali ti nisam rekao da je ta

nesreća bila moja greška.

Otvorio je oči i rekao joj: - Ja sam ubio Dankana. I svoju verenicu.

Da bi to uradila dobra i pristojna osoba?

13.

Arči jedva da je registrovao da je Heder u šoku. Bio je emotivno

prenapregnut, očajan zbog bola koji je naneo Heder i pogibije brata i

verenice.

Okrenuo se i otišao u dnevnu sobu gledajući oko sebe očiju punih

bola. Koliko će još života on upropastiti?

- Sedi.

Hederin glas je bio tako nežan dok ga je terala ka sofi pa on oseti

kako mu se u grlu skuplja knedla. Nije zaslužio da toliko saoseća s

njim posle onoga što je učinio. Utonuo je u sofu dok su mu se

uspomene rojile po svesti. Da se samo Dankan i on nisu posvađali,

da je samo krenuo s njim, da je pokušao da ga spreči, da je samo...

- Reci mi šta ti se desilo, šta je bilo s tvojim bratom i s tvojom

verenicom.

bbyy vvookkii

Glas joj se izgubi kod poslednje reči i to je bio još jedan razlog

zbog koga on prekori sebe. Okrenu joj se zamrzevši se još više kad

vide koliko je Heder bleda i u šoku. - Oboje su poginuli u

automobilskoj nesreći - reče jednostavno.

- Da li si ti vozio? Rekao si da je tvoja greška... — glas joj se utiša i

on uzdahnu.

- Ne, nisam bio u vozilu, Dankan je vozio. Policija kaže da je

prestizao kamion i onda je morao da zaokrene da bi izbegao vozilo

koje mu je išlo u susret. Kola su udarila u zid i on i Stefani su

poginuli. Na mestu su ostali mrtvi.

- Onda ne shvatam po čemu si ti kriv.

- Stefani, Dankan i ja smo se užasno posvađali i zato je on upao u

takav rizik. Bio je uvek oprezan vozač, ali tako ljut i uznemiren... -

Spusti glavu u ruke i po stoti put zamisli tu scenu, kao da je bio

onde i sve video.

- Zašto ste se svađali? Mora da je bilo nešto važno jer je tvoj brat

izmenio ponašanje.

- Stefani, oko nje smo se posvađali.

- Ne razumem, oko Stefani, zar je Dankan nije voleo?

- O, ne, baš suprotno - nasmejao se gorko. - Oni su krenuli u

London da mi kažu da se vole. Užasno su se izvinjavali, mada ne

znam zašto. Mislim, nisu mogli da se uzdrže, očigledno nisu bili

krivi zbog toga. To je viša sila, zar ne?

- I ti nisi znao? - upita Heder nežno.

- Ne, bio sam toliko zatrpan poslom da je nisam primećivao. -

Sleže ramenima. - Možda mi ne bi bilo bitno i da jesam. Ne verujem

da bi mi bilo bitno i da sam primetio, ne možeš zaustaviti dvoje da

se zaljube. Čak i ja moram da priznam da su bili jedno za drugo.

Šteta što to nisam video kad su došli sve da mi kažu. Možda ne bi ni

došlo do nesreće i oni bi bili živi.

- Ne možeš da kriviš sebe, morao si biti ljut kad si saznao šta se

dešava.

- Možda, ali im nisam morao reći da ne želim više nikad da ih

vidim, zar ne?

bbyy vvookkii

Nije više mogao da sedi, bio je previše uzbuđen zbog sećanja koje

ga je progonilo. - Poslednje što sam rekao Dankanu bilo je da može

da se nosi u pakao i da povede Stefani sa sobom. Eto, dobio sam šta

sam hteo, zar ne vidiš?

- Prekini! - Heder skoči. - Ljudi svašta kažu kad su besni, nisi hteo

da tvoj brat pogine u nesreći.

- Koja se ne bi desila da Dankan nije bio uznemiren. - Odmahivao

je glavom. - Ne možeš pobeći od činjenica.

- Možda ne, ali nesreća se desila zato što je tvoj brat vozio kad nije

trebalo. To je bila njegova odluka, ne tvoja. - Zagrlila ga je, nije htela

da mu dozvoli da tako muči sebe. - Nije tvoja greška, Arči, ništa od

svega toga nije tvoja greška.

- Voleo bih da mogu da ti verujem.

- Moraš, inače ćeš se pokidati. Obećaj mi da ćeš razmisliti o ovome.

- Hoću.

Opustila je ruke. Nije znala šta će da radi s njim. Neke boli nikad

ne prolaze. Mozak joj se grčio kad je pomislila koliki je to gubitak.

Izgubiti brata bio je dovoljno veliki udarac, i još verenicu u tako

nezgodnoj situaciji. To je bilo nešto s čim čovek ne može baš lako da

izađe na kraj. Verovatno je i dalje bio zaljubjen u tu svoju verenicu.

Pomisao na to da Arči voli drugu ženu ju je zabolela.

- Odoh, uzeću taksi napolju - reče brzo. - Vodi računa o sebi, važi?

-I ti.

Nije joj ovog puta ponudio da je odveze kući. „Možda je bolje da

se odmah rastanemo", mislio je. Heder sama izađe i ode liftom do

prvog sprata. Portir joj otvori vrata i ponudi joj da joj pozove taksi

kad vide da nema prevoz, ali ona odbi. Otići će kući bez pomoći.

Zaista je bilo vreme da prestane da se oslanja na druge ljude. Imali

su i oni svoje probleme, neki čak mnogo veće od njenih.

Oči joj se napuniše suzama dok je hodala ulicom. Razmišljala je o

tome koliko je Arčiju teško. Možda on sam nije uviđao koliko je

divan, ali ona jeste. Ništa što joj je rekao nije promenilo njeno

bbyy vvookkii

mišljenje o njemu. I neće. On je čovek koga voli iako on nju neće

nikad voleti.

Arči je, na svoje iznenađenje, shvatio da se oseća mnogo bolje

pošto se ispovedio Heder. Kao da je malo krivice koju je osećao

nestalo. Nekoliko puta tokom nedelje zatekao je sebe da se pita je li

bilo u redu da se oseća odgovornim za Dankanove postupke koji su

direktno vodili nesreći. Možda je vreme da to prihvati i ide dalje.

Iako je znao da je na putu da to reši, bio je svestan sadašnjeg

odnosa sa Heder. Znao je da je kriv zato što je pogrešno reagovao na

njenu izjavu ljubavi, ali je i dalje bio siguran da je bio u pravu. To je

značilo da mora da bude vrlo pažljiv kad je u njenoj blizini. Nije mu

bilo potrebno mnogo da pokaže svoja prava osećanja, ali nije smeo

to da dozvoli sebi.

Resio je da svoj život učini što jednostavnijim. Zamena za Majka

smanjiće količinu posla koju Arči mora da obavlja. Neće više biti ni

kasnih dolazaka na kliniku ni noćnog rada, a to znači da ni Heder

neće viđati tako često. Velika šteta, ali je bilo potrebno da drže

rastojanje.

Plan je bio dobar, ali nije bilo lako sprovesti ga. Upravo je u

ponedeljak naveče hteo da ode iz bolnice kad ga pozvaše da

pregleda petogodišnju devojčicu koju je ujeo komšijin pas. Iako

detetov život nije bio ugrožen, imala je velike rane na listu i ruci.

Arči se složio da je prime na odeljenje dok ne dođe plastični hirurg i

ne pregleda je.

Srce mu je htelo da iskoči iz grudi dok je devojčicu i majku vozio

na pedijatriju. Prošlo je bilo šest i Heder je trebalo da bude na

dužnosti. Držao je vrata dok je portir uvozio kolica. Ne bi valjalo da

mu sad proradi srčka, mislio je.

- Krevet šest - Marion reče jasno. Pogleda sestru u kuhinji. - Molim

te, pomozi mi, Rut.

Arči ništa ne reče dok im je pomagao da prebace devojčicu na

krevet. Čim su završili, on priđe Marion i upita je: - Šta je bilo sa

Heder, zar nije trebalo da radi do kraja meseca?

bbyy vvookkii

- Pa i ja sam mislila da treba, ali agencija je javila da je bolesna,

mada, da sam na tvom mestu, ne bih verovala.

- Kako to misliš? - upita je Arči.

- Mislim da joj je to samo izgovor zbog petka veče. Mora da joj je

svega preko glave. Ne krivim je posle onoga što se desilo u petak.

- Šta se tad desilo? - prepade se Arči.

- Emili i otmica, sećaš se? - Marion se nasmeja. - Ti si u mnogo

gorem stanju kad se ne sećaš toga.

- O, da!

Arči sakri svoju grešku što je pre mogao. Reče Marion da plastični

hirurg dolazi i ode. Normalno bi bilo da sačeka kolegu, ali nije

mogao da podnese da bude tu. Ode kući i provede noć u brizi za

Heder. Šta ako je stvarno bolesna i sama u stanu? Da li da je obiđe?

Da li želi da ga vidi?

Misli su mu se rojile, ali nije bilo lakog rešenja. Na kraju, shvatio je

da mora da prihvati njenu odluku, kakav god razlog da ima. Bilo joj

je bolje bez njega.

To je bio najgori vikend u Hederinom životu. Bol zbog toga što je

Arči nije voleo jedva je podnosila, a i to što je otkrila da je on u stvari

zaljubljen u drugu samo joj je udvostručilo patnju. Znala je da se ne

može boriti s njegovom pokojnom verenicom. Sem što je sigurno

imao traume zbog njene tragične smrti, mora da je bio nepoverljiv

prema svima kojima je mogao poveriti svoje srce. Bio je povređen

toliko da ona nikada neće moći da mu pomogne da se izleći.

Do ponedeljka je znala da neće podneti da ga vidi. Telefonirala je

agenciji i smislila izgovor, obećala je da će se javiti kada joj bude

bolje. Finansijski, to je bio problem. Ako ne radi, nema novca, ali to

joj je bila najmanja briga. Morala je opet da stabilizuje svoj život i

vrati se na pravi kolosek, koliko je uopšte to bilo moguće.

Provela je celu nedelju lutajući po Londonu, po svim njegovim

turističkim lokacijama. Bilo je bolje biti u gužvi nego u samoći sa

samo jednom jedinom mišlju. Došao je petak, Arčijev poslednji dan

bbyy vvookkii

u bolnici. Znala je da su planirali oproštajnu zabavu, na koju je i ona

bila pozvana, ali nije htela da ide. Nije mogla da mu mahne s

pristojnim osmehom kad joj je odnosio srce.

Na kraju je spakovala torbu i uhvatila voz za Dalver-ston. Otac je

bio oduševljen što je vidi iako je ptimetila da se čudi zašto je došla.

Nije je ništa pitao. Samo joj je poželeo dobrodošlicu i ona mu je bila

zahvalna za to.

Svanula je subota, svetla i prozračna. Heder je rano ustala i

spremila doručak za oca i sebe. Otac je imao pacijente, pa je jutro

provela sama. Odluči da ide na reku i izađe čim joj je otac izašao iz

kuće. Bilo je prijatno i mirno pored reke. Otpešačila je daleko i, baš

kad je htela da se vrati kući, videla je Rosa kako ide prema njoj. To je

bio prvi put posle otkazanog venčanja da ga je videla. Kad ga je

pozdravila, osetila se vrlo čudno.

- Zdravo, Ros, i ti si uianio.

- Prelepo je, šteta je da ležim u krevetu. - Visok i zgodan, tamne

puti, uzburkao je ženske strasti kad se zaposlio na klinici. Sad je

njegov izgled nimalo nije dotakao, falilo mu je to što nije Arči, čovek

koga je volela.

- Tvoj tata mi je telefonirao sinoć, kaže da si stigla - reče i pridruži

joj se u šetnji.

- Je l'? - Heder pocrvene. - Nije trebalo da to uradi.

- Samo je hteo da pomogne, ne ljuti se. - Pogledao ju je upitno.

- Šta nije u redu, Heder? I pre nego što išta kažeš, vidim da se nešto

desilo. Da li si se predomislila ili...?

- U vezi s udajom za tebe? Ne. I dalje verujem da bi bilo pogrešno

da to uradimo.

- I ja.

- Zaista?

Zastala je i pogledala ga iznenađena. - Da, pošto si otišla, dugo

sam razmišljao i shvatio da bi oboma bilo žao da smo se uzeli. Bolje

što si otkazala venčanje. -Slegnuo je ramenima. - Pa ako nije to, šta

je?

bbyy vvookkii

Odjednom je Heder znala da mora nekome da kaže sve u vezi s

Arčijem, a ko je za to bio bolji od Rosa? Uvek joj je bio divan

prijatelj. To je bio deo problema, u stvari, volela ga je kao prijatelja, a

ne kao ljubavnika. Rekla mu je sve. I to kako je srela Arčija pored

crkve i kako se šokirala kad ga je videla opet u Londonu. Kako su

provodili vreme zajedno. Ispričala mu je za nesreću u kojoj je

poginuo njegov brat. Za njegovu ve-renicu. Ros je slušao bez

prekidanja dok nije završila, a onda je uzdahuo.

- To je pravi haos. Nije čudo što si morala da odeš. Ali da li si

apsolutno sigurna da te Arči ne voli?

- Da, zaista jesam. - Tužno se nasmešila. - Rekao mi je da mešam

ljubav i zahvalnost. Da sam previše brzo zaključila kako se osećam.

U stvari, dao je sve od sebe da me ohladi.

- Ali da li ti je on izričito rekao da te ne voli? - Ros nastavi uporno i

ona se namršti.

- Ne, mislim da nije. Zašto? Je f to bitno?

- Ja mislim da jeste. Verujem da je moguće da je zaljubljen u tebe,

ali se boji da otkrije svoja osećanja zato što možda veruje da ti grešiš

u vezi s tim da si zaljubljena u njega. - Pokazao joj je rukom da ćuti

kad je ona probala da mu odgovori.

- Ne kažem da je tako. Kažem samo da on veruje u to. Ne možeš

ga kriviti što je oprezan nakon svega kroz šta je prošao, zar ne?

- Ne, ali šta da radim? - ujela se za usnu. - Da li da odem i da se

vidim s njim i da vidim je li to što ti kažeš istina?

- Samo ti to možeš da odlučiš, Heder. Niko drugi. - Stigli su do

kraja puta i on stade. - Najbolji savet koji mogu da ti dam je da

pratiš svoje srce.

- To bi mi i Arči rekao da uradim - prošaputala je, a oči su joj bile

pune suza. Ros se sagnu i poljubi je u obraz. - Pa šta onda čekaš?

Još jednom joj se nasmejao i onda krenuo dalje, ali Heder nije

pošla za njim. Sela je na mekanu vlažnu travu i razmišljala o

njegovim recima. Da li je dovoljno hrabra da ode kod Arčija i pita ga

da li je voli direktno? Plašila ju je mogućnost da čuje negativan od-

govor, ali da li može biti gore od ovoga? Bar će znati jednom za

bbyy vvookkii

svagda da nema nade za njih dvoje. Bolje to nego da ostatak života

provede u neizvesnosti. Ustala je puna nove odlučnosti i krenula

kući. Uradiće ono što bi i Arči i Ros uradili. Pratiće svoje srce i

nadati se da će je ono odvesti na jedino mesto gde želi da bude, s

Arčijem, zauvek.

14.

To je bilo to, znači. Za nekoliko minuta će krenuti.

Još jednom je pogledao po stanu. Sad kad je vreme da krene, oseća

olakšanje. Skoro dve godine život mu je bio pakao, ali više neće biti

tako. Kao da su sav bol i krivica kroz koje je prolazio bili spakovani

u gepek ovog kombija za selidbu, a on slobodan da dalje živi svoj

život. Čak bi se i radovao svojoj budućnosti da je Heder bila s njim.

Ovako, užasno mu je nedostajala.

Uzdahnuo je dok je zatvarao ulazna vrata. Nije čuo ništa o Heder

još od prethodnog vikenda. Nadao se da će se pojaviti na njegovoj

oproštajnoj zabavi, ali nije bilo ni traga ni glasa od nje. Telefonirao je

agenciji to jutro, ali je dobio standardan odgovor kako firma ne

obaveštava strance o svom osoblju. Nije imao pojma šta joj se desilo

i nije mogao a da ne brine.

Stao je kod portirovog stola i rekao da mu svu poštu preusmere, a

onda izašao iz zgrade. Pred njim je bila duga vožnja i nameravao je

da krene rano, ali najednom je znao da ne može da ode a da ne vidi

Heder. Saobraćaj je bio prilično slab i nije mu trebalo mnogo da

stigne do njenog stana. Parkirao je napolju, a onda strčao niz

stepenice i pokucao na vrata. Smišljao je šta bi sve mogao da joj

bbyy vvookkii

kaže. Najbolje bi bilo da bude smiren. Ni u kojem slučaju nije hteo

da pomene ono što se desilo prošle subote.

Misli su mu se najednom vratile na trenutak kad mu je Heder

rekla da ga voli, a srce mu se skupilo od straha. Sta ako mu je

stvarno rekla istinu? Šta ako je ona zaista znala šta oseća? Pomisao

da je odbio njenu ljubav bila je previše bolna i on zalupa na vrata.

Kakva crna smirenost? Mora odmah da joj kaže.

- Nije kod kuće.

Arči se okrenu kad začu glas iz podruma i vide stariju ženu kako

ga gleda. Vraćala se iz kupovine, zaključio je po kesama koje je

nosila.

- Kada je izašla? - pitao je požurivši uz stepenice.

- Mora da je bilo oko četiri. Čula sam sirenu i pogledala kroz

prozor da vidim šta se dešava. Bio je neki taksi napolju i videla sam

gospođicu kako ulazi.

- Mislite da je otišla prošle noći? - Arči uzviknu.

- Da. Oko četiri ujutru, imala je torbu pa verujem da je otišla na

vikend.

- Verujem. Hvala vam.

Arči se vrati u svoja kola. „Da li je Heder otišla kući u Dalverston

na vikend", pitao se. Zašto li je sad odlučila da ode kući? Da li je to

zato što je htela da vidi Rosa?

Srce mu se sledi. To je jedino objašnjenje. Heder mu je jasno rekla

da namerava da stabilizuje svoj život pre nego što se vrati kući i on

je verovao da je ona to sad uradila. Da li ju je to što je bila odbijena

ponukalo da shvati kako se zaista oseća? Pomisao da je zaista

shvatila da je zaljubljena u svog bivšeg verenika ga fizički zabole.

Ali nije mogao da uradi ništa u vezi s tim. Ipak, on je bio taj koji joj je

rekao da greši u vezi s tim što oseća prema njemu.

Upalio je kola i osetio koliko mu je teško palo to što je izgubio

Heder. Ma kako bilo, morao je da prihvati da ju je izgubio zauvek.

Bilo je kasno po podne kad se Heder vratila u London. Tokom

vikenda je bio proreden saobraćaj pa je satima čekala na voz. Otišla

je pravo na taksi stanicu i rekla vozaču da je vozi kod Arčija, iako

bbyy vvookkii

nije imala pojma šta će mu kazati. Već je jednom probala da mu

otvori srce i nije mnogo postigla, ali mora da je bilo načina da ga

ubedi da je iskrena. Volela ga je svim srcem i nekako je morala da ga

ubedi u to. Na dužnosti je bio isti portir koga je upoznala prvi put

kad je došla kod Arčija. Iako ju je pustio da ude, videla je da čoveku

nije jasno šta će ona tu. Ipak, nije je bilo briga. - Da li je gospodin

Keri tu? Moram da govorim s njim, hitno mi je.

- Izvinite, gospođice, ali zakasnili ste, već je otišao.

- Aha, dobro, a kad će se vratiti? Možda da ga sačekam?

- Mislim, otišao je zauvek. Vratio se kući u Škotsku ovog jutra -

rekao joj je Pit, a bilo mu je malo neprijatno što on mora da joj to

kaže

- Nisam znala da danas ide - uzviknula je. Osetila je kako panika

raste u njoj i morala je da se smiri pre nego što nastavi razgovor. —

Imate li adresu na koju ćete mu slati poštu? Zaista je važno da se

čujem s njim.

- Žao mi je, gospođice, voleo bih da vam pomognem, ali ne smem

da vam dajem takve informacije.

- Verujem, izvinite. Nisam htela da vam pravim neprilike. - Heder

se izvini i ode, pitajući se šta sad da radi. Da je Arči hteo da ona

stupi u kontakt s njim, verovatno bi našao način da joj ostavi adresu.

Činjenica da ga je mrzelo da joj ostavi adresu značila je da se ne

interesuje za nju. Bol ju je parao dok je hodala ulicom. Pratila je

svoje srce, ali ovog puta joj to nije pomoglo. I neće, jer je Arči nije

voleo.

Arči je stigao do pola puta pre nego što je shvatio da ne može tek

tako da ostavi stvari. Morao je da vidi Heder i da je čuje kako mu

kaže da ga ne voli. Ili će se zauvek pitati da li je napravio užasnu

grešku. Izašao je s autoputa i krenuo nazad. Prošlo je sedam kad je

stigao u London i prvo što je morao da uradi bilo je da nađe

prenoćište da se ne bi vraćao u stan. Sem toga što tamo nije bilo

nameštaja, nije mogao da ide u stan ni zato što je tamo bila ekipa za

čišćenje da spremi prostorije za novog stanara. Pitao se da li će se

Heder vratiti do nedelje uveče, ali nije bilo bitno, mora se vratiti u

bbyy vvookkii

nekom trenutku. Iznajmio je sobu u jednom hotelu i istuširao se.

Pola sata kasnije opet je bio napolju. Znao je da verovatno gubi

vreme time što ide do Hederinog stana, ali nije hteo da propusti tu

šansu. Najmanje što je mogao da uradi je da joj ostavi ceduljicu i da

joj kaže u kojem je hotelu. Uzeo je taksi i seo pozadi smišljajući šta

da joj kaže kad je vidi. Morao je da je ubedi da je voli i da mu da

šansu da joj to dokaže.

Ulična svetla su bila upaljena kad ga je taksi ostavio ispred stana.

Arči je platio i onda strčao do podruma te pokucao na vrata. Tek tad

je shvatio da se u sobi videlo malo svetla. Kad se vrata otvoriše,

pojavila se Heder. Zemlja mu se izmače ispod nogu. Najednom,

svaku rečkoju je bio smislio na putu zaboravi. Mogao je jedino da

stoji i gleda u neverici.

Heder se svet okrenuo kada je videla Arčija kako stoji ispred vrata.

On je bio poslednja osoba koju je očekivala i ona zaneme od šoka.

Buljili su jedno u drugo nekoliko sekundi pre nego što se Arči

nakašlja.

- Dolazio sam i komšinica mi je rekla da si otišla.

- Otišla sam kući - rekla je, a glas joj je čudno zvučao.

- To sam i mislio. Da budem iskren, nisam očekivao da ćeš se

skoro vratiti. Svratio sam samo slučajno.

- Morala sam nešto da uradim ovde - rekla je grizući usnu.

- Da li to nešto ima veze sa mnom?

Prišao joj je jedan korak i njoj zastade dah kad vide kako je gleda.

Kad je ispružio ruku i dodirnuo joj obraz, skopila je oči, uplašena da

će videti šta joj je u njima. Arči je odbio njenu ljubav jednom i nije

mislila da treba da mu dozvoli da to uradi i po drugi put.

- Volim te, Heder, znam da sam napravio glupost prošlog

vikenda, ali molim te, veruj mi, toliko volim te i želim da budeš

srećna.

- Ti voliš mene? - razrogačila je oči i gledala ga u neverici.

- Da. Mislim da sam se zaljubio u tebe čim sam te video kako sediš

na onoj klupi. Bio sam zbunjen u vezi sa svim što mi se dešavalo.

Nisam tada mogao da razmišljam kako se osećam. Znam da sam te

bbyy vvookkii

povredio prošlog vikenda, ali sam se plašio da opet upadaš u nešto

zbog čega ćeš zažaliti.

-I mene je to brinulo, probala sam da ne dozvolim da se to desi, ali

nisam mogla da kontrolišem svoja osećanja. Zaljubila sam se u tebe i

šta sad tu mogu. Vo-leću te do kraja života, s tvojom dozvolom ili

bez nje.

Grleno se nasmejao kad ju je povukao u svoje naručje. - Nema

šanse da je ne dobiješ.

Poljubio ju je gladno, pokazavši joj na najbolji način da govori

istinu. Heder ga je zagrlila dok joj je sreća bujala u grudima i

razgonila strah koji ju je ispunjavao prošle nedelje. Arči je voli i

nema ničega što će ih sprečiti da budu zajedno ceo život.

Podigao je glavu i nasmešio joj se. - Hoćeš li me pozvati unutra?

Tvojim komšijama se neće dopasti da gledaju šta sam planirao za

ostatak večeri.

Heder se smeškala dok je ulazio u mali hol. - Definitivno ne

želimo da šokiramo komšije.

Ušao je u dnevnu sobu i spustio roletne. Uzeo ju je u naručje

ljubeći je sa strašću. Za oboje je to bilo kao ozdravljenje. Heder je

znala da, bez obzira na sve što se desi, od sada njih dvoje neće

posustati. Imali su svoju ljubav da ih podrži i to je sve što im je bilo

potrebno. Arči je posle otišao u spavaću sobu i doneo kilt kojim ih je

prekrio. - Moram da objasnim zašto sam onako reagovao prošle

nedelje kad si mi rekla da me voliš.

Heder ga poljubi i priljubi se uz njega. Osećala se tako sigurno kad

je bila s njim, kao da je ništa ne može povrediti. - Razumem zašto si

rekao ono što si rekao. Bojao si se da ne uradim nešto zbog čega ću

posle žaliti.

- Da. Ne mogu da podnesem da misliš da ćeš se osećati krivom

kad budeš shvatila da si napravila grešku. Takođe nisam mogao da

se suočim s činjenicom da opet prolazim kroz nešto što mi se desilo

ranije - dodao je iskreno.

- Sa Stefani?

bbyy vvookkii

- Bio je veliki šok za mene kad sam otkrio da su se ona i Dankan

zaljubili jedno u drugo. Nisam imao pojma daje ona nesrećna, a

kamoli ovo drugo. Istina je da sam toliko bio opsednut poslom da

ništa nisam primećivao. Posao mi je bio na prvom mestu, a sve

ostalo mi je bilo nebitno, uključujući i Stefani. Nije čudo da joj se

smučilo i da je potražila sreću s nekim drugim.

- Takve stvari se dešavaju, Arči - reče ona nežno.

- Znam da se dešavaju, ali mislim da to pokazuje da moja osećanja

za Stefani nisu bila onoliko jaka koliko je trebalo da budu. Nikad mi

nećeš biti na drugom mestu jer te volim. Nikad nisam osećao ovako

nešto za Stefani i mislim da je ona to znala. Čak i da se ona i Dankan

nisu zaljubili, nas dvoje ne bismo dugo ostali zajedno. Ne znam šta

da kažem.

Poljubila ga je, čvrsto ga držala na trenutak, a onda se zavalila

nazad u fotelju. - Osećam isto u vezi s Rosom. Videla sam ga jutros i

shvatila da ga nikad u stvari nisam ni volela. Samo kao prijatelja, ali

to je sve. Ono što osećam prema njemu se ne može porediti s onim

što osećam prema tebi.

- Znači, sigurna si da si uradila pravu stvar kad se nisi udala za

njega?

- Sasvim sigurna.

Poljubio ju je u usta pokazujući koliko mu je značila. Heder se

tresla kad se povukao i nasmešio, oči joj se ispuniše ljubavlju. -

Volim te, Heder Tomson. Tokom zadnjih nekoliko nedelja

promenila si moj život. Pošto smo pričali o saobraćajnoj nesreći, bilo

mi je mnogo bolje, osećao sam se kao da mogu da nastavim dalje sa

svojim životom. Izjedala me je krivica, a sad vidim da nisam samo ja

kriv za to što se desilo.

- Drago mi je jer zaslužuješ da budeš srećan. Zaslužuješ da imaš

pravo izbora i nema potrebe da se tvoje odluke zasnivaju na tome

što se kaješ za neke stvari.

- I to je baš ono što ću da radim od sada. Ti si baš jedna pametna

žena, a mlada.

- Pametna? - frknula je od smeha. - Ne verujem!

bbyy vvookkii

- Pa, jesi. Pametna i lepa.

Poljubiše se. Heder je plovila na moru svetlosti dok je on dizao

glavu. - Moram ponovo da postavim prioritete u svom životu - reče

on dirnuto. - Imanje mora da se vodi kako treba, ali ja se više ne

osećam obaveznim da žrtvujem karijeru da bih to postigao. Uz malo

sreće, moći ću da se vratim i da uživam u onome što najviše volim.

- Bila bi velika šteta da se odrekneš medicine, Arči. Imaš toliko

toga da ponudiš deci koju lečiš, potreban si im.

- Hvala ti. Samo se nadam da se i ti ovako osećaš i da sam ti

potreban. - Pogledao ju je duboko u oči.

- Ne želim da se rastanemo.

- Pa je l' bi pošla u Škotsku sa mnom? Znam da mnogo tražim od

tebe, da se odrekneš svog života ovde...

Ona mu odgovori na najefikasniji način, poljupcem. - Nije mi bitno

gde sam dok sam sa tobom.

- Zaista to misliš?

Kad je klimnula glavom, on radosno uzviknu. Čvrsto ju je zagrlio i

držao uza se. - Kad bi mogla da počneš da se pakuješ?

- Kad god ti kažeš. Mogu i odmah, ako hoćeš.

- Sad odmah? Bolje sačekaj još nekoliko sati...

- Imaš li bolju ideju šta da radimo do kraja večeri?

- Imam. - Ustao je i podigao je u svoje naručje pa krenuo ka

spavaćoj sobi. - Imam planove za večeras i za noćas.

bbyy vvookkii

EPILOG

Heder je stajala kod prozora uživajući u pogledu na jezero. Padao

je mrak i planine su poprimale boju ljubičica. Za pola sata biće mrak.

Uzbuđenje se gomilalo u njoj. Ona i Arči će se venčati u maloj

kapeli na imanju. Bila je tradicija da se svi Kerijevi venčavaju posle

zalaska sunca, objasnio joj je Arči, i bila je više nego srećna da se baš

tad održi venčanje. Sve je bilo spremno i jedva je čekala trenutak kad

će postati njegova žena. Na usnama joj zaigra osmeh kad se seti

prošlih nekoliko meseci. Selidba u Škotsku im je dala vremena da

utvrde svoju vezu i svaki dan koji su proveli zajedno ih je zbližio.

Arči je čovek koga će voleti celog života i bilo joj je mnogo lakše

otkako je to shvatila. Kad se otvoriše vrata trpezarije i Arči uđe, ona

mu se nasmeši s mnogo ljubavi u očima.

- Skoro da je vreme, je l' da?

- Još samo nekoliko minuta i možemo krenuti u kapelicu. - Uze je

za ruku i poljubi. - Da li ti je neko rekao da izgledaš divno? -

promrmljao je.

- Niko bitan - odgovorila je.

Bila je oduševljena venčanicom, ali joj je bilo drago da se dopada i

Arčiju. Napravljena od čiste svile, imala je klasičan oblik

jednostavne večernje haljine s dugim šlepom, a na ramenu je imala

zakačen komad porodičnog tarrana. Baštovanova žena joj je

napravila bidermajer od svežeg cveća, a iste cvetove je uplela u

kosu. Osećala se kao princeza iz bajke koja se udaje za princa, a Arči

je u svom kiku izgledao baš tako.

Opet je poljubi i zagrli je dok su zajedno gledali kroz prozor.

- Divno je ovde, nedostajaće mi to kad se preselimo u Edinburg.

- I meni, ali dolazićemo vikendom. Nije ti žao što si se dogovorio

da preuzmeš to novo radno mesto?

bbyy vvookkii

- Definitivno nije. Poslednji meseci su bili divni, uživao sam što

sam ovde i što opet sve radi. Morao sam to da uradim i, sad kad sam

našao čoveka koji će da vodi imanje kako treba, mogu opet da se

bavim svojim poslom.

Priljubio ju je uza se i mogla je da čuje uzbuđenje u njegovom

glasu dok je dalje pričao. - Pošto imam priliku da uspostavim novo

pedijatrijsko odeljenje, veoma sam srećan i hvala ti za to. Nikad to

ne bih uspeo bez tebe.

- Mi smo pravi tim, Arči - reče Heder jednostavno.

- Jesmo, zaista. - Opet je poljubi i pruži joj ruku. -Vreme je da

krenemo. Ne želimo da nas čekaju, zar ne?

- Naravno da ne.

Pružila mu je ruku i pustila ga da je izvede iz kuće. Duž staze su

bile zapaljene baklje koje su osvetljavale put do kapele. Većina

radnika s imanja ih je posmatrala i aplaudirala im, a kad su stigli do

kapelice, Heder se iznenadi jer je i ona bila ispunjena svećama. Od

njihovog sjaja celo imanje je izgledalo čarobno.

Okrenuo se ka Heder i nasmešio. - Hvala ti što radiš sve ovo zbog

mene. Osećam se kao u bajci. - Ti si to zaslužio, dragi.

Poljubio ju je ovlaš u usta pa je predade ocu koji je čekao pored

vrata da je dovede do oltara. Srce joj je raslo od sreće dok je hodala

ka oltaru i svom budućem suprugu. Osećala se tako srećnom i

blagoslovenom pored Arčija. Nikad neće njihovu ljubav uzimati

zdravo za gotovo, već će je negovati svakog dana.

Kad se Arči okrenuo i ispružio ruku, nije oklevala. Ovog puta se

nije predomišljala, nije sumnjala, imala je da se raduje ceo život.

Stavila je svoju ruku u njegovu i znala je da će od tog trenutka biti

zauvek zajedno.

bbyy vvookkii

Dan pred svoje venčanje Heder Tomsonje shvatila daje napravila

pogrešan izbor. Međutim, nema hrabrosti da otkaže venčanje... sve

dok slučajno ne sretne zgodnog stranca koji je ubedi da treba da

osluškuje svoje srce.

Arči Keri nikako ne može da zaboravi tužnu devojku koju je

ubedio da ne treba da se udaje ukoliko to ne želi. Na njegovo veliko

iznenađenje, otkriva da će sledećih nekoliko dana raditi zajedno sa

njom u bolnici...