Dušan Ristić “Večeras slušate…” - skrubol komedija u tri scene - . LICA: DRAGOSLAV ILIĆ, reditelj Feña Stojanović SIMA, efekt-majstor Janoš Tot SRETEN DONIĆ, glumac Miodrag Radovanović ANGELINA TRIFKOVIĆ, glumica ðurñija Cvetić NENAD BOŽIĆ, glumac Miodrag Krstović VIDA OBRADOVIĆ-BOŽIĆ- supruga Božićeva, glumica Radmila Tomović-Grinvud /Anñelika Simić/ TOMA MIŠIĆ, glumac Dubravko Jovanović kao i GLAS TONCA iz tonskog studija GLAS ŽANDARMA takoñe iz tonskog studija GLAS VATROGASCA preko telefona Svečana sala Radio Beograda, 1941. godine PRVA SCENA - proba pred emitovanje, subota 5. april DRUGA SCENA - prenos radio-drame, kasnije iste večeri TREĆA SCENA - jutro posle, nedelja 6. april PRVA SCENA Uz zvuke čuvenog šlagera - “Steppin’ Out With My Baby” - kojeg peva Gordon Mekre, otvara se scena koja predstavlja svečanu sala Radio-Beograda, pretvorenu u tonski studio – svuda unaokolo stoje još uvek nenamešteni mikrofoni, zvučnici i kablovi, kao i razmešteni stolovi i stolice. Veliki art-deko sat na zidu (koji će u toku celog komada precizno raditi) pokazuje 16 sati i 43 minuta, dok se pod njim – na univerzalnom kalendaru – može pročitati označeni datum: 5. April 1941. godine. Kada se zavesa podigne na sceni se nalaze DRAGOSLAV ILIĆ (u ranim pedesetim godinama, veoma vitalnog izgleda, obučen sportski ali po poslednjoj modi; on je reditelj koji postavlja radio-dramu i u toku celog komada biće u nekoj vrsti konstantne kreativne nervoze) i SIMA (oko 30, nizak, proćelav, sa malim brkovima; on je Dragoslavov asistent i majstor za zvučne efekte) koji stoji za svojim stolom na kojem se nalazi gomila raznoraznih muzičkih intrumenata i udaraljki (činela, doboša, ksilofona i sl.), kao i niz drugih predmeta kojima se mogu proizvoditi različiti zvučni efekti - i to od šerpi, varjača,

tanjira, zvona, ćupova, šolja, sablji i mačeva, pa do drvenih dečijih igračaka, čegrtaljki, starog gramofona, telefona, kristalnih čaša različitih veličina i sl. U sredini čitave te gomile nalazi se jedan (za sada jedini) namontirani mikrofon. Nedaleko od Siminog stola nalazi se još i mala konzola sa tasterom za vezu sa tonskim studijom, kao i sto na kome vidimo jedan telefon, bokal vode sa desetak čistih čaša i desetak uredno složenih kopija tekstova. U scenu se uključujemo u trenutku u kojem SIMA proizvodi nerazumljiv efekat neravnomernim udaranjem dva drvena predmeta o sto. DRAGOSLAV je kraj njega i pažljivo ga sluša. DRAGOSLAV: Šta je to? SIMA: Pa - konjski galop. DRAGOSLAV: (nije baš najzadovoljniji) To mi više zvuči kao kaskanje gusara sa drvenom nogom. Dajte još jednom… SIMA ponovi efekat. DRAGOSLAV: (nezadovoljno odmahne glavom) Ne valja, moraćete to malo da razradite – da unesete više ritma… (šakama udari odgovarajući ritam) razumete? SIMA potvrdno klimne glavom. DRAGOSLAV: Dobro… (pogleda u papire koje drži u ruci) …dajte mi sada noć. SIMA stavi šake preko usta i dune, vešto imitirajući sovu. DRAGOSLAV: To nije loše. Dakle, osim sove, dogovorili smo se da imitirate još…? SIMA: Vetar u krošnjama. (vešto zašušti) Onda kišu. (papirom napravi efekat kiše) Svice… (imitira) DRAGOSLAV: Svici su dobri, samo bi ih trebalo nekako umnožiti, ako je to moguće. SIMA samo ubrza zvuk. DRAGOSLAV: Odlično! Dalje?

SIMA: Onda - zavijanja pasa (zaarlauče dva-tri puta), piliće… (zapijuče) DRAGOSLAV: Piliće? SIMA: Pa da. DRAGOSLAV: (uz uzdah) Recite mi, Simo - molim vas - šta pilići, koji andrak, rade noću? SIMA: Spavaju, znam, ali će se sigurno probuditi kada se sa neba spusti - SIMA se zaustavi pošto shvati da ga DRAGOSLAV dovoljno mrko posmatra. SIMA: U redu – bez pilića. DRAGOSLAV: Šta još imamo? SIMA uzme veliki plehani lim i protrese ga, imitirajući grmljavinu. DRAGOSLAV: (značajno naglasivši) To je najvažniji efekat, jer ćemo im udariti grmljavinu onog trenutka kada budu izlazili iz broda! SIMA: Nema problema! DRAGOSLAV: (pogleda na svoj ručni sat) Nemamo sada više vremena - ostale zvuke ćemo probati kasnije, ali je vrlo važno da ih sve imate zapisane. (pruži SIMI papire koje je držao u ruci) Pažljivo proučite i ako budete imali bilo kakvih pitanja - hoću to da razjasnimo odmah. Nemojte da ste mi slučajno pred emitovanje izašli s nekim problemom! Jesmo li se razumeli? SIMA: Jesmo, šefe - bez brige! DRAGOSLAV priñe konzoli i pritisne taster za vezu sa tonskom studijom. GLAS TONCA: (iz tonskog sudija)

Izvol’te, šefe? DRAGOSLAV: (nervozno) Gde je Pera električar? GLAS TONCA: Tu je negde - video sam da je došao još pre pola sata. DRAGOSLAV: Kada ga ponovo vidiš kaži mu da ako u roku od pet minuta ne počne da montira mikrofone – lično ću se pobrinuti da do ujutru počne da razvlači kablove za vezu na bugarskoj granici! Vidi koliko je sati – a još ništa nije namešteno za prenos! GLAS TONCA: Kazaći mu čim ga vidim, šefe! Za to vreme SIMA počne da huče u mikrofon, imitirajući zavijajući vetar. DRAGOSLAV: (isključi taster i okrene se prema SIMI) Šta radite to? SIMA: Olujni vetar… Kako vam zvuči? DRAGOSLAV: Aha! Dajte još jednom… SIMA ponovo zahuče. DRAGOSLAV: Nije loše, samo malo glasnije i duže. To ćete kombinovati sa gromovima… (ponovo pogleda na sat, sve nervoznije) Hoće li se već neko konačno pojaviti, aman! U tom trenutku na sceni se žurno pojavljuje glumac TOMA MIŠIĆ (u ranim tridesetim, svetle kose, neobrijan, vidno neispavan, u pešadijskoj uniformi Vojske Kraljevine Jugoslavije), držeći kapu i šinjel u ruci, priñe DRAGOSLAVU i snažno ga zagrli. TOMA: Dragoslave, hvala vam ko’ bratu! DRAGOSLAV: (skidajući ga sa sebe) Dobro, dobro… lakše malo! TOMA: (još uvek zadihan) Pustite, malo je falilo da me pošalju na granicu - vaša poruka je stigla u štab bukvalno pet minuta pre nego što su krenuli!

Iza njih, SIMA ispali hitac u vis iz pištolja sa ćorcima. TOMA se odseče od straha, gotovo skočivši u stranu. SIMA: (podigne ruku, tonom izvinjenja) Samo sam proveravao da li radi… DRAGOSLAV: Tomo – ovo je Sima, moj pomoćnik, koji će večeras ujedno biti i glavni efekt-majstor radio-drame. Simo – Toma Mišić, glumac iz Kruševačkog Pozorišta koji je imao svoju prvu, i to veoma uspešnu sezonu u Beogradu. TOMA i SIMA se rukuju, DRAGOSLAV priñe stolu i uzme jednu kopiju teksta. TOMA: (SIMI, gledajući na sto oko njega) Odakle vam sve ove… drangulije? SIMA: (s kapljicom ponosa) Pravo da vam kažem - ispraznio sam i ćerkinu sobu i taštinu ostavu i komšijinu garažu i deo pokretnog dekora Narodnog Pozorišta. Ali zato sada možemo da pravimo sve što nam padne na pamet! Mislim – ono što reditelju padne na pamet, naravno. TOMA: Da, da… Samo malo lakše s tim pištoljem - pomisliće ljudi da je već počelo. DRAGOSLAV: (okrene se) Da je počelo – šta? TOMA: Kako – šta? Pa zar vi ne znate šta se ovde dešava? DRAGOSLAV: Naravno da znam šta se dešava - ako sam tek stigao iz Engleske ne znači da sam istovremeno i pao s kruške! Samo, ljudi - morate da shvatite: ništa od toga što mislite se neće tek tako dogoditi. Srbi su oduvek bili najbučniji ratni glasnogovornici, a svet nije baš toliko blesav. TOMA: Znam, ali – DRAGOSLAV: (prekine ga odmah) Tomo, usredsredi se - molim te - na ono zbog čega si došao ovde. (pruži mu tekst) Evo - ovo je tvoja kopija teksta. Možeš da prelistaš, ali sva pitanja ostavi za kasnije – kada se svi okupe. TOMA: Aha… u redu. (počne da prelistava tekst) Koga ste još zvali, ako nije tajna?

DRAGOSLAV: Pokušao sam da doñem do Vlaste Kičića, ali on je pre dva dana prosto nestao. Kažu da je iznenada otišao iz grada i trenutno niko ne zna gde je. Morao sam zato malo da modifikujem tekst i smanjim broj likova. Pored vas svoj dolazak potvrdili su još i Angelina Trifković, gosn’ Sreta Donić – TOMA: Angelina i Donić? Zar je ona pristala da igra sa njime? DRAGOSLAV: A zašto ne bi? TOMA: Pa mislim, još od onog njihovog… nesporazuma oni, koliko je meni poznato, ne igraju zajedno. DRAGOSLAV: Kakvog nesporazuma? (okrene se prema SIMI) SIMA: (stidljivo, osetivši se krivim) Prošle godine na gostovanju u Šapcu sa “Makbetom”… imali su mali… ‘eksces’ na sceni. TOMA: Donić joj je u jednom nekontrolisanom pokretu slučajno otkopčao kostim koji joj se u trenutku srozao na pod. Bio sam na toj izvedbi i - (nasmeje se) moram da priznam - bilo je odlično! Trebalo je da vidite njen izraz lica… Kritika je odmah dala naslov: “Svilena Lejdi Makbet u još svilenijem kombinezonu”! (nastavi da se smeje, ali naglo prestane pošto shvati da DRAGOSLAVU nije nimalo smešno) DRAGOSLAV: Pa dobro – da li je moguće da je to tek sada trebalo da saznam? SIMA: Hteo sam odmah da vam kažem, ali – da budem iskren – potpuno sam zaboravio na to, pošto sam dva dana pokušavao da pronañem prigodan pleh za grmljavinu. DRAGOSLAV: (prevrne očima, za sebe) Ne mogu da verujem! TOMA Znači - to su svi?

DRAGOSLAV: Šta? TOMA Mislim – svi koji će igrati. DRAGOSLAV: (počinje već da ga nervira njegovo propitivanje) Nisu. Igraće još i Vida i njen muž. TOMA: (za malo što mu ne ispadne tekst iz ruke) Zvali ste Božića? DRAGOSLAV: Da, zvao sam ga! (pogleda u SIMU) Je l’ možda postoji nešto nenormalno i o njemu što ću tek sada da saznam? SIMA: Ne – koliko mi je poznato. DRAGOSLAV se ponovo okrene prema TOMI. TOMA: Ne, ne – ništa. Mislim, samo sam pitao… DRAGOSLAV: Inače, i on je - kao i ti - bio mobilisan, tako da sam morao da potegnem debele veze i dobijem specijalnu dozvolu vojske - ne bih li vas obojicu imao za ovu priliku. Iskreno se nadam da se neću pokajati zbog toga! U sali se pojavljuje glumica ANGELINA TRIFKOVIĆ (u srednjim pedesetim, dobrodržeća, maksimalno doterana, teatralna izrazu i u svakom pokretu). ANGELINA: (raširivši ruke) Dragoslave, dušo! Zar si baš u ova nesrećna vremena našao da se vratiš u Beograd? DRAGOSLAV: (priñe joj i poljube se) Angelina, moram vam reći da je ovo idealno vreme za ono što želim upravo sada i ovde da uradim! ANGELINA: Reci mi, molim te, šta kažu Englezi – hoće li stvarno biti velikog rata? DRAGOSLAV: Po svom tradicionalnom običaju - govore elegantno ali ne kažu ništa konkretno. Nego, pustite sada to i dozvolite da vas upoznam sa svojim saradnicima: Sima - moj asistent, koji je ujedno zadužen i za zvučne efekte… (dok ih predstavlja oni klimnu glavama jedno prema drugom) … i vaš kolega - Toma Mišić.

ANGELINA: Da, da – mladog kolegu poznajem. TOMA prinese ANGELINI jednu od stolica. TOMA: Gledao sam vas prošlog meseca u “Avetima” – bili ste božanstveni, madam. (poljubi joj ruku) ANGELINA: (polaskana) Hvala vam, dušo. (skidajući svoj kaput, lisicu oko vrata, rukavice i šešir) Bože, nadam se samo da će ovo sveopšte ludilo što pre da proñe! Ne znam uopšte šta je ovom narodu – pola radnji je zatvoreno, ljudi beže iz grada kao da će u najmanju ruku kuga, jedva sam taksi uspela da pronañem. Meñutim, moj astrolog je rekao da neće biti nikakvih većih vojnih sukoba i da se sve ovo dešava samo zato što je Jupiter trenutno u lošoj konstelaciji sa Marsom, ali da će se to završiti najkasnije za nedelju – dve. Eto - baš jutros sam imala zakazanu seansu kod njega, ali komšije kažu da je sinoć iznenada otputovao za Peštu. Nije mi samo jasno šta ga je tako naprasno nateralo da ode van zemlje a da mi se ne javi… DRAGOSLAV: (uzevši jednu kopiju teksta) Kada smo već kod Marsa… (pruži joj tekst) Ovo je drama koju ćemo večeras igrati pred mikrofonima. Obeležio sam vašu rolu crvenom olovkom, kao i kompletan tekst kojeg izgovarate. ANGELINA: Hvala lepo. TOMA: (koji je u meñuvremenu prelistavao tekst) Čekajte, ovde piše da se spuštaju iz svemira – DRAGOSLAV: (prekinuši ga, namrgoñen) Tomo, mislim da sam maločas bio sasvim jasan! TOMA: U redu, u redu… ANGELINA: (Tomi - tiše) Iz kakvog svemira? TOMA: (takoñe da ne čuje Dragoslav) Okrenite stranu petnaest. ANGELINA počne da okreće strane. ANGELINA: (pronašavši stranu)

Ju, vidi stvarno! Sačuvaj nas Bože! Dragoslave, zar ćemo zaista ovo da - DRAGOSLAV: (prekine je) Angelina, preći ćemo tekst zajedno kada se svi okupe. Za sada vas molim da sva ostavite pitanja za kasnije. U tom trenutku SIMA - koji je iza njih sve vreme proveravao razne efekte - uključi ručnu sirenu za uzbunu, na čiji zvuk svi poskoče od straha. DRAGOSLAV: Pobogu, Simo – da li ste normalni? SIMA: (pokušavajući da zaustavi sirenu) Samo sam isprobavao… Izvin’te, moliću! Na sceni se pojavljuje glumac SRETEN DONIĆ (u srednjim šezdesetim, svaki njegov pokret otkriva klasičnog glumca, takoñe prepun teatralnosti, ali i neke neodoljive infantilnosti), obučen u mantil sa dugim svilenim šalom oko vrata i šeširom na glavi. Čim ga ugleda, ANGELINA demonstrativno ustane sa stolice na kojoj je sedela. DONIĆ: (dolazeći, teatralno glumi Prospera) “U ovoj poslednjoj buri Vidim da su velmože ove toliko u čudu Zbog susreta ovog, da su progutale Razum i da jedva mogu verovati Da dobro vide i da su moje reči Prirodan govor svakog ljudskog bića!” DRAGOSLAV: (rukuje se, prišavši mu) Gospodine Doniću, posebno mi je drago što ste uspeli da nam se pridružite! DONIĆ: Ah, dragi prijatelju - ne bih propustio ovu priliku ni za šta na svetu! Nad našom otadžbinom nadvila se strašna senka mračnih duhova protiv kojih se samo uzvišenim Šekspirovim rečima možemo boriti – (munjevito se prebaci u Prosperov lik) “O – vi duhovi brda, potoka, jezera i gajeva - DRAGOSLAV: (prekinuvši ga) Znam, znam - ali bojim se da nećemo igrati Šekspira ovoga puta. DRAGOSLAV mu pruži jednu kopiju teksta. DONIĆ: Zašto? (teatralno podignuvši ruke u vis) Zar magična “Bura” nije idealni radio-štit

sveopštim silama koje su nas iznenada tako nemilosrdno opkolile? DRAGOSLAV: Vidite, ideja je da se oglasimo jednim sasvim neobičnim, neočekivanim i ovde još neizvoñenim tekstom koji na veoma specifičan način dočarava trenutno stanje čitavog ovog poludelog sveta. DONIĆ naglo promeni izraz lica, konačno ugledavši ANGELINU koja još uvek demonstrativno stoji kraj svoje stolice. DONIĆ: (uz naklon) Angelina, draga! Nisu mi rekli da ćete i vi biti ovde. Ali, eto - kao da sam znao… (izvadi ispod kaputa jednu belu ružu) da će se moje oči tako nenadano obradovati! (pruži joj cvet) Odbivši da ga primi, ANGELINA se naglo okrene prema DRAGOSLAVU. ANGELINA: Dragoslave, ja neću da učestvujem u ovoj… u ovoj… radio-predstavi ako ovaj.. ovaj… nespretni, trapavi… komedijant bude učestvovao u njoj! Žao mi je, ali za mene i njega ovde jednostavno ne može da ima mesta! ANGELINA se teatralno okrene i poñe prema izlazu, zatim se naglo zaustavi, vrati nekoliko koraka, otme ružu DONIĆU iz ruke, ponovo poñe prema izlazu, zastane kraj Siminog stola, uzme jednu sablju sa stola, stavi ružu na sto, odseče cvet od drške, vrati sablju na sto, ponovo se okrene i izañe napolje. Tajac. TOMA se nasmeje, zavrtevši glavom, dok DRAGOSLAV pogleda u DONIĆA koji je ostao zagledan za ANGELINOM. DONIĆ: (na kratko uzdahne i skine svoj kaput; kao u nekoj patetičnoj ulozi) Ah, te divne žene! Koliko je magično osvajati ih i imati, a koliko uzvišeno gubiti ih i sećati ih se! SIMA: (Dragoslavu) Ne brinite - ja ću pokušati to nekako da sredim. SIMA ode za ANGELINOM. TOMA priñe DRAGOSLAVU. TOMA: Recite mi samo da li će svako od nas imati poseban mikrofon, ili – DRAGOSLAV: Da, trebalo bi da bude tako, ako pre toga ne usmrtim onog klipana! (pogleda na sat na zidu) Vidi koliko je sati a još ni jedan mikrofon nije priključen!

U tom trenutku iza scene se začuju DOLAZEĆI GLASOVI (muški i ženski) u prepirci. Odmah ih prepoznavši, TOMA se naglo uzvrpolji. TOMA: E – idem ja samo časkom do toaleta! TOMA žurno ode iza scene, dok se sa druge strane pojavljuju glumac NENAD BOŽIĆ (u srednjim tridesetim, visok, zgodan, sa modernim brkovima, u plavoj uniformi avijacijske pešadije VKJ) i njegova supruga - takoñe glumica - VIDA (29 godina, vižljasto-zgodna, lepuškastog lica i odsečnih pokreta). NENAD: (Dragoslavu) Odakle, bre, vama pravo da me vraćate sa položaja? Otadžbina je u opasnosti, a vi ste baš sada našli da se igrate radio-pozorišta! VIDA: Jao, Nenade, hoćeš li se smiriti već jednom! NENAD: Šta ti meni da se smirim - obrati se gospodinu reditelju koji se ponaša kao da ne zna koliko je sati u svetu! DRAGOSLAV: Ajde, ajde – nemoj meni da prosipaš te rodoljubivo-sajdžijske parole! Ovde si zato što je ovo što ćemo raditi - za tu istu otadžbinu - u ovom trenutku mnogo važnije od tamo nekog čučanja po žbunovima oko aerodroma. NENAD: Čučanja po žbunovima - ha! Vrlo duhovito! Jeste li to u Londonu pokupili, gosn’ reditelju belosvetski! (tek sada se nasmeši i izljubi sa DRAGOSLAVOM – očigledno starim prijateljem) DRAGOSLAV: (kroz osmeh) I meni je drago što te ponovo vidim. (okrene se i poljubi sa VIDOM) VIDA: (odmerivši ga) Bogami - izgleda da vam je severna klima prijala. Bože, gotovo četiri godine vas nisam videla! Želim da mi detaljno ispričate sve o vašoj anglikanskoj putešestviji! Čula sam da ste bili svuda i radili svašta! DRAGOSLAV: Sa zadovoljstvom, draga Vido, čim budemo svršili s ovim… (za sebe) ako uopšte doñemo dotle.

Za to vreme NENAD se rukuje sa DONIĆEM. NENAD: Poštovanje, gosn’ Doniću! Recite mi - kako preživljavate ovu stihijsku istorijsku histeriju? Jeste li bili na prošlonedeljnim demonstracijama? DONIĆ: Čehov je odavno još rekao: “Nepotrebne ratove vode pogrešne patriote, pravi ludaci i grešni sveci; pitanje je jedino ko od njih će uspeti ih završi kao pobednik, jer će od toga zavisiti buduća dijagnoza istorije.” Za to vreme, DRAGOSLAV, koji je na stolu tražio odreñenu kopiju, pronañe je i pruži VIDI njen tekst. NENAD: (u nastavku dijaloga sa Donićem) Manite vi te dramske lamente – ovde su stvari već postale prilično jasne. Ako onaj brkati psihopata zaista krene dalje od Austrije - nagrabusili smo svi, a naročito boljševički potomci tog vašeg ruskog lekara. DONIĆ: Možda, ali je baš zato najvažnije da u ovom trenutku – DRAGOSLAV: (prekine ga) Da u ovom trenutku prestanemo sa ratnim kvazi-prognozama i konačno se usredsredimo na ono zbog čega smo se i okupili! Ljudi, morate da shvatite da nemamo puno vremena - ostala nam je samo ova jedna jedina čitaća proba do večeras, tako da vas preklinjem da se uozbiljite! VIDA: Dragoslave, hoće li nas stvarno slušati cela Srbija? DRAGOSLAV: (s ponosom) Svako ko ima radio prijemnik! Po gradovima su već izlepljeni leci. U tom trenutku SIMA se vraća sa ANGELINOM, iza kojih dolazi i TOMA. ANGELINA: (Simi, u dolasku) U redu, ali hoću da se zna da ću to učiniti iz čisto patriotskih razloga! NENAD: (čim je ugledao Tomu) Šta ovaj komunista radi ovde! TOMA se skameni. DRAGOSLAV:

Kakav sad komunista!? NENAD: (ispruženom rukom ka Tomi) Ovaj ovde! DRAGOSLAV, kao i svi OSTALI, pogledaju u TOMU. TOMA: (neprijatno mu je jer odjednom svi gledaju u njega) Nisam ja… moj brat je. Ja sam samo… simpatizer. Uostalom, pa šta i da jesam? Zašto bih morao da ti se pravdam zbog toga? Da nisi možda u meñuvremenu postao policajac? NENAD napravi par koraka prema njemu, TOMA odmah uzmakne iza Siminog stola. NENAD: Nisam, ali nisam postao ni slepi majmun! Misliš da ne znam šta ste ti i Vida zimus radili na turneji po Češkoj, mamicu ti švalersku! VIDA: (neprijatno joj je, ali, naravno, sve poriče) Nenade, sram te bilo! Koliko sam ti puta rekla da to nije tačno! DRAGOSLAV: (stavi šaku preko čela, zažmurivši) Ne mogu da verujem! SIMA: (Dragoslavu, ponovo se osetivši krivim) Šefe – života mi - ja stvarno ništa nisam znao o tome! I dalje besnog lica, NENAD počne da juri TOMU oko Siminog stola. SIMA, koji se - praktično - nalazi tačno u sredini izmeñu njih dvojice, uzme veliki pleh za grmljavinu da bi se zaštitio od nekog eventualnog zalutalog udarca. Sledeće replike razmenjuju dok se jure oko stola: TOMA: Odakle ti ta ideja? Nismo ništa – NENAD: Ništa, a? Dolazi ovamo - polomiću ti sve kosti, komunisto pokvareni! TOMA: Kakve sad komunizam ima veze sa – NENAD: Zalažite se vi samo za socijalnu deobu… (pokušavajući da ga uhvati, ali mu TOMA uvek spretno umakne) …ali u nju uključi svoju a ne moju ženu! VIDA: Nenade, smiri se ako Boga znaš!

NENAD i TOMA nastavljaju da se jure. DRAGOSLAV: (naglo prasnuvši) Dosta!!!! OBOJICA se ukoče i okrenu prema njemu, jer je njegov krik bio toliko glasan i preteći. DRAGOSLAV: Šta zamišljate vas dvojica - da ste na seoskom vašaru? TOMA: Recite njemu, ja nisam ništa – DRAGOSLAV: Rekao sam – dosta! TOMA podigne ruke. NENAD se takoñe smiri. DRAGOSLAV: Do večeras u pola devet radio-drama mora da bude uvežbana i spremna, a u ceo projekat direktno je uključeno naše Ministarstvo Odbrane - zbog smirivanja tenzija i zbog toga što ćemo izvesti delo velikog pisca jedne od prijateljskih zemalja koje su u čitavom ovom haosu na našoj strani! Da li vam je taj podatak dovoljno ozbiljan za početak? Tajac. DRAGOSLAV: (nastavi, pošto se malo smirio) Pošto smo se konačno sakupili, objasniću vam pre čitaće probe o čemu se, zapravo, radi… ukoliko, naravno, ne budem ponovo bio primoran da prisustvujem novoj cirkuskoj tački! ANGELINA, DONIĆ, VIDA, NENAD i TOMA poslušno sednu na stolice u očekivanju njegove eksplikacije. DRAGOSLAV: (pošto se uverio da su se smirili) Kao što znate, prethodne četiri godine sam proveo u Londonu, gde sam se na licu mesta upoznao sa time šta sve naši engleski prijatelji trenutno rade po pozorištima i moram da vam priznam da sam bio oduševljen onim što sam video. Pa ipak, najveći utisak na mene ostavio je jedan snimak koji sam tamo čuo… TOMA: (prekine ga) Gde – na radiju, ili…? DRAGOSLAV: (zaustavi se na trenutak, ali pošto je pitanje bilo toliko glupo, ne poželi

ni da se obazre na njega - već samo nastavi, mrko ga pogledavši ispod oka) … kada mi je i sinula ideja koju ćemo, nadam se, ostvariti - i to pod pokroviteljstvom naše vlade i britanske ambasade na čiji koktel smo, uzgred, svi pozvani posle večerašnjeg emitovanja. DONIĆ: E – to je jedan veoma lep gest! Kažem vam ljudi - bolje da odigramo Šekspira; to bi im se sigurno više svidelo. Mislim, ne mora baš “Bura”, ali - ANGELINA: Ali bi možda “Makbet” mogao, a? DONIĆ: Zar mi nikada nećete to oprostiti? ANGELINA: Nikada! DRAGOSLAV: (podignuvši ruke u vis) Ja se izvinjavam, ali da li biste bili ljubazni i dozvolili mi da nastavim, pošto smo (pokaže na veliki sat) u malom cajtnotu - ako nemate ništa protiv? SVI se ponovo umire. DRAGOSLAV: (proñe rukom kroz kosu, udahne vazduh i pokuša da se skoncentriše na nastavak svoje eksplikacije) Odlučio sam, dakle, da upravo ovde - u Beogradu, u trenutku kada su se političke strasti sumanuto raspomamile širom Evrope, uradim nešto što je pre tri godine učinio jedan moj kolega - mladi i izuzetno talentovani američki pozorišni reditelj i glumac - Orson Vels – TOMA: (ponovo ga prekine) Kako se zove? DRAGOSLAV: (s uperenim prstom) Prekini me još samo jednom i za manje od dva sata si tamo odakle sam te dovukao! TOMA raširi ruke, izvinjavajući se. NENAD: (Tomi) Šta je – prpa, a? Zar vi komunisti niste “bauk koji kruži Evropom”? TOMA: (ne želeći ni da ga pogleda) Tebe ništa nisam pitao. NENAD: (ustane sa stolice, jedva čekajući da mu ovaj replicira) Ma nemoj ja sad tebe da propitam, sunce li ti simpatizersko!

TOMA odmah uplašeno ustane sa svoje stolice i okrene je u samoodbrani prema NENADU. DRAGOSLAV u očajanju ponovo stavi šaku preko očiju. VIDA hitro uhvati NENADA za ruku, zadržavši ga. VIDA: Nenade, ako se ne budeš smirio - kunem ti se da iz ovih stopa idem kući! I dalje mrko gledajući u TOMU, NENAD se polako vrati na svoju stolicu. Tek tada TOMA spusti stolicu i - tek pošto ju je odneo na suprotnu stranu - sedne na nju. Sledi mala pauza u kojoj SVI gledaju u DRAGOSLAVA koji i sam pokušava da se smiri i koncentriše. DRAGOSLAV: Znači, kao što sam rekao… (zastane, pošto je sada i sam zaboravio) Simo – šta sam ono poslednje… SIMA: O Orsonu Velsu… DRAGOSLAV: Da, tačno… Dakle – dotični gospodin je odmah posle toga dobio veliku ponudu da snimi film u Holivudu kojeg, koliko čujem, baš završava. E – upravu tu - sada već čuvenu radio-dramu, gospodo, sam lično preradio i adaptirao - tačnije kompletnu radnju smestio ovde, kod nas - u Srbiju, a ona je – verovali ili ne - pre tri godine izazvala opštu pometnju, paniku i histeriju širom istočnog dela Američke države zato što - ANGELINA: (prekine ga ponovo) Dragoslave, dušo, pa nećemo valjda još i mi da izazivamo paniku i histeriju - kao da ih na ulicama ionako nije bilo dovoljno? DRAGOSLAV: Angelina, to neće biti tako strašno; to je samo radio-igra u kojoj - ANGELINA: Kako neće biti strašno? (otvori tekst) Evo – zar ovde ne piše da će došljaci iz svemira spržiti čitav… Ritopek! NENAD: Opa, bato! SVI sada počinju da listaju scenario i traže taj deo. DONIĆ: (podigne ruku) Čekajte, zašto baš Ritopek?

DRAGOSLAV: Molim!? DONIĆ: Pa, tamo mi živi snaja. DRAGOSLAV: (ne može da veruje) Gosn’ Doniću – jel' vi to mene, da izvinite - zafrkavate? DONIĆ: Ne, života mi! Evo – pitajte Žiku iz dućana prekoputa; on joj je komšija. TOMA: Jeste, znam ja. DRAGOSLAV: (Tomi, već potpuno iznerviran) Pa šta ako mu živi snaja u Ritopeku? Ovo je radio-drama – mogu da ih spustim i na Kalemegdan, ako hoću! NENAD: Gde na Kalemegdan? VIDA: Pa, recimo na tvrñavu. Šta fali? TOMA: Da – tvrñava nije loša ideja. DRAGOSLAV baci papire koje je držao u ruci i sedne na stolicu, očajnički uronivši lice u šake. Diskusija se, meñutim, nastavlja bez prekida... NENAD: (Tomi) Ko je tebe uopšte pitao za mišljenje? TOMA: Hoćeš li ti mene ostaviti na miru? NENAD: Ostaviću te na invalidskim kolicima – može? VIDA se u tom trenutku podigne sa svoje stolice i počne da oblači svoj kaput. NENAD: Dobro, izvini, neću više; evo - obećavam!

TOMA se nasmeši. NENAD se okrene prema njemu i pripreti mu kažiprstom. Za to vreme: DONIĆ: (razgledajući tekst) Aha – znači ja sam astronom! (zadovoljno klimne glavom) Dobro, to je baš lepo! ANGELINA: (takoñe shvativši koju ulogu igra) A – ne, nema šanse! (počne da maše tekstom) Nema šanse da mu igram ženu - ne dolazi u obzir! Sve - samo ne njegovu ženu! DONIĆ: Zašto, Angelina dušo? ANGELINA: Nemojte vi meni dušo! Za to vreme: SIMA priñe DRAGOSLAVU - koji i dalje sedi na stolici u položaju očajanika sa licem u šakama - i stavi mu ruku na rame, ne bi li ga nekako utešio. SIMA: Šefe… hoćete možda čašu vode? DRAGOSLAV: (ne skidajući šake s lica) Može… ali samo sa arsenikom, ako ima. kraj prve scene DRUGA SCENA Uz zvuke velikog hita “Charlie Two Step” vokalne grupe Bosvel Sisters otvara se isti scenski prostor na čijem prednjem delu se sada nalaze pet namontiranih mikrofona, kao i jedan iza njih (onaj koji je već bio postavljen u prošlom činu) - kraj stola na kome su

raznorazne drangulije za Simine zvučne efekte. U uglovima vidimo dva velika zvučnika-monitora (od kojih je jedan neposredno iza Siminog stola), sa kojih se čuje pesma koji ide u etar (posle koje ide Džoni Merser sa kompozicijom “Glow Worm”, zatim Orkestar Reja Entonija sa poznatom “Chattanooga Choo Choo”, pa Dajning Sisters sa pesmom “When Or Where” a onda i neki popularni domaći šlager - i tako sve do početka emisije). Nad prednjim delom bine nalazi se još i jedna (sada ugašena) crvena silajica koja visi sa plafona, a koja predstavlja signalizator programa u etru. Veliki sat na zidu salona pokazuje tačno trenutno vreme - 20 časova i 22 minuta, a pod njim je i označeni datum: 5. April 1941. Glumci - VIDA, NENAD, DONIĆ, ANGELINA i TOMA sa tekstom u rukama se preslišavaju, neki poluglasno, neki hodajući levo-desno. SIMA je za svojim stolom proverava da li je sve spremno za njegove efekte, dok DRAGOSLAV u svom poslovično-nervoznom maniru obigrava oko glumaca. Atmosfera je napeta i hiperaktivna, a u scenu se uključujemo… DRAGOSLAV: …samo vodite računa na promenu glasova, jer svako od vas igra nekoliko likova! Prelazi su vam obeleženi, a pošto ću ja da budem voditelj iz studija - svakom ponaosob ću dati posebnu najavu, tako da ne bi smelo da bude nikakvih zabuna! Ono što je najvažnije jeste da stalno gledate u ovu crvenu sijalicu koja je znak da smo u etru! Dakle, čim se upali - znajte da ste od tog trenutka uključeni u živi program! ANGELINA: Znamo to, dušo - ništa ne brini! DONIĆ: (nagne se ka njoj) Da li bih mogao kasnije nešto da vam saopštim? ANGELINA samo demonstrativno okrene glavu od njega. Iza njih, SIMA se naglo uzvrpolji kod svog stola, pošto očigledno ne može nešto da pronañe. SIMA: (nekako sakupivši hrabrost) Šefe… DRAGOSLAV: (gledajući u tekst) Ne sada, Simo! SIMA: Ali, šefe… nema – pleha! DRAGOSLAV: (okrene se) Molim??? SIMA: Pleh za gromove - nema ga nigde!

DRAGOSLAV: Kako ga nema? Pa to nam je glavni efekat!!! SIMA: (raširi ruke, i sam na ivici očaja) Ubijte me, šefe, ali - nema ga! A znam da sam ga ovde… evo ovde sam ga ostavio! NENAD: Ono parče lima koje je bilo pod stolom? SVI se okrenu prema njemu. NENAD: Uzeo ga je Pera električar. DRAGOSLAV: Šta je uradio??? NENAD: Video sam da ga je izneo kada je završio sa postavljanjem mikrofona dok smo bili na pauzi. Čini mi se da je rekao da mu prokišnjava krov i da će taman da mu legne. Zašto? Jel’ vam treba taj pleh? DRAGOSLAV je dve sekunde u statičnom stuporu, zatim naglo potrči prema izlazu. SIMA odmah skoči da ga zadrži. SIMA: Polako, šefe, smirite se! DRAGOSLAV: (skidajući ga sa sebe, potpuno van sebe) Dajte mi revolver ili neko hladno oružje, svejedno… Gotovo je, mrtav je! NENAD, DONIĆ i TOMA odmah priskoče i jedva – tek sva četvorica – uspeju nekako da ga zadrže, spustivši ga na pod. TOMA: (jedva uspevajući nekako da ga obuzda) Au – nisam znao da je tako žilav! NENAD: (takoñe u klinču sa Dragoslavom) Kako nije, kada je godinama bio u ‘Sokolima’. DONIĆ: (potpuno van konteksta, iako jedva uspeva da ga drži) Kakva je to nezadrživa, divlja snaga! Bravo, Iliću! NENAD: (Doniću) Hoćete li vi sami da ga držite, možda?

Za to vreme SIMA sa stola uzme malu kutiju, iz nje izvuče jednu pilulu, čučne i pruži je DRAGOSLAVU. DRAGOSLAV: (umiri se na trenutak) Šta je to? SIMA: “Relaks” – pilule za smirenje. Večeras ćemo da ih reklamiramo. Uzmite, kažu da su stvarno dobre. DRAGOSLAV: (odmahne glavom i nastavi da se bori sa njima) A, - ne, nema nikakvih bombona! Ubijam ga – i kraj priče! Uzeo mi je gromove! Šta sada da radim? Upropastio mi je radio-dramu, zlikovac!!! ANGELINA: Bože, zar mu je taj pleh tako važan? VIDA: Očigledno. SIMA: (pokušavajući da ga smiri) Ali, šefe - morate se smiriti! (pogleda u sat) Za manje od tri minuta počinjemo! DRAGOSLAV: Kako da se smirim kad mi je uzeo gromove! SIMA: Nabaviću vam gromove! DRAGOSLAV: (opusti se u trenutku) Kako? SIMA: Ne znam, ali ću pronaći nešto… sigurno! DRAGOSLAV: Kada idu prvi efekti? SIMA: Ne pre petnaestog minuta drame. DRAGOSLAV: Ako se ne vratite dotle - ubijam vas obojicu! SIMA: Dogovoreno, šefe.

SIMA ustane, okrene se i žurno krene prema izlazu. SIMA: (izlazeći; zabrinuto, za sebe) Gde sad da nañem pleh u ovo doba… SIMA izañe, TOMA, NENAD i DONIĆ najzad puste DRAGOSLAVA koji se pridigne, zažmuri duboko uzdahne i potom otvori oči. Nekoliko sekundi on ostane nepomičan, a zatim obeshrabreno odmahne glavom. DRAGOSLAV: Nema šanse ovo da uradimo! VIDA: (uleti neočekivano) Ima! (gledajući u tekst) Evo – u tekstu piše da prvo ide najava, pa muzika i tek onda mi krećemo. DRAGOSLAV pogleda u GLUMCE. ANGELINA: Što se nas tiče – nemoj da brineš. DONIĆ: (teatralno podigne ruku u vis) Neka dirigent samo mahne – i orkestar će biti spreman! NENAD: Bravo, kolega – to je duh koji nas je održao! SVE OČI su sada uprte u DRAGOSLAVA koji pogleda na veliki zidni sat na kojem je tačno minut do pola devet. DRAGOSLAV: (posle sekund-dva) U redu – idemo sa najavom! SVI se istog trenutka uzvrpolje… Sa tekstom u ruci DRAGOSLAV stane pred prvi mikrofon, nakašlje se, zatim podigne pogled prema tonskom studiju i klimne glavom. U tom trenutku muzika sa zvučnika (ona koja je do tada išla u program) blenduje i crvena sijalica se upali. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Dobro veče, dame i gospodo, govori vam vaš domaćin, Dragoslav Ilić, iz studija Radio Beograda. Dobrodošli u vašu omiljenu emisiju “VEČERAS SLUŠATE…”, u kojoj ćemo uživati u melodijama popularnih izvoñača. Subota je, peti dan prelepog aprila, a pre petnaest minuta izmerena je idealna temperatura od čitavih dvadeset i tri stepena. Prvu numeru, stoga, posvećujemo proleću koje je konačno stiglo u naš grad: samo za vas Bili

Holidej peva “April u mom srcu”! (pogleda nagore – prema tonskom studiju) U tom trenutku kreće balada “April In My Heart” koju peva Bili Holidej a crvena sijalica se automatski ugasi. Čim je krenula muzika, SVI se ponovo uzvrpolje. Kompletna sledeća scena do prvog narednog uključenja igra se u potpunoj žurbi… ANGELINA: Dragoslave, kako ćemo se rasporediti za mikrofone? DRAGOSLAV: (podigne ruke) Samo polako: ovako – ja ću biti na prvom, vi i gos’n Donić na drugom… ANGELINA: Ne dolazi u obzir! DRAGOSLAV: Dobro, uzmite onda vi drugi, Toma i Nenad su na trećem – TOMA: Samo preko mene mrtvog! NENAD: Može! DRAGOSLAV: (prasne) Neću da se raspravljam s vama kao da smo u zabavištu! Ovako će da bude: Angelina – mikrofon dva, Toma sam na trojci, Vida i Nenad će biti na četvrtom i gosn’ Donić na petom. Jasno? TOMA: U redu… DONIĆ: (gleda u mikrofone, za sebe) Peti… aha, (stane pred poslednji mikrofon) …valjda je ovo peti. DRAGOSLAV: Gospodo, nemamo vremena – ide prvi prekid! GLUMCI stanu pred mikrofone. Kada radio-drama počne, GLUMCI će svoje uloge čitati iz teksta koje drže u rukama. DRAGOSLAV duboko uzdahne, priñe mikrofonu, pogleda u tekst i da rukom znak toncu. Muzika se prekida a crvena sijalica pali.

DRAGOSLAV: (u mikrofon) Dame i gospodo, izvinjavamo se što prekidamo ovu prelepu melodiju, ali upravo smo dobili obaveštenje da je sa teleskopa opservatorije na Zvezdari uočena serija neuobičajenih eksplozija na planeti Mars. Naš reporter Kristina Sokić se već uputila na lice mesta, tako da ćemo uskoro imati izveštaj iz prve ruke. Dotle, dame i gospodo, uživajte u melodiji koja nikada nije izgubila svoj sjaj – orkestar velikog Benija Gudmena samo za vas izvodi šlager “Dobro, Dobro”! U tom trenutku crvena sijalica se gasi i kreće melodija “Goody Goody” koju, peva i izvodi Beni Gudmen sa svojim orkestrom. VIDA: (u totalnoj panici, listajući tekst) Šta sad, šta sad? DRAGOSLAV: Kako – šta sad? Pa zar se nismo dogovorili – ja ću da te najavim – VIDA: Znam, ali… Imam tremu… Bože, nisam nikada igrala pred mikrofonom! (ispadne joj tekst iz ruke) DRAGOSLAV zažmuri u očajanju. VIDA: (uzimajući tekst s poda) Jao, valjda ću moći! DRAGOSLAV: (doñe do Siminog stola) Ja ću praviti efekte dok se Sima ne vrati. Za nekoliko sekundi prekidamo muziku i krećemo! Jesmo li spremni? Vido? VIDA: (netremice gledajući u tekst) Aha… DRAGOSLAV: U redu… (pogleda prema toncu i da mu znak rukom da seče muziku) Muzika se prekida, sijalica pali. DRAGOSLAV: (u mikrofon kod Siminog stola) Poštovani slušaoci, upravo uključujemo našeg reportera sa lica mesta. (pogleda u Vidu) Kristina, da li se čujemo? Za Siminim stolom, DRAGOSLAV trljanjem dlanova napravi zvuk šuštanja mirkrofona. VIDA: (u mikrofon, čitajući pod žestokom prvobitnom tremom)

Ovaj… da, čujemo se. Ovaj… dobro veče, govori vam vaš reporter sa lica mesta – Kristina Sokić. Nalazim se u kružnoj prostoriji prepunoj raznih… skalamerija… Za to vreme: DRAGOSLAV napravi seriju zvukova koji simuliraju rad astronomskih instrumenata drvenom dečijom igračkom koja predstavlja dva velika zupčanika koji okreću jedan drugog. VIDA: (nast.) …sa velikim teleskopom na sredini, kroz kojeg je naš uvaženi astronom, profesor Tadija Lekić, uočio… neobičnu reakciju sa planete Mars. Profesore, da li ste spremni za pitanja? VIDA se zadovoljno okrene prema DRAGOSLAVU, srećna što je uopšte uspela da završi svoju prvu repliku. DRAGOSLAV, meñutim, odmah pogleda u DONIĆA koji potpuno mirno stoji pred mikrofonom, ne shvatajući da je na njega red. DRAGOSLAV mu mahne tekstom da krene, ali DONIĆ mu se samo nasmeši i uzvrati pozdrav. DRAGOSLAV: (prevrne očima, u mikrofon) Pošto profesor… (pogleda mrko u DONIĆA koji tek u tom trenutku shvati) …očigledno nije spreman, vraćamo se na trenutak muzici. (pogleda prema tonskom studiju i pokaže im da ‘seku’) Sijalica se gasi i nastavlja se pesma koja je upravo bila prekinuta. DRAGOSLAV: Za ime Boga, gos’n Doniću! DONIĆ izvadi svoje naočari iz spoljneg džepa svog sakoa i stavi ih na lice. DONIĆ: Izvin’te, moliću. Nisam znao da je na redu već moja… (pronañe u tekstu) Pazi stvarno… DRAGOSLAV: (zavrti glavom i da znak toncu da blenduje muziku; u mikrofon, pošto se upali sijalica) Evo – čujemo da je profesor Lekić najzad ‘dostupan’. DONIĆ: (u mikrofon; teatralno - kao da, u najmanju ruku, izgovara Hamletov monolog) Da, da - ja sam spreman! Tajac. DRAGOSLAV mahnito počne da maše VIDI da nastavi. VIDA: (brzo pogledavši u tekst) Ovaj… (pronañe repliku) profesore, da li biste našem radio-auditorijumu rekli šta ste to videli kroz vaš… teleskop?

DONIĆ: (nastavlja - u istom maniru) Bez brige, gospoñice, ništa neobično za sada. S vremena na vreme, erupcije na Marsu su uobičajena pojava.. tako da tu brizi razloga biti ne sme! DONIĆ je sam improvizovao inverzivni kraj ove rečenice – poput klasičnih drama u stihu - i to ga u trenutku učini neobično zadovoljnim, za razliku od DRAGOSLAVA koji u očajanju zabaci glavu unazad. VIDA: (u mikrofon) Recite nam, profesore, da li – po vašem mišljenju – postoji inteligencija na toj planeti? DONIĆ: (sve teatralnije počinje da improvizuje) O – kažem ja – šanse su hiljadu naspram jedan! Ili – kako bi Šekspir rekao – DRAGOSLAV hitro priñe VIDI i gurne je da ga prekine. VIDA: (u mikrofon, preduhitrivši Donića) Ovaj… našim slušaocima biste mogli reći koliko je, zapravo, Mars udaljen od zemlje? DONIĆ: (u mikrofon - narogušen što mu Šekspir nije prošao) Oko šezdeset miliona kilometara. VIDA: (u mikrofon) Znači, sasvim dovoljno daleko, zar ne? (čita dalje; zbuni se, pogleda u DRAGOSLAVA) DRAGOSLAV, koji je za to vreme na ivici živaca, mahnito joj mašući daje znak da nastavi. VIDA: (nast.) Aha.. Ovaj… da – evo neko je upravo dodao profesoru Lekiću jedan list hartije… U tom trenutku DRAGOSLAV šušne listom papira u mikrofon. VIDA: (nast.) … i to iz Državnog Meteorološkog Instituta! Aha - šta bi to moglo biti? Profesore, recite nam! DONIĆ: (u mikrofon) O – ništa strašno, ništa strašno! Uočena je samo povišena temperatura vazduha nad severoistočnim predelom Šumadije. VIDA: (u mikrofon) Ali – zar to nije zabrinjavajuće? DONIĆ: (najzad dočeka priliku za citat)

“Brinuti treba samo kad se kraljevstva ruše a ne – DRAGOSLAV: (odmah uleti u prvi mikrofon pred kojim se našao) Izvinjavam se što vas prekidam, profesore, ali upravo nam je u studio stigao hitni teleks, kojeg ćemo pročitati odmah nakon kratke muzičke pauze. Kreće muzika (kompozicija “Thou Swell” koju peva Margaret Viting) a DRAGOSLAV doñe do DONIĆA i klekne pred njim, sastavivši šake. DRAGOSLAV: Gos’n Doniću, preklinjem vas – nemojte više improvizovati i tražiti teatralnost u svojoj ulozi! Ne igrate kralja Lira – igrate profesora, astronoma, naučnika koji je potpuno racionalan lik! Recite mi, da li tražim previše? DONIĆ: (krivo mu je, ali…) U redu, u redu; shvatio sam. VIDA: (Dragoslavu) Kakva sam bila? DRAGOSLAV: Nije bilo loše… samo malo opuštenije, molim te! Na sceni se zadihano pojavljuje SIMA, noseći veliku elipsoidnu metalnu ploču u rukama. DRAGOSLAV: (čim ga ugleda sklopi šake i pogleda u vis) Hvala Bogu! SIMA: (pokušavajući da doñe do daha) Jedva sam uspeo nešto da pronañem! Probao sam – može da posluži… SIMA protrese ploču i zvuk je veoma sličan onom koji je proizvodio lim. DRAGOSLAV: Dobro – može da proñe. Gde ste to pronašli? SIMA: (iako zadihan, ponosno se nasmeši) Na ambasadi! DRAGOSLAV: Gde??? SIMA okrene prednju stranu ploču koja je, u stvari – sada to vidimo – tabla ambasade SSSR-a sa velikim grbom na sredini.

NENAD se glasno nasmeje i zatapše, dok TOMA demonstrativno sedne na stolicu i zaklopi tekst koji je držao u ruci. NENAD: E - Simo, imate piće od mene za ovo! SIMA: (još uvek zadihan, dolazi do svog stola) Jurio me žandarm skoro do Nušićeve, ali sam uspeo da mu šmugnem! DRAGOSLAV: (uhvativši se za glavu) E - samo nam je policija još falila! SIMA: Ne brinite, šefe – nema šanse da me pronañe! Za svojim stolom SIMA otvori tekst i pripremi se za efekte. GLAS TONCA: (uključi se iz studija) Ploča se završava – šta da radim? DRAGOSLAV: (uzvrpolji se naglo, otvorivši tekst) Idemo dalje… (ANGELINI – pored koje je stao, u panici pogleda u njen tekst) Brzo, brzo - gde smo stali? ANGELINA: Ovde piše da spiker iz studija čita seizmološki teleks. DRAGOSLAV: Aha! Hoćete vi možda da ga pročitate? ANGELINA: Naravno, dušo. DRAGOSLAV: (predomisli se u trenutku) U stvari – mnogo bolje bi bilo da sada imamo neki neutralniji muški glas. Mislim, želim da vaš glas sačuvam za mnogo važniji dramski trenutak. ANGELINA: (krivo joj je) U redu… kako ti kažeš. DRAGOSLAV: Nenade – pročitaj ovaj teleks, molim te, ali što ravnije – kao pravi spiker. NENAD: Nema problema. (počne da lista tekst) Samo mi reci na kojoj strani… Aha – evo, našao sam ga!

DRAGOSLAV: U redu – ljudi, da li smo spremni? Simo? SIMA: (za svojim stolom) Spreman, šefe! DRAGOSLAV: Idemo! (da Toncu znak; sijalica se pali; u mikrofon) Dame i gospodo, sada ćemo čuti teleks koji je pre nekoliko minuta stigao u naš studio - ni manje ni više nego iz Državnog Seizmološkog Zavoda! NENAD: (u mikrofon, pošto se Dragoslav odmakne) Tačno u osam časova i dva minuta naši instrumenti su registrovali blagi zemljani potres jačine tri ‘Rihtera’, i to južno od Beograda, u ataru sela Ritopek. Za sada još uvek nemamo informacije o bilo kakvoj pričinjenoj šteti. DRAGOSLAV: (u najbliži mikrofon) Kristina – ima li možda profesor komentar na ovu vest? SIMA istog trenutka počne da pravi efekte šuštanja veze i enterijera opservatorije. VIDA: (u mikrofon; nešto opuštenije nego na početku) Profesore – pitaju iz našeg studija da li ovaj potres ima nekakve veze sa reakcijama na planeti Mars? DONIĆ: (u mikrofon) Veoma su male šanse za to. Čista koincidencija, rekao bih. Najverovatnije je u pitanju deo nekog meteorita koji je pao na to područje. U svakom slučaju, već sam kontaktirao dežurnu službu koja će mi svakog trenutka podneti izveštaj. VIDA: (u mikrofon) Toliko od mene za sada. SIMA prestane sa atmosferom. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Hvala, Kristina. Poštovani slušaoci, do sledećih informacija povodom ovog nesvakidašnjeg dogañaja, uživajte u muzici iz našeg studija. Samo za vas svira orkestar Glena Milera! Kreće čuvena “In The Mood”, sijalica se gasi. DRAGOSLAV: (ponovo pogledavši u tekst) Dobro… Znači, sad ide policijska patrola. Tomo…

TOMA: (koji se nije pomerio od trenutka kada je demonstrativno seo na stolicu) Ja neću da igram! DRAGOSLAV: Izvini – nisam te dobro čuo – šta si rekao? TOMA: Namerno je to uradio, sigurno! DRAGOSLAV: O čemu pričaš ti? TOMA: (ustane i pokaže rukom prema Simi) Zašto nije uzeo tablu s neke druge ambasade? NENAD se glasno nasmeje, DRAGOSLAV ne može da veruje. SIMA: (osetivši se prozvanim) Pa ona je najbliža… TOMA: Ma nemoj – a Švapska? SIMA: Švapska je sva polupana – nema ni jednog stakla na njoj, a kamoli nečeg drugog! NENAD: (Tomi) Šta je – da nismo možda povredili tvoja levičarska osećanja, a? TOMA: Ma – ne zanima me; ja više ne igram i tačka! DRAGOSLAV: Jel’ te ne zanima? Simo, zovite štab trećeg pešadijkog puka, hitno tražite majora Dobrosavljevića i obavestite ga da mu vraćam vojnika kojeg sam juče ujutru specijalnom dozvolom povukao sa položaja. (Tomi) Sada ćeš da vidiš gde je tačka! SIMA najpre pogleda u TOMU, a onda i u DRAGOSLAVA koji deluje vrlo ozbiljno, priñe stolu i podigne slušalicu. TOMA shvati da je vrag odneo šalu i u trenutku ne zna šta da radi. SIMA počne da okreće broj. U tom trenutku se ponovo javlja TONAC iz studija. TONAC: (glasom iz studija) Šefe?

DRAGOSLAV: (pritisne taster) Ne sada! Imamo problem ovde. GLAS TONCA: Ali… mislim da ga imamo i ovde. DRAGOSLAV: Kakav problem? GLAS TONCA: (iz studija) Sada ćete da čujete. GLAS ŽANDARMA: (takoñe iz studija) Gospodine, govori vodnik Radiša N. Sekulić iz petog Žandarmerijskog puka. SVI su nenadanom šoku. SIMA munjevito odreaguje spustivši slušalicu koju je držao u ruci i u jednom hitrom pokretu doñe do svog stola i sakrije tablu ambasade. Za to vreme TOMA se nasmeši, ustane sa stolice, priñe jednom mikrofonu i podigne ruku da nešto kaže ali – shvativši šta je naumio - istog časa mu priñe NENAD. NENAD: (Tomi – samo da on čuje, sa rukom preko ramena) Samo pisni, i kunem ti se da će do ponoći cela beogradska Policija imati punu adresu, telefon i tačnu veličinu odela tvog burazera, ako bude bilo potrebno! TOMA istog sekunda spusti ruku. SVI u studiju još uvek ne znaju šta da rade, DRAGOSLAV je u posebnoj panici pošto prvi put nema kontrolu nad onim što se dešava. Da stvar bude još gora – upravo u tom trenutku se ploča završava i pali crvena sijalica. GLAS ŽANDARMA: (iz studija) Gospodine, došao sam ovde jer je neko pre desetak minuta skinuo – U tom trenutku, potpuno neočekivano, DONIĆ preuzima stvar u svoje ruke i prekida ga odsečnim glasom. DONIĆ: (prišavši jednom od mikrofona i pogledavši u vis – prema tonskom studiju) Da li ti znaš, gde si ušao, vojniče? GLAS ŽANDARMA: (zbunivši se u trenutku) Kako gde – DONIĆ: (prekine ga ponovo) Ovo je… (izmisli u trenutku) Privremeni Tajni Štab Protiv-vazdušne Odbrane! DRAGOSLAV i SIMA odmah shvate i razmene poglede. DRAGOSLAV počne da kuca

po pisaćoj mašini (koja se takoñe nalazi meñu mnoštvom stvari oko Siminog stola) a SIMA sa neverovatnom sposobnošću počinje da proizvodi atmosferu kancelarije – zvonjavu telefona, javljanje sa maramicom preko ustiju, napeto-radnu atmosferu... GLAS ŽANDARMA: (u potpunom znaku pitanja) Ali – DONIĆ: (u mikrofon) Nema ‘ali’, vojniče! Ko te je poslao ovamo? GLAS ŽANDARMA: (sumnjivo mu je još uvek) Čekajte, malo… DONIĆ: (u mikrofon) Ja da čekam? Ja? Znaš li ti ko sam ja? Ja sam… (izmisli) ðeneral Samardžić, zamenik Ministra… (ponovo izmisli u trenutku) za nepredviñene okolnosti! GLAS ŽANDARMA: (potpuno zbunjen) Kako - DONIĆ: (u mikrofon - prekine ga) Nema ‘kako’ vojniče! Da li je tebi jasno da smo se upravo vratili sa sastanka u britanskoj ambasadi i da zajedno sa njihovim agentima radimo na najtajnijoj operaciji do sada poznatoj u čitavoj Evropi! (pogleda u vis, teatralno) Nešto sa neba palo je baš ovde – kod nas, na srpsku zemlju, vojniče! GLAS ŽANDARMA: Šta je palo? DONIĆ: (istog sekunda, namršteno, stavivši ruke na leña) To je poverljiva informacija! Šta misliš – čemu služe svi ovi mikrofoni, a? GLAS ŽANDARMA: Čemu? DONIĆ: (u mikrofon) Čemu? (u trenutku ne zna šta da kaže) Čemu? Da bi bili u stalnoj vezi sa našim operativcima, eto čemu! (otme mikrofon Dragoslavu iz ruke, već potpuno unešen u ulogu) Halo, da li me čujete? Halo, teren? SIMA: (iza njih, u svoj mikrofon, sa izuzetno veštom audio-mimikrijom – kada progovori, njegov glas se čuje sa zvučnika-monitora) Halo, teren ovde, čujemo vas, gospodine ðenerale!

DONIĆ: (u mikrofon) Eto – vidiš… mislim - čuješ! (vrati DRAGOSLAVU mikrofon, kao da mu je posilni i ponovo stavi ruke na leña) A sad da čujem ja tebe, vojniče! GLAS ŽANDARMA: Čekajte, ali kako - DONIĆ: (u mikrofon - naglo, autoritativno) Mirno! Predstavi se! GLAS ŽANDARMA: (sada već uplašen) Pa, predstavio sam se već. DONIĆ: (u mikrofon) Ponovo se predstavi! GLAS ŽANDARMA: Vodnik Radiša N. Sekulić - peti Žandarmerijski puk, gospodine ðenerale! DONIĆ: (u mikrofon) Da nikom živom nisi pisnuo o ovome! GLAS ŽANDARMA: Razumem! DONIĆ: (u mikrofon) Da nikom mrtvom nisi pisnuo o ovome! GLAS ŽANDARMA: Razumem! DONIĆ: (u mikrofon) Da ni bratu, ni sestri, ni roñenoj majci nisi – DRAGOSLAV ga snažno povuče za rukav, pošto je već počeo da preteruje. DONIĆ: (u mikrofon) A sad - žurnim korakom: marš napolje! GLAS ŽANDARMA: Razumem! Iz tonskog studija čujemo marširanje u odlasku. Nekoliko sekundi tišine. DRAGOSLAV pogleda u vis. Nekoliko sekundi tišine.

GLAS TONCA: Žandarm je otišao… gospodine ðenerale. DRAGOSLAV istog trenutka da znak SIMI da prestane sa atmosferom. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Poštovani slušaoci, upravo smo čuli direktno uključenje iz (pogleda u Donića i zavrti glavom) Privremenog Tajnog Štaba Protiv-vazdušne Odbrane u kojem vlada… vrlo napeta atmosfera. Posle male muzičke pauze ponovo uključujemo našeg reportera sa lica mesta - Kristinu Sokić. (pogleda prema tonskom studiju i rukom im pokaže da seku) Kreće neki domaći šlager, sijalica se gasi. DRAGOSLAV u znak zahvalnosti potapše DONIĆA po ramenu i zažmuri, uhvativši se za srce, OSTALI zatapšu DONIĆU na snalažljivosti. VIDA: Svaka čast, gosn’ Doniću! DONIĆ: (s kilogramskim ponosom) Hvala, hvala! Nije to ništa… NENAD: Izvuče nas – nema šta! DONIĆ priñe ANGELINI, popravljajući svoju leptir mašnu. DONIĆ: Kakav sam bio, a? ANGELINA: Dobro, dobro; ne morate odmah da se šepurite! DRAGOSLAV: (koji je u meñuvremenu vratio mikrofon na stalak) Simo – moramo da preskačemo scene, jer smo već uveliko prekoračili termin! SIMA: (gledajući u tekst) Šta mislite da izbacujemo? DRAGOSLAV: Ne znam ni sam… (razmišlja, zatim pogleda u Tomu ispod oka) Šta si ti odlučio? TOMA: (nasmeši mu se) Izvinite, malo sam preterao; verovatno zbog opšte napetosti… NENAD:

E – mišu jedan! DRAGOSLAV: U redu – idemo samo kratko s Kristinom, i odmah zatim sa policijskim punktom. Znači, izbacujemo scene od jedanaeste do četrneaste strane. SVI počinju da listaju scenario. DRAGOSLAV: Vido, može? VIDA klimne glavom i potvrdno promrmlja, gledajući u tekst. DRAGOSLAV podigne ruku, muzika blenduje, sijalica se pali. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Dame i gospodo, ponovo se javljamo iz velikog studija Radio Beograda. Naš reporter – Kristina Sokić je na terenu, sasvim blizu mesta jednog od najneobičnijih dogañaja u našoj modernoj istoriji… da li sam u pravu, Kristina? SIMA počne da proizvodi efekat eksterijera – noć, zvuk sirene, automobila, gužve, topot konja, glasovi u daljini… VIDA: (u mikrofon) Upravo tako! Nalazim se kraj automobila sa kojim sam se – zajedno sa profesorom Lekićem i njegovom suprugom, gospoñom Ružom Lekić – ANGELINA: (nasmeši se, u mikrofon) Dobro veče! DRAGOSLAV i VIDA je pogledaju, pošto to nije bilo u tekstu. ANGELINA se naglo uozbilji. VIDA pogleda u DRAGOSLAVA koji joj klimne glavom da nastavi. VIDA: (u mikrofon) Da, dobro veče… dakle, kraj automobila sa kojim… (zbuni se, ne zna gde je stala; snañe se nekako, preskočivši red) Inače, nas dve nismo dobile dozvolu da proñemo policijski punkt na putu prema Ritopeku. A zašto je to bilo tako – reći će nam čovek koji upravo stoji pored mene. Budite ljubazni i predstavite nam se. TOMA: (u mikrofon) Kapetan Simčević, zadužen za policijsku kontrolu terena. VIDA: (u mikrofon) Kapetane, zašto gospoña Lekić i ja nismo mogle da dobijemo dozvolu za dalje kretanje u

pravcu Ritopeka? TOMA: (u mikrofon) Nareñenje iz Vrhovne Komande, gospoñice. Profesor Lekić je bio pozvan, ali vi niste imale potrebnu dozvolu. VIDA: (u mikrofon) Znači, vojska je pozvana na ovo mesto? TOMA: (u mikrofon) Upravo tako – samo što nisu stigli. Mi obezbeñujemo teren dok oni ne preuzmu nadležnost. VIDA: (u mikrofon) Ali, recite nam makar šta se – TOMA: (prekine je – po tekstu, u mikrofon) Žao mi je, ali to je sve što mogu da vam kažem. Budite ljubazni i sklonite vaš automobil sa puta, inače nas primoravate da sami to uradimo! VIDA: (u mikrofon) Čuli ste, poštovani slušaoci - ja sad moram da se sklonim, ali se uskoro čujemo ponovo. Ovde stvari, izgleda, postaju vrlo ozbiljne! SIMA prekine sa efektima eksterijera. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Hvala, Kristina. (uzdahne – po scenariju) Ko je još mogao da pretpostavi da će se ovako lepo aprilsko veče pretvoriti u ovako… nepredvidiv i nezvestan razvoj dogañaja? U svakom slučaju, siguran sam da ćete ostati sa nama, ne biste li čuli rasplet ove više nego neobične storije koja se – verovali ili ne - odvija tu, nedaleko od nas! Do sledećeg uključenja našeg reportera, samo za vas peva Vik Damone! DRAGOSLAV pogledom inicira studiju koji pušta ljubavni šlager “Marie”, crveno svetlo se gasi. DRAGOSLAV: (prvi put do sada zadovoljan; glasno - SVIMA) Ovo je bilo… sasvim zadovoljavajuće! VIDA i TOMA se ponosno nasmeše jedno drugom, NENAD ih mrko pogleda, DRAGOSLAV se okrene prema SIMI i klimne mu glavom da je bio odličan a SIMA mu se nasmeši i namigne. Za to vreme ANGELINI nije svejedno, pošto su joj isečene bukvalno sve replike u prethodnoj sceni. ANGELINA: Dragoslave, dušo, ali (gledajući u tekst) zar nije trebalo da ja imam –

DRAGOSLAV: Izbacili smo to, Angelina, jer nemamo vremena. Imaćete vi još prostora, ne brinite. DONIĆ: (Angelini) Ja mislim da ste bili nenadmašni… kao i uvek! ANGELINA: Nenadmašna!? Nisam imala ni jednu repliku… (tiše, kao za sebe) osim one koju sam sama izmislila! DONIĆ: Znam, ali kada vi nešto izgovorite, to je kao da čujem… jato slavuja pred majsku zoru! Njegov kompliment je bio toliko melodramatično preteran, da je nemoguće ostati potpuno ravnodušan posle njega, tako da ga ANGELINA pogleda najtoplijim pogledom do sada. DONIĆ: (iskoristivši trenutak) Mogu li sada da nešto da vam kažem? ANGELINA: (naglo promenivši izraz lica) Ne možete! (demonstrativno okrene glavu od njega) Za to vreme DRAGOSLAV stane kod SIME i zagleda se u njegov tekst, uporeñujući ga sa svojim. SIMA: Ne brinite, šefe – sigurno stižemo. DRAGOSLAV: (naglo se setivši) Reklame!! (uhvati se za glavu) Na njih smo potpuno zaboravili! (počne u panici da maše rukama) Brzo, brzo – koliko ih ima? SIMA: (gleda u tekst; pročita brzo) Osam: pekara “Joca-ñevrek i sin”, “Odmaz” - ulje za motore, kafa “Orijental”, cigare “Tompus kubanera”, kasapnica “Izgubljeno jagnje”, šibice “Ognjen” i pilule “Relaks”. DRAGOSLAV: (iznervirano) Pekara, kasapnica, kafa, tompusi! Ko je uzimao reklame za večeras? SIMA: Sekretarica Radija. DRAGOSLAV (ljutito) Rekao sam im da izaberu samo one proizvode koji imaju veze sa dramom! (uzdahne) Ništa, pročitaćemo sada šibice i “Odmaz”, a za kraj ćemo ostaviti “Relaks” - ostale izbacujemo! (okrene se prema ostalima, glasnije) Znači, idemo prvo iz studija, a posle se

uključujemo na teren. Vido! VIDA: Zar baš moram? DRAGOSLAV: Niz stepenice ovog sekunda! VIDA uzdahne, odloži tekst na stolicu i istrči napolje. DRAGOSLAV: (ostalima) I zapamtite, od ovog trenutka kreće haos, ali – nadam se – samo u radio-drami! ANGELINA: (gledajući u scenario) Ali… ja ponovo nemam tekst u sledećoj sceni! DRAGOSLAV: Nemojte sad, Angelina, molim vas - samo što se nismo uključili! ANGELINA: (za sebe) Pa ovo stvarno nema smisla! DONIĆ: (Angelini) Nemojte se uzbuñivati – vaša rola biće od ključne važnosti za ovu dramu! ANGELINA: (iznervirana) Ma nemojte? Da možda neka mutava žena ne razrešava celu stvar? DRAGOSLAV: Simo – stanite kraj vrata i pozovite je tek kada vam dam znak rukom. SIMA klimne glavom, ode do izlaza na koji je VIDA izašla i ostane na vratima sale. Crvena sijalica se pali a muzika se iz prethodne numere pretvara u neki veseli čarlston-instrumental. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Ako ste ikada imali problem da zapalite – vašoj muci došao je kraj: “Ognjen” šibice – nikad ne omanjuju, samo opaljuju! (napravi pauzu od dve sekunde; ponovo u mikrofon – reklama je u stihu) “Odmaz”, “Odmaz”, “Odmaz” uvek je uz vas. I po zimi i u leto Kad je problem gas! Instrumental se pojača, sijalica ugasi.

DRAGOSLAV: Kakve dileje smišljaju ove reklame, pa to je strašno! DRAGOSLAV mahne SIMI. SIMA: (istog trenutka) Vido! DRAGOSLAV podigne ruku prema tonskom studiju, ali sačeka da se pojavi VIDA - koja dolazi iz hodnika, jedva dišući. DRAGOSLAV joj u hodu doda peškir koji je imao spreman za ovu priliku i tek tada da znak toncu. Crvena sijalica se pali, a u toku Dragoslavove replike VIDA preko ustiju drži peškir. DRAGOSLAV: (u mikrofon) I – posle malog pasusa reklamnih poruka, vraćamo se glavnom dogañaju ove večeri i – možda – čak i naših života, pošto nam se Kristina Sokić javlja sa šokantnim vestima. Kristina, da li se čujemo? SIMA istog trenutka kreće sa efektima: noć, eksterijer, glasovi, konji, kamioni, sveopšta gungula… VIDA: (skine peškir sa usta, jedva dišući; u mikrofon - počinje da čita) Da, čujemo… se! (zaista pokušava da doñe do daha; DRAGOSLAV zadovoljno klimne glavom) Inače, morala… sam da… trčim niz st… (u poslednjem trenutku se ispravi) padinu imanja na kojem se… (još uvek teško dišući) desila najneobičnija… eksplozija, pošto je policija… zabranila prolaz, a… koliko odavde vidim… i vojska je došla i… blokirala kompletni rejon. Evo… uspela sam nekako da pronañem vlasnika… imanja, gospodina – NENAD: (nakašlje se – u mikrofon) Gospodin Živković, na usluzi, gospoño! VIDA: (pogleda ga – u mikrofon) Mislite - gospoñice? NENAD: (u mikrofon) Zaista? Delujete kao neko ko je u… vrlo srećnom braku. DRAGOSLAV se razrogačenih očiju okrene prema NENADU koji je inicirao poslednje dve replike kojih nema u tekstu i pokaže rukom da će ga ubiti ako nastavi da improvizuje. NENAD mu se samo nasmeši a VIDI namršti. VIDA: (nastavlja, sa izrazom lica nekoga ko ne ostaje dužan) Pustite vi moje bračno stanje i recite mi šta se noćas dogodilo na vašem imanju? NENAD: (pogledavši je ispod oka - u mikrofon)

Da vas pustim, a? To biste vi želeli? DRAGOSLAV se uhvati za glavu. SVI OSTALI se takoñe okrenu prema njima, osim SIME koji ne prestaje sa efektima. VIDA: (u mikrofon) Pošto gospodin Živković očigledno nije raspoložen za – NENAD: (prekine je, u mikrofon) Ko nije raspoložen? Ja? Ja sam uvek raspoložen! VIDA: (u mikrofon - ironično) Stvarno? Baš uvek? DRAGOSLAV mahnito počne da maše Toncu da ‘seče’, ali - iz nekog razloga - crvena sijalica se još uvek ne gasi. NENAD i VIDA, meñutim, ne prestaju sa prepucavanjem, potpuno uživljeni u svoj privatni sukob pred mikrofonima. NENAD: (u mikrofon) Upravo tako, gospoño! VIDA: (iznervirano, u mikrofon) Gospoñice!!! NENAD: (u mikrofon) Vi samo mislite da niste u braku. VIDA: (u mikrofon) Ma nemojte? A otkud vi to znate, molim vas? Za to vreme, DRAGOSLAV - u potpunom očajanju – što nečujnije otrči do Siminog stola i uzme sablju. Videvši to, ANGELINA uplašeno stavi ruku preko usta. NENAD: (koji je upravo započeo rečenicu – u mikrofon) Reći ću vam otkud – (meñutim, DRAGOSLAV mu u tom trenutku priñe s leña i stavi sablju pod grlo; NENAD nastavi ali sa promenjenim glasom) U stvari… reći ću vam (pogleda u tekst) šta se, zapravo, večeras dogodilo. VIDA: (u mikrofon) E - to bih baš želela da čujem! DRAGOSLAV ga ne pušta. NENAD: (u mikrofon)

Sedeo sam u… svojoj fotelji i… slušao radio, kada me je odjednom prodrmao… snažan tresak! VIDA: (sada se i ona vratila scenariju – u mikrofon) Tresak, kažete? NENAD: (nije mu baš lako da glumi sa sabljom pod grlom – u mikrofon) Upravo tako. Izašao sam na trem svoje kuće i ugledao… džinovsku loptu koja je pala… s neba i napravila užasan krater u mom… šljiviku, iz koga se još uvek puši… dim! VIDA: (u mikrofon) Čuli ste, dame i gospodo - bio je ovo vlasnik imanja na koje je pala džinovska lopta sa neba, verovali ili ne! Pokušaćemo, zajedno sa njim, da doñemo do šljivika i pronañemo profesora Lekića koji je sigurno negde u blizini. Dotle… (pogleda u SIMU, pošto je DRAGOSLAV i dalje iza Nenadovih leña) SIMA: (u mikrofon, snalažljiv kao i uvek) Hvala, Kristina… Do sledećih novosti sa terena – muzika iz našeg studija. (pogleda prema tonskom studiju) Ovoga puta muzika uredno krene (Marta Tilton peva čuveni šlager “And The Angel Sing”), a crvena sijalica se ugasi. Trenutak-dva SVI i dalje gledaju u DRAGOSLAVA koji još uvek ne pušta NENADA. NENAD: (Dragoslavu koji mu još uvek stoji iza leña sa sabljom pod grlom) Dobro… mogao bi sada da me pustiš – šta misliš o tome? DRAGOSLAV: Pravo pitanje je: šta ti misliš - da li ću ja da dozvolim da mi ti upropastiš moj rad, a? NENAD: (nasmeši se) Čekaj, malo – DRAGOSLAV: Nosi svoju ljubomoru kući - poslednji put te opominjem, Božiću! TOMA klimne glavom, smeškajući se za sebe. DRAGOSLAV: (uperi prst u Tomu, ne okrenuvši se) A tebe samo još jednom da sam čuo! TOMA se odmah uozbilji. DRAGOSLAV konačno pusti NENADA, okrene se i baci SIMI sablju, koju ovaj spretno uhvati, zatim se vrati do svog mikrofona i uzme tekst.

VIDA: (znajući da je delimično i njena krivica) Dragoslave, ja – DRAGOSLAV: (prekine je, ne okrenuvši se) Svršili smo s tim! (i dalje gledajući u tekst) Simo, uključi me u tonski studio. SIMA poslušno priñe konzoli i pritisne taster. GLAS TONCA: (iz studija, odmah) Izvinite, šefe – znam da smo zeznuli stvar, ali slušali smo Radio London koji je javio da Švabe gomilaju avione na – DRAGOSLAV: (prekine ga) Uradi to još jednom i bićeš tonac na razglasu jagodinske pijace! DRAGOSLAV pogleda u SIMU, koji odmah isključi taster. ANGELINA: (posle sekund-dva) Dragoslave, dušo, verovatno nije pravi trenutak, ali moram da primetim (počne da lista scenario) da ja… gotovo da više nemam replika! DRAGOSLAV se okrene prema njoj. ANGELINA: (uplašivši se namah) Ali, nije važno (nasmeši se) mislim - mogu ja i bez teksta, ako treba… DRAGOSLAV: (neočekivano) Ne - u pravu ste; odmah ćemo to ispraviti! (okrene se prema Simi) Šta smo sve izbacili - osim ñeneralove uloge koju je trebalo da igra Kičić? SIMA: (pogleda u tekst) Osim ðenerala… seljak sa imanja i… (traži, odmahne glavom) To je sve. DRAGOSLAV: (razmišlja kratko) U redu – seljaka izbacujemo, a neka Angelina pročita ñeneralski tekst, ali kao njegova sekretarica. Obeleži joj i dopiši da govori u njegovo ime. SIMA klimne glavom i odmah počne da obeležava. ANGELINA se zadovoljno nasmeši. DRAGOSLAV: (Angleini) Samo - nemojte da zaboravite da vam je ostala još jedna vrlo bitna replika kao Lekićeva žena! ANGELINA: Naravno da neću, dušo.

DONIĆ: (Angelini) Šta sam vam rekao? DRAGOSLAV: (svima) U redu – idemo! Znači, šljivik – Kristina, profesor i vojnik. DRAGOSLAV podigne ruku. DRAGOSLAV: Simo? SIMA: Spreman, šefe! DRAGOSLAV spusti ruku. Muzika blenduje, sijalica se pali. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Dame i gospodo, govori vam vaš domaćin, Dragoslav Ilić, iz studija Radio Beograda. Večerašnji dogañaj nezamislivom brzinom proširio se čitavom zemljom. Do ovog trenutka primili smo više desetina telefonskih poziva zabrinutih grañana koji nas pitaju iste stvari: šta je to palo u Ritopek? Zašto je vojska blokirala put? Zbog čega se još niko od zvaničnih organa ne obraća naciji? Odgovore na ova, a možda i neka druga pitanja, daće nam – nadam se – naš reporter sa lica mesta… Kristina? SIMA odmah počinje sa atmosferom. VIDA: (u mikrofon, uzbuñena – po scenariju) Da, da - čujemo se! Dame i gospodo, verovatno osećate moju uzbuñenost… koju, verujte, ne mogu da sakrijem, jer se upravo nalazim pred nečim… nečim prosto neverovatnim! U pitanju je jedna velika, zaista džinovska metalna lopta koja… viri iz zemlje, a oko nje se i dalje vije gust, crveni dim! Skoro ceo šljivik gospodina Živkovića je… uništen! Nikada ovako nešto u svom životu nisam videla, dragi slušaoci! Evo, tu – pored nas je i profesor Lekić koji je ispitao ovu metalnu loptu. Profesore, kakav je vaš komentar – da li još uvek mislite da je u pitanju meteor? DONIĆ: (u mikrofon) Pravo da vam kažem – više ni sam ne znam šta da mislim. Metalna obloga… ovog predmeta pouzdano (patetično naglasi) nije sa ovog sveta! VIDA: (u mikrofon) Kako to mislite? DONIĆ: (u mikrofon) Vidite – svaki bi prolazak bilo kog predmeta kroz atmosferu planete Zemlje takvom brzinom u najmanju ruku prouzrokovao značajna oštećenja, ali… kao što vidite, na ovom

predmetu ih uopšte nema! Njegova čaura je potpuno ravna, glatka i bez bilo kakvih vidljivih tragova! Kraća pauza. DRAGOSLAV, koji se u meñuvremenu vratio za svoj mikrofon, pogleda u TOMU koji ne može da pronañe svoju repliku. TOMA: (spetlja se, pošto se izgubio u tekstu - pred mikrofonom) Žao mi je, gospoño, ali… (shvati; za sebe, u panici) Ne, to je prošlo… DRAGOSLAV se uhvati za glavu. TOMA mahnito nastavlja da traži sledeću repliku u scenariju. DRAGOSLAV odmah da VIDI znak da nastavi. Na žalost, u istom trenutku, TOMA konačno pronalazi repliku, tako da počnu istovremeno: VIDA: (u mikrofon) Čekajte, nešto se - / TOMA: (u mikrofon) Šta vi tražite – DRAGOSLAV im šizofrenom gestikulacijom objasni da se vrate scenariju, snažno gurnuvši TOMU. TOMA: (u mikrofon) Šta… šta vi tražite ovde? Odmah da ste se udaljili sa ovog mesta! VIDA: (u mikrofon) Čekajte, nešto se… pomera!!! DONIĆ: (u mikrofon) Da li je to moguće? VIDA: (u mikrofon) Poštovani slušaoci… ovo je prosto neverovatno! Velika metalna kugla se pomerila! Njen vrh… njen vrh se upravo - otvara! SIMA, koji do tada nije prestajao sa efektima, u tom trenutku se približi mikrofonu i – s zavidnom uverljivošću – počne da imitira GLASOVE U DALJINI KOJI VIČU: SIMA: (u mikrofon) Sklonite se svi! Brzo! (odmah zatim se vrati efektima koji počinju da bivaju sve haotičniji) VIDA: (u mikrofon) Dame i gospodo… Nešto polako izranja iz… Oh – da li je to moguće? SIMA: (u mikrofon) Sssssssssssssss… (odmah se vrati ZVUKU PANIKE u okolini) VIDA: (u mikrofon)

Gospode Bože! Iz džinovske lopte upravo su izašla… dva crvena creva sa… zelenim očima! Ne znam ni sama kako to da nazovem! Čuli ste zvuk (SIMA ponovi siktanje)… to je kao siktanje nekakvih metalnih… zmija! Evo, sada… Oh – ne, profesore, kuda ćete? Profesore! Dragi slušaoci, profesor se – verovali ili ne – uputio pravo prema… lopti! TOMA: (u mikrofon) Brzo, sklonite se svi! Gospoñice… brzo!!! VIDA: (u mikrofon) Čuli ste… moram da se pomerim. Javiću vam se prvom sledećom - U tom trenutku DRAGOSLAV se okrene prema SIMI i da mu znak da prestane sa atmosferom eksterijera. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Kristina? Kristina, da li se čujemo? SIMA napravi efekat šuštanja veze. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Kristina, javi se! SIMA ponovi efekat. DRAGOSLAV: (u mikrofon, uzdahnuvši) Izgleda da smo izgubili kontakt sa našim reporterom! Bože, šta li nam se to dešava? Da li je ovo samo nekakav ružan san? Dok ne uspostavimo vezu sa Kristinom, ali i sa nekim od državnih službi koje nam moraju najzad dati neke odgovore, samo za vas – Bobi Darin peva baladu “Nikada nećeš saznati”! Crvena sijalica se gasi i kreće evergrin balada “You’ll Never Know”. DRAGOSLAV: (s olakšanjem) Ponovo smo se izvukli! VIDA doñe do stola i sipa čašu vode iz bokala. TOMA: Dragoslave, izvinite, nisam – DRAGOSLAV: Dobro, dobro, nemamo sada vremena za to! Vido, spremi se za poslednji izveštaj. Ovo do sada je bilo sasvim solidno, s obzirom da si imala najteži deo posla. Još samo malo, i moći ćeš da se odmoriš.

VIDA: (popivši gutljaj vode) Samo kada više ne moram da trčim niz stepenice… DRAGOSLAV: (Vidi - nastavljajući) Inače, sledeće uključenje će biti najvažnije: u tvom glasu mora da se prepozna strah, beznañe, očaj, panika… (okrene se) Simo – to isto važi i za vas; imaćete pune ruke posla - gromovi, vatra, pucnjava, opšti užas i sve što ide uz to! Za to vreme, NENAD priñe TOMI i spusti mu ruku na rame. TOMA se odmah odseče i pokuša da uzmakne, ali ga, NENAD – naizgled prijateljski – ponovo privuče k sebi. NENAD: Čuj, Tomo… izvini zbog onog malopre. (nasmeši mu se) Nadam se da se… ne ljutiš. (TOMA ga i dalje uplašeno posmatra) Nego, da mi porazgovaramo kao pravi muškarci, šta misliš, a? Priznaj mi lepo sada, i to onako – prijateljski: jesi li, bre brate, ili nisi? TOMA uputi jedan hitri pogled prema VIDI, koja mu mahnito mimikom pokaže da mu nikako ne prizna. TOMA odmah pogleda u NENADA i nasmeši mu se. TOMA: Nisam, života mi! Ne znam stvarno… odakle ti ta ideja? NENAD: (i dalje ga držeći u zagrljaju, i dalje ‘prijateljski’) Ma jesi, sigurno! Barem jednom… (namigne mu) A? TOMA: Ni jednom! Evo - burazera mi! TOMA se izvuče iz Nenadovog zagrljaja, odmakne od njega i vrati do svog mikrofona. NENAD: (za njim) Lažeš, mamicu ti… U komunistu si našao meni da se kuneš! Za to vreme ANGELINA priñe VIDI. ANGELINA: (gledajući u tekst) Vido, dušo, da li bi i ja u ovoj sceni trebalo da budem zadihana? VIDA: (koja je bila zaokupirana malopreñašnjim dogañajem) Šta? (pogleda u tekst) A ne – samo ja. DONIĆ: (priñe im; Angelini) Vi sada mene – kao svog muža – ne prepoznajete. ANGELINA:

Znam to! DONIĆ: Ali… nadam se - samo u drami. ANGELINA: Molim? DONIĆ: Pa… valjda ćemo se posle ovog večeras ponovo – ANGELINA: (vraćajući se za svoj mikrofon) Sanjajte, Sretene Doniću - samo vi sanjajte! DRAGOSLAV: (okrene se prema GLUMCIMA) Alo – šta radite vi? Za pet sekundi smo uživo! SVI brzo doñu na svoja mesta. DRAGOSLAV: Idemo! (pogleda u tonski studio; sijalica se pali; u mikrofon – uzbuñen, po scenariju) Poštovani slušaoci, nastavlja se neočekivana strava koja nas je zadesila ove toliko lepe aprilske noći! Dok ste slušali prethodnu kompoziciju, uspeli smo nekako da uspostavimo vezu s našim reporterom i – verovali ili ne – saznali od nje vesti koje niko od nas ni u najstrašnijim snovima nije mogao da pretpostavi! Kristina? U tom trenutku SIMA počinje da pravi seriju najbučnijih i najkomplikovanijih zvučnih efeklata do sada – sirene, vatra, zvuk sličan bacanju bombi, vrisci, zvuk šume u plamenu… VIDA: (u mikrofon, pokušavajući da nadjača Simine efekte) Ja gotovo ne mogu da vam opišem užas koji je nastao, poštovani slušaoci, od kada smo se poslednji put čuli! Trenutno se nalazim kod automobila sa kojim sam se dovezla sa gospoñom Ružom i njenim suprugom - profesorom Lekićem. Bukvalno čitavo imanje gospodina Živkovića je… u plamenu, jer su iz… metalne lopte odjednom počele da izbijaju… plamene bombe… ne znam ni sama kako drugačije da ih nazovem! Ceo rejon je sada ispunjen vojskom koja… kako su nam rekli… pokušava da drži stvar pod kontrolom, ali… to baš ne izgleda tako! U svakom slučaju… Čekajte, samo trenutak! Zar ono nije… Jeste! Profesore, profesore! Upravo sam videla profesora Lekića koji… koji nam prilazi! Evo – gospoña Ruža mu upravo maše… nadam se da nas je video! ANGELINA: (u mikrofon) Tadija, ovamo! VIDA: (u mikrofon) Poštovani slušaoci… sada ćete iz prve ruke dobiti informacije… o ovom strašnom

dogañaju! Profesore, recite nam – šta ste saznali? Šta nas je to spopalo? DONIĆ: (izmenjenim glasom; ponovo vrlo patetično) Mi… smo… došli… da… preuzmemo…vašu…civilizaciju! DRAGOSLAV nezadovoljno odmahne glavom. ANGELINA: (u mikrofon) Tadija! O, Bože, njegove oči - to nije moj muž! VIDA: (u mikrofon) Profesore? DONIĆ: (u mikrofon) Mi.. smo.. došli! VIDA: (u mikrofon) Poštovani slušaoci… ja ne znam – SIMA snažno protrese tablu ambasade SSSR-a. DRAGOSLAV u tom trenutku podigne ruku. SIMA prestane sa efektima. Sekund tišine. DRAGOSLAV pogleda u SIMU koji napravi efekat šuštanja/prekida veze. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Kristina? Kristina, javi se! SIMA zašušti još jednom. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Izgleda da smo ponovo izgubili vezu! Pošto zaista ne znamo o čemu se radi, molimo vas za malo strpljenja. Do tada – muzika iz našeg studija. Crvena sijalica se gasi, kreće muzika (Margaret Viting peva šlager “Thou Swell”) ANGELINA: (ponosna) Dragoslave, dušo, kakva sam bila? DRAGOSLAV: Veoma dobri. DONIĆ: (Angelini, spreman za još jedan kosmički kompliment) Bila si – ANGELINA: (odmah ga prekine) Znam - poštedite me, molim vas!

DRAGOSLAV: (priñe Vidi i spusti joj ruku na rame) Ti si uradila svoj deo posla – sada možeš da se odmoriš. (nasmeši joj se) Znam da je bilo naporno, ali dala si sve od sebe. VIDA mu se nasmeši, poljubi ga u obraz i sedne na stolicu, uzdahnuvši. NENAD je mrko pogleda. DRAGOSLAV, za to vreme, doñe do DONIĆA. DRAGOSLAV: Gos’n Doniću, trebalo je da zvučite… robotasto – kao neko u čije telo je ušao vanzemaljac, a ne duh Hamletovog oca! DONIĆ: (pogleda u tekst) Moliću lepo – ovde je, kraj mog teksta, vrlo jasno napisana didaskalija: “sporo, odmereno, s taktom”. Evo – pogledajte i sami! Nemajući snage za dalja ubeñivanja, DRAGOSLAV samo nemoćno raširi ruke i odmahne glavom. SIMA: (Dragoslavu) Hoćemo “Relaks” sada, ili…? DRAGOSLAV: Čekajte da vidim… (otvori tekst) Može! (pogleda u sat, uhvati se za glavu) Jao – već smo uveliko probili termin! Ubiće me urednik! Za to vreme NENAD se nagne prema VIDI. NENAD: (kao - zagledan u tekst) Morala si da ga poljubiš, a? VIDA: Ti si zreo za psihijatriju, života mi! NENAD: Zašto? Zato što ne idem okolo i ne ljubakam sve što stignem, a? DRAGOSLAV: (gledajući u tekst) Nenade… NENAD: (odmah se ispravi) Da, da – sve je u redu! DRAGOSLAV: (pogleda ga) Šta je u redu? NENAD: Ništa, ništa… Hteo si nešto da me pitaš?

DRAGOSLAV: Da - da li si spreman? NENAD: Ja? Ja sam uvek – VIDA: (prekine ga odmah) Ponavljaš se, dragi! DRAGOSLAV: (koji se u meñuvremenu već okrenuo - SVIMA, glasnije) Idemo, dakle, kratko s reklamom i zatim se odmah vraćamo početku razrešenja drame. Znači – (pokaže rukom u NENADA…) Brigadirski štab, (…pa u TOMU) dežurni u Meteorološkom Institutu i (i u ANGELINU) Kabinet ñenerala Popovića, u ime Kraljevske Avijacije, to jest – njegova sekretarica. ANGELINA klimne glavom i nasmeši se, kao da ju je predstavio pred auditorijumom. DRAGOSLAV: (vrativši se za mikrofon) Može? (podigne ruku) Sijalica se pali, instrumental za reklamu kreće. DRAGOSLAV: (u mikrofon - čita reklamu) Ne možete da se smirite? Da spavate? Da budete mirni i spokojni? Lek je tu – “Relaks” smiruje čak i one koji ne znaju da su uzbuñeni! Bombon “Relaks” – poslednja reč apotekarske nauke! Spavaćete kao beba – a raditi sve ostalo kao čovek! Sijalica se gasi, instrumental ide još nekoliko sekundi, zatim ponovo studio: DRAGOSLAV: (u mikrofon) Dame i gospodo, iz velikog studija Radio Beograda vam govori vaš voditelj – Dragoslav Ili ć. Uz Božiju pomoć, mi smo još uvek sa vama, ali ne znam koliko će to potrajati, jer su vesti koje smo upravo primili više nego zabrinjavajuće. Ono što nas, meñutim, posebno sekira, jeste to što još uvek ne možemo da doñemo do Kristine Sokić, koja nas je, da vas podsetim, sve do sada sa lica mesta obaveštavala o večerašnjim jezivim dogañajima. Dok ne uspostavimo vezu sa njom, na našoj telefonskoj liniji je pukovnik Borivoje Pejčić - dežurni oficir pri brigadirskom štabu severnošumadijskog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije, od koga ćemo, nadamo se, dobiti prve zvanične informacije povodom nemilih dogañaja. Gospodine pukovniče, dobro veče! Istog trenutka SIMA počinje da pravi kancelarijsku atmosferu (koju će prekidati svaki put kada Dragoslav bude govorio svoj tekst i nastavljati je u toku Nenadovog). NENAD: (u mikrofon, promenjenim glasom)

Kamo sreće da je dobro, gospodine! DRAGOSLAV: (u mikrofon) Recite našim slušaocima kakav je oficijelni komentar vojnih vlasti? NENAD: (u mikrofon) Na žalost, moram reći da je u požaru koji je izbio pre nešto više od dvadeset minuta u ataru sela Ritopek, po našim prvim nezvaničnim procenama, stradalo petnaest duša, od kojih šestoro civila. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Govorite o požaru, gospodine pukovniče, ali ne i o uzroku. Kažite našim slušaocima šta se, zapravo, dogodilo večeras – zašto su ti ljudi poginuli? NENAD: (u mikrofon) Nisam dobio ovlaštenje da govorim o tome, gospodine. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Ali, zar ne mislite da naši grañani imaju pravo na tu informaciju? NENAD: (u mikrofon) Žao mi je, ali za sada ne mogu ništa više reći. Uskoro će se naciji obratiti neko iz Vrhovne Komande. Do tada – toliko sa ovog mesta. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Ali – SIMA (koji, meñu ostalim stvarima, na svom stolu ima i jedan uključeni telefon) podigne slušalicu prema mikrofonu i sa zvučnika se začuje signal prekinute veze. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Čuli ste, dame i gospodo. (SIMA šušne papirom) Evo… upravo smo dobili još jednu vest, i to… iz Meteorološkog Instituta. Naš spiker će vam pročitati taj najnoviji teleks. (sam još jednom zašuška listom papira pred mikrofonom) Tačno u osam časova i pedeset i dva minuta veliko nevreme, praćeno snažnim olujnim vetrom i gotovo nezapamćenim munjama i gromovima pogodilo je veći deo Srbije, s tendencijom širenja na sve četiri strane sveta. Još uvek nemamo informaciju o čemu se radi, ali postoje nagañanja da je atmosferska promena izazvana večerašnjim dogañajem. (uzdahne – po scenariju) Gospode, ima li kraja našoj večerašnjoj agoniji? Poštovani slušaoci, operateri telefonske centrale Radija već pokušavaju da uspostave vezu sa Meteorološkim Institutom. Do tada – nemojte izlaziti iz svojih domova i ostanite s nama. Izgleda da nam se nešto strašno dogaña ove večeri! DRAGOSLAV podigne ruku. Kreće muzika (neki domaći šlager), crvena sijalica se gasi.

DRAGOSLAV: (nagne se prema SIMI) Da li ja to sanjam, ili je ova scena zaista prošla bez greške? SIMA: Ne sanjate, šefe. DRAGOSLAV klimne glavom i okrene se prema GLUMCIMA. DRAGOSLAV: Pazite - muzika ide samo kratko! Tomo? TOMA: Da, da – tu sam! DRAGOSLAV: (nervozno) Vidim da si tu!! Pitam te da li si pronašao svoj tekst - nemoj da mi ponovo tražiš… TOMA: Ne brinite - predamnom je! DRAGOSLAV: (podigne ruku; crvena sijalica se pali) Evo, dame i gospodo, veza sa Meteorološkim Institutom je konačno uspostavljena. Na vezi bi trebalo da se nalazi gospodin Velizar Trifunović, dežurni meteorolog. Halo, Velizare – da li se čujemo? Taman što TOMA zausti da odgovori - telefon u studiju pozvoni. DRAGOSLAV je u šoku, pogleda prema tonskom studiju, ali sijalica još uvek gori. GLUMCI su takoñe iznenañeni. Telefon, meñutim, nastavi da zvoni. Nemajući drugog izbora DRAGOSLAV priñe stolu, skinuvši usput najbliži mikrofon sa stalka. DRAGOSLAV: (u mikrofon) Ali, pre toga, izgleda da imamo jedan… iznenadni poziv u našem studiju. (podigne slušalicu, prinevši joj mikrofon) Halo? GLAS VATROGASCA: (preko telefona – glas se čuje preko monitora) Alo, alo – ko je to? DRAGOSLAV: (u slušalicu sa mikrofonom kraj nje) A ko je to? GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Slušajte vi tamo – DRAGOSLAV: Gospodine, ko ste vi i koga tražite? GLAS VATROGASCA: (preko telefona)

Ako mi neko ovog sekunda ne kaže gde gori – kunem vam se da ću sada da vam doñem tamo i kažem vam ko sam! DRAGOSLAV: (u telefon i mikrofon) O čemu vi to pričate? GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Slušaj, bre - šetaju mi ljude tamo-vamo, kažu plamen guta šumu a – niko da kaže koju šumu! Na Topčideru smo zamalo udavili neke ljude koji su pekli roštilj, u žandarmeriji svi pijani - niko nema blagog pojma, ljudi panično zovu odasvud, misle da su Švabe već stigle a ja i moji ljudi jurimo kao nenormalni po Beogradu. E, pa – dosta je bilo zajebavanja! DRAGOSLAV: Da, samo nisu to Švabe; čuli smo - to su Marsovci. GLAS VATROGASCA: (preko telefona – ne može da veruje šta je čuo) Ko??? DRAGOSLAV: (oduševljen neočekivanim razvojem situacije) Čekajte - vi ste, znači, iz vatrogasne službe, zar ne? GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Ne – nego iz poštarske, pošto je poznato da poštari najbolje gase požare! Pa naravno da smo iz vatrogasne službe, pametnjakoviću! DRAGOSLAV: Dobro, dobro ali - kako ste saznali da gori… mislim, ko vam je rekao? GLAS VATROGASCA: (preko telefona; sada već zbunjen) Pa, slušali smo radio i… DRAGOSLAV: (značajno naglasi) Aha, znači radio ste slušali! U tom trenutku – potpuno neumesno – DONIĆ se ponovo uključuje. DONIĆ: (u prvi mikrofon) Znaš li ti koga si – DRAGOSLAV ga odmah prekine. DRAGOSLAV: (oštrim šapatom) Ne - ne isto!!! DONIĆ uvreñeno odustane.

GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Šta je – jeste mutavi? Hoću da mi odmah neko kaže šta se ovde dogaña, jerbo ćemo sada da doñemo do vas i lično se objasnimo! DRAGOSLAV: (u telefon i mikrofon) Čekajte, gospodine, morate nam reći kako ste prošli sve one silne blokade koje su – čujemo – postavljene po celom gradu? Takoñe, dobijamo alarmantne izveštaje i o oluji koja je u zamahu. GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Šta lupaš, bre, ti? Kakva oluja, kakve blokade? Čekaj, malo… koji sam uopšte ja to telefonski broj dobio? DRAGOSLAV: Pa - dobili ste telefon našeg studija. GLAS VATROGASCA: (preko telefona) Studija? Kakvog studija? (očigledno nekome pored sebe) E - Milivoje, izgleda da su me spojili sa ludnicom, Bog te video! Zvuk prekinute veze. DRAGOSLAV: (spustivši slušalicu – uzdahne - u mikrofon koji mu je ostao u ruci) Eh, da – poštovani slušaoci – kao što ste čuli… (dok ovo govori on SIMI inicira da preskaču sve što je po tekstu ostalo do samog kraja – a GLUMCIMA da budu mirni i da ništa više ne govore u mikrofone) …veza sa vatrogascima se prekinula. Ko zna zašto! Ko zna šta im se dogodilo! DRAGOSLAV klimne glavom SIMI za poslednji efekat i SIMA simulira otvaranje vrata. DRAGOSLAV: Čekajte, neko upravo ulazi u studio… SIMA napravi efekat koraka. DRAGOSLAV: Ko ste vi? Čekajte, ne možete tek tako da… (sam napravi efekat gušenja) Aghhhh…. (nekoliko sekundi pauze; potpuno izmenjenim glasom) Mi… smo… došli… i… preuzeli… vaš… svet! DRAGOSLAV drugom rukom pokaže prema SIMI koji odmah posle njegove poslednje reči zašušti u mikrofon – dočaravajući zvuk neglog prekida radio-prenosa. Posle nekoliko nemih sekundi, DRAGOSLAV konačno uperi prst prema SIMI. SIMA: (u mikrofon)

Dame i gospodo, u emisiji “VEČERAS SLUŠATE…” slušali ste premijerno izvoñenje radio-drame “Rat svetova”, koju je – po romanu gospodina Herberta Džordža Velsa – za vas preradio i adaptirao Dragoslav Ilić. Iz velikog studija Radio Beograda želimo vam lepu i laku aprilsku noć! DRAGOSLAV rukama pokaže prema tonskom studiju da seku. Crvena sijalica se gasi i kreće kompozicija “The Most Beautiful Girl In The World” koju peva Vik Damone. DRAGOSLAV konačno odahne, obrisavši rukom znoj sa čela. ANGELINA: (gledajući u tekst – koji je ponovo isečen na mestu u kojme je ona trenalo da ima ulogu) Čekajte, a kad’ će sekretarica? - kraj druge scene – TREĆA SCENA Isti scenski prostor. Gotovo kompletno osvetljenje svečane sale Radio Beograda je ugašeno, osim nekoliko lampi koje dočaravaju neuporedivo neformalniju atmosferu. Scena je – više manje – ostala onakva kakvu smo je i ostavili na kraju druge scene, samo što su mikrofoni sada isključeni i sklonjeni u ugao. Sa jednog od zvučnika čuje se neka šlager balada koja trenutno ide u program. Veliki art-deko sat na zidu pokazuje tačno vreme: 4 sata i 58 minuta, dok je pod njim datum - 6. April 1941. godine. Obučen u sako i raskopčanu košulju bez leptir-mašne (koja mu viri iz gornjeg džepa sakoa), DRAGOSLAV stoji sam u studiju i zamišljeno puši cigaretu. Vidi se da je umoran, ali i vrlo zadovoljan. Posle par trenutaka u studiju se pojavljuje ANGELINA (obučena u raskopčan mantil i večernju toaletu pod njim, sa šeširom u ruci). Malo je popila i to joj je samo produbilo sujetu. DRAGOSLAV: Angelina… Otkud vi? ANGELINA: (vidi se da je još uvek ljuta na njega) Pa, eto… Došla sam jer mi se nije spavalo, a ni sedelo sa Englezima u kafani. (počne da skida mantil, ali joj DRAGOSLAV odmah priñe i džentlmenski joj pomogne u tome) DRAGOSLAV:

Pa – kako je protekao ostatak večeri? Da li sam nešto bitno propustio? ANGELINA: Ne baš. Kada ste otišli, svi su u narednih pola sata pitali za vas, onda su – pod uticajem alkohola, naravno – počeli da pričaju o politici, da bi se konačno svi ñuture preselili u “Marš na Drinu”. Pošto me stvarno nije zanimalo da gledam kako kupe Engleze pod stolovima kafane dok im naši drže bukvice iz političke retorike, iskoristila priliku da se elegantno izvučem. A vi? Zašto ste tako brzo otišli sa prijema u ambasadi? Želeli ste da budete malo sami? DRAGOSLAV: Pa… (uzdahne, vidi se da je veoma zadovoljan) Vidite, Angelina, ne znam da li ste svesni – ali mi smo sinoć uradili nešto… prosto fantastično! Uradili smo prvu radio-dramu na ovim prostorima. Znate li šta to znači? ANGELINA: (i dalje narogušena) Da, da… DRAGOSLAV: (nastavlja, zaneseno) Kada se u program uključio onaj vatrogasac i kada je scena prošla tako prirodno, spontano – znao sam da smo postigli pravi efekat – da smo napravili… jedan aktivni radio-teatar! Angelina, da li vam je jasno da će jučerašnji datum ući u istoriju pozorišta u ovoj zemlji? ANGELINA: Jasno mi je… i veoma sam ponosna na vas, samo… DRAGOSLAV: A – ne, draga moja – pre svih morate biti ponosni - na sebe! Sinoć ste bili – apsolutno fantastični! ANGELINA: Fantastična? Dragoslave, vi se to meni rugate! DRAGOSLAV: Bože sačuvaj! (tek sada shvati razlog njene narogušenosti) Angelina, slušajte me – morate da razumete: nisam imao drugog izbora nego da izbacim – U tom trenutku odjednom se snažno začuju avioni, ispraćeni eksplozijom nekoliko bombi. OBOJE u paničnom strahu padnu na pod. Zvuk aviona i bombi nastavlja se nesmanjenom žestinom. Posle početnog šoka, DRAGOSLAV (koji je telom zaštitnički legao preko ANGELINE) podigne glavu sa sve sumnjivijim izrazom lica. DRAGOSLAV konačno ustane, priñe stolu sa konzolom i pritisne taster na njemu. DRAGOSLAV: Simo?

Zvuk aviona i bombe istog trenutka prestanu. SIMIN GLAS: (iz studija) Šefe, izvinite… Nisam znao da ste tu. Čim začuju njegov glas, i DRAGOSLAV i ANGELINA zažmure, uhvativši se za srce. DRAGOSLAV: (iznerviran) Dobro, imate li vi neke pametnije stvari da radite u ovo doba!!! SIMIN GLAS: (iz studija) Probao sam samo efekte koji nisu ušli u dramu. Ovaj mikrofon je odličan, jel’ da? Kako su vam zvučali avioni? DRAGOSLAV pomogne ANGELINI da se ustane sa poda. DRAGOSLAV: (ponovo pritisne taster) A šta mislite da sada lepo odete kući? SIMIN GLAS: (iz studija) Pa - ne spava mi se. DRAGOSLAV: (iznervirano) Idite onda po burek! (zatvori taster; ANGELINI) Jeste li dobro? ANGELIN: (još uvek pod recidivom šoka) Ako izuzmemo to što ne znam da li mi je srce ostalo na svom mestu…da, da, valjda sam dobro. (pokuša da doñe do daha) Ju, Gospode, pa ovo mi baš i nije trebalo… DRAGOSLAV: Polako, smirite se – evo doneću vam čašu vode. DRAGOSLAV priñe stolu na kojem se još uvek nalaze čaše i bokal sa vodom. U tom trenutku na sceni se pojavljuju VIDA, NENAD, DONIĆ i TOMA u nekoj prepirci koja očigledno već uveliko traje. SVI su pod uticajem alkohola, ali je na svakome on ostavio drugačiji trag: NENAD je vidno pijan ali se iskusno drži, VIDA je nacvrcana, TOMA više umoran nego pijan, dok je DONIĆ najočiglednije pijan, jedva se drži na nogama (TOMA mu pomaže u tome), ali je svakako veseo i vidno zadovoljan. Takoñe, TOMA i NENAD nisu u uniformama već u odelima, dok je VIDA u veoma elegantnoj haljini. DONIĆ u ruci drži flašu šampanjca. NENAD: (DONIĆU - s cigaretom u ruci) Zašto se petljate u stvari koje uopšte ne razumete?

DONIĆ: A da nemate vi, kolega, možda tapiju na razumevanje stvari? NENAD: Pa, da znate da u ovom slučaju – TOMA: (prekinuvši ga) Ja mislim da je gosn’ Donić potpuno u pravu. NENAD: Ma ko je uopšte tebe pitao za mišljenje, mišu! VIDA: (nasmeši se, ugledavši Dragoslava i Angelinu) Aha - znali smo da ćete biti ovde! DONIĆ: Dragoslave, dragi dečko, zašto ste tako iznenada otišli? Propustili ste najlepši deo večeri! (pruži DRAGOSLAVU flašu šampanjca) DRAGOSLAV: Ne, hvala. ANGELINA: (ispivši gutljaj vode koji joj je Dragoslav u meñuvrmenu doneo) Ako mislite onaj monolog iz “Bure”, onda bih pre rekla da se spasao. DONIĆ se odmah nasmeši ANGELINI – jedva stojeći na nogama. DONIĆ: Angelina, draga – zašto? Zar vam se nije dopao? ANGELINA: (ironično) Bio je izvanredan… naročito za one koji nisu znali ni reč srpskog. Šta mislite – zašto ste dobili onoliki aplauz? DRAGOSLAV: Pobogu, ljudi - zar niste otišli kućama? (pokaže na sat) Već je uveliko svanulo! VIDA: Ah – kome je još do spavanja po ovako lepom jutru? Stvarno je trebalo da ostaneš – Englezi su oduševljeni! Stalno su pitali za tebe; mislili su da si se uvredio zbog nečeg kada si se tako naglo izgubio. NENAD, za to vreme, priñe DRAGOSLAVU, zagrli ga i triput poljubi. NENAD: E - uradili ste radio dramu, alal vam vera!

Znajući da je pijan, DRAGOSLAV ga potapše po ramenu. DRAGOSLAV: Dobro, dobro… Čestitao si mi već. ANGELINA: (kao za sebe – očigledno još uvek ljuta) Samo što niko nije razumeo kraj, ali – sada - nije važno… DRAGOSLAV: Angelina, morali smo da izbacimo taj deo, jer zaista nismo imali više vremena - koliko puta sam vam se večeras već izvinio zbog toga! ANGELINA: Znam, Dragoslave, ali… ja sam sinoć izgovorila samo - dve replike! DONIĆ zausti nešto da kaže, ali ga ona odmah prekine rukom. DONIĆ slegne ramenima i ispije gutljaj šampanjca iz flaše. DRAGOSLAV: (za to vreme - Angelini) Evo – obećavam vam da ćete u mojoj sledećoj radio-igri imati glavnu rolu! DONIĆ: (Angelini, iskreno obradovan – jedva se držeči na nogama) Šta sam vam rekao! ANGELINA: (Doniću) Dobro, hoćete li me već jednom ostaviti sa tom vašom… potpuno besmislenom podrškom? Pa nemam dvadeset godina, pobogu čoveče! DONIĆ: (nasmeši joj se) Za mene nemate ni toliko! TOMA priñe DONIĆU i pomogne mu da sedne na stolicu. TOMA: Sedite malo da odmorite. DONIĆ: (sedajući na stolicu) E – svaka ti čast mladiću! (ponudi i njega šampanjcem) TOMA: Ne, hvala – nešto me glava probija. NENAD, za to vreme, stavi DRAGOSLAVU ruku preko ramena. NENAD:

Slušajte – nemojte da se ljutite na mene, važi? Mislim, zbog onog… u drami. DRAGOSLAV: Ne ljutim se - sve je u redu. NENAD: Znate, nisam ja baš tako ljubomoran kao što možda mislite… (u toku njegove replike TOMA je doneo stolicu i spremao se da sedne na nju, ali mu je – ne okrenuvši se – NENAD hitro izmakne i TOMA padne na pod; NENAD nastavlja kao da se ništa nije desilo)… stvarno nisam! Evo – ako ja danas moram da se vratim na položaj – kao što moram - i ako bi mi se, kojim slučajem, neko sranje dogodilo – kao što je moguće - jedini čovek na ovom svetu kome bih ostavio Vidu ste – vi! Ova rečenica ostavi i na VIDI i na DRAGOSLAVU trag nelagodnosti. VIDA: Nenade, sram te bilo! DRAGOSLAV: Slušaj, ja znam da si malo više popio, ali zar ne misliš da si sada i malo više preterao? NENAD: Ne, ne – molim lepo; da se zna! TOMA, koji se u meñuvremenu podigao, narogušeno odnese stolicu na drugu stranu scene i sedne na nju. NENAD: (Dragoslavu) Nego – morate da mi odgovorite na jedno pitanje! DRAGOSLAV: Nenade… NENAD: Morate! DRAGOSLAV: (prevrne očima, nemajući kud) Slušam. NENAD: (napravivši malu, značajnu pauzu) Sinoć - da se nisam vratio u tekst… stvarno biste me ubili, zar ne? DRAGOSLAV: (posle trenutka-dva; ozbiljan) Bih. NENAD: (oduševljeno podigne ruke u vis)

To – Srbine! (snažno udari DRAGOSLAVA po leñima, kome ispadne cigareta iz ruke) To je čovek, to je muškarac… a ne ko neke… (ne pogledavši u Tomu) ovde prisutne… kukavice komunističke. TOMA naglo ustane sa stolice. TOMA: (kome je najzad ‘pala roletna’) E – sad si konačno preterao, Božiću! ‘Ajde – da te vidimo! TOMA stane u bokserski gard i počne da vitla pesnicama. NENAD se nasmeši, jedva čekajući takvu TOMINU reakciju, baci cigaretu na pod i počne da skida svoj kaput. NENAD: (ne može da sakrije svoje zadovoljstvo) A ti si se konačno upecao – (više nego ironično) druže Mišiću! DRAGOSLAV: Oh – ne… ne ponovo! VIDA demonstrativno ustane sa svoje stolice. VIDA: Sada je dosta! Nenade, tražim razvod! NENAD: (ovoga puta njen ultimatum ne ostavi na njega nikakav uticaj; netremice s osmehom gledajući u Tomu) Kasnije ćemo razgovarati o tome, dušo, samo da polomim crvenog Kazanovu! TOMA: (koji je već u spremnom gardu) Aha – samo se nadaj, napaljeni! NENAD: (zavrćući rukave) E – sad će napaljeni da te… ispali na Mars! Samo - ovoga puta ni dekret ñenerala Simovića neće moći da te spase! ANGELINA: (ustane sa stolice – pokuša da bude autoritativna) Kolege, hoćete li, molim vas, prestati sa tim nezrelim ponašanjem! TOMA: A, ne – dosta mi je i njega i njegovog maltretiranja! Hajde, misliš da te se plašim, a? DONIĆ: (pokuša da se podigne sa stolice, ali u tome ne uspe, već samo podigne flašu šampanjca u vis) Aha – znači konačno ćemo prisustvovati pravom, viteškom dvoboju!

ANGELINA: (okrene se prema Doniću) Pa da – vi ste isti kao i oni! VIDA: Nenade, poslednji put te opominjem! NENAD: Žao mi je, draga, ali ovo je jače od mene! NENAD konačno krene prema TOMI koji ovoga puta ne uzmakne. U tom trenutku iznad njih začuju se motori udaljenih aviona. ANGELINA: Šta je to? VIDA: Šta? ANGELINA: Šššš! Čujete? NENAD: Ja ništa ne - TOMA: Psssst! NENAD: More, nemoj ti meni – VIDA: (prekine ga) Tišina!! NENAD: (sada i on shvati) Stvarno – nešto se čuje! DRAGOSLAV: Ja znam šta je! (priñe stolu sa konzolom) E, sad ću da mu otkinem glavu, jer je stvarno preterao! (pritisne taster) Simo!!! Iz tonskog studija nema nikakvog odgovora. Zvuk aviona se polako ali bez prestanka bliži. DRAGOSLAV:

Simo, ovog sekunda da ste prestali da se zavitlavate, jer ako vam doñem gore… (shvati da nešto zaista nije u redu) Simo… Simo? Zvuk aviona se i dalje pojačava na nebu. U tom trenutku SIMA se pojavljuje na ulazu sale. SIMA: (zadihano) Šefe, nisam uspeo da kupim burek jer ni jedna pekara u blizini ne radi… SVI se okrenu prema njemu. SIMA: (nast.) …a ulice su prepune nekih ljudi koji odlaze iz grada. (najzad u čudu zato što su svi tu, ali i zato što ga tako gledaju) Šta vam je – što me tako gledate? Tek u tom trenutku i on začuje avione i – zajedno sa ostalima – pogleda u vis. SIMA: Šta se to čuje? SVI osim DONIĆA sada uplašeno gledaju u vis. Nekoliko sekundi pauze u kojoj se čuju samo motori nemačkih bombardera na nebu nad Beogradom. VIDA: Jao… a šta ako su ovo stvarno… oni – sa druge planete? DRAGOSLAV: Ne znam zašto, ali imam neki čudan osećaj da bi bilo dobro da su oni. DONIĆ: (koji je za to vreme jedva uspeo nekako da se podigne sa stolice na kojoj je sedeo) Ma – to su sigurno Švabe. Ni rat nisu smeli da objave kao ljudi! SVI se okrenu prema njemu. DONIĆ: Važno je da smo mi neutralisali Marsovce, a za ove ćemo lako! Uostalom, šta je tu novo? (nasmeši se i podigne šampanjac u vis) E, pa gospodo – u to ime: živeli! Zvuk bombardera na nebu je sve bliži. Ali, pre nego što padne prva bomba, padne - zavesa