Dusan Kovacevic - Urnebesna Tragedija

5/26/2018 Dusan Kovacevic - Urnebesna Tragedija

1/51

Duan Kovaevi

Urnebesna tragedija

PREPORUUJEM DA SE SVA POZORITA STAVE U GROB"

Lenjinova depea upuena Lunaarskom 1921. godine

Lica:

RUAMILAN

NEVEN

JULKA

KOSTA

RAJNA

VASILIJEDOKTOR

MILICIONER

PRVI IN

Rua donosi beli stolnjak iz kuhinje, osvre se po dnevnoj sobi i besno vie.RUA: Milane! Milane!

Milan se pojavljuje nasapunjan, s pekirom i brijaem u rukama. Gleda svoju

siunu ratobornu enu oekujui da uje ta je opet pogreio.

RUA: ta ti radi?

MILAN: Brijem se.

RUA: Brije se?

MILAN: Pa, valjda vidi...


2/51

RUA: A gde je onaj mali?

MILAN: Sad je bio tu.

RUA: Sad je bio tu?

MILAN: Da

RUA: A jesi li ti bio tu kad je on bio tu?

MILAN: Jesam.

RUA: I nisi video da raznosi zemlju po celoj kui?

MILAN: Telefonirao sam. Zvali su me iz pozorita...

RUA: Telefonirao si?

ena ga posmatra kao da je uinio neshvatljivu glupost. ovek bi se vratio ukupatilo, ali ga njen zgranuti pogled zadrava.

RUA: Dobro, Milane, ta sam ja u ovoj kui? Sluavka? Je l' vas dvojica

mislite da ja po ceo dan crnim? Ko e ovo poistiti?

MILAN: Ja u.

RUA: Ti e?

MILAN: Samo da se obrijem...RUA: Ajde, brij se, uini neto za sebe kad ve ne moe nita za kuu. Bar

sebe sredi.

ena baci ispresavijani stolnjak na sto, pogleda nasapunjanog mua, pa urno

poe prema predsoblju. Usput je zaustavi zvono telefona. Podie slualicu.

RUA: Da... Zdravo... Zar vi niste krenuli? Odakle se javlja? A gde je Julka?

Nemoj da zaglavi... Kako sam? Nikako sam! Evo ti brata, pa se dogovorite. Onsve najbolje zna. (Prua slualicu Milanu)

MILAN: Odakle se javlja?

RUA: Iz biblioteke". Bilo bi dobro da jednom doe trezan. Bar veeras!

MILAN: Ruo, molim te...

RUA: Nema ti mene ta da moli! Ja sam uinila sve to sam mogla! Vie ne

mogu i neu! To je va otac! Mene je moj otac odavno oslobodio svih briga...

Odavno...


3/51

Na pomen svog oca akom pokri lice, okrete se i napusti sobu. Milan je isprati

pogledom, podie slualicu i javi se bratu.

MILAN: Zdravo... Gde si ti? Nemoj sluajno da zaglavi... A gde je Julka?

Obavezno je dovedi. To e sutra biti i njen problem... Pa, bie, ako se ne

dogovorimo ko ljudi. Je l' ti misli da brigu o ocu samo ja preuzmem? Nije to

samo moj otac! Viem, moram da viem, kad me godinama ne uje! Da...

Doktor je insistirao da se vidimo. Pozvali smo ga na veeru... Bio sam u

bolnici... Otac je dobro. Izgleda dobro. A kako je, samo on zna ako moe da

zna... (Osvre se, gleda da li je ena u blizini) Molim te, nemoj da se raspravlja

sa Ruom. Ostala je bez posla... Da... Videemo, neto emo smisliti... Je li, ti sise ve malo napio? Jesi, jesi... Pa, dobro, Kosta, dokle u da ti govorim! Zato

mi stalno pravi probleme...

Rua se vraa u dnevnu sobu povlaei usisiva. Buka elektrine metle" smeta

Milanu, ali on nastavlja razgovor nemono gledajui enu. I dok Rua radi a

Milan grdi brata, u kuu upada, kao vihor, dvanaestogodinji sin Neven. Deak

nosi nekoliko Elvisovih ploa. Obuen je i oian kao njegov junak. Gazi potepihu, u patikama. Majka stoji, oslonjena na drku usisivaa, gleda ga i ne zna

ta da radi. Otac mae pekirom, daje mu znak da se skloni, ali malian nikoga

ne primeuje. Rua se zalete, zgrabi ga za ramena i poe da bije.

RUA: ivotinjo jedna! Majku li ti tvoju! Stoko! Idiote jedan! Ceo dan

spremam kuu! Ceo dan istim i perem...

MILAN: Ruo!RUA: Hoe da crknem radei! Stoko jedna!

Milan spusti slualicu, prie eni, uhvati je za ruku pokuavajui da je smiri, ali

ona ostatak besa sasu oveku u nasapunjano lice.

RUA: ta ti hoe? Hoe da vam budem slukinja! Da po ceo dan istim za

vama dvojicom. Sad kad nemam posla da mi to bude jedini posao!


RUA: ta me samo moli?! Pomozi mi jednom! Vidi da se ponaa kao kreten!


4/51

Jutros sam spremala kuu...

Ona ponovo poe da ga udari, ali deak pobee u kuhinju iz koje istra

galamei.

NEVEN: Izgore! Sve izgore! Zapalio se poret!

Rua vrisnu uhvati se za glavu i utra u kuhinju. I Milan pojuri za

raspameenom enom. Neven ih posmatra dobroudno kao da malopre nije

dobio batine. Vraa se do police, vadi plou iz omota, nameta gramofonsku

iglu i pojaava ton. Buka usisivaa i galama iz kuhinje mu ne smetaju. Sedi u

fotelji, pokraj zvunika, prekrtenih nogu i pevajui slua Elvisa. Iz kuhinje se

pojavljuje majka, nosei na poveem plehu neto to se do malopre peklo a ondaizgorelo i ugljenisalo. Stoji i posmatra nesuenu veeru koja se kao zgarite

dimi. I Milan izlazi, crnog lica i crnih ruku. Izgledaju kao da su izali iz rudnika.

Rua dri pleh, gleda mua i plae. Milan bi da pomogne, da uini neto

pametno, ali samo smueno ponavlja.

MILAN: Dobro... dobro... dobro...

ovek se osvre, prilazi usisivau iskljuuje ga, ali ostaje preglasna muzika.MILAN: Stiaj to malo!

NEVEN: ta ti smeta Elvis?

MILAN: Stiaj!

NEVEN: To su tvoje ploe...

MILAN: Stiaj!

NEVEN: Okay, okay! You are always right!I Elvis nastavi da peva u pola glasa, a otac ga grdi istim tonom.

MILAN: A gde su ti naoare?!

NEVEN: U depu.

MILAN: Zato ih ne nosi?! ta rade u depu?!

Deak vadi naoare ponavljajui.

NEVEN: Okej, okej, okej...

Zvono telefona prekide dovoenje u red neposlunog sina, Milan odlazi, podie


5/51

slualicu.

MILAN: Da... I? Aha... Pa, dobro, Ruo, ko je veeras deuran? Ko je deuran?

A gde je on? Molim te, pronai ga i reci mu, ako bude bilo kakvih problema

neka spakuje stvari i odmah napusti pozorite! Istog trenutka! Ako je ponovo

poludeo, neka se ponovo lei! Nek ide u ludnicu, neka tamo pravi probleme

ljudima koji su plaeni da sluaju i gledaju ludake! Ja nisam upravnik ludnice, ja

sam upravnik pozorita! Pozorita! (Spusti slualicu, udahnu duboko kao da

izranja iz mutne vode i prie eni, koja i dalje stoji drei pleh sa izgorelom

veerom) Idi, presvuci se... Nemoj da plae... Ajde... Ruo... Ajde, nije kraj

sveta...RUA: A... ta emo za veeru?

MILAN: Neto emo smisliti, samo nemoj da plae.

RUA: ta emo smisliti". Ljudi dolaze za deset minuta.

MILAN: To je skroz izgorelo? Kako bi bilo...

ena ga pogleda, a on neodluno predloi.

MILAN: Da one paprike...RUA: Koje paprike?

MILAN: Punjene.

RUA: Punjene?

MILAN: Ostala je puna erpa... od jue.

RUA: Punjene paprike za veeru?

MILAN: Dobro, dobro, samo nemoj da plae. Kao da nam dolaze neki posebnigosti pa nam treba i posebna veera. Ponudiemo ta imamo. Vano je da neto

pojedemo, malo popijemo i dogovorimo se ta emo sa starim. Skupljamo se

zbog oca, a ne zbog veere. Otac nam je najprei, veera je usput.

RUA: Kako emo doktora ponuditi punjenim paprikama? Pozvali smo oveka

na veeru...

MILAN: Sluaj, nek' mali skoi po rotilj.

RUA: Po rotilj?


6/51

MILAN: Da! Zato da ne!?

RUA: Pa, jesi li ti normalan? U mojoj kui, pokraj mene ive, kafanski rotilj?

Treba Julka da mi se smeje! Em ne radim, em nisam u stanju da spremim jednu

veeru.

MILAN: A ta emo sad? Da se ubijemo? Ja u rei da smo mi pekli rotilj.

Pusti mene da laem. Ajde, spremaj se, vidi na ta lii...

Telefon se ponovo oglasi i istog trenutka iznervira ve poivanelog oveka.

MILAN: im se zavri sezona, napustiu pozorite! Nee meni ludaci vek da

skrauju! (Die slualicu spreman za veliku svau) Da? Halo? Ko je to? Halo?!

Ko je?! Nita vas ne ujem!Pokazuje sinu da iskljui gramofon, ali se deak pravi da ga nerazume.

NEVEN: ta hoe?

MILAN: Iskljui to!

Neven iskljuuje gramofon mrmljajui prezrivo.

NEVEN: Okay, okay! You are always right!

Rua odnosi u kuhinju nesuenu veeru a Milan nastavlja telefonskodovikivanje.

MILAN: Ko je?! Tata?! Odakle se javlja? Iz bolnice?! Nisi u bolnici?! Kako

nisi u bolnici?! Pa gde si?! Nita te ne ujem! U gradu si?! Javlja se iz grada?!

Molim te, zatvori vrata govornice, nita te ne ujem! Nisi u govornici?! A gde

si?! U kui?! U kakvoj kui?! U robnoj kui?! A gde se nalazi ta robna kua?! U

gradu?!Neven se smeje, okree glavu, ne moe mirno da slua i gleda iznerviranog oca.

Milan mu preti i govori eni koja se vratila iz kuhinje.

MILAN: Smiri onog kretena, da ga ja ne smirujem!

RUA: ta je bilo?

MILAN: Smeje mi se... Tata?! Gde se nalazi ta robna kua?! ta je u blizini?!

Prodavnica novina?! Ruo, smiri ga, ubiu ga! Idiote jedan! Idiote!

RUA: Ti se smiri. ta ti je?


7/51

MILAN: Ne govorim tebi, tata! Sinu govorim!

Nesporazum zasmeje deaka, a razljuti majku.

RUA: ta je smeno?

NEVEN: Nita. Deda se opet izgubio.

RUA: I to je smeno?! Nevene?! Je l' to smeno?!

NEVEN: Nije.

RUA: Ti nisi kako treba!

MILAN: Dobro! Dobro! A ta radi u robnoj kui?! ta kupuje?! Konjia?!

Kakvog konjia?! Cirkuskog konjia?! A ta e ti cirkuski konji?

RUA: Nevene!MILAN: A zna li da se taj konji plaa! Morae da plati kad bude izlazio...

Ko ti kae da si lud?! Kaem samo da se sve plaa! A odakle ti pare?! Koja

ena?! Halo?! Tata?! Halo! (Sputa slualicu zabrinut, oajan) Javlja se iz neke

robne kue, ne zna gde je, kupuje cirkuskog konjia, a pare mu dala neka ena...

Zato su mu dozvolili da izae iz bolnice? Zato su ga pustili da pravi gluposti

po gradu?NEVEN: Samo da ne zapali neto.

RUA: Nevene!

NEVEN: Pa, proli put je zapalio...

RUA: Dosta!

MILAN: Udari ga, molim te, da ga ja ne bijem. Prebiu ga! (Sa stolice uzima

telefonski notes, prelistava ga, pronalazi broj, vrti brojanik) Halo... Dobro vee.Molim vas doktora Bojia... Da... Hvala vam, gospoo. (Sputa slualicu)

Doktor je na nekoj svadbi.

RUA: Na svadbi?

MILAN: Da.

RUA: Na kakvoj svadbi? Pa on je insistirao da se veeras vidimo.

MILAN: Ne znam... Dosad je bio kako treba. Meutim, s kim radi, ne bi me

udilo... Nevene, doi. (Vadi novanik iz zadnjeg depa pantalona)


8/51

RUA: Ti stvarno misli da ide po rotilj?

MILAN: Daj mu neku poveu erpu... ta me gleda? Pa ve je sedam sati.

ena se prekrsti i ue u kuhinju. Milan odbrojava pare i naglas smilja

narudbinu.

MILAN: Kupi, ovako...

NAVAN Jes' ti video ove moje patike?

MILAN: Da?

NEVEN: I nije ti ao to idem ko ovi iz Doma bez keve i aleta.

MILAN: Sad si naao da me ucenjuje?

NEVEN: Pitam, ne vream. Obeao si.MILAN: Jesam, dobie sledeeg meseca. Mama je bez posla, moraemo malo

da se stisnemo. Vai?

NEVEN: Dobro.

MILAN: Kupi, ovako... Nas je troje, ti, mama i ja, plus stric i strina, i doktor...

Kupi, ovako...

NEVEN: Ti si stvarno voleo Elvisa?MILAN: Jesam.

NEVEN: Puno?

MILAN: Da. Kao ti sad. Kupi, ovako...

NEVEN: I on je stvarno umro od droge?

MILAN: Da... Kupi, ovako: 50 evapa, 2 vealice, 2 porcije kobasica, dve

pljeskavice i... i... nita vie... Ruo! Ruo!Rua donosi poveu crvenu erpu sa belim tufnama i poklopcem kao titom.

Deak stavlja pare u dep i uzima erpu.

RUA: Nemoj da vadi pare pred ovima iz Doma.

NEVEN: Znam.

MILAN: Jesi li sve zapamtio?

NEVEN: Jesam, mada mi stalno govorite da sam idiot.

MILAN: Ko ti govori?


9/51

NEVEN: Ti, kad ne govori mama.

MILAN: Ajde, ajde, ne priaj gluposti. I pouri.

Deak izlazi, a Rua odvlai usisiva u predsoblje.

RUA: Idem da se presvuem. Ako u sluiti rotilj, bar da ne izgledam kao

kelnerica.

Negde, spolja, oglasi se tresak i lomnjava. Milan i Rua stoje, oslukuju,

gledajui se zloslutno... U kuu se vraa Neven, galamei nasmejan.

NEVEN: ika Kosta udario kolima u kapiju!

RUA: ta se smeje, idiote jedan!

MILAN: Nevene!RUA: Ja ne znam, je l' ovo nae dete normalno?! Smeje se samo onda kad nita

nije smeno? ta je smeno?!

NEVEN: Njih dvoje su smeni.

MILAN: Ko je smean?

NEVEN: ika Kosta i strina Julka.

MILAN: Smeni su ti stric i strina?NEVEN: Aha!

Milan i Rua gledaju sina koji ne prestaje da se smeje.

MILAN: On nije kako treba...

U kuu ulaze, svaajui se, Kosta i Julka. Stricu je desna ruka u gipsu do

ramena, a strina ide na takama; leva noga joj je u gipsu kao ribarska izma.

ena vriti na pripitog oveka.JULKA: Idiote jedan! Idiote!

KOSTA: Zavei kad ti kaem! Zavei!

JULKA: Nogu si mi polomio, sad treba i glavu!

Julka opipava glavu. Milan i Rua izgledaju skamenjeni, a Neven skriva lice

erpom. I dok se vritei svaaju, Kosta i Julka, usput, po ustaljenom redu, ljube

se sa ukuanima. Milan udara sina po erpi da prestane da se smeje.

JULKA: Milane, molim te, razgovaraj s njim, on nije normalan! On definitivno


10/51

nije normalan!

KOSTA: Ko nije normalan?! Ma, jebem li ti...

Milan zadrava brata koji zamahuje poveom i podebljom knjigom, a Rua

smiruje uplakanu Julku.

RUA: Julka, smiri se... Smiri se...

JULKA: Ne mogu vie, Ruo... Ne mogu vie... Ubi me...

RUA: Sedi, sedi... Gde ti je otac rekao da ide?!

Rua usput poe da udari sina, ali deak zavue glavu pod erpu i pobee iz

kue. Julka seda muei se sa takama.

RUA: Gde ste stradali? ta je bilo?Julka brie suze nadlanicom i posmatra bahatog mua.

JULKA: Pitaj njega... Njega pitaj.

KOSTA: Mene? Mene da pita? Je l' mene da pita?!

MILAN: Samo polako, bez svae. Ne mogu da sluam dreku.

KOSTA: Pa, ko se svaa? Je l' se ja svaam? Ne prestaje da me vrea kako je

ula u kuu! ta mi je sve rekla?!JULKA: Nisam ti nita rekla, ta si mi sve uradio! ivot si mi upropastio! Treba

da ostanem bogalj celog ivota, da padnem na teret bolesnoj majci, da me

bolesna majka...

KOSTA: Zavei! Zavei jednom! Julka!

MILAN: Kosta!

JULKA: Ti e me sutra gledati i paziti, ti e mi sutra pomagati ako mi noga nezaraste, ako ostanem invalid...

KOSTA: Je l' je uje?! uje li je, leba ti?! Usta ne zatvara petnaest godina!

Petnaest godina me ubija iz dana u dan!

MILAN: Kosta!

JULKA: Ko te ubija? Ja te ubijam?! Ja tebe ubijam?!

RUA: Julka!

KOSTA: Ti! Ti! Ubija me, krv mi na slamku pije! Uzmi no, pa me ubij, da se


11/51

ne muim!

MILAN: Kosta!

KOSTA: Ubij me na spavanju, da te ne gledam i ne sluam vie!

MILAN: Kosta!

JULKA: Jeste ga uli?! uli ste ga?! Tako on meni ivot zagorava od prvog

dana!

RUA: Julka!

KOSTA: Ubij me! Rekao sam ti uzmi no...

MILAN: Dosta, bre! Kakav te no spopao?! Jesi li ti normalan?!

KOSTA: Nisam! Nisam normalan!JULKA: Dobro je da priznaje! Da jednom prizna!

RUA: Julka!

KOSTA: Nisam normalan! Da je konju govorila petnaest godina, konj bi

poludeo! Konj bi crko!

MILAN: Kosta!

JULKA: Nee ti cri! Ja u cri! Nisam ja te sree.KOSTA: Ubij me! Uzmi no, ubij me! Usrei se sama!

MILAN: Dosta! Dosta!

KOSTA: Da sam ratni zloinac, ve bih izaao sa robije!

JULKA: Nisi ratni, al' zloinac jesi!

RUA: Julka! Kako moe?! Julka?!

JULKA: Mogu! Mogu! On mi je nogu polomio! On! Reci bratu! Reci, ako tenije bar malo stid!

MILAN: A ko je meni ruku prebio?! Ko?!

JULKA: Sam si sebi, ne lai! Pao si pijan dok si me tukao! ivotinjo jedna! Da

nije bilo ljudi iz komiluka ubio bi me!

KOSTA: A to sam te tukao?! Reci, reci da ti sad ovde pred njima ne prebijem i

drugu nogu! Reci kad si progovorila?! Jesi li mi pred dvadeset ljudi vreala

ludog oca i ludu majku?! Jesi li?! Jesam li te lepo molio: nemoj pred ljudima,


12/51

nemoj, Julka, nemoj ubiu te?! Jesi li mi govorila da sam lud jer mi je cela

familija luda?! Jesi li, jebem li ti dan kad si progovorila?!

Milan zadrava brata koja je reio da dokraji enu. Julka vriti, prestravljena.

KOSTA: Mene si nala da lae da ti je ona dukela prijatelj iz kole?! Mene si

nala da lae?! Ima dva razreda kole, a prijatelja ko da si zavrila pet

fakulteta! I ja sam lud i cela familija mi je luda?! Ma, jebem li ti...

JULKA: Ubie me! Ubie me! Zovite miliciju!

RUA: Nee! Nee! Dok sam ja ovde nee te pipnuti! Milane, smiri ga!

JULKA: Ubie me!

RUA: Nee, Julka! Nee! Smiri se da se i on smiri!KOSTA: Ja sam miran, nemam ta da se smirujem.

Kosta podie ruke pokazujui koliko je smiren, ali i dalje eta oko stola kao

kurjak. Julka se osvre, brie uplakane oi i netremice gleda gde joj se mu

nalazi. Milan ide pokraj uskiptalog brata, kontrolie mu i najmanji pokret. Rua

ih gleda uasnuta priom.

KOSTA: Ispae da sam ja stvarno neki... neki razbojnik i zlikovac... neko ubreod oveka, a ja samo molim da mi niko ne pominje oca i majku. Kakvi su takvi

su, bolje nisam imao. Ako ih je ve Bog kaznio, neu dozvoliti nikome da ih ve

kanjene vrea... Nikome... Rekao sam joj sto puta: Julka, vreaj mene, meni do

mene nije stalo, ali mi ne diraj rane... E, da sam se udavio onda, u bunaru, kad

smo bili deca, da me Bog vidi...

MILAN: Ajde, ta pria! ta to pria!KOSTA: Ovog mi krsta, Milane, ako te laem. Kad ste ti i majka izali iz

dvorita i ostavili me sa ocem, ja sam reio da se ubijem.

MILAN: Pijan si, pria gluposti. Kad je to bilo, prolo trideset godina.

KOSTA: Tebi je prolo, meni nije. Ja sam ostao na istom mestu gde ste me

ostavili. Na onom istom mestu. Nisam se korak pomerio.

MILAN: Sedi, molim te.

KOSTA: Pusti me... Hiljadu puta sam rekao: Boe, to me ne primi onog dana,


13/51

kad sam ti se za skute drao... to me ostavi da se zlopatim i od sveg sveta samo

nesreu gledam, nesreu trpim i nesreu irim... Boe, ta sam ti toliko zgreio,

te me osudi da na silu ivim...

Stao je uza zid okrenuo bratu lea, oborio glavu i zagledao se kroz prozor.

Ramena mu podrhtavaju... Dugo, ga utke gledaju. Julka premesti take,

uzdahnu i ree kao za sebe.

JULKA: Sad e da plae pola sata.

RUA: Julka, molim te...

Zazvoni telefon. Milan odlazi, podie slualicu i dalje gledajui brata.

MILAN: Da? Zovi ga na telefon... Nee sa mnom da razgovara? A ta hoe?Reci mu, ako bude otkazana predstava platie je i dobie otkaz... Noas u mu

uruiti otkaz! Hoe da se ubije? Nismo mi te sree... Doi u kasnije. Zdravo.

Sputa slualicu, prilazi bratu hvata ga pod ruku i odvodi do stola. Kosta seda,

nameta gipsanu ruku u krilo, uti, gleda jednim okom u pod a drugim u enu.

Julka uzdie kao da je preleala teku bolest. Rua donosi tacnu s kristalnim

aama, a Milan flau viskija.MILAN: Moe jedan viski?

KOSTA: A to ste vas dvoje tako crni?

MILAN: Izgorela nam penica.

RUA: Zajedno s veerom.

JULKA: Nije lako biti domaica.

KOSTA: Ja mislio da se i vi niste neto sporekali". Nema loze?MILAN: Nemam.

KOSTA: Moe.

MILAN: Julka?

JULKA: Samo malo... Bilo bi ti bolje da popije kafu.

MILAN: iveli.

RUA: iveli.

JULKA: U zdravlje.


14/51

KOSTA: iveli... i oprostite.

Kosta ispi pie, obrisa usta i sam sebi nali novo... Julka se pomeri kao da je ulja

stolica.

JULKA: Kosta.

KOSTA: ta je?

JULKA: Nita.

MILAN: Kako ste vas dvoje doli kolima?

Julka se nakalja, a ovek je pretei pogleda.

JULKA: Neka ti on kae. Reci bratu.

KOSTA: Ti nema usta?JULKA: Imam, ali ne za svata.

MILAN: Kako si vozio? Kako si menjao brzine?

KOSTA: Ma...

JULKA: Reci bratu.

KOSTA: Ona je menjala.

MILAN: Ona je menjala brzine? Julka je menjala?JULKA: Nisi to nikad ranije video? I nee. To samo nas dvoje znamo... Naiao

tramvaj na Slaviji, a on vie: prva! druga! prva! druga! Ovde nije mogao da

skrene u kapiju...

KOSTA: Dobro, dobro, dobro! Sve si rekla, sve si lepo objasnila! Nobelovko

moja!

MILAN: Vozi pijan, sa slomljenom rukom? Je l' ti teko da narui taksi?KOSTA: Nije mi teko, al' mi je skupo. Stucao sam i poslednji dinar u knjiaru.

U dugovima sam... do gue... Dovde!

RUA: Kako radi knjiara?

KOSTA: Nikako... Nikako... dao sam oglas, prodajem je.

RUA: Zato? Odlino si radio kao akviziter.

KOSTA: Jesam, snajka. Bila bolja vremena.

RUA: Bila bolja vremena? Kad su bila bolja vremena?


15/51

KOSTA: Kad su bili samo komunisti.

Rua ublede, pomeri se, besno pogleda oveka,

RUA: Bila bolja vremena kad su bili samo komunisti"?!

KOSTA: Da. Za mene.

RUA: Za tebe?

Milan prilazi eni kojoj podrhtavaju ruke. Pokuava da je smiri predoseajui

histerian napad mrnje i besa.

MILAN: Ruo...

RUA: ta je?!

MILAN: Nita.RUA: Bila bolja vremena kad su hapsili, tukli, kad nije smelo da se objavi

nita nalik na istinu, kad su ljude prebijali zbog jedne pesme, kad su mog oca

advokata, uhapsili i na smrt pretukli jer je komunistikom zlikovcu Brozu uputio

molbu da ne hapse i ne tuku! Prebili su ga da bi ga ubedili da ne biju! Bez batina

im ljudi nisu verovali!

KOSTA: Snajka...MILAN: Ruo, molim te, dogovorili smo se da kuu neemo zagaivati

politikom.

RUA: Ti u mojoj kui, pod mojim krovom, brani komunistiki genocidni

sistem!

KOSTA: Dozvoli mi da ti objasnim.

RUA: Nema ti meni vie ta da objanjava! U ovoj kui ne sme da se izgovorire komunista" ako se ne poistoveuje sa genocidom! Ne sme!

Julka ustaje, uzima take.

JULKA: Idemo, Kosta. Pa, nee tebe svako da vrea.

KOSTA: Sedi tu!

MILAN: Ruo, molim te. Hoe ovek neto da ti kae.

KOSTA: Ne priam ti, snajka, o komunistima, priam ti o knjigama. O prodaji

knjiga ti priam. Knjige su se bolje prodavale dok su komunisti sve ivo


16/51

zabranjivali. I najmanja istina prodavala se kao alva. Bilo kako da ih napadne

ljudi su kupovali ne pitajui za cenu. O tome ti priam. A sad, kad im se svi

najebavaju milosne majke...

JULKA: Kosta!

KOSTA: ta je?!

JULKA: Nemoj da psuje. Radi s knjigama.

KOSTA: A sad kad ih svi napadaju, kad ih svi pljuju, sad su knjige

neinteresantne. Knjige se piu dugo, a istina o njihovim zloinima ide brzo.

Knjiga to ne moe da postigne. Priam ti, snajka, da su za prodaju knjiga bila

bolja vremena.JULKA: Samo smo od Solenjicina kupili nova kola.

KOSTA: Bolje su se prodavale sveice aforizama nego danas sabrana dela

bivih disidenata, koji su, uglavnom, ili na vlasti ili uz vlast. Ja se ne razumem u

sutinu literature, ali se razumem u sutinu naroda, a narod voli samo rtve i

muenike. im danas vidim da je neki veliki bivi disident postao neka vlast, ja

mu povuem knjige iz prodaje i zamenim ih kuvarima... I tebi sam doneo jedan.(Poklanja Rui kuvar koji je sve vreme premetao iz zdrave u slomljenu ruku)

RUA: Hvala ti.

JULKA: Mnogo moe da se naui iz kuvara.

KOSTA: Dobar paprika je u svim reimima dobar paprika. Reimi se menjaju

paprika ostaje!

Rua se zagledala u prozor. Prilazi polako, oprezno... i vritei se udaljava.RUA: Neko viri kroz prozor! Neko je u bati!

MILAN: Ko viri? ta ti je opet?

RUA: Nije mi nita! Neko viri!

MILAN: Ko viri, Ruo?

RUA: Ne znam. Ima belu kapuljau na glavi.

MILAN: Belu kapuljau?

RUA: ta je, ta me gleda?! Je l' misli da sam luda?


17/51

Kosta ustaje, prilazi prozoru proviruje kroz zavese.

KOSTA: Neko je u dvoritu... unja se po bati...

RUA: Jesam li ti rekla! Opet nas neko pijunira! Opet nas neko prati, kao kad

su tatu hapsili.

Milan je zagrlio uzdrhtalu enu i Julka prilazi, zlopatei se na takama.

JULKA: To je sigurno neki probisvet, neka luda. Grad je pun ludaka. U

bolnicama nema mesta, pa ludaci samo etaju.

MILAN: Moda je tata?

KOSTA: Tata?

MILAN: Pobegao je iz bolnice. Javio se iz grada...KOSTA: Ovo je neki visok, mlai ovek... Pokuava da ue na zadnja vrata...

Kao da provaljuje...

RUA: Milane! Milane!

MILAN: Smiri se, zvaemo miliciju.

KOSTA: Ma koju miliciju, jebem li mu... (Iz unutranjeg depa sakoa izvadi

pitolj)JULKA: Gde e s pitoljem?

KOSTA: Idem da vidim ko je. Nee pokraj mene ivog da provaljuje u kuu!

JULKA: Milane, dri ga! Pijan je, ubie oveka!

KOSTA: Pusti me! Julka, pusti me! Ne hvataj me za pitolj!

JULKA: Milane, uzmi mu oruje!

MILAN: Kosta!JULKA: Daj mi pitolj pa idi! Pijan si, ubie oveka!

KOSTA: Julka! Pusti pitolj!

JULKA: Osuen si uslovno ii e na robiju!

KOSTA: Ako je naoruan ubie me! Pusti me!

Julka popusti pred injenicom da i on moe biti ubijen. Kosta izlazi iz kue.

Rua se skupila uz mua, drui.

MILAN: Odakle mu pitolj?


18/51

JULKA: Pa, to je pitolj vaeg oca.

MILAN: A zato ga nosi?

JULKA: Navikao se dok je bio trgovaki putnik. Uzmi mu, molim te, ubie

nekog...

Iz dvorita odjeknu pucanj. Julka vrisnu kao da je ona pogoena.

JULKA: Ubio je! Ubio je oveka! Ubio je! Kosta!

ena potra" prema vratima, muei se na takama.

JULKA: Moda je njega ovaj ubio! Kosta!

MILAN: Stani! Ja u! Julka!

Kosta ulazi u kuu privodei" visokog oveka, kome je glava ufalovanazavojem, a preko zavoja izvuena mreasta zatita. ovek je u crnom odelu, sa

poveim ruzmarinom na reveru. I dalje dri visoko podignute ruke.

MILAN: Doktore?!

DOKTOR: Dobro vee... Je l' vi svakog doekujete pucnjavom?

Kosta zagleda oveka, prepoznaje ga i izvinjava se koliko je to mogue.

KOSTA: Izvinite, molim vas! Izvinite, nisam vas prepoznao u mraku... Pucaosam u vazduh.

DOKTOR: Dobro, dobro... (Opipava glavu mrtei se)

KOSTA: Udario sam vas po rani? Mislio sam da je neki provalnik. Nisam vas

prepoznao.

RUA: Doktore, ja sam kriva. Ja sam se uplaila. Vi znate da ja...

DOKTOR: Ma, molim vas, ja sam kriv. Zalutao sam u bati.Doktor se nakloni, poljubi Rui ruku i malo zatetura. Julka odmah primeti o

emu se radi.

JULKA: Doktor je malo...

KOSTA: Pa ta?

JULKA: Nita.

DOKTOR: Gospoo, oprostite, kupio sam vam cvee, ali sam ga zaboravio u

taksiju... Malo sam popio...


19/51

KOSTA: ta ste pili? (Kosta se odmah prihvati flae i ae) Moe viski?

DOKTOR: Moe.

MILAN: Sedite, molim vas... Sedite... A gde ste nastradali?

DOKTOR: Na svadbi.

MILAN: Vaa majka mi je rekla da ste na svadbi.

KOSTA: Ako je na svadbi, to se ne rauna. iveli!

DOKTOR: iveli!

Kosta i doktor ispijaju pie. Kosti je laknulo, ivnuo je, naao je oveka s kojim

moe da popria".

KOSTA: Neko vas je flaom udario?DOKTOR: Da.

KOSTA: Sifonom?

DOKTOR: Da.

KOSTA: Normalno. Sifon je najzgodniji.

Zazvoni telefon. Milan se izvini doktoru, prie telefonu i podie slualicu.

MILAN: Halo? Da, ja sam... Da... Da... Sluaj, ako otkae predstavu, noas ute izbaciti iz pozorita... Da... Ne svia ti se uloga? Ne moe vie da je igra...

Da... Zna ta, meni se ne svia ceo moj ivot pa ga i dalje igram"... Da... Da...

Sad je 20 do osam, smiri se, odigraj predstavu, a sutra emo razgovarati... Zato

psuje?! Sram te bilo! (Spusti slualicu i nemono, tuno, pogleda doktora)

Izvinite.

DOKTOR: Znate li kakvu je depeu Lenjin uputio Lunaarskom 1921. godine?MILAN: Znam. Preporuujem da se sva pozorita stave u grob".

DOKTOR: Kratko i jasno. (Izvadi iz depa flaicu istrese nekoliko tableta na

dlan i proguta ih sa viskijem)

RUA: Sigurno vas puno boli glava. Ko vas je udario?

DOKTOR: Jedan nesrenik... moj bolesnik... Mogu li neto da vas pitam, ali da

mi poteno odgovorite?

Ukuani se zgledaju. U trenutku shvataju da doktor ispod pia" razmilja


20/51

smireno, trezveno.

MILAN: Pitajte, doktore. Vi ste ovde kao u svojoj kui.

DOKTOR: Hvala... Zato se niko od vas nije pojavio na oevoj svadbi?

MILAN: Na oevoj svadbi?

DOKTOR: Da.

KOSTA: Na svadbi naeg oca?

MILAN: Pa kad je bila svadba?

DOKTOR: Danas. Ja sam bio kum.

KOSTA: On se ipak oenio onom ludom Nemicom?

DOKTOR: Bolesnom enom, koja je sa njim ve deset godina, i koja je...KOSTA: Ubila biveg mua, koliko ja znam?

DOKTOR: Da. A danas se udala za oveka koji je...

KOSTA: Potpisivao smrtne presude?

DOKTOR: Da, ali to vie nije bitno.

KOSTA: Kako nije bitno, doktore, da se dvoje ludih uzmu? Kako nije bitno?!

DOKTOR: Dvoje bolesnih, a bolesnima je pomo najpotrebnija.JULKA: Tako je doktore! Vidite, moja majka..

KOSTA: uti, bre!

U kuu ulazi Neven plaui iz sveg glasa. Nosi samo poklopac erpe. Majka mu

prilazi, grli ga, pokuava da ga smiri.

RUA: ta je bilo, sine? Nevene?

MILAN: Gde je erpa?NEVEN: Oteli su mi... i udarili mi amar...

Deaku je vie povreen ponos nego to ga boli amar. Kosta je priao, sagao se,

podie mu glavu.

KOSTA: Ko te je udario? Ajde da mi pokae ko te je tukao! Ajde, sa ika

Kostom!

JULKA: Pusti dete!

KOSTA: Da ti meni pokae, da im ja malo jebem sve po spisku! Da ih ja pitam


21/51

koga su udarili! Ajde!

Gipsanom rukom povlai sinovca, a zdravom vadi pitolj iz sakoa. Milanu je ve

muka.

MILAN: Pusti ga! Kosta! Pusti ga!

KOSTA: Biju decu! Ne sme dete vie iz kue da izae! Pun grad kriminalaca i

razbojnika! Ljudi bee s ulica ko da je okupacija! Pokazae ti ika Kosti...

MILAN: Pusti ga, ko Boga te molim.

DOKTOR: Sklonite pitolj. Za danas mi je dosta i flaa i pitolja.

Kosta nevoljno vraa pitolj u dep i prihvata se ae.

KOSTA: Mitraljez u nabaviti, majku li im jebem.DOKTOR: Izvinite, a o kakvoj je erpi re?

MILAN: O kuhinjskoj, obinoj.

DOKTOR: ta je bilo u erpi?

RUA: Pitajte njega! Njega pitajte! Neka vam on kae!

MILAN: ta se dere? Izgorela nam je penica, doktore, pa sam ga poslao po

rotilj. Je l' to strano? Dere se kao da sam ga poslao na minska polja!RUA: alje dete po rotilj nou, u gladnom narodu! Treba celu ulicu da pree

sa erpom punom rotilja...

DOKTOR: Nije to strano, gospoo.

RUA: Kako nije, doktore?

DOKTOR: Meso je bilo peeno. Kod alamova ima pria kako je gladan ovek,

boljeviki osuenik, ukrao ivo prase i jeo ga beei. Ovi e jesti peeno meso inee biti streljani kad ih uhvate, to znai da smo bitno napredovali.

NEVEN: Jedan milicioner mi je uzeo podatke.

KOSTA: ta ima tebi da uzima podatke? Nisi ti lopov.

RUA: To su sigurno ovi iz Doma, ova deca.

NEVEN: Nisu, mama. Bila su dva starija oveka. Napali su me s lea...

RUA: Dobro, dobro. Doi, sine, da te mama upozna sa ika doktorom. On lei

tvoga dedu...


22/51

Rua ga privodi stolu. Doktor prua ruku, Neven se rukuje i smeje. Majka u

trenu izgubi ivce.

RUA: Prostaino! Zato se smeje?! ta je smeno?! Je l' smeno to je

doktoru glava u zavoju?! Je l' to smeno?!

NEVEN: Jeste.

DOKTOR: Pustite ga...

RUA: Doktore, molim vas, recite mi neto: da li je normalno da je njemu

smeno sve to nije smeno? Da li je normalno da se dete, deak, danas-sutra

mladi i ovek, smeje samo onda kad nita nije smeno? Da li je to normalno, a

ako nije zato je to tako?JULKA: Moda je nasledno?

Rua i Milan je pogledae s prezirom i besom. I Kosta se nakalja kao da mu je

neto zastalo u grlu.

KOSTA: Julka...

RUA: Kako to misli nasledno"?

JULKA: Pa, lepo... Neka ti to doktor objasni. Doktor je specijalista za te...RUA: Bolesti?

JULKA: Ja to nisam rekla.

RUA: A ta si rekla? ta si rekla?!


RUA: Rekla si da je nasledno bolestan! Da je lud!

JULKA: Nisam rekla da je bolestan! Rekla sam samo da pita doktora, da lineke pojave mogu biti nasledne. To sam rekla, jer ja zbog toga nisam elela da

imam dece.

RUA: Nisi elela da ima dece?

JULKA: Da. Nisam elela.

RUA: Zna li koliko bi ih ti imala da si mogla? Desetoro!

JULKA: Nisam mogla? Nisam mogla? Ja nisam mogla?

RUA: Nisi! Leila si se odavde do Australije!


23/51

JULKA: Nisam mogla, a abortirala sam etiri puta!

RUA: Ti si abortirala?!

JULKA: Ja! Ja! Zato da se ne bih bojala kao to se ti sad boji!

KOSTA: Kad si abortirala? to lae!

JULKA: Ne laem!

KOSTA: Lae ko pseto! Ko pseto lae! Nisi mogla da ima dece! Sve smo

pare dali na leenje!

Milan spreava brata da udari enu... Sa ulaznih vrata oglasi se zvono. Ljudi se

smiruju, oslukuju kao da im se priinilo, ali rezak zvuk zvona ponovi da je

neko na kunom pragu.DOKTOR: Ako su Vasa i Rajna, molio bih vas da se ne svaate pred njima. Ne

podnose svau. Naroito Rajna.

KOSTA: A ko je Rajna?

DOKTOR: Supruga vaeg oca.

KOSTA: Naa maeha?

Kosta odlazi u predsoblje; ubrzo se zau vesela galama. Doktor ustaje, saekujegoste svoje pacijente... U sobu ulaze Vasilije i Rajna. Mladenci su nasmejani,

dobro raspoloeni. Kosta ih prati, u udu gledajui. Otac Vasilije, stariji ovek,

u crnom, pohabanom odelu, sa eirom oputenog oboda do cvikera, oslanja se

na tap, nosei u naruju konjia ljuljaku. Bela brada mu skriva lice. Posmatra

ukuane, osmehujui se kao ovek koji se vratio iz dalekog sveta posle mnogo

godina. Doktor ga grli, odvodi do stola.DOKTOR: Dobro doao, Vasilije. Kako si, kume?

VASILIJE: Hvala, kume. Nikad bolje!

Za njima ide Rajna, punaka, starija ena, u crnoj venanici, nosei dva kofera

njenih godina. arko je naminkana i kikotavo nasmejana. Osvre se po kui

kao da neto trai ili je neto izgubila. Ukuani ih posmatraju sleeni, nemi.

Rua je prigrlila sina kao da ga skriva od neistih sila. Gosti su sa stvarima uneli

nemir, zebnju i strah, svojstven ljudima s one strane mogueg.


24/51

VASILIJE: Deco, teta je to niste bili na svadbi. Ba teta. Propustili ste jedan

tako lep i uzbudljiv dogaaj!

KOSTA: Nismo znali, tata.

VASILIJE: Znali ste, ali niste hteli. Meutim, ja sam vam uvek govorio: ovek

nikad ne sme da radi protiv svojih ubeenja. Vae je ubeenje bilo da se ne

enim, ja to potujem, moje je bilo da se enim i vi to morate potovati. Ako se

budemo potovali ne moramo se voleti, iveemo kao ljudi... Meutim,

ponavljam vam, svadba je bila velianstvena! ta kaete, kume?

DOKTOR: Velika svadba.

VASILIJE: Stotinu ljudi, stotinu prijatelja iz bolnice, bez ijednog incidenta.Samo pesma, pesma, pesma i ala.

RAJNA: teta je, kume, to su te odvezli pre vremena u bolnicu. Posle je bilo

udo! Da ste to videli! Te igre, tog veselja, tih suza na rastanku... Kelneri kau

da takva svadba nikad nije bila u njihovom hotelu! Kau: Mi ovo ne pamtimo!"

VASILIJE: A to je Rajna posle pevala! Da ste to videli i uli! Kako ide ona

pesma, ona to ti je majka pevala kad si bila mala?RAJNA: Ona to sam je pevala sa balkona?

VASILIJE: Ta, ta, ta! Kako ide?

Rajna malo podie glavu i zapeva neku staru nemaku pesmu. Vasilije je gleda

nasmejan, opinjen. Ukuani se ne pomeraju.

VASILIJE: Bravo! Bravo!

DOKTOR: Bravo, Rajna!Kosta apue bratu.

KOSTA: Ova e ubiti i oca, i mene, i tebe.

MILAN: Boe Gospode, ta je napravio?

VASILIJE: Neto si rekao, Milane?

MILAN: Lepo peva, tata. Lepo peva.

RAJNA: A kad smo krenuli iz hotela, svi su plakali. Te suze, ti jecaji, to

plakanje. Rastajali smo se dva sata!


25/51

VASILIJE: Ispratili su nas do mosta. Mali Tasa skoio s mosta! to je bilo

dirljivo!

Rajna se smeje, vrtei se s koferima.

RAJNA: Bio je mokar ko mii! On vam se izvinjava to vas je udario. Kae, vi

znate da je morao.

Vasilije se osvre po kui.

VASILIJE: Gde je on? A gde je on?

RAJNA: Gde je?

MILAN: Koga trai, tata?

VASILIJE: Koga traim? Pa koga bih ja mogao da traim u ovoj kui? Gde jemoj unuk? Gde je moje pile? Doneo sam mu konjia. Gde je?

MILAN: Tu je. Doi, sine. Doi.

Deak se odvaja od majke, bojaljivo prilazi gledajui konjia koji je, oigledno,

za dete od tri-etiri godine. Rajna se zbunila, osvre se, neto joj nije jasno.

RAJNA: To je on?

MILAN: Da.RAJNA: Pa, koliko ti, sine, ima godina?

NEVEN: Dvanaest.

RAJNA: Dvanaest?

NEVEN: Da.

VASILIJE: Dvanaest godina?

NEVEN: Da.VASILIJE: Milane, nisi mi pominjao ovo dete?

MILAN: Koje dete, tata?

VASILIJE: Ovo dete. ao mi je, deko, tebi nisam nita doneo. A gde je onaj

mali? Gde je onaj moj mali avolak, ona moja loptica-skoica, ono moje pile

malo? Gde je, sine? Gde je on?

Vasilije i Rajna osvru se po kui.

MILAN: To je on, tata.


26/51

VASILIJE: To je on?

RAJNA: To je on?

MILAN: Da, to je on.

VASILIJE: To je on?

MILAN: Da, tata, to je on.

RAJNA: To je on, Vaso.

MILAN: Narastao je, tata.

VASILIJE: Narastao je?

RAJNA: Narastao je, Vaso.

KOSTA: Narastao je, tata. Narastao je.VASILIJE: A onog malog nema vie?

RAJNA: Nema, Vaso.

VASILIJE: A gde je mali?

RAJNA: Narastao je.

VASILIJE: Narastao je?

RAJNA: Da, narastao je.VASILIJE: I nema ga vie?

RAJNA: Nema, Vaso. Sad je to on.

VASILIJE: Sad je to on... A onog malog, onog mog lepog i dragog... neu vie

nikada videti?

RAJNA: Nee, Vaso.

VASILIJE: Nikada vie?RAJNA: Nikada vie... Nemoj plakati, Vaso.

Vasiliju podrhtava brada, a niz obraze potekoe suze. Rajna ga moli da ne plae,

i dalje drei kofere.

RAJNA: Ne plai, Valo. Ne plai.

VASILIJE: Vi meni neto krijete? Neto skrivate?

RAJNA: Nita, Vaso... sunce moje.

VASILIJE: Laete! Svi me laete! Milane, ta je bilo? ta se dogodilo? Hou da


27/51

znam istinu!

MILAN: Nita, tata, to je on.

VASILIJE: Doktore, kume, da li je to on?

DOKTOR: Jeste, Vaso.

VASILIJE: A gde je nestao moj unuk?

DOKTOR: Izrastao je. Skrio se u njemu. Pa, ti si mi stotinu puta rekao: ovek je

sebi jama najvea.

VASILIJE: Da, da... Vai li to i za decu?

RAJNA: Vai, Vaso, sunce moje. Naravno da vai.

VASILIJE: ta vi mislite, kume?DOKTOR: Kao i za odrasle.

VASILIJE: Sine?

MILAN: To je sasvim normalno, tata.

KOSTA: Nita normalnije!

Rua se krsti, a Julka se s mukom odrava na takama sluena zaumnim

razgovorom. I dok objanjavaju, ubeuju Vasilija, da je on on", Neven odlazi uugao sobe, seda u fotelju, stavlja slualice vokmena na ui, ukljuuje ga

iskljuujui" glasove roditelja i udnovatih gostiju. Posmatra ih mirno,

ravnoduno, skoro prezrivo, kao da gleda dosadan nemi film. Ljudi priaju,

mau rukama, etaju, objanjavaju se, ali ih on vie ne uje. Slua Elvisa,

nesrenog junaka i njegovih prerano ostarelih roditelja, po kome se oblai,

elja, misli, osea i die.

DRUGI IN

Iz stare kue sklone padu" izlaze Rua i Neven. Majka vue sina za ruku.

Deak se ne buni, svikao na haos i histeriju. Dvorite osvetljavaju dve sijalice;

jedna iznad ulaznih vrata i druga na sredini dvorita, iznad drvenog batenskog


28/51

stola. Svetlost dopire i kroz zavese prozora, iza kojih se, kao na filmskom

platnu, ocrtavaju siluete ljudi u pokretu. Za enom i sinom istrava Milan,

nosei u rukama cipele. Jo uvek je garav kao i Rua, u arapama, razdrljen,

raupan, sluen, raspet izmeu onih u kui i porodice koja ga naputa.

Pokuava da zadri enu, ali se ona otima, brani, vie.

RUA: Pusti me! Ostavi me! Milane!


RUA: Dosta sam ja trpela! I tebe i tvog ludog brata i ludog oca! Idemo, sine!

Grabi deaka za ruku odvodei ga betonskom stazom prema kapiji.

Milan uhvati sina za drugu ruku, proderavi se kao zver.MILAN: Ne dam dete!

RUA: Pusti ga!

MILAN: Ne dam dete!

RUA: Pusti ga, kad ti kaem! Pusti ga!

MILAN: Ne dam!

RUA: Milane!!MILAN: Ti idi on nee!

RUA: On e sa mnom!

MILAN: Nee!

RUA: Idemo, Nevene!

Rua povlai sina, ali otac ne poputa, reen je da deak ne izae iz dvorita.

Vue svoju" ruku na svoju stranu, urlajui.MILAN: Ne dam dete! Ti idi on iz dvorita nee izai! Nee, uje li me! Ruo!

RUA: Idemo, Nevene! Nevene!

MILAN: Nevene!

NEVEN: Pustite me! Pustite me!

Deak istre ruke i ostavi zavaene roditelje da se pretei gledaju. Odlazi i seda

na ljuljaku, obeenu o podseenu granu sasuene lipe... Majka mu bojaljivo

prilazi, guvajui crnu tanicu. Pod pazuhom desne ruke nosi kunu ikonu Sv.


29/51

Nikole. Posmatra sina, trudei se da ne zaplae.

RUA: Ajmo, sine... Idemo... Ajde...

Deak se osvre, posmatra oca u arapama. Ree tiho, kao da uzdahnu.

NEVEN: Ne mogu.

RUA: Nee?

NEVEN: Hou... ali ne mogu...

Rua ga netremice gleda; obori glavu okrete se i poe prema kapiji. Odlazi

urno kao da bei. Malian je prati pogledom oekujui, valjda, da e majka

zastati, ali kad shvati da e otii, skoi sa ljuljake i potra za njom.

NEVEN: Mama!Rua se okrete, rairi ruke, zagrli ga i stee kao da e ga neko oteti. Milan im

prilazi, skoro na prstima. Dri po cipelu u ruci, premeta se s noge na nogu,

neto bi vano rekao, ali ga ena ne gleda.

MILAN: Ruo...

RUA: ta je?

MILAN: Molim te...RUA: ta me moli? Reci mi, molim te, ta me moli?

MILAN: Saekaj, molim te, da se dogovorimo sa doktorom. Samo te to molim.

Da se lepo dogovorimo, ko ljudi...

RUA: ta da se dogovorimo? ta jo da se dogovorimo, kad nam je ovek sve

rekao? Ludnica se rui, vie nije za upotrebu...

MILAN: To je bolnica...RUA: Ako emo tano ta je to, to je predratna konjuarnica. Komunisti su

isterali konje i uterali ludake. I tvoj otac je uestvovao u tom pretvaranju

konjuarnice u ludnicu. Nije znao da e i sam u njoj zavriti.

MILAN: Zato stalno upotrebljava tu re? Zato insistira...

RUA: Koju re?

MILAN: Ludaci. To su... bolesni ljudi.

RUA: A od ega su bolesni? Imaju grip? Nemoj ti mene da pravi ludom.


30/51

Dosta je ludaka u ovoj kui. Gospodin doktor je reio da zbrine stotinu

bolesnika" to je jako lepo uti, ali ih nije lepo videti u svojoj kui. Ja sam se

ceo ivot borila da mi komunisti vrate kuu mog oca, koji je zbog nje umro!

MILAN: Nemoj da se svaamo pred detetom. Nemoj pred njim, molim te.

RUA: A pred kim u? Pa ovo je njegova kua. Kad sam bila njegovih godina,

otac me je uzeo za ruku i izveo kroz ovu kapiju na ulicu. Poneo je samo ikonu. I

ja sad treba moje dete da izvedem na ulicu, da se ponovo vuemo kao

besprizorni, jer se pojavio tvoj ludi otac sa ludom enom! Ej, bre, ovee, da li

si ti normalan?! Mene i oca su isterali zdravi" komunisti, a sad mene i moje

dete teraju ti isti komunisti, samo to su u meuvremenu poludeli! Ti zna zatoje tvoj otac zavrio u ludnici?!

MILAN: Znam...

RUA: Pa kako onda da ga zadrimo u kui?

MILAN: Samo preko vikenda.

RUA: Samo preko vikenda?

MILAN: Da! Ja u brinuti o njima.RUA: A u ponedeljak e se doktor javiti i zamoliti nas da ostanu jo samo"

sledee nedelje, pa sledeeg meseca, pa sledee godine, a ja u svakodnevno

strepeti i drhtati da li e tvoj otac ubiti moje dete kao to mi je ubio oca!

MILAN: Ruo! Ruo!

ovek podie ruke kao da e mu se nebo sruiti na glavu. Deak se privio uz

majku.MILAN: Ko ti je ubio oca?! ta pria pred detetom?! Nemoj, sine, da plae. Ja

i mama samo razgovaramo. Priamo... Ko ti je ubio oca?! Jesi li ti normalna?!

RUA: Ubio ga je tvoj Vasilije!

MILAN: Moj Vasilije? Pa tvoj otac se ubio dvadeset godina posle rata!

RUA: Nije se ubio, Milane! Ubili su ga! Metak je putovao dvadeset godina! I

ubijae jo pola veka! I na dete su mi pucali!

MILAN: Ruo! ta to pria?! Ruo?! ta pria pred detetom?!


31/51

RUA: Da je ovo bila pravna drava, ne bi tvoj otac uspeo da poludi, kao to

nisu uspeli da preive oni kojima je on sudio! Bio je normalan samo dok je imao

koga da ubija!

Milan je pogleda, podie ruke kao da se predaje i poe prema kapiji.

MILAN: Kad je tako, kad tako misli, ja u otii! Ja idem! Mi vie nemamo ta

da razgovaramo! Nikad vie!

RUA: Stani! Milane!

ovek zastade, okrete se.

MILAN: ta hoe? Sve si rekla!

RUA: I one ludake povedi! Zar ih meni ostavlja?!Iz kue izlazi doktor. Prilazi im govorei moleivo.

DOKTOR: Ko Boga vas molim, ako mi ne moete pomoi, nemojte mi

odmagati. Ovako vas molim. Gospoo, kad ih ve nije pobila pravna drava",

nemojte sad da ih mi ubijamo. Nemojte da uzimamo tui greh na sebe.

RUA: A ta da radimo, doktore? Recite mi, ta da radimo? Da od moje kue

napravimo ludnicu? Vas su pokuali da ubiju!DOKTOR: Vasilije i Rajna nisu opasni, nisu agresivni.

RUA: Kako nisu, doktore? Ta ena je ubila oveka?

DOKTOR: U samoodbrani. I istog dana je sebi spalila ruke. Dvanaest godina ne

skida rukavice... Hteo sam samo da ostanu preko vikenda. Otac se hvalio kako

mu se sinovi svaaju kod koga e iveti. A to se tie prave, ozbiljne opasnosti,

to je va brat, Milane. On bi morao da se lei. Ubie nekog. Pije iz flae i maepitoljem. Uzmite mu pitolj...

Iz kue izlaze Vasilije i Rajna. ena ne isputa kofere, nosi ih kao da su joj srasli

s rukama. Pouruje starca, koji u naruju stee konjia-ljuljaku.

RAJNA: Idemo, Vaso. Idemo. Gde nismo dobro doli, tu neemo ni ostati. Nee

nas niko da vrea.

VASILIJE: Doktor je rekao da saekamo...

RAJNA: Koga ti slua? Mene ili doktora?


32/51

VASILIJE: Tebe... A gde emo?

RAJNA: Idemo kod moje majke. Ako je majka iva obradovae se.

Doktor pokuava da ih zadri, ali se Rajna probija" prema kapiji. Vasilije ide za

njom, tuno se osvrui.

VASILIJE: Nismo dali poklone, Rajna.

RAJNA: Nemamo kome, Vaso. Da imamo, ve bi dali.

MILAN: Tata, hou neto da ti objasnim.

VASILIJE: Nije potrebno, sine, sve mi je tvoja ena objasnila. Ona samo zna da

je Rajna ubila oveka, a ne zna da je taj ovek nju godinama muio. I ne zna da

je Rajna dvadeset godina radila za nau zemlju kao sekretarica nemakeambasade. A radila je iz ubeenja i velike ljubavi. I ja ti mogu rei, sine, da

tvoja ena uje: Rajna mi je vratila veru u pravi, isti komunizam.

RUA: Sjajno! Velianstveno!

RAJNA: Kome to pria, Vaso? Kome to pria? Idemo! Ljudima koji mrze ti

pria o ljubavi! ta oni znaju o ljubavi! Idemo!

DOKTOR: Stanite! Rajna, stanite kad vam kaem!RAJNA: Idemo, doktore. Vas niko nije vreao, vi ostanite. Mi idemo. Ajde,

Vaso!

VASILIJE: Do vienja, kume.

DOKTOR: Kuda ete, Rajna? Kud idete?

RAJNA: Ako za nas dvoje nigde nema mesta na ovom svetu, na onom ima

sigurno. Toliki su se ve tamo skuili. Ajde, Vaso!I Rua je prila da pomogne doktoru. Pokuava da zadri uplakanu enu.

RUA: Izvinite... bio je nesporazum.

RAJNA: Bio je nesporazum? Kakav nesporazum?

RUA: Mali, ljudski.

RAJNA: Sve ono to ste izgovorili o nama vi nazivate ljudskim

nesporazumom"? Boe, Gospode, uje li je, Vaso? uje li je ta pria?!

RUA: Izvinjavam se...


33/51

RAJNA: Ne, ne, ne, ne... nema potrebe da se izvinjavate, gospoo. Ja vrlo dobro

znam ko ste vi. Vi ste samo potvrdili ono to sam ja o vama ula. Sve to su mi

rekli, sve je istina. Vi ste jedna... jedna... teka i opasna ena. To su mi rekli...

DOKTOR: Ko je to rekao, Rajna?

RAJNA: Jedan ovek kome ja verujem...

DOKTOR: Koji ovek?

RAJNA: Ne bih vam smela rei ime, odmah biste znali o kome se radi... Jesmo

li krenuli, Vaso?

VASILIJE: Jesmo, Rajna, jesmo.

Neven se odvaja od majke, odlazi do ljuljake, seda i polako se ljulja. Ruapokuava da smiri i urazumi histerinu enu.

RUA: Molim vas, hoete li mi dozvoliti da vam se izvinim?

RAJNA: Ne znam... Da sam ja vama rekla to to ste vi meni rekli, da li biste vi

meni oprostili kao to oekujete od mene da ja vama oprostim?

RUA: Da...

RAJNA: Ne biste! Ne biste! Ne biste! Ja takve uvrede u mom ivotu nisam ula!Da sam pseto... ugavo pseto... bolesno pseto... da sam najcrnji stvor na svetu...

niste mi smeli to rei u vaoj kui!

DOKTOR: Rajna, molim vas...

RAJNA: Doktore, vi znate... zato sam ja ubila...

DOKTOR: Znam, znam.

RAJNA: Morala sam! Morala sam! Morala sam!VASILIJE: Rajna, zato se ponovo obazire na gluposti? ta smo rekli, kako se

ovek bori protiv ljudske gluposti? Kako, Rajna?

RAJNA: Lako... Samo pobedi sopstvenu glupost.

VASILIJE: Tako je, Rajna, sunce moje! Tako je!

Vasilije zagrli uplakanu enu... Iz kue izlazi Kosta. Zastaje na pragu i poziva

brata kao da je s onu stranu reke.

KOSTA: Zovu te iz pozorita! Hitno!


34/51

MILAN: Reci, javiu se za pet minuta. (Milan zadrava oca i Rajnu da ne

napuste dvorite) Tata, molim te. Saekaj...

KOSTA: Ajde, bre, neka ena samo plae!

MILAN: Nemojte plakati, Rajna.

KOSTA: Kae, neki glumac pretukao nekog dermatologa! Ubio ga od batina!

RAJNA: Do vienja svima. Javi se, Vaso.

VASILIJE: Do vienja svima.

MILAN: Stanite! Stanite, molim vas! Kakvog dermatologa, Kosta? ta pria?!

KOSTA: Nemam pojma, Julka je na vezi. Julka! Julka! Julka, bre! Iz kue izlazi

Julka zlopatei se na takama. Uznemirena je pozivom iz pozorita.KOSTA: Koga je to glumac pretukao?

JULKA: Nekog Jovu dermatologa. Razbio mu glavu...

KOSTA: Stani jednom na te take ko ena, ta mi se tu samo klati! Mesec dana

ima take a klati se ko opava! I, ta je bilo s tim dermatologom?

JULKA: Odvezli su ga u bolnicu da mu uiju glavu.

MILAN: Da nije Jovu dramaturga?JULKA: Moe biti, ena samo plae i kae da e te glumac ubiti im se pojavi

u pozoritu. Kae, oe glumac da se ubije, ali e prvo tebe.

KOSTA: Koga e ubiti?

JULKA: Milana.

MILAN: Taj ovek je leen kod vas, doktore. Vasilije Korman. Doao je u

pozorite kao mlad policajac. Preti iz navike.DOKTOR: Znam.

KOSTA: Koga e ubiti?

JULKA: Milana.

KOSTA: Ubie Milana? Preti da e ubiti Milana?

JULKA: Da. ena samo plae...

Kosta prilazi bratu reen da istog trenutka pou u pozorite.

KOSTA: Koji je to glumac koji tebi preti da e te ubiti? Ajde da mi ga pokae,


35/51

da mu se ja koliko noas najebem majke! Idemo, ba bih voleo da vidim kako e

te ubiti! Ajde!

Zdravom rukom vadi pitolj, a gipsanom vue brata prema kapiji. Milan se

otima, opire, brani.

MILAN: Pusti me! Kosta!

KOSTA: Tebe e ubiti pokraj mene ivog! Idemo!

MILAN: Pusti me! Pusti me!

KOSTA: Ubiu ga ko pseto! Nee vie zalajati!

JULKA: Uzmite mu pitolj! Pijan je!

KOSTA: Zavei, Julka!JULKA: Ubie nekog! Uzmite mu pitolj!

MILAN: Daj mi pitolj!

JULKA: Pijan je! Ubie nekoga!

KOSTA: Tebe u ubiti ako me ne pusti!

RAJNA: enu e da udari! ivotinjo jedna!

DOKTOR: Rajna!RAJNA: Neka mene udari! Tue enu u gipsu! enu u gipsu tue!

KOSTA: Idemo, Milane!

MILAN: Daj mi pitolj! Daj mi pitolj!

KOSTA: Nee sa mnom?! Ako nee, idem ja sam! Nemam ja tri brata da mu

jebem tri majke!

Kosta kree prema kapiji, ali ga Milan zgrabi s lea pokuavajui da mu oduzmepitolj. Julka i Rajna vrite, a doktor galami da se smire. U vrisci, nadvikivanju i

povlaenju pitolj opali. Rua pritra muu prestravljena.

RUA: Milane! Milane! Jesi li ranjen?! Ranjen si!?

U dvorite ulazi milicioner nosei u naruju poveu crvenu erpu. S nevericom i

uenjem posmatra ljude u gipsu zavojima, venanim odelima... I mada

zbunjen, upita strogo, slubeno.

MILICIONER: Ko je pucao?!


36/51

Kosta se izdvoji drei pitolj u ruci.

KOSTA: Ja, drue.

MILICIONER: Zato ste pucali?

KOSTA: Pa... svadba je... Red je!

MILICIONER: Svadba? A ko se eni?

KOSTA: Otac. Otac nam se eni.

MILICIONER: Otac vam se eni?

KOSTA: Otac! Na ale! Vasilije! (Kosta zagrli, poljubi oca i zapeva)

Podignimo ae, dragi gosti. Nek veselje proe u radosti!

I dok Kosta peva, a Julka mu malo pripomae, Rua posmatra Milanovunadlanicu koju je u guvi i otimanju pitolja, verovatno, okrznuo ispaljeni

metak. Milicioner stoji, dri erpu i sve ih sumnjiavo gleda.

MILICIONER: Imate li dozvolu za oruje?

Milan mu prilazi pokuavajui da spase brata.

MILAN: Imamo. To je oev pitolj.

MILICIONER: ta je s vaom rukom?MILAN: Nita. Ogrebao sam se. Hoete li jedno pie? ta biste popili?

KOSTA: Daj mu lozu! Sigurno je Crnogorac! Montenegro u grudima,

Montenegro, Montenegro...

Kosta peva i igra ne bi li prekinuo dalje ispitivanje o pitolju i bratovljevom

ranjavanju. Julka mu pomae... Rajna i Vasilije ga posmatraju zadovoljni, kao

da su poverovali svadbarskoj radosti. Vasilije podie ruku.VASILIJE: Dosta! Dosta! Sad e Rajna da otpeva jednu moju pesmu! Da ujete

ta je pesma! Izvoli, Rajna!

RAJNA: Onu?

VASILIJE: Onu!

Rajna malo zabaci glavu i zapeva neku pansku pesmu. I Vasilije pevui. Kosta

pokuava da igra, dok Rua maramom previja muevljevu ruku.

MILICIONER: Je l' ovo vaa erpa?


37/51

KOSTA: Jeste. Naruili smo rotilj za svadbu...

MILICIONER: Uhvatili smo lopove. Sve su pojeli.

KOSTA: Nema veze! Hoete li jedno pie?

MILICIONER: Ne, hvala. (Milicioner spusti erpu na sto, jo jednom pogleda

udnovato drutvo, pozdravi rukom i, odlazei, opomenu) Bez pucanja!

im uniformisani ovek napusti dvorite, nastavi se prekinuta svaa. Milan

pokuava bratu da oduzme pitolj.

MILAN: Ranio si me! Daj mi pitolj! Kosta!

RUA: Pusti ga, Milane! Pusti ga!

JULKA: Neka uzme! Uzmi, Milane! Uzmi!DOKTOR: Dajte pitolj! Kosta!

KOSTA: Idem do pozorita! Pustite me!

Deak se ljulja i s prezrivim osmehom posmatra izludelu porodicu. Kad mu se

sve smui, namesti slualice na ui, ukljui vokmen a iskljui" nepodnoljivu,

zaumnu dreku. Slua Elvisa i gleda nemi film": otac vue strica prema kunim

vratima, stric vitla pitoljem, strina ide za njima povremeno pretei podignutomtakom, doktor i majka uvode Rajnu u kuu, koja i dalje peva... Na sredini

dvorita ostaje jedino Vasilije, kao sopstveni spomenik. U naruju dri konjia-

ljuljaku. Zagledan je u nebo kao da ita zvezde. Neven se ljulja i sa osmehom

posmatra otkaenog" starca. Kad primeti da su svi uli u kuu, Vasilije prie

stolu i sede na klupu. I on se osmehuje deaku, pozivajui ga rukom da doe i

sedne kraj njega. Malian iskljuuje vokmen, skida slualice, prilazi stolu isumnjiavo gleda dedu. Starac se osvre, eleo bi neto da pita, ali ga niko ne

uje.

VASILIJE: Sedi.

NEVEN: Neka...

VASILIJE: Slua prenos?

NEVEN: Aha.

VASILIJE: Koji je rezultat?


38/51

NEVEN: 2 : 0 za Zvezdu.

VASILIJE: Kupili sudije... Ja sam bio u upravi Partizana... Sedi.

Deak bojaljivo seda na ivicu klupe.

NEVEN: Jesi nekad igrao fudbal?

VASILIJE: Mali... Samo kad je trebalo da se puca u ivi zid".

Sve to se zbiva u dvoritu kroz prozor posmatra majka Rua. Njen zabrinuti,

strogi lik, u prozorskom oknu, podsea na slike starih majstora. Vasilije

pokazuje podmitljivo, lukavo, drvenog konjia. Deaku se igraka ne dopada, ali

mu se svia igra tajanstvenih, odraslih" razgovora.

VASILIJE: ta kae?NEVEN: Lep je.

VASILIJE: Talijanski, iz uvoza.

NEVEN: Ma nije mogue?

VASILIJE: Rajna ga kupila... Kako ti se svia moja Rajna?

NEVEN: Zanimljiva je. Lepo peva.

VASILIJE: Ko slavuj. Na etrnaest jezika. Peva i pie pesme.NEVEN: C, c, c, c...

VASILIJE: Meni je napisala na grudima:

Volim te, ali to ti nikad neu rei,

Jer ako ti kaem ljubav e pobei!

NEVEN: Sjajno.

VASILIJE: Ako ti zatreba, slobodno prepii... Imam u depu neto za tebe.NEVEN: ta?

VASILIJE: Neto... neto... mnogo vredno. Pokazau ti i pokloniu ti... ako mi

neto prizna.

NEVEN: ta?

VASILIJE: Ko si ti?

NEVEN: Ko sam ja?

VASILIJE: Da ko si ti?


39/51

Starac kaiprstom podie obod eira i zagleda se u deakove oi kao da

razgovara sa odraslim ovekom. I glas mu postade suv, krt, skoro neprijatan.

Malian se i dalje osmehuje, ali mu je osmeh oprezniji.

NEVEN: Pa... ne bih ti smeo rei.

VASILIJE: Zato?

NEVEN: Tako... Ne smem da ti kaem ni zato ne smem.

Starac ga dugo posmatra; klima glavom kao da ga razume.

VASILIJE: Roditelji bi se ljutili?

NEVEN: Aha.

VASILIJE: Moda bi te i tukli?NEVEN: Moda.

VASILIJE: Zabranili su ti da pria o sebi?

NEVEN: Da.

VASILIJE: A ti zna sve o sebi? Ti nisi Neven, je l' tako?

Deak uti, slee ramenima kao da se boji da pria. Vasilije mu nutka konjia.

VASILIJE: Uzmi.NEVEN: Ne smem.

VASILIJE: Ma, uzmi.

Deak uzima konjia, a starac iz depa vadi kutiju cigareta i upalja. Nudi ga

cigaretom.

VASILIJE: Zapali.

NEVEN: Ne puim.VASILIJE: Pametno... Ako ne sme da mi kae ko si, reci mi ko nisi?

NEVEN: Ko nisam?

VASILIJE: Da. Ko nisi?

Vasilije pripaljuje cigaretu odbija dim oslanjajui se leima na astal kao da je u

svojoj istranoj kancelariji. Kroz prozor ih posmatra majka Rua. ena se ne

pomera, kao da ne die. Neven je osea leima. Nastavlja razgovor koji biva sve

ozbiljniji.


40/51

NEVEN: Ne znam ko nisam.

VASILIJE: Zna, zna.

Starac se smeka i iz depa vadi punu aku ordenja. Pokazuje ih kao izuzetnu

dragocenost. Neven posmatra svetlucave medalje. Uzima jednu; prikainje je na

rever crne, kone jakne.

NEVEN: Ovo je pravo ordenje?

VASILIJE: Pravo... Moje...

NEVEN: Sjajno je.

VASILIJE: Uzmi... Sve uzmi.

Deak prihvata ordenje zahvalno se osmehujui. Starac se ponaa kao da jenapravio dobar posao.

NEVEN: Ba ti hvala... Sad se ovo nosi kao tos. Jedan moj drug je platio Orden

narodnog heroja pedeset maraka.

Vasilije izdvaja jedan orden iz deakove ruke. Pokazuje ga.

VASILIJE: Nemoj da ga proda.

NEVEN: Neu... to dobro izgleda!... Zna li ta je uradio deda jednog mogdruga sa svojim ordenjem?

VASILIJE: ta?

NEVEN: Spakovao ih u kutiju i poslao Gorbaovu... Ja sam u koli pisao o tebi.

VASILIJE: O meni? Stvarno?

NEVEN: Da. Pismeni.

VASILIJE: Ma nije mogue? A ta si pisao?NEVEN: Da si ratovao etiri godine, da si bio nekoliko puta ranjen, da si

narodni heroj, da si posle rata sudio neprijateljima..

VASILIJE: Ko ti je to priao?

NEVEN: Tata.

VASILIJE: Koji tata?

NEVEN: Pa, moj tata... Nastavnica je htela da te dovedem u kolu, da nam ti

pria.


41/51

VASILIJE: to me nisi zvao?

NEVEN: Nisam znao gde si.

VASILIJE: Nisu ti rekli gde sam?

NEVEN: Ne, ali sam uo...

VASILIJE: Da sam u ludnici?

Deak se kiti ordenjem, uti da ne bi lagao.

VASILIJE: Krili su ti gde sam?

NEVEN: Da.

VASILIJE: Ti si znao, uo si kad su se svaali? Puno su se svaali zbog mene?

NEVEN: Da... A kako ti je sad? Kako se osea?VASILIJE: Kako mi je sad? Tako... Trudim se da budem pametniji od sebe, to

nije teko osnova je poprilino mala, ali opet, skoro da je neizvodljivo nemam s

kim. Kasno sam se setio za ivot, a prerano za smrt, pa se muim... Dobro ti stoji

to ordenje!

NEVEN: Izgledam kao sovjetski prvomajski general?

VASILIJE: Ba tako... Hteo bih neto da te pitam, ali da mi poteno kae, akozna. Hoe li?

NEVEN: Hou.

VASILIJE: Nee me slagati?

NEVEN: Neu.

VASILIJE: ta je bilo sa malim Nevenom?

NEVEN: Sa malim Nevenom?VASILIJE: Da. ta je bilo? ta mu se desilo?

NEVEN: Nee nikome rei ako ti kaem?

VASILIJE: Neu.

NEVEN: Zakuni se.

VASILIJE: Kunem se.

NEVEN: Ako kae ubie me.

VASILIJE: Neu, kunem ti se!


42/51

NEVEN: Mali Neven se pre devet godina udavio.

VASILIJE: Udavio se?

NEVEN: Da.

VASILIJE: Gde se udavio?

NEVEN: U govnima. U ovim naim govnima.

VASILIJE: ali se?

NEVEN: Ne.

VASILIJE: Udavio se pre devet godina?

NEVEN: Da...

Starac ponavlja oekivanu" tragediju, do ije istine je ipak doao.VASILIJE: Udavio se... Udavio se... (Posmatra deaka, pa u poverenju nastavi

istragu) A ko si ti?

NEVEN: Ne znam, Vasilije.

VASILIJE: Ne zna?

NEVEN: Ne znam. asna re ako znam.

Deak je hteo da ispria jednu priu ali starac nastavi drugu.VASILIJE: Dali su ti Nevenovo ime da bi mene prevarili, ali ja sam odmah

video da ti nisi on. Odmah sam video. im sam uao u kuu.

Deak ga zbunjeno pogleda. U glasu oveka pojavi se gorak, pretei bes.

NEVEN: Nisi me razumeo...

VASILIJE: Jesam, jesam! Hteli su da me prevare. Nije se on udavio udavili su

ga. Ubili su ga. Znao sam ja to godinama. Kad god su dolazili da me posete,lagali su da je u koli, da je bolestan... a ja sam znao da su ga ubili jer mene

preziru, gade me se i ne ele nita to je moje. A on je bio moja krv, a moja krv

je prljava, pasja, bolesna. Lagali su da proe vreme, da ga zaboravim, a onda su

usvojili tebe, jer ti nema nita moje nee biti bolestan kao to bi moj unuk bio!

Na pomen usvojen", deak se uozbilji, shvati da je u igri" otiao predaleko.

NEVEN: Vasilije, nisi me razumeo.

VASILIJE: Razumeo sam te. Nisi ti kriv. Ne grdim ja tebe. Govorim o njima, o


43/51

onim zlikovcima u kui. O njima govorim. Nije im bilo dosta to su mene strpali

u ludnicu, nego su ubili i mog unuka.

NEVEN: Ja sam tvoj unuk, Vasilije. alio sam se.

VASILIJE: Ne lai.

NEVEN: Ja sam...

VASILIJE: Ne lai! Ne lai kad te niko ne tera da lae! Sea li se sebe kad se

imao dve-tri godine?

NEVEN: Ne...

VASILIJE: A vidi, ja se svega seam. Moj unuk je bio plav, imao je skoro belu

kosu i svetle oi. Dovodili su ga do tree godine. Sea li se da si dolazio da meposeti?

NEVEN: Ne...

VASILIJE: A zna li zato se ne sea?

NEVEN: Bio sam mali.

VASILIJE: Ne, nego ti nisi dolazio. Tebe su kasnije usvojili. A zna li zato su

te usvojili? Da bi imali normalno" dete. S tobom su oprali" moju bolesnukomunistiku krv. To je bila ideja tvoje majke, koja stalno pria da sam joj ja

ubio oca. To je njena ideja, njena osveta. A moj jadni i bedni sin je pristao da

ubije roeno dete.

NEVEN: ta to pria...

VASILIJE: Ubijaju moje roene i neroene unuke, pa usvajaju tuu decu.

Zlikovci!Deak ustaje uplaen uasnom priom.

NEVEN: Ja nisam usvojen.

VASILIJE: Jesi.

NEVEN: Nisam!

VASILIJE: Jesi! Oni e ti to kad tad priznati! Morae, jer e sam saznati da nisi

njihov. Ja ti samo priam zato su te usvojili i zato se zove Neven kao to se

zvao moj unuk.


44/51

NEVEN: Nisam usvojen!

VASILIJE: Pitaj ih! Moraju ti rei! Pitaj ih!

NEVEN: Nisam usvojen! Nisam! Lae! Mama! Mama!

Deak se povlai dozivajui majku. Rua izlete iz kue.

RUA: ta je bilo? Nevene?!

NEVEN: On kae da sam ja usvojen! Da ste me vi usvojili!

RUA: Ko je usvojen?

NEVEN: Ja! On kae da sam usvojen!

Iz kue izlaze Milan i doktor. Milanu je ruka previjena. Rua im govori vritei.

RUA: Vodite ga! Odmah! Napolje! Napolje iz moje kue!VASILIJE: Idem, idem, ali vi njemu morate rei istinu. Ja sam mu samo rekao

zato je usvojen.

RUA: Napolje!

MILAN: Ko je usvojen?

NEVEN: Ja sam usvojen! Kae da sam ja usvojen!

Milan grli sina koji se skrio iza majke. Doktor pokuava da smiri Vasilija. Staracse opire, eleo bi jo neto da kae. Iz kue izlazi Rajna, nosei svoje kofere.

RAJNA: ta je to bilo? Vaso, sunce, ta je bilo?

VASILIJE: Rekao sam mu. Sve sam mu rekao. Izvini, Rajna, morao sam.

RAJNA: Neka, neka si! Neka zna!

DOKTOR: Rajna!

RAJNA: Doktore, vi ste nam govorili da istina boli jedan dan, a la ceo ivot!DOKTOR: Jesam, ali kad se tano zna ta je istina a ta je la!

RAJNA: Pa, sam e znati koliko ga bude bolelo! Plai mali, plai, isplai se!

RUA: Dosta! Dosta!

Rua polete kao da e je ubiti. Doktor je spreava da udari bolesnu enu.

DOKTOR: Gospoo, molim vas! Gospoo!

RAJNA: Pusti je, doktore, neka me udari bie joj lake! Pusti je!

RUA: Ludo! Ludo luda!


45/51

Milan grli uplakanog sina i istovremeno pokuava da smiri enu.

MILAN: Ruo, molim te... Ko Boga te molim!

Uzima enu za ruku i grlei sina odvodi ih u kuu. Vasilije gleda za njima.

VASILIJE: Doktore... kume... jesam li ja neto pogreio?

DOKTOR: Pogreio si, Vasilije.

VASILIJE: Morao sam da mu kaem. Deak bi sam saznao... Zato sam

pogreio?

DOKTOR: Zato to smo gosti u njihovoj kui. Bilo bi dobro, bilo bi lepo, bilo bi

pametno ako biste deaku rekli da ste se alili. Ja vas to molim kao va prijatelj i

kum.Vasilije i Rajna ute, uzdiu.

VASILIJE: To nije bila ala. Mali je usvojen.

RAJNA: Mi nikada nismo lagali, doktore.

DOKTOR: Bilo bi lepo da odemo u miru, kao to smo doli. Molim vas, uinite

to zbog mene.

ovek i ena se pogledae, klimnue glavama.RAJNA: Dobro, doktore. Vi znate koliko vas mi volimo.

VASILIJE: Volimo vas vie od istine.

I dok su se oni dogovarali, iz kue izae Julka. Odlazi urno muei se na

takama. Za njom istra Kosta. Povika promuklo, pretei.

KOSTA: Julka! Stani!

JULKA: Nemamo mi vie ta da razgovaramo!KOSTA: Stani, kad ti kaem!

Doktor je zagrlio Rajnu koja podrhtava kao da njoj preti.

DOKTOR: Smiri se, Rajna. To je njihov problem.

Kosta je prepreio put eni. Ona pokuava da ga zaobie.

JULKA: Pusti me. Pusti me.

KOSTA: Samo jo neto da te pitam.

JULKA: Sve sam ti rekla. Pusti me!


46/51

KOSTA: Je l' istina ono... ono to si rekla Rui... da si etiri puta abortirala? Je l'

to istina?

JULKA: Samo si jo to hteo da me pita?

KOSTA: Da.

JULKA: Istina je.

KOSTA: Istina je?

JULKA: Da.

KOSTA: A zato... zato si abortirala?

JULKA: Zato to sam znala da emo se ovako razii. Zato to sam od prvog

dana bila sama i to sam znala da u ostati sama. I sama u nekako preiveti, asa decom bi morala da se ubijem.

KOSTA: Pa si ih ubila na vreme, da ih sad ne ubija.

JULKA: Ti si ih ubio! Ti!

KOSTA: Ja?

JULKA: Ti! Dolazi kui samo kad si pijan, kad nikome ne treba, kad te sve

kurve oteraju, kad ostane bez dinara, kad se usmrdi i kad smrdljiv hoe dapravi decu koju bi meni ostavio da ih ja izdravam! A kako bi ih izdravala kad

si mi sve uzeo! ivot si mi unitio!

KOSTA: A zna li ti zato ja ovoliko pijem?! Zna li zato?!

JULKA: Zato to si bolestan! Bolestan si a nee da se lei!

KOSTA: Bolestan sam? A od ega sam to bolestan, Julka?

Vasilije posmatra sina i snaju guvajui eir. Kroz prozor, svau u dvoritugleda Neven. Deak je bled, uplaen. Kosta ponovi pitanje jer je ena oborila

glavu; utei se zaplakala.

KOSTA: Od ega sam to bolestan? uje li ta te pitam?

JULKA: Pitaj doktora! Ja nisam doktor, ja ne znam od ega si bolestan, samo

znam koliko si bolestan. A bolestan si mnogo, premnogo!

KOSTA: Da nisam lud, moda?! A?!

JULKA: Ne znam.


47/51

KOSTA: Doktore, jesam li ja lud?

DOKTOR: Vi ste pijani! Odvratno pijani! Odvratno!

KOSTA: A znate li zato sam odvratno" pijan, gospodine doktore?

DOKTOR: Zato to ste alkoholiar, drue!

KOSTA: A znate li zato sam alkoholiar?

DOKTOR: Znao bih kada biste pristali da se leite.

KOSTA: Nema potrebe da se leim, tu leka nema. Alkoholiar sam zato to

nemam dece. to sam sam ko pseto...

JULKA: Ne lai!

KOSTA: Ko lae?!JULKA: Ti lae! Sad si se setio dece!

KOSTA: Ko lae, majku li ti jebem!

Udari je i Julka padne pridravajui se za take. Rajna vrisnu kao da je nju

udario. Doktor je vrsto zagrli. Vasilije okrete i obori glavu.

VASILIJE: Nemoj, sine.

KOSTA: Ja laem! Misli da sam za ludnicu! Ko moj otac! Nee s ludakomdecu! Ubiu te, majku li ti jebem!

Iz kue istra Milan. Zgrabi brata, povue ga i udalji od prestravljene ene.

KOSTA: Ubiu je! Ubiu je! Pusti me! Milane! Pusti me!

Iz kue je izala i Rua. Pomae nesrenoj Julki da ustane. Milan pusti brata, ali

mu se isprei na putu prema eni.

MILAN: Morae prvo mene da ubije.KOSTA: Bei! Ubiu je!

MILAN: Prvo mene.

KOSTA: Bei! Milane!

Kosta odgurnu brata, ali mu on ponovo preprei put.

MILAN: Prvo mene!

Izludeo od pia i besa, mahniti ovek udari brata po licu. Milan ga pogleda,

nadlanicom obrisa usne i mirno ree.


48/51

MILAN: Gubi se.

Kosta htede da ga zagrli, ali se Milan povue i ponovi.

MILAN: Gubi se.

KOSTA: Oprosti...

Osvre se oekujui bilo kakvu pomo. Svi ga utei, prezrivo posmatraju.

Lelujavim korakom prie ocu, pogleda ga, klee, iz cepa izvadi pitolj, prui mu

ga i sasvim tiho zamoli.

KOSTA: Ubij me, oe. Ko Boga te molim, ubij me. Ti si me ludog stvorio, ti me

ludog i ubij. Ne mogu vie da se muim, pomozi mi... molim te... ko Boga...

Starac uzima pitolj i posmatra sina koji mu se skupio kraj nogu. Stavi pitolj udep, sae se, prigrli ga i podie. Kosta mu se zaplaka na ramenu.

KOSTA: Ubij me... ne mogu vie...

VASILIJE: Milane.

MILAN: Molim, oe?

VASILIJE: Doi.

ovek posluno prilazi. Otac ga pogleda i ree zapovedno.VASILIJE: Oprosti mu.

MILAN: Ne mogu.

VASILIJE: Oprosti mu, sine.

MILAN: Ne mogu.

VASILIJE: Moe! Mora! Brat ti je! Meni ne mora, moda ti i nisam otac, ali

njemu mora! Ti nema nikoga na ovom svetu osim njega! Hou na miru daodem! Oprosti mu! Milane!

KOSTA: Oprosti mi...

Vasilije ih posmatra, a onda poe prema kunim vratima.

VASILIJE: Doktore, pozvau taksi.

Rajna histerino povika, otimajui se od doktora.

RAJNA: Ko e nju zamoliti za oprotaj?! Vasilije, uje li me?!

Starac ulazi u kuu. Doktor pokuava da odvede izludelu enu do kapije.


49/51

Odlazei, ona se otima.

RAJNA: Ko e nju zamoliti za oprotaj?! Ko e nju zamoliti?! Ko e nju

zamoliti?!

DOKTOR: Idemo, Rajna. Idemo!

Iz kue izlazi Neven. Prilazi ocu uznemiren, uplaen.

NEVEN: Zovu te iz pozorita. Neki glumac se ubio.

MILAN: Glumac?

NEVEN: U nekoj predstavi. Na sceni.

I dok je deak saoptavao poruku iz pozorita, iz kue odjeknu pucanj. Za

trenutak se svi smirie. Rajna baci kofere, vrisnu i potra prema kui.RAJNA: Vaso! Vasilije! Vaso!

I Milan ulete za njom u kuu. Kosta je potrao, zateturao se i pao preko kofera.

Muei se da ustane, svikao na ponienja, kroz pla ponavlja.

KOSTA: Oe... Oe... Oe...

I po ko zna koji put prilazi mu Julka, prua ruku, pomae da se pridigne. Uvodi

ga u kuu. Doktor u prolazu zamoli Ruu.DOKTOR: Gospoo, molim vas, neka mali ne ulazi.

RUA: Znam, doktore. Ni mene nisu uvodili kad mi se otac ubio.

I doktor ulazi u kuu. Na sredini dvorita ostaju Neven i majka. utei

posmatraju prozor i uznemirene, uskomeane senke iza zavese. Iz kue dopiru

povici i Rajnin pla.

NEVEN: Zato se ubio?RUA: Bio je bolestan.

Sa treskom se otvorie kuna vrata i na pragu se pojavi nasmejani Vasilije. Za

njim ide uplaena, uplakana Rajna. Za Rajnom doktor i uspanieni sinovi.

KOSTA: ale! ale! Skratio si nam deset godina ivota!

RAJNA: Vaso! Vaso!

VASILIJE: Pa nisam ja lud da se ubijem! Nisam lud! to ste se uplaili! Vi me

stvarno volite!


50/51

RAJNA: Mogla sam da umrem, Vaso! Vaso, Vaso!

VASILIJE: I moji sinovi me vole! Jesi videla, Rajna, kako su provalili vrata

kupatila?! Kao lavovi! Samo ona nije ula u kuu. Samo je njoj bilo svejedno da

li sam iv.

DOKTOR: Idemo, Vasilije. Idemo!

VASILIJE: Idemo, doktore! Ima ona svoj krst! Svakog dana e me se setiti

hiljadu puta! Svakog dana! A mene moji sinovi vole!

Rajna uzima svoje kofere, a doktor izvodi starca koji bi jo neto neprijatno

rekao. Milan u prolazu govori skamenjenoj eni.

MILAN: Idem do pozorita. Idem da vidim ta je bilo!KOSTA: Sve emo vas odvesti ja i Julka!

Naputaju dvorite; odlaze kao teko nevreme. Za sobom ostavljaju neprijatnu

munu tiinu... Rua zagrli sina, ali se deak izmae, pogleda je i ledenim

glasom upita.

NEVEN: Ko sam ja?

Majka je zbunjena pitanjem, glasom i pogledom.RUA: Ko si ti?

NEVEN: Da. Ko sam ja?

Rua htede da ga zagrli, ali se on udalji i ponovo upita, glasnije i odlunije.

NEVEN: Ko sam ja? iji sam ja? Ko sam ja?

RUA: Nevene, sine, ta ti je? ta me to pita?

NEVEN: Hou da znam ko sam? Reci mi: ko sam ja?Majka ga posmatra skamenjena, ubledela, oiju irom otvorenih i ruku spletenih

na grudima.

RUA: Nevene, sine...

NEVEN: iji sam ja? Ko sam ja?

RUA: Nevene...

NEVEN: Ne lai me, molim te! Reci mi ko sam ja? Ko sam ja? Ko sam ja?

Deak ponavlja pitanje, prilazi drvetu seda na ljuljaku, stavlja slualice na ui,


51/51

ukljuuje vokmen iskljuivi" sva dalja pitanja majke. Rua ga posmatra, neto

mu pria, ali je on vie ne uje. Ljulja se, glave oborene i lica skrivenog akama.

Elvis mu peva jednu od svojih nenih pesama. Majka pria, nemono iri ruke i

plae. Na deakovoj crnoj jakni povremeno blesne odsjaj s nekog Vasilijevog

ordena.

Dusan Kovacevic - Urnebesna Tragedija

Documents

Transcript of Dusan Kovacevic - Urnebesna Tragedija