1

DUXOVNI RAZGOVORI

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије

Господина ЈОВАНА

1

DUXOVNI RAZGOVORI

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије

Господина ЈОВАНА

DUXOVNI RAZGOVORI

2

2 3

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI вођени преко програма Скајп

Манастир Лепавина 2009.

Архимандрит Гаврило (Вучковић)

DUXOVNI RAZGOVORI

4

Издавач: Манастир Лепавина 48306 Соколовац

Tel / fax (+385) 48 661 032

http://www.manastir-lepavina.org

e-mail: info@manastir-lepavina.org

Предговор: Митрополит Јован (Павловић)

Главни уредник: Јерођакон Василије (Србљан)

Лектура: Владимир Боснић, Танкосава Дамјановић, Славица Ђорђић

Колор-фотографије и насловна: Дарко Радановић

Графички уредник: Драги Савићевић

Графичко обликовање и припрема: Сканер студио д.о.о.

Штампа: Сканер студио д.о.о. Загреб 2009.

CIP zapis dostupan u raËunalnom katalogu Nacionalne i sveuËilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem: 708467

4 5

DUXOVNI RAZGOVORI

о. Гаврило за компјутером

DUXOVNI RAZGOVORI

6

Његовом ВисокопреосвештенствуМитрополиту загребачко-љубљанском и целе ИталијеГосподину Ј о в а н у

Предмет: Предговор за штампање књиге “Духовни разговори Архимандрита Гаврила Лепавинског са верницима, вођени преко Скајп програма”

Ваше Високопреосвештенство, благословите! Ваше Високопреосвештенство, како сам и сам изненађен што Ваше готово пророчке речи, којимa сте дали благослов за куповину рачунара у манастиру Лепавини, просто предвиђајући овакав вид мисионарења у временима оптерећеним великим духовним празнинама у душама нашег народа, што је у том тренутку мени као игуману изгледало невероватним, допринеше да упорним радом и учењем овладам компјутерском техником те да сада, у славу Господа и уз помоћ Пресвете Богородице Лепавинске, несметано водим разговоре и одговарам на питања верника жедних духовних поука и савета, жедних капи воде са живоносног извора, гладних речи Божије. Како су ми се ти разговори учинили корисним и за друге читаоце, по Вашем благослову почео сам да их објављујем на сајту манастира Лепавине у рубрици “Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи”. Десило се нешто невероватно, посећеност те рубрике на сајту је узела невероватне размере. Тако је по најновијем податку од 4. децембра 2008. године до 6. априла 2009. ту рубрику посетило 45.000 верника. То је одиста невероватно интересовање. Јављају се и интелектуалци и обични мирјани, мајке, сестре, млади и старији, сви гладни и жедни речи Божије. Тако се и родила идеја за штампање књиге, коју бисмо са Вашим благословом назвали као у наслову. Овакав вид мисионарења у данашње време јесте новина и није још забележен ни на једном православном сајту у свету. Ови разговори се упоредо са српским преводе на руски, енглески и немачки језик и посећеност на тим

6 7

DUXOVNI RAZGOVORI

сајтовима је такође велика. Имамо врхунске и стручне преводиоце, тако да ту квалитет неће изостати. Трудим се колико ми Господ даје снаге да са верницима разговарам што једноставнијим, разумљивим речима, јер сам кроз ове разговоре схватио да наш народ има велику потребу за духовном храном. Очекујући Ваш благослов, молим Вас да напишете предговор за ову нашу духовну творевину, у славу Господа и у част Пресвете Богородице, а на корист и духовно спасење нашег верног народа.

у манастиру Лепавини,на празник Благовести 2009.

целивам Вашу свету архијерејску десницуи просим Ваш свети благослов

Вама одани настојатељ манастира ЛепавинеАрхимандрит Гаврило (Вучковић)

Митрополит Јован (Павловић), монахиња Михаила (Влачић) и архимандрит Гаврило (Вучковић)

DUXOVNI RAZGOVORI

8

ПРЕДГОВОР

Архимандрит Гаврило (Вучковић), настојатељ Манастира Лепавине, и његови ”Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи”, које читамо на сајту Манастира, подстиче нас на размишљања о феномену компјутера, информатике и електронске поште, као најсавременијем средству у пастирском богословљу, и савременом дијалогу са ближњима у целоме свету. Могли бисмо наћи ослонац у Христовим речима упућеним светим апостолима и њиховим следбеницима: ”Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу” (Мк 16,15). Ко је упознат са садржајима на сајту Манастира Лепавине, ко слуша Радио Благовести Манастира Лепавине и акатист Пресветој Богородици који чита архимандрит Гаврило (од 22 до 23 сата), није му потребно много објашњавати каква се духовна вредност доживљава у том изузетном заједништву. Ко је читао часопис Манастира Лепавине ”Пут, Истина и Живот” имао је прилике да нађе злато којим се небо купује. Бог је молитвама Пресвете Богородице дао чудесну моћ да је из Манастира Лепавине потекао извор воде живе, који води у живот вјечни. Молитвама Пресвете Богородице Бог је благословио монашке подвиге архимандрита Гаврила и његове братије, јерођакона Василија, монаха Теофана и монаха Марка, те много и много помагача на Мартином гостољубљу. Много труда је уложено у обнову Манастира Лепавине после разарања у Другом светском рату. Једва се преживљавало. Постепеном обновом порушеног била је велика жеља да се бар добије телефон за манастирску канцеларију. Компјутере су тада користили ретки богати људи, сиромашни су могли само да пожеле тако нешта. Кад су се створиле могућности да набавимо ту чудесну опрему, требало је савладати основно руковање са

8 9

DUXOVNI RAZGOVORI

рачуналом и укључити се у сасвим нови свет, чему се тада није баш много придавало важности. Сада је сасвим јасно да се морамо описмењавати на савремени начин и искористити сва модерна техничка средства за успешно мисионарско и духовно обављање своје пастирске дужности. Отворите сајт Манастира Лепавине или прочитајте шта вам говори и поручује архимандрит Гаврило у својој књизи, која вам је у рукама, па сами оцените колико има тог духовног блага, које може и вама бити за душу корисно. С благословом Божјим

+ Митрополит загребачко-љубљански Ј о в а н

Манастир Лепавина, Сабор светог архангела Гаврила, 8/26. априла 2009.

Братство манастира Лепавине поред чудотворне иконе Богородице Лепавинске 2009. г.

DUXOVNI RAZGOVORI

10

ИЗ ДУХОВНИЧКЕ ПРЕПИСКЕО. ГАВРИЛА ЛЕПАВИНСКОГ

- Оче, молим Вас, молите се за здравље мога оца Петра, који има проблеме на послу, због чега му је шећер у крви висок, на нервној бази, а сада му се и срце разболело, треба да обави нека испитивања... (Александра) - Поштована сестро Александра, синоћ сам примио Вашу поруку, али нисам стигао да одговорим, био сам заузет одговарањем другима до у касну ноћ. Пишеш ми о болести свога оца; прво мора да се дисциплинује, пре свега да се Богу моли често, да одлази у цркву, да се причешћује, да се посаветује са својим свештеником као са духовним лекаром, и да слуша свог лекара који брине о телесним здрављу. Мора да троши лекове које му лекари препоручују; многи данас препоручују и разне чајеве за дијабетес, може да их пије, али да притом не оставља лекове. На нама самима стоји да се лечимо и да мало дуже поживамо, али нећемо вечито да живимо на овој земљи. Зато увек да будемо спремни за вечност, за Царство Небеско, где нема туге и уздисаја, треба да се трудимо у чињењу добрих дела и чувању од греха. Бог благословио Вас и Ваше родитеље. - Мој отац је имао проблема с директорицом на послу и од бриге се разболео, пошто је много осећајан човек. Плашимо се за његово здравље, па хоћу да се молите пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске за њега. - Сестро Александра, нема места без искушења и проблема. Некада живимо у очекивању да ће доћи нешто боље, а ако дође то боље, онда после неког времена тражимо нешто још боље. Човек никад није задовољан, стално му нешто недостаје. Недостаје му здравље, новац, или нешто друго, али понајпре мир у души, а то

10 11

DUXOVNI RAZGOVORI

му нико не може дати ако се он сам не потруди да га задобије. Господ нам је све дао, а човек тражи више од онога што има и онда је немиран, сви су му криви и сви му онемогућавају да буде онако како он мисли да је најбоље. И кад би му Бог све дао, ни тада не би био задовољан. Треба да читамо Свето Писмо, дела Св. Отаца, да читамо са пажњом и да се онда потрудимо да у складу с тим и живимо, барем делимично, колико наша снага допушта и колико наш ум схвата. Вашег оца ћемо поменути у молитви пред чудотворном иконом Пресвете Богородице. - Хвала, оче Гаврило, на лепим речима. Благословите нас да се трудимо да живимо према Божијој речи. Надам се да ће све бити добро. Извињавам се што Вам сметам, али много ми помажете Вашим молитвама и благословом... - Бог Вас благословио. Хоћу и ја Вама да поставим једно питање. Ви сте образовани, имате цивилно образовање, а мене занима какво Вам је духовно образовање. Да ли разумете све радње на светој Литургији, шта значи, например, мали вход (кад свештеник излази из олтара са светим Јеванђељем) или велики вход (кад свештеник излази са св. Даровима)? Како доживљавате литургију, каква су вам осећања док она траје, или кад заврши? Јер, литургија се наставља и ван цркве; основно значење речи литургија на грчком јесте радња која се покреће. У вашој парохији вероватно постоји нека просторија где се ви као верници са вашим свештеником окупљате после литургије на духовне разговоре и вероватно припремате неко послужење (што симболизује агапе из апостолског времена). Да ли су за то време теме разговора духовне или светске, да ли присутни постављају питања своме духовноме пастиру који је задужен за спасење своје пастве? На ова питања немојте одмах да ми одговорите, можете и сутра, после мало размишљања. И можете слободно да ме питате оно што Вам није јасно. Тако ће ово наше дописивање да буде на духовну корист, а не празнословље. - Ја немам свог духовника, па сам хтела да Вас питам да ли Ви можете да ми будете духовник? - Што се тиче духовника, морате да нађете некога ко Вам је близу, као што нам је близу наш лекар за тело. А на овај начин да водимо духовне разговоре, то се може. Кад пишете да “поштујете

DUXOVNI RAZGOVORI

12

свету литургију”, не знам шта то значи, пошто то није особа која се поштује, него да ли Ви учествујете у св. литургији, да ли се често причешћујете? Да ли разумете свештене радње које свештеник врши и да ли их духовно доживљавате, или сте само пасивни верник, посматрач у цркви? Не можете добро да ме разумете зато што не читате духовне књиге... Кад сте на св. литургији, па на крају кад свештеник излази са путиром и каже: “Са страхом Божјим и вером приступите”, да ли на тај позив свештеников прилази неко да се причести или се свештеник само окрене и продужи даље да заврши литургију? Ако се нико није причестио осим свештеника који је служио, то значи да се није остварила заједница верних у цркви, као да је свештеник сам за себе одслужио свету литургију...

- Имам брата од 26 година, он троши хероин. Више пута је престао, па се опет вратио на то. Шта можемо да учинимо, ако можете било како да нас посаветујете? (Сања) - То је болест овог времена међу младима. Ко се окрене томе и корача тим путем, сам мора да има жељу да се од тога избави и да се од све снаге потруди, а наше је да му у томе помажемо, и да се за њега Богу молимо да га Он изведе на прави пут и дарује му спасење.

- Реците ми коју молитву треба да прочитам кад окадим кућу. (Нада) - Прочитајте: “Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови...” Ту целу молитву из молитвеника треба да научите, и да је у искушењима изговарате. - Да ли је истина да су псалми 49, 53, 58, 63, 139 против магијског дејства? - Не знам, нисам проучавао ту науку противмагијску, знам само да верник треба да живи истинским хришћанским животом. Сваки верник може и треба да чита Псалтир, у свако време. Нисам чуо да је Црква прописала те псалме које Ви наводите против црне магије, можда неко од духовника то препоручује за читање, али нема ништа јаче од одлажења сваке недеље и празницима у цркву, редовни пост, исповест и примање свете тајне причешћа. Када будете испуњавали ове црквене заповести, онда се нећете с

12 13

DUXOVNI RAZGOVORI

оваквим проблемом бавити размишљањем о црној магији. - Да ли могу да очекујем да ћете се Ви помолити за моје укућане? - Пошаљите имена, па кад будемо у цркви помињаћемо, а Ви немојте да очекујете некаква чуда. Биће оно што нам Господ да. Ми треба да Му се захвалимо ако нам испуни наше молбе, а ако нам не испуни исто тако да смо захвални, јер нам их на нашу корист није испунио.

- Многи људи сматрају Цркву једном институцијом која својом филозофијом приморава масе да зависе о њој, а с друге стране она, тј. Црква понаша се као маћеха према своме стаду. То је став многих интелектуалаца са којима разговарам, а одговор на то опет је за њих апстракција. Тужна сам, јер такав став има и мој муж. Никако да се смекша, а најгоре ми је то што ме стално увјерава да је у праву. (Рада) - Свако има право на своје мишљење, зашто би ти била тужна? Камен под језик и ћути, има он своје бриге на послу, и кад дође кући да се мало растерети, ти почнеш са својом идеологијом. Заблагодари Богу што имаш доброг мужа који ти не брани да идеш у цркву. - Шта значи параман? - Ово је одговор из Православне енциклопедије: Параман (грч. то парманди), четвороугано платно црне боје поврх мандије на коме је изображен знак крста са знацима страдања Господа Исуса Христа. На четири стране парамана су врпце ради унакрсног везивања. Монаси га носе на плећима у знак сећања да су на своја плећа добровољно узели лако Христово бреме, а у циљу обуздавања телесних жеља (в. аналав). Аналав (грч. аналавос) четвороугано платно на којем је изображен, односно извезен крст између симбола страдања Господа Исуса Христа - трске са губом на врху и копљем, које нови монах добија приликом примања велике схиме и носи га доживотно, испод расе, на плећима. - А која је разлика између мале и велике схиме? - То су две врсте монашких завета, ту нема великих разлика, зависи како се у којој аутокефалној Цркви практикује. Рецимо, код Грка на Светој Гори сви монаси кад примају монашки завет већином

DUXOVNI RAZGOVORI

14

су великосхимници, а у Русији и Србији већином малосхимници и расофорни монаси. У Русији само монах који је дуго година провео у манастиру прима велику схиму, и тада се повлачи на тиховање, има право да проговори само седам речи на дан. И у Србији такође само старији монаси примају велику схиму, а што се тиче говора, може да прича по потреби, као и на Св. Гори.

- Оче, вечерас уопште не могу да се смирим, данас су ми цео дан у глави само неке паничне мисли. Чула сам се са мамом, а онда сам се још више узнемирила. Опростите што пишем неповезано, мислим да ме све сад стиже јер нисам била јуче на литургији. Не могу више овако да живим, оче, са овом горчином на души, престала сам да верујем у лепе и позитивне ствари и стално се осећам усамљено. Мама ми каже да се замонашим ако хоћу да идем у цркву недељом... (Марија) - Сестро Марија, укључи се сада на нашу виртуалну Духовну трибину и мало прати те дискусије, биће ти од помоћи да прочиташ о искуствима других људи који су били у разним искушењима и да видиш на који су се начин борили и савладали их. - Добро, оче, опростите, јер се већ стидим своје гордости... Тако ми и треба када уместо да идем у цркву ја радим недељом.

- Пошто у мојој цркви нема вечерњег и јутарњег богослужења, а због проблема са ногама (имам блажу врсту церебралне парализе) не могу у другу парохију, да ли бих ја као мирјанин могао читати вечерње из Часослова? (Марко) - Можеш, брате, све да прочиташ само ако знаш како иде правило. Тамо где се напомиње шта свештеник изговара, то само прескочи. - Знам, оче, појац сам дуго година, само не знам да ли са јектенијама или без њих. То Вас питам зато што су неки говорили да се јектеније могу читати а неки да не, па сам остао у недоумици. - Јектеније говори ђакон или свештеник, а ни сам ђакон не може без свештеника.

14 15

DUXOVNI RAZGOVORI

- Оче, читав живот сам носио терет нељубави у породици, то је кочило мој развој. Отац није волео мајку, породица му никад није била светиња, он је себичан и грешан човек - извините ме што осуђујем... (Младен) - Верујем да је, хвала Богу, сада добро, кад си се више окренуо црквеном животу. - Па јесте, боље је него пре, окренуло се на боље, сад мало пробуђен лакше носим свој крст. Мајка ми није била побожна, али је имала љубави и чисто срце, сад уз мене и она мало више верује. Жао ми је сестре, она је доста мртва духом, живи по моди овог света. - Полако, немој пребрзо да судиш, може се догодити да се она обрати и буде велика покајница. Ни оца немој да осуђујеш, и он може да се покаје, макар у последњем тренутку.

- Желео бих Вам поставити једно питање. Ја сам из мешовитог брака, отац је католик а мајка православка, а ја сам крштен у католичкој цркви, али више од десет година унатраг углавном идем у православну цркву. Пар година осећам интензивну жељу да пређем на православну веру, али не знам да ли је промена вере грех. То питање ме доста мучи... (Роберт) - Брате Роберте, најбоље ће бити да се са свештеником у месту где посећујете цркву посаветујете о томе.

- Оче, један брат у Христу ми је организовао превоз за Лепавину сада за празник Свете Петке, али ја славим Свету Петку као Крсну славу па не знам да ли треба да кренем на пут. (Александра) - Слава се слави код своје куће. Какво је то слављење ако славар није код своје куће да дочекује госте, ако у кући не гори славска свећа пред славском иконом, ако нема славског колача? - (...) Оче, тако сам тужна, не могу да дођем у Лепавину. - Полако, стићи ћеш кад за то буде време. - Хоћу још да Вам кажем да сам постала помало зависна од овог форума на Вашем сајту... - Да, мораш нешто да научиш у овој савременој комуникацији,

DUXOVNI RAZGOVORI

16

то сада од нас захтева “европски стандард”.

- Како се молити за непослушну дјецу? (Споменка) - “Господе Исусе Христе, просвети ум мојој деци да слушају своје родитеље”. - (...) Видјела сам да сте на на Духовној трибини поставили тему о мисионарењу. Тема је добра! Људи можда мисле да је мисионарење негдје далеко по свијету. Треба бити мисионар у својој кући, на свом радном мјесту, снагом сопственог примјера у свакој животној ситуацији. Нисам баш активна у дискусији, само “улетим”, јер радим један посао у кући. - Е, сада ово што си написала убаци на форум, лепо је речено и штета би било да остане само у нашој преписци. - (...) Моја пријатељица са којом сам данас била у манастиру је одушевљена. Завидим јој, јер сам и ја таква била кад сам почела долазити. Она је веома добра особа, чистог срца. Имам утисак да би загрлила цијели свијет. Ето, још једно Ваше интернетско духовно чедо. А ја се све више осјећам као фарисеј, иако сам по струци митар. Не заборавите мој дом у својим молитвама, оче!

- Оче, Ваш сајт ми је много помогао у животу да испливам из силних гријехова, био ми је као духовни водич. Чак сам једну књигу саставио, додуше копирајући добар дио духовних поука и бесједа са Вашег сајта, а то су била питања која су мене у том тренутку интересовала па сам их на неки начин сакупљало. Надам се да нисам урадио ништа погрешно, а даће Бог да дођем у манастир Лепавину и донесем је на поклон. (Стаменко) - Све што је за душу корисно није погрешно. - Ако будете имали времена, погледајте овај сајт који сам направио: esnips.com/user/Matrona. - Брате Стаменко, како ти на твом сајту имаш некакву мешавину? Духовно никако не иде заједно са световним. Не може са једног извора да тече и мутна и бистра вода.

- Оче, како да нађем духовника, како да стекнем повјерење у лице које треба да ме духовно руководи? (Татјана)

16 17

DUXOVNI RAZGOVORI

- Духовника треба добро проценити. Да знаш, постоји сада један проблем у Русији (а тога има и код нас) - то је младостарчество. Ради се о духовницима који нису прошли школу послушности а већ су постали учитељи другима. Као кад слепац слепца води, па обоје у јаму падају... - Како да знам да ли је неки старији свештеник прошао школу послушности, или неки млађи? Код нас у граду има један добар свештеник, старији је, али га је владика одредио за инспектора за вјеронауку и ослободио га духовништва. Имао је много обавеза и стално је морао негдје путовати. Могао је само пет минута да одвоји за разговор, каже: ако ја останем дуже с вама, оде мој воз и осташе моје обавезе око вјеронауке. Једном сам га упитала да ли би могао да прочита молитву за мамино здравље, а он ми је рекао: боље је отићи у манастир, јер кад се молитва чита, посебно за болесника, човјек треба да се моли до крви и зноја (тако је нешто рекао), а ја то не могу, ја сам у другим мислима и не могу да будем скроз у молитви. Чини ми се да тај свештеник има смирење, јако је скроман у разговору са људима. - По црквеним прописима сваки верник треба да је потчињен свом парохијском свештенику, био он стар или млад, јер парохија је духовна заједница, а свештеник је постављен од епископа да буде на челу те заједнице. Ако не поштујемо тај поредак, онда настаје анархија. Верник може и треба да посећује и друге цркве и манастире, али знаш да човек има само једну породицу и рођен је од једних родитеља. А ако се родитељи због неког разлога посвађају и растану, деца почињу да лутају. - Мени остаје проблем то питање како да нађем духовника код кога ћу континуирано да идем, који ће моћи да прати моје стање и боље ме упознати. Надам се да ћу и то питање ријешити. - Решићеш кад будеш послушна и смирена, и кад не будеш много захтевна. Саветујем ти да више читаш житија светих, да размишљаш о прочитаном, а да празнословља буде што мање.

- Јављам се из Швајцарске и имао бих једно питање у вези са брачним односима. Наиме, ако супружници желе да

DUXOVNI RAZGOVORI

18

живе хришћански покушавајући да избегну сваки грех који би произишао из полних односа, да ли је грех имати полни однос у браку (наравно у дозвољене дане) ако тај однос у том тренутку нема за циљ зачеће детета, тј. да ли је грех имати полни однос због смиривања страсти између супружника, како да их не би ђаво касније кушао? (Ненад) - Брате Ненаде, ја ти не знам та брачна правила. Ја сам калуђер, нисам био ожењен, тако да око тога не знам ништа. Обрати се надлежном свештенику, он је брачан, па ти он по том питању и може дати савет.

- Оче Гаврило, да ли сте можда чули за Мирољуба Петровића, који има свој центар за природњачке студије у Београду? Тај господин већ дуже време редовно гостује на Радио Светигори и држи емисије око научних доказа о Старом Завету, врло је интересантно то што прича. Ја га већ годину дана слушам на радију и мислио сам да је православан (тако бар он тврди), пошто гостује на православном радију. Али пре неки дан сам га контактирао преко мејла, и када сам га упитао шта мисли о Пресветој Богородице и Светом Причешћу, дао ми је одговор да, Боже ме прости, Дјева Марија није Приснодјева и да је Свето Причешће само симболика и сећање на обред који је Христос извршио уочи Пасхе, да то није истинско Тело и Крв Христова. Зато рекох да Вас упитам да ли можда знате за тог човека, пошто он за себе тврди да је религиозан и проповеда на православном радију. - Нисам чуо ништа о њему и о његовом центру, и не бих сада могао да се оптерећујем с тиме. Ваљда на том радију има нека рецензија, да ставе примедбу на такво његово учење.

- Моји родитељи су били у манастиру Лепавини овог љета, али Ви сте били много болесни. Жао ми је што нисте доброг здравља, па желим колико сам у могућности да помогнем. Ми тренутно живимо и радимо у Њемачкој, а овде се могу набавити лијекови којих код нас нема. (Синиша) - Бог Вас благословио, брате Синиша, хвала на јављању. Ја сам још болестан. Како каже она народна, иловача ће то најбоље

18 19

DUXOVNI RAZGOVORI

излечити. Једног дана мора да буде крај. За лекове захваљујем, овде код нас у апотеци има све што је за мене потребно; дају колико ми треба, јер сам социјални осигураник. Лечим се и чувам колико до мене стоји. Вама и Вашим родитељима желим свако добро од Господа. - Отац ми је имао мождани удар пре две недеље и сав посао је пао на мене, а пошто моји раде на пијаци, од које живимо, ја сад не могу да посећујем цркву недељом и да идем на литургију, па ми треба савет како да због превише посла не застраним од Цркве? (Ратомир) - Брате Ратомире, ти знаш колико вас има у кући и да ли сви морате да идете на пијацу. Да ли су твоји укућани верујући или си у кући само ти верник? Ваљда некако може да се направи распоред, или да те они пусте да одеш у цркву на сат времена, па да се вратиш. Вероватно пијаца недељом ради само до подне, а ако се и не стигне тог дана, она ради и у остале дане. А шта би било да се, не дај Боже, теби нешто догоди, ко би тебе у том случају заменио? Мислим да би и они требали да размисле шта се више добија за тај сат, какав ће благослов Божји имати ако ти не ускраћују одлазак у цркву. Недеља је дан за одлазак на службу Божју, то није дан за рад. Некако направите распоред и благослов Господњи ће бити на вама и биће вам све родно и благословено. Ето, брате Ратомир, ја овако мислим, толико од мене.

- У животу сам се сачувао од већине порока, не пијем и не пушим, једем умјерено, мада сам зарадио чир када су се моји родитељи разводили, а то је било прије осам-девет година. Имам један гријех који не могу да побиједим и мада ми је 25 година, увијек паднем у искушење. Имам дјевојку већ четири године и још је нисам доживио као жену, иако имам неке односе са њом. Понекад ме муче демонски напади у сновима, као да ме демон прожима, да су ми црви у цијелом тијелу. Дух је будан, а тијело се мучи. Некада чујем гласове пријетње, некада рику; прексиноћ сам чуо глас дјетета, али злог дјетета које ми каже: у теби је парче свемира. Док слушам те гласове узнемирен сам врло и страх је велики у мени. Читао сам “Добротољубље”,

DUXOVNI RAZGOVORI

20

књигу о замкама злих духова, и неке апокрифне књиге прије него што сам то одбацио и почео само да читам Оце. Читао сам о јоги, чак и неке сатанистичке књиге као на примјер “Књигу закона”, али то је било прије четири-пет година, прије него што сам схватио да је Истина код нас православних... (Петар) - Само се ти, брате Петре, моли Господу! Чувај се греха младости, јер све је овоземаљско пролазно, а душа је вечна. Труди се за задобијање Царства Небеског, које је непролазно. Искушења има свуда, како у свету тако и у манастиру, ко их претрпи до краја биће спашен. Широк је пут који води у пакао, а узак је онај који води у вечно блаженство. - Сада да Вам кажем моју највећу муку од које ме страх да не полудим. Добио сам седам дана годишњег одмора и кренуо на поклонички пут, планирао сам да проведем неколико дана под Острогом, а послије да одем до о. Јоила да ми буде духовник. Догодило се то да смо прву ноћ коначили под отвореним небом испред горњег манастира, било је доста људи, ја и друг смо дошли предвече и кренули да се поклонимо кивоту, али су нас неки момци вратили јер је било касно. Преспавали само вани, као и много народа. Негде око 2-3 сата пробудила ме је вика неке ђавоимане дјевојке и то ме је страшно узнемирио. Ујутро сам кренуо да се поклоним кивоту и ухватио ме је немир, бол у желуцу, и дрхтање зуба. Већ ево три године идем једном годишње да се поклоним Свецу и увијек на радост и кајање, а ово ме је толико ражалостило, вратио сам се пред сами улаз, нисам могао да издржим. Кад сам сишао доље, она је почела поново да урличе и све ме је то омело. Нисам знао шта да радим, да ли да идем о. Јоилу (...) Сад ми чини да ни у цркву не могу да уђем. Да напоменем да сам испитивао феномен уласка демона у човјека - да ли ме је то прелестило или шта већ? У цркви сам се и прије осјећао као недостојан свега светог, али сада је то толико јако, мисли ми навиру и узнемиравају ме. Шта да радим, као да сам проклет? Савјетујте, оче, и помажите, јер савјет и утјеху не налазим. Све ћу учињети што ми кажете. - Брате Петре, ово ти је за утеху: кад сам живео на Светој Гори, ишао сам једном духовнику, па сам му се жалио на своја искушења као што се ти сада жалиш и пишеш ми о својим искушењима. Његов

20 21

DUXOVNI RAZGOVORI

одговор је био кратак и јасан: по искушењима да се равнамо - као кад гледамо живу на барометру до којег се степена подигла, тако по искушењима која имамо да гледамо која нам је мера у духовном животу; што су нам труд и жеља за духовним животом већи, то су и искушења већа, и по томе можемо да се равнамо. - Да ли се из овог што сам рекао може закључити да сам ђавоиман, пошто то некад помислим? - О ђавоиманости нити помислити, нема ни речи о томе, то је само искушење. А тражити неке специјалне духовнике, то је нека врста високоумља. Имаш свештеника у парохији где живиш, он ти је духовник постављен од Цркве, иди и њему се исповедај и биће ти лакше. Немој пуно да луташ и тражиш неког развиканог духовника. Ми смо у часопису објавили текст једног руског свештеномонаха о тамошњим “младостарцима”, који кад се неко код њих исповеда дају неке силне епитимије да ни сами не би могли да их испуњавају. Твој духовник је твој свештеник у твојој парохији где живиш; то ти је исто као лекар који је задужен на одређено подручје и ти не можеш да одеш специјалисти без упутства твог лекара опште праксе. Прво мораш њему да идеш и да му кажеш шта те боли и он те онда шаље специјалисти или у болницу да се даље лечиш од болести, а не да ти сам идеш као гуска у магли. - Оче, али поставља се једно питање, шта ако ти свештеници болују од болести света, ако нису достојни свог позива? Ако јуре за новцем, на пример, или још горе, јуре жене? Ја поштујем и такве и узимам благослов, помолим се за њих, али како таквим људима да се повјеравам када многе саблазне око себе, а треба да буду узор људима? - Није наше да гледамо њихове недостатке, они су под благодаћу Духа Светог, њихове свештенорадње су дејствујуће, а за своје недостатке сами ће дати одговор Господу. Ако нећемо да се поверавамо, слаба нам је вера. Лекари имају своје мане, али кад се разболимо и треба да се оперишемо и кад нам је живот у опасности, не питамо је ли грешан или праведан, да ли је верник или невернике, него се предајемо њему у руке. Ово што си рекао унапред за свештенике, то су наша лична искушења. - Значи: поштуј, ћути, узимај благослов, делај, моли се и не гледај ко је какав него себе исправљај. Исповједај се, остало делај

DUXOVNI RAZGOVORI

22

сам и душу спасавај - мислим да сте ово желели да ми кажете... - Оче Гаврило, имам конкретно питање за Вас. Године 2000. сам био у великим искушењима, доживео сам гласове и мање визије. У то време сам живео у породичној кући. Читајући једно од дела св. Николаја Српског, изрекао сам речи самоосуде. Управо тих дана ми је у посету дошла старија сестра и приметила да сам другачији него обично, па ме одвела на Хитну помоћ. Пролазећи поред храма Ваведења Пресвете Богородице прекрстио сам се, а то је учинила и она. Тада сам чуо веома упечатљив глас упућен мени: венчавам те са црквом. Зато ми реците да ли да се посветим монашком позиву? Да ли ми је потребан благослов мог парохијског духовника? До Вашег одговора, збогом. (Мирослав) - Бог те благословио, брате Мирославе. По овоме што си написао, изгледа да ту има неких назнака за манастир. Да ли си био у неком манастиру као гост? Ако размишљаш о животу у манастиру, иди и посети неки од наших манастира, буди у њему као гост неколико дана да видиш како се тамо живи и да се посаветујеш са којим духовником. Најбоље би било отићи на Свету Гору, али имаш у својој близини манастир Ковиљ, код владике Порфирија је добро братство. То ти је мој савет. - Звао сам манастир Ковиљ и рекли су ми да могу доћи. Кад одлучим да их посетим треба да се најавим, јер тамо зна да буде доста гостију. Иначе, по струци сам електричар, мајка ми је већ 13 година покојна, а отац ми је болестан и налази се у социјалној установи за оболела лица. Ја се молим Богу и Пресветој Богородици и тако корачам кроз живот. Ако можете, помене ме у молитви. - Помињаћу те у молитви. У Ковиљ долази много народа јер је то манастир прве категорије. Долази се због духовности, а и град је близу. Нешто сам чуо да су били доста строги у примању гостију, нарочито женског света, можда су сада то ублажили... - (...) Бог те благословио, брате Мирославе, и срећан ти сутрашњи празник Св. Илије. - Хвала, оче, много му се радујем, Св. Илија је заштитник електричара, а ја сам то по занимању. Што се тиче посла, бићу слободан.

22 23

DUXOVNI RAZGOVORI

- Први пут чујем да је Св. Илија заштитник електричара, знам да је заштитник авијатичара. - Можда грешим, али тако сам чуо у Електродистрибуцији, тамо имају икону Св. Илије. Иначе, неколико пута сам доживео контакт са силом електричне струје. Није нимало пријатно, и у тим моментима сам се сетио Св. Илије, па зато веома поштујем тог свеца. - Добро, брате Мирославе, онда нека је срећна слава свим електричарима! - (...) Помаже Бог, о. Гаврило. Сада ми већ помало недостаје разговор са Вама, па ћу се повремено јављати овако. Постоји могућност да дођем у децембру у Лепавину на празник Ваведења, ако све буде организовано како треба. Дошла би група поклоника, као прошле године. - Брате Мирославе, слабо се јављаш зато што мало читаш духовне књиге, мало се интересујеш за духовно, па онда немаш ни шта да питаш. Ниси ни врућ ни хладан, само ходаш по равноме без икакве духовне борбе. Само кад би се мало духовно разбудио ... - Верујем да сте у праву. Шта вреди што имам Свето Писмо када га не читам редовно. Прочитао сам четири Јеванђеља и ту стао. Редовно сам читао Охридски пролог и опет стао. Обећавам да ћу више времена посветити духовности. Видим да ме разумете, а ја не чиним много да Вам узвратим, опростите на томе. - Питао је један монах свог старца зашто нема никаквог искушења. Добио је одговор: зато што су сва четвора врата твоје келије отворена, и демончићи са свих страна улазе и излазе, немају никаквих препрека. А кад би затворио сва четвора врата твоје келије, видео би каква би искушења била, јер без искушења нема ни спасења.

- Оче, много сам болестан. Лечим се већ више година са више или мање успеха. Кад добро размислим, не придржавам се баш у свему савета лекара. Тек сам недавно кренуо у цркву. Нисам у потпуности ни духовнику послушан. Како да се ипак излечим? (Бранко) - Прошле године сам доста времена провео на бањском лечењу

DUXOVNI RAZGOVORI

24

и пада ми на ум мисао о великој сличности бањског, болничког и манастирског окружења. У бањама и болницама лекари се боре како да болесном телу врате животне функције, док се ми по манастирима трудимо како да оживимо ту умртвљену душу. И као што је душа претежнија од тела, наше тело никако не може да се бори за душу ако није здраво. Дакле, лекари су потребни за телесно здравље, а духовници за духовно. Једни без других готово да не можемо! Често, често ми у мислима промичу замишљена чела наших лекара како смишљају оптималну комбинацију како за исхрану болесника, тако и за комплекс најделотворнијих вежби, а све у циљу да на ноге подигну болесно или рехабилитују већ потпуно запуштено тело. При обиласку болесника лекари се брижно распитују да ли је наступило побољшање, води ли терапија ка правом циљу, односно оздрављењу? А ми, људи ко људи! Како прође визита и изађе лекар из собе, и чим се за њим затворе врата, почиње неуједначено шушкање амбалаже од милошта и поклона, које су нам донели брижни пријатељи и родбина. Све крцато од најфинијих и масних јела, кекса, колача и разних газираних пића! Колебљивом болеснику, који углавном мисли да живи само овај један и једини живот, то представља велики терет. Код оваквог искушења прво заборавимо да је ово наше тело храм Бога живога. Питам се колико ми заправо волимо Бога ако његов храм скрнавимо неумереним количинама хране, пића, кафе, алкохола? Запитамо ли се икад, браћо, шта и колико једемо? Да ли се прекрстимо пре него што почнемо да једемо и да ли после јела заблагодаримо Господу на земаљским добрима, којима нас нахрани? Храну купујемо на пијацама и у великим трговачким центрима. Знамо ли можда какви су људи који су гајили ту храну? Да ли су богобојажљиви и благородни или можда љутити, пакосни, зли, јеретици и богоодступници сваке врсте? Наше баке су имале леп обичај, па пре него што почну да спремају јело, прекрсте се и крсним знаком осене све намирнице од којих спремају храну. А када хлеб стављају да се пече, закрсте чак и пећницу. А испечен хлеб, пре него што ће да га начну, прекрсте и тек онда режу прво парче. Међутим, наше данашње домаћице често спремају храну у љутњи и журби. За то време су им мужеви у кафани, или само леже и гледају телевизију. О хотелима, болничким и бањским кухињама, ресторанима, свуда

24 25

DUXOVNI RAZGOVORI

где се храна спрема без молитве, да и не говорим. Такве оброке треба обавезно осенити крсним знаком. Научно је доказано да велика количина масне и зачињене хране, алкохола и кафе онечишћује наш организам. Са духовног гледишта, такво тело је сасуд нечистоће. Храна лечи, али храна и убија, како тело, тако и душу! Ни најбољи лекари овога света не могу нам помоћи ако ми истински не желимо оздрављење и ако се пред њима претварамо да једемо одговарајућу храну, а када они затворе врата болничке собе, одмах почињемо да се наслађујемо масном храном и осталим недозвољеним намирницама. Исто тако, ни најбољи духовник не може водити нашу душу ка спасењу ако пред њим исповедамо једно, а код куће шурујемо са непомјаником! Освестимо се, браћо! Не убијајмо свакога дана своје тело кашиком! Па тиме убијамо и своју душу! Не припремајмо гозбу за црва незаситог из таме најкрајње! Ослушнимо... Господ куца на вратима твога срца и чека, чека да му отвориш! Он нас силно љуби. У дланове Своје урезао је наша срца и не жели смрти ни једном грешнику. Пробуди се, грешни човече, и сарађуј с лекарима, да ти оздрави тело, да и душа твоја здрава буде! Опомени се Господа да душу твоју сачува!

Братство манастира Лепавине: монах Марко (Просеница), јерођакон Василије (Србљан), архимандрит Гаврило (Вучковић), монах Теофан (Просеница)

DUXOVNI RAZGOVORI

26

ДУХОВНИ РАЗГОВОРИвођени преко програма Скајп

КАД БИ ЉУДИ ЗНАЛИ КОЛИКА ЈЕ МОЋ ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ, НИКАДА СЕ НЕ БИ

ОДВАЈАЛИ ОД ЊЕ

б. Младен: - Оче Гаврило, благословите! Оче, осећам да ми много помаже Исусова молитва. Међутим, недовољно се молим. Онда узмем бројаницу, да ми се молитве не би расејавале, али и тада ми мисли често одлутају. А што се бројаница тиче, и ту ми је много тога нејасно. Хтео бих да их достојно носим, јер су ми потребне само за молитву. Зато понекад ставим и две и три бројанице на руку, али нисам сигуран да поступам исправно. Посаветујте ме, оче! о. Гаврило: - Бог благословио! Брате Младене, видим да ти је проблем усредсређеност на молитву. Труди се да када узносиш молитву, када призиваш Име Његово, да осетиш како се тада заиста обраћаш Самом Господу, као да је ту пред тобом. Исто тако Пресветој Богородици и светитељима. Међутим, то мора да буде духовна веза са Господом, никаква визија нити умишљање, јер то

26 27

DUXOVNI RAZGOVORI

би већ била прелест. Таква молитва, где је остварена духовна веза са Господом, где је молитва у уму и срцу, једино има смисла, у противном, молитва која се само механички изговара, а до Господа није допрло наше срце, јесте нема молитва и Господ је не чује. Кажеш да ти Исусова молитва много помаже. Исусова молитва је, као што знамо, веома кратка, а веома моћна, узноси се право код Господа: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! Када би људи знали колика је моћ Исусове молитве, никада се не би одвајали од ње. У првом делу молитве обраћамо се Живом Господу и сведочимо да је Он Једини Господ коме се молимо, Једини кога исповедамо, Једини кога имамо, Једини који нас никада неће оставити и заборавити и Једини који нас увек с љубављу чека на нашем грешном путу, јер само је Његово Царство и Сила и Слава, сада и увек и у векове векова. У другом делу молитве, опет Њему, нашем Творцу, изражавамо покајање, искрено покајање, и молимо Га: Помилуј ме грешног. Видите, нема ни једне речи сувишне. Исусова молитва је молитва над молитвама, молитва покајања, молитва спасења. Што више усрдних Исусових молитава узносимо, све смо Богу милији и ближи, а живот наш ће бити исправнији и пут у Царство Небеско чистији и достојнији. Од светогорских стараца сам научио да Исусова молитва замењује сва молитвена правила, све акатисте, све молебне, само не Свету Литургију, јер се на Светој Литургији у Светој Тајни причешћа сједињујемо са Самим Христом. Изнад Свете Тајне причешћа нема ни једне молитве, јер без сједињења са Христом, ни једна, па ни Исусова молитва није делотворна. Свети старци такође кажу да је Исусова молитва јача чак и од појања на Светој Литургији, дакле само не од чина Свете Тајне причешћивања Часним Даровима, јер, ако се, не дај Боже, деси земљотрес у току Свете Литургије и ако морамо због земљотреса да изађемо из цркве, умну молитву ми не морамо да прекидамо. Напротив, узносећи и даље Исусову молитву, ми остајемо у заједници Свете Тројице, заједници Оца и Сина и Светога Духа. Значајно је напоменути да је Исусова молитва делотворна само за вернике који су крштени и који се редовно причешћују. Умна молитва за крштене је делотворна када доноси радост и смирење.

DUXOVNI RAZGOVORI

28

Својој духовној деци сам већ причао како сам се лично на Светој Гори трудио у творењу Исусове молитве. И овом приликом вас молим да прочитате књигу „Казивање једног Боготражитеља свом духовном оцу“, која је мени много помогла. У књизи се описује духовно узрастање једног руског ходочасника у току узношења умне молитве. И ја сам по благослову свог духовника настојао да ми ум увек буде запослен молитвом, чак сам трагао за манастиром, све по благослову свог духовника, који је био познат по строгом монашком уставу и по многим подвижницима који творе Исусову молитву. Иначе, постоје три степена творења Исусове молитве, усна, умна и срдачна. Прво се по благослову духовног оца твори усна молитва све док је ум сасвим не усвоји. А онда, док монах врши своја послушања, његов ум се бави молитвом, а усне мирују. У трећем степену молитва се спушта у срце и тада цело биће твори молитву. То значи да се цело наше тело моли и када легнемо и спавамо, а и кад се пробудимо, молитва наставља да тече. Тако се у мом срцу стално изливала Исусова молитва, а моје цело биће је стремило Богу. Дакле, Исусова молитва је као очишћујућа река, која сапира све делове неше душе и тела, очишћује ум и срце, тако свим својим бићем пребивамо у љубави и доброти, које препознајемо и запажамо и у свим Божијим бићима. б. Младен: - За упражњавање Исусове молитве много ми помаже бројаница. Међутим, видео сам да многи на руци носе и по неколико бројаница. Понекад и ја ставим две или три на руку, али плашим се да је то ипак “фолклор”. Не бих желео да грешим... о. Гаврило: - Бројаница је подсетник на чињење умне молитве: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! Са ових неколико речи ми изграђујемо вечно спасење. Бројаницу треба увек носити са собом и држати је на левој руци. Кад год имамо имало времена, било на послу, било у аутобусу, пред спавање, на путовању, треба узети бројаницу у десну руку, између палца и кажипрста и код сваког чворића изговарати речи Исусове молитве. Тада настојимо да одагнамо све друге мисли и да умом пратимо речи молитве, а срцем да је осећамо. Ако нам бројаница буде служила за умну молитву, прво ћемо осетити телесно смирење и опуштање од напетости и умора, а онда долази душевни мир и престаје свака

28 29

DUXOVNI RAZGOVORI

нервна напетост. То су већ духовни плодови, где човек почиње да бива узвишен и срећан. Бројанице су некада плели само монаси и монахиње по благослову и уз велике молитве, зато бројаница није само средство за молитву, већ и светиња коју треба тако и чувати и уважавати. Бројаница која се носи око руке обично има 33 чворића, што напомиње 33 године колико је Господ Исус Христос имао када је пострадао и васкрсао. Наравно, плету се и веће бројанице. Монаси тиховатељи на Светој Гори имају бројанице које имају по 300 чворића, на којима се налази 12 посебних куглица. Те куглице служе да сваки пут када монах сачини 300 Исусових молитава, помери по једну куглицу и тако обележи да је целу бројаницу од 300 чворића завршио. И тако светогорски подвижници у току једног дана и ноћи врше Исусову молитву пуних 18 сати, јер 12 пута по 300 Исусових молитава сачине у току 24 часа. Пошто се Исусова молитва изговара молитвено и полако, 300 молитава се изговара у времену од око 1,5 сата. Тек остало време монаху остаје за неке друге потребе, јело, спавање, Свету Литургију... Да, данас на рукама тинејџера можемо да видимо и по неколико бројаница и само Бог зна за шта им служе и где су купљене. Има их већ да се продају и на улици, али то сигурно нису радили монаси нити свештена лица, нити ико по благослову. То не продаје Црква и такве бројанице служе или као украс или чист фолклор. Али, ако се човек искрено моли, њему је потребна само једна бројаница, и то да се достојно носи. Носити бројаницу а не молити се нема никаквог смисла. Носити више бројаница такође нема потребе, јер само је молитва разлог због кога се носи бројаница. Према томе, мирјанима на руци је довољна само једна бројаница. За све нејасноће и предрасуде око ношења и употребе бројанице треба питати духовника.

DUXOVNI RAZGOVORI

30

ИСТИНСКИ ПЛОД ОД ТВОРЕЊА УМНЕ МОЛИТВЕ СЕ НЕ СТИЧЕ ПРЕКО НОЋИ

- Помаже Бог, оче Гаврило. Управо сам читала Ваше одговоре и разрешила неке своје недоумице. Данас се не осећам добро, али увек осетим олакшање када Вам пишем. Са вером у Бога и у Ваше свете молитве човек може да се нада само најбољем. Мир Вам и свако добро од Бога. - Сестро М., могли бисте да продужите разговор и да објасните који је мој одговор на питање разрешио Вашу недоумицу, који део Вам је разјаснио оно што Вам није било јасно. - О врстама, начину творења и делотворности Исусове молитве јесам раније читала, али ми у датом тренутку много тога није било јасно. Мислим да нам Бог у неком тренутку отвори ум, прогледамо духовним очима и већим делом схватимо најбитније. Мени се тек од скора дешава да током творења Исусове молитве осетим топлину око срца и потребу да је говорим у себи уместо да је наглас изговарам. Тада осећам већу благодат и још већу преданост молитви. Много ми је помогао Ваш одговор на питање о исповести, јер ми се дешава да се не могу сетити онога што желим исповедити, иако о томе размишљам непосредно пред исповест (баш ми побегне као змија о којој пишете). Ваше сликовито објашњење ће сигурно помоћи не само мени, него свима који имају исти проблем. - Радује ме да сте пронашли нешто што Вам је на корист у духовном назидању и што сте разрешили нека од питања која Вам нису била јасна. Али, у творењу умне молитве треба бити на опрезу, јер ипак је потребно дуго времена да би се стекло искуство, да би се осетила молитвена делотворност и стекао истински духовни плод молитве. - Читам књигу која се зове “Молитвени дневници Светогорских подвижника” (старца Теодосија Каруљског) и видим искушења са којима се они суочавају, али и како својој души налазе спас. Човек се по њима треба управљати колико год то може. Благодат о којој сам Вам писала не дешава се често и тешко је задржати је, али знате да сте на правом путу и то је једино у шта сам сигурна. Пут јесте узан, али је важно држати га се. Морам додати још нешто,

30 31

DUXOVNI RAZGOVORI

моја прва данашња порука била је пропраћена сузама и тескобом, а после неколико размењених порука осећам се много боље. У то име послаћу Вам мејлом неколико слика са мојих путовања. - Вероватно је да сте били добили тренутно молитвено умиљење. То се догоди кад се човек искрено исповеда и кад је душа растерећена од греховне прљавштине. - Оче, мислим да сте у праву, сетила сам се текста који сам читала о томе. Зато је свака Ваша поука мени драгоцена.

ОДБАЦУЈ МИСЛИ КОЈЕ ТИ ДОНОСЕ НЕМИР

- Оче, треба ми Ваш савјет. Имам дивног мужа и двоје дјеце. Хвала Господу за тај дар. - Нека су живи и здрави и од Бога благословени. - Од почетка маја муж ми није добро, има осјећај притиска у глави, губљења снаге и мучнине. Били смо код доктора и налази су сви у реду. Он се све лошије осјећа и једини спас видим у цркви и молитвама монаха. У кући имам икону чудотворне Лепавинске Богородице, коју сам добила из Вашег манастира, затим Тројеручицу из Хиландара, икону Богородице из Јерусалима, Светог Василија... Молимо се испред икона, палим кандило, кадим кућу. Али у овом далеком свијету осјетим се беспомоћно. Оче, благословите, дајте ми савјет шта да урадим. - Може и молитва надлежног свештеника, и исправни хришћански живот, који нам Црква заповеда. Обратите се Вашем надлежном свештенику. Нисте ми рекли име Вашег мужа, да га помињем на молитви. - Молим Вас, узмите га у молитве, његово име је Л. Оче, редовно идемо у цркву, постимо... Ми живимо у Канади, овдје имамо нашу цркву, ја сам члан црквеног хора. - Добро је, сестро С., нека Господ Вашем мужу дарује здравље и сваки духовни напредак. - Хвала Господу, и Вама, оче. Дали сте ми снаге, јер знам да ће Ваше молитве помоћи. - Сви смо ми у Божјим рукама. (…) - Помоз Бог, оче, благословите.

DUXOVNI RAZGOVORI

32

- Бог те благословио! - Оче Гаврило, са вјером у јачину Ваших молитви сада сам у животу. Мој муж и ја смо прошли кроз нешто страшно. Одједанпут се десило као да је добио панични напад, како му нема спаса, да му се одузимају ноге, да га притишће нешто у глави. Молим се и дан и ноћ, кандило сваки дан палим. Ишли смо на акатисте Свете Тројеручице, постио је и у сриједу се причестио. Оче, не знам о чему се ради, ишли смо доктору, налази су сви у реду. Био је престао спавати, јести, причати... Када се то десило ставила сам му икону светог Василија у руке и читала акатист Светитељу. Само ме је вјера у Господа спасила, шта ми се све издешавало задњих 20 дана. Мој тата се упокојио прије 18 дана, муж ми се разболио... Али нешто ми се чудно врти по глави. У марту нам је дошла у посјету мајка мога мужа и донијела поклоне од јетрве. Свекрва ми се изјадала како та наша снаха иде код којекаквих врачара и да је тражила наше слике. Свекрва јој је рекла да не да, да ја вјерујем само у Господа Бога. То када сам сазнала почела сам се молити Господу за њу, да је изведе на Господњи пут. Оче, можда није лијепо од мене, реците ми да ли да све те поклоне побацам у смеће. - Немој да ти се такве мисли врте у глави, узми нешто што те не узнемирава, нешто паметније о чему ћеш размишљати. - Оче, дајте ми савјет. - Могу ја вама дати савет, али најбоље је да одете код вашег надлежног свештеника да се са њим посаветујете, јер вас он најбоље познаје као своје парохијане. - Били смо и дао нам је богојављенску свету воду и читао му је молитву. - Па ето, управо то вам је лек. - Хвала, оче Гаврило, молим Вас спомињите га и даље у молитвама.

32 33

DUXOVNI RAZGOVORI

ГЛЕДАЈ ПРЕМА НАПРЕД, СА ВЕРОМ И НАДОМ

- Оче Гаврило, јесте ли при компјутеру? - Бог благословио, брате Зоране. Добро дошао на контакт преко Скајпа. - Оче, нашао сам упутство на сајту. Интересује ме што ми можете рећи да се избавим од егоизма и злопамћења. Раније сам имао благодат, па сад никако да је поново задобијем. Оче, можете ли ми што рећи на ову тему? - Да, могу, само сада је касно за дискусије. - Кад да Вам се јавим? Можете ли сјутра да се чујемо послије 17 часова? (...) - Оче Гаврило, помаже Бог! Можемо ли наставити дискусију од јуче? - Бог те благословио, брате Зоране. - Оче, хтио сам да Вас питам како да се избавим од опсједнутости, јер ми је неки ђаво ушао у главу. То се десило још док сам био у средњој школи, колико се могу сјетити, а још ме држи. Мада, кад читам псалме или се молим, лакше ми буде. Шта још да радим? Олакшање добијам и кад се молим Часноме Крсту. Морам да вратим филм уназад, а не знам што би то могло бити. - Молитва, пост и често причешћивање. И немој окретати филм уназад, само вера и нада у боље и лепше. - А неки духовни савјет можете ли ми још дати? Читао сам у књизи од једног православног духовника да треба вратити филм уназад како би се нашао узрок томе злу које је ушло.У подсвијести ми је неки одговор који не знам да нађем. - Хвала Богу, данас постоји богата духовна литература да се прочита од духовника који пишу и саветују како треба живети и савладати искушења у овом сујетном свету, у коме се већина удаљила од Бога и Његових заповести по којима треба да се живи. - Мислим да су у питању прве заповијести, које кршим, јер ми вјера није јака, имам сумњу, а она рађа страх. А и друге заповијести, оне о односима са ближњима, такође кршим. Па што да радим? То

DUXOVNI RAZGOVORI

34

је некако повезано, вјера у Бога и однос према ближњима. Једно без другог, мислим, не може. Само треба да постоји права мјера између вјере у Бога и односа према ближњима, која је мени још сакривена, а неки црв у души стално се бауља и жели да изађе напоље. Још не знам како да га избацим из душе. Оче, интересује ме да ли имате неку корисну поуку за ово моје стање од Отаца Цркве и да ли имате од архимандрита Рафаила Карелина неки необјављени текст? Што се тиче поста и молитве, трудим се да постим и молим се Богу, а и причешћујем се најчешће једном недјељно. - Брате Зоране, добро је то што чиниш и испуњаваш. А имаш ли ти духовника с којим се саветујеш и који те духовно руководи? Тренутно се не могу сетити, али можда се неки текст може наћи на нашем сајту. - Пошто се старац Тадеј упокојио, а и нешто прије његове смрти пошто ми нијесу хтјели рећи гдје се налази јер су многи били љубоморни на то што сам упознао старца, молио сам се Богу и он ме руководио, али сада видим да немам снаге више тако да се руководим, јер се ради о огромним искушењима. Ишао сам до духовника који ми нијесу давали баш корисне савјете. Кад ми је било тешко, налазио сам у задњем моменту одговор управо на Вашем сајту. - Брате Зоране, пребрзо постављаш питања да ти ја не могу тако брзо одговорити. - Сачекаћу. - И не можеш на свако питање да добијеш одговор. - Сачекаћу. - Сада ћемо прекинути, јер ја имам друге обавезе тренутно, а наставићемо сутра у исто време. - Сачекаћу, оче, само ми Ви одговорите колико можете. - Наставак сутра... - Добро, оче. - Бог те благословио.

34 35

DUXOVNI RAZGOVORI

ИСПОВЕСТ МОРА ДА ИЗЛАЗИ ИЗ ДНА ДУШЕ

- Помаже Бог, оче, благословите, Н. је са ове стране. - Бог да те благослови. - Оче, недавно сам кренула у цркву. Почела сам да постим у среду и петак. Рекли сте да треба и да се причестим. Послушала сам Вас и јуче сам и то обавила у нашој месној цркви. Но, оче, на души ми није ништа лакше. Не осећам никакву промену, све исто као и пре. - А шта си рекла свештенику на исповести? - Па, да се кајем за све. - Како то за све? Је ли се кајеш и за атомске бомбе по свету? - Не знам, оче, на шта мислите... - Па не иде се на исповест да причаш свашта. Исповест мора да излази из дна душе. Пре него што приступиш Светој Тајни добро размисли којим си својим делом ранила туђу и своју душу. Све онако лепо по Божијим заповестима да се преиспиташ. Да се раскајеш, да сузама умијеш своје грехе, да ти је истински жао што си их починила. Грехом ми раскидамо савез са Богом, а покајањем и Светим Причешћем га опет успостављамо. Тако да се припремиш. Треба следећу недељу поново да идеш на исповест како сам ти рекао, па ми се после опет јави. За недељу дана... (...) - Помаже Бог, оче, Н. овде. - Бог те благословио. Јеси ли ме послушала? - Јесам, оче. Била сам данас поново на исповести. Рекла сам све по реду откако се сећам, све што сам Господу згрешила. Написала сам на папир да не заборавим. - Е, то је добро. Често пута кад се пред свештеником треба рећи грех, ђаво га сакрије и завеже језик, као што змија побегне под камен. - Данас се, оче, осећам као да сам се наново родила! Некако сам лагана и у телу и у души. Загрлила бих цео свет својим рукама. Оплакала бих свачију рану!

DUXOVNI RAZGOVORI

36

- Ето видиш шта значи правилно се исповедити. Мени често дођу људи на исповест па онда причају о туђим гресима. Те овај ми је направио ово, онај оно. Ја онда питам јеси ли ти дошао да исповедиш своје или туђе грехе. Треба добро да пазимо да и у самој исповести своју душу још теже не ранимо таквим оптужбама. Бог те благословио, сестро, и да тако наставиш. - Трудићу се, оче, збогом.

АКО УСЛЕД БОЛЕСТИ МОРАМО ДА СЕ ЛЕЧИМО, ОНДА СЛУШАЈМО ЛЕКАРА

с. Недељка: - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Пре неки дан прочитала сам текст у дневном листу „Политика“ на тему здравља, и запазих много сличности са Вашим ставом у тексту објављеном на сајту манастира Лепавине у рубрици „Отац Гаврило својој духовној деци“. Наиме, текст је поткрепљен изјавама и тврдњама лекара, где се директно из њихове праксе наводи колико је штетна и погубна по здравље непослушност лекару, непоштовање његовог мишљења о току развоја и излечења болести, затим колико су опасни алтернативни лекови справљени од стране надрилекара и „бакица, које све болести лече“, а посебно ако се користе без знања и одобрења лекара. Тако се само заташкава основна болест и продубљује здравствена криза, која може бити и погубна по живот пацијента. Наравно под „бапским препаратима“ не подразумевамо, како бих ја употребила један диван израз који сам давно прочитала, „биљке из Божије апотеке“, односно биљке које је Господ створио као природне лекове, или пак биљке које се користе за производњу лекова, заштићених од стране Министарства здравља и компетентних установа за утврђивање квалитета лека. Међутим, јасно је да све што човек са нарушеним здрављем употребљава за своје лечење, било да су то синтетички или природни лекови, треба да користи под строгим надзором лекара, јер и лекаре је опет Господ одредио да буду то што јесу и да лече и помажу људима. Пажљиво сам, оче, пратила и пут Вашег оздрављења. Ваша рехабилитација је готово чудо. Прошле су тек две године од операције Ваше ноге, која три пуна дана није имала напајање

36 37

DUXOVNI RAZGOVORI

крвљу, значи била је потпуно хладна и без живота. А данас? Не само што нога потпуно нормално функционише, него сте редовним конзумирањем терапије и упорним и свакодневним вежбањем цело тело довели у стање потпуне виталности. Видела сам да су чак и лекари задивљени јер су констатовали да се на месту операције на крвним судовима готово не виде шавови, као да операције није ни било. Такође су се рехабилитовали крвни судови друге ноге, јер и они су били у великом проценту запушени. Знајући да многи људи не воде рачуна чак ни у озбиљним ситуацијама као што је например већ озбиљно нарушено здравље организма од последица дијабетеса и да уместо редовне контроле код специјалисте дијабетолога, који одиста може да спаси периферне крвне судове од пропадања и оштећења ткива, крвних судова ока и других органа, неозбиљно приступају одржавању здравља, употребљавају разне лекове и уља која не прописује лекар него „разни лекари“, вероватно добронамерни, али недовољно упућени у озбиљност обољења, због чега болест напредује великом брзином и сваким даном оштећује све више и више органа, ја запажем како сте Ви, оче, захваљујући управо тој беспрекорној дисциплини одласка на редовне контроле и свакодневним вежбама ставили под контролу све резултате и цео организам довели у стање потпуне виталности. Знам да ћете рећи да су Господ и Пресвета Богородица преко добрих људи учинила чудо и вратила Вас у живот, па ипак Вас, оче, молим да своје велико искуство, које сте уградили у Ваше телесно оздрављење, поделите са нама, јер се сећам како сте са радошћу рекли: „Па ја сада поново као некад могу са лакоћом да одслужим целу Свету Литургију!“ о. Гаврило: - Бог помогао! Бог благословио! Већ сам више пута писао о запањујућој недисциплини и образованих и необразованих људи која се односи на одржавање сопственог здравља. Бог нам је дао здравље, али нам је допустио и болести. Зато нам је дао молитву, али и могућност оздрављења кроз лекаре. Ако смо већ принуђени да се лечимо у здравственој установи, моје искуство говори да се заиста беспрекорно треба држати савета лекара. Ако се обратимо лекару и не придржавамо се његових упутстава, прво, не можемо оздравити, друго, заузимамо некоме болеснику место који можда не може од нас да стигне на ред код лекара а лечио би се, затим много се потроши новца за наше лечење и услуге

DUXOVNI RAZGOVORI

38

лекара, а ми недисциплином све то зенемарујемо и практично трошимо силан новац а стање здравља нашег се само погоршава. Да, у тексту у листу „Политика“ готово идентично износе моје запажање, које сам описао у неколико наврата. Ја сам први пут боравио у болници ради операције ноге, а након тога је било неопходна даља хоспитализација у бањама за кардиоваскуларне болести. Био сам изненађен тешким стањем свог организма. Због свакодневних обавеза у манастиру и парохији ја просто нисам обраћао пажњу нити на моје резултате прегледа нити на болест која се стално погоршавала, док једног тренутка цео организам није оронуо и просто отказао. Када су ми лекари предочили стање мог организма, видевши да је моје здравље готово очајно, одлучио сам да дисциплиновано и беспрекорно послушам њихове савете и да максимално допринесем свом оздрављењу и учиним све што зависи од мене. То је подразумевало редован одлазак на контролу, редовно коришћење лекова и свакодневну физичку активност под строгом контролом специјалисте физијатра. Ето, Богу хвала и Пресветој Богородици Лепавинској, који су ми дали снаге за оздрављење, ја се сада осећам добро, редовно трошим лекове, одлазим на контроле, а вежбе радим свакодневно. Заиста су сви резултати под контролом и строгим надзором лекара. Много сам се изненадио када сам видео колико се пацијенти неозбиљно односе према сопственом здрављу. Не само да ништа не чине да сами допринесу побољшању свога здравља, него не поштују ни савете лекара, не користе прописане лекове, а свако ко има неко своје искуство преноси то другима и тако људи користе све и свашта. Оздрављења нема и не може га бити и онда, наравно, лекари у њиховим очима постају главни кривци. Стање се поново погоршава јер није ни лечено, тада тај недисциплиновани пацијент чује за неког другог лекара, одлази код њега, али ни њега не слуша јер ни њему не верује, а и лекар зна да ни њега неће послушати јер није послушао ни његовог претходника, онда одлази код трећег и тако долази до озбиљног развоја болести, када већ може бити и касно. Има много примера када пацијент избегава да дође на заказану контролу, мења лекара, узима алтернативне лекове и развој болести је неминован. Не може се рана која је настала од пропадања ткива лечити и мазати неким лековитим уљем, када

38 39

DUXOVNI RAZGOVORI

треба лечити узрок због које је рана настала. Такво лечење је чак веома опасно јер може створити привид побољшања, онда се заборави неопходна контрола код лекара и резлтат може да буде погубан, јер нелечена болест узима све више и више маха. Међутим, ја заиста желим да позовем сву своју духовну децу и све који ово буду читали да не трче од лекара до лекара, да се беспрекорно држе савета свог лекара, да редовно иду на контролу код свог специјалисте, јер само он има историју његове болести, и да опет и искључиво по савету лекара свакодневно раде вежбе. То је неопходно. Успех мог оздрављења јесте искључиво у беспрекорној послушности и примењивању савета лекара, као и у упорности у вежбању, с обзиром на то да је мој организам био потпуно оронуо.

БЕЗ БОГА И БЕЗ ДОБРА – НЕМА ЖИВОТА

- Помаже Бог, оче Гаврило. Ја Вам се нисам дуго јављала, нисам могла. Желела сам да дођем до манастира, али нисам имала довољно пара за то, ваљда је тако Божја воља. Даће Бог. А и скренула сам тада с пута, али Бог ми је помогао. Чудо каква сам да ме Бог чува. Али ја се опет надам да ће ми Бог помоћи да се поправим. Читала сам и гледала снимке из “бање Витезде”, тако, оче, дајете и нама снаге да се боримо. Имам много тога да Вам пишем, не знам да ли ћете имати времена да то прочитате. Мислим ја на Вас, иако нисам била у могућности да се јављам. Тако, и браћа и сестре су ме отписали, а ја кажем: ја нисам од данас до сутра, иако ми је живот постао од данас до сутра. Нисам ту са Вама, али се молим за Вас. Можда нисам достојна да моје молитве стигну до Бога, бар сам упорна. Кажу, ако је неком нешто дано, нека то чува, ако не чува, изгубиће. А нама којима није дано и који смо изгубљени, остаје само да не одустајемо. - Бог благословио, сестро Зорице. Одакле се јављате? - Из Холандије, оче Гаврило. - Пишете Ваше животно сведочансто, које ће бити многима на корист. Имаћу ја времена да га прочитам. Док је на нашем сајту била Духовна трибина, чини ми се да сте се Ви повремено јављали.

DUXOVNI RAZGOVORI

40

- Јесте, оче, долазила сам на Духовну трибину. Зашто је сада нема? - Ја сам се оријентисао на ову виртуалну комуникацију преко Скајпа. Комуницирање је на овај начин боље, и за саговорнике корисније. - Мени се покварио компјутор, сада имам други. Стари је, али опет ради, и увек се надам да ћете ми се јавити. Е, када се нама овако грешнима и помало лудима јави неко ко је близак и мио Богу, онда не можете замислити ту радост. Све ми се јаве онда и покајање и стид. Али борићу се, оче, да не буде грех јачи од мене овако мале, јер Бог нас је створио, и ако има нешто у мени мало од Бога, онда то мора бити јаче од свега лошег. “Мој Бог има плаве очи (небо), мој Бог је против краљева ноћи, док летим и у сну тражим, право склопићу руке и мислити плаво (молићу се)”... То је једна дечја песма, али ја је много волим и певам када ми је тешко. Морам Вам послати нешто што сам урадила. Сликала сам иконе, али сама не знам ни да ли се то тако сме, нисам никог питала. Једну сам урадила икону Свете Петке и једну Светог Јована, једну Пресвете Богородице још нисам завршила. Почела сам и књигу да пишем, и то Вам морам послати. И морам Вам испричати догађаје и муке и грехе своје. Али ја бих највише волела кад бих некако могла да дођем. Дај, Боже, да се то оствари. Треба ми да се мало продуховим, да се поклоним до земље, и покајем, и избавим од страха и неке затворености, и да сама преко себе пређем ради Бога и вере да би ме Бог погледао и помогао да се опаметим. Лоша сам, оче драги, али желим искрено да се покајем и да чиним добро. Јер нема без добра и без Бога живота, може ко шта хоће да прича на овом свету. Живот није филм и ја нећу да га живим као у филму. Нека ми Бог помогне. А Вас, оче, нека нам Бог чува. - Бог благословио, сестро Зорице. И хвала Вам на овом Вашем писању. Ето, један диван, кратак а богат духовни разговор. - Хвала Вам, оче Гаврило, што не гледате ко је ко и што нас саслушате и помажете нам, иако то нисмо заслужили. По томе се познаје да је Бог милостив. Хвала Богу што је благ и што нас не оставља саме.

40 41

DUXOVNI RAZGOVORI

НАША МОЛИТВА ЗА БЛИЖЊЕ УВЕК УТИЧЕ НА ЊИХ

- Помаже Бог, оче, благословите. Диван је текст брата Радомира, и Вас, наравно, слава Богу. Брат Радомир је дошао у право стадо, где ће да испије капи живе воде. Брат је прави бисер, и нашао је правог духовника, који ће га изгладити да сија светлије, као што светли светлост у тами. Жетве је много, а посленика мало. Оче, како стижете свима да одговорите? - Стиже се вољом и љубављу према својој духовној деци коју ми је Господ дао. - Слава Богу. Драги оче, читам Ваше одговоре које сте упутили преко Скајпа. - Да ли си шта упамтио и научио из прочитаног? - То је одлично питање, колико од прочитаног упамтимо и колико по томе чинимо. Ја имам опет једно питање, а мислим да и остале то занима: колико утиче наша молитва за друге? Ту имам у виду наше најближе, породицу и пријатеље, али се то односи и на непријатеље. Да ли неко може да се промени путем наше молитве, иако сам се не моли? - Молитва увек утиче, али по мери - колико је усрдна и сабрана. Мајчина је молитва најјача за своју децу и духовника за своја духовна чеда. - Оче, а како да помогнемо другима? Да ли да замолимо наше духовнике, дамо им имена да би их поменули у молитвама. - Само своје име дати. - Хвала, оче, свака ваша кап је мелем за мене грешна. - Ону духовну децу која су ми ближа помињем на св. проскомидији и у молитви испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Слава Господу и Пресветој Богородици. Оче, смем ли ја средом и петком да једем рибу? Због мог посла под земљом треба ми физичка снага. - Да, може, кад се ради такав посао, као што ти радиш тежак физички посао у руднику под земљом. - Свако добро, оче, Вама и братији од Господа и Пресвете Владичице Богородице. Збогом.

DUXOVNI RAZGOVORI

42

СВАКО ЈЕ СЛОБОДАН ДА САМ ОДЛУЧИ ХОЋЕ ЛИ ПРИМИТИ ЧИП ИЛИ НЕЋЕ

- Хтела бих да Вас питам о новим идентификационим документима (личној карти). На интернету се доста пише о томе да не треба да их узимамо. Моја лична карта важи до 2009. године и не знам шта да радим. Потребна ми је, јер сам запослена у државном органу и учествујем у изборној комисији, где се не може без ње. Молим Вас, посаветујте ме шта да радим. - Ако нећете да примите, да ли имате негде неку прашуму где ћете се настанити, јер одбијате прихватити цивилизацијске токове? Ако оптерећујете своје главе са тим, то је само губљење времена. Због тога душа не иде у пакао, него за добра дела идемо у рај, а недела ће нас осудити. Никакви чипови, који представљају пропадљива материјална дела, ту не играју улогу. Нећемо ми нпр. због броја 666 који се помиње у Откривењу поцепати онај део Библије где се он помиње, или саму 666. страницу, само зато што се исти број користи и у неким окултним учењима. Или, рецимо, да број 13 одбацимо зато што је наводно несрећан, па кад падне петак 13. тај дан сматрамо несрећним. Сваки дан је дан Божији и има своју функцију, зато задржите трезвеност и разум чист, јер у данашње време има доста оних који смућују народ тим вирусом и узнемирују га, па се троши време на то уместо на молитве, добра дела, на спасење душе и вечни живот. - Хвала, оче Гаврило. Поздрав од све верне деце Господње из Прилепа у Македонији. Спомињите нас у молитви. Још да Вас питам, да ли имате документарни филм „Сусрет у вечности“ и Ваш коментар поводом излагања тог Руса? - Идите у цркву, Богу се молите, постите, исповедајте се и причешћујте... Пустите сад те филмове, маните се филмова и трошења времена око тога и збуњивања. - У праву сте, благодарим Вам на времену. Бог с Вама и с Вашим братством у манастиру Лепавини. „ - Поздрав и благослов из манастира Лепавине Вашој духовној заједници и оцу Кирилу од оца Гаврила.

42 43

DUXOVNI RAZGOVORI

- Благодарим. - И хвала, сестро Панда, на питању које сте ми поставили. Одговорио сам Вам онако како ја о томе размишљам, што не значи да се то мора прихватити, јер је свако слободан да сам одлучи да ли ће примити чип или неће. Ово је само моје лично мишљење и расуђивање, јер мене лично то не оптерећује нити збуњује.

ДУХОВНИК У ЕРИ НАПРЕДНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ МОЖЕ ДЕЛОВАТИ И У ВИРТУАЛНОМ СВЕТУ

- Бог благословио, брате Никола. - Оче, како сте? - Кад јесам, јесам, а кад нисам, нисам, а то значи кад се јављам јесам, а кад се не јављам онда нисам, и то је то. - Баш ми је драго што могу да имам контакт са духовником, јер верујте, у задње време је јако тешко наћи живу духовну реч. - Компјутер ми нешто не ради моментално, нешто се разболео, боли га глава па није у функцији. Одакле се јављате? - ...Разговори у градским црквама су оскудни, свештеници су у гужви, имају пуно посла, што је разумљиво... Јављам се из Београда. Имам 30 година, ожењен сам и немам деце још увек. - Па ето, овако постоји и виртуални духовник, може се у овој ери напредне технологије и овако духовно деловати. - Богу хвала да има и од те технологије неке користи. Читао сам неке Ваше одговоре на питања, па ми се свидео Ваш начин размишљања о новим личним картама, јер само слушам како их не треба примити. На једном летку сам прочитао да кад се за пасоше узимају отисци, остављају траг који се не види, али мислим да се беспотребно замарамо тиме. Хвала још једном што сте примили мој контакт, надам се да остајемо у вези.

DUXOVNI RAZGOVORI

44

НИШТА НИЈЕ ДАЛЕКО АКО СМО У МОЛИТВИ ЗАЈЕДНО

- Помаже Бог, драги ми у Христу оче Гаврило! - Бог те благословио, брате Зоране. - Како сте ми, драги оче, прије свега како је Ваше здравље? - Хвала Богу, добро. - Богу хвала, драги оче Гаврило. Волио бих ако буде воља Божија да једном посјетим Лепавинску светињу. Тако ми недостаје Духовна трибина са Вашег сајта. Сестра Сандра са Трибине ми је из Њемачке послала псалтир и молитвеник, затим духовне поуке оптинских стараца, дивне књиге, иконе... прије мјесец и више дана. Тако сам сретан и духовно испуњен. - Многима недостаје, али нису били послушни да поштују правила Трибине. - Ту одмах препознајем себе. Први нисам поштовао правила Трибине и зато се кајем. Не стално, али сам често пута кршио, но вријеме је мајсторско решето. - Један од непослушних. - Схватам сву љубав, срећу, радост међу духовном фамилијом лепавинском. Како је Ваше здравље, да ли сте размишљали да нам дођете у бању, „Институт др. Симо Милошевић” у Игалу. Колико је то изводљиво? - Ево једног плода са Трибине: брат Радомир из Берлина моментално је код нас, одабрао је да месец дана буде послушник код нас у манастиру. - Да, то је предивно. Слава Богу на свему, има много плодова Трибине, много више него што смо свјесни. - Мењање бање и лекара исто је као мењање манастира и духовника. - Ух, то не ваља, драги оче. Мада нисам знао, ја сам увијек ишао у једну цркву или манастир, као студент у храм Христвог Васкрсења, а прије и послије идем увијек у Савину. - И онда се тек болесник више разболи, као у оној народној: „Где је више бабица, ту су деца млитава”. - Да, слажем се. Оче, да ли је грешка ако обилазим манастире,

44 45

DUXOVNI RAZGOVORI

ако ходочастим? Идем увијек духовнику у манастир Савину, али ме занима да ли је грешка што ходочастим светињама Црне Горе, Србије, Херцеговине? Имам у кући једну икону Пресвете Богородице Лепавинске, и још једну коју носим у новчанику, ма гдје био. - Па ни то није много здраво, успут се човјек напуни и штетних вируса хтео-не хтео. На једном месту чује једно, на другом друго, а кад се врати кући тешко прочишћава тај вирус, рекла-казала. Овако на једном месту, онако на трећем и то се шири даље. - Не волим да слушам превише савета од многих духовних љекара, имам мога духовника и он ми је уз Свето Писмо алфа и омега мога духовног живота. - Овај духовник рекао овако, онај онако, па се човек тешко одлучи кога да слуша, јер сваки има своју теологију, учења, даје савете... - Волио бих макар на дан доћи у манастир Лепавину и узети Ваш благослов. Да ми је макар доћи на који сат. Хвала Вам, драги оче, ја сам се ослонио на свога духовника и на Вас, јер знам - имам дубоку сигурност, вјеру, наду и љубав према Вама. - Ништа није неостварљиво. - Кад сте Ви ту, осјећам се као да сам у сигурној и мирној луци. Да, драги оче, што је људима немогуће, Богу је све могуће. - Јесте, али од Херцег Новог до Лепавине различити су ветрови и буре. - Да, то сте добро рекли. Да смо бар физички ближе, све би било другачије. - Нека смо у молитви заједно. - То увијек, драги оче. Ако ништа друго, оно могу читати акатисте за Вас и Ваше здравље, иако сам грешан, вјерујем да Бог све види. - И ја се молим и помињем у молитви сву своју духовну децу расуту по целом свету. - Али опет сви смо сједињени у Господу Богу нашем Који нам дарује милост, љубав, радост, срећу и духовни напредак. - Ништа није далеко кад је све близу. - Јесте, Господу смо сви близу. И наравно, духовна фамилија лепавинска.

DUXOVNI RAZGOVORI

46

- Духовна трибина нас је све зближила и начинила једну духовну фамилију без граница широм земаљске кугле. - Слава драгом Богу на томе, ја сам живи доказ да је ваистину тако. Хвала Вам, оче, сад ћу имати тако срећан и испуњен дан. Помените мене грешног у Вашим. молитвама. Свако Вам добро од Васкрслог Господа.

МИ КАО ХРИШЋАНИ МОРАМО ДА ВОЛИМО СВЕ ЉУДЕ, ТО ОД НАС ГОСПОД ТРАЖИ

Александра: - Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Молим Вас, помозите ми, желим да ојачам у вери. Запажам велику ману код себе, а да је то мана схватила сам тек кад сам Ваше одговоре на питања верујућих прочитала. Наиме, мени је тешко да схватим да треба да волим све људе, па чак и оне који мене сигурно не воле. Мислим, наравно, на хришћанску љубав. Ја видим како Ви, оче, волите све људе, са свима се лепо опходите, свима помажете, све саслушате, за све се молите. А ја сам ту врло слаба... Тешко ми пада да стекнем љубав и за лоше људе. Не знам како је Христос издржао све клевете, ударце, шамаре и на крају распеће од људи који су Му наносили само муку, а Он их је само волео? о. Гаврило: - Ми морамо да ревнујемо и да се трудимо у испуњавању заповести Божијих. А највећа од свих заповести је Христова заповест о љубави. Све људе морамо волети и поштовати ма које вере, нације или боје коже били. Сваки човек носи у себи лик Божији, сваки је створен “по образу и подобију Божијем”. Ни једно дете није зачето без благовољења Божијег, нема ни једног које није обухваћено Његовим промислом. Зато је убиство у утроби мајчиној тако тежак грех. Ми као хришћани морамо да волимо све људе. Господ то од нас тражи. Волети све људе и никога не осуђивати је велика врлина. Никога не осуђуј. Бог је Љубав, а ми смо Његова деца. Деца треба да следе свог Оца Небеског. Александра: - Опростите, оче, да ли сте Ви одрасли у верујућој породици? Моја породица тек сада улази у веру. До сада су је поштовали само као традицију, а сада су се моји родитељи венчали у цркви и полако почели да посте. Даће Бог да и ја мало

46 47

DUXOVNI RAZGOVORI

ојачам у вери па и њима да помогнем, за спасење свих нас. Хвала Вам, оче, што се молите за нас, тешко бих без Ваших молитава! о. Гаврило: - Рођен сам у породици у којој су по очевој линији били пасивни верници, како ја кажем - обредни. У цркву нису ишли, али су славили славу, крштавали децу, свештеника примали да освешта кућу светом водицом (у време Васкрсног поста и пред Крсну славу), а позивали су га тек кад се у породици неко упокоји. Међутим, мене су црквено појање и литургија од најранијег детињства привлачили. У породици моје мајке се побожно живело, зато сам веома често одлазио њиховој кући, која није била далеко од наше. Мој отац ми то нимало није бранио. Деда је једну собу одредио за свакодневну молитву свих укућана. У соби је била славска икона са кандилом, икона Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. На једном сточићу је стајало Јеванђеље, молитвеник и крст. Сваке вечери су се читале вечерње молитве, као што је Црква прописала, па би се ишло на спавање, а након устајања и умивања сви би укућани стали на јутарњу молитву. Обично је молитве читао ујак Драган, и данас је још жив. Он је у мени посадили клицу вере. Још као дечак сам волео један диван обичај, који је код нас заправо прерастао у правило, баш као у манастиру. Наиме, када се кућа окади први деда прилази икони и целива је, затим ујак и тако сви редом. Знао се ред, прво мушкарци па жене, и то по старешинству. Када се молитвено правило заврши, поново прво деда уз Исусову молитву и захвалност Господу целива иконе, затим ујак целива иконе и онда прилази деди и љуби га у руку уз речи: “Срећна наша молитва”, а деда каже: “Нека буде!” И онда сви ми редом, бака, ујна, деца, целивамо икону и љубимо деду и ујака у руку. Онда сви одлазимо на спавање, или ако је била јутарња молитва, на свој посао. У цркву се редовно ишло, сваке недеље и празника обавезно је понеко из куће ишао на службу. Црква је била у Кучеву, посвећена Вазнесењу Господњем, до ње се из нашег села пешачило око сат и по времена. Исповедали смо се, причешћивали, постили све постове, обавезно среду и петак. Недељом после Свете Литургије увек се одлазило по договору у неку побожну породицу. То се унапред одређивало. Ту је најстарији члан те хришћанске заједнице читао Јеванђеље, псалме, Дела апостолска, разне молитве, певале су се

DUXOVNI RAZGOVORI

48

духовне песме и спремала трпеза, додуше веома скромна. Остајало се ту три-четири сата. Понекад би се састајали и у вечерњим часовима. Уствари, тако би требало да живи свака православна породица. Мајчин брат се звао Серафим, а то име је добио од кума. У нашем крају је обичај да кад се кумство прекине (обично због смрти кума), треба изаћи на пут и за кума узети првог човека који наиђе. Тако је деда изашао, срео једног човека, који је прихватио кумство и детету дао име Серафим. Мој ујак Серафим је мени у свему био узор. Кад је био млад, чувао је овце и свуда по буквама цртао крстиће и цркве. Тако сам и ја радио у највећој тајности. Чувајући овце такође сам свуда по буквама цртао крстиће и манастире. Имао сам своју тајну да желим да одем у манастир и никоме је нисам откривала. Никоме ништа нисам причао, а онда у пролеће крајем априла отишао сам у манастир Тумане. Ту сам био кратко време и након тога сам прешао у манастир Рајиновац код Београда. Мој ујак је касније био замонашен, монашко му је име било Пахомије. Мајчина сестра била је монахиња, Ефросинија, мој брат од ујака је свештеник, а његов син тренутно учи богословију. Тако сам и ја, Богу хвала, изабрао монашки пут од своје шеснаесте године и већ пуних 47 година служим Господу, сада у чину Архимандрита као настојатељ манастира Лепавине.

КАД СЕ НЕШТО ЗАПЕТЉА, ТЕШКО СЕ ОТПЕТЉА

- Помаже Бог, оче Гаврило! Да ли можемо да Вас питамо нешто? - Бог благословио, брате Петре. Питајте. - Драги оче, ја и моја супруга имамо велике проблеме, а тренутно никако да дођемо код Вас. Купили смо ресторан у Аустрији у децембру прошле године. Пар месеци је било све у реду, све док нисмо наишли на два катанца у ресторану која су стајала у ћошку, закључана без кључа. И од тада нам ништа није ишло како треба. Ево већ од јула 2008. ми смо затворили кафану,

48 49

DUXOVNI RAZGOVORI

а у великим смо дуговима и никако да скупимо чак ни 100 евра да бисмо дошли до Вас. Моментално не радимо нигде. Чак у уторак следећи имамо суђење због тог ресторана. Ми смо велики новац ту изгубили, преко 80.000 евра. Хвала Богу, увек смо имали пара за све, али од тада немамо ни за наше дете, сина од осам година. Не можемо да му купимо ако нешто пожели. Имамо велику жељу да Вас посетимо у манастиру Лепавина. - Па ето, брате Петре, има она народна: “Човек треба да се пружи колико му је губер дугачак“, и „Кад се нешто запетља, тешко се отпетља”. - Да ли то мислите на ове катанце? - Ако се нешто уради непромишљено... - Сви су били љубоморни на нас, зато што смо то успели. Ја имам овде три рођена брата и три рођене сестре и сви су били против тога да ја имам кафану. - Ништа од тих катанаца не може да се догоди ако човек живи правилно хришћанским животом. - Некако се потрефило да је од тада нама све кренуло у пропаст, а чак ни посао не можемо да нађемо. Хвала Богу, мајка ме је за све родила, и за грађевину и за компјутер, али ништа нам не иде. - Једно је веровати, а друго испуњавати, и тако једно без другог није целина. - Чак је такво време дошло да не можемо ни на зајам да тражимо од неког. Хвала вам на саветима, а ми ћемо да гледамо било како да дођемо до Вас до краја овог месеца. Само ми реците да ли је потребно постити седам дана. Ми иначе постимо стално. Ја ипак мислим ако је све ово Божија воља, неће ми бити тако тешко. Борићемо се са вером у Бога. - Постите према црквеним прописима, а ако вам нешто не буде јасно за савет се обратите вашем надлежном пароху. - Читали смо књигу о чудима Пресвете Богородице Лепавинске и верујемо у та чудеса, зато смо се и обратили Вама. - Бог вас благословио и срећни били. - Ја Вас молим, драги оче Гаврило, да се помолите Богу за нас, Који нека свима у невољи помогне па и нама. Хвала што сте Ваше драгоцено време провели са нама. И нека Вас Бог поживи дуго година у срећи и здрављу, и Вас и Ваше братство.

DUXOVNI RAZGOVORI

50

- Хвала. - Пријатно и желим Вам угодан дан, а ми ћемо гледати да уз Божију помоћ до краја месеца да дођемо...

НЕ СУДИ ДА ТИ СЕ НЕ СУДИ!

- Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио, сестро Зорице. - Благодарим, оче Гаврило. Понекад, оче, ако не праштамо другима и судимо им, нпр. ако кажемо види овај краде или овај лаже, или види шта раде ови људи и мислимо за њих да су лоши, онда дође човек у неку муку и сам греши. Да ли човек некад мора да прође и тешке ствари у животу да би схватио оно што је тако једноставно, тј. да не суди другима и да не мрзи? - Не суди да ти се не суди. - Јесте, оче. А ја се некад правим паметна. Има нешто што ме тако нападне па кажем и шта мислим и шта не мислим, и урадим оно што не желим. Знам да тако не треба и опет то урадим, и после ми буде тешко. Тога се накупи, и кад треба да се исповедим, ја више и не знам шта све треба да кажем. Не знам одакле да почнем, то нема ни крај ни почетак. - Од последњег окајаног до последњег учињеног. - А муке ме снашле свакакве и стално ме сналазе, све једна за другом, и кад ми је тешко, онда ме ђаво тера да мислим како другачије не може, да морам за живот да се борим, а овамо опет какав живот кад ми је само теже. Нисам радосна ни слободна, него заробљена. Као у тамници. Избавио ме Бог толико пута. Не знам ни да причам више о томе како је, зато што мозак као да ми луди. Онда се искључим и не размишљам, не слушам мозак. Оче, не знам ни шта да кажем... Ја себе не разумем и не знам шта ми је, а нема нигде никог. Радим пуно, па се уморим и све ме боли, онда спавам и све тако... Није ми лако. Малопре сам изашла напоље и јако је лепо; мир и тишина и ваздух леп и нешто се обрадовах и дођем, ето, и јавим се Вама, и Ви мени, хвала Богу. Опростите, оче, ако ја свашта пишем, тешка сам много и јако тешко причам, не знам да објасним речима много тога.

50 51

DUXOVNI RAZGOVORI

- То се све отера молитвом и ведрином. - Хвала, оче Гаврило, идем ја да се молим и да захвалим Богу! Много сте ми помогли, оче. - Амин.

НЕ ВЕРУЈ СВЕ ШТО ЧУЈЕШ, НИТИ КАЗУЈ СВЕ ШТО ЗНАШ

- Помаже Бог, драги оче. Како сте? Оче, имам једну молбу. Можете ли да ме споменете у молитви за здравље, то ми је баш потребно. Никако ми се не да да дођем код Вас. Два пута сам већ планирала и никако да дођем, а тако ме нешто пуно вуче. Хвала Вам пуно и хвала драгом Господу што ми је омогућио да могу на било који начин да ступим са Вама у контакт. Тако бих желела да се сретнем са Вама и да отворим душу. - Бог благословио. - Хвала Вам, оче. Ја се надам свом душом и срцем да ће ми се отворити пут. Много ме вуче, сваки дан ми дође да кренем пешке. Управо читам о манастиру Лепавина. Ако скупим снаге, написаћу Вам писмо и послати. То ми је начин да олакшам душу. Много се тога скупило у мени, проблеми са мужем највише. Као да причамо два различита језика, па никако да се разумемо. Родитеље нисам видела осам месеци, не могу да им одем због финансија. Много ми тога стоји на души. Опростите што Вас узнемиравам, али немам коме да кажем. Желела сам и да Вам се захвалим што сте се за моју маму молили, она је много боље и захвална Вам је, увек Вас спомиње. Имам једно питање за Вас. Муж и ја смо били у манастиру Привина Глава и разговарали смо са оцем Гаврилом. Када смо на одмору, увек одемо у неки манастир и тражимо да разговарамо са монасима. Једноставно волимо тако и увек се распитујемо за све што нас интересује. Можете ли ми рећи, је ли истина да неки свештеномонаси неће да причешћују људе који су ишли код оца Гаврила. То сам читала и не могу да верујем. Називају га белим магом. Мене то сада тишти, јер ми смо ишли са добром намером, зато што нас вуче да идемо у манастире. Можете ли ми рећи само да ли је то истина? Јесмо ли ми направили грешку што смо отишли?

DUXOVNI RAZGOVORI

52

- Нити ми је познато да је о. Гаврило из манастира Привина Глава бели маг, нити ми је познато да неки свештеномонаси не причешћују оне који иду код њега. Има једна изрека: “Не веруј све што чујеш, нити казуј све што знаш.” Има он свог епископа Василија, који надгледа Епархију сремску, тако да је и о. Гаврило под његовим духовним крилима. А шта значи епископ? Та је реч „епи-скоп”, тј. онај који надгледа, као што орао гледа са висине пространство испод себе, тако и епископ надгледа своју епархију која му је поверена од Цркве за духовни и морални поредак у њој. - Ја сам овде у Немачкој рекла пред једним свештеником да смо били у манастиру Привина Глава и он ми је рекао да пуно народа иде тамо, али да то што се ради у том манастиру он не оправдава. - То је само рекла-казала, јер Црква нигде није издала званично саопштење да се не иде у манастир Привина Глава због тога што је о. Гаврило “бели маг”. Ко преноси такве гласине, само чини смутње. Многи се брину о туђим бригама, а најмање о својима. - Свештеник је рекао: “То је тамо ужас. Они тамо узимају од народа паре.” Тако ми је рекао. Оче, ми смо тамо отишли јер смо желели и не кајемо се, јер Господ види да је то била наша жеља, али не могу да верујем да има таквих људи који служе Господу и да тако причају и пишу за друге људе, који исто служе Господу и праве пометњу међу народом. - Сестро Биљана, да не проширујемо ову тему, јер није потребно. Има ко о њој да се брине и размишља. За то је надлежан епископ Василије. - Хвала Вам, оче, за одговор и за Ваше стрпљење. Дали сте нам мир, и хвала Вам за благослов. - Бог вас благословио.

52 53

DUXOVNI RAZGOVORI

СВЕШТЕНИК ЈЕ НА РУКОПОЛОЖЕЊУ ПРИМИО ПУНОЋУ БЛАГОДАТИ

- Оче, велика љубав ми се јави према Христу и покајах се за све моје гријехе. Свијет нам у обиљу свога гријеха не дозвољава да останемо чисти у вјери Божијој. Како да превазиђемо сва искушења нечистог ако смо свакодневно окружени гријехом? - Брате Иване, одакле се јављате и на ком крају света живите? - Пљевља, Црна Гора. - Како сте нас пронашли? - Тражио сам поуке старца Гаврила тајновидца, пошто имам неке видеозаписе, али не могу баш скроз да их разумијем, и тако сам наишао на Ваш сајт и веома се обрадовао што могу свакодневно да будем у контакту са свештеником. Имао бих доста тога, оче, да Вас питам, много тога не знам. - Које световно образовање имате, брате Иване, и чиме се занимате? Идете ли редовно у цркву, јесте ли верник или пасивни верник, што би се рекло обредни верник? - Вјеру сам спознао тек у средњој школи, студент сам природно-математичког факултета и у цркву идем кад год сам у могућности. Највише волим да идем у манастир Дубочицу, јер тамо имам потпуни духовни мир. Задњих дана сам у сталној молитви. Чак сам предложио својим родитељима да се замонашим, али су они то одбили. - Колико година имаш? - 23. - Јеси ли јединац у родитеља? - Јесам, оче. - Да ли је у манастиру Дубочици монахиња Магдалина, која је дошла из манастира Св. Ане у Хрватској? - Ту служи отац Кипроније, он је из Босне, а монахиња не знам одакле је. - Да није ова са фотографије? - Јесте, оче. - Ето прочитај њено страдалничко житије.

DUXOVNI RAZGOVORI

54

- Нисам знао ово о мати Магдалини, хвала Вам, оче. Иначе, моја мајка је са Косова, из Сочанице код Лепосавића, тако да се ја увијек молим Богу за народ на Косову. Вјероватно сте чули за манастир Св. Јована на Косову и за чувено дрво испред манастира са његовим ликом. - Да, јесам, чуо сам за дрво и чувеног духовника сочаничког преподобног о. Јована. - Јесте, отац Јован, много га воле и поштују како монаси тако и народ. - Да, образ кротости и монашко смирење красе о. Јована. - Каже св. Игњатије Брјанчанинов: “Промишљање смирења је најстрашнији вид гордости.” Како, оче, промишљање смирења? - Не би се рекло да је код о. Јована то, него искрено и природно смирење, које је задобио кроз послушност своме духовном оцу, а то смирење преноси и својим ученицима који су му предати на духовно руководство. - Гледао сам, оче, када се причешћује велики број вјерника, а свештеник нема времена да свакога исповједи. Да ли је то исправно? Да ли је исправно да се ми исповједимо свештенику који чини гријех тиме што пуши, јер пушење је кађење ђаволу. Како ће тај свештеник пренијети благодат Духа Светога на нас? - Пуноћа благодати коју је свештеник примио приликом рукоположења је делотворна, а за своје недостатке сам ће дати одговор пред Господом и пред верним народом. - Хвала Вам, оче. - Амин.

КАД РАДИШ ВЕЖБЕ РАДИ ЗДРАВЉА, НЕ МЕШАЈ У ТО РЕЛИГИОЗНИ ПРИСТУП

- Благословите, оче. - Бог благословио. - Оче, имам два питања и једну молбу. Скинуо сам са сајта вежбе истезања. Да ли треба да останем отприлике по 15-ак секунди у положају као што је на слици? То је прво питање, друго је, оче, у вези са црном магијом. То јако мучи моју маму. Њој су и у

54 55

DUXOVNI RAZGOVORI

манастиру о томе објашњавали, један од прозорљивих очева јој је рекао шта и како са тиме. Сада молба: ако бисте на проскомидији могли да поменете име С. То је дивна жена, мајка четирију дивних девојака и супруга једног побожног човека, хаџије. Нажалост, има мултиплу склерозу, па ако бисте могли да се помолите за њено здравље. И за моје, име ми је Стојан, имам одређене проблеме (болујем од агорафобије), и за здравље моје маме Љ. - Брате Стојане, ако до сада ниси практиковао сличне вежбе, немој уопште да покушаваш сам а да не одеш своме лекару и са њим се не посаветујеш. Тек кад те твој лекар упути физијатру, онда ће ти он одредити вежбе које можеш радити. Иначе по здравље може да буде више штете него користи ако кренемо самовољно, по свом нахођењу, да их радимо. Што се тиче другог питања, црна магија неће утицати на крштеног верника који редовно одлази у цркву, испуњава све црквене заповести, врши молитвена правила у кући, пости све постове (средом, петком, у вишедневне прописане постове), често се исповеда и причешћује онако како је пракса у његовој парохијској цркви, по договору и по благослову свог парохијског свештеника. Сва ова имена која си послао помињаћу испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Хвала Вам, оче. (...) - Не можете ни претпоставити колико ће нам значити ако се помолите за нас грешне испред иконе наше Мајчице. Мојој мами ће то бити невероватно драго... С. је захваљујући вери још ван инвалидских колица, али баш и није добро у задње време. И њој ће то много значити. Ја, наравно, нисам ни заслужио, али Мајчица и нама оваквима помаже. Радимо све што сте рекли, оче, у скромним границама наших могућности. Постимо све постове, причешћујемо се, одлазимо редовно у цркву. Трудимо се, оче. Тема црне магије је доста дискутабилна, нечастиви на доста начина обмањује човека. Шта и како је ми не знамо, али рекао сам Вам да су нам и неки оци то говорили... На страну и то, јако је тешко живети уз мржњу својих ближњих. Малопре су због безначајне ситуације (моја мама је простирала веш, они изнели да тресу тепих и када им је мама скренула пажњу на то) почели да вичу, псују најцрње претње, а онда, безобразлука, чак и позвали полицију. Невероватно, то већ

DUXOVNI RAZGOVORI

56

неколико пута раде. Долазе инспекције разне, пијемо лекове за смирење... Помолите се, оче, да нас Мајка заштити. - Брате Стојане, искушења мора бити, без њих не можемо Царство Небеско задобити. - Знам, оче, само се помолите за нас. Без Бога смо преслаби. Што се тиче вежби и консултације са доктором, нема тога код нас у овако малој средини. Ја имам проблем са вежбањем. Радећи одређене вежбе уместо да јачам, ја временом слабим. На крају дођем до тога да је физичка кондиција равна нули. Не знам зашто и како је то... Оче, има још једна ствар која ме мучи: на оном клипу са вежбицама се помиње јога, а клип је назван пилатесом. Ја имам неколико dvd-а са пилатесом и не знам шта да мислим о томе. Ја сам то скидао као методу Јосефа Пилатеса, коју је “смислио” за рехабилитацију. Међутим, и не само мене, то подсећа на неке ствари са хатха-јогом... Пошто сам имао негативно искуство са таи-јем, занима ме ваше мишљење о томе. - Треба избацити реч “јога” и о томе не размишљати, јер су то физикалне здравствене вежбе. Колико Вам је година, брате Стојане? - Имам 35 година. Хвала Вам, оче, на одговорима и на времену које сте ми посветили. Извините, морам још једно питање. У пилатесу се велика пажња обраћа на дисање. Абдомално, из стомака и доњег дела ребра увлачи се пупак (то подручје се зове “центар моћи”). Да ли радити те вежбе без таквог начина дисања? - Ја на то не обраћам пажњу, нити уопште размишљам о томе. Природно је да се мора мало пазити на дисање, да не дође до нечега непожељног, и то само због покрета и положаја тела. Никако у то не треба мешати религију или неки философски приступ приликом извођења вежби. У бањама кад лекар-физијатар одреди физикалне вежбе пацијенту, не одређује му, нити помиње, нити даје упутство, нити уписује у картон за физиотерапеута како треба дисати, него уписује само које ће вежби радити, а према врсти болести од које се опоравља. Циљ вежби је рехабилитација болесника (или одржавање здравља) и зато се ништа не каже нити прописује о врсти дисања, а још мање о некаквим мисленим представама током вежбања. Ту је физиотерапеут који води свог пацијента за време терапије.

56 57

DUXOVNI RAZGOVORI

Рекао сам, то су физикалне здравствене вежбе, а не источњачака јога. - Хвала још једном, оче Гаврило, мада нисам и даље сигуран да ли треба или не треба дисати на тај “специфичан” начин. Нисам најбоље разумео, да ли да се увлачи пупак и да се обраћа пажња на “свесност” покрета приликом рада пилатеса или не? Да ли само раде покрети? Извините што досађујем, али мало спорије схватам, а ово ми баш и није јасно. А мучи ме јако. - Кратко и јасно: нити увлачити пупак, нити је потребна посебна концентрација на дисање. То је сасвим јасно - ради се само о физикалним вежбама.

СА ГОДИНАМА САЗРЕВАМО, СВЕ У СВОЈЕ ВРЕМЕ

- Помаже Бог, оче, како сте, како Ваше здравље? Знам да сви тражимо помоћ од Вас, молитву Вашу, ријеч која ће нас окренути Богу, Којега тако брзо напустимо и заборавимо. У тражењу смо често саможиви, а има нас на стотине и сваки дан се тај број увећава, то је већ напор. Праштајте, драги наш оче, нама грешнима, и хвала Вам за свако слово написано, сваку ријеч изговорену, сваку поуку упућену нама кроз Ваше савјете, текстове, писма, линкове, музику, филмове, видеоклипове... све до Ваших молитви упућених Господу, Пресветој Богородици и светим оцима за спас наших душа. Господ и Пресвета Мајка наша да Вас чувају са Вашим и нашим братством. Браво, оче, а ја кад видим како радите, буде ме срамота колико сам лијен и, нажалост, на томе и остане. Даће Бог па да се мало активирам. - Бог благословио, брате Стаменко. Све у своје време, и ја сам био исти кад сам био у твојим годинама. Са годинама сазревамо и приближавамо се крају овоземаљског живота. - Благодарим, оче, на савјетима, мислим да се трудим да дочекам крај исправљајући своје гријехе. Даће Бог па да мање гријешим и да више живим по Божијим правилима. - Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

58

СВАКА СТВАР КОЈА СЕ КОРИСТИ НА ДОБРО И ЗА ДУШУ КОРИСНО МОЖЕ СЕ ОСВЕШТАТИ

о. Милун: - Да ли се могу освећивати компјутер, телевизор, радио и сличне ствари? о. Гаврило: - Сама ствар није грешна, већ циљ с којим се она употребљава – добар или лош. Компјутер се може користити за игру, а на њему се такође могу куцати Божанске књиге. Тако је и са магнетофоном: на њему се могу снимати греховне песме, али с друге стране молитве, духовне песме и Божанске поуке. Фотоапарат се може користити за разна мирска задовољства, а њиме се могу фотографисати и иконе. Дакле, одавде се закључује да се одређена ствар, ако се не користи греховно, може освештати, а у супротном то не треба чинити. Многи верници су у недоумици и постављају ми питање да ли се могу осветити или благосиљати компјутер, телевизор, камера, фотоапарат, радио. Кад човек дође и пита свештеника онда је овај у недоумици коју молитву да измоли, па му је и мало чудно што верник тражи молитву за такве ствари за које није било уобичајено да се благосиљају и, како народ каже, освећују. Одговор свештенику и вернику: сваку ствар која се користи на добро и за душу спасоносно треба благосиљати, било да се однесе у цркву било да се позове свештеник у кућу или стан. Молитва у Требнику се пронађе у садржају под Молитва за освећење сваке ствари.

НИШТА НИЈЕ БЕЗ ПРОМИСЛА БОЖЈЕГ

- Добро јутро, оче, благословите. Тражим од шефа одмор, јер не могу више, али не могу да га добијем. Ево истините приче једног нашег савременика. Он има 35 година и довољно је успјешан бизнисмен. Има лијепу и скромну жену и малу ћерку, велики стан у Москви, викендицу, два аутомобила, много пријатеља... Има оно чему теже и о чему многи маштају. Али ништа од тога га не радује. Он је заборавио шта је то радост. Сваки дан га притиска

58 59

DUXOVNI RAZGOVORI

туга, од које покушава да побјегне радом, али безуспјешно. Сматра се несрећним човјеком, али не зна зашто. Има новац, здравље, младост, али није срећан. Слично је код мене... Немам жену ни ауто, али имам свој простор и технику о којој сам сањао. Исповједио сам се синоћ код оца Мома... Исто и дјевојка коју сам водио, она је чак осјетила радост. Оче, када ме је послије исповјести, док је читао молитве, о. Момо крстом да кажем „куцао“ по глави, мени је то било велико умиљење, нека милина да сам желио да не престане. - Бог те благословио, брате Петре. - Као нека велика светиња да ме додирује, што и јесте. Испричао сам о. Мому своје муке, а он ми је на крају рекао страшну поуку. Каже, ти знаш причу о нечистом духу, који кад изађе из човјека иде по безводним мјестима и скупи седам горих од себе, па буде ово потоње горе човјеку него прво ако се врате у њега. - Зашто ниси свратио у манастир Бању, били сте близу, два километра од Рисна према Котору? - Поћи ћу, о. Момо и тамо служи. Рекао сам му да бих поново дошао до њега по савјет. Отац Момо је више у Бањи него у оној цркви у граду. - Ето сад си пронашао духовника и држи се његових савета. - Морао сам да нађем, оче, некога са ким могу да причам уживо.. - Тамо сам и ја био, кад сам дошао са Св. Горе. - Ако Бог да и ја ту да почнем своје обнављање. Отац Момо је испричао ту причу мислећи на то да сам ја осјетио благодат, радост и снагу вјере, и онда сам све то запустио. Сада је више демона дошло да ме напада и већа су искушења. У почетку вјере сам имао нападе, а ово сада је униније. Синоћ сам некако у тренутку прогледао и јасно сада видим све лажи... Покушао сам да тражим одмор, да бих ишао мало по манастирима, али ето, не да се. Она дјевојка коју сам повео ми је рекла да имам испоснички лик и изразила жељу да будем монах. Иначе није ријетко да ми људи то говоре. - Па ето, размишљај о томе, људи осете нешто... - То обично виде у мени и кажу ми искрени људи, људи који су безазлени. - И ти си безазлен, али ниси одлучан за духовну борбу.

DUXOVNI RAZGOVORI

60

- Ја, оче, направио ову моју просторију, све средио, сви се одушеве када то виде, а мени то све празно. Обичне ствари... Могу ја сада да се лажем како ме то испуњава, али ме не испуњава. Заправо, туга је још већа. Баш како текст на сајту каже о унинију. Ето, ја не бих још пошао к о. Мому да ме нису натјерали жеља да помогнем оним људима и њихова молба. И баш им синоћ рекох: и ја имам проблем, ја сам помогао вама и ви мени, јер не бих себе ради пошао ко зна када, а овако ће нам свима Бог помоћи. То је промисао и милост Божја била да ја њих поведам, па тако и себе. - Ништа није случајно и није без промисла Божјег. Сад се држи правог пута и по њему иди да не залуташ. - Оче, имам жељу да поново пишем за Вас. Каже о. Момо да је редовно добијао Ваш лист. - Пиши, одабери ти сам неку тему, рецимо о залуталој овци или о блудном сину. - Хоћу о блудном сину; да пишем до чега ме је довело моје непослушање или својевоља, може се рећи и незнање, или немање духовног оца оволико времена. Толико сам себи искомпликовао живот и сада је потребна операција, хируршка интервенција која ће бити без опијума веома болна. Нема ништа важније него да човјек још од младости нађе доброг духовника, јер овако живјећи по својој вољи натовариће себи свакојака бремена. До ове констатације дошао сам сада, и док сам жив увијек ћу говорити људима о важности да слушају духовника, о важности благослова... Да сам имао духовника, можда не бих уписао факултет који јесам, не бих ушао у везу са протестантицом, доста тога не бих... Али, све је школа. (Искрено, ова ријеч “веза” ми се гади). - Сада имаш духовника, о. Мому. Слушај га и његове савете испуњавај. - Добро, не могу га ја, оче, још назвати духовником, али сам на добром путу. Он мора да добије бољу слику о мени, да ме боље упозна како би знао да одреди терапију. - Мораћеш чешће код њега на духовну едукацију. - Хоћу, на вечерње ћу ићи, није пуно далеко, можда 30 минута вожње. Оче, ако ми шеф не даје одмор, да ли да тражим своја права или да ћутим и наставим да радим? Одмор би ми требао, понајвише да се духовно средим.

60 61

DUXOVNI RAZGOVORI

- Ћути и трпи, трпи и ћути. Слушај шефа и ради што ти се заповеда. Кад испуниш све што ти је заповеђено, онда се жали на оно што ти није право. - Ја све и слушам, само је код мене дошло до засићења па ми одлазак на посао доноси муку. Мучнина ми је, некакав притисак у глави, нервоза кући послије посла. “Као што болесник не може да носи тешко бреме, тако и онај ко је у стању унинија није у стању да брижљиво испуњава Божја дела, јер су код првог телесне снаге у растројству, а други нема душевне снаге”. Може ли се за моје стање рећи да је стање унинија? Такве су пројаве унинија. А очајање има још и теже пројаве. Човјек који је у очајању, тј. који је изгубио сваку наду, често се одаје наркоманији, пијанству, блуду и многим другим гријесима, сматрајући се ионако за палог. Крајња пројава очајања је, како је већ речено, самоубиство. Значи, униније и очајање су одвојени, тако да се може рећи да сам ја у унинију, али нисам у очајању. Да кажем, имам духовну снагу, па кад чујем радосне и лијепе ријечи Јеванђеља љубави, ја се одмах тргнем. Што више читам, све мање могу да опишем да ли је моје стање униније или се ради о духовним искушењима. - Духовна искушења да, али очајање не! Борба са искушењима молитвом, постом, исповешћу и причешћем, то је једини излазак из духовне кризе, уз помоћ искусног духовника, доброг духовног лекара, непрелешћеног. Данас се многи називају духовницима, а школу послушности нису прошли. Данас је у Русији проблем с неискусним „младостарцима“, а и код нас је иста ситуација, нисмо далеко од Русије. - Оче, данас су свештеници превише у свијету, а монаси у некаквом унинију. То ми се нешто тако чини. А вјероватно младостарци постају они који желе нешто да ураде, па се сами без школе послушања преласте. - Зато се стварају групе и групације међу верним народом у Цркви и онда настају смутње и проблеми, настаје нејединство у Цркви. У томе непријатељ рода људског и вере наше православне ликује, јер је постигао циљ. - Да, међу мирјанима се праве мале групе одабраних, по два-три брата или више. У монаштву, јер су они кудикамо духовно јачи, дијеле се на матејевце и оне зилоте као на Светој Гори. А ђаво

DUXOVNI RAZGOVORI

62

ликује, како сте рекли. Мартин Лутер је имао добре намјере, али његову намјеру је ђаво искористио на нешто лоше. Не знам да ли је он имао на уму да приђе православљу када се одвојио, али његов бунт је био оправдан против тадашње Католичке цркве. Свако царство које само у себи дијели пропаднуће. Тако и ти људи у нашој Цркви имају можда добре намјере, али они не пуштају да те намјере Бог благослови, већ раде својевољно. И онда нестаје љубав, јер се Бог повуче и пусти их да раде како хоће. Оче, опростите, ја се овако распишем, али када бисмо причали очи у очи, ја бих Вас само слушао и хранио се. - То је плод њихове непослушности, али нису само они криви, већ су у томе саучесници и они коју дају томе повода, они који одступају од предања Светих Отаца, и који су дали заклетву пред Јеванђељем и Часним Крстом и верним народом да свете догмате потврђене од светих Васељенских Сабора неће мењати, да ће Свето Предање чувати и верну паству Господу привести. - Ја нисам знао за оно канонско правило да не може бити свештеник онај ко је окусио пријебрачна уживања. Али када сам чуо, здрав разум налаже да је то правило - правилно. То је то. Зато данас имамо и такве свештенике који су то радили, а Црква их је, да ли због мањка свештенства, рукоположила. То је само један примјер непослушности. Правила су правила, а Ви сте ми најбољи примјер како се требају слушати и испуњавати канони, то сам од Вас научио. Када би ме неко питао да Вас опишем, прво што бих рекао је да црквена и канонска правила поштујете у срж и да имате велику љубав. Тако ја барем Вас видим и када размишљам о Вама, највећи узор ми дајете у тој тачности послушања Цркви. - Треба се одржати на дрвету Цркве која нам је од Господа Исуса Христа установљена, јер свака грана која отпадне од дрвета осуши се и у ватру баца, а само она грана која је здрава остаје и даље да многи плод доноси. Тако се треба духовним плодом хранити и Царство Небеско задобити. - Хвала, оче, то је заиста тако. Немају коријена, па се осуше.

62 63

DUXOVNI RAZGOVORI

РАДИТИ СВЕ ПО МЕРИ И БИЋЕ ТРАЈНО

- Помаже Бог, драги оче Гаврило. Благословите. - Бог благословио, сестро С. - Само да Вам кажем, Р. ми сад не прави проблем око интернета као раније. Сад је много боље, слава Господу. - Значи да је “деблокирао” своје размишљање о интернету. Интернет може да служи на спасење многих душа и реч Божја да стигне на све континенте света. - Управо тако, оче, сада слуша о. Јоила на Радио Светигори. Поуке је снимио и то нон-стоп слуша. (...) Драги оче, може ли се ово икако спречити? Ужас један, да им Господ да памети и разума. - Шта ћете, демократија... - Бог да нас сачува овакве демократије. Молићу се да сачува нашу омладину од ове несреће. Хвала Вам, ово сам гледала са колегиницама. Не можемо доћи себи шта се све дешава и шта нашу младост трује и у пропаст води. Како то зауставити? Код нас све више дроге у школи, кафићима... увукло се право зло. Они који би морали да за то нађу решење ћуте. (...) Драги оче, и даље то зло дивљања: јуче је настрадала једна девојка у граду. Касно се кући враћала, лопови је пресрели и задавили је. Сви смо били шокирани. - У колико сати се то догодило? - У два после поноћи, кад је опасно за ходање. Задављена је, а убицу су нашли, иза себе има још лоших дела, из затвора је недавно пуштен. - Брат Р. да не хода градом касно ноћу. - Ни он не хода у то доба. Слава Господу и хвала Вама, оче, на очинској бризи. Ви знате његове бубице... Само нека је сада неки посао нашао, да мало види шта су обавезе. (...) Код нас, оче, пред ове изборе борба, саме каубојштине. Још неког су претукли, Боже сачувај! Једни другима плакате тргали и потукли се, лом носа и руку. Чиста каубојштина. Да су деца, него одрасли, и то на функцијама - “челници” странке. - Шта ћете, боре се за власт. Брат Р. док се смркне одмах под ћебе, то је најсигурније. Једино да не избије дим из стана

DUXOVNI RAZGOVORI

64

одоздо, пробудиће се тек кад стигну ватрогасци. - Ви увек имате добре поуке. Ако дође опет до пожара, ми смо високо и не можемо побећи. (...) - Ево један користан текст из данашње “Политике”. Корисно би било да прочитају колеге и колегинице са посла, нарочито они које пуше, а то да пренесете и својим ђацима, да би сачували здравље и своје младе животе. - Благодарим, оче драги. Баш Вам хвала, ми малопре слушали веронауку из оних текстова са Радио-Светигоре. Одлично, о овоме и на часу разредног могу разговарати. Родитељи су понекад гори него ђаци. - Може се казати да је то алтернативна педагошка настава. И на тај начин се може учити и утицати на друге, да не уништавају своје здравље, поготову у школама као учитељи и васпитачи, који треба да дају пример. Ако нема примера, онда нема ни успеха, јер се губи ауторитет. (...) - Драги оче, само да Вас питам за савет. За здравље Р., сем редовних молитви јутарњих и вечерњих и молитве Пресветој Лепавинској Богородици, да ли још неки предлог имате, коју још молитву да читам? - Знате како кажу лекари физијатри - кад прописују терапију и вежбе, кажу да треба радити до границе умора и онда престати, јер срце може да стане ако пређе преко границе. Тако је и у духовном животу, са постом и молитвом. Догоди се да неко натовари преко мере и то траје једно време, али кад се умори и постане му досадно, онда оставља све. Доживи капитулацију па изгуби и оно што је претходно стекао. Све по мало и биће трајно. - Хвала Вам на саветима, свако добро од Господа. Знате да ми не може бити ништа тешко кад је дете у питању, јер волим сву децу, а како тек за Р. не бих нешто урадила. Зато сам Вас за савет упитала, да ли је ово довољно. Слава Господу, сад како ради је пуно боље и нема времена о свачему размишљати. - Млад је, па мора о нечему да размишља. Сад је преокупиран том девојком Т. и има вирус у глави. Вирус звани “Т.” - Драги оче, увек имате дивне одговоре. Јавићу се опет.

64 65

DUXOVNI RAZGOVORI

(...) - Код мене, оче, у школи као мала црква - само слушају духовне текстове. Раде и слушају псалме и акатист на грчком, супер им се допало. Ја сам испринтала текст “Васкрсење се рађа из литургије”, деца погледала и за веронауку ми узеше цело оделење. Тако ми, оче, и веронауку држимо помоћу тих дивних текстова. Хвала Вам за све. Како сте, оче? Код нас права јесен, хладно. - И код нас исто. - Изгледа да су се покварили и људи и време. А гријања нема, смрзавамо се од зиме. Хвала, сад идем кући да се грејем. Свако добро од Господа! (...) - Помаже Бог, драги оче Гаврило! Нека Вас Господ и Пресвета Богородица чувају и награде за сва добра која чините за све нас! Ја просто не могу ни стићи прочитати колико добрих поука и текстова шаљете редовно. (...) Посебно ми је драго кад од докторке која треба маму да оперише чујем кад каже: “Уз Божју помоћ и моје што знам”. Покушаћемо, па шта Бог да. Још само да Вам кажем, да ми нема ових Ваших текстова, поука, порука и молитве, просто не знам шта бих у овом лудом хаосу од посла и околине. (...) - Помаже Бог, оче, благословите. Свако Вам добро од Господа за празник Покрова Пресвете Богородице. Морам да Вам кажем, моје оделење је радило контролни и прича ми дечак: ја сам се помолио Господу и Пресветој Богородици пре рада и добио одличан, а остали су слабо урадили па моле одгоду за следећи час. - Нека му је благословен успех. - Хвала, оче, и ја сам била сретна, посебно што ми се тако лепо понашају дечица. А и у цркви га редовно видим недељом. Слава Господу и Пресветој Богородици, успела сам и с мајком да одем у цркву и на Св. Литургији да се причестимо. А после смо ишле по налазе пред операцију. Лекар јој рече: срце одлично, бако, као у пилота. Слава Богу, синко, она га благослови. Ја се у свакој молитви Господу и Пресветој Богородици у сузама за све нас, оче, молим и ништа друго не знам. Поздрав и свако добро од Господа Вама и братству. (...) - Драги оче, прочитах сада сестре Танкосаве писмо о поклоничком путовању и нисам се могла уздржати од суза, јер је

DUXOVNI RAZGOVORI

66

тако дивно описала. Баш све као да сам и ја с њима била. (…) Р. је изгледа стекао поверење код директора, увек га ангажује за теже и одговорне послове. - Само још цуру да придобије... - Не знам шта се ту догађа. Ја сада у школи читам ове текстове. Никад краја, сви су тако дивни да не могу ништа да изоставим. Драги оче, баш смо недавно на ову тему о унинију разговарали и ево сада у Вашој теми одговора. Штампала сам то и носим им на читање. - Униније значи чамотиња, то је кад се човек затвори у себе, што би се рекло модерним језиком – падне у депресију. Никоме неће да се отвори и каже шта га мучи. Човек је велика тајна, он је тајна и самоме себи. - Баш је такав Р. био једно време. Ужас, оче, од свих ових оболелих и оваквог понашања данашње омладине. Онај момак што је ону девојку задавио јуче се у затвору обесио. - То се могло и очекивати, кад је душа празна. - То је ужас, оче драги, младима се свачим пуни глава, али душа остаје празна. И шта се догађа... Ко ће све то издржати и остати нормалан? - Може, смирењем и трпљењем. - Уз Ваше савете и помоћ, оче драги, све ми је лакше. Мама Вам се посебно захваљује и поздравља. Само Вас да слушамо, а сад како га до лекара некако приволети, то остаје проблем. Треба се за њега Богу молити. - И показивати му љубав и пажњу, то је најбољи лек. Таква је болест овог времена, болест неспокојства и немира. Празнина влада у душама људи. - Колико сам у прилици и у могућности, молим се. Љубав и пажњу од мене има, али отац с њим ни реч не може без свађе проговорити. - Па кад је и он оптерећен многим бригама и обавезама, ретко и у цркву иде на богослужења. - Ма све су то последице и тог несретног рата. Што Ви кажете: празна душа. Неће да иде. Каже: идете ви, па опет син болестан. Па хајде да идеш и ти, онда ће вредети и наше, кажем му, јер си ти главни. Али, ни да чује.

66 67

DUXOVNI RAZGOVORI

- Поћи ће кад се буде духовно пробудио. - Ма да не буде мало касно?! - Кад год буде, неће бити касно. - Драги оче, никако ми не иде у главу колико човек сам против себе може чинити. Вама хвала на подршци, саветима и разумевању и опростите на свему.

И ПРСТ МОЖЕ ДА БУДЕ БРЖИ ОД ПАМЕТИ

- Сад се мало вежбам да ћутим. Морам мало да слушам друге. Ето, како Ви нас слушате, наше муке и наша кукања и свакакве глупости, а мало кажете. Уствари, пуно кажете. А да није Вас, како бисмо се ми Богу молили? Ја мислим да Бог слуша само праве и чисте молитве. А колико се молимо, колико је наших молитава чистих и колико их Бог чује? Али опет нас Бог није оставио. Зато што имамо Вас и Ви нам помажете, као кроз сито оно што кроз њега милион пута просеју да би нашли један грумен злата. - Бог благословио, сестро Зорице. Камен под језик је најздравије, али и са тастатуром се може грешити јер понекад и прст може да буде бржи од памети. - Благодарим, оче Гаврило. Јесте, оче, а кад није било оволико речи боље се човек споразумевао. Сад има толико начина да се нешто објасни и пуно нових речи, а опет мало се каже. Тако и ми, поготову млађи, када међусобно причамо уствари не причамо ништа. Као нека трка, ко ће више да каже... Оче, да је то само до језика и прста, него нас и памет често оставља. Да знате, оче, како је у свету, како је све нестварно, колико је свет залуђен свим и свачим, а Бога не тражи. Толико је снажна та похлепа за парама, сви се тресу за себе као да ништа немају, као да су гладни. Страх, и нико с никим. Мене тако понекад самоћа нека ухвати, па ми буде тешко, мислим полудећу. Оно вече кад сам Вам писала баш ми је било лоше, и ја сам лоша била, сама себе нисам могла да смислим. Хвала Богу, од тада као да је нешто добро ушло у мене. Сад ја славим сваки дан. На послу сам узела одмор. Кад човек ништа нема, а има то нешто... онда је све другачије. Другачији је свет и другачији су људи око нас и природа се онда

DUXOVNI RAZGOVORI

68

човеку приближује. И киша и ветрови су онда драгоцени. Можда би да сада ја некоме причам све моје муке они рекли: е па то је чудо да си ти сад добро. Све је у човеку. Није ништа од споља ни до других, него до нас самих, до наших греха и наших похлепа. То што сам ја била као у затвору није нико крив до ја сама. И што је мени сад добро, није то зато што су ми се проблеми решили. Нису се решили. Него сам ја оздравила. Као из ведра неба, и сад је све другачије. Лепо сте ми рекли за ведрину. Ето како сте ми је послали, оче, ту ведрину. Нека Вас Бог чува, да сте нам као звезда Даница.

БОЉЕ НА ВРЕМЕ, НЕГО ЧЕКАТИ НА МОРАЊЕ

- Помаже Бог, драги оче Гаврило, Ивана је из Краљева, долазила сам Вам са Иреном и Аленом из Љубљане, и са мужем Ђорђем. - Како сте се сетили након дугог времена да се јавите? - Пуно пута сам Вас звала на телефон док сте били у бањи, а касније никад нисам успела да Вас добијем, ваљда је требало упорности. Али стално мислим на нашу Лепавину. Како сте нам? - Ко тражи добије ме. Хвала Богу, добро сам. - Видела сам Ваше фотографије како вежбате, сви можемо да се угледамо на Вас. - Ма, почећете као ја у 64. години старости, тад је човек највиталнији - кад натовари мало више година и ослобођен брига. - Изгледа ми. Мени једино синчић Павле одржава кондицију. Он све већи, ја све мања. - И није ништа тешко кад се хоће. - Баш тако, само неки нисмо баш од воље, већ само кад дође до морања. - Па тако и изгледа по фотографији коју видим у прозорчићу. - Морам Вам послати и његову и све ће Вам бити јасно. Слава Богу, нека је жив и здрав. - Мора се на време кренути, не чекати под морање.

68 69

DUXOVNI RAZGOVORI

- Баш тако. Требаће снаге за још дечице, ако Бог да. - Наше баке нису морале да раде фитнес и пилатес, али су рађале много деце, и то здраве и паметне. - Тачно тако, а ми висимо годинама на факултетима и пред компјутерима, то нам је данак, касно рађамо и све то вуче своје. - И дојиле су мајчино млеко, а не из флашице разне концентрате. - Мени су чак лекари рекли да прекинем да дојим дете са седам месеци, али то ми је било сулудо, па је господин храњен до 15. месеца и јако благодарим Богу за то. - Зато деца чим дођу на свет одмах траже компјутор и чим виде монитор од компјутора одмах се умирују, јер су од зачећа до рођења била испред комјутора и монитора. Долазећи на свет они су већ научили информатику. А који господин? - Мали Павле, син. - А већ је постао господин, зар је толико размажен да сте га ставили на господски пиједестал? А шта ће бити тек кад одрасте? - На ивици је, не толико од нас колико од баба и деда, код нас још прут решава ствари. - Онда ће то бити послушно, васпитано дете. И паметно, јер ће научити да слуша. - Само да нам не дођу ови са Запада са тим дечјим телефонима кад их родитељи напуцкају, мене ће у том случају одмах да пријаве бабе. - А, то ће сигурно доћи, али има и родитеља који злостављају своју децу. Колико данас има родитеља који троше дрогу и пијанче по дискотекама и којекуда... Таквим родитељима се одузимају деца и због тога закон штити децу коју злостављају несавесни родитељи. - Знам, то је страшно, радим у средњој школи и све више видим деце чије мајке седе у кафићима уместо да их са ручком чекају кући. Све је тужније, очеви варају мајке са другарицама својих ћерки, туку синове... Тужно нам време долази, безбожно, без породице. - Да, али има и дивних младих родитеља и добре и васпитане деце.

DUXOVNI RAZGOVORI

70

- Наравно, треба много труда и вере, само тако успева. Без Цркве у ово време не знам да ли је могуће. Ми смо још само теоретичари, Ђорђе и ја, али Богу хвала успевамо да се натерамо на редовно одлазење у Жичу, макар недељом, јер Павле је навикао на тај живот од почетка. Тамо виђамо како се уз Божију помоћ може све. Кад смо код родитељства, хтела сам нешто да Вас замолим - не знам да ли се сећате Роберта, младића који је долазио код Вас са мном. Он се упокојио по Васкрсу ове године, остала је његова жена, која је у полукоми већ три године, и дете. - Бог да му душу прости, а његовој жени и детету здравље од Господа. - Хтела сам да Вас замолим да га поменете у молитви за упокојене, а жену Светлану и сина Николу за здравље. - Да, хоћу. Лепо смо се издиванили после толико времена. - Баш јесмо, даће Бог да буде и уживо, што пре, па да измолимо и друго дете као што смо и ово код Вас измолили. - Чекају ме и други за одговоре. - Хвала на Вашем времену, пуно поздравите братију. - Амин.

ДУХОВНЕ БОЛЕСТИ МОРАМО ДА ЛЕЧИМО МИ ДУХОВНИЦИ

с. Танкосава: - Опште је познато да свака криза у свету, па и у свакој држави, доноси најезду секти. Како сте се Ви у ратном окружењу на тим трусним подручјима борили за очување православља, па и хришћанства уопште? о. Гаврило: - Када сам видео да је у народу завладао велики страх, почеле су разне болести, нездравље. Знао сам да те душевне болести морамо да лечимо, ми, духовници са својим свештеницима. Да, да, тада су се појавиле многе секте, да се тобож’ „нађу људима у невољи“. Увидео сам велику опасност од њиховог присуства на тим просторима. Иако сам био велики противник увођења компјутера у манастир, по препоруци и благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Господина Јована, купили смо компјутер и убрзо почели да штампамо духовне листиће,

70 71

DUXOVNI RAZGOVORI

а касније и часопис „Пут Истина и Живот“, са веома пажљиво бираним душекорисним темама. Тада бих сакупио тог материјала и замолио да ме неко одвезе до села. Онда бих ишао пешке од куће до куће, посећивао породице, разговарао са људима, остављао им духовне листиће, а касније часописе, који су им, верујте, много значили. Чували су их као светиње по кућама, читали, и духовно ојачавали. Имали су осећај да их неко чува, да се моли за њих, да нису сами. с. Танкосава: - Оче, да ли су те секте биле упорне у свом поимању вере? о. Гаврило: - Да, да... и они су желели да их људи прихвате. Понекад бих се и сам срео са Јеховиним сведоцима у селу. То су, на жалост, залутали млади људи, убедљиви су, упорни. Они су радили свој посао, а ја свој. Никада се нисмо сукобљавали. Они су остављали људима гомиле материјала, убеђивали их како су остављени од свих, само се тобож’ они брину за њих. То је била њихова мисија, јер, лако је било манипулисати људима у тим смутним временима. Морало се брзо реаговати. То је ипак била наша њива, наше стадо. Ако ми спавамо, наравно да ће ту нашу њиву други жњети. Нису нама секте криве, јер док ми дремамо, они раде. А када нам је Господ дао да будемо пастири Њиве Његове, морамо да чувамо своју њиву, своје стадо. И ја бих долазио код тих домаћина, попричао са њима, храбрио их, молио их да се више моле, да се Богу обраћају, да без Господа у срцу нема живота. Радо су ме примали. Много им је значило када им дођем. Радовали су се као да им је дошао родитељ у кућу. Након тога су ове секте нестајале, просто ту више нису имали места, а и домаћини су их одбијали и говорили: „Имамо ми наш манастир и нашег оца Гаврила... Нисмо ми сами“. Зато смо стално морали да будемо уз народ. с. Танкосава: - Оче, па Ви сте били на правој линији фронта православног хришћанства! Како се имали снаге за све то? о. Гаврило: - Молио сам се Пресветој Богородици да нас сачува, молио сам се Господу да ми да снаге да помогнем уплашеним људима. Њима је било још теже. Ја сам знао да се ништа не може упоредити са нашом православном хришћанском вером и да главу можемо изгубити, али веру никако. Ако нестане вере, ни народа више неће бити. Далазили су у манастир и неправославни. Са свима

DUXOVNI RAZGOVORI

72

смо лепо поразговарали и помагали им, читали молитве. Много је исцељења било по милости Пресвете Богородице Лепавинске. Важно је напоменути да је Његово Преосвештенство Митрополит Господин Јован потпуно подржавао тај наш мисионарски рад, просто нас је наговорио да купимо рачунар и стално просто пророчки подвлачио колико је компјутер важан за мисионарење, за брзу инфомацију, за брзу реакцију, и то нам је много значило. Тако је и било, све смо радили по благослову Његовог Преосвештенства Г. Јована и то је уродило великим плодовима. Сада имамо око 1000 посетилаца дневно на нашем сајту. Захваљујући тој брзој техници ми смо штампали доста мисионарског материјала и достављали како нашим парохијанима, тако и широм других епархија. с. Танкосава: - Хвала Вам, оче, за Ваш прегалачки рад, одбрану и очување вере наше Православне. о. Гаврило: - Богу хвала! (23. 10. 2008.)

ЧУВАЈ СЕ ВИСОКОУМЉА, ТО ЈЕ НАЈОПАСНИЈА ДУХОВНА БОЛЕСТ

- Добро јутро, оче мој Гаврило. - Бог благословио, брате Петре. - Оче, је ли нормално да имам месијанске мисли, мисли да сам одабран од Бога да будем светитељ и слично? Или је то ђавола? Те мисли долазе од моје вјере, јер имам осјећај да могу много тога да учиним у Богу. - Брате Пeтре, пази се да не паднеш у прелест. http://ma-nastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/saveti_duhovnika_i_odgovori_na_svakodnevne_nedoumice_verujucih_ljudi/ - Све ми је јасно. - Откуд ти та мисао? Изгледа да је од левог... - Мене је страх те мисли. Када бих се очистио од гријеха и више не гријешио… Овако се смирујем, јер се сјећам гријехова својих. А када бих се очистио од гријехова својих и живио чисто, у посту и молитви, ко зна шта би онда било.

72 73

DUXOVNI RAZGOVORI

- Тек би тада постао високоуман и изгубио би смирење, али то не значи да и даље живиш у гресима, него се суздржавај и чувај да не падаш у њих, и чисти се покајањем. - Па тога ме и страх. Вјероватно зато по милости Божијој оволико и падам. Али нашао бих ја смирење, гледао бих дјела светих и очајавао над тиме какав сам. И уз духовника, ако се слуша, било би добро. Али некако имам осјећај да бих могао много људима да помогнем. А то може ваљда свако ко се од срца предаје Господу. Можда отуда те мисли. Код Вас је, оче, као у раним временима, све јавно. - Смирењем и добрим примером се више постигне него ораторском вештином, префињеним речима... - Тако су мени кад сам почео да читам Библију говорили: што то читаш, ништа се ту не разумије. А мени све некако јасно. И свако моје мишљење се увијек поклапало са мишљењем светих отаца. - Тим људима су неразумне речи Св. Писма зато што су у греховном мраку. - Добро, неке дубоке приче као она о десет дјевојака, или о сијачу, али ту помаже Владика Николај. Али најважнији је тај осјећај блискости истине када се чита Свето Писмо, радост и мир. - И ти својим примером показуј и духовно уље увек имај у светиљки. - Само добар духовник, послушање и ићи ће то. Све је у духовнику, сваки напредак. А мени према оцу Мому дођу неке гадне мисли, као види види га, он је лош свештеник. Ја се чудим од кога то долази код мене, па се сјетих неких примјера из предања и схватих да не слушам те гласове. Тако мени често буде када се ради о неком јаком духовнику, прије свега ономе који ће ми бити душекорисан. - Само не мењај духовника, сад хоћу овог а сад ћу поћи ономе. Не ваља мењати лекара, јер онда болесник остаје неизлечен; почну се мешати лекови па долази и до тровања, од тога још горе буде. Такве ти мисли долазе од нечастивог. - Вјерујте да нема квалитетнијег од оца Моме... Можда и отац Бенедикт, од кога имам страх, јер он као да пролази кроз моју душу погледом, као да види све мрље душе и као да зна будућност моју.

DUXOVNI RAZGOVORI

74

Не могу описати, и страх и топлина одједном се осјећа... - Тражи не чувене него смирене. - Ја, оче, мислим да су њих двојица баш смирени, осјећам то. Мени је отац Момо за сада најбољи код кога сам био. Баш хоћу то да кажем да има смирења. - А колики су теби до сада били најбољи? - Ја сам сада одлучио да слушам, барем тако мислим. - Колико ће то трајати? - Ваше фамозно питање за мене. Било би добро за мене да траје, јер мучим себе и физички ћу обољети ако не буде трајало, а можда и умно оболим. - Чувај се, брате, високоумља, то је најопаснија духовна болест која се тешко да излечити. - Данас ћу звати поново оца Мома да ми каже када да дођем. - Само се може добити жути картон. Колико ће то трајати? - Оче, Ви ме стално то питате, јер знате да сам ја ко вјетар. То је веома незгодно питање за мене. - Које? Што мењаш духовнике? - Да, та моја непослушност, а Ви ме то често питате. А ја желим да се потрудим да траје... - Барем једно дуже време. - Сад сам се чуо са мајком и она вози бицикл и иде на плажу да се купа. Замислите то. Ја да се окупам сада у болници бих завршио. - Ти би се разболео зато што си нежног здравља и галофакно дете. Она је здрава што те није дојила мајчином млеком, а ти си болестан и без отпора на прехладу што те је хранила галофаком. - А шта је галофак? - Концентрат или млеко у праху. - Не знам колико ме је дуго дојила, али да сам био пажен и мажен, то сигурно. - Е, зато си тако и нежан и размажен и зато тешко себи налазиш духовника. И са Синаја да некога за духовника узмеш, брзо би ти њега мењао. Само оца и мајку не можеш поновити, а да можеш и то би.

74 75

DUXOVNI RAZGOVORI

- Нећу више мењати. - Ах, видећемо колико ће трајати. Али ипак, победи себе, буди послушан, слушај савете о. Моме. - Нема, оче, ништа, ова моја неће да се бори за истину и то је то. Ја хоћу њу да спасим, али нема ту ништа. А друго искушење ми се већ спрема, једна дјевојка православка воли мене и пати, јер види да ја патим са овом мојом... - Опет се ти враћаш на старо, опет ти вирус прорадио. - Дјевојка за сваку похвалу. Али то ме оптерећује. Можда би она била савршена жена за мене, има врлину, али не видим себе у томе. Једном волим жену и неме више, то је правило које имам за душу своју. Како да волим час једну час другу? - Па тако као што и духовнике мењаш. - Нисам се ја завјетовао ни за једног духовника, једноставно нисам могао да нађем, а и ситуација ми је таква била. - То је болест младости, болест која прогони већином младе. - Мој је проблем што сам научио да никога не повређујем и онда ја патим ако друге повредим и док се све не ријеши ја нисам ја. - Већ си Петар немрко, све би хтео и на крају ништа. На крају се нађеш на неком пустом острву сам сам са собом, без икога и нигде. Само можеш да гледаш у високо небо и дубоко море.

ВЕРА ОСЛАБИЛА, А МОЛИТВА ТИЊА

- Ево молитве пре читања Светог Писма: „Запали у срцима нашим, човекољубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје јеванђелске проповеди. Усади у нас страх Твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и благим И животворним Твојим Духом, сада и увек и у векова.

DUXOVNI RAZGOVORI

76

Амин.” Пре читања Светог Писма и њу прочитај, и у Господа се уздај. - Хоћу, оче мој... Планирам поново да се видим са о. Момом ове седмице. (...) Оче, синоћ сам радио, тако да од писања нема ништа. Још су ми јуче јавили да идем на попис. То није наш посао, да радимо попис. То Вам је као кад се броје артикли у радњи, скенирају бар-кодови да би се извукло стање. Ја сам то гласно одбио. Рекао сам да по цијену отказа не идем. То би требало у суботу или недељу поподне да се ради. Не могу више на своју душу. - Брате Петре, како то пишеш неповезано? - Морам то да Вам кажем, зато што немам мира за писање. Рат је за душу овај капитализам или шта је већ. Морам видјет са оцем Момом нешто друго да радим. Да видимо и да се молимо шта ми је чињет, не могу више овако. Душа хоће духовно, а свијет хоће свјетовно, да је уништи скроз. И тако сам се побунио и рекао свима: нећу на попис. Можете сјутра отказ да ми дате, на попис нећу. - Значи, гоњење као у првим вековима хришћанства. Али чини ми се да ти баш недељом не одлазиш у цркву на богослужење. - И волио бих отказ да ми дају, али неће, јер излазим кад год ме зову на терен поподне, ништа ми за то не плаћају... Оче, па одем у манастир Савину, али се не причешћујем. - Они то сматрају као да добро чиниш за душу. Омогућују ти да чиниш добро дело за душу. - Мени је најтеже у Савини што никога не знам, то ми је толико тешко. У Рисан планирам ићи у недељу, али о. Момо је тада заузет па нећемо моћи да причамо. Мора он да ме упозна као што ме Ви знате, па да да терапију... Како мислите добро дјело за душу, то што радим поподне без динара? Знате шта су рекли у фирми, пошто ја мало помогнем једној жени, болесној чистачици? Ја према њој све фино, увијек питам у фирми ђе је М. Кажем јој за Цркву и Бога, дам јој књигу и неки поклон црквени. И они мени кажу један дан: да се ти ниси заљубио у М.? Замислите! Ја кажем јесам! Куда њихове мисли иду, а она мученица, сва скрушена, добра, незлобива... Са здрављем слаба, малокрвна, па на посао касни јер не може да устане. Помените је, оче, ако можете, зове се М. Опростите за ову

76 77

DUXOVNI RAZGOVORI

конфузну причу. Мало ми мисли иду тамо-вамо и Вас замарам. (…) - Оче, има овдје доста филмова у наставцима, нпр. Дигитални анђео II, ако сте чули. Ко то прави не знам, али има ту смисла. Погледајте ако имате времена. - То ме уопште не интересује, којекакве фантазије нити сам гледао нити ћу гледати. Немам времена за то, да убацујем некакве вирусе у главу. - У реду, оче, занимало ме је Ваше мишљење. И ја тако нешто слично мислим. Ово је за прелешћене... - Изгледа да су они и измислили тако нешто. - Али је веома популарно међу младим људима... - Кад су и они прелешћени и не могу да разликују лаж од истине. Не сви, има и истинских верника међу младима, који се не дају лако завести разним измишљотинама, оним што је за душу некорисно. - Само добар духовник и послушање, другачије нема спасења. И што више путовати по манастирима (и купити медовину). Ја то нажалост не могу, јер неће да ми дају слободно. Али противљењем ћу добити отказ, па ћу онда моћи да путујем. Барем неко вријеме... Ја шефа све слушам, стварно, али сада би и други да шефују и да ме убацују у посао који није мој. Е не може! - Не дај се, брате, па куд пукло да пукне. Јеси ли ти ђетић Црне Горе српскога рода... - Осјећам се духовно поробљен, телефон ми звони сваки час, И кад сам кући. Не може се и нећу се дати. - Буди храбар и не дај се. - Ја сам, оче, ђетић и осјећам се Црногорац. Ми смо другачији по карактеру од Срба из Србије. Иначе сматрам да смо ми један народ, а ово што се дешава је ђавоља воља да дијели царство православно како би пропало. А ми га добро слушамо. - Брани се молитвом. Јесте, кад је дошао туђинац да влада. - Политику не волим, ћутим и о томе не размишљам. Видим промисао Божију, ради наших гријеха се све ово дешава. Слаби смо ми православци. И Србија и Црна Гора су под руком туђина, као марионете, ништа се не питамо. Ето, још се Црква Православна

DUXOVNI RAZGOVORI

78

држи, остало све пало, а и она ће да падне. Не скроз, али… - Вера ослабила, а молитва тек тиња. - Сада када имам духовника (немам још скроз, али имам), вјерујем да ће ме Господ наћи. И да ћу ја наћи Његов пут за мене. Нема св. Владике Николаја нити св. Аве Јустина, бранитеља наше вере православне. Нема више огњених стубова. (...) Оче, звала ме директорица. Не само да сам ослобођен пописа за вазда, него хоће и да улажу у мене, да ми финансирају усавршавање у информатици. То је добро, али ја желим да усавршавам дух у Богу, да се бавим Исусовом молитвом, да имам Бога у срцу. - Ово прво не одбиј, а од молитве Исусове не одустај и у њој се усавршавај. - Значи, ако то не одбијем, мој живот ипак остаје у овом свијету. Или Ви тако тако осјећате да ћу ја ипак бити мирјанин... - Заврши ти до краја то што си започео, да имаш црно на бело. Ти си помало нестабилан, често и брзо мењаш одлуке. Час би ово час би оно, час би се женио час би у манастир. Чувај загрејано место где јеси и слушај твоје претпостављене који мисле о теби и о твојој егзистенцији, кад си стекао поверење код њих. Поверење си стекао послушношћу, добротом, смирењем и савесним својим радом на месту на којем јеси, а за све остало није касно. Све у своје време и на своме месту, биће по Божјем промислу. - Молите се за мене, оче, а ја ћу код оца Моме. Па ако Бог да, за одмор да дођем к Вама. Ако ме примате... - Нека ти је благословен долазак. Радо те очекујемо, с благословом Господњим и чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и св. исповедника Кодрата Лепавинског. - Директорица ми је обећала одмор, тако да чим се буде могло, до Нове године или послије ње, имаћу одмор од десет дана, па ме ето... - Само да имаш у виду да ја нећу бити у манастиру од 11. до 31. јануара. За то време ћу бити на рехабилитацији у Бањи Мљечаници, то ми је редовно време за рехабилитацију. - Добро, оче мој мили, ја ћу највјероватније послије 31. Или за Нову годину тачно. Видјећу... - Како ти буде одговарало, тако и уради. Само да је здравља

78 79

DUXOVNI RAZGOVORI

и памети здраве. - Е, то је најважније... - Слушај и поштуј старије, благослов Господњи се излива и награђује онога ко има смирење и трпљење. Само погледај хронологију од јутрос како смо почели овај данашњи духовни разговор - како је све ишло и шта се све доброг благословом добило. И многошта се разбистрило и радост донело, на дан св. ап. Филипа. - Да, јесте, баш је све из мог несклада дошло у склад на крају приче данас. Слава Богу, оче мој.

УВЕК БУДИТЕ ДОБРИ И БЛАГОРОДНИ И СЛОЖНИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите. Само да Вам се захвалим на Вашим молитвама и дивним душекорисним текстовима, који ми доста помажу у стицању врлина и исправљању живота. Наравно, падова има, али се трудим да се брзо саберем, промућкам главом и наставим даље пошто извучем поуке из искушења које ми Господ шаље. Надам се и верујем да су вољена браћа и сестре по целом свету још радоснија и да им Ваше молитве и њихове властите, као и Ваши душекорисни текстови, помажу за бодри дух и стицање врлина за живот вечни. Нека вас Бог чува све, милошћу и благодаћу јача, да вечно останете у Његовом топлом Очинском загрљају. Мир желим свима од Господа. - Бог те благословио, брате Мирко. Свако добро желим од Господа. - Благодарим Богу на свему што нам дарује, и срца умирује и смирује. Што нам радости кроз мале ствари остварује. - ...теби, твојим родитељима и твојој браћи рођеној. - Благодарим, оче. - Да сте увек добри и благородни и сложни као што сте овако на овој фотографији поређани. - Опростите ми, оче, али сам неописиво радостан и то желим поделити са свима. Радост и љубав коју тренутно осећам ме инспиришу на песничко писаније. Хвала Вам, драги оче. Како је

DUXOVNI RAZGOVORI

80

рекао неки од наших мудрих и добрих православних отаца: да живимо сви у љубави и слози, Свети Саво ти помози. - Амин, Боже дај!

УНИНИЈЕ НАЈЧЕШЋЕ СВЛАДАВА НЕЦРКВЕНЕ ЉУДЕ

- Помаже Бог, оче. Благословите. - Бог благословио, брате Б. - Читао сам на манастирском сајту скоро постављене чланке о унинију и нажалост нашао много тога у себи... - Сестра Радмила даје доста труда у превођење таквих душекорисних текстова за наш сајт. - Господ нека јој врати по сваком добру њеном. Толико је све тачно описано, и опитно... као да сам стао пред огледало. Ја годинама имам с унинијем. Коријен је у мени и никако да га ишчупам, по маловјерју моме. - Поготову ми се у поводу превода текста о унинију многи јављају и захваљују, јер им је доста поучан; многи су нашли себе у томе и поуку како да изађу из духовне кризе у којој се налазе. - У задње вријеме сам имао доста јаке осјећаје и мисли које ме гурају у очајање. Господ ми је толико тога доброг дао у животу, а све сам себи на штету обратио. Најтеже ми падају помисли хуле и роптања. Осјећам да сам далеко одступио од Господа. - Најчешће људи кад их спопадне униније или чамотиња (речено модерним језиком – депресија), а ако не умеју да изађу из те ситуације, заврше самоубиством. - Као што каже Јеванђеље, “тврдоврат у гријесима својим” или тако некако... Сачувај, Боже! - То најчешће долази код људи који су празни духовно и који немају црквени живот. - Због тога какав сам и немам благослова Божијег на себи, нити неког напретка у животу. - У данашње време пуни су ноћни кафићи и разни барови, где млади целу ноћ проводе време у душепагубним забавама,

80 81

DUXOVNI RAZGOVORI

уместо у молитвама и ноћним молитвеним бдењима, где душе могу да облагороде и просветле духовно. А они се већ овде на земљи припремају за муке и бескрајну таму адску, где је шкргут зуба и огањ вечни. Млади у кафићима и баровима, родитељи у кафанама на картању и пићу. - Ја када покушам да уложим и најмањи труд да бих се приближио Богу, наилази стихија помисли о душепагубним гријесима које сам починио и о огромној величини, тј. дубини мога пада. Оно што ме плаши јесте то што сам уочио да гријех постаје полако саставни дио мене, дио моје природе, мога карактера (ако га уопште и могу назвати карактером). Зле и грјеховне помисли које су ме окупирале да више и немам снаге да им се одупрем. Не знам, изгледа да моје срце у сржи тежи ка гријеху и да праве љубави и оданости Богу у мени нема. Али нека, по правди Божијој ми је, тако и треба да ми буде не бих ли дошао и себи и Богу. Збогом, оче. Хвала Вам на Вашој спремности да се увијек одазовете. - Амин.

ПОМИСЛИ ДОЛАЗЕ КАО ВЕТАР, А МОГУ СЕ ОДАГНАТИ МОЛИТВОМ

- Помоз Бог! - Бог благословио, брате Филипе. - Не знам како да почнем овај разговор. Већ данима ме муче рђаве мисли. - Мисли долазе као ветар и њих се не може зауставити, али се може борити против њих. Треба их молитвом одагнати. Колико Вам је година, брате Филипе? - 17, сад ће 18. Али ове мисли су толике неподношљиве да је то страшно. Вријеђају Бога... Не могу да спавам ноћу због њих. - Како си дошао на наш Skype програм? - Преко сајта манастира Лепавине. - Идеш ли редовно у цркву? - Да, али размишљам да престанем, јер боље је не ићи него ићи са оваквим рђавим мислима. - Да ли похађаш веронауку?

DUXOVNI RAZGOVORI

82

- Не, имао сам је у основној школи. Колико тежак гријех мишљу може бити? - Сигурније је бити у лађи Цркве, мања је опасност по погибељ душе. - Бојим се да је моја већ погубљена, бојим се да су ови моји гријеси неопростиви. - Мислени греси нису тако тешки као они учињени. - Нисам сигуран. - Постоје покајање и исповест. - Понекад мисао може бити једнака учињеном дјелу. - Пада се и устаје. - Тешко је то разумјети. Ипак ја најбоље знам колико ми тешко падају те мисли. Ја се Богу молим сваког дана. - Господ је дошао и страдао ради грешника. - Некад чак и претјерујем у томе, ако се може претјерати у молитви. Ипак не треба молити за сваку ситницу. Постоји ли неопростив гријех, толико велики да не може бити опроштен? - Молитва је за душу потребна као ваздух за живот тела. Човек не можеда живи без ваздуха, тако ни душа без молитве. Кроз молитве ми општимо са Господом, Оцем нашим Небеским који нас је створио и живот нам дао. - Знам, али бојим се да ја више не постојим за Господа. - Још си ти млад да би тако дубоко мислио о гресима. - Видим ја да Ви мене не схватате озбиљно. - ...али греха се треба чувати, и избегавати их. - Нисам ја тако млад. - Схваћам ја тебе. - Ја једноставно немам мира. - Брате Филипе, можемо наставити за пола сата... - Сутра ћу Вас поново контактирати, јер за пола сата нећу бити овдје. Чујемо се сутра, оче Гаврило.

82 83

DUXOVNI RAZGOVORI

У БОРБИ СА ИСКУШЕЊИМА СЕ СТИЧЕ ЧВРСТИНА ВЕРЕ И ПОДВИГА

- Оче, благословите. - Бог те благословио, брате Петре. - Није било напада синоћ, закрстио сам кревет и ставио светогорске велике старце поред себе да ме чувају. - Видиш како си сетио шта треба да урадиш – да ставиш фотографије познатих светогорских стараца подвижника да те заштите од демонских искушења. - Ја сам их био спремио у омот, кажем нисам ја достојан да они буду у мом дому на видном мјесту, нечист је мој дом, али сам се предомислио. Стално ће стајати поред мене. - И њих су у време младости иста та искушења нападала као и тебе сада, исту ту борбу су имали као ти сада, и зато су ти притекли у помоћ својим молитвама Господу. Али и ти се труди да идеш њиховим стопама и достигнеш кроз духовни подвиг њихов свети живот. - Мени је највећи проблем тај демон блуда. Али како је занимљиво, чим почнеш да се трудиш, ето њега да напада. - Смири га постом, молитвом и смирењем. - Мало ми је тешко духовно напредовати и писати. Оптерећен сам послом, никако мисли да се смире, да буду тихе, већ све тамо-вамо врдају, а за писање је потребно смирење. - Само су кроз духовну борбу плодови родни. - Е, нисам Вам рекао ово: ујутро дан прије оних демонских напада навече, мени је око 7 сати прошао кроз ум глас као вјетар, који је рекао “купи барку”. Био сам против тога да купим оцу барку, која је јефтина (100 евра), па сам мислио да не ваља. Послушао сам тај глас и дао оцу паре да је купи, чак сам га убрзао у томе да не прође. Та барка сигурно вриједи и 400-600 евра, а нама као рибарској породици може да значи, да рибамо поново као некад. Предјед и дјед су били рибари, а и тата помало. Већ десет година немамо барку. Да ли сам паметно поступио што сам послушао тај глас? - Ето, купио си барку, то је симбол тога да ћеш пловити

DUXOVNI RAZGOVORI

84

кроз море искушења и савладати их и да ћеш ловити људске душе и приводити Господу својим примером духовног живота. Понекад је и пад користан да би се схватиле туђе слабости кроз лично искуство. - Е баш је то поука, оче. Не осуђујем више људе, јер схватам како је то бити у гријеху под влашћу демона. Баш је то највећа поука коју учим овим мојим падом. - И искушења су корисна, у савладавању искушења се стичу чврстина вере и подвига, ка савршенству у духовном животу и спасењу душе. - Ако би Бог дао да буде тако, оче. Можда је заиста та барка симбол, мада ћу можда у њој и рибању наћи утјеху и смирење у овом лудом свијету. Ево дио разговора између мене и моје протестантице: З: - ...Јер ја се цијелу нашу везу цимам и не вјерујем у нас. Овако ћемо знати да ли смо једно за друго, да ли је то оно право и да ли стварно треба то да урадимо. П: - До сада... З: - Нијесам задовољна, али овако може доста тога да покаже, и то права истина, јер ће Бог бити са нама. Ја не могу себи да опростим што смо се уопште слободно забављали, јер је то директно против Бога, што се и манифестовало на мени. Али сад не треба да мислим на то, јер се не може вратити. П: - Стани мало, нема шта да не опрашташ. Ако се кајеш, Христос опрашта, и ту је крај и нема што да се мучиш... Ако уистину схватиш свој гријех, Христос је моћан да ти све врати и да будеш чистија него прије. То је моћ Васкрсења Христовог. Само је потребан већи труд и борба. Каже о. Гаврило да је то што сам купио барку симбол тога да ћу својим хришћанским животом ловити људске душе и окретати их ка истини и Богу. Ја прије свега желим да будем Христов слуга. З: - Наравно, и требаш, иди ка томе. Стварно те подржавам из срца. О. Гаврило види у теби нешто посебно, а ти си млад и још тога можда нијеси свјестан, али он зна. П: - Па он види жељу за чистом вјером... и види колико су сви отпали, па у мени види наду да могу да погурам људе ка Богу. Не види то само о. Гаврило, већ и други људи који нису искварени. И

84 85

DUXOVNI RAZGOVORI

ти видиш, само се ти тога као бојиш. З: - Виде и други, али кажем за њега као твог духовника. А ја се не бојим, зашто бих се бојала? Ево ти кажем да те подржавам. П: - Бојиш се, јер некад ме видиш тамног. А није тама, јер и ђаво може узети обличје свјетлости а није свјетлост, тако ти видиш некада у мени таму, а није тама, него ти ђаво тако прикаже. Добро, има некад и негативног у мени, не кажем, али моја суштина је жеља за свјетлошћу и истином. И да се сви људи спасу, и спознају истину, да се радују. То је моја суштина. З: - Наравно, и иди ка томе, у томе ти може помоћи о. Гаврило, слушај њега... (...) - То смо причали да се одвојимо и да будемо истрајни у томе.

ГРЕХ СЕ ПРЕСЕЦА СЕЋАЊЕМ НА СМРТ

- Оче Гаврило, благословите. - Бог те благословио, брате Петре. - Мени ујутро мозак као да је куван, оче. Док се не разбудим или се помолим или паднем у блуд. Или на славу Богу или на радост сатанину. Јутрос је било на славу Богу, али уз велике борбе. И таман ми се отворио ум и дошле ријечи за текст о блудном сину... Помолио сам се да остану запечаћене у уму и срцу, како бих их кад нађем времена записао. Да сам пао у блуд нити би било ријечи нити радости, али то је само један дан борбе, а слиједе многи. Већ вечерас напад слиједи. Кад говорим о блуду мислим на блудне помисли, пошто сам се неко вријеме већ одвојио од моје протестантице, да немамо контакте ни мјеста за искушење. - Теби долазе свакакве фантазије. И како онда можеш да компонујеш све те твоје мисли и преточиш у речи. - Мене је некада страх да не полудим… - Зато што превише напрежеш мозак свакаквим мислима.Онда мора нешто да пукне у глави, кад по њој свашта бурла. - Јесте, мислим да је то због посла који радим. Ја сам некако нервозан када дођем кући, јер посао који радим не крпи моје потребе и потребе моје породице, а новац не расипам нигдје, све у кућу улажем, и онда сам незадовољан. Угњетавају ми душу на

DUXOVNI RAZGOVORI

86

послу, а поново немам ништа. Кући дођем преморен и мислим, мислим, и на крају се све заврши у некој мисленој агонији. Нити се молим, нити шта корисно урадим. Него да Вас не замарам, оче... Како јуче рекосте: труд, молитва, пост, па ће се показати... - ...богати духовни плодови. - Ја напримјер док сам студирао мање сам био мислено оптерећен, нисам бринуо за много тога, само да учим и у слободно вријеме да читам духовне књиге... Тако да сам тада могао да издржим и по три мјесеца да не паднем у гријех. Али тада сам се скроз одвојио од компјутора, сем када ми је требао за посао, и од филмова и телевизије и свега. Био сам код ујака и нисам имао слободу, у својој соби сам проводио вријеме. - Али сада те вуче радозналост. - Тако је то. Како кажу свети оци, треба одсјећи све што може да те уведе у гријех. Значи, мене визуелне ствари уводе у гријех, најприје компјутор. То је као да наркоман стоји крај дроге. Мене на компјутору један клик одваја од срамног садржаја и онда сам печен. Ма, и да нема компјутера, ја више нисам дјевственик и тај штит је отишао. Мисли ће да муче, и слике, и прикази, ако не на јави онда у сну, па источења... Моја се рана уцрвљала и треба ампутација, очигледно, а то је болно. - Па сад хоћу, па сад нећу, па још сад па више нећу, све тако док не дође чврста воља за одрицање. Ако то не, онда нека болест или док не дође старост, ако је се дочека, или нека изненадна смрт. Сећање на смрт је најуспешнија ампутација - пресецати грех и чувати душу. - Оче, све је то код мене јаче када имам слободу. Овако сам на послу ушао у механизам свијета, а живјети два живота је тешко. Зато је потребно одрећи се свега и ходити за Христом, или живјети у свијету и ићи у цркву, али то је за мене смрт јер нема врлине. А овако ни тамо ни овамо, вакуум. - Љуљаш се ко трска или лишће платана. - Хе-хе. - Смеј се ти, али то ти је тако. - Од муке, оче... - Ма какве муке, брате Петре, кад је Србин Црне Горе поклекнуо? Вазда је било чојство и јунаштво за Крст Часни

86 87

DUXOVNI RAZGOVORI

и слободу златну, а било је и издајица који су издали веру прадедовску и лозу немањићку. - Данас их пуна Црна Гора. Ако нам се Митрополит за Србију пресели, надрљали смо. Но Божија воља... - То није његова и није наша воља, већ Божија воља.

НЕ ПРЕДАЈ СЕ, КРОЗ БОРБУ СЕ ДОЛАЗИ ДО ПОБЕДЕ

- Помоз Бог, оче Гаврило, да наставимо јучерашњи разговор о томе колико тежак гријех мишљу може бити. Да ли су сви једнаки у рају односно у паклу? Ми смо на вјеронауци учили да је рај подијељен као на неке концентричне кругове. - Бог те благословио, брате Филипе. - Нисте ми одговорили на питање да ли су сви у рају односно паклу једнаки. - Рај и пакао почињу већ овде на земљи. Ако човек учини неко зло и ако се не покаје за тај учињени грех, онда му више савест не да мира, он је узнемирен и нема спокоја нигде. Ту је већ почео пакао овде на земљи. Као што сам рекао, из тог стања може да се извуче покајањем и исповешћу и решеношћу да више не чини оно што је чинио. Онда ће стећи мир у себи и спокојство, а тај мир је на земљи део раја и он је већ кренуо ка рају небеском. - Да, али нису ни сви у паклу једнаки. Неко је чинио мање зло а неко веће, па није поштено да заврше исто. Или супротно, неко је био више праведан а неко мање, па опет није у реду да заврше на исти начин. - Свако добије по учињеном греху. - Значи, нису сви једнаки? - Нису, али свеједно тешко ономе ко се тамо буде обрео. - Тога се и највише бојим, да се не нађем тамо у паклу. - Само живи по Св. Писму и учењу Св. Отаца и њима се руководи... - Да ли може човјек који се обрео у паклу послије извјесног времена да се нађе у рају? Да се пребаци из пакла у рај? Ми смо учили да може.

DUXOVNI RAZGOVORI

88

- ...то је пут ка Царству Небеском. - Трудим се да живим по Светом Писму, али се плашим да сам починио неке гријехе које ми Бог неће опростити. - Ако његова родбина чини добра дела, даје милостињу и моли се за његову душу, олакшаће му паклене муке. Исповедај се, покај се и немој више да чиниш оно што ти оптерећује савест и стећи ћеш спокој и мир у срцу своме. - Нисам ја учинио никакво тешко зло, али колико сам само пута упутио рђаве ријечи Богу кад би ми се нешто десило што нисам хтио да се деси, а са друге стране благосиљао сам га кад ми је све ишло како треба. Некад мислим како је Бог мени унапријед спремио пакао и тада чак почињем да га мрзим (што ми јако тешко пада, не желим да мрзим Бога). - Чувај душу од греховне прљавштине, од греха младости (телесних греха) у које млади лако падају. - Питам се је ли Бог заиста тако добар. Ако је заиста тако добар мора ми опростити моје гријехе ма колико они тешки били ако се искрено кајем. Има ли ико бољи од Бога? Ако нема, онда би сви људи били у рају, све би нам опростио (или би ове који су чинили зло неко вријеме кажњавао, а касније би и њима подарио рај). - Бог је милостив, Бог је Љубав, Бог свима опрашта, свима онима који испуњавају Његове свете заповести. Сваки је грех опростив осим хуле на Духа Светог. - Не знам, ја једноставно немам мира. Можете ли објаснити шта је то хула на Духа Светог? Да ли се то односи на несто што смо рђаво рекли Духу Светом или нешто друго? - Најтежи грех хуле на Духа Светог јесте самоубиство. Брате Филипе, за сада толико, сутра настављамо у исто време. - У реду. - Бог те благословио и лаку ноћ.

88 89

DUXOVNI RAZGOVORI

НЕ ИСТРАЖУЈ КАКО ЈЕ У ПАКЛУ, НЕГО СЕ ПОБРИНИ ДА ЗАСЛУЖИШ РАЈСКО

БЛАЖЕНСТВО

- Помоз Бог! - Бог те благословио, брате Филипе. - Извините што Вам досађујем. - Нешто си поранио, брате Филипе. - Јутрос ми је јако тешко, нисам у школу отишао. - Шта се догодило? - У таквом сам психичком стању да ништа не могу да радим. Тешко је објаснити. - У каквом стању, шта те мучи? Каква су искушења? - Бојим се, оче Гаврило, шта ће бити послије моје смрти. Моји родитељи су јако потресени, а ја не желим да их нервирам. А све је почело са оним проклетим мислима, кад сам неколико пута опсовао Бога. - Биће нам онако у каквом стању будемо затечени у часу смрти. - Опсовао сам из чиста мира, а у животу нисам дотад узалуд узео име Господње. - Онда сада молитву Господу Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! непрестано понављај. Полугласно кад си сам, кад путујеш или нешто радиш, или у себи, кад си међу људима... - Тада су ми се јавиле мисли да ли су све моје молитве биле узалуд, да ли ће мене Бог послати у пакао упркос мојим добрим дјелима. И видио сам себе у паклу и јако мрзио Бога јер је то урадио а нисам то заслужио. Онда сам угледао себе како сам неким чудом изашао из пакла и кренуо да се осветим Богу. Наравно да се из пакла не може изаћи, али у паклу ми је свеједно, осуђен сам на вјечне муке, није битно шта ћу радити, да ли ћу неког убити или не знам шта друго, јер онда бих једноставно мрзио Бога из дна душе због тога што ме је послао у пакао без ваљаног разлога. - ...и онда неће лако наићи те мисли које тебе муче. - Колико сам ја само пута поновио ту молитву и ништа. Колико

DUXOVNI RAZGOVORI

90

сам само пута изговорио молитву против погрешних мисли и ништа. - Ипак непрестано понављај ту молитву, то је најбоље оружје против злих мисли. - Понављам стално, али ништа. Сви моји снови су нестали у једном тренутку. - Проћи ће, то је само искушење. - За ништа немам воље. - То је само тренутно, проћи ће то стање. - А све је кренуло тако добро, вратио сам се у живот, све ми је кренуло за руком и онда одједном те ужасне мисли, затим из тих мисли су изашле ријечи. Зар неће и дјела? - То су предвојничке вежбе, да се учврстиш и научиш за веће духовне борбе. Кроз борбе се долази до победе, а победом се добија награда од Господа. - Као да су се неки гласови појавили у мојој глави који ми говоре да је Бог зао, да не треба да вјерујем у Њега, тјерају ме да Му говорим погрдне ријечи, а ја то не желим. Не желим да дам душу вјечноме огњу. - Без предаје, брате Филипе. Мислиш да су тешка искушења која имаш, но знај да Господ допушта на човека онолико колико он може да носи. - Кад бих отишао у пакао, тамо би ми било свеједно, постао бих страшно злобан. Загарантоване су ми вјечне муке, свеједно ми је, тамо бих презирао Бога и не бих знао шта је гријех. То мене мучи, оче Гаврило. Господ је сигурно прочитао ове моје мисли и неће ми их опростити. - Ти не знаш шта су и какве су адске муке. - Мој је проблем што ја можда не волим толико Бога, више га се плашим но што га волим. Ја на Бога гледам као на некога ко нас кажњава за оно што лоше урадимо, а не желим тако, желим на Њега да гледам као на свог пријатеља, а једноставно то не успијевам. Какве су то адске муке? - Само ти крени у сусрет Господу, у Његов очински загрљај. Он је пун љубави и свима прашта као што отац прашта својој рођеној деци. А за адске муке - тамо ми нисмо били па их и не знамо, и боље да их не осетимо.

90 91

DUXOVNI RAZGOVORI

- Неко каже најгоре муке, а зар нису сад најгоре? Каквих све мука има којим се муче људи, а ово је најгоре. То би било пресурово. Човек онда плати не дупло, него 1000 пута више него што је заслужио. То ме ужасава. - Некако стално идемо да истражујемо како је у паклу, а никако да пређемо на то како је у рајском блаженству. - Тако се, оче, не ради ни са најгорим убицама, нпр. готово свугдје у свијету је укинута смртна казна. Свако би најрадије у рај, и ја исто, али се бојим да ми Бог није већ спремио пакао. Чак и рај не мора бити тако идеалан. Ако бих отишао у рај, не мора значити да бих тамо био срећан са сазнањем да неко од мојих ближњих пати у паклу. Вјечне муке. Вјечне – то је пресурово. - Немојмо се ми бринути како је у свету. Бринимо се како ћемо своје душе спасти, да будемо међу анђелима небеским и са свима светима код Господа у рају небеском. - Можда свега пар људи на свијету иде у рај. Ко зна какви су критеријуми уласка у рај. - Свак добија по својој заслузи... - Можда су веома високи, а можда веома мали. Шта ће онда бити са мном јадником? - ...чињењем добрих дела, чувањем од греха који су пагубни за душу. - Да, али запитате ли се Ви икад да ли ми та добра дјела чинимо само зато што волимо своје ближње или да не бисмо отишли у пакао? - Покајањем, брате, до спасења. - Рецимо, да ли бисмо их чинили да нема Бога? - Онда ни нас не би било. - Ко би чинио добра дјела и да нема Бога тај је сигурно добра душа, то је прави праведник. По мом мишљењу може се душа спасити и ако се не вјерује у Бога, рецимо ако само чинимо добра дјела. Јер ако прихватимо тезу да се онај ко не вјерује у Христа неће спасити, то би значило да ће се само хришћани спасити, а њих је, не знам ни ја колико, пар милијарди. А шта је са осталима, Кинезима, Јапанцима, са осталим религијама? Шта ја да радим, шта? Морате ми некако помоћи, молим Вас. - Питам ја тебе кад кажеш да си похађао веронауку и,

DUXOVNI RAZGOVORI

92

верујем, научио из катихизиса Ко је створио свет и прве људе на земљи, Адама и Еву, од којих се размножио људски род и од којих и ми потичемо? - Ја једноставно ово не могу више да поднесем, не могу, ово је неподношљиво. И сад плачем док разговарам са Вама. - Моли се Господу и спашћеш се. - Хоћу да се молим, али не могу. Као да ми нешто не да. Једноставно неко мора да ми помогне. Не могу ово сам, сваки нови дан за мене је пакао. - Саветовао бих ти да одеш своме надлежном парохијском свештенику, да се са њим посаветујеш. Ја ћу те помињати у молитви испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Не могу да једем, да спавам, да учим, ништа, једноставно ништа. Зашто се ово мени дешава? Радије бих узео неку болест да је носим читав живот него ово. - Овако можемо у недоглед. Мој ти је савет да одеш своме свештенику, он је твој први духовни лекар који ће ти моћи помоћи јер ти је најближи и можеш лично да поразговараш с њим. Највероватније те он познаје и зна за твоје духовно стање. - Има више свештеника. - За данас пре подне смо завршили, ако будеш имао потребу вечерас ми се јави у исто време као синоћ. - Како мислите парохијском? - Свештеник који је задужен за парохију у којој ти идеш у цркву недељом и празницима, у месту где живиш. - У реду. - Бог те благословио и нека ти да мир духовни и просветљење ума.

92 93

DUXOVNI RAZGOVORI

ДАНАС НИ ДЕЦА НИСУ ЗДРАВА, ЈЕР РАСТУ НА КОНЦЕНТРАТИМА

- (...) Морам довршити нека испитивања, па онда по препоруци доктора радити шта треба. - Једни могу да носе џак од 50, а други од 100 кг. - Мени изгледа натоварило обадва џака, па ми се мути у глави, оче драги. А слава и хвала Господу за све, уз помоћ Божију све се издржи. Моја мама је баш и носила 20 км џак с брашном од 45 кг, а сад се пита зашто је ноге боле. - Нема шта да се пита, тако је то кад смо јунаци у младости. - Баш је и јунак колико је у задрузи сира направила, а данас тешко да имају овце и краве - све тешко. Двадесет и четворо их је било у маминој породици, а данас је четворо пуно. - Сада ни деца нису здрава, него су галофакна, концентратна. Зато нису отпорна на болест. - Баш тако, оче драги. Ево су болесна и деца у суседној школи. Тешко је болесно једно дете. Свашта узимају у храни, а најмање природно. - Па тако је кад су им мајке нашминкане и напудерисане, нокти лакирани... - Мало се посвећује пажња здравој исхрани и кувању. Све нешто набрзака. - Немају времена, кад морају да кафенишу и гледају у шоље да виде каква им је срећа за тај дан, и још плус купују новине у којима имају хороскопе да виде каква ће им бити љубав за тај дан, да ли ће се неко заљубити у њих, а већ имају своје властите мужеве. - А да не причам има ли времена за молитве и одлазак у цркву. - Ма не знају оне шта је то молитва и када треба да се моле и како. Оне морају обавезно да гледају сапунице, макар то било и до пола ноћи. Ако имају мало дете држе га у наручју, а дете цичи и плаче од страха од оног што се види на екрану. После дођу код мене да им читам молитву за дете, јер кажу да

DUXOVNI RAZGOVORI

94

не може да спава. Па како би могло од тог страха што излази из тог телевизора. Сами демончићи, чак и у оним цртаним филмићима има свашта лошег. - Тако неки дан деца укључише на интернету неке страшне вампире и ја им одглумим како је то опасно, и кажем да треба тога да се чувају и да никад више не укључују. Насмејали су се, а и обећали да неће више то гледати.Сад ако и мајке не буду гледале, то их требају и оне од тог зла одвраћати. - Догодило се негде прошле зиме у Москви, младом брачном пару се родило дете, а они млади, неискусни и без душе негде до касно у ноћ гледали ТВ, дете се пробудило јер је било гладно, почело је плакати и није престајало. Њима је то сметало, и уместо да га нахране они га у немилосрдности и малоумности узели и ставили ван на терасу у цичу зиму и вратили се у топлу собу. Дете се смрзнуло и умрло од зиме и кад се то сазнало неко их је пријавио полицији. Морали су кривично да одговарају за то недело. Ето и то се може догодити у данашње време. - За паметну, поучну и научно-образовну примену рачунара и интернета требамо сви децу усмеравати као и у свему, јер их свако зло данашњице угрожава са свих страна... Боже сачувај и Мајко Божија, своје рођено дете да убију, па то само умно поремећени могу учинити. Не воле децу ничију, па ни своје рођено! - Ово сам горе навео да има појединог женског света који је лош пример, али више има брижних и честитих мајки које брину за своју дечицу са љубављу, и негују их и васпитавају да кад одрасту буду честити људи. После се они са љубављу сећају својих родитеља, колику су жртву и бригу родитељску за њих дали и на поштен пут их извели. Родитељи су слика и прилика својој деци. - Баш да Вам испричам и једну невиђену жртву мајке за дете: упало дете у бунар и нико од присутних није се усудио да га спасава. Мајка Љубица одмах скочи и извади дете, а после се уз канап успела скупа са дететом и кофом којом се вади вода из бунара. - ...и васпитачи у школи и свештеник у парохији. - Да, оче драги, кад би сви са вољом и љубави према свом послу одговорно радили, било би све боље и успешније. Напредније

94 95

DUXOVNI RAZGOVORI

и друштво здравије. Господ да Вас чува, оче драги, и Пресвета Богородица, и здравље Вам и свако добро од Господа, да нам овако дивно и топло Реч Божију творите и ми спасење и духовно узрастање добијемо. Само да слушамо и поштујемо и ценимо Ваше залагање!

СВЕТ ПЛИВА У ГРЕСИМА, ПА СЕ И ПРИРОДА ПОКВАРИЛА

- Благословите, драги оче Гаврило, како сте? Ево ја мало да се јавим. - Бог благословио, сестро Зорице, хвала Богу, добро сам. - Хвала Богу, оче. - Јесу ли процветале лале у Холандији? - Нису још. Кажу да је ово земља цвећа, али и нема нешто цвећа као што се каже. - Свет плива у гресима, па се и природа покварила и време променуло. - Јесте, сад је дошло време како и пише: И све што је било нешто престаће да буде нешто. - Некад су цркве биле пуне, а сада су празне, зато су данас болнице и луднице пуне. Данас су душе упрљане и памет замућена. - Данас све што није нормално јесте нормално, тј. заборавило се шта није нормално. Хајде кад се зна да нешто не ваља а неко греши, али онда може да се каје, али када не зна, како ће се кајати? Онда је стварно тешко да се неко спаси, а данас је тако постало. Читам, оче, како пише брат Филип и мислим како сам и ја тако једно време причала као он, те ово те оно. И једна жена, ја јој тако причам о греху и о паклу, она ме слушала мало и на крају ми оштро рекла: шта само мислиш на пакао и ђаволе, мисли на анђеле и на Бога, пусти ђаволе ђаволу. - А где су научили и ко их је научио шта је грех и како да га се чувају, како је штетан грех, какве све болести доноси учињен а непокајани грех? - Свакакве болести, оче, многе душевне болести. Доста је

DUXOVNI RAZGOVORI

96

оболелих јер се ослањамо сами на себе. Разболимо се и није нам добро и онда се боримо, али опет некако, када размислим, више покушавамо сами да се боримо и зато смо у искушењима. Мислим, па ако ја не могу, ако ја нисам добра и ако не знам шта је добро, Бог зна. Ето, колико пута и сами себи судимо. А ко смо ми да судимо сами себи? Нисмо ми сами себе створили. Некако ми је разговор Ваш са братом Филипом нека питања разјаснио. Јер да сам ја то написала, а као да јесам, онда то можда не бих видела. - Гордост и високоумље су преовладали умовима људским и не дозвољавају им да се спусте на земљу. Смртници зидају споменике и маузолеје да би их се спомињало, али су са туђем знојем и мукама уградили своја имена, а све што су урадили у своје име брзо је нестало и пропало. Ето, много пута на туђим примерима се учимо и као у огледалу се видимо. - Јесте, а што значи да смо потребни једни другима. И усамљени смо, оче, свуда по свету нас има. Али опет, хвала Богу, ето нас код Вас, и то мене радује. Јер то је Бог који нас доводи до Вас. И ко је год дошао до Вас не може да мисли како Бог није са нама. Ето и поред свих грехова и проблема имамо пут, имамо светлост, и ми је волимо и њу тражимо и она нас окрепљује. - Трудимо се да једни другима помогнемо, да душе спасемо и да се у Рају нађемо. - Дај Боже! - Амин. Ево, за који минут ће поноћ и у овом месецу на сајту манастира Лепавине био је 15431 посетилац из више од 70 земаља света. - Е, благо сваком од 15431 посетиоца. Ја сам још пре гледала на You Tube како су и неки странци посећивали и писали коментаре на енглеском. Још кад би могли да читају на нашем језику, мислим да би онда било више страних посетилаца него наших. Није да нас критикујем, али нама је дано доста, а ми то занемарујемо. А не заборавимо да коме је више дано од њега ће се више и тражити. - Сајт нашег манастира је тренутно међу руским православним сајтовима на 41.месту од укупно 725. Међу српским је од 58 места тренутно на шестом. - Ја знам само за site наше цркве у Холандији и преко њега сам пронашла site манастира Лепавине и не мрдам нигде.

96 97

DUXOVNI RAZGOVORI

- На енглеском језику смо од 170 тренутно на 14. месту. - Хвала Богу, оче… - Бог благословио, сестро Зорице. - Благодарим, оче Гаврило, нека нам Вас Бог чува. - До следећег “дивана”. - Лаку ноћ, оче.

АКО СЕ ДРЖИ ДО КУМСТВА, ОНДА СЕ КУМ ПИТА КАКО ЋЕ БИТИ ИМЕ ДЕТЕТУ

- Оче Гаврило, благословите, пише Вам Гордана из Јене. - Бог благословио, сестро Гордана. - Желим да Вам се захвалим на молитвама које сам од Вас тражила пред крај трудноће, када сам имала компликације. На крају је, Богу хвала, све испало добро и чак ни доктори нису пуно хтели да коментаришу како се то десило. Прво су ми рекли да ће ми чим уђем у 37. недељу изазвати порођај и да се не сме чекати, а на крају сам се породила чак два дана после термина и то природним путем (а са сином је било царским резом). Оче Гаврило, пуно, пуно Вам хвала, знам да сте ме сигурно тада споменули у Вашим молитвама. Ја сам хтела још давно да Вам се јавим, али било ме је срамота да се јавим а да не дам никакав прилог. Скоро три месеца сам стално покушавала новац да пошаљем (за обнову манастира) и све сам имала неке компликације у вези са тим. Сада сам пре мало више од недељу дана коначно нешто послала, али рекли су да треба недељу-две за тај трансфер. Надам се да сте Ви добро. И ја сам се Богу молила за Вас и за остале из манастира. Хтела сам нешто друго да Вас питам ако имате времена... Заборавила сам да Вам кажем да ми се ћерка зове Марија и да је рођена 26. августа 2008. Планирамо да је крстимо овде у руској цркви крајем новембра. Ми смо прошле недеље били у цркви први пут после порођаја и свештеник је читао молитву испред цркве за мајку и бебу, и унео је бебу у цркву, а онда молитву која се чита после 40 дана. Питао је и за име и по коме је добила име, ја сам рекла по Богородици, а он је рекао да у Руској Цркви једино не дају имена по Господу Исусу Христу и по Богородици, па сам онда рекла нека буде по Марији

DUXOVNI RAZGOVORI

98

Магдалини, пошто је та црква у коју идемо њој посвећена. Ја за те молитве нисам ни знала, то у Новом Саду нико од свештеника није споменуо. И мој син је крштен када је имао четири месеца (19. септембра 2006. пошто се зове Михаило, па је свештеник предложио тај дан за крштење, иначе је и слава Епархије бачке). - Благослов Господњи и Пресвете Богородице на Вашу породицу, и Ваша деца да у здрављу расту, и кад одрасту да буду добра и послушна. - Хвала, оче Гаврило. Ја желим да поново посетим манастир Лепавину, поготово због мог сина, за чије се здравље често плашим. Молим Вас, сетите се да споменете његово име пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Такође сам хтела да Вас замолим да споменете име једне девојке из Новог Сада која има рак дојке и налази су јој јако лоши. Она је архитекта по занимању, јако је добра девојка и јако је пуно радила. Тешко ми је пало када сам то чула, па сам помислила да је можда назовем (не знам какво је њено духовно стање, да ли верује у Бога)... Иначе, када смо били у манастиру Лепавини молила сам се за Михаилово здравље. Не могу да се сетим, али можда сам се и помолила да добијемо још једно дете (иако сам тада мислила да је то скоро немогуће због мог лошег здравственог стања) и, хвала Богу и Пресветој Богородици, убрзо се и десило да останем у другом стању. У току трудноће сам се стално молила и обећала сам Богу да нећу стати на двоје, ако све буде у реду и ако ми Бог да здравља, да родим бар још једно дете. Хвала, драги оче Гаврило, и опростите ми што пуно пишем. Пуно бих тога рекла и питала Вас са што мање речи, али не знам како. Хвала и опростите. Молим Вас, не заборавите мог Михаила, а ја ћу се трудити да децу васпитам да буду добри људи, да не буду размажени и да расту у Цркви и да сви поштујемо Божије заповести. - Добро сте овде написали, али има још и то што наш народ неоцрковљен не зна - кад се дете роди, неко од укућана иде у цркву да свештеник прочита молитву којом се знаменује дете и свештеник даје име детету које носи до крштења, а које може да остане и после ако се слаже кум, јер се у правилу кум пита како ће бити име детету (ако се држи до кумства, а не као данас: дете се још није родило а родитељи већ одабрали

98 99

DUXOVNI RAZGOVORI

име, и то оно које није црквено). Такође, ту је освећена водица над којом је свештеник прочитао прописану молитву - обично се понесе од куће у флаши од литар или два, и један стручић босиљка, који свештеник ставља у флашу са водом над којом је прочитана молитва. Вода се понесе кући и током 40 дана, сваки пут кад се дете купа, ставља се по мало од те освећене водице које се добило од знамења. - Да сам бар то знала раније, оче Гаврило. Ја сам то чула тек од свештеника, а онда ми је у сећање дошло као да сам некад давно тако нешто негде прочитала, али сам била заборавила. А то за водицу и све како сте рекли чула сам и овде од једне девојке из Крушевца, каже код њих се тако ради, баш као што сте Ви сада написали. То нисам знала и у Новом Саду никад нисам чула да кум даје име детету, а пуно пута сам чула да се то ради у Шапцу, Нишу и у другим местима у Србији. Ја сам сама дала име и то, баш као што Ви кажете, још док се дете није било ни родило. Муж се сложио, а мени се некако то име свидело. Важно ми је било кад сам бирала име и за сина и сада за ћерку да буде библијско име и да буде интернационално, пошто се никад не зна где ће то дете живети, па да људи не ломе језик око изговора. Сину смо прво били дали два имена, Михаило Матија (пошто никако нисмо могли да се одлучимо које од та два имена да узмемо), а када је свештеник рекао да не треба да има два имена, онда смо се одлучили за Михаило (пошто се мени тако зову и отац, а и деда, мамин отац). Ја сам можда прошле недеље требала рећи свештенику да он предложи име, а ја рекла име прва, па онда можда он није хтео мене да учи, а можда и не зна како је то код Срба, па је онда у тој молитви коју је читао на руском и спомињао св. Марију Магдалину. Бар сада знамо како треба, а ваљда ће Бог да нам опрости на незнању. Још само нешто, оче. Морам признати да сам име изабрала због Пресвете Богородице, пошто осећам да ми помаже када јој се молим за помоћ. Али такође, када сам имала те компликације и када су рекли да у болници морам да останем (то је био петак), ја сам их молила да останем код куће до понедељка док ми мама не стигне из Новог Сада, да не би муж и син остали сами кући, јер је син још јако мали (сад скоро две и по године). Они су рекли да могу, али на сопствену одговорност и да морам потписати

DUXOVNI RAZGOVORI

100

да су ми понудили да останем у болници. Те недеље увече (тих дана сам и Вама писала) звала сам и мог духовника у Нови Сад и тог руског свештеника и молила их да се моле за бебу и мене. То је било 3. августа 2008., а сутрадан се славила у тој цркви св. Марија Магдалина. Свештеник ми је рекао да се не бринем и да ће сутра после Литургије сви заједно да се помоле за нас. Тако сам ја тада опет помислила да дете треба да се зове Марија. После тога је стварно све почело да се поправља и ја дошла са стварима у болницу да останем, а они ми рекли да не морам да остајем, него да само сваки дан долазим на контролу. (...) Иначе, хтела сам још да кажем да то код нас нисам виђала као у овој руској цркви, да се сваке недеље после Литургије народ моли за неког. Свештеник увек каже да се сви заједно сада помолимо за неког, каже име и онда чита молитву, а народ учествује молитвено. Тако смо ми прошле зиме први пут славили нашу славу Светог Николу и донели смо кољиво и колач на освештење. Свештеник је рекао да то никад није радио, пошто они немају славу, али да је виђао у Српској Цркви и било му је драго да очита молитву и освешта кољиво и колач. То је рекао народу у цркви и прочитао наша имена и сви заједно су се молили за нас, а после сви прилазили да нам честитају славу. Онда нам је неки старији човек, чини ми се из Грузије, поклонио иконицу Св. Николе и акатист Св. Николи на руском језику. Све је то било јако лепо и још се свештеник нама захвалио да је и њему било драго да по први пут освештава кољиво и колач за славу.

У ДЕВОЈКЕ ГЛЕДАЈ КАО НА СВОЈЕ ДУХОВНЕ СЕСТРЕ

- Оче, благословите. Молим за савјет. Ево писма које ми је послала она дјевојка што сам је водио код о. Моме: “Драги Петре, било ми је лоше последњих неколико дана, ни сада нисам баш најбоље. Ипак, колико сам могла, читала сам текстове на сајту који си ми препоручио. Допадају ми се поуке и беседе духовника, и твоји текстови су дивни, ти све лепо разумеш, схваташ и кажеш. Молим се, али падам у искушења па помислим како ми то не помаже, па се онда љутим на себе и тако. Стална

100 101

DUXOVNI RAZGOVORI

ми је мука и труд да не будем потиштена и да нађем уточиште у Божјој љубави и надам се избављењу. Како си ти, брине ли те нешто? Мени кад је тешко цео свет изгледа страшан, људи далеки и недопадљиви. А ти си ретки људски анђео и захваљујем Богу што ми те послао.” Има ли ту, оче, мјеста за забринутост да се она не заљуби? Ево и мој одговор: “Искушења увијек постоје, јер када не би било искушења не би нам био ни потребан Спаситељ Исус Христос. Ми бисмо били савршени и онда не бисмо живјели на земљи него на небесима, а земља је у власти кнеза таме самог Сатане, од туда искушења за оног ко хоће да живи по Богу и да се мијења. Колико само ја у току једног дана паднем, али се и покајем и видим своје слабости, тако да онда не осуђујем више људе који су слаби, но видим над њима духове демонске који их наговарају и воде само у пропаст. Као што мене исто нападају, тако сваког од нас, само неко не зна да се одбрани, не лијечи се на право мјесто - у цркви Божијој... Али најважније је поново читати Јеванђеље и осјетити Христа колико је велик и предати му срце своје, јер Он куца, како сам каже, стално на вратима срца наших и чека да му отворимо. Опрости ако те ова моја прича гњави, једноставно тако ми дође и тако пишем. Брину ме многе ствари, породица, пут којим да кренем у животу, а највише мој гријех из кога покушавам да се ишчупам, али затрпан послом и свјетовним стварима, некако ми тешко иде. Ујутро сам духовно јак, послије посла већ сам слабији и требам да научим како са тим да се изборим. Свети оци кажу ко је послом везан за свијет, њему су руке везане за духовни живот, а ко је ожењен и руке и ноге су му у оковима. Зато ми је један духовник рекао: не би било добро да се ожениш, - вјероватно знајући какав ми је дух. Каже: тек би онда био фестивал код тебе, - шалио се он... Иначе ни здравље мени није баш најбоље, чир, осјетљив сам... Но не марим пуно за то, јер Царство се небеско трудом задобија, и добро је да је човјек болестан, јер је онда јачи у духу. А здрав човјек довољан је у већини случајева сам себи... Моли се за духовника, распитај се о женским манастирима, иди мало и види гдје ти одговара, зближи се са неком монахињом, па да одеш 10-15 дана код њих. Значио би ти мир, јер ти је свијет изгубио смисао. Моли се Богу да ти отвори

DUXOVNI RAZGOVORI

102

пут и биће отворен, а слабостима и шаптањем ђавољим не дозволи да се пут затвори, што сви ми чинимо понекад. Опрости за грешке у тексту, пишем са посла, свако добро.“ - Бог те благословио, брате Петре. Тебе само ако погледа нека девојка, одмах ти се чини да се заљубила у тебе. Како то да не помислиш да те је она погледала као духовног брата у Христу? - Оче, ово што каже анђео и тако, свјетлост, њена нада... тога ме страх. - Ти им се по спољашењем изгледу одајеш као продуховљена душа и да ћеш им духовно помоћи. То су само твоје помисли, како сам ти рекао напред, она те доживљава као духовног брата. - Ја сам се, оче, само посавјетовао да писањем не урадим нешто што не треба. - Има наду у тебе да ћеш јој помоћи у духовној борби, помоћи да нађе излаз из онога што је мучи, а ти одмах као да се заљубила у тебе - Добро онда, оче, значи ја могу њој да помажем. Јер осјећам њену искреност и желим, колико могу. Наравно, одмах сам је упутио на ваш сајт. Каже она моја, ти си у браку са о. Гаврилом, а ја њој кажем: боље би и теби било да будеш, а не да се мучиш ту. Са њом се не гледам неко вријеме, и ако се видимо, нема ту ништа, одемо кућама и тако. - Сада ти у њих гледај као на своје духовне сестре и одбаци грешне мисли које ти долазе. Када ти буду долазиле, одмах у себи молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! - Тако нешто мислим, оче, а и радим. Хвала, оче мој, мислим да би ме други духовник изгрдио за нешто овакво, но Ви ме очигледно добро познајете. Богу хвала... Ујутро ми је ум бистар када се дигнем, тада бих могао да пишем, но једноставно одем на посао, а да устанем раније лијен сам. Послије посла је све то некако на силу, а ових сам дана преоптерећен и све чекам да узмем годишњи одмор. Уздам се у милост Божију да ћу написати причу о блудном сину. Идем сада на терен...

102 103

DUXOVNI RAZGOVORI

И БРАК ЈЕ, КАО И МОНАШТВО, ПУТ СПАСЕЊА

- Благословите, оче. - Бог те благословио, брате Михајло. - Хвала Вам што мислите на мене. Хвала Богу, а и Вама. - Кад ћеш, брате Михајло, на Св. Гору? - Следеће године, даће Бог свој благослов. Ове године сам ишао по Србији, Црној Гори, на годину се спремам за Свету Гору, па ако Бог да и Јерусалим. Планирам неке руске манастире обићи. А до Нове године желио бих до вас доћи. - Хвала Богу, да после кад одеш у манастир не постанеш монах скитница, него да пустиш дубоке жиле у једном месту, да будеш стабилан и примеран монах. Но и од монаха скитача има неке користи, они преносе вести из манастир у манастир. Макар постоји ова модерна технологија којом се преносе вести, калуђерске су убедљивије и истинитије. - Читам пуно књига о разним манастирима и исцељенима, па бих их волио обићи. И иначе ме не држи једно место. - А, и ти си од скитајушчих, али се с годинама све то стабилизује. И за путовања треба имати дар. - Ако није проблем да питам, прије него што се замонашим имам жељу да оснујем породицу. Да ли је то грех? Нисам ожењен, а волио бих. Чекам Божији благослов, јер све је Његова воља. - Изабери оно за чим те срце вуче. И једно и друго је пут спасења. Нити су се сви спасли у манастиру, нити су сви погинули у браку. Изабери оно што сматраш да можеш да носиш. Господ даје онолики крст колики ко може да носи, и у монаштву и у браку. - Ја сам по природи тих и повучен, углавном проводим време сам. Волим природу, поготово да шетам у природи. Волим и децу; сва мала деца ми прилазе и играју се са мном, чак и она деца којој је тешко прићи мени прилазе на први контакт, чему се и родитељи чуде. Увек волим да помажем свима. Неизмерно волим прво Православље, а затим Србију. То сам ја... - Брате Михајло, чини ми се да си ти као на једној

DUXOVNI RAZGOVORI

104

клацкалици, сад би једно сад би друго. Неодлучан си, мисли ти се врзмају по глави. Сад би у манастир, сад би у свет. Добро би било да се одлучиш док си млад и здрав којим ћеш путем кренути. Искушења има свуда, у свету и у манастиру. То је спољашњост, али срце казује све оно што се осећа унутра. Имаш склоност ка тиховању, усамљености и молитвеношћу, а та склоност је ближе монаштву. - Не пијем, не пушим, не пијем кафу. Увек кажем нека буде Божија воља, јер Он све држи у својој десници. Знам да нисам као ова данашња омладина, потпуно се разликујем од њих. Верујем у Бога и толика је велика љубав моја према Божијем царству да Вам то не могу речима описати. То једноставно носим у души и срцу. - Онда, пут ка Св. Гори и манастиру Хиландару стазама Растка Немањића - Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског. - Доста сам читао о Светом Сави. Обишао сам Милешево и друге манастире Немањићеве. У друштву ме и зову “монах”, јер стално причам о Богу и Сину његовом Исусу Христу. Даће Бог да се ускоро видимо. - Сада ми сузе иду кад се сетим Св. Горе и манастира Хиландара и мог боравка 13 година у Башти Пресвете Богородице. - Верујем да Вам је било прелепо, по ономе што сам читао и чуо о Светој Гори и видио на сликама. Могу само замислити како је тамо.

ИМАТЕ БЛАГОСЛОВ, МОЛИТЕ СЕ УМНОМ МОЛИТВОМ

- Оче, благословите. - Бог благословио, брате Владимире. - Како сте, драги оче, у ове позне сате? - Радујем се твоме јављању. Ево, радно у интернет редакцији... - Оче, ја се радујем кад год помислим на Вас. - ...дајем одговоре на питања. Боље рећи, у духовним сам

104 105

DUXOVNI RAZGOVORI

разговорима са својом духовном децом... - Немам неко питање. Ако је гужва чујемо се други пут, а ако имате времена да поразговарамо мало духовно. - ...које ми је Господ дао, и још ми даје. - Слава Богу! - Није, за сваког имам времена и свима који ми прилазе и питају спреман сам да дајем одговоре. Трудим се да умножим таланте од Господа дате. Понекад сам и уморан, али не посустајем. - Данас смо били у цркви Светог Великомученика Георгија овде у Америци. Имали смо прилику да се поклонимо честицама светих моштију многих Божијих угодника. Такође смо имали прилику да се поклонимо икони Пресвете Богородице Лепавинске, која је освештана на оригиналу у вашем Манастиру. Молим Вас, помолите се за сина о. Зорана, који се разболео од тешког типа дијабетеса, и за нас грешне. Моја супруга често покушава да Вас добије, али без успеха, због проблема на њеном компјутеру. И она је овде, пуно Вас поздравља и захваљује се на Вашим молитвама. - Ето, и у Америци имате техничке сметње. - Јесте, оче, овде има сметњи чак и више него тамо. Баш је сада поново покушала, али изгледа поново без успеха. Ту је са мном и наша шеснаестомесечна ћерка. Још увек не уме да говори, али показује прстом на Вашу фотографију. И она Вас поздравља на њој једино познати начин. Нама пуно значи то што се тако понекад чујемо. Хвала вам пуно. Сви бисмо много волели да можемо да дођемо до Вас и да Вас уживо упознамо. Ако Бог да, првом приликом бисмо дошли. Било би лепо када бисте Ви могли да дођете овамо. Не знам да ли сте икада били у Америци, али ја сам пријатно изненађен колико православних цркава и манастира има на овом континенту. Оче, ја бих Вас замолио за благослов у вези са Исусовом молитвом.Да ли бисте ми благословили да Исусову молитву изговарам у себи понекад? - Имате благослов, брате Владимире, да молите умну молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! (или нас грешне). И твоја супруга може да контактира са мном када то буде хтела. - Хвала, лаку ноћ. Благословите.

DUXOVNI RAZGOVORI

106

- И благослов малој Анастасији, отпоздрављам је. - Хвала Вам, оче. - Богу хвала, до следећег контакта.

СА СВЕШТЕНИКОМ БУДИТЕ У МИРУ

- Бог благословио, брате Александре. - Имам, оче, велике духовне проблеме, страх, а живим са мајком, старијом особом, па се бојим за себе. Већ сам био у Лепавини, али Ви тада нисте били ту да ми очитате молитву. Молим Вас да ми кажете шта да радим. - Да, брате Александре, то је честа болест у данашње време, поготово код младог света. - Да ли постоји могућност да дођем кад Ви будете на светој служби, а пошто сам издалека, како да то ускладим? Сада сам баш читао књигу о чудотворним исцјељењима и нешто ме је повукло да Вас контактирам. Иначе су ми 34 године, дипломирани сам инжињер. - Узрок болести је распуштеност и непродуховљеност, провођење времена у безбрижности и одавање разним задовољствима овога света, што је штетно по душу и тело. - Кад свјесно погледам, немам разлога за толики немир и неспокој у себи. - Одлазиш ли у цркву на св. богослужења недељом и празницима? - Одлазим празницима и стално читам Нови завјет. - Постиш ли, исповедаш и причешћујеш се редовно? - ...и стално се молим Богу да ми опрости гријехе и само да спокој у души, ништа ми више не треба. Постим понекад, али једном кад сам се хтјео исповиједити поп ме није ни саслушао. - Осим Нови завет, читаш ли и другу духовну литературу? - Из манастира брошуре и тако... Да ли могу, оче, да дођем да ми Ви очитате молитве? - Које брошуре, јер данас се много пише и многи пишу, па има и таквих брошура које кад се читају код многих изазивају страх? Људи се уплаше како ће се спасти, па понеки одустају

106 107

DUXOVNI RAZGOVORI

од читања и онога што је корисно за спасење душе. - Искрено, више се и не сјећам, пошто ми је памћење добро попустило, али углавном и православну и римокатоличку, иако сам крштен у Православној цркви. Понекад одем у манастир Липље. - Којој парохији припадаш и ко ти је надлежни свештеник? - Ја мислим да је то бањалучка, а искрено да Вам кажем, са надлежним свештеником нисмо баш у добрим односима, па нам у кућу за освештење долази римокатолички поп, пошто је мама Хрватица. - Можда нисте испунили неке обавезе према парохијској цркви којој припадате као парохијани? Вероватно је ту неки неспоразум. - Оче, ми смо разговарали са другим свештеницима и нико му ту није дао за право. Чак је један предлагао да га тужимо, али нисмо хтјели, наравно. - Са свештеником будите у миру. - Наравно, никада ми не би пало на памет да неком зло учиним. - Испуните све обавезе које вам следе као верницима и члановима ваше парохије... - Да. - ...и биће мир. - Хвала Вам, оче. - Богу хвала и теби мир. - Поздрављам Вас много. Доћи ћу ускоро поново на молитву у Лепавину.

ПОВЕЗАНОСТ У ДУХУ НАМ ДОНОСИ РАДОСТ

- Драги оче, благословите. Бојана се јавља, Владимирова супруга. - Бог благословио, сестро Бојана. - Радујем се што данас по први пут са Вама могу овако да разговарам. Од како сам Божјим промислом пронашла Ваш

DUXOVNI RAZGOVORI

108

сајт, ја се у слободно време не одвајам од Лепавине. Читам новости, прелиставам архиву и сваки пут нађем мноштво нових душекорисних поука! Постали сте духовни светионик нашој породици, на чему смо Вам безгранично захвални. У Америци живимо скоро десет година. Ја сам дуго осећала тежину у души због даљине и раздвојености од најближих. Скоро, то осећање је попустило. Недостаје ми моја ближа фамилија, али више не патим. Све је то некако чудно нестало, слава Богу и Пресветој Богородици, а ја верујем све то захваљујући Вашим молитвама. - Радујем се да сам у духовној заједници са Вама, са Вашим супругом братом Владимиром и са вашом ћеркицом малом Анастасијом – дописивањем на овај начин. - Хвала Вам на томе, и опростите што Вам намећемо још једно ново бреме на леђа, али без Вас смо као лађа на великом мору ношена бурама. - Слободно питајте, трудићу се да вас саслушам и дам одговор на духовне недоумице. - Рећи ћу Вам укратко нешто о себи, да знате ко сам кад Вам се јавим са питањем, верујем да ће Вам тако бити лакше да ме посаветујете. Супруга сам и мајка, по професији професор музике, тренутно не радим, али извршавам највреднији и најлепши позив у животу, чувам нашу ћерку. Показује прве знаке непослушности. По дечјој психологији, дете не треба кажњавати, а понекад заслужује грдњу. Кад је изгрдим, онда ми буде тешко. Шта да радим? - Она је здраво дете, има свој свет у свом узрасту. - Анастасија се пробудила, па ме обавезе зову назад... Са њом је готово немогуће радити два посла у исто време. Јавићу се поново. Оче, хвала на времену које сте ми посветили, а ако можете и имате неки духовни савет у вези њене непослушности, напишите ми, оставићу Скајп укључен. Збогом и благословите. - Бог благословио, сутра је наставак...

108 109

DUXOVNI RAZGOVORI

ОДГОВОРИ ДРУГИМА НА ЊИХОВА ПИТАЊА СУ И ТЕБИ НАМЕЊЕНИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, да ли сте слободни? Пар пута сам Вам се обратио, нисте ми одговорили па сам помислио да нисте нешто љути на мене. Ја бих Вас замолио да ми се јавите како бих умирио своју савест, јер не могу да будем миран сумњајући да ми је један свештеномонах нешто замерио... Оче, да ли сте ту? Ја заиста не знам како дозвољавате себи да својим ћутањем у мени изазивате немир, јер знам да немате никаквог разлога да ћутите, али ако мислите да сам негде погрешио, требали бисте то да кажете. Овако безразложно ћутање није хришћански и не приличи једном архимандриту попут Вас. Ја Вам се више нећу јављати, већ ћу чекати Ваш одговор да разрешите моје недоумице. Свако добро од Господа жели Вам у Христу брат Марко. - Бог те благословио, брате Марко, које су твоје недоумице? - Разлог мог немира последњих дана сте заправо Ви. - Зашто ја? - Пар пута сам Вам се обраћао, а Ви нисте никако одговарали. - Па где је смирење? - Ја сам се забринуо да Вас нисам чиме повредио. - Што си се забринуо, ниси ни са чим. - Ја Вас поштујем и нисам могао схватити шта је у питању, да ми се Ви не јављате, иако сте били онлајн. - Јесте онлајн, али јеси ли видео у рубрици “Питање духовнику”, ако је пратиш, да се трудим да одговарам, а ти одговори су и теби намењени. Свако може да нађе себе у тим одговорима и разговорима. - Да, оче, знам, то је врло лепо од Вас, пратим ја то редовно. - Јеси ли негде нашао себе у тим разговорима? - Јесам. Битно ми је сад било да знам да се Ви не љутите. Иако сам сигуран да немате разлога, опет нисам имао мира и не бих се усудио прићи Светом Причешћу... - Ја не умем да се љутим, јер немам разлога.

DUXOVNI RAZGOVORI

110

- ...док не бих разјаснио са Вама. Да, хвала Богу да је тако. - Ово не разумем шта си хтео да кажеш. - Шта не разумете? - Ово: “Док не бих разјаснио са Вама?” - Па то је управо ово, да ми кажете да нисте љути и да је све у реду. - Сад можеш мирно да спаваш. - То ми је било потребно да чујем. - Све је у најбољем реду. - Драго ми је да је тако. - Добро спавај и лепо сањај. - Хвала, оче, сад сам миран. Свако добро и Вама од Господа и хвала Вам. - Богу хвала и теби миран сан. - Збогом и помјаните.

КАО МИОМИРИС ОД ЦВЕЋА, ТАКО СЕ МИР ОД ОМОЛИТВЕНОГ ЧОВЕКА ШИРИ ОКОЛИНОМ

- Оче, благословите, Бојана овде. - Бог благословио, сестро Бојана. - Оче, имам једно питање. Пре пар месеци контактирала сам Вас са молбом да се помолите за оздрављење тек рођеног детета са тешком срчаном маном. Хвала Богу и Пресветој Богородици, дете је након операције потпуно оздравило. Пре недељу дана опет сам Вас замолила да се помолите за дечака оболелог од тешког облика дијабетеса и од тада се питам: да ли су ове “наручене молитве” другим речима “бриго моја пређи на другога”? И како се ми можемо молити за човека који је у тешком болесном стању? - Све је то јасно, требамо приносити молитве Господу једни за друге. - А да ли је оправдано моје мишљење да духовно ‘јачи’ људи (у овом случају Ви, оче) имају јачу молитву и да ће њихова молитва упућена Господу бити пре услишена но молитва оних који су духовно слабији, тј. почетници (у овом случају - ја)? - Наше је да се молимо, а чија је молитва успешнија или

110 111

DUXOVNI RAZGOVORI

не, то се по плодовима показује – да ли је услишена или не. - Хвала на одговору. Такође ме мучи и један други проблем. - Који? - Ја често изговарам Исусову молитву: “Господе Исусе Христе, Сине Божји, молитвама Пречисте Матере Твоје и свих светих, помилуј мене грешну.” Скоро у разговору са Владимиром сазнадох да за такву молитву треба питати духовника за благослов. Ја то нисам урадила, а кад се тако молим имам неки унутрашњи мир и којекакве помисли ми не долазе у главу. Могу ли да наставим и на шта да обратим пажњу, тј. који проблем може да се догоди ако ову молитву вршим без благослова? - Имате благослов да тако продужите и даље, кад осећате да је плод молитве коју чините мир и спокојство духовно. - Хвала, оче, још једно питање. Не знајући за све горе наведено, ја сам у току подоја над Анастасијом изговарала ову молитву и пред њено спавање. Дете је крштено, редовно одлази у цркву и причешћује се. Имам ли благослов да то и даље наставим? - И тај благодатни мир који сте задобили осетиће и они који су у близини, који су око вас ма где ви били: кући, на радном месту, ма где били или шта радили. То је најсличније осјећају у чистој просторији у којој се налази ваза са миришљавим цвећем, такав осећај има друга особа близу особе која је омолитвена молитвом Господњом. - Исусова молитва је једина која у мом случају иде из срца и душе, сама, и не представља ми никакву потешкоћу, али кад треба да станем на јутарњу и вечерњу молитву и да узмем молитвеник у руке, често ме спопадне нека тежина, мисли никако да саберем, не иде баш тако лако. Зашто и шта ми је чинити? - Чините оно што вам је лакше, а не заборавити ни молитве из Молитвеника! - Хвала, оче, на свим духовним саветима, сад ми је лакше! Одох да обавим и неког кућног посла док Анастасија спава. Још једном хвала на времену које сте посветили овом разговору. Збогом и благословите. - Бог благословио, до следећег разговора.

DUXOVNI RAZGOVORI

112

ОД ИСКУШЕЊА ЈЕ НАЈБОЉА ОДБРАНА - СМИРЕЊЕ И ТРПЉЕЊЕ

- Оче, благословите. Прочитао сам текст ”Православни записи и поуке Светих Отаца”. Занимљиве поуке: према личним непријатељима треба показивати љубав и мир, а према непријатељима Божијим нема мира. - Бог благословио, брате Петре. - Тако сам ја то схватио и прије, али ово ми је показало смјернице. - Докле си стигао са твојим текстом о блудном сину, да ниси по старом: пиши - бриши? - Почео сам и стало је, једноставно ми нешто не да. Сваки ме дан једе савјест што не пишем, али сам на послу толико оптерећен да кући дођем нервозан као пас. И немам смирења, да не знам шта ћу са собом. Жао ми што је тако. Ујутро ми се ум отвори, али чим пређем праг вире као стотине демона, навале на мене, чамотиња, туга и тако даље. Нервоза, оптерећење... - Па ти си продуховљен, не смеш да будеш без смирења. - То ми је само такав лик, а унутра вукови. - Сви ће рећи, види како је овај Петар добар, али несмирен, нервозан... - Морам средити пасош, па код Вас да дођем. Надам се да ћу успјети од ове плате да то завршим, уздам се у милост Божију, да ми тамо код Вас сину неке ствари. - Наша унутрашњост се показује на спољашњем. - Ма, ја сам безазлен, само то. Ако некоме нешто урадим, не могу да спавам, одмах се покајем и извиним. - Зато што си добар у души. - Основно ми је да не повриједим ријечју или дјелом неког крај себе. - Као прави хришћанин: по јеванђелски... - Али, оче, тешко је овако живјети, људи су зли и у свијету ми нема напретка овако. Али поново, има и борбе са страстима. - ...тиме преносиш мир на друге. - Никако не могу да нађем један сталак који би ставио на

112 113

DUXOVNI RAZGOVORI

зид, да окачим кандило. Чини ми се да би кандило и иконе у мојој просторији отјерали демоне који ме нападају, али никако да нађем нешто да то кандило може да стоји на зиду. - Ни у манастиру нису баш сви анђели, и ту су искушења овоземаљска. - На послу демони, у кући демони, борбе, страсти... Мислим, нема трунке радости код мене. Не могу више да сједнем, осјетим Бога у срцу и созрцавам и читам. То ми страшно недостаје. - Ма, снаћи ћеш се ти да некако окачиш то кандило. - Дошао сам до тог духовног стања да бих волио да се тешко разболим, да ме Господ у болести подржи годину или двије, да бих се окренео само духовном животу, и онда да умрем, ето... Једино тако бих могао да се отарасим и посла и својих слабости. - Ма где човек да оде, свуда су искушења која га прате, али мора да се наоружа и да савлада вештине да би се одбранио. Најбоља је одбрана ако човек стекне смирење. Непријатеља свога може да разоружа само смирењем и трпљењем. - То јесте, оче Гаврило, но не могу да поднесем систем вриједности који се намеће, јер то је систем безвриједности. Свијет је зао и мене Господ штити, то видим, али ја патим на послу. Једноставно имам осјећај да радим нешто што није мој позив и трошим своје дане узалуд. Притисак ми је преко главе, уморан сам. Видим свог шефа који је ушао у систем, и мене хвата страх. - Покажи ти добар пример и они ће се угледати на тебе. Рећи ће: па како је овај Петар добар, ајде да се угледамо на њега. - Е мој оче, неки можда хоће, али мене цијене само они људи који су ништи духом, незлобиви... Други ме не дирају, али ме оговарају. Мени је само потребан мир, да ми се ум отвори, ето, само то. Мало мира, да у тишини не мислим на ништа него на свој гријех и Божију љубав. - Како каже она народна, за добрим се коњем прашина диже. - Блудни син „Готово да се на овом свијету није родио човјек који се не може назвати блудним сином, јер сви заблудјесмо и од Божијег пута одвојише се пути наши. Сви заблудјесмо, али у Христу Исусу

DUXOVNI RAZGOVORI

114

све нас Отац Небески позва да се поново вратимо у наручје истине Његове, кроз Сина Његовог који откупи заблуде наше! Беспутно живљење Велика већина људи данас живи, а не живи, радује се, али се не радује, тужи кад види смрт, дабоме да тужи када за свога вјека не видје живот. Живјећи тако у овом животу у радости, тузи, са пуно пријатеља, њихова кончина је самоћа, јер за живота не спознаше Дародавца живота, у кога је истинска радост, а туге и смрти нема.“ То је неки почетак, колико сам имао времена. Таман мисао дође, али на послу се не може писати. - Добар почетак и добра инспирација за писање. Кратко и поучно. Сеј, сеј семе добро, не знаш где ће зрно пасти и никнути и какав ће род донети. - Хе-хех, оче, оче, како Ви то весело кажете. - Кажем онако како осећам. - Одмах ме развеселите. - И вани је ведро...

У ЈУРЊАВИ ЗА ПРОЛАЗНИМ БОГАТСТВОМ ЗАБОРАВЉА СЕ НА ВЕЧНОСТ

- Бог благословио! - Драги оче Гаврило, ја сам Жељка и живим у Љубљани. За Вас сам чула од брата Станимира, који је путовао са нама на Острог. Имам јаке душевне проблеме који ме муче већ пар мјесеци и никако не могу доћи себи. Имам жељу да дођем код Вас, ако се икако може што прије, па да мало поразговарам са Вама, јер сам стварно у тешком психичком и душевном стању. Не знам шта се дешава са мном, али од 10. јула 2008. све је почело да ми се руши. Почела сам се губити, сама не могу никако да кренем (24 сата неко мора бити уз мене, јер ако останем сама, изгубим се начисто). Мисли имам чудне, увијек сама себи постављам нека бесмислена питања због којих имам осјећај да ћу да полудим. Више пута имам осјећај као да летим или да газим по живом блату. Отприлике 2,5 мјесеца нисам смјела ни сама под туш јер сам имала осјећај, док је

114 115

DUXOVNI RAZGOVORI

вода текла низ мене, као да ме неко дави. И вани исто нисам могла ићи, јер ме је све угушило (кад сам видјела људе, дрво, траву...). Од тог датума, оче, кад ми се то десило, ја не видим више смисла у животу и то ме јако боли, јер сам увијек била нормална цура и све сам могла сама, а сад никако да кренем. Свега се нешто бојим, никако не могу да спавам. Бојим се заспати, јер увијек мислим да се нећу ујутро пробудити. Толико ми је тешко због свега тога. Ја мислим да бисте ми Ви, драги оче, најбоље помогли, па Вам се унапријед захваљујем за Вашу помоћ. - Нисте Ви усамљени на овом свету. Данас је скоро цео свет болестан, како телесно тако и умно, јер су се људи много удаљили од Бога и свега што је свето и честито. Светом је завладао грех, прешле су се све границе нормалног. Што је некад било нормално, сада је ненормално, а што је некад било ненормално - сада је постало нормално! Отуда данас свакакве невоље и немири у душама људи, јер нигде немају мира ни спокоја. Данас је јурњава за богаством, трулежним и пролазним, а на вечност се заборавило, на Царство Небеско вечно и непролазно! - Вјерујем да се све то дешава због тога, али ја сам захвална драгом Богу што ме је упутио тим путем и зато бих Вас замолила ако икако могу доћи до Вас. Била сам код оца Саве, он ми је рекао да морам обавезно бити присутна на седам литургија, тако да сам се причестила на Острогу. - Добро да вам је о. Сава одредио да будете на седам Св. Литургија, а шта после? - Разговарала сам и са оцем Илијом. Он ми је рекао да постим и да се причешћујем и да би било добро да почнемо славити славу. - Треба почети! - Вјерујем то и покушавам учинити, али кад сам почела да идем на Литургију уопште нисам могла, јер ме је почело све гушити и почела сам се сва трести. Нисам никако могла да стојим, само су ми ишле чудне ствари по глави, и као да ме неко почиње да дави. Оче, ми смо мислили доћи у суботу у Ваш манастир на Митровдан. - Може! Св. Литургија је у 9 часова. - Да ли би било могуће да тај дан, ако бисмо дошли,

DUXOVNI RAZGOVORI

116

поразговарам са Вама? - Важно је да сте ви на Св. Литургији и на молебану испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. - Оче, ако Бог да, доћи ћемо на Св. Литургију. Пуно Вам хвала што сте се потрудили и нашли слободно вријеме за мене и још једанпут Вас молим, драги оче, ако је икако могуће да се састанемо послије Св. Литургије, јер ми је стварно огромна жеља да поразговарам само мало са Вама. - Сестро Жељка, од много приче - слабе вајде! Корист је само ако се Богу молимо и Његове заповести испуњавамо. - Хвала Вам, оче, за Ваше савјете и Ваш труд према мени. То ћу и да учиним. Богу ћу се молити и испуњаваћу Његове заповијести! Пријатан дан Вам желим и збогом. - Данас су се моги научили да кад одлазе у неку светињу схватају то као да одлазе у психијатрију. Тачно је да светиња лечи душу, али приступ је световни, а не благочестив и побожан и са страхопоштовањем, те се очекује да се одмах догоди чудо, исцељење. Догоди се, али не свакоме и не по наруџби, а после да се настави живот какав се до тада водио. Понекад опомена дође да би се човек исправио и да би живео онако како Бог заповеда. Амин.

ТРУД СА МОЛИТВОМ ДОНОСИ ПЛОД

- Добро јутро, оче, благословите! Ево писма сестре В. “Кад добијем твој мејл, ја прво размишљам о свему што си поделио са мном и што си рекао, препоручио мени, а сад сам на послу, па ето, да се јавим, јер код куће немам интернет а сутра не радим. Знам да је све на мени, и да ми нико и ништа не може помоћи док се ја сама не тргнем и учиним први корак. Ја сам то урадила, али мени се чини да то све споро иде, споро до мог срца стижу поруке које добронамерници шаљу, споро моја душа реагује на знаке који јој се указују и понекад сам дубоко разочарана у себе због те немоћи да пређем тај пут који ме дели од онога што желим: мира и љубави, пре свега у Богу. Просто мислим да су неки људи талентованији од других да осете ту благодат, а мени је можда

116 117

DUXOVNI RAZGOVORI

изговор слабост, мада ја понекад, кад ми је лоше нисам ни свесна својих поступака до краја. Добро си рекао да ми је свет изгубио смисао, и сигурно је да сам због нечег скривила што је то тако. Већ две и по године се трудим да напредујем, али ја сам до сада само ишла уназад. Много ми значи посета оцу Моми и одлазак под Острог и то је померило донекле границу моје издржљивости, због чега сам уверена да има помоћи и да је само треба тражити и налазити док не будем довољно јака да могу сама да се ослоним на себе, јер ће тада и моја љубав и вера према Христу имати дубину која ће то одржавати. Знам да се за то вреди борити и трудим се да тако мислим кад ми је тешко. Само, проблем је што је код мене стање промењиво и за један дан се измења, као време напољу, неколико годишњих доба, неколико расположења и стања духа, што се тешко подноси. То ми је тешко да објасним, а нико се ни не труди слушати ме. Хвала ти што ми пишеш, пуно те поздрављам. В.” - Бог те благословио, брате Петре. Посејао си семе на добро тло, сада је на теби да се потрудиш и да даље обрађујеш да би добар род донео. Како је рекао св. Серафим Саровски: “Сеј, сеј, јер се не зна на какво ће тло то семе пасти и какав плодан род донети.” - Мени вазда осмијех послије оваквих Ваших ријечи. - Какав, блажен и радостан? - Баш тако. Кад човјек има у Христу плода, то даје снагу и јача вјеру. - И другима може да помогне! - Тачно, то толико мене храни, а мислим и сваку хришћанску душу. - И не само хришћанску, већ и сваког човека, који је наш брат по Богу Оцу Небеском, јер нас је Он створио по лику и сличности Његовој, сваког од нас који живимо на овој кугли земаљској. - Јесте, оче, само има људи који су толико зли да је то невјероватно. Ја такве избјегавам, а видио сам и Митрополит, јер један такав човјек је пришао да му цјелива руку и Митрополит је склонио. Има људи који су, оно што би се рекло, као свиње, не треба стављати пред њих... Не треба их ни мрзети.

DUXOVNI RAZGOVORI

118

- Да, али се требамо за њих Богу молити да и они стану на пут прави. Колико је било грешника у историји Хришћанства, покајали су се, исправили свој живот покајањем и живели су животом у покајању, а данас их славимо и њихова имена унешена су у црквени календар, међу свим светима. - То јесте, мени би лакше било, некако ми се чини, да сам велики грешник, имам осјећај да бих све лакше преломио. Но, то је Божија воља да сам такав, вјероватно бих био овакав какав сам сада, а можда и неко има од мене користи овакав какав јесам. Ево шта сам одговорио сестри В. “Свако добро у Господу! Ево и ја сам на послу, па покушаћу да ухватим мало времена да ти нешто напишем. Не знам шта бих ти рекао, у ових пар мајлова сам ти рекао доста тога што мислим и осјећам. Ево да се помолим у себи па ако дође инспирација. Молим се... почињем да пишем... Једноставно, живот је такав, живимо у вријеме које је лоше настројено према духовним вриједностима. Дух овога свијета (дух обожавања трулежних ствари, сласти и страсти) је толико јак у наше вријеме да је потребна грчевита борба прије свега у молитви да човјек побиједи на том свом путу. Дух свијета је ушао и у цркве, дух овог свијета је свуда и тешко је опстати. Ми, ако смо хришћани православни, тај дух требамо да побјеђујемо, и то је превасходно циљ наше вјере, јер док има људи који се боре против тог духа има и наде за овај свијет, а кад не буде људи или их буде јако мало, доћи ће крај овог варљивог и лажног свијета. Свети старци и монаси су говорили да ће ово наше вријеме највише бити препознатљиво по томе што ће се људи окренути обожавању тијела, страсти и сласти, за духовне ствари неће да маре, а истину неће жељети да чују, јер је тешка. А ти, В., само се моли за истину да ти је Бог да да је спознаш, то је најважније. Побјеђуј себе и биће добро, а кад истина почне да влада твојом душом, теби ће све бити јасно, и имаћеш снагу за даљу борбу. И мени је велика радост што сам те упознао, прије свега што видим твоју жељу да се окренеш духовном, да спасеш душу, и ако је то можда несвјесно код тебе, ти тражећи своје здравље, наћи ћеш душу своју, наћи ћеш суштину - себе у Богу - и биће велика радост. А ти не знаш колика ће бити радост у онај дан кад Христос дође, кад ово земаљско прође, а ја и ти ако изборимо битку на овој земљи, тамо се сретнемо у толикој

118 119

DUXOVNI RAZGOVORI

радости и испуњени Христовом љубављу која ће да траје вјечно. Нека то и мени и теби буде циљ. Христос по среди нас! Свако добро у Господу ти желим. П.” - Брате Петре, лепо и надахнуто и духовно поучно! Камену вере! - Погордићу се, оче. Шалим се, ја сам то мало горе причао о молитви не лицемјерно, него да њој дам примјер да што год почиње прије да се помоли. - Господ је с тобом! - Можда изгледа мало лицемјерно, размишљо сам, али није, заиста сам се помолио пред писање да њој дам примјер како и она треба да ради. - Све што почнеш - са молитвом почињи! - Хоћу, оче, трудим се. - Труд са молитвом уроди род! - Без молитве ништа, род и ако има, брзо увене. - Садница кад се посади и залива водом, одмах се прима и расте. И сваки посао, ако се са молитвом почиње и сузама умиљења залије, биће успешан!

АКО СЕ БОЛЕСНИК НЕ ПРИДРЖАВА ЛЕКАРЕВИХ УПУТСТАВА, НЕЋЕ ДОЋИ ДО

ОЗДРАВЉЕЊА

- Помаже Бог и благословите, оче Гаврило. - Бог те благословио, брате Жељко. - Како сте, оче, како са здрављем? Знам да сте били јако болесни, да ли је шта боље? Ја живим у Швајцарској и када идем за отаџбину често дођем у манастир Лепавину, али ове године нисам могао. Ако да драги Бог, доћи ћу чим будем могао. - Хвала Богу, добро сам, боље него што сам био. Придржавам се упутстава које су ми лекари дали. Ако се болесник не придржава лекарских упутстава, тешко се дође до оздрављења. Тако је и у духовном животу - ако некоме духовник даје духовне савете, а тај којем се саветује неће да их испуњава, онда ће он још више духовно оболевати.

DUXOVNI RAZGOVORI

120

- Јесте, слава Богу, баш тако. Само нама је у иностранству, мислим, мало теже, јер немамо добрих (стручних ) љекара, а далеко смо од отаџбине и од наших духовника и с њима се ријетко виђамо. Чујемо се телефоном, али није то исповијест која би требала бити, послије које би дошао и духовни савјет, а по потреби и епитимија, да се човјек опорави и исправи. - Брате Жељко, данас има и добрих духовних књига, у којима се може наћи доста душекорисних савета о томе како треба исправним хришћанским животом живети. - Да, слава Богу, ја сам код Вас у манастиру купио књигу о старцу Пајсију, толико ми се свидјела да сам одмах наручио комплет издања од библиотеке “Образ светачки”. Тако, хвала Богу, имам довољно духовних књига. А по Божијем промислу неки благочестиви ходочасник је донио у нашу цркву у Цириху Ваш православни молитвеник, по коме се ја и моја супруга молимо и испуњавамо наше молитвено правило. За тај молитвеник немам ријеч хвале, него само: слава Богу и хвала Вама, оче, на тако предивном издању. Били смо претплаћени на Ваш лист “Пут, Истина и Живот”. - Потрудићемо се да часопис поново излази, да буде на духовну корист многима који су га читали и онима који га с нестрпљењем очекују, да поново стигне у њихове домове као благослов из манастира Лепавине.

ЗА НАРАШТАЈЕ КОЈИ ДОЛАЗЕ ПОТРЕБНИ СУ ДУХОВНО И МОРАЛНО ЗДРАВИ ВАСПИТАЧИ

- Помаже Бог, оче, благословите, Бојана овде. - Бог благословио, сестро Бојана. - Имам једно питање, па ми треба Ваш савет у вези са тиме, имате ли времена? - Имам. - У последње време Владимир и ја размишљамо о нашем даљем образовању. Он је изабрао магистарске студије за бизнис, а мене мисао вуче на једну другу страну. Склоност ка музици је таланат који ми је Господ дао, зато сам изабрала музичку педагогију

120 121

DUXOVNI RAZGOVORI

као професију и волим рад са децом. Кад размишљам о свом даљем усавршавању, моја мисао и жеље ме усмеравају на упис магистарских студија, одсек Православна едукација, на факултету Светог Владимира у Њујорку, на коме је некад предавао Александар Шмеман. Остала бих и даље у струци педагога, али бих поред музике била и вероучитељ. Знам да за хришћанина у животу не постоји случајност, да му је коса на глави избројана, али како да знам да ова моја жеља није површни занос? - Узмите оно што сматрате да тиме располажете, дарове које имате, а које могу бити на корист и Вама и другима, уз то ће помоћи и духовном усавршавању и спасењу душе. Осим Ваше струке као професорице музике, добро је да сте изабрали да се стручно оспособљавате у богословском образовању, да бисте и другима то преносили као вероучитељица или професорица теологије. - Нисам још изабрала, али бих желела. Страх ме је да ова моја жеља није неки тренутни занос, а осећам да ја као учитељ уз родитеље имам дужност да децу и учим и васпитавам и духовно обогаћујем, и да где год је могуће засадим царство љубави и помогнем развој тананих дечјих душа у духу православља и истине. Као музички педагог, ја то без знања не могу и не смем, мада често међу децом осећам велика превирања и младалачке заносе који могу бити врло штетни и опасни. А имам прилике да радим са нашом, православном децом у цркви на пробама хора и на приватним часовима клавира. Зато тражим Ваше мишљење, пошто сте духовник и знате како да помогнете човеку који је у дилеми, јер овај избор би био велики корак у мом животу. - Ето, и Ви имате искуство у Вашем звању као педагог, тако ћете се само усавршити у звању које сте стекли. Неко мора да ради у духовно-просветитељском васпитању будућих нараштаја, да би то били добри верници, добри и примерни људи народа којем припадају. Због тога су потребни духовно-морални, здрави васпитачи за те нараштаје који долазе. - Слажем се, оче, молићу се Богу нашему и Пресветој Богородици да ми помогне у одлуци и у њеном спровођењу. А и Ви, оче, помените ме у Вашим молитвама да ми Бог и Пресвета Богородица помогну! Хвала Вам на саветима и подршци у овој одлуци! Збогом и благословите, до идућег јављања. - Бог благословио и спокојну ноћ.

DUXOVNI RAZGOVORI

122

САМО АКО ХОЋЕ, ЧОВЕК МОЖЕ ИСПРАВИТИ ОНО ШТО ЈЕ ЧИНИО У НЕЗНАЊУ

- Помаже Бог, оче, благословите. Ја сам Ивана, ако је могуће да разменимо коју реч, молим Вас. Јесте ли заузети? - Бог благословио, сестро Ивана. - Толико имам питања, али тренутно је блокада. - Полако, отклониће се блокаде... - До своје 34. године сам живела у Србији, а сада сам у Аустрији, удата сам за Аустријанца. Бог нам је подарио ћеркицу. - Нека је жива и здрава! - Тешко ми је да се уклопим у ову животну средину... Оче, опростите, давим Вас! - Ма, само пишите! - Да ли могу укратко да вам предочим моју прошлост? - Можете, биће и другима за поуку. - Школовање сам напустила због љубави коју ми је понудио један мушкарац. Живели смо у ванбрачној заједници све до његовог страдања. У том времену смо стицали новац илегално и легално. Живели смо бурним животом... - Многи млади падају у такве замке, а не размишљају на последице које ће уследити. - ...у сластима и страстима овога живота, у раскоши и разним пороцима, који су нам донели губљење слободе. Али у тим раскошним периодима живота као да сам у души осећала тугу или срам. Била су то чудна осећања срца. - Све оно што се чини у незнању може се исправити само ако се хоће... - Та су се осећања временом кристалисала у једно питање: шта је истина? Хвала Господу, открих и осетих постојање Бога. - ...покајањем и исповешћу и одлуком да се живи духовним животом. - Тако је, оче. Тако сам се и трудила док сам била у својој земљи, у којој се, хвала Богу, нису угасили духовност и вера. Сада када ми је дато оно што сам тражила од Господа Бога, породица, брак, поштен човек, дете...

122 123

DUXOVNI RAZGOVORI

- У којој год земљи човек живео, то ништа не мари ако живи исправно и богоугодно, јер је свуда земља Господња и све што је на њој. - ...ја више не постим, не молим се, не живим хришћанским животом, и све то оправдава једна мисао која ме је заокупирала, да је то у Аустрији тешко остварити. Свесна сам ове истине коју кажете. Теоретски функционишем одлично, али практично никако. - Постоји у Вашем граду наша црква, наш свештеник служи, треба к њему ићи и потражити духовни савет. - Мој супруг је Аустријанац, који је по Божијој промисли прешао у Православље... - Све се може кад се хоће. - ...и он први а и остали кажу: због љубави према мени. Нажалост, овде су јака искушења са свештеником. Кад сам стигла у град, од многих сам чула лоше коментаре о њему. Говорила сам им: он носи мантију по Божијој промисли, ми верујући морамо то да поштујемо, и он је човек који греши... Али и поред моје свести о томе, стварно је тешко са њим. Нпр. ван поста он служи свету литургију и не износи путир за причест. Зар није на литургији причест? Пошто ми је ћерка рођена у Аустрији и сигурно ће ту да стасава до неке године, желела сам да се паралелно и духовно зида, па сам из практичних разлога одлучила да је ту крстим, код тог свештеника, због близине и контакта. - Знам ја тог свештеника, добар је, био сам му духовник. - Верујем, оче, хвала Богу, али ја нажалост имам нека лоша искуства са њим. Ако верујете у моје речи, ја ћу Вам сада рећи... - Оно што сте написали за литургију је због тога што верници слабо знају која су све богослужења у цркви. - ...сматрам да је битно, јер многи не одлазе у цркву због њега. Добро, оче, да ли могу да Вам испричам једну ситуацију? - Ма, маните Ви те приче! - Верујте ми, нисам имала намеру да причам о томе. - И немојте. - Не знам како се уопште одмотала тема у том правцу. Опростите, оче. - Идите Ви њему да крстите дете. - То сам и рекла самој себи, заборави све и труди се да се

DUXOVNI RAZGOVORI

124

вратиш на пут спасења и придржавај се свега што води ка томе. Јесам, оче, хвала Богу, крстила сам дете, и то код тог свештеника. - Добро сте урадили. И идите редовно на богослужења. - Хоћу, оче. - Нека сте благословени и будите добри верници. - Нека нас Божија милост и љубав воде ка томе. - Не осврћите се на то ко шта каже. Не верујте све што чујете нити казујте све што знате, бићете мирнији и мирније ћете спавати. - Хвала Вам, оче, на савету, потрудићу се да га се придржавам. Схватила сам поуку. - Мислим да је за сада довољно за поуку, па ћемо наставити и други пут. - Хвала Вам пуно. - Нека сте живи и здрави и у слози живели. - Збогом, оче.

УВЕК ТРЕБА ДА БУДЕМО СПРЕМНИ ЗА ВЕЧНОСТ

- Бог благословио, сестро Тања. - Бог благословио и Вас, оче Гаврило. - Само свештеник може да благослови. - Опростите. - Не знам од када жене благосиљају свештеника. Можда је то нешто по новом. - Није, већ сам се ја забунила. - Одскора су се у Цркви појавиле неке новине, па можда и то. Добро, ништа не мари... - Оче, ја бих Вас хтјела нешто питати - да ли се коришћење хомеопатских лијекова сматра гријехом? - Не знам ништа о томе, нити знам какви су то лекови. Чак бих могао да преломим језик, јер први пут чујем за тај назив тих лекова. - Прочитала сам негдје да се узимање тих лијекова, који су комбинација трава и још неких састојака, сматра гријехом, па сам

124 125

DUXOVNI RAZGOVORI

хтјела чути Ваше мишљење о томе. - То не знам, нисам студирао фармацију. - У сваком случају, хвала Вам што сте ме саслушали. - То је сигурно из неких зилотских торбица - шта се сме, а шта се не сме. Прогласили су то за грех ако се употребљава као лек. - Ја сам то прочитала на страници Вашег манастира, ако се добро сјећам, то су биле ријечи руског свештеника. Разумијем да се гријехом сматра лијечење помоћу биоенергичара, врачара и сличних, али не разумијем зашто се сматрају и хомеопатски лијекови, кад су то прости лијекови, без некаквих сеанси и магија. Мени је иначе дијагностификована болест која се не може излијечити фармацеутским лијековима, па сам размишљала о хомеопатији, али када сам прочитала да се то сматра гријехом, сада сам у недоумици да ли да користим те лијекове или не. - http://www.homeopatija.com/unutra/staje.html - Основни принцип хомеопатије јест “слично се лијечи сличним” – similia similibus curentur - што значи да се болест може лијечити супстанцом која је у стању произвести симптоме сличне онима од којих пати пацијент. Ово је наведено као гријех. - За ово питање из стручне медицине ја не могу да дам своје мишљење, јер за то нисам стручњак, нити могу да кажем да ли је то грех или није. Не могу ни да оповргавам нити да потврђујем, то могу да кажу стручна лица. - Хвала Вам, оче, ја ћу се онда још распитати о томе. - Да, што је сигурно, сигурно. Са своје стране, као духовник могу да кажем: пости, исповедај се и причешћуј се. Увек треба да будемо спремни за вечност. - То и радим, али могу се ја још потрудити да будем ближе Богу и Цркви. То намјеравам промијенити у свом животу. - Сигурно, и то благовремено - без одлагања. - Ваш манастир ћу такође посјетити у скорије вријеме, најдаље у јануару. - Радујем се томе. - Ја сам иначе из Бање Луке. - Из “малог Цариграда”. - Нисам знала да за Бању Луку кажу да је мали Цариград.

DUXOVNI RAZGOVORI

126

- Па то ја кажем, јер осећам да је то тако по добром православном верујућем народу. - Јесте, онда је Бања Лука мали Цариград. Оче, хвала Вам на посвећеном времену. Следећи пут ћемо се видјети, ако Бог да, у манастиру Лепавини. - Амин.

ТУ САМ ГДЕ ЈЕСАМ, У СВЕТИЊИ КОЈУ СУ ОСНОВАЛИ ХИЛАНДАРЦИ

- Поштовани господине Гаврило! Читам Ваше странице и наишла сам на податак да је у Вашем манастиру 2003. године у посјету био парох који је прије рата служио код нас и који нас је, на нашу велику жалост, напустио када нам је било најтеже - у ратним временима. Ми тада нисмо имали никога и били смо препуштени самима себи. Немојте ме криво схватити, тко сам ја да некога осуђујем, само сматрам да је дужност пароха да остане уз свој народ који овдје живи већ вијековима. Благо онима који су имали особу попут Вас, којој је Бог дао снаге и мудрости да буде као ступ вјере својим вјерницима. Вјерујем да сте у њиховим очима вреднији од чистога злата. - Бог благословио, сестро Мирела. У то време нисам помишљао да одем негде, а ни пре нити после тога. Ја сам ту где јесам, у манастиру Лепавини, јер су ову светињу основали Хиландарци, а ја сам дошао из манастира Хиландара, где сам живео 13 година. - И ми смо овдје старосједиоци, коријени су нам на овим просторима око 400 година. Али Бог нас није напуштао. Толико пута су нам бацали бомбу у кућу, возали смо се у ауту на бомбама испод сједала које су намјештене тако да одмах експлодирају, али Бог није дао да тако буде. Сваки дан Му захваљујем на томе. Сада идем у посјет болесној пријатељици, испричавам се, јавит ћу се сутра. Она ми се толико весели, жао ми је да ју разочарам и не дођем јој када сам обећала. Знам да ћете ме разумјети. Пуно Вас поздрављам. - Бог Вас благословио и лаку ноћ. И поздравите Вашу пријатељицу, обема поздрав и благослов из манастира Лепавине.

126 127

DUXOVNI RAZGOVORI

ПРАВОСЛАВНА ВЕРА ЈЕ СТРАДАЛНА И КРОЗ ВЕКОВЕ ЈЕ БИЛА ГОЊЕНА

- Оче, благословите. - Бог благословио, брате Владимире. - Како сте, о. Гаврило? - Хвала Богу, добро сам. - Хвала Богу. “Догађај из метроа”, који сте скоро поставили на вашим интернет страницама, веома је интересантан. - Све што стављамо на сајт је душекорисно и многи проналазе за себе поуку у тим текстовима. - Јесте, веома душекорисно. Али овај догађај је нешто савршено, верујем да то долази директно из Царства Небеског. Догађај у метроу – “То је био осећај такве снажне среће од којег се може умрети, јер је толико јако и не умањује се унутар срца које може да препукне. Тада сам рекла: Господе, Ти си ми дао такву љубав, коју не могу да примим!” Верујем да је ова љубав о којој се говори у “Догађају у метроу” из Царства Љубави, односно Царства Небеског или Царства Божијег. - Да, како ко доживљава и схваћа из оног што прочита. - Како задржати ову љубав када дође? Како измолити да приђе? Како се усудити тражити је? А верујем да се без ње не може ништа. Ни истински волети, нити учинити ишта добро. - Зависи од интелекта, како је коме развијен и у ком правцу усмерен, да ли је бистар или помућен. - Верујем да бистар ум осећа ту љубав, али да је љубав ту и код помућеног, само чека да се разбистри исповешћу и покајањем. Верујем да је то та љубав о којој се говори у Светом Писму, која истерује сваки страх ма колики он био. Она је као огањ који пржи помућен интелект, а милује љубављу бистар. - Мало данас има бистрих памети, скоро цео свет је занесен пролазним стварима, светом је завладао егоизам. - То је веома тешка болест која, нажалост, покрива многе врлине. Али је љубав много јача и лек је који може све да излечи, само када би хтели. - А шта ћемо, кад има више болесних него здравих...

DUXOVNI RAZGOVORI

128

- Исповест и причест, док сви не оздраве. - Кад се једна трула јабука стави у корпу пуну здравих, та једна поквариће све оне остале лепе и црвене. Многи данас не знају шта је исповест, нити знају како да се исповедају, нити знају шта је грех и да га разликују од врлине. - За шта год пече савест, то треба да буде исповест, грех је све оно што је насупрот Речи Божијој, а све што је по вољи Божијој је добро. Надам се да ће им ово помоћи. - Да, онима који знају за име Божије и закон Његов, којег нам дао да по њему живимо и руководимо се. - Зато је Господ Исус Христос предао Апостолима своју науку да је шире. А као што видимо, скоро цео свет је за 2000 година чуо о Њему. - Чуо да, али мало ко испуњава Закон Његов. Данас многи земаљски властодршци сматрају себе земаљским боговима, мисле да су силни и моћни, али то је само за кратко. Име Свевишњег не помињу, нити призивају у помоћ. Зар Европа није избацила Име Божје из закона? - Све ће то проћи и Царство љубави Господа Исуса Христа ће завладати вечно, хтели ми то или не. Тада ће се сваки Божији закон испуњавати са љубављу до танчина, јер је закон Божији за наше добро, а све што захтева од нас је да волимо Бога и ближњега свога. - Зар Америка није избацила крст из школе? - Не знам. - Идите у неку школу, погледајте да ли има крста или нема... - Био сам у неколико, нисам обраћао пажњу на то да ли има крст у школи, али се не сећам да сам га видео. - ...или питајте неко дете које иде у школу, па ће Вам рећи. Има ли веронауке у државним школама у Америци? - Мислим да нема. На факултету је било изборних предмета различитих веронаука. Али се сећам да није било из православне. - Јесте ли се питали зашто? - Нисам, да ли Ви можда знате зашто? - Зато што је православна вера страдална и кроз векове је била гоњена, а ни данас не престаје да буде гоњена. Зар се не

128 129

DUXOVNI RAZGOVORI

питамо шта је са нашим вековним светињама на Косову, ко их руши и зашто? Вековима су постојале и опстојале, било је и горег времена, али се није рушило као данас. - То се питамо, оче, и потпуно сте у праву да је то један од највећих разлога. Без Бога и Крста људи су отворени за то да непомињак управља њима како хоће. Вандализам, чак и над православним гробовима, у 20. и у 21. веку је превазишао сав досадашњи вандализам над нашим православним народом. Дај, Боже, да се људи што пре уразуме и да схвате шта се дешава. Не могу да верујем да “хришћанска” Америка гледа како крст руше са цркве православне и називају себе хришћанима. - Да, но кроз страдања се лакше стиже до Царства Небеског, то је краћи пут. - Дај, Боже, да се страдања нашег народа никада више не понове, молитвама Пресвете Богородице. И нека Њеним молитвама Господ подари нашем православном народу спасење, здравље и свако добро. - Амин. Боже дај, брате Владимире. - А мени грешном да подари да никада више не ожалостим Светог Саву и све свете у Царству Небеском. Нека се сви свети радују! Надам се да ћемо наставити следећи пут о овој теми, која је срцепарајућа. Нека свакој уцвељеној мајци и сестри Бог да снаге да издрже у овим тешким временима. Да знају да су њихови ближњи живи, и не само живи, већ и царују са Господом и Пресветом Богородицом у Царству вечне љубави, где се страдања више никада неће поновити. Свако добро Вам од Господа желим, молитвама Пресвете Богородице. Благословите. - Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

130

ДУХОВНИ ПАСТИРИ МОРАЈУ ПРАВИЛНО ДА ПОУЧАВАЈУ И ЧУВАЈУ СВОЈЕ СТАДО

- Помаже Бог, о. Гаврило, напокон да се јавим. Било је пуно посла ових дана. Благословите. - Бог те благословио, брате Петре. http://www.novinar.de/2008/11/09/odbrana-pravoslavlja-u-smederevu-se-nastavlja.html - Ви, оче, одмах имате информације за мене. - Мислио сам да ниси и ти отишао на овај митинг за одбрану Православља... - Мени је ово што раде мало глупо. - ...пошто се ниси појавио ових дана. - Не знам против чега се тачно противе, али најбоље би било да се гријеху своме противе и да се кају. - Шта ћеш, сада су митинзи прешли са улице у цркву. - Шта они сматрају новотаријама!? Буди ти хришћанин у животу, а Цркву има ко да води. А они - митинг у цркву. И све да је неправилно, ћути и Богу се моли. Барем ја тако мислим. Не знам, можда ти свештеници раде страшне хуле, али ово што су двери отворене или затворене... Не знам, треба радити како су Васељенски сабори одредили дефинитивно. - Али, треба са народом мало и педагошки поступити, од оних који су се одлучили за неке промене у богослужењу. Промене су мимо Сабора и зато су те збрке у народу. За прекосутра је најављен митинг испред Саборне цркве у Београду у 12 сати, за одбрану Православља. - Као кад бих ја сад отишао у манастир Савину и почео да протестујем. Реалнији би протест био да траже да се литургија савршава на модерном српском језику, него да ли су двери отворене или затворене. То можда показује колико су наша срца затворена за живог Христа. Кад би они стали да траже превод литургије, то би значило да желе да постану бољи хришћани, да боље разумију службу и да учествују у њој. А ја вјерујем да пола тих који протестују има појма колико и ја шта је литургија и шта који символ значи. - А то им је најглавнији адут да је повређено Православље

130 131

DUXOVNI RAZGOVORI

– да ли ће се Литургија служити са затвореним или отвореним дверима, то им је главни “догмат”. - Свашта ће човјек више видјети. Благо, оче, нама са Вама, док Вас још имамо. Ја знам да Ви 100 посто радите све како треба, живот свој могу да дам за то. И мене то веома радује кад видим да има још таквих људи као што те Ви. - Има код оних који се буне много непознавања живота у Цркви, али пастири морају да правилно уче и чувају своје стадо, да не би дошли вуци у овчијим кожама и зграбили им овце. - Тешког ли времена. Ви сте мени, оче, једини зрачак свјетлости. - Свети Спиридон је био у исто време пастир добри и словесним и бесловесним овцама. И данас се догађају многа исцељења над његовим св. моштима. - Када је он живио и гдје? Имате ли можда нешто о њему на вашем сајту? - Св. Спиридон Чудотворац епископ тримифунтски упокојио се у Господу 348. године, његове чудотворне мошти сада су на острву Крфу. Празнује се 12. децембра по старом календару. - Е мој оче, све је то било некада, у рана времена, људи су били свети и чисти. За мене су та рана времена Хришћанства предивна. Толико дивних слика апсолутног живљења по Христовим ријечима. Има тога и данас можда на Светој Гори. - Било је некада светих подвижника, али је и тамо завладао дух времена. У моје се време ишло пешке или мазгама од манастира до манастира, данас се иде таксијем. Монаси су мобилизирани мобителима, испред сваког манастира јавне телефонске говорнице… А нисмо ни ми бољи у манастирима ван Св. Горе. - Нема у таквим условима подвижништва, а ако га има веома је тешко. - Модерна технологија је завладала светом. Без ње се тешко може живети, она може да користи и за добре сврхе, али је у исто време и душегубна. Свака епоха доноси своје новине. - Прије је било само добро, а данас је све и добро и лоше. Но,

DUXOVNI RAZGOVORI

132

свети су бјежали од свијета, а сад немаш гдје побјећи. - Да, свуда се данас може доћи, свако место је приступачно, нема нигде пустиње да се неко насели. Такво је време дошло да су и људи болесни и природа загађена. Људи су је загадили својим небогоугодним живљењем.

БРАТЕ ЗВЕЗДАНЕ, БУДИ ТАКАВ КАКО ТИ ИМЕ КАЖЕ!

- Помоз Бог, оче Гаврило! Да ли сметам? - Бог благословио. - Да ли имате мало времена? Желео бих да Вас питам нешто, ако имате времена. - Може, само духовно. - Ово је више у вези са животом. - Земаљским или небеским? - Да ли је грех бити са распуштеницом, а није у цркви венчана? - Грех је. - И још једно питање, ово је духовно. Увече пред спавање имам проблема, кад почнем Оче наш, не могу се концентрисати на молитву. - Па сигурно, кад вероватно размишљаш о распуштеници, па ти је ум грешним мислима преокупиран. Оне те одвлаче од молитве, тако да се не можеш концентрисати. Колико је теби година, брате? - Имам 33 године, оче. Расејан сам доста. Иначе, сваке недеље посећујем манастир Копорин, два пута годишње посећујем манастир Острог и разговарам са сестринством и са браћом под Острогом. Тада будем духовно богатији, али кад станем пред свете иконе, мени се ум расеје. - А где си нашао распуштеницу? - То ми је љубав још из основне школе и ето, сад смо заједно. Децу обожавам, она има два детета. - А где им је отац? - Он је јурио друге жене и сад се опет оженио и има ћеркицу.

132 133

DUXOVNI RAZGOVORI

А ми смо у некој вези, да се тако изразим – модерној: она је код своје куће, а ја код своје. - Мани ти везу, спасавај душу. - Хвала Вам, оче. - Како ти верник, а такав ти живот? - Да, то сте у праву, оче. Помолите се за моју грешну душу. - Како ти је право крштено име, да те помињем на молитви? - Звездан. - Па онда буди такав како ти име каже! - Много Вам хвала, оче Гаврило. Желим Вам свако добро од Господа и опростите на сметњи. - Бог те благословио, брате Звездане. Стани на пут исповести и покајања. - Хоћу и хвала још једном. - Идеш ли редовно у цркву? - Идем у манастир Копорин сваке недеље, ту су мошти деспота Стефана Лазаревића. - А, ти си из тих крајева. Ако јеси, земљаци смо. - Јесам, оче, из Велике Плане. - Ја сам из Дубоке код Кучева. - Не познајем тај крај, на жалост, али смо близу. - Да, није далеко. - Нема више од 60-70 км. - Сада смо далеко физички, али од данас духовно и молитвено ближи. - Богу хвала. Драго ми је што сте ми помогли. Ако Бог и Пресвета Владичица наша дају благослов, следеће године планирам да идем на Свету Гору. - Кад год будеш имао духовне потребе, јави се. - Хоћу и хвала Вам, оче Гаврило. Збогом. - Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

134

БЕЗ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ НЕМА ДУХОВНОГ ЖИВОТА

- Бог те благословио, брате Петре. http://www.novinar.de/2008/11/13/odrzan-molitveni-hod-za-krst-casni-i-slobodu-zlat-nu.html За Крст Часни и Православље. - Оче мој, свако добро. - http://pravoslavniforum.com/index. (...) Нема коментара?! Или се мора на терен, па време не дозвољава? - У вези са овом другом вијести, није ми жао што их ојадио тај лопов, јер они су туристи у Јерусалим. - Да, тачно. - Ја кад бих ишао у Јерусалим, посавјетовао бих се са Вама. Пост и молитва прије пута, а не: мени се иде, дај паре да идем. Страшни су то ходочасници... - А ово за одбрану црквеног поретка у Цркви? Све је било достојанствено, као у вековима за одбрану икона, а данас за одбрану црквеног поретка. - Па добро, свако има право да брани оно што осјећа. Ко је у праву вријеме ће показати. Ја искрено не волим никакве скупове. - Зато што ти не идеш редовно у цркву и не познајеш поредак Св. Литургије. Кад идеш, онда будеш само пасиван верник, без молитвеног учешћа на Св. Литургији. - Сигурно да је тако. - Само си окупиран протестантицом и овом другом, само ти се оне врте по глави. Ако желиш да спасеш душу, мораш ући у литургички начин живљења. Ако тога нема, онда си као дрво без корења који се брзо суши, па се сече и у огањ баца. - Да, немам тај литургијски ред. Баш је то мој велики проблем. - Без Св. Литургије нема духовног живота и духовног напретка. - Идем једну недјељу, па не идем три, онда идем двије недјеље, па не идем пет, и тако... Некако стално мислим да сам недостојан и слично. А у Савини ми нема топлине, некако сам усамљен на тој литургији.

134 135

DUXOVNI RAZGOVORI

- То је као што се храном одржава овај телесни живот. - Ја сам послије литургије тужан, оче, немам никог да са њим духовно зборим, да се снажимо. - Душу, која је претежнија од свега, занемарујемо да духовно хранимо. Буди први ти као пример, да се и други на тебе угледају. Зашто увек тражимо да неко други нама пример даје? - Одем тако кући сам и тужан. Кад одем, ја покушам да се спојим са браћом, али то не траје дуго. Једноставно свако има неку своју муку и та заједница се брзо распадне. - Теби некако лакше иде да се спојиш са сестрама. - А јесте, сестре наваљују, али ја бегам. Никад се у цркви ни са једном сестром нисам упознао својом вољом. Јесам оно у Братству док сам био, али сам побјегао, оче. Да ми младу нађу, па бијег... - Што се ниси задржао и у тој заједници ангажовао да се не распадне? - Зато што нисам видио смисао. Ја сам издавао лист, али они су мало анационално почели, а ја то нећу. Поклонио сам и компјутер, да имамо, али ништа. О свом трошку сам правио билтене, али ето... Та једна сестра се заљубила и ја више нисам желио да долазим. - Хтели су да те ожене и удоме, да би створио породицу и да не би лутао тамо-амо, и на крају нигде. - Оче, ја сам себи дао завјет да ћу једном у животу да волим жену, па сад да су око мене све свете жене, нећу другу више и ето. Једноставно нећу! Каква је то љубав - волиш данас једну, а сјутра другу? - Брате Петре, стално се нека у тебе заљубљује као да си Дон Жуан. - Ја им не дајем повода, нити сам такав тип да се удварам. Ћутим и ништа не радим. - Јесте, баш... - Не кажем, то су све часне дјевојке, али ја нећу да волим два пута, то није по Богу. Каква је то љубав? - Расплети се ти из тих мрежа лукавога док времена имаш. - Само литургија може да ми покаже за шта сам. И стална исповијест... Ја у животу највише волим Истину. И волио бих да

DUXOVNI RAZGOVORI

136

људе упућујем ка Богу, мислим да имам дар за то. - Ти си као она велика риба уловљена у мрежи, стално покушаваш да се из мреже избавиш, али ти је велики мамац убачен да си се лако уловио. Због тога се из ње тешко извући, то је та препрека ради које у Цркви литургичким животом не можеш да живиш. И прво мораш себе да доведеш у ред, па тек онда можеш друге да поучаваш. - А тај мамац, шта је то? Нека ми се Господ смилује! И рекли сте ми једном да за брак нисам. Мени је најтеже то што не знам који је мој пут. А оваквим мојим копрцањем у мрежи нећу ни сазнати. Ако не почнем да живим литургијски... - Само литургички живот. Живот по Св. Литургији и у Св. Литургији, тј. евхаристијско и молитвено учешће у њој. - Сада морам, оче, на терен, благословите. Доћи ћу ја код Вас, па да се томе научим.

СПОЉАШЊА ФОРМА НИЈЕ ДОВОЉНА

- Помаже Бог, оче! Пронашла сам Ваш скајп-контакт на сајту манастира Лепавине. Имам једно питање, па се надам да је у реду то што сам била слободна да се овако јавим? Занима ме је ли могуће одржати вјенчање у Вашем манастиру? - Венчање може само код Вашег пароха, који је задужен за Вашу парохију. У Цркви постоје ред и поредак. Венчање је Св. Тајна, није то обична молитва због прехладе или нечег што се лоше сањало или неких духовних проблема, па се онда иде у цркву или манастир да се очита молитва за оздрављење. Имао сам један случај да су ми у манастир дошли младић и девојка који су се заволели, и да би ту своју заљубљеност потврдили ухватили су се за руке па из Бање Луке дошли мени да их венчам. Појма нису имали шта је то венчање, нису знали шта је Св. Тајна брака, него су, ето, чули за манастир Лепавину и о. Гаврила, па ће ићи тамо да обаве венчање, јер да се то ваља, онда ће бити чврста и нераскидива веза. Имали су они добру намеру, али то је све тако због непознавања црквеног живота и поретка у Цркви. Ко зна да ли су икада ишли у цркву, а ко

136 137

DUXOVNI RAZGOVORI

зна да ли су и крштени? Ето, то је тако кад људи не знају шта је Црква и живот у њој, једино знају да Срби. Ни код Хрвата није боље, ни код других хришћанских деноминација - само да се обави спољашња форма. А то је исто као беживотно тело без душе... - Схваћам... Крштена сам, идем у цркву, зато ми је и важно црквено вјенчање. Питала сам за Лепавину из једноставног разлога што ми је манастир предиван. Знам да су се моје сестре у Војводини удавале у манастирима; нисам знала каква су у Лепавини правила, па зато питам. - Не бих хтео даље да проширујем разговор, због неке нејасноће из овога што сам Вам написао. Колико сам схватио, живите у Загребу и редовно идете у цркву. Препоручио бих Вам да се обратите по овом питању за које сте се мени обратили о. Миленку или о. Маринку, да би Вам они подробније то објаснили. Они су парохијски свештеници, па ће Вам боље објаснити црквено-правни поредак у вези са венчањем и осталим што би Вас интересовало. Не би било наодмет ни да похађате веронауку за одрасле, која се одржава сваког петка у манастиру Свете Петке.

ДЕВОЈКЕ И ЖЕНЕ СУ НЕКАДА ВЕЗЛЕ ЛЕПЕ ВЕЗОВЕ, САДА ТОГА ВИШЕ НЕМА

- Бог помаже, оче, благословите. Како Вас здравље служи? - Бог благословио, брате Драгане. За сада још добро. - Срећан Вам празник Светих Врача. - Хвала, брате. - Оче, редовито пратим Ваш сајт и новости на њему, читам чланке, имам неколико примјерака Вашег часописа. Писао сам и mail, ради се о интервјуу с м. Магдалином из манастира Св. Ане, сада игуманијом милешевском. - Трудићемо се да, ако Бог да, часопис поново излази, али засад никако да крене. А мати Магдалина није више игуманија милешевска. - Она описује како је у оскрнављену манастирску цркву у ратно

DUXOVNI RAZGOVORI

138

вријеме на позив игуманије дошао жупник да подигне утвари на св. престо и проскомидију, које су бандити били разбацали. Хоћу рећи, који је то начин звати жупника у таквој ситуацији!? Ми смо били без свештеника пет година и ни за шта нисмо звали жупнике ни фрањевце. Још у вријеме рата, а тешко је било. - Тако је то тада било, у ратно време. Неваљалих људи има свуда, а има и добрих и честитих у свим народима. - Опростите, а кажете да мати није више у Милешеви. Гдје је сада? - Брате, да скренемо разговор на духовне теме. Како се ви спашавате, какав је духовни живот православних верника у Далмацији? - Постим колико могу постове, обавезно сриједу и петак, идем у цркву редовно када имамо службу, читам духовну литературу и наравно, право је духовно освјежење посјет манастиру. - Да ли редовно постите и исповедате се, причешћујете? Похађате ли редовно црквено богослужење? - Да, редовно, иначе сам и појац у цркви. - Колико Вам је година? - 26. - Нека си жив и здрав. - Хвала Вам, оче. - Које образовање имаш? - Завршен економски факултет. - Од када посећујеш наш сајт? - Има шест-седам година. А кад сам недавно читао о томе како комуницирате преко Скајпа с вјерницима, то ме је одушевило. - Које рубрике највише пратиш? - Углавном све, нарочито духовне догађаје из наше помјесне Цркве. - Одлично. - Лијепа Вам је концепција сајта. Долази ли свијета у Лепавину у задње вријеме? Ја нисам никада био, а имам велику жељу да дођем. - Могао би да нешто напишеш о црквеном животу из твог краја, рецимо неку репортажу, па да објавимо на нашем сајту?

138 139

DUXOVNI RAZGOVORI

- Може, а смијете ли објављивати чланке с других интернет-страница, нпр. са сајта Епархије захумско-херцеговачке? - То је њихов сајт, поштујемо право. - Тамо имају редовито репортаже из свих дијелова Епархије, нарочито у вријеме црквених слава и народних сабора. - Сваки сајт има своју концепцију. И своју црквену политику. - Оче, служи ли се у Вашем манастиру свакодневно Литургија? - Суботом и недељом, празницима и другим данима. Обичним данима не баш редовно, али свакодневно се служе остала богослужења, вечерње и јутарње. - Да, наравно. - Како се код вас служи, сваке недеље или ређе? - У цркви у Метковићу (сједишту парохије) сваке двије недјеље, а свештеник другим недјељама служи у околним црквама и филијалној парохији. Оче, могу ли нешто питати, а ради се о врло актуалном питању у посљедње вријеме у нашој Цркви, о начину служења Литургије? С тугом као вјерник у задње вријеме гледам о просвједима вјерних за службе Божје, поготово у нашим храмовима по Србији. - Код нас у Епархији загребачко-љубљанској служи се онако како се служило до сада, нема неких промена у Литургији. А они желе да чувају предање отаца и својих предака и ктитора који су за спомен оставили цркве и манастире да се у њима богослужи како се богослужило од тада до сада, и да тако оставе покољењима. Боре се за Крст Часни, за душу чисту и савест мирну. - Примијетио сам, приликом тв-пријеноса празничних литургија у саборној цркви у Загребу. Оче Гаврило, да ли је то обичај, видим у Лепавини и у околним црквама да се иконе на иконостасу и у цркви обавијају марамама? - Такав је обичај у овим крајевима код православних, а има тога и код римокатолика, и то обично по сеоским црквама. То су домаће рукотворине, тако се некада радило. Младе девојке и жене су везле лепе везове, сада тога више нема. Сада су цуре нашминкане, нокти лакирани, усне намазане, мода на

DUXOVNI RAZGOVORI

140

највишем нивоу. Али су и нове болести. Кратке хаљине, зато и кратак живот. - Лијепо речено, оче, слажем се с Вама. Требало би на дјевојке апелирати. - Као да ће оне послушати! Не смеш им ништа казати да те не би напале оним великим канџастим ноктима. Не говорим за све, али има их и таквих. Одмах се подиже феминистички глас да је повређено право жена. Може се догодити да случај стигне и до Европског суда у Стразбуру. - Још ме нешто занима што видим код вас - кад је слава или велики празник буде спремљено више кољива и више славских колача. Да ли то вјерници узимају као завјет? Нпр. ускоро је Аранђеловдан, па иако га не славим као крсну славу, донијет ћу колач и кољиво у цркву? - Нема неког посебног правила. Сваки верник може у знак поштовања према свецу који се тај дан слави донети колач, кољиво и свећу. Колач се пресече, жито се прелије вином, свећа се запали, за покој душе сродника и за здравље живих. - Наравно, јер то је код нас обичај само кад су кућне славе, да се носи жито у цркву. - Бог те благословио, брате Драгане. Лаку ноћ и спокојно спавање. - Хвала, оче, лаку ноћ и Вама. До сљедећег слушања. - Амин. Боже, дај.

ПО БОГУ ЖИВЕТИ - ОД ГРЕХА СЕ СКЛАЊАТИ И ДОБРО ЧИНИТИ

- Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите. - Бог те благословио, брате Браниславе. - Оче, хвала на Вашим молитвама. - Богу хвала. - Оче, ја осјећам да је суштина мога пада у подвојености, подвојеност према свијету и према Богу, а не може се служити и Господу и мамону. Увијек ме нападају старе страсти, поготово мисаоне, и молим се Богу да ми открије гријехе које нисам исповиједио.

140 141

DUXOVNI RAZGOVORI

- По Богу живети, а од греха се склањати и добра дела чинити – тако душу спасавати. Моли се Господу да ти просвети ум и отвори срце, да би очистио душу од учињених греха. - Говорили сте прошли пут о душегубности барова и дискотека. Сви моји пријатељи излазе, тако да сам и ја отишао са њима у дискотеку. Било је бучно, задимљено, а ја сам се сјетио Вас и питао се стално шта ћу ја овдје, није ми мјесто овдје. - Тражи место у молитвеном дому, цркви, у молитви и тиховању са Господом и св. анђелима и са свима светима. - По слабости својој згријеших и нема правдања за то. - Пада се и устаје се. - Ако будем у прилици да ноћ пробдијем у молитви, које молитве говорити? Ја имам молитвеник који сам купио у Лепавини и читам покајне каноне Господу Исусу и Пресветој Богородици. - Из молитвеника прочитај молитву пре спавања и акатист Пресветој Богородици. - Оче, када сам задњи пут био у Лепавини, мислим прије двије године, стао сам да се молим пред чудотворном иконом. Стао сам поред стуба, пошто је испред саме иконе била гужва.У једном моменту сам погледао на икону и гледале су ме живе људске очи. Трајало је то један моменат и очи су се окренуле према зиду лијево од мене. Оче, то није била аутосугестија, то је у том моменту био реалан осјећај. Мало сам се био и уплашио. Никоме до сада то нисам причао, јер ко би ми вјеровао... - Ниси само ти то доживео, и други су ми причали да су доживели то исто. То је тајна, ми не можемо објаснити због чега неко доживи то необично искуство испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. То је тајна која се не може објаснити. - Ех, колико се само огријеших о Пресвету Богомајку... - Увек се сети и на уму имај молитву Пресвета Богородице, спаси мене грешног и заштити ме Твојим светим омофором од греховне моје слабости. - Оче, хвала је само ријеч и не може изразити оно што осјећам према Вама. Господ нека Вас чува. Сада идем полако, сутра радим. Благословите. Лаку ноћ и збогом. - Бог те благословио, брате Браниславе, желим ти спокојну и мирну ноћ.

DUXOVNI RAZGOVORI

142

СРЕДЊИ ПУТ ЈЕ ЗЛАТНИ ПУТ

- Оче, велика радост ми је и част са Вама да разговарам. - На духовну тему... - Живим у Прагу, имам 40 година. Цркви сам се окренула кад нам је дошао свештеник, а такође после животне прекретнице, грађанског развода. Нисам ни знала да постоји нешто као црквени брак. Сада знам да сам грешила, али године су прошле и понекад дође стање очаја, јер немам децу ни брак, па туга стегне. Исповедам се и причешћујем, али све се враћа у круг. Мајка ме гледа, њу то такође мучи, и то ми је криво. Имате ли за мене духовни савет? Крстила сам се у 35. години живота, хвала Господу на Његовој милости. Зовем се Мира. - Сестро Миро, идите редовно у цркву на богослужења и разговарајте са свештеником о духовном животу - то је најбоља веронаука. - Добро, оче, хоћу. Идем у цркву сваке недеље, Господ ме држи ових последњих година. Наш свештеник има породицу и мислим да неће имати много времена за нас, али можда грешим. Како да пробудим у себи љубав према Богу и људима? Не верујем да мене неко може да воли, наравно осим Господа и Његове Пресвете Мајке. А ни ја немам љубави. - Саветујем Вам да читате Св. Писмо и житија Св. Отаца и савремених подвижника. - Добро, оче, хвала за савет, чинићу тако. Хвала што сте ми посветили пажњу. Узела бих слободу да Вам се јавим још који пут. - Радоваћу се Вашем јављању за душекорисни разговор. - Мојој ће души сигурно бити од користи, ево и сад сам се мало исплакала док сам Вам писала, што значи да се и душа мало очистила. Хвала, оче. - Радујем се и ја ако сам пружио реч духовне утехе. - Јесте, пружили сте, а сад је на мени да се трудим у читању, што се надам да ћу испунити уз Божију помоћ. - Са благословом Божијим, за успех у духовном подвигу и за ревност по разуму.

142 143

DUXOVNI RAZGOVORI

- Ревност по разуму, да ли то значи да не претерам, а такође и да не читам премало? Не знам како себи да нађем меру. - Па, као кад домаћин оде на њиву да окопа кукуруз и да почупа коров. Кад осети умор стане, одмори се и онда наставља даље да обрађује своју њивицу, да би доносила богат род. Значи, све умерено, ништа претерано. Средњи пут је златан пут. - Добро, оче, тако ћу радити. Овај пример нећу заборавити, кајем се што се раније нисам трудила да све то сазнам. - Никада није касно. За свако дело је важно почети, тако је и у духовном животу. - Да, кад сам била толико неразумна да почнем после својих 35 година са духовним животом, а сада ми је 40. Шта саветујете женама које имају моје године, а немају ни брак ни децу? Два су пута спасења. Ја имам два кумчета, да ли су то моја духовна деца? Мада сам лоша кума; можете ли да замислите мене која сам тек ушла у веру, а у њу треба да уводим такође одрасле особе? - Уз Божју помоћ све се постиже, само треба хтети. И не треба се освртати за собом да би се гледало оно што је остало иза и што за душу није било корисно. За чињење добра никад није никад касно. Руке на плуг и напред на делање. - Хвала, оче, не само што сте ме утешили, него и дали вољу. Свако добро од Господа. Не желим више да Вам одузимам драгоцено време, и ово што сте ми посветили је више него што сам заслужила. - Господу хвала и Пресветој Богородици, да овај духовни разговор буде на духовну корист и назидање.

ЗБОГ НЕПОЗНАВАЊА ЛИТУРГИЈЕ НАСТАЈУ СМУТЊЕ

- Помаже Бог, оче драги. Како сте, је ли данас било напорно? - Бог благословио, сестро Стано. - Причала сам данас с нашим свештеником Ђорђем и слаже се са идејом о веронауци за одрасле. Тако да ћемо ми ту идеју, ако Бог да, покушати и у дело провести, а не само причати. - Да, одлично. Добро би било да се на почетку верници

DUXOVNI RAZGOVORI

144

упознају са Св. Литургијом - како је настала и како се развила до данас. Јер, ето, због непознавања тога међу верницима настају ове смутње данас у нашој Цркви. - Хоћемо, оче, и баш по Вашем благослову, који ћемо тражити кад све буде договорено, тако ћемо чинити. Иначе, данас је у цркви на Св. Литургији било пуно дечице, пратили су службу и причестили се, а све ђаци оца Ђорђа. - И код нас је било лепо, четири аутобуса из Градишке. Дисциплина је била на висини, онако како треба у цркви. О. Милош је био вођа ходочасника. - Оче, све и зависи од тога ко их предводи. Народ ће се понашати онако како се понаша његов пастир. Тако обично бива, мада не мора баш увек, нису сви једнако пажљиви и послушни. Некад не да онај други. Уз помоћ Божију и труд нас свију скупа, надам се да ће се постићи већи успех у духовном узрастању нашег народа. - Благочестив је народ у Републици Српској. Послушаће они како их пастири буду учили и примером им буду показали. - Хоће, оче, и баш сам се у то досад уверила. Тако поред цркве у Петрову сада граде посебан део за кухињу, где ће после Литургије бити трпеза љубави и разговор са верницима. Слава Господу и хвала за све! - Хвала Богу, радујем се томе подухвату. Желим пуно успеха оцима на њиви Господњој, да уроди богатим плодом.

БОГ ЧУВА САВ СВЕТ, И КРШТЕНИ И НЕКРШТЕНИ

- Благословите, оче. - Бог благословио, брате Дамјане. - Како сте, оче, дуго се нисмо чули? - Добро сам, хвала Богу. - Шта има ново у Лепавини? - Све је по устаљеном поретку. - Ја сам постао тата, Богу хвала. Добио сам ћеркицу Ленку. - Честитам, нека је жива и здрава и на радост родитељима.

144 145

DUXOVNI RAZGOVORI

- Хвала, оче Гаврило. Реците ми, када је најбоље време да се дете крсти? - Што пре то боље, али и у договору са свештеником који ће крстити дете. - Пре него што смо је донели из болнице, ја сам тамјаном окадио цео стан и покропио њен креветац богојављенском водицом. Саветовао сам жени да свако јутро пије од свете водице на празан стомак, међутим, о. Раша ми је рекао да у ту сврху треба користити водицу освећену посебном молитвом за породиљу и новорођенче. - Да, сигурно. - Јуче сам био на светој литургији у Светониколајевској цркви, после које ми је о. Раша прочитао молитву и осветио водицу за купање детета. - Воду која се освећује кад се дете знаменује... - Је ли погрешно то што сам кропио стан богојављенском водицом? Реците ми како се правилно употребљава та водица. - Ма, није то грех, али се за то употребљава водица над којом је извршено мало освећење. - Како и колико треба постити пред узимање богојављенске водице? - Богојављенска водица се употребљава од Крстовдана уочи Богојављења и освећења водице на сам дан Богојављења па до оданија Богојављења.Током тих дана се водица употребљава за све што је на духовну корист и здравље, а након оданија празника се употребљава у случају да се неко разболи или се не осећа добро. Узима се ујутро наташте. Водицу и великог и малог освећења, као и све друго што се освештава у Цркви, могу да користе они који су крштени у Православној Цркви, никако некрштене особе, будући да оне нису постали чланови црквене заједнице. Овде је реч за Православну Цркву. - Да ли треба неки дан постити на води, уљу или риби пре узимања богојављенске водице након оданија Богојављења? - То овиси о томе како саветује духовник или свештеник коме се обраћате за савет. Није одређено неко правило, не ради се о Св. Тајни причешћа, нити њу може да замени богојављенска водица. - Недавно су ме спопали снажни болови у стомаку. Око сат времена

DUXOVNI RAZGOVORI

146

сам се мучио и превртао у кревету, и једног тренутка ми је дошло на ум да узмем свету водицу. Осенио сам се крсним знаком и са вером отпио гутљај водице, истог трена су болови престали као руком однешени. - Управо се у случају болести, малаксалости или неких болова употребљава богојављенска вода после оданија Богојављења. - Реците да ли могу ћеркицу, до њеног крштења, да осењујем часним крстом, кадим тамјаном, молим се за њу и моју супругу и палим свеће за њихово здравље? - Да, не само да може, него је и потребно, поготову код верујућих људи. - Спомените мене и моју жену Ивану на проскомидији, а нашу ћеркицу Ленку у Вашим молитвама. Унапред Вам хвала. Знам да човек на крштењу добија анђела чувара од Господа, који га прати и чува целог живота. Ко чува новорођенче до крштења? Господ и Богомајка непосредно? - А ко чува остали свет некрштен него Бог Створитељ свега видљивог и невидљивог? - Бог све чува, баш тако. Чуо сам на једној проповеди да Господ промишља и о црву испод камена, а камоли о човеку. - Како стоји у првом члану Символа вере: „Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог“. - Који задатак има анђео чувар, зашто нам га Господ даје? - Да нас чува од сваког зла, али човек много пута ражалости свог анђела чувара својим гресима. Анђео чувар се тада удаљује од човека док се овај не покаје за учињени грех. - Оче, како се треба поставити према непокајаним и арогантним људима који нам чине неправду и изазивају гнев у нама, или жељу за осветом? Како се борити против таквог стања духа? Често ми понестаје духовне снаге за трпљењем разних облика неправде. - Св. Оци и подвижници благочестија кажу само смирењем и трпљењем. Добро, брате Дамјане, да приводимо крају разговор за вечерас и да одемо на тиховање. - До наредног разговора, нека Бог чува Вас и братију. Желим Вам мирну и спокојну ноћ. Молите се за нас. - Теби и породици такође мирну и спокојну ноћ. Амин.

146 147

DUXOVNI RAZGOVORI

АКО ПАСТИР СПАВА, ДАЈЕ МУ СЕ ЛЕК ПРОТИВ СПАВАЊА

- Помаже Бог, оче, благословите. - Бог те благословио, брате Младене. - Имам питање о Св. Литургији. Мало ко разуме Св. Литургију, шта се у њој дешава. Људи гледају на Св. Литургију као на позориште. Зашто је то тако? Колико је то до свештеника, колико до нас мирјана? Свештеници слабо опомињу вернике на то колико је важна Св. Литургија за спасење наших грешних душа, а и ми верници смо веома пасивни. - Најлакше се на ово питање може одговорити: организујте при парохијској цркви са вашим свештеником веронауку за одрасле, и тада ћете од вашег духовног пастира научити све о Св. Литургији и о животу у Цркви. - Да, слажем се са Вама, треба веронаука и одраслима. Али опет је питање колико је свештеник спреман да држи веронауку старијима. А међу неким старијим верницима влада велика гордост, јер мисле да све знаду. - Да, скоро ме неко питао исто питање. Чини ми се да сам одговорио овако: кад је овца гладна, ако не буде блејала да пробуди пастира остаће гладна и на крају ће угинути. Или ако други пастир из другог стада чује ову овцу да блеји због глади и жеђи, повешће је свом стаду и нахраниће и прибројаће је свом стаду и биће његова. - Ја сам Вас то питао, оче. - Брижном пастиру неће бити тешко да сабере своје стадо у свом тору. - А шта, оче, ако пастир није брижан, шта да ради стадо? - Мења се пастир или он иде на лечење, даје се лек против спавања, смањује му се најамнина. Колико буде радио, толико ће добити земаљску плату и од Господа небеску награду. - Приметио сам да на Св. Литургију долази мало људи из ваше манастирске околине. Као код нас у Цељу, мало је оних који су из града. Зашто је то тако, да више долази верника са стране него из околине?

DUXOVNI RAZGOVORI

148

- Ја имам велико стадо на целој кугли земаљској. Моју виртуалну веронауку посећује дневно од 500 до 1000 душа, а од тих 1000 један си ти. Видео си колико суботом и недељом има ходочасника нашој светињи на поклоњење, чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. Видео си колико је духовно сабрање и учешће на Св. Литургији, колико се верници исповедају и примају Св. Тајну Причешћа, колико је исцељења испред Иконе, видео си и осведочио си се и сам за колико ходочасника суботом припремамо трпезу љубави, као у стара времена хришћана. И сам си био угошћен и почашћен на тој трпези, која је била спремљена за све који су учествовали на Св. Литургији. То је мисионарски духовни рад братије манастира Лепавине, на броју и именима: архимандрит Гаврило, јерођакон Василије, монах Теофан и монах Марко. - Слава Богу. Знам колики је надљудски Ваш напор и братије. Знам колико је Ваше стадо велико, и сам се поносим тиме што сам дио Вашег стада, оче. - А то што пишеш да си приметио како из околине манастира долази мало верника, то ти не бих дао за право. Ти не познајеш људе из околине манастира, па да знаш колико их је дошло или није. - Нисмо се разумели, оче. - Да, јесмо. - Добро, како Ви кажете, опростите мени грешноме. Хвала Вам на одговору. Свако добро Вама и братији од Господа и Пресвете Богородице. - Хвала.

ПОЛИТИКА У ЦРКВИ ЈЕ КАО РАК КОЈИ РАЗЈЕДА ТЕЛО

- Оче Гаврило, свако добро, благословите. Јуче сам био на Св. Литургији у манастиру Савини. “Млади епископи хоће Цркву без политике, национализма. Не желе интересне кланове, већ Цркву која би се бавила духовним изграђивањем народа и помогла му да се суочи са свим савременим проблемима”. Ово подржавам, мада

148 149

DUXOVNI RAZGOVORI

се много тога може говорити док се не дође на трон, а касније... - Бог благословио, брате Петре. Добро би било да у ово време буђења и духовног препорода у нашем народу буду оне народне православне хришћанске заједнице како је било у време св. владике Николаја Охридског и Жичког и да се ту не уплићу политичке странке. Јер кад се политика умеша у Цркву, то је као рак који разара човеково тело. Духовни пастири би требали бити даље од политике, да не би и њих захватила та опака болест. - Нема, оче, љубави међусобне, нема од тога ништа. Можда сам ја песимиста, али љубав је охладњела. - Загрејаће се и љубав духовна ако се буде загрејала молитва. Душа без молитве је као дрво без влаге, дрво које се не залива водом. - Сада би неко за ове моје ријечи рекао да ја судим, а Ви знате да не судим, него бринем. Само ништи духом данас могу осјетити љубав. - Али је њих мало. Данас се траже високе дипломе и докторати да би се показала човекова вредност у свим слојевима друштва, па и у Цркви. - Нажалост, а Божије врлине се не цијене, чак ни у Цркви. - Не цени се човек по даровима од Господа добивеним, већ по потписаним дипломама. А данас се дипломе могу и куповати. Данас су пуне психијатрије високообразованих пацијената, али зато су цркве и манастири празни. - Ја само знам да што је вријеме теже, ја сам јачи. - Не траже смирење кроз молитве и пост, већ узимањем седатива. И од високоумности и сувише памети може да се скрене, зато што се препунио резервар и онда мозак почне да кипти, као мотор аута, презагрејава се и онда се догоди хаварија, ауто пропада... Тако је и код човека, мозак преоптерећен високоумном памећу престаје да функционише, да правилно расуђује, онда му се свашта бурла по глави. - “За сајт новинар.де и ихтус се везује босански лоби, и на њему се води кампања против владика Иринеја, Игњатија, Амфилохија, Григорија и Атанасија који желе да изврше преображај духовног и литургијског живота у Цркви.” Преображај је потребан, барем

DUXOVNI RAZGOVORI

150

по мени. Нешто мора да се ради. Шта Ви, оче, мислите о том преображају, јесте ли Ви за? - Нисам ни за ни против, али бих се тешко навикао на нешто другачије од тога како је досад било у служењу Св. Литургије. А ако би и било неких промена, у суштини Св. Литургије се ништа не мења. Навикли бисмо се, јер се то враћа на старо, како је некад било. Прихватићу оно што буде Св. архијерејски сабор СПЦ одлучио и потврдио. Имамо високообразоване теологе који ће о томе расправљати и саборно одлуку донети. Њихова одлука ће, сматрам, бити исправна, али би било добро и мудро да се са више такта верном народу објашњавају промене, да и они сами буду добри и кротки пастири словесном стаду од Цркве повереном. - Мене, оче, све ово силно растужује. - Данас више није као што је некад било - “под морање”. Данас је владавина демократије у целом свету и свако тражи у оквиру закона, било државном било црквеном, да се уважи његово право на слободу које му је законом загарантовано. И сам онај који тражи то право мора да се придржава закона, да га не руши нередом и непоштовањем, јер ће се створити дисхармонија и општи хаос. Тако бива кад се тражи моје и потврђује свој его, не гледајући на нејаке и потчињене. - То се баш дешава. Нејаке ни Црква не штити. Мени се чини да ће они ништи духом кукавни бјежати у шуме и горе и тражити Господа. Оче, да ли је добро ако бих ја себе приморавао да се не оженим ако то не желим, да убијам то у себи и да служим Богу? - Уради оно што ти сматраш да је за тебе најбоље. Сам најбоље осећаш који терет и колико јак можеш на себе да натовариш и да носиш. Исти је џак песка и џак брашна, али тежина није иста. - А како да ја знам колико могу понијети? То ће духовник да ми каже? Можда то није моја снага, него Господ помогне да се терет носи... - Баш неко данас слуша духовника. Данас су они који траже духовника млади и нестабилни, ни сами не знају шта хоће. У времену духовног немира мир већином траже у дроги, алхоколу и пороцима, а кад упадну у то, тешко се могу извући.

150 151

DUXOVNI RAZGOVORI

Порок овлада њима и колико год се неко трудио да их извуче из тог пада, организам тражи оно на шта је навикао. - Ја не пијем и не дрогирам се, но можда имам неке друге своје наркотике. Али знам да ћу савршену љубав послушати и покорити се пред њом. - Ти то најбоље знаш. Себе знаш, колико можеш и шта можеш да носиш, како да се духовно бориш и душу спасеш. - Не знам, оче, на граници сам. Или ћу се оженити или ћу живјети као прави Христов слуга у посту и молитви. - Брате Петре, ево шта се пише по дневној штампи о дешавањима ових задњих дана у нашој помесној Српској православној цркви за време заседања Св. архијерејског сабора и после њега - да треба Сабор подмладити младим владикама и њима да се треба препустити власт и руководство у Цркви. А ево шта један брат пише: „Страшно, као да се пише о фудбалској екипи, а не о Св. архијерејском сабору, као да будући патријарх или владика треба да буде тренер фудбалске екипе, а не да председава и духовно руководи Св. архијерејским сабором. Па није то фудбалска екипа коју треба подмлађивати, сад нам је потребно искуство и смиреност, стабилност и разборитост”. - Наравно, ја нисам за младе, млади ће бити још гори, свашта ће кроз њих у Цркву да се увуче. А стари су, колико схватам, за духовну обнову више него млади. - Да чувају оно што су од својих старих наследили!

АКО СИ УВРЕДИО ПРИЈАТЕЉА, ТРАЖИ ДА ТИ ОПРОСТИ

- Имате ли времена да ме саслушате и савјетујете? - Имам, брате Јоване, кажите. - Имам 15 година, прије пет година неког сам зезао, што је и снимљено. Још и данас кад нађем пријатеља, он ми то спомене и буде ми неугодно. Коме да се молим, шта да радим? У Бога нисам толико вјеровао, сад почињем да волим вјеру. Имам икону Богородице из Хиландара, доста пута када се помолим то ми се оствари, као да ме Бог чуо. Али ову ствар нико не заборавља.

DUXOVNI RAZGOVORI

152

- Похађаш ли веронауку? - Ја тог пријатеља волим, све ми је у животу... Не више, сад сам у средњој школи. А оно у основној није била права вјеронаука. - Шта је снимљено и ко је снимио, није ми то јасно? - Човеку сам свашта срамотно изговорио преко телефона и то је снимљено. - Јеси ли то озбиљно говорио преко телефона или си се само шалио? - То ме мучи и прогања, јер је јако ружно. А кад ми то спомене неко кога сматрам за пријатеља, као да ми је забио нож у леђа. Таман помислим прави пратељ, а он ипак зна за то. - Заборави ти то. - Али кад не могу, то ме прогања. Таман кад заборавим и заволим пријатеља, он чује за то и каже ми, и мој живот падне. - Идеш ли у цркву? - Само за славу. - А зашто, далеко ти је црква од куће? Јеси ли крштен? - Није, оче, али не знам што не идем. Крштен сам. - Иду ли твоји родитељи у цркву? - Не. Хоћете ли, молим Вас, упутити молитву за мене? - Хоћу, брате Јоване. Од кад посећујеш наш сајт? - Хоће ли онда моји гријеси бити опроштени и заборављени од стране пријатеља? Сајт сам посјетио данас, кад сам добио иконицу из Лепавине. - Хоће, извини се ти њему и тражи да ти опрости ако си га увредио. - Добро. Али мене је увриједио пријатељ, а за човјека кога сам звао немам појма ко је. - Проћи ће то, немој да страхујеш. Живиш ли у граду или на селу? - На селу. - И како си решио да ступиш са мном у контакт преко Sky-pea? - Видио сам на сајту, а интернет ми није проблем. - На селу имате интернет? Како си дошао на веб-страницу? - Имамо, наравно. Нашао сам преко Гугла. Хоћете ли се

152 153

DUXOVNI RAZGOVORI

сигурно молити за мене? - Хоћу, брате Јоване, да те Господ и Пресвета Богородица чувају од сваког зла. Кад си отворио, шта си прво читао? - Гледао сам слике, читао о чудима и онда тражио Ваш контакт. - Хоћемо ли даље контактирати преко Скајпа? - Хоћемо, оче, само реците којим данима и у колико сати. - Кад год будеш имао духовну потребу, сваки дан у ово време. - Добро, оче, идем сада. Надам се да ће Бог примити Вашу молитву. - Ето, то ће ти бити веронаука преко интернета. - Хвала. - Бог те благословио и лаку ноћ.

ОНАЈ КО ПУШИ ЦИГАРЕТЕ ЈЕ ПОСТЕПЕНИ САМОУБИЦА

- Бог благословио. - Помаже Бог, оче Гаврило, и да сте ми живи и здрави. - Добро дошла, сестро Недељка, на овај виртулни начин у наш манастир Лепавину. - Извињавам се, оче Гаврило, први пут контактирам преко Skype програма, па можда мало и гријешим. Жељела бих да Вам се захвалим за Ваше молитве испред чудотворне иконе Лепавинске за моје здравље и здравље моје породице које сам Вам више пута упућивала путем интернет порука. Такође хоћу да подијелим радост са Вама и да Вам кажем да сам била дугогодишњи пушач, али уз помоћ Ваших молитви за здравље, више не пушим од 14. октобра 2008. године, на чему Вам много хвала. - Хвала Господу и Пресветој Богородици да сте скупили снагу да оставите тај отров који убија душу и тело. Један руски духовник је рекао да је онај ко пуши цигарете постепени самоубица, јер кад се уноси тај никотин у организам страдају плућа и срце, и на крају одоше у неповрат, па да схвати да на време спрема дрвени капут за пут са којег повратка више нема.

DUXOVNI RAZGOVORI

154

Тело предаје црвима за храну, а душа одлази на вечне муке. - И муж би хтио да се остави тог порока, али је проблем што сам ја вјерник, а он није. - Није у питању да ли је верник или неверник! По томе би се неверници требали тровати и скратити свој живот или пасти на терет здравству ради њиховог несрећног порока, и тровати друге око себе и загађивати природу коју нам је Бог дао. - Хвала Вам, оче Гаврило, што сте ми уступили вријеме, а ево и вријеме контакта истиче. Јавићу Вам се опет. - Бог благословио.

ДОК НЕ НАУЧИМО ДОБРО ДА ПЛИВАМО, БОЉЕ ЈЕ ДА СМО У ПЛИЋАКУ

- Оче, благословите, Бојана овде. - Бог благословио, сестро Бојана. - Баш синоћ питам Владимира да ли Вам се јављао, каже: “Непријатно ми је да се често јављам, сигурно отац Гаврило има много обавеза и на питања многих мора да одговори.” И ја сам данима имала исти проблем. Али баш синоћ, хвала Богу, у писању аве Доротеја прочитах следеће: “Лукави мрзи глас утврђења, тај мрзи све што служи као савет и поука, јер зна да ће се његово зло обелоданити па неће моћи да сплеткари како хоће. Зато нам и шаље помисли: Зар ти то исто неће рећи и духовник, зашто га узнемираваш?” Како се борити против ових помисли? - Наишли сте на добру поуку да вас подсећа на духовно стражење. - Још бих Вас замолила да ми објасните шта значи “имати страх Божји”. Како се испољава тај страх? Бојим се да ја немам страх Божји. Бога доживљавам као родитеља, а не као страшног судију. Осећам само велику тежину у души онда када га својим понашањем повредим, трудим се да грешку исправим, али страх од казне не осећам и то ме плаши. Да ли је то од моје гордости? - Боље рећи да немамо љубав према Богу Оцу нашем Небеском кад не слушамо и не испуњавамо закон Његов који

154 155

DUXOVNI RAZGOVORI

нам је дат да га испуњавамо. - Значи да је страх од Бога исто што и љубити Бога Оца нашег Небеског? - Често се говори само о страху Божјем, а не о љубави Божјој према нама. Бог је Љубав. Бог је створио свет из љубави. - Јован Лествичник каже: “Блажен је човек који се боји Бога, као што се осуђеници плаше судије”? Значи ли то бојати се да не прекршиш Закон Његов, стражити над собом, веровати да си највећи међу свим грешницима и потпуно се предати Његовој светој вољи? - Боље је волети Оца и из љубави не грешити, а не због тога што ћемо добити казну. Љубав је јача, јер је Бог љубав. Када се каже “казна”, под тим се подразумева суровост, нешто страшно као и сама реч “страх”. - Оче, молим Вас, погледајте мој цитат изнад ове Ваше последње духовне поуке. Значи чинити у односу према Богу и ближњем све из љубавии за љубав, а плашити се сопственог грехакао повредете љубави и удаљења од Бога Оца нашег Небеског. - Ја волим Бога зато што је Он мој Отац Небески Који ме је створио из љубави и ја ћу се потрудити да не грешим, јер осећам да ме Отац воли. Ако нешто погрешим, знам да ће ми опростити, јер сам као дете погрешио. Затражићу опроштај и Отац ће опростити Своме сину, зато што је Он – Љубав. То је љубав Божанска, а не земаљска, интересна. - Још кажу да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско. Знам да не треба ни мислима кушати Бога свога, али често бринем што је у нашем случају тек по која невоља. А кажу: “Знаћеш да је Бог са тобом ако имаш невоља у свету.” - Сестро Бојана, боље је да ми идемо мало по плићаку док се не научимо да будимо искусни пливачи. Тек онда можемо да се упутимо на пучину. И у плићаку постоји опасност, залети се по неки морски пас који може да нас зграби, али су на пучини опаснији морски зверови и лакше можемо да страдамо. Ово је расуђивање на ово горе о чему смо дискутовали. - Разумела сам, оче! Хвала на свим духовним саветима. Да да Бог, да све данас речено примим у срцу и применим на делу. Владимир ми је оставио задатак да Вам пренесем његове поздраве, што овим редовима и чиним. Опростите, морам да идем. Збогом и благословите до следећег разговора.

DUXOVNI RAZGOVORI

156

НА ИСПОВЕСТИ СЕ ИСПОВЕДАЈУ СВОЈИ, А НЕ ТУЂИ ГРЕСИ

- Благословите, оче Гаврило. - Бог благословио, сестро Татјана. - Како сте, оче? - Хвала Богу, добро сам. Како је код вас, хоће ли бити нешто од веронауке за одрасле? Како је протекао договор у прошлу недељу са о. Драгом, б. Стаменком и б. Синишом? - Јављам Вам да су у недјељу у нашој цркви Светог Василија Острошког били б. Стаменко и б. Синиша. - Ето, почело је стадо да се окупља око доброг пастира... - Понудили су своју помоћ око вјеронауке. Ја сам им рекла да сачекамо оца Драгу, па да му они понуде помоћ. Оцу Драги је било драго кад је чуо за то. Брат Синиша и брат Стаменко су му рекли да имају доста православних филмова. - ...јер овце препознају глас пастира који ће их чувати од од вукова у овчијим кожама. - Брат Стаменко има видео са већим платном, на које се могу пројицирати филмови. Договорили су се да покажу о. Драги филмове које имају, а онда ће он да одабере оне за приказивање. Њих двојица су спремни за ту помоћ, али рекла сам о. Драги да ипак то не буде само приказивање филмова, него да нам и он прича. - Рекао сам већ ја б. Стаменку да данас скоро свака кућа поседује сличне кућне биоскопе и да они сами код себе могу да гледају филмове, али потребна су предавања из веронауке. Жива реч пастира. - И ја сам се тога уплашила, да не буде то приказивање филмова. Слажем се с Вама, жива реч је потребна насушно. - Да се то не би претворило у биоскопску салу. - Да, и ја сам одмах видјела ту опасност, баш сам хтјела Вама да кажем за то. Јер нисам била сигурна да ли ће они баш уважавати моје мишљење, мало су браћа била самоувјерена у вези са тим филмовима. - То су све снимци религиозног карактера? - Јесу, има ту добрих филмова, може некада и да се погледа.

156 157

DUXOVNI RAZGOVORI

Углавном, добро је што су браћа показала интересовање оцу Драги и вољу да нешто допринесу. Јуче сам звала оца Драгу да га питам кад ће бити следеће сабрање, у недјељу се збуних па га нисам ни питала. Дала сам му одштампано оно што сте објавили на сајту, мој мејл и Ваш одговор. Он је био расположен и однио је то кући да прочита и јуче кад сам га звала, веома ми се љубазно јавио и рекао да ће браћа Синиша и Стаменко у недјељу донијети филмове, па ћемо погледати који би био добар за приказивање, а онда ћемо следеће седмице заказати вјеронауку. - Треба понајпре верник да научи како се треба правилно прекрстити крсним знамењем, а не као што неки мотају по стомаку ко да се бране од мушица. Да им се објасни шта то значи и кад је почело осењивање на овај начин. - То ме баш занима, које теме да причамо, а верујем да и оца Драгу то занима. Рећи ћу му да нам говори о крсном знаку и о томе како се правилно прекрстити. Јер то је штит и сила, крсни знак. И још сам прочитала у Вашим савјетима и одговорима на недоумице на сајту да сте рекли да треба свештеник да нам објасни кад је настала Света Литургија и како се развијала историјски, то је баш важно. Ја кад сам ушла у православну вјеру, 1993. године сам се крстила, ништа нисам знала о вјери. И онда сам једну годину слушала предавања на Богословском факултету, не бих ли сазнала неке основне ствари. И много ми је значило то што сам видјела да је у нашој вјери све историјски утемељено, све се зна како се шта развијало, постоје историјски докази. Да се види да то нису неке измишљотине и легенде, као што још доста нашег народа мисли. Људи не знају ни да су светитељи стварно постојали, да су то били живи људи и да су сада живи у Царству Небеском. - Онда, како треба ући у цркву, којим редоследом треба целивати иконе, рећи да у цркву треба доћи пре него што почне Св. Литургија, а не да уђу као у неко позориште или концертну салу, где ће да слушају неку оперу или фолк певачицу. - Добро, оче, запамтићу ово. Ви само реците шта би требало, којим редоследом да се каже људима. Још сам видјела да сте написали у савјетима и одговорима да би било добро да постоје народне хришћанске заједнице данас, као у доба светог Владике Николаја. И ја се слажем с тим, као Богомољачки покрет. Али ето,

DUXOVNI RAZGOVORI

158

неким људима треба времена да дођу до молитве и до Цркве, што је свакако крајњи циљ. А ми који смо у стању да се молимо, треба да се молимо за све. Једном је о. Драго рекао да ће нам говорити и о молитви. То ће бити занимљива тема. И рекао је још да му је о. Перо дао благослов, а он је намјесник владике, у цркви Рођења Пресвете Богородице. Само не упитах о. Драгу да ли му је о. Перо дао благослов да ставимо јавну обавијест о вјеронауци. Видим данас како су адвентисти на много мјеста поставили свој плакат за предавање о здрављу, а један момак стоји у центру града и дијели обавијести за то предавање. Тема је стрес. - Могу да кажем, зато што код нас у манастир Лепавину највише долазе на ходочашће верници из РС. Видим да у вери нису много упућени, све што знају је оно традиционално, по обичајима, а желе да науче правилно, да постану литургички верници, да правилно посте, правилно се исповедају... Треба да им се објасни шта је грех, а не дођу на исповест, сагну главу и почну о томе како нису грешни, да су, ето, дошли за здравље. И ако се ко нађе да као нешто исповеда, он уместо да се каје за себе, исповеда друге. Најчешће свекрва исповеда снају или снаја свекрву, ту је та релација. Затим, како се треба причешћивати и када, колико пута, чешће или ређе? Да им се објасни како је Црква прописала тај поредак и да не чине ништа без савета свештеника или духовника, да не слушају свакога, да питају нешто што им није разумљиво, а не да сами тумаче на свој начин и упуштају се у дубоке теолошке расправе. - Хтјела сам Вас питати до када ћете бити у манастиру, па ако Бог да дођем један радни дан до Вас. Било би добро да и о. Драго дође, али не знам колико ће он успјети. Има доста обавеза око мајке. - Сад ћу вам изнети један пример: недавно ми је дошла једна верница на исповест и почела да се исповеда. Кад је завршила, питам је ли то све, каже имам још нешто, па кажи шта. Па ето, са снајом не говорим дуго време, једино разговарамо кад се свађамо. Питам је да ли јој опрашташ, она ми одговори изричито не! Е, кажем ја, не можеш да се причестиш, а она, ако је тако опраштам јој само док прође причест, али наставићемо и даље као и до сад. Прочитао сам јој разрешну молитву и

158 159

DUXOVNI RAZGOVORI

причестила се, али љубав са снајом остаће иста. Ето, пастири духовни морају брижно да хране своје овчице и да бдију над њима, да не би која угинула кривицом пастира; мора на врема да даје бристол против метиља, јер ће засигурно угинути овчица. - Да, важно је да им објасне свештеници шта је гријех, то људи заиста не знају. Доносио је о. Драго један лист на коме су били написани гријехови. Мислим да је добар, ја сам га једном читала. Можемо да га умножимо. Хвала Вам и за браћу Стаменка и Синишу, они су дошли спремни као војници. Ја послије размишљам, па нека буду и ти фимови, нека се и то пушта, сада је најважније да одржимо континуитет и да се састајемо. А свакако да треба пазити да то иде у правом смјеру, али мислим да ће о томе и о. Драго водити рачуна. Ми смо се састајали послије литургије у цркви Василија Острошког у једном контејнеру, мало причали и пили кафу. Сада је то укинуто, а о. Драги је жао што нас не може позвати на кафу. Хоћу рећи, он заиста има осјећај за људе. - Ма, биће кафе, само да је слога. - Да, то је важно. А занимљив је овај примјер што сте испричали, са женом која се исповиједала. Ето, не зна жена, али покушава да се исповиједи. - Сетих се још једног примера са исповести. Дође ми старија жена да се исповеди, и исповедила је шта је имала и кад сам је питао је ли се каје за учињене грехе знане и незнане, вели кајем се, али никако немам дар суза, ни покајничке нити молитвене. Е, кажем ја, ако немаш, онда кад си у кухињи узмеш мало више црвеног лука да ољуштиш за кување, видећеш како ће саме сузе да иду, а ти узми умну молитву да понављаш Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног! и ето ти покајничке сузе, а касније ће доћи и оне праве. Важно је да се мало око извора прочисти лишће које је затрпало ток извора. И то су ти покајничке сузе, макар и на овај начин. - Па, не знам шта да кажем. Даће Бог и покајање, и то је Његов дар. Јесте то некада заиста проблем, а покајање требамо имати стално. Ја сам се у почетку, кад сам ушла у вјеру, кајала, али онда ми некако ђаво одузео ту мисао, ми као неофити некако брзо изгубимо то покајање, брзо помислимо да смо “нешто”. И

DUXOVNI RAZGOVORI

160

гријешимо према ближњима, а идемо у цркву. Један брат ми је баш рекао кад је прочитао о нашој вјеронауци, да је добро што смо почели с покајањем. У праву сте, важно је да се човјек труди, колико је у његовој моћи у датом моменту. Па да изговара Исусову молитву и на “суво”, без неких осјећаја. Јер за све је потребан труд и вјежба. И уз благослов и савјетовање са духовником. Али пошто за Исусову молитву нисам стручњак, Ви ћете о томе свакако боље рећи. Благословите, оче Гаврило, хвала Вам за разговор. Ако Бог да да ускоро дођем у манастир Лепавину и да нас још савјетујете о вјеронауци за одрасле. И да заживи љубав међу свима нама! Видим да су и на сабору расправљали о вјеронауци, само углавном спомињу дјецу и омладину, али нисам видјела да су споменули вјеронауку за одрасле. Као што Ви рекосте у свом одговору на мој мејл на сајту, сви су људи пред Богом важни, и стари и млади. Поздравља Вас сестра Татјана.

ШТО ЧОВЕК ВИШЕ ЗНА, ВИШЕ ЋЕ СЕ ОД ЊЕГА ТРАЖИТИ

- Оче благословите, Бојана овде. Ја бих Вас замолила да потврдимо нешто из претходног разговора, ако дозволите? - Бог благословио, сестро Бојана! Можемо, само да не заронимо у дубоке воде теолошке, него да се држимо само неких недоумица из практичног духовног живота, а о теолошким стварима оставимо теолозима да дају одговоре. За то се треба њима обратити. - Управо сам препознала то код себе... Написали сте: “Боље да ми идемо мало по плићаку док се научимо да будемо искусни пливачи, јер су на пучини опасније морске звери, па можемо лакше да страдамо.” Рекосте да су ове Ваше речи расуђење на дискусију који смо водили. У мом случају примећујем механички след речи, без тог расуђивања, па разумедох да можда много филозофирам, него ако можете, молим Вас, реците ми одакле да почнем у својој вери, на шта да обратим пажњу. То је једино питање које бих данас желела да поставим. - За почетнике је Катихизис похађати, веронауку при

160 161

DUXOVNI RAZGOVORI

цркви парохије у коју се иде. У парохији којој верник припада треба питати и слушати свештеника који је за ту парохију задужен, а највероватније да је при тим црквама организована и веронаука за одрасле. - Јесте, у нашој парохији то постоји, сваке недеље и празника, свештеник након Свете Литургије држи веронауку за одрасле и наша породица им редовно присуствује. Да ли Ви препоручујете читање духовне литературе или је то можда за оне који су се осмелили да крену на пучину, нпр: Догматика Јустина Поповића, Лествица Јована Лествицника, итд. Можда ја ту грешим?! - Ми смо монаси, живимо монашким животом и ми немамо парохију! Зато имамо на хиљаде ходочасника који долазе да се поклоне светињи чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. Служимо Св. Литургију и остала Богослужења, читамо молебане испред иконе, после Богослужења припремамо трпезу љубави, по могућности појединачно разговарамо са многима који нас питају за неке духовне савете из обичног духовног живота. Не грешите Ви ни у ком случају, Ваш интелект ја на вишем нивоу. Не може свако да се упути на ту пучину мора. Ми још идемо по плићаку, што је сигурно - сигурно је! За спасење није потребно знање, већ је потребно да видимо да ли ми испуњавамо и живимо по ономе што знамо, јер што човек више зна, више ће се од њега тражити! - Од ових Ваших речи сад плачем, оче. Кад би ми сви били као Ви, овај свет би био много бољи, лепши и другачији, а разлог због кога Вас ми контактирамо нису никакве памети овоземаљске, већ мир у души који после разговора са Вама задобијемо. Нека Вас Бог чува и Пресвета Богородица, а мени нек опросте ако сам Вас било чиме повредила. Збогом и благословите оче Гаврило! - Бог благословио и срећан сутрашњи празник св. Архангела Михаила, нек заштити Вас и Вашу породицу архангелским крилима!

DUXOVNI RAZGOVORI

162

МАЛО ЈЕ МЛАДИХ У ЦРКВИ, ЛАКШЕ ИМ ЈЕ ДА ПРОВОДЕ ВРЕМЕ УЗ МУЗИКУ И У ДИМУ

ДУВАНА

- Оче, благослови! - Бог благословио, брате Александре! - Видех Вас овде, па рекох да видим како сте? - Добро сам, хвала Богу! Како је код вас духовни живот? - Хвала Богу, добро је, мада бисмо требали мало чешће да идемо у цркву, али колико стижемо, идемо. Приближава се слава Свети Никола, па изволите, оче, дођите! - Па, чиме сте заузети кад немате време за цркву? Хвала на позиву. - Не кажем да не идемо, али не колико бисмо требали. Мислим да би сваке недеље требало ићи у цркву, али искрено, ми то не радимо. Трудимо се да идемо што чешће. - Као што је телу потребна телесна храна, тако је и души потребна духовна храна. - Да, наравно! Верник сам и славим славу, обе ћерке су ми крштене у манастиру Кончул, супруга ми је из Сопоћана, живела је скоро одмах до манастира. - Како је недељом кад се иде у цркву, да ли је црква пуна? - Искрено, оче, како кад! Мада је из године у годину све више верника, хвала Богу! Код нас су се доскоро осећале последице комунизма, а сад и они који нису славили славу, опет кажем хвала Богу, сада су почели. - Знају ли верници више о својој вери или иду у цркву да се виде или, ето, ваља се! Имате ли веронауку у школи за децу? - Искрено, како ко! Отац Рашо је ту и редовно прича о вери, па ко има жељу да научи, он је увек спреман да помогне и да посаветује. Веронауку у школама имамо, наравно, мада се неколицина деце одлучила за грађанско васпитање, јер су могли да бирају између веронауке и грађанског васпитања, али то је оно што сам рекао: последица комунизма! - Имате ли неку просторију у којој бисте се после Св.

162 163

DUXOVNI RAZGOVORI

Литургије окупли да вам о. Рашо говори о духовном животу? - Обично то ради у цркви после Литургије. У цркви прича о вери и саветује како би требало понешто прочитати из црквених књига. Увек је ту ако нам нешто затреба и спреман је кад год је потребно да изађе у помоћ. Неколико пута је и мене посаветовао и помогао са духовне стране. Кад ми је мајка умрла, често сам се консултовао са оцем Рашом и за све је имао решење које би ме утешило. Захвалан сам му пуно! - У цркви се одвија Св. Литургија и проповед, али ви за време Св. Литургије не можете да га питате што вас занима из литургичког живота, рецимо шта је Св. Литургија, кад је почела да се служи и остало што вам није јасно! Добро би било да при цркви имате и веронауку за одрасле! - Постоје једино конаци, где после Св. Литургије ко год хоће може да сврати. Добро је дошао и шта год му није јасно ту може да пита. Код нас нема веронауке за одрасле, мада би требало да буде. - Увек понављам, док овца заблеји да пробуди успаваног пастира, она ће угинути од глади или жеђи! - Знам, али тренутно овде нема неког решења, за сад. - Какво би решење требало да буде? - Морало би да се направи или да се изнајми нека просторија која би служила народу да ту долази и да пита све шта их занима око вере. У сваком сучају, кога нешто занима може да дође и да пита. - Како је у вашем крају или вашој парохији? Да ли народ пости, исповеда ли се и да ли се редовно причешћују или то раде ређе? - У последње време доста људи пости, али има доста и оних који не посте. - Како парохијани примају свог свештеника за освећење славске водице у кући? Како славе Крсну славу? - Отац иде по парохији да свети водицу, спрема се чинија са водом и босиљак. - А имате ли неку забаву за омладину у вашем месту? - Како мислите, уопште или нешто везано за цркву? - И ако имате, како је то посећено и колико се млади задржавају ноћу на тим забавама?

DUXOVNI RAZGOVORI

164

- Оче, ја сам музичар и свирам на доста забава. Оне почињу обично око 20 часова и трају до 24-01 сат. - Важно је да пастир зна где су му овчице, да не би дошао који вук, те му зграбио овцу! - Да, али млади гледају на то да живе у 21. веку, модернији је онај ко дуже остане, тај је бољи. Тако се сад на то гледа. Како Ваша нога, оче? - Баш зато је потребна веронаука за одрасле! Где има више младих: у цркви или на забави? - Искрено, на забави, мало је младих у цркви. Већина је стријих особа. - Лакше је бити тамо где душа губи, уз музику и у диму дувана и уз по коју чашицу, него у цркви, да душу спасу и духовно нахране! - Шта да Вам кажем, оче, ја то не могу да променим! - Зато је ту духовни пастир коме су овце поверене да о њима брине, да духовно не погину. - Разумем ја то, оче, али мислим да је о. Рашо добар духовник и да помаже свакоме коме треба (ако сте на њега мислили?). Бар је мени доста тога помогао и око неких проблема које сам имао и шта год сам га питао, увек ми је изашао у сусрет. Огрешио бих се кад бих рекао другачије! - Не сумњам, али изгледа да овце не препознају глас свог пастира. - Истина, али он се труди. Чак је почео и скоро привео крају изградњу цркве у насељу, да не бисмо морали да идемо до манастира Кончул. Мислим да је доста урадио за народ и парохију у којој живи 5000 становника, можда мало више. Оче, морам да идем, па се надам да ћемо се још чути и наравно, изволите за Св. Николу на славу, да видите како то овде иде. Било би ми драго да будете мој гост. - Хвала на позиву!

164 165

DUXOVNI RAZGOVORI

И БЕСЛОВЕСНА ЖИВОТИЊА ОСЕЋА СМИРЕНОСТ И ЉУБАВ ИСТИНСКОГ

ПОДВИЖНИКА

о. Гаврило: - Управо сам разоговарао са једним петнаестогодишњаком. Тако је млад, а тако оптерећен. Много ме радује што жели да очисти своју млађану душицу. с. Радмила: - Много је сладак. Брине се да ли ћете се молити за њега јер је увредио некога и да ли ће му бити опроштени ти његови младалачки греси. о. Гаврило: - То су биле дечије игре, али он се сад осетио као да је већ одрастао и постао озбиљан и, ето, одједном то почиње да га мучи. Сада је забринут, јер воли тог свог пријатеља. Видим, савладао је рад на компјутеру. Нашао је лепавински сајт и одлучио да ми се јави. Каже да чим је добио чудотворну икону Пресвете Богородице Лепавинске и почео да се моли Царици Небеској, осетио је као да је Господ услишио његове молитве. Одмах је на Googleu пронашао манастир Лепавину и ушао на нашу страницу. Интересантно је то, јер многи високоумни људи и не покушавају да приђу интернету, као да је то Кејп Кенеди центар за слање космонаута на Месец. А, ето, како се и виртуелним путем може предивно мисионарити. с. Радмила: - Наравно, ето, отац Милун ми каже да највише на овај начин, значи путем интернета, могу да мисионарим, преводима, проналажењем текстова са страних сајтова, постављањем душеко-рисних текстова на друге духовне сајтове, а могу много тако и другима а и себи да допринесем и да тако спасавам своју душу о. Гаврило: - Само треба труда, воље и истрајности и тако ће се сваладати многа искушења. Непомјаник је знао шта ће се догодити, да ће се неко извући из његових канџи, неко кога је он заробио у греховне мреже. с. Радмила: - Зато је толико и мене спречавао да дођем, стављао ми разне препреке. Али, ја сам била упорна до последњег атома снаге, чак и када ми је било много тешко. о. Гаврило: - Најпосећенија рубрика на нашем сајту је Савети духовника... Ето, од почетка овог месеца до данас та

DUXOVNI RAZGOVORI

166

рубрика на статистици показује број посећености 1.828, а друга испод рубрике Духовне поуке броји 918 посетилаца. Често када седнем за компјутер и прелистам посетиоце који ми се јављају, када препознам некога коме је потребан духовни савет, које год доба дана или ноћи да буде, ја се укључујем на Скајп и разговарам, помажем колико могу, саветујем, молим се... Интересантно је да тада, у току тих разговора, често осетим неку лакоћу, мир, просто осетим како је то моје мисионарење благословено. Онда однекуд почињу тако да ми навиру мисли и одговори, просто као да ми нека невидљива сила шапуће шта треба да кажем. Често, често се сетим, док сам био у манастиру Хиландару, једне посете манастиру тадашњег оца Амфилохија, а садашњег Митрополита Амфилохија Радовића. Ја сам тада вршио послушање гостопримца. Одједном ми дође помисао да га посетим у његовој келији и да разрешим неке своје недоумице. Закуцах му на врата собе и уђох. У руци сам држао свеску и оловку. Узех благослов и поверих му се: „Оче, већ дуже време желим по нешто да запишем у ову свеску, али никако не умем да почнем. Можете ли ми дати неки савет, како да кренем са писањем?“ Добих кратак и јасан одговор: “Узми ти ту твоју свеску и оловку и почни да пишеш једноставно, без много мудровања. Своју свеску и оловку носи увек са собом и све што ти дође у мисао, запиши. Кад испуниш ту свеску, ти почни другу. И, немој много да се трудиш где ћеш ставити тачку, запету, велико или мало слово. То ће средити неко други кад за то дође време“. И ја тако са очевим благословом почех да пишем. На почетку је моје писаније ишло спорије и неспретно, али, мало по мало, и ја се извежбах и почех да водим мој монашки дневник. Сами почетак и прва страница мог Дневника била је испуњена Исусовом молитвом на грчком језику Господе Исусе Христе, помилуј ме, а у углу странице пише: „Написано на дан светих мученика Парнона Филумена и Аполоније 1978. године у Кареји“. Тих дана добих благослов од Протоепистата јеромонаха оца Хризостома, садашњег Епископа Жичког, за боравак у манастиру Филотеј. Поздравих се са искушеником Милком, потоњим Архимандритом оцем Лазаром, игуманом манастира Острог, и братом Мирком и кренух у манастир Филотеј, где сам намеравао да останем до Божића. Друга свеска, значи други наставак Дневника, носи наслов:

166 167

DUXOVNI RAZGOVORI

”Дневник из монашке келије Јеромонаха Гаврила Хиландарца, 1981. г.” Трећи наставак Дневника је из 1983. године и носи назив „Келија Светог Николаја Чудотворца Белозерска на Светој Гори Атонској”. Четврти наставак Дневника Јеромонаха Гаврила Хиландарца писан је у манастиру Милешеви 1982. године. И, ето, тако је почело моје писање мог монашког дневника са благословом садашњег Митрополита Амфилохија Радовића, а радом на рачунару сам овладао уз Божију помоћ и са благословом Митрополита Јована. И ја сада са лакоћом могу да пружам моје скромне духовничке одговоре путем Скајп програма мојим духовним чедима, а и осталим верницима, који се налазе готово на свим континентима. Овим данашњим најсавременијим виртуелним начином комуникације, где нема ни препрека, ни граница на целој кугли земаљској, Господ допушта најбржи начин мисионарења, сада када је човеку жељном живе речи Божије, реч духовника најпотребнија. Ето, сада сам уредник манастирског сајта, којег посећује од 500-1000 посетилаца свакога дана. с. Радмила: - Оче, Ви се трудите баш много, чини ми се често и преко својих снага. Али, заинтересовао ме „Дневник из монашке келије“. Мора да је веома занимљив. о. Гаврило: - „Дневник из монашке келије“ 1981. године почиње информацијом: “Свети апостол Симон Зилот, 1981. Лета Господњег. Данас је мој рођендан. Спремио сам се да служим Свету Литургију у параклису Светих Апостола. Осећам неку малаксалост. Чак сам на јутрењу осетио слабост, несвестицу, нисам могао да издржим и вратио сам се у келију. Касније сам поново отишао у цркву на Свету Литургију. Цео дан ми је прошао у некој малаксалости. Ипак сам из књиге светог Јована Касијана “О циљу монаха” прочитао значење краја, односно свршетка нашег монашког завета. Као што је речено, јесте стремљење наше душе у Царство Божје, а назначење наше, тј. циљ, јесте чистота срца, без које се не може достићи такав крај. Овај циљ је општи и важи за све“. Затим следи наставак дневника „У манастиру Милешеви 1982. године, 14/1. септембра на дан славе Црквене Нове године. “Дивен јеси Боже и чудна дјела твоја, и путије твоји неисљедими”. Пет месеци откако сам из Хиландара дошао у Србију. Посетио сам

DUXOVNI RAZGOVORI

168

скоро све наше манастире како по Србији, тако и по Македонији. Нарочито лепи утисци су ми остали са поклоњења светињама у Македонији. Захвалан сам Богу и светом великомученику Георгију. Остајем дужник да се Богу молим за породицу Сотиров, браћу Трајана и Петра из Скопља, за њихово Аврамовско гостољубље, које су ми пружили у њиховом дому, које је било пропраћено хришћанском љубављу. Чини ми се, читајући Дела апостолска, као да сам био у једном дому првих хришћана. Такође то могу рећи и за породицу Јанковић, чика Владу и његовог сина Симу и снају Славицу, који су ме окружили љубављу и гостољубљем, као и за остале побожне хришћанке, сестре Веру, Гордану и Трајанку. А онда сам добио писмо од Управе манастира Хиландара насловљено: “Јеромонаху о. Гаврилу, На дан Св. Марије Магдалине 1982. године. Драги нам у Христу, оче и брате Гаврило. Примили смо Ваше нам драго писмо. Ако сам не затвориш врата, ми их сигурно никада нећемо затворити. Раније Ваше послушање и даље Вас чека, и било би пожељно да га што пре преузмете од оних који Вас са љубављу братском замењују. Изобиље духовне радости и свако добро од Господа желе Вам у име Свештеног сабора манастира Хиландара проигуман Никанор, монах Арсеније. Трећа свеска Дневника „Келија Св. Николаја Чудотворца “Белозерска” на Светој Гори Атонској, 18/5. на дан славе Светог Саве Освећеног. „Служио сам Свету Литургију у испосници Светог Саве у Кареји са јерођаконом оцем Луком. После завршене Свете Литургије осећао сам велику духовну радост. Након упокојења оца Јоакима, већ више од месец дана нема никога у Испосници. Био је једно време отац Димитрије, али због старости, 80 му је година, није могао да издржи. Вратио се у манастир и за ово време угашена су кандила у испосници Светог Саве у Кареји. Не памти се да је то икада било у историји Испоснице. Ускоро треба Сабор стараца да реши кога ће да постави на послушање у Испосницу. Избор из братије јако је мали“. с. Радмила: - Оче, тако сте лепо ово писали и верујем да сада, када поново то читате, успевате у потпуности да се подсетите и вратите на сва места и у све манастире у којима сте у то време боравили. Ваше срце је толико широко и у њега може да стане баш свако. Видим, оче, како сте били свима драги, како код мирјана као

168 169

DUXOVNI RAZGOVORI

гост, тако и код братије на Светој Гори. Ваши светогорски дани су Вам сигурно у срцу и постали су нешто што је неодвојиво од Вас. Али интересантно је да Ви не заборављате ни сва остала дешавања и сусрете, које сте имали на неким другим местима, јер сте се свима давали са пуно љубави, а љубав је једина ствар која када се дели, истовремено се и умножава. Дневник Вам је, Оче, сада као најбољи пријатељ, коме, осим Господу, наравно, можете све да кажете и да се тако укрепите, као после оног напорног дана, кад сте били малаксали и себе подстицали да не поклекнете, јер је циљ ту пред Вама - Царство Небеско. о. Гаврило: - Да, тражио сам духовне бисере у свим местима где год бих одлазио, и скупљао их одлазећи код Светогорских подвижника, слушајући њихове поуке и савете. Радо сам боравио код старца Пајсија, оца Серафима и оца Никодима на Каруљама, затим код благочествих верника у Србији и Македонији. Највише сам боравио код нашег оца Стефана Каруљског. с. Радмила: - Слава Господу, Који је, видевши Ваше чисто срце и искрену жељу да што више сазнате и научите, Вас, као младог монаха, упућивао на Његове истинске подвижнике и искусне духовнике. Ту духовну радост не може да замени ништа овоземаљско и пролазно. о. Гаврило: - Света Гора никада не ишчезава из мог срца. Ми, Светогорци, који смо дуго боравили у тој предивној Башти Пресвете Богородице, и кад одлазимо у свет, пре или касније постајемо носталгични и поново бисмо се вратили да тамо оставимо своје земне остатке. с. Радмила: - Оче, сећам се како сте дивно причали о оцу Стефану Србину Каруљском, који је иначе имао савршено одрицање од овога света својим повлачењем у пештере Каруљске, и његовом мачку, који му је био у беспрекорном послушању. А када је једном мачак згрешио, јер је појео најумиљатију птицу оца Стефана, био је под епитимијом 40 дана у пећини, из које није излази све време, иако није био затворен. На Светој Гори све дише Православљем, тамо је ваздух прожет Исусовом молитвом и нема потребе никоме ништа доказивати. Сви се моле, и сви верују. Нико Вас чудно не гледа због ваше молитве, због ваше вере Православне. о. Гаврило: - Код кротког и светог човека и животиња

DUXOVNI RAZGOVORI

170

бесловесна осећа смиреност и љубав истинског подвижника, као што је био отац Стефан. с. Радмила: - Оче, пренесите и нама жеднима неке поука које сте добијали од стараца Светогораца, макар оне које не представљају монашки живот као једну велику тајну. Ја се сада сетих приче једног нашег верника о двојици браће, који су имали своје породице у свету. И једном, када су се враћали са Свете Горе, само су застали, погледали се, и у моменту одлучили да се врате на Свету Гору и да заувек остану у тој светињи. Бацили су пасоше у море и препустили се да их води и чува Пресвета Богородица. Био је то снажан призив, а они су знали да ће Господ да се побрине за њихове породице. о. Гаврило: - На Светој Гори се једном душом дише, једнаким животом се живи у свим манастирима Свете Горе Атонске. Молитвено правило једнако се врши код Грка, Срба, Руса, Бугара, Румуна и осталих Светогораца. Света Литургија се подједнако врши у свим манастирима, само што сваки манастир чинодејствује на свом говорном језику, међутим, ипак код Срба, Руса и Бугара служба се врши на црквенословенском, док Румуни, који имају скит светог Јована Претече, служе на румунском језику. Да, има монаха на Светој Гори који су дошли као младићи, ступили на тло Свете Горе и никада више нису изашли у свет. До краја свог живота живели су на тој светој земљи. с. Радмила: - Оче, да ли сте у свом дневнику записали неко чудо Божије, јер су чуда уствари тамо свакодневница, јер становници на Светој Гори су блажени и неупрљани саблазнима овога света? о. Гаврило: - Оно што је за нас чудо, за Господа је то нормално, јер, Господу је све могуће. Много чуда има на Светој Гори, и то је за сада тајна, откриће се када за то дође време. Међутим, колика је милост Божија, могу да посведочим и сам. Ја сам имао кључеве од свих 12 параклиса у Хиландару. У једном периоду, када сам у души имао велико превирање, усрдно сам се молио светом Георгију и сваки дан сам му читао акатист у параклису посвећеном овом светитељу. Тих дана сам осетио интензивно благоухање за време читања мојих молитава. Ћутао сам о томе и усрдно настављао да се молим. У том периоду је на Хиландару боравила група

170 171

DUXOVNI RAZGOVORI

стручњака арехолога из Србије ради неких интерних археолошких истраживања. И тако, једне вечери, када сам у уобичајено време пошао у параклис посвећеном светом Георгију, да читам акатист, сретне ме један брат археолог и упита куда ја то идем. Рекох му да идем на молитву, а он ме упита да ли и он може са мном. Наравно, заједно пођосмо и ја као и обично почнем да читам молитве и, поново у току молитава по црквици почне да се шири благоухани мирис. Брат Драги је и сам осетио тај благослов светог Георгија и миомирис. Када је дошао кући у Београд, супруга му саопшти да је њихов син Лазар, који је тада имао око шест година, само чудом Божијим остао жив. Уствари, дечак је, баш у време када смо нас двојица били у црквици и баш у време када сам читао акатист светом Георгију, а након акатиста помињао између осталих и њихова имена, ставио виљушку у утикач, изазвао кратак спој тако да је у читавој згради нестало струје. Дечак би од тог струјног удара сигурно настрадао, али га је, видите, спасио свети Георгије. То је велика милост Божија. Та породица Антонић иначе слави Ђурђиц, и ето, како је Господ упутио оца малог дечака на молитву, и он је послушао призив и дошао на актист светом Георгију. То је спасило њиховог синчића. Када би сви родитељи живели богоугодно, ни њихова деца не би доживљавала такве страхотне падове како духовне тако и телесне. Друго моје сведочење о чуду Божијем догодило се у манастиру Ваведењу у Београду. Некако тек када сам стигао са Свете Горе и дошао у посету манасиру Ваведење, мати Михаила ми каже да једној болесници, која је сутрадан била на програму за операцију, прочитам молитву за оздрављење. Инсистирала је мати Михаила баш ја да читам ове молитве, јер сам тек стигао са Свете Горе и мати је веровала да носим благослове и благодати ове велике Светиње. Наравно, прочитао сам све молитве за ову болесницу. И, милост Божија је посетила болесну сестру. Сутрадан је била сасвим здрава и ни трага од болести више није било. Ето, шта бива по вери нашој. с. Радмила: - Оче, које су Вам се поуке стараца Светогораца нарочито урезале у памћење и које су Вас можда пратиле у Вашем духовном узрастању? о. Гаврило: - Као што пчела скупља нектар летећи са цвета

DUXOVNI RAZGOVORI

172

на цвет, тако сам и ја скупљао и упијао душекорисне и спасоносне поуке стараца Светогораца. Када су ме Господ и Царица Небеска удостојили да тринаест година живим на Светој Гори, за уздарје Њима скупљао сам тај духовни нектар и умножавао га колико сам знао и умео. Ја и сада живим са благодаћу Свете Горе Атонске, ја и сада осећам духовни миомирис Атонски. То се никада не заборавља и са тим се умире. с. Радмила: - Оче, шта Вас је највише обрадовало, а када сте били најтужнији? о. Гаврило: - Највећу радост сам доживео када сам био најтужнији. Питаћете се како је то могуће? Па, могуће је. Када сам био најтужнији, мене је сам Господ посетио и, утешио. Дао ми је Господ смирење и трпљење, јер, без искушења нема спасења. То је највећи дар Божији. И тако, када ми је било најтеже, поред молитава бих читао књигу Илиотропион од светог Јована Максимовића, епископа Томболског. Ту сам схватио да никада и нигде не чинимо своју вољу, него да се само руководимо по вољи Божијој, да сва искушења, која наилазе на нас, примамо као награду, јер нам их Господ шаље, и да та искушења примамо са искреном благодарношћу. Схватио сам такође да никако не смемо да ропћемо због датих нам и најтежих искушења, јер су нам и дата због нашег спасења. „Илиотропион“ је јако поучна књига, али код нас је , чини ми се, нема у преводу. Илиотропион у преводу значи сунцокрет. Има ту битне симболике, јер, као што се сунцокрет окреће према Сунцу, тако и човек треба да прати Божију вољу. Па, све нам је на корист и на спасење, али је значајно само у каквом стању подносимо сва та искушења. Ако не ропћемо, а трпимо, како рече један свештеник, прави смо исповедници Христове вере. Много је значајно како је ко учврстио темеље трпљења, јер какав је темељ куће и од каквог је материјала саграђен, тако и кућа чврсто стоји. Тако исто бива и са нама. Колико смо учвршћени на темељима Светог Писма и учењима Светих Отаца, толико ћемо бити приправни да поднесемо невоље које ће нас сналазити у овом земаљском животу. с. Радмила: - Оче, књигу сам почела да преводим и сећам се да сам чудесну и велику благодат осећала преводећи је. Зато Господ и каже да изградимо кућу на чврстим темељима да је не

172 173

DUXOVNI RAZGOVORI

би први ветар одувао или да се не би одмах срушила. Ви сте, оче, трпели многа искушења и видљивих и невидљивих непријатеља. Дували су ветрови и буре са свих страна, али је Господ увек био са Вама, јер сте Га заволели свим срцем и душом још док сте као дечак цртали крстиће и црквице на кори дрвећа док сте чували стоку на пропланку. И већ тад сте имали своју малу, али велику тајну, да само Њему служите. о. Гаврило: - Од малих ногу и од прве моје спознаје о љубави Божијој, сањао сам само о томе и жарко желео да једнога дана обучем монашку расу и да будем монах. И, ето, по милости Божијој, у својој шеснаестој години крочих у манастир, одакле почиње моја монашка стаза, која још траје, а дугачка је пуних 47 година. с. Радмила: - Слава Господу Који Вас крепи Својом Десницом. Видим, оче, да Вам је у срцу жеља да се поново вратите на Свету Гору и да у молитви и славословљу проведете чак и оне дане када ће Господ да Вас изведе из света и Вашу душу усели у Царство Небеско. о. Гаврило: - Како буде воља Господња и Пресвете Богородице и свих светих Атонских подвижника. Свуда је земља Господња и све што је на њој.

НИЈЕ ЗЛО У ИНТЕРНЕТУ, НЕГО У ЧОВЕКУ КОЈИ ГА НА ЗЛО КОРИСТИ

- Бог благословио, брате Радица. - Невероватно је да сте овде. Свако Вам добро од Бога даровано. - А где сте Ви мислили да ће ме бити? - Нисам мислио да сте на скајпу, то је нешто посебно. - Због чега посебно? - Нисам детаљно информисан о Вама... - А како сте Ви мене пронашли и којим добром сте ушли на наш Skype? - Отворио сам сајт манастира Лепавине и видео контакт са о. Гаврилом, писало је скајп, па ми је мало нејасно одакле и ове ствари на скајпу. А то ме заиста радује.

DUXOVNI RAZGOVORI

174

- Па Бог је дао мудрост човеку да осмисли и ову врсту савремене технологије, да се њоме може служити за духовно мисионарење, на спасење душе и ширење речи Божје широм ове земаљске шари. - На жалост, скајп је више злоупотребљаван од стране људи. Што каже мој духовник, све ствари које имамо треба да употребљавамо, а не да злоупотребљавамо. Мало сам затечен што сам Вас, Богу хвала, нашао овде. Да Вас сада не бих ометао, мало више ћу прочитати Вашу страницу, да видим нешто детаљније. - Мислите ли на наш Скајп или уопште на начин на који га други људи користе и у коју сврху? Може да се користи у душекорисне, али и у душепагубне сврхе, јер свет у злу лежи. Нож се користи за сечење хлеба, а може да се користи и за зло. - Како кажете, Бог је дао човеку мудрост да измисли и ову врсту савремене технологије и апсолутно Вас подржавам. Дописивао сам се са пуно људи на скајпу, упознавао их и више истраживао шта лежи у људским главама. Видео сам много злоупотребе, обично се траже партнери ради неких својих ситних страсти и сласти. Многи скајп користе на радном месту у канцеларијама, растурају се везе са овим, на жалост и бракови. Скајп је корисна ствар ако ко зна да га употреби. - Да, ето и ја као духовно лице користим се њиме у духовне сврхе. Можда сте стигли да отворите рубрику Питање духовнику, ако нисте, кад отворите видећете која је корист и како се може користити за духовно послање, у сврху спасења многих душа. Могу да кажем да наш сајт дневно посећује између 500 и 1000 посетилаца, па се савременим језиком може речи да је то виртуална веронаука, која продире целим земаљским шаром. - То је мисионарење на савремени начин, путем интернета. - За које нема границе ни временске зоне на овој кугли земаљској. - Један мој брат у Христу непрестано негира виртуелни свет, а не схвата да ће то постати озбиљан свет комуникације. Већ и јесте, али мислим да ће бити у потпуности. Данашњица је окупирана овим стварима и ово има велику дубину и смисао што радите. Отворио сам накратко страну Питање духовнику и видим о чему

174 175

DUXOVNI RAZGOVORI

се ради. Ето, хвала Богу да неко на овај начин даје утеху и спас. - Да, данас много има учених, али не научених, и не знају коју ствар за шта и како користити. Тако је и са интернетом. Млади га највише користе душепагубно, и зато се код одраслих и богобојажљивих људи створила фама и одбојност према интернету и овој врсти комуникације. Тако је највероватније и са вашим у Христу братом. - Постоји једна девојка која је “загризла” у виртуелни свет на скајпу и то је могло по њу бити душепогубно. Као што видите, ја сам у профилу представљен као црнац, што нисам, и као из САД, што нисам! Видео сам на сликама да је то једна девојка потпуно природна, здрава особа, има 26 година, нема момка и није удата. Три месеца сам се дописивао са њом, лагао да сам мелез, слао неке слике скинуте с нета, писао да живим у Чикагу и свашта јој причао лажно. Једнога дана сам решио да је изненадим и рекао сам јој истину, ко сам и шта сам. Била је шокирана и онда је оставила то зло. Данас смо у контакту и захвална ми је, чујемо се телефоном, причамо о здравим стварима и ако Бог да, требало би да се видимо. - Надам се да ћете Вашем у Христу брату препоручити наш манастирски сајт, да види да се интернет може користити и за духовно узрастање. - Наравно. - Добро, брате Радице, полако да за овај пут приведемо крају наш душекорисни разговор. Надам се да ћемо наставити. Мени сте интересантан саговорник, а биће корисно и за друге, да се ослободе одбојности према интернету. Није све зло у интернету, него у самом човеку, питање је само чиме он влада и шта је у њему овладало, добро или зло. - Богу хвала што сам Вас нашао, негде у дубини моје душе за тако неким стварима што Ви радите сам трагао. Ето, милостиви Бог види све. Праштајте, свако Вам добро од Бога даровано. - Бог те благословио, брате Радице, ево од данас си и ти један убројен међу моја многа духовна чеда, која су расута по целом свету. Такође, од данас ћу те помињати у својим молитвама. Амин. (...) - Оче Гаврило, да ли сте то Ви?

DUXOVNI RAZGOVORI

176

- Јесам, брате Радице. Има ли које изненађење? - Ви сте једна велика љубав, и Ви сте ми изненађење. - Чиме сам те изненадио? - Вашим радом. - Први виртуални духовник. - Да. - Шта ћемо, брате, морамо користити све могуће начине да би се барем једна душа спасила од греховне пропасти и Господу привела. - Има, оче, пуно болесних људи, живе у заблудама, чекају принца на белом коњу, мисле да ће га преко скајпа наћи. - Да, живе у овом магловитом свету у којем не виде светлост сунца по дану нити месечину по ноћи. - Ја сам иначе из Војводине, из места крај Новог Сада из којег су владика Порфирије и владика Фотије. - Поздрави пуно владику Порфирија кад се са њим будеш срео. - Хвала, наравно. Он се труди и брине за наркомане, то вероватно добро знате. - Да, и реци му како смо се и на који начин ја и ти срели и упознали, у које доба ноћи и колико је наш разговор трајао. Никако нисмо могли да се растанемо, али сада морам ићи да служим Св. Литургију, време је. - Оче, хоћу. Помените, Бог вам свима тамо добро дао.

КАП ПО КАП ИЗДУБИ БЕТОН, ТАКО СЕ МОЛИТВАМА СМЕКША И НАЈТВРЂЕ СРЦЕ

- Оче Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате Радице. - Како сте, оче, шта се ради? - Ништа, чекам тебе да ми се јавиш. - Синоћ сам пуно размишљао о Вама. - О чему си размишљао? - О Вашем манастиру и Пресветој Богородици Лепавинској. - Јеси ли прочитао у рубрици Питање духовнику наш

176 177

DUXOVNI RAZGOVORI

јучерашњи разговор? - Нисам погледао, прочитаћу га радо. - Погледај и прочитај, па ми се после читања јави. Најинтересантније је у том нашем разговору да, ето, и ти мисионаришеш преко Skypeа - како си ону девојку извео на прави пут из мрака духовног. - Сада сам јој писао. Треба да се чујемо, па бих јој саопштио изненађење, да отвори Ваш сајт уз Ваш благослов. - Ето, и ти си на апостолском послању, јер сваки који је крштен има улогу апостолског послања, да друге учи вери православној. Девојку поздрави, уз благослов из манастира Лепавине. - Оче, наша мисија тек почиње. - Бићемо заједно јачи. Ако се мрежа коју смо убацили у море да ловимо рибе буде напунила уловом, морају двојица да је извлаче. И уловљене рибе морају да се класирају. Ето, ништа није случајно, јер код Господа случаја нема. Само нас Он упућује једне на друге. - Он је спона и љубав нераздвојива. - Да, али морамо да будемо спремни и на наилазећа искушења, јер рибари обично увече бацају мрежу, на мору буде бонаца, али се догоди да се током ноћи подигне бура, па рибари требају бити вешти да би извукли мрежу са уловљеном рибом. - Да, има много, много искушења. - Без искушења нема ни успеха кад се ради о спасењу људских душа (...) - Прочитао сам разговор, врло занимљиво, некоме ће послужити. - Можемо наставити. - Управо то мислим овог тренутка. - Ето кад се подударају мисли, па и на даљину, као да смо близу заједно. Како ти се чини јучерашњи први сусрет и разговор? Верујем да ће многима бити на корист. - Па, то је нешто што се не може објаснити. - Али моћи ће да се схвати. - Да, као парола овом младом страдалном свету да све што имају треба да употребе на прави начин.

DUXOVNI RAZGOVORI

178

- Али кад су духовно заслепљени свиме што је материјално, пропадљиво у овом пролазном свету. Мисле да је све у богатству, али за душу је пагубно ако се на прави начин не усмерава на добро. - Оче, ја морам да се служим свакаквим речима са људима, спуштам се испод њиховог нивоа да би ме прихватили. Мислим да је то исправно. Шест месеци ми је једна девојка у шаци мислећи да сам ја мелез. Када сам јој се на почетку представио, није ме хтела прихватити па сам ја окренуо другу страну. - Да, мораш да се прилагодиш средини у којој се налазиш, али душу да сачуваш и греха да се клониш. - Људи траже свашта што не ваља на овом свету. - Све је то варљиво. - Девојка о којој сада причам је убеђена да сам мелез и пати од висине на земљи, мисли да сам из Чикага. Ја је упорно лажем... - Видиш какве су све болести овладале светом. - ...док не дође тренутак да јој кажем истину, али требаће пуно времена на њој да се ради. - Треба истрајати и на прави пут је извести. - Велик труд је потребан за то, оче, ја нисам нико и ништа, обичан грешник. - Треба да се молимо Господу да нам притекне у помоћ. - Али моје су жеље, кад сам већ у овом виртуелном свету, да изведем некога на прави пут. - Потребно је много труда и зноја да би се постигло успеха на њиви Господњој. - Почнем да пишем некоме нешто и осећам тежину његове напаћене душе. Тај терет носим и некада се са њим тешко владам. - Да, то се осећа, то стање душе оне особе са којом се контактира. Код неких је меко тесто, а код других тврд и хладан бетон. - Покушавам са осмехом да победим то до краја и лукави враг хоће тада да ме разори, али реч истине га убија. Колико је људско срце окамењено, велика је мука то разбити, али ако човек то ради са љубављу побеђује све, јер је Бог љубав. - Када кап по кап воде пада на бетон, нагриза га и бетон постепено нестаје, иако је тврд. Тако молитве са сузама

178 179

DUXOVNI RAZGOVORI

умилним омекшавају и најтврђа срца. - Питам се некада што су мени потебни сви ти разговори, али једноставно нешто је дубоко у мени и када видим да се неко губи у тами, ускачем у ту живу ватру не бих ли извукао душу из пропасти. - То ми не можемо знати, али кроз време се показује, јер то није само наше, без Свевишњега. Тако је и са мном, ни у сну нисам сањао да бих могао да радим то што сад радим, да на овај начин контактирам са људима широм света. - Некако имам утисак да бих могао ово да радим, али себе видим ништавним. Ко сам ја да делим некоме савете, запитам се, али срце не може да издржи, мора некоме љубав дати. Ја им пишем да их волим, они ми кажу како можеш да ме волиш када ме ниси видео. Обично је мој одговор: а што бих те мрзео? - Таланти добивени од Господа морају се умножити, јер ће се нас питати за оно што смо могли да урадимо, а нисмо хтели. Изговарамо се да нисмо могли због овога или онога разлога, али у томе нам нема оправадања. - Разумем, оче Гаврило. Делићемо љубав свету докле постојимо, да им се радују срца, нека им засија душа светлошћу. Сваку муку, бригу и патњу ћемо да поделимо са њима, нека осете како се тресе тло под ногама од љубави наше, нека се уздрма срце њихово од љубави. - Истрајно без умора и са љубављу да волимо цео свет, да цео свет сместимо у наша срца. Јесте да је свет велики, али љубављу га можемо сместити у наше малено срце. Да се молимо Господу да завладају мир и слога у целом свету. - Шта Ви мислите о томе што се представљам лажно на скајпу да бих добио некога, који је баш тврд орах? - Што је рекао св. Серафим Саровски: сеј, сеј, јер не знаш на какво ће тло семе пасти и колико ће рода донети. - Да ли сте добили мејл од мене синоћ? - Јесам, хвала на дару. - Богу хвала. Данас је света недеља, колико народа имате у просеку на Св. Литургији, тамо у туђини? Колико је братство у манастиру? - Свуда је земља Господња и све што је на њој. Нема туђине,

DUXOVNI RAZGOVORI

180

сви смо ми у једном храму, Земљи, и под једном куполом, Небом. Братство чине архимандрит Гаврило, јерођакон Василије, монах Теофан и монах Марко. Верника на Св. Литургији има како кад, од 100 до 350, а највише из Републике Српске. То су ходочасници који долазе на поклоњење чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске, која је из 16. века. Испред ње је било много исцељења. - Богородицу Лепавинску имамо у нашој огромној цркви Вазнесења Господњег. Сликаћу је и послати Вам да видите. Био сам у манастиру Острог на послушању када се догодило исцељење једне девојчице од четири године која није могла на ноге, а после прочитане молитве пред кивотом Св. Василија дете је истрчало напоље на ногама. За Богородицу Лепавинску сам чуо да је учинила многа чудеса, мало ћу се ангажовати па прочитати нешто о Њој. - www.manastir-lepavina.htnet.hr/cudabozjaknjiga - Колико дуго сте провели времена на Св. Гори? Мене су двапут ове године звали да идем тамо на послушање, али нисам отишао јер имам такав посао. Када бих отишао, боље би ми било да останем. Надам се да ће доћи време да посетим то свето место. (...) Ви сте још ту, неуморни? Ја на само једно око видим, од рођења ми је лево болесно и никако не видим, можда 10%. Глава ме често зна болети. Благословите, оче, и праштајте, требао бих да одморим. - Питао си ме колико година сам боравио на Св. Гори - 13 година. Бог те благословио, лаку ноћ и спокојан сан. - Хвала, оче, на љубави. Помените мене грешног пред Богородицом Лепавинском.

ЛЕПО ЈЕ И ЗА ДУШУ КОРИСНО – ПЕСМОМ СЛАВИТИ ГОСПОДА

- Оче, благословите. - Бог благословио. - Имам једно питање, ако могу. - Можеш. Одакле се јављаш? - Из Новог Сада. - Колико ти је година?

180 181

DUXOVNI RAZGOVORI

- 19. - Како си дошао на наш Skype? - Сазнао сам преко Вашег сајта. Видео сам да је могуће са Вама причати преко Skypeа. - Идеш ли редовно у цркву? - Да, сваке недеље на Литургију. - То је за сваку похвалу. - Пост поштујем сваке среде и петка, као и веће постове. Једва чекам да почне Божићни. - Да ли идеш у средњу школу? - Ја сам на трећој години Академије уметности, а требало би да сам на првој. Ја сам иначе музичар, па је то нормално. - Значи, талентован си за учење чим си тако напредовао. - Више за свирку, мада од малих ногу нисам волео похвале. Више сам, искрено, захваљивао својим професорима. - Какав је духовни живот у Новом Саду, да ли православни хришћани похађају недељна и празнична богослужења? - Веома добар. Ја сам лично задовољан, премда на Академији није духовно упориште, нажалост. Јуче сам био на предавању Владете Јеротића. Тема је била “Музика и Хришћанство” и било је много људи. Многи су стајали, јер није било места, али нису зажалили. Као ни ја. - Имате две цркве у граду, а колики је број становника? - Нисам сигуран. Ја сам иначе из Шапца, па баш и не знам. Знам за Саборну цркву, Алмашку и Успенску, у коју ја идем. - Колико траје Св. Литургија кад служи владика? - Литургија почиње увек у 9:30, а завршава се у 11:00. Владику Иринеја нисам још видео да је служио у Успенској. Можда служи у Саборној, не знам. - Од кад си ти у Новом Саду па да ниси стигао на богослужење кад служи владика? - Од 2006. године. Али ја сам почео да идем на богослужења тек пре шест месеци. До тада сам био верник на речима, али не и на делима. Књига која ме је привела вери јесте “Између страха и наде” од св. Амвросија Оптинског. - Због чега, зар твоји родитељи нису верујући? Можда су само традиционални, обредни верници?

DUXOVNI RAZGOVORI

182

- Може се тако рећи. Отац сваке године увек пости Божићни и Васкршњи пост. Мада, моје је грешно мишљење да није научио шта је уствари права благодат поста. Кад почнем да причам о Богу, он ми каже да не филозофирам. Знате како народ каже, све умерено. Тако он то мисли, да не претерујем, у том смислу. - Славе Крсну славу, Божић кад се пуца и уносе бадњак и слама у кућу, Ускрс кад се фарбају јаја и још можда када је заветна слава у месту где живе. - Да, да, славимо Светог Николу. - То се може рећи да су средњи обредни верници. - Тако нешто. - Имаш ли још браће и сестара? - Имам млађег брата, има 13 година. - Да ли се у месту где си ишао у школу држала веронаука? - Ја сам се са веронауком упознао тек у средњој школи, и то на другој години. Имали смо је и на првој, али предавачица је била мало у модернијем стилу. Добра девојка, само није било неке озбиљности, па нисам придавао неки значај. А сад веронауке има и у основним школама. - Зар веронаука није по програму, или је по слободном избору? - Она је иначе уведена, бар што се тиче средњих школа. Конкретно у музичкој ја сам се упознао са њом 2003. године. И мој брат млађи је похађа, наравно, у основној школи. - А та вероучитељица није имала теолошко образовање? - Да. - Колико јој је година било? - Млада је била, можда око 25-26 година. Али је после ње дошао мој сада одличан пријатељ, који нас је упознао са Православљем. На сваком часу ја сам имао питања, тако да су на крају часа моји другови питали: “Стефане, имаш ли шта да питаш?” - Значи да си добар, желео си да боље упознаш православну науку да би се чвршће утврдио у вери. Коме је посвећена црква у твом месту? - Св. Павлу и Петру. Владика је преосвећени Лаврентије. - Како се зове твој парохијски свештеник? - Отац Веран, он је служио опело мојој прабаби, која је умрла

182 183

DUXOVNI RAZGOVORI

пре два-три месеца. - Колико становника има твоје место? - Укупно око 50.000, можда и више. Мачва сигурно има између 100.000 и 150.000. - А колико има свештеника на тој парохији, кад само једну цркву имате у вашем месту? Који вам је манастир најближи? - Има само једна православна црква и једна католичка. Најближи манастир је Каона. - Одлазиш ли понекад у манастир, колико је далеко од твог места? - Нажалост, био сам само два или три пута. То је било у периоду када сам био јак само на речима. - А сад си јак у вери и молитви. - Трудим се да читам акатист Господу Исусу Христу сваки дан и трудим се око помисли, премда паднем, али и устанем. Трудим се да истрпим све лоше без обзира да ли био у праву или не. Слушам своје професоре, родитеље такође. - Само се чувај греха и лоших људи. - Управо то, оче. Увек се трудим, говорим о Цркви и обавезно о догматским разликама, јер често чујем како смо сви хришћани, итд. Наравно, без икакве мржње или било чега лошег, него све у служби љубави Божје. - Имаш ли добре пријатеље, верујуће, твог узраста? - Скоро сам почео да певам у цркви у хору, где је много добрих људи и имам много да научим од њих. На Академији имам двојицу-тројицу са којима могу да разговарам, који су верујући и који иду редовно на богослужења. - Е, то је лепо и за душу корисно - песмом славити Господа. - И то је то, остали су нажалост духовно обамбрли. Ја волим да певам, али никад не бих отишао у хор, но пошто је црквени... ту обавезно направим изузетак. Морам да Вам испричам како сам приступио хору. Шта је била Божја промисао за мене... - Одржава ли се у Новом Саду веронаука за одрасле? - Сваке недеље имају предавања у гимназији, баш је јуче био Јеротић. Дакле, био сам на Литургији и из сасвим непознатог разлога ми се заврти у глави. Одем назад да седнем како бих дошао

DUXOVNI RAZGOVORI

184

себи и једна госпођа ми помогне, хладила ме је лепезом, морао сам да попијем воде како бих дошао себи. Она ме је успут питала како се зовем, у коју школу идем, одакле сам итд. Испричам јој све и кажем да сам музичар, а она сва узбуђена каже да им фале тенори, а ја сам иначе тенор. Упозна ме са диригентицом, то је једна добра девојка која изузетно пева. Било је то пре месец и по. Искрено, мало сам се и уплашио. Сретнем госпођу пре месец дана и она ме приведе поново и ја се договорим све, и ето, тако сам ја кренуо. И јако сам срећан! Иначе сам са здрављем одличан и та вртоглавица се мени не дешава. Богу сада благодарим за ту вртоглавицу. Ето, то је моја прича. - Е, нек си благословен, да будеш добар верник и успешан музичар! - Кажем себи: увек прво духовно, а све остало ће доћи кад Бог каже. Имам једну недоумицу и Ваш савет ми је јако потребан. - Коју недоумицу? - Питање је везано за електронска документа. Знате да су сад уведени пасоши са биометријским подацима и чиповима, а ја се мало смућујем кад то чујем. Ја сам иначе спреман да га не узмем, па и да ме се ближњи моји одрекну. Доста сам читао о томе и на Вашем сајту и на другим сајтовима. Не знам шта да радим. Мени као музичару путовања доста значе у развоју, али мени је најважнији духовни развој и не размишљам кад је то у питању. Бирам Бога, а не чип. - Не оптерећуј се тиме, све је то земаљско, за спасење душе није битно. Битна су добра дела с којима ћемо изићи пред Господа. То су овоземаљска документа без којих се не можемо кретати по овој кугли земаљској. - Ако Ви кажете тако, ја Вам верујем. - Ја не размишљам другачије и са тим се не оптерећујем. - Знате, ја не сматрам да је то “знак онога”, само нисам желео да узимам нешто без савета неког ко поседује велики духовни епитет, као што сте Ви. - Нимало не размишљам о којекаквим фантазијама, непровереним и неутврђеним. Мислим да се човек тако оптерећује нечим небитним, а најважније је да се труди око спасења своје душе, да чини добра дела, да испуни десет Божјих

184 185

DUXOVNI RAZGOVORI

заповести, да би задобио Царство Небеско. - Тако сте рекли, и ја ћу Вас послушати. Имам још једну молбу. Волео бих ако бисте се помолили за моју породицу, оца Томислава, мајку Мирјану, брата Вукашина и мене Стефана, да нам Бог да духовне мудрости. - Хоћу, брате Стефане. Ето, да приводимо крају овај наш душекористан разговор. - Хвала Вам, оче Гаврило, на свему. Много ми је користио овај разговор. - Бог те благословио. Лаку ноћ, леп и спокојан сан. - Хвала још једном, оче. Лаку ноћ и свако добро. - Амин.

ЧИТАЈ СВЕТО ПИСМО, ИАКО СВЕ НЕ РАЗУМЕШ

- Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио. Слабо ми је светло, па не могу да пишем. - Надам се да сте добро! Ја сам из Бање Луке. Мало сам био на Вашем сајту, и прије неки дан одштампам разговоре које сте водили преко овог програма. Читао сам их и доста су поучни, свако може да се нађе у тим разговорима. (...) - Помаже Бог. Како сте данас? - Сад се појачала струја и може се боље видети. Синоћ нисам могао никако. - Драго ми је што сам ступио у контакт са Вама, хиљаду је питања и проблема у свакодневном животу о којима бих волио да разговарам са Вама. Немојте ми замјерити на незнању ако се оно кроз разговор испољи, брзо ме опомените и исправите. Ја сам студент, а већ неких пола године радим. Од прије годину дана више нисам могао да учим. Дошло је до прегријавања мотора, како сте Ви то навели у једном разговору. Дошло је до застоја, ја више нисам био ја, воља ми је тотално спласнула... Сада је боље откако радим, рад ме је поприлично извукао. Нисам се могао насмијати, дефинитивно се тама спустила у главу. Али рад ме је извукао, и још

DUXOVNI RAZGOVORI

186

увијек ме извлачи. Бојим се почети да учим, имам још годину, не знам јесам ли спреман и бих ли издржао. Да ли да полако покушам све стићи, и рад и учење? Или да се још мало организам опорави? - Колико ти је година, брате Бојане? - Имам 23 године. - Па кад је хиљаду питања, идемо једно по једно, можда ћемо завршити, ако будемо живи, за годину дана. А откуд ова твоја фотографија на бродићу, јеси ли био негде на мору? - Ваљда хоћемо. Слика је од ове године, када сам био на мору у Макарској, па сам један дан ишао на излет бродићем до Хвара и Брача. - Мало си се надисао морског ваздуха и променио климу. Јеси ли крштен? - Јесам. - Идеш ли редовно у цркву или понекад? - Да, у задње вријеме, тј. откако је све почело. - Да ли је то код тебе спора веза на интернету или спорије размишљаш док састављаш питање или си уморан? И шта се догодило с тобом да је дошло до застоја у учењу? - Спорије размишљам... да се не излетим, и да ме погрешно не схватите. - Е, онда полако, стићи ћемо, не треба да журимо. Времена се има ако је за душу корисно. - Овако: учио сам пуно, можда и више него што сам требао и могао. Био сам успјешан, шта год научим положим. Замор се појавио, али не само то, него ми се тијело почело грчити, сав сам био напет, нисам се никако могао опустити. Анксиозност, како се то у медицини казе. Уф, помислих, живци, нема од мене ништа. Нисам се могао утјешити. Мислио сам да сам једини коме се то дешава, свашта се бурлало по глави. Рационално размишљање се угасило. Ево годину и по прође, тек сада сам мало дошао себи, али и даље наиђе период кризе. - Какав ти је духовни живот, читаш ли какву духовну књигу, имаш ли Св. Писмо? - У цркву сада идем редовно, али до прије годину и по ријетко. Тек кад крене по злу, онда се обратиш Богу као једином спасу. Тако је како је, волио бих да сам и раније чешће одлазио. Имам духовне

186 187

DUXOVNI RAZGOVORI

књиге, житије блажене Матроне, св. Јована Кронштатског, св. Серафима Саровског, св. Василија Острошког, Пролог св. Николаја Жичког. Имам и Свето Писмо. - Како си дошао до нашег сајта, да ли ти је неко препоручио или си сам нашао? - Сајт сам и прије посјећивао, а почео сам активније да га пратим од прошле године - рубрике Питања и одговори, Чуда Божија, Духовне поруке... Преко Вашег сајта сам даље дошао до сајта Радија Светигоре, гдје има доста бесједа. Прије неког времена сам примијетио да одговарате преко Скајпа. - Од кад си почео да пратиш и читаш Питања и одговоре? - Не често, понекад видим шта има, углавном све рубрике помало. Некада ме и Свето Писмо збуни, рецимо Откровење св. Јована Богослова ништа не разумијем. Превише је компликовано, али мислим да и не треба да се умарам с тим. - Само ти читај ако и не разумеш и, како кажеш, немој да се много умараш. - Да, и ја мислим да тако треба. Да ли Ви мислите да је најбоље радити онда када се човјек нађе у духовним проблемима и како знати када треба почети да учи, да иде даље? - Треба се трудити и даље пливати и испливати и на површину изаћи, а не опустити се и потонути у дубину мора овог живота пролазног. У проблемима се обратимо Господу за помоћ, да нам Он помогне, да нас изведе на прави пут, онај који је за нас спасоносан и користан. - Сваки дан се превише гријеши, изгледа немогуће и неостварљиво све то. - Све је остварљиво, само треба хтети и свега оног што је за душу некорисно се одрећи. - Оче, планирао сам, ако Бог да, да дођем у Лепавину 4. децембра на Ваведење. Био сам прошле године на манастирској слави, било је лијепо. - Добро дошао, брате Бојане, радо те очекујемо. Сада да завршимо овај наш духовни разговор за вечерас. - Оче, благословите, желим Вам свако добро, и да се видимо на празник! - Бог те благословио. И теби лаку ноћ и пријатно спавање, анђели те чували!

DUXOVNI RAZGOVORI

188

ЉУДИ КАО ДА НЕ ВИДЕ КАКО ЖИВОТ БРЗО ПРОЛАЗИ

- Помаже Бог. Благословите, оче Гаврило, како сте? - Бог благословио, брате Радице, добро сам. - Синоћ сам био јако уморан, јутрос устанем и чујем брат у Христу ми је преминуо у 23. години живота. Бог је нама утеха, али како је само тешко неверујућем народу у таквим ситуацијама. - Од које болести је боловао да је тако млад преминуо? - Карцином на плућима. Јаке терапије је добијао. - Помислих да није од дроге. - Није, оче. - Је ли био верујући? - Није баш одлазио у цркву, али када је сурова болест стигла интензивно је ишао по манастирима и црквама. - Данас је сва храна загађена и отрована разним хербицидима, зато се и добију разни карциноми који узимају животе људи. - Моја мајка је у 35. години живота отишла с овог света због те болести, али она се мучила читавих годину дана, што је било страшно за гледати. Наш брат у Христу је убрзо без мука преминуо. Од јаких терапија, изгледа. - Људи гледају, али не виде како живот брзо пролази. - Оче Гаврило, да ли са Вама још неко ради овај посао на спасењу људских душа у овом виртуелном свету? - Није ми познато, нисам се срео на виртуалној паучини са нечим таквим. - Срели сте се са мном на чудесан начин. - Да, чудо јесте, али случаја нема.А на сајтовима има разних православних форума и књига гостију, али нисам видео да неко има овакав контакт преко Скајпа. - Волео бих да Вас сретнем. - Ако Бог да, биће и то. - Да Вас упознам и да видим како то радите, јер ми је занимљиво. - Ништа другачије него ти што радиш.

188 189

DUXOVNI RAZGOVORI

- Нисам Вас потпуно разумео шта сте желели рећи. - На исти начин, у истом правцу - рад на њиви Господњој, рад на умножењу таланата, труд да се спасе барем једна душа користећи ову савремену технологију. - Видим да на сајту има занимљивих прича са Вашим духовним чедима. - Како се то теби чини? Која је твоја оцена, као младог човека који живи у свету, мог мисионарског рада на овај начин? Већ си рекао да те је то изненадило, просто ниси могао веровати па си ме и други пут питао да се увериш да ли сам то уистину ја, о. Гаврило из манастира Лепавине. - Мени је то све у најбољем реду, моја оцена је висока, јер мислим да то има дубину и смисао. Поставио бих Вам питање: како остали, а ту мислим на Цркву, гледају на Ваш рад? - Па ето, радимо и спремамо књигу с благословом Митрополита Јована. Књига ће носити наслов: Духовни разговори са Архимандритом оцем Гаврилом Лепавинским. - Мислите преко виртуелног света? - Не, него ће бити штампана књига, сада је у припреми. У виртуалном то већ јесте, ови наши разговори се свакодневно објављују на нашем сајту у рубрици Одговори и савети духовника на недоумице верујућих људи. - Мислим да су овде људи јако слабо информисани о Вашем раду. - Код вас не знам, али у свету јесу. Ето, од почетка овог месеца до данас статистика показује посећеност од 13.106 посетилаца на нашем манастирском сајту. - Оче, благословите, дошао ми је брат у Христу да идемо на славу ког једног нашег брата. Ако будете ту, наставићемо наш разговор. Пуно Вас воли ваш Радица. Оче, праштајте, требао бих ићи...

DUXOVNI RAZGOVORI

190

СВАКОГА ОД НАС НА КРАЈУ ЧЕКА ИСТИ ПУТ

- Помаже Бог. Благословите, о. Гаврило! Сад сам дошао са пута из Мркоњић Града, испративши свог брата у Христу на место где нема бола, суза и уздаха. Свашта сам корисно оданде понео! Јунаци су само они који су Христови војници, који живе са Њим и коме је Он инспирација и животни сапутник. - Тај пут свију нас чека. - Кажу људу, био је млад, 22 године је имао, за пола месеца требао је напунити 23 године. Али њему је боље него нама, невероватно је то схватити човеку који не живи у вери. - Да, али каквим се животом живело? Понекад човек убрза боравак на овој земљи својим нездравим живљењем. - Његова мајка, верујућа жена, плакала је и стално понављала речи: „Богородица је плакала за својим Сином и Он је васкрсао, тако ће и мој син васкрснути“. - На дан Страшног суда, духовним и телесним начином, што је једно са другим повезано. - Замислите колико је та жена била јака! Жао ми је неверујућег народа, гледам како ридају, плачу. Само да им је зрно вере, да осете колико је онда све лакше. Људи плачу, ридају, а мајка зна где јој је син. Невероватна је то данас била прича. - Отишао Господу Спасу свом. Је ли се исповедио и причестио пред смрт? - Све како треба је радио до последњег дана. Поред његовог тела осетила се „лакоћа“. - Како му је било име? - Жељко. - Бог да му душу прости. - Амин, Боже дај! Оче Гаврило, био сам близу Вас у Хрватској, колико сте удаљени од Загреба? - Мање од 100 км. - Оче, поново сам видео да сам на Вашем сајту, зашто опет? Што сам Вам интересантан? - За духовни разговор ја узмем оне који знају да питају, да од нашег заједничког разговора и други имају духовну корист,

190 191

DUXOVNI RAZGOVORI

а не да празнословимо и препричавамо: ко је шта сањао, ко је коме шта направио, а најчешће је у питању црна магија, како је коме то откривено те да ли је то истина, како је то открила нека видовњакиња... Него треба да разговарамо о спасењу душе и како се клонити греха. - Наравно, слажем се с Вама потпуно, то је заправо циљ Вашег рада. - И моја концепција и начин мисионарења. Такође на разговарам са онима који желе да остану анонимни. Ако неко жели на ову виртуелну паучину, услов је да се представи пуним именом, јавно, да бисмо могли заједно дискутовати за јавност. Рубрика Духовни разговори статистички је најпосећенија, а и по рејтингу је на врху лествице. - Народу је упрво то и потребно, гладни су вере. Све је више напаћеног света, треба му помоћ да се не изгуби у магли. Много значи када у Цркви после завршене Св. Литургије свештеник изађе пред народ и каже нешто корисно са све. - И да се не улове у вражије паучине, али многи очи имају али не виде, уши имају али не чују, нити за Бога маре. Нажалост, код очију су слепи и код ушију су глуви. - Чују само онда када их невоља снађе, а у добром не знају да и тада треба заблагодарити Господу. - Ослепила их овоземаљска власт и сласт, а тај пут којим иду води их у духовну пропаст. - Ја се обично плашим када ми све иде добро, трудим се да останем миран, ћутим и стално себе подсећам да на сваком дару и за све треба да заблагодарим Богу. Мислим да људи требају да се радују ујутру када устану што су угледали светлост дана јер је то велика срећа! (...) - Бог благословио, амин! - Праштајте, оче, на вези сам имао брата нашег, студента Богословског факултета у Београду, причао сам са њим. - И сам сам имао своје здравствене терапије. - Реците ми, оче, нисам Вас разумео најбоље? - Шта ниси разумео? Нисам пао у несвест, ако си мислио на то. - Кажете, здравствене терапије? Болујете од нечега? - Морамо сада, брате Радице, и на спавање.

DUXOVNI RAZGOVORI

192

- Морамо, ја сам 800 км пропутовао без сна, није било лако на путу, али све за љубав својој браћи. Хвала Вам на љубави, нека Вам је Бог у помоћи и помјаните у молитвама, воли Вас Ваш брат Радица. - Бог те благословио. - Збогом, па се чујемо. Љубав сте Ви, оче. Љубав! Лаку ноћ.

НА ИСПОВЕСТИ ЈЕ ГОСПОД НЕВИДЉИВО ПРИСУТАН

- Помаже Бог, оче. - Бог благословио. - Нешто бих Вам рекао, а не знам како. Био сам код Вас у манастиру са стричевићем Р. Бојим се Свете тајне исповијести, уствари не да се бојим, него се стидим себе због начињених гријеха. Мислим да нема грешнијег човјека од мене. Први пут кад сам чуо за Вас нешто ми је синуло да сте Светогорац и да ме неће нико разумјети као Ви. Молио сам Бога дан прије него што сам кренуо код Вас у манастир да се успијем исповиједити, а ништа се није десило. Стидим се својих дјела и сам себе. Мислим да моја читава фамилија није направила гријехе које сам ја направио. И сад кад Вам ово пишем ја се сав тресем, ако вјерујете. Најрадије бих испричао Вама, а знам да нисам достојан икаквог контакта са Вама. - Ма, нема чега да се стидиш. Како се човек не стиди греха кад га чини, а Бог све то види. За начињен грех буде од Господа опомињан, ако не на овом пролазном свету, а онда на оном вечном по заслузи, ако га смрт затекне непокајаног и неисповеђеног пред свештеником, који је само сведок кад се човек исповеда. Јер Господ је ту невидљив за време исповести, и анђео хранитељ је присутан и онај непомјаник који подстиче човека да чини грех, да га придобије за себе и приведе врховном господару и да га пошаље на вечне муке у паклу, на адске муке које су вечне и непролазне. - Не знам како да се исповедим, да ли се спомиње сваки гријех у детаље или само врста гријеха? Највише од свега бих волио кад

192 193

DUXOVNI RAZGOVORI

бисте ме Ви исповиједили. - Да, сваки начињен грех се казује, али не и детаљи ни како је било док је грешио, јер на исповести понеко и то казује, и то они који не знају шта је то исповест или се први пут исповедају. За исповест доћи ћеш један обичан дан, када се за то будеш решио и био спреман. - Код Вас? Сваки дан осјећам тежину гријеха. Баш као што Свети Оци говоре, осјећам се као да сам тешко оболио, а изгледам наоко здрав. Најрадије бих се исповиједио одмах, само да то оде од мене. Оче, Ви и не знате колико ми је драго што сте ме удостојили да причам са Вама. - Како пише у Јеванђељу, “куцајте и отвориће вам се, тражите и даће вам се”. - Милостив је Господ. - За сваку залуталу овцу која се враћа стаду Пастироначалник Господ се радује и прашта залуталом сину који се покаје и на прави пут стане. - Желим да живим добрим животом, а увијек нешто смета. Доста сам и горд, па ме Господ баца у искушења и често паднем. - Колико година имаш? - 24. - Образовање? - Средња школа, водоинсталатер, али нисам добио диплому. Нисам положио завршни испит. - Чиме се тренутно бавиш? - Ја и отац зидамо кућу код једног Рома. Свирам гитару у слободно вријеме. Волим да свирам, знам и да цртам, Бог ми је дао тај талент. - Којим се спортом бавиш? - Тренирао сам кошарку три године, па сам прије двије године у Бијељини тренирао бокс, па напустио. Сад ретко када да склекове урадим, удебљао сам се. - Па види се на теби. Мислио сам да каратиста, али ето, нисам далеко отишао, боксом се бавиш. За твоје године доста си крупан и развијен. - Хе-хе, био сам у првом разреду каратиста, кад сам био мали. Крупан сам од рођења. Каже мајка да сам имао преко четири киле кад сам рођен.

DUXOVNI RAZGOVORI

194

- Нека си ти жив и здрав и да будеш добар верник. - Хвала пуно, оче. - А како је теби крштено име? - А. ми је име. Јест мало чудно за Србина. Родитељи су хтјели страна имена, међународна. Комунизам учинио своје. Ја имам говорну ману од рођења, муцам. Био сам свугдје, сликали ме доктори кад сам био мали. Кажу да нема физичких поремећаја, као брже мислим и све видим ријечи које ћу већ изговорити, па дође до збуњивања. Мада ми то и нема неке логике. - Јесте чудно, твоме стрицу име Р. а теби А. Вероватно су та имена кад сте се ви родили била популарна. - Хе-хе, да, ко ће знати. Мени то и није нешто важно. Оче, да ли је гријех правити музику и убацивати духовне пјесме или текстове? - Вероватно на забавама не певаш духовне песме. - Не пјевам, истина је. Оче, јесам ли Вас угњавио? Сигурно нисте причали овако чудно у посљедње вријеме са неким. Знам да будем досадан. - Ниси, брате, ниси ти једини. - Чуо сам од Р. да опет иду из Бањалуке код Вас. - Да, за манастирску славу Ваведење. - Је ли могу доћи тада да ме исповиједите? - Не, само један обичан дан. - Пробаћу, мало је проблем за пријевоз, ауто ми није баш у најбољем стању. Пробаћу наћи некога, па да наспем горива. Снаћи ћу се. Све у Божије руке, па како да. - Дођи са братом Г. и Р., ако имају ауто. - Имају, сад је баш на поправци, раде лимарију. - Ето, са стрицем. - Кад се будем исповиједао, хоћемо ли бити сами? - Ви сте скоро вршњаци са стрицом Р. - Да, он је старији који мјесец. Не памтим датуме, па не знам тачно. - Кад сте били овде приметио сам ја тебе како ме посматраш онако оцењивачки. - Молио сам Бога дан прије него што сам дошао да се успијем код Вас исповиједити и да се овако испричамо, али се то није

194 195

DUXOVNI RAZGOVORI

десило, па сам контао: како да се и деси кад нисам постио. Ја имам осјећај да Ви видите у душу човјека. Кад сам први пут чуо за Вас, знао сам да сте посебна особа на овом просторима. - А то је било онда кад сам пролазио поред тебе, а ти си стајао између конака и цркве. - Нема код нас пуно јаких духовника као што сте Ви. Да, и тада сам се тресао баш као сада од стида због гријеха. - Мислим ја, што ме овај мерка и чудно гледа, али ту смо сада где јесмо, у Лепавинској светињи. - Ето, сад знате зашто сам Вас чудно гледао. Сви су ишли као у туризам, а ја сам баш ишао јер осјећам потребу. - И у виртуалној паучини да о спасењу душе разговарамо. - Да, чудни су путеви Господњи. Ја мислим да у суштини и нисам лоша особа, само ме неће нешто живот, па често паднем и направим гријех. А опет, имам гријеха више од пола лоших људи које сам упознао. - Млад си ти, тек у живот крећеш. Будућност је пред тобом. - Ја се осјећам тако старо као да ме све у животу прошло. Сад бих ја Вама причао о свом животу, али има тако гнусних и ружних ствари да не желим да Вас замарам. - Зато постоји исповест и покајање, само је потребна одлучност и одрицање од лоших навика греховних. Причаћеш кад будеш дошао на исповест. Припремај се добро, да нешто не заборавиш и немој да се знојиш и тресеш. - Ето, и због говорне мане сам кренуо да се уништавам. - Да приводимо крају духовни разговор, па ћемо опет наставити сутра у исто време. - Важи, оче, идем и ја. - Бог те благословио, лаку ноћ. - Драго ми је што смо причали. Бог благословио и Вас, оче! Лаку ноћ. - Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

196

НЕ ХОДАЈ ШИРОКОМ СТАЗОМ!

- Оче, идем да прочитам текст што ми дадосте. Овај свештеник је у праву. Свештеници су за то да буду народни пастири и да чувају стадо, а не да спавају мирно док вукови, што световни што духовни, једу живе овчице. Мада ове духовне мало ко побјеђује данас. Како Ви кажете, нема молитве. Оче, није лако таланат показати, ја знам да имам, то је од Бога дар и Бог ме надахњује, али ме нешто спречава. Вјероватно је то што нема молитве. - Бог благословио, брате Петре. http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/najveci_od_vas_da_bude_svi-ma_sluga - Хвала, оче, баш оно што сам ја рекао јуче, хе-хе. - Спаваш ли ти још, спаваш, опијале су те женске... - Да знате да јесу. Лијепо се чуду чудим шта се дешава, борим се, не дам се још... Нажалост, слабић сам. - Не дај се и не предај се, не ходај поплочаном стазом која води у вечну погибао душе. - Молим се свако јутро Богу да га не оставим и заборавим. Као што кошута тражи потоке, тако моја душа тражи тебе, Боже, пјевам. Оче мој Гаврило, имам једно питање за Вас, а већ сам Вас то питао. Да ли је великосхимник чин или подвиг који узме монах на себе, како се то дефинише? - Монашки завет, јер се каже да је дао монашке завете... - Да ли су ти завјети различити или…? - ...а не испуњава их. Послушност, целомудреност и сиромаштво. - Како их не испуњава, а тако се зове? - Шта, ти би сад у монаштво, па те зато интересује? - Не, него ме занима. Мислим онда да великосхимник може бити и мирјанин. То је подвиг. То ме је нешто интересовало. Пуно ја врдам тамо-вамо, нисам ја низашта. - То ти је сад тренутно пало на ум. Ако јесте, колико ће то трајати, можда до сутра. А ти би се са тим мало прошверцовао ако би било могуће? - Како мислите прошверцовао?

196 197

DUXOVNI RAZGOVORI

- Мало би са цурама, а мало у монаштво, али то не пролази и једно и друго. - То сигурно, оче, треба побиједити, уствари одрећи се себе. - Себе се лако одрећи, али се од греха треба одвикавати. - Оче, ово су дивне ријечи, то је баш тако. - И то се може, само јака воља и одрицање.

БРОЈАНИЦЕ КОЈЕ МОНАХ ДОБИЈЕ НА МОНАШЕЊУ ПРЕДСТАВЉАЈУ ДУХОВНИ МАЧ

с. Танкосава: - Помаже Бог, оче, благословите! Управо сам читала рубрику “Одговори духовника” и заиста је занимљиво да један духовник окупи толико духовних чеда преко скајпа и да се уопште јавља на скајп верницима готово у сваком тренутку дана и ноћи? о. Гаврило: - Бог благословио, сестро Танкосава! Да, врло радо се јављам свима, којима је потребна духовна помоћ. Сматрам то како својим послањем тако и послушањем. с. Танкосава: - Изузетно је интересантан разговор са братом Доротејем. Занима ме у које време сте разговарали са њим и колико је трајао ваш разговор? о. Гаврило: - Ето, и овај разговор је потврда да ништа не бива случајно, постоји само промисао Божија. Разговор смо водили јутрос око четири сата. Када сам се пробудио, сетио сам се да треба да прегледам неке духовне разговоре, који се редовно стављају на страницу нашег сајта и онда сам видео да ми се неко јавља. У то доба се јавља само неко ко има велику потребу за духовним разговором. Видим, јавља се брат Доротеј, ступисмо у контакт и наш духовни разговор трајао је негде око три сата. Онда сам морао да прекинем тај разговор јер је било време за припрему за Свету Литургију, а и брат Доротеј је морао да се спрема за посао. с. Танкосава: - Он је изгледа трагао баш за Вама, оче, али се ипак изненадио да сте са оне стране виртуелног неба баш Ви, отац Гаврило Лепавински? Зашто је на почетку разговора био готово неповерљив? о. Гаврило: - Он се очигледно добро сналази у виртуелној

DUXOVNI RAZGOVORI

198

мрежи, а онда га је изузетно изненадило да и ја преко скајпа контактирам како са духовним чедима, тако и са оталим верујућим људума и дајем одговоре на духовна питања. с. Танкосава: - Имам утисак да је брат Доротеј верујући млади човек и, ето, баш је Вама желео да исприча за шта све скајп користе млади, у чему је и сам учествовао, играо игру младости, али, слава Богу, он је то радио да би некога спасио, конкретно младу девојку, која је могла да падне у најдубљу провалију, не знајући шта чини у виртуелним водама. о. Гаврило: - Да, он је врло вешт и добро барата уласком у виртуелну паучину преко интернета. Добро је да је он верујући, јер када је човек верујући, онда може много да помогне другима да уђу у веру и да се тако спасе. Тако је било и са овом девојком. с. Танкосава: - Много сте га обрадовали, оче, своје одушевљење и пријатно чуђење није могао да сакрије, сада сигурно поново жели са Вама да се чује и да се види. о. Гаврило: - Јутрос смо се упознали на овај виртуелни начина, а већ малопре ми се јавио и у разговору је изразио жељу да што пре дође у Лепавину, да се поклони Лепавинској светињи, Чудотворној Икони Пресвете Богородице Лепавинске и да се упозна са мном лично и са осталом братијом Лепавинском. Колико је њему био потребан тај ноћашњи разговор види се по његовој радости, коју и не жели да сакрије. Само је рекао: „Оче, тако сте ми прирасли за срце“. с. Танкосава: - А када смо код те младе девојке, где су млади покидали толико мостове према Господу? И не само млади? о. Гаврило: - На жалост, њих нико није ни научио да иду Господњим путем и да се чувају греха. Они и не знају шта је то грех. То је код већине младих људи данас и у свету и код нас. с. Танкосава: - И Ви сте, оче, били млади, али сте изградили своју дугачку, дугачку духовну лествицу. Какав је пут био до те грађевине? о. Гаврило: - Ја сам растао у једној патријархалној породици на селу. Живот на селу је једно, а нешто сасвим друго у граду. с. Танкосава: - Сада ни сами не можете да избројите колико имате духовних чада. Можете ли свима стићи и помоћи, јер ваља засвирати и за појас заденути?

198 199

DUXOVNI RAZGOVORI

о. Гаврило: - Када отац воли своју децу, ту тад нема умора, тим пре духовну, јер они су њему од Господа дати, да се о њима духовно брине и води их овим трновитим стазама. с. Танкосава: - Да ли ће по Вашем мишљењу млади спасити своје родитеље? Какво је Ваше искуство до сада? Видим да се Вама углавном млади обраћају. о. Гаврило: - Тачно је да ми се многи млади обраћају. Свако је дорастао да се за себе брине. Мора се прво очистити у својој души, па тек онда се може помоћи другоме. А то је тешко. Пуно је искушења. с. Танкосава: - Ваљда због тих младих верника и оних који тек улазе у веру, Ваш дух је тако младалачки, тако ведар, тако пријемчив и сви су готово одмах и без резереве стекли у Вас поверење. о. Гаврило: - Да, јесте, али само Господ зна зашто је то тако. Ја се само трудим да сведочим оним што ми је дато од Господа. А дат ми је талант и ја морам да га умножим, јер ће се то од мене и тражити када дођем на Суд Господњи. То важи за све. Свакога ће Господ питати колико је умножио своје таланте, који су му даровани од Њега Самог, или га је можда закопао у земљу. Зато сваки духовник, игуман, епископ, старешина уопште треба да препозна таланте својих послушника монаха, које је сам Господ даровао тим талантима, па да им омогући умножавање својих дарова Божијих, наравно, како за спасење своје душе тако и многих других. Једна прочитана реч или изречена у право време може да спаси некоме и сам живот. Када ми Господ покаже да неко има неки душекористан дар, ја га упорно просто терам да то не закопа, него да се и сам изненади какав дар има, јер то је њему лично на духовну корист, а и свима који то на пример прочитају, чују, запамте, примене... па и самом духовнику. Велики је грех спречавати нечије духовно послање. Заиста, никада се не зна да ли макар и само једна реч објављена на страници књиге, интернета, часописа, или изговорена, може да спаси некога. Једна сестра је доктор наука на електротехничком факултету, а већ је за наш сајт превела око 2000 духовних текстова са руског језика. Потпуно је изненађена, али је сада веома срећна и осећа духовну радост док их преводи и велико смирење. Богу се захваљујем и веома сам благодаран

DUXOVNI RAZGOVORI

200

Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јовану, који је просто пророчки благословио куповину компјутера у манастиру Лепавини. Ја сам се мало бунио и плашио сам се да ми та „кутија“ не ремети молитвени поредак, али је Митрополит инсистирао на куповини и управо је говорио о великој могућности мисионарског рада путем интернет-саобраћаја. Пошто је то било и послушање и благослов, братија и ја латили смо се учења и сада, Богу хвала, нашу страницу посећује дневно од 500-1000 посетилаца. Свакодневно се умножава мало стадо, које тражи духовну храну, тражи пастира. с. Танкосава: - Читала сам и о Вашем Дневнику, оче, то је једна велика ризница. Како се то код Вас умножава тај нектар из Врта Пресвете Богородице? о. Гаврило: - Па, ето, тај духовни нектар сам понео са Свете Горе Атонске, и он још траје, а ако се умножава, слава Богу и Пресветој Богородици што су ми подарили здравље да ја тај благослов, од Бога ми даровани, могу да умножим па и да на своју духовну децу пренесем. с. Танкосава: - Боравити на Светој Гори може само Христов изабраник. Многи би желели да их приме светиње Свете Горе и да макар осете тај нектар, али није то свима дато? о. Гаврило: - Да, али ми смо још људи на земљи, и много зависи како ко испуњава дати завет Господу... с. Танкосава: - Ваши сусрети са оцем Стефаном Србином су од непроцењиве вредности. Колика је само његова духовна дубина, а Ви млад монах? А како сте прали флаше у зору при изласку сунца на каруљским стенама Свете Горе? И, како је то отац проверавао Ваше послушање? о. Гаврило: - Одлазећи често код старца, уверио сам се да је послушање један од највећих завета монаха. Отац ми је дао послушање да оперем неколико флаша, и то да их перем испред самих пчелињих кошница. То је већ провера мога смирења. Прекрстио сам се и послушање сам извршио, али ни једна пчела ме није ујела, јер на Каруљи су и пчеле мирне и благодатне. Па, оне су пчелице из Врта Пресвете Богородице. А и отац Стефан се молио, знао сам ја то. с. Танкосава: - Чула сам појање оца Стефана, певао је тропар Светој Тројици. Који је то глас, оче? Као да с неба долази.

200 201

DUXOVNI RAZGOVORI

о. Гаврило: - То је анђеоски глас, а каруљски напев. То је због чистоте живљења оца Стефана Каруљског и непрекидних молитава. На овом линку може да се чује појање оца Стефана и да се види његова испосница на Каруљи. http://ca.youtube.com/watch?v=U5y9QyU2rZQ&feature=related с. Танкосава: - Колико сте пешачили да бисте дошли до испоснице оца Стефана? о. Гаврило: - Не пуно, око два сата. с. Танкосава: - Да, Вас је отац Стефан волео као своје духовно чедо, а како су пролазили непослушни? о. Гаврило: - Мене је увек са радошћу дочекивао, као најрођенијег сина и духовно чедо, јер ја сам њему био у свему послушан. Непослушне отац није волео. Знао је и врата да им затвори и ту разговора даљег није било. Било је ту много искушења, али све у циљу да би се ти непослушни поправили и научили послушању. с. Танкосава: - Отац је волео и цвеће и животиње. Како сте Ви видели ту љубав монаха испосника? о. Гаврило: - Какав је био његов живот на том светом месту, пун љубави, тако се отац и односио према свему, и према људима, и цвећу, и животињама. Гајио је цвеће, дружио се и причао са птицама, имао је две кошнице пчела и мачка Цанета. То је била цела његова економија. Ми, који смо боравили код оца по неколико дана, могли смо да видимо не само љубав очеву према тим биљкама и животињама. Ту се видела једна узајамна љубав. Птице, та бесловесна бића, толико су волеле оца Стефана, слетале су му на руке, рамена, главу. Он је са њима разговарао, певао им и оне њему. А мачак Цане једном скочи и поједе најумиљатију птицу оца Стефана. Отац му одреди епитимију, а то је значило да мачак 40 дана не може да изађе из пећине. Отац га је тамо хранио и појио и мачак није био затворен, дакле, могао је да изађе, али он уопште није излазио пуних 40 дана. с. Танкосава: - Интересантно је да је мачак појео најумиљатију птицу оца Сефана. Паде ми мисао да мачак њу није појео што је био гладан, него што је био љубоморан што се она толико умиљавала оцу. Оче, отац Стефан Каруљски, по промислу Божијем сахрањен је у монашком гробљу манастира Сланци, надомак Београда.

DUXOVNI RAZGOVORI

202

Овај манастир јесте метох манастира Хиландара. Шта кажете за богатство Београда што је отац, рекла бих свети отац Стефан, сахрањен у манастиру Сланци? Да ли сте видели гробницу где је отац Стефан сахрањен? о. Гаврило: - Отац Стефан још није пројављен као светитељ. Да би се неко прогласио светитељем, мора да се догоди неко чудо на његовом гробу. А место где је сахрањен отац Стефан, видео сам на једној фотографији. Када сам се мало више удубио, у мислима рекох сам себи: „Па, ово ми изгледа као да је старчев гроб на Каруљи“. Тако ми се створи слика, јер видео сам да је је његов гроб на неком скромном месту као и све друго што је око његовог гроба, оно камење, оне кошнице. По мом расуђивању видим да ништа не бива случајно. Београд је заиста добио велики благослов што је тело таквог подвижника, као што је био отац Стефан са Каруље, сахрањено баш ту. Ето, више од 40 година траје његов монашки и подвижнички живот на Каруљи и то је сада велики благослов за верни народ града Београда и за манастир Сланце. Када би знали верници како је старац живео светим животом, долазили би стално на његов гроб, палили свеће и полагали или чак садили цвеће, јер је старац много волео цвеће и велике молитве узносио гајећи га на врлетима Свете Горе. Када споменусмо манастир Сланце и благодат коју задоби манастир и верни народ Београда, сетих се како је за време једне посете Његове Светости Патријарха Павла Сланцима отац Андреј, игуман манастира, из велике љубави према Његовој Светости, запитао: „Ваша Светости, благословите да Вас нешто питам. Када једнога дана за то дође време, и Ви душу своју свету предате Господу, да ли бисте прихватили да Ваше свето тело буде сахрањено у манастиру Сланци?“ Његова Светост Патријарх Павле, по природи духовит човек, са осмехом кратко одговори: „Шта, оче, ти би да ме уновчиш?“ Сви се слатко насмејаше. Ето, то је величина Његове Светости, који је знао чисто срце оца Андреја и жељу његову, јер у манастиру Раковици у Београду налази се гроб Патријарха српског Димитрија, док се гроб Патријарха Германа налази у цркви Светог Марка такође у Београду. Исто тако, у давна времена у Италији је живео један подвижник, који је чинио велика чуда за живота. Једном је боравио у посети

202 203

DUXOVNI RAZGOVORI

једној светињи и толико је народ почео да долази у ту светињу да га види, да га чује, да се духовно обогаћује, и толико су га сви заволели, да је неко од верног народа предложио да тог подвижника убију, само да би и даље остао код њих. То је, наравно и чудно и смешно, али ето, то бива... Наравно, нису убили подвижника, јер то сигурно Црква није дозволила, али човеку, па и верујућем, свашта падне на памет, макар то било и из велике љубави. с. Танкосава: - Света Гора је велика светиња и само одабрани Христови војници могу да ходе и да бораве на њој. Како сте Ви, оче, овладали умном молитвом, да ли сте са Исусовом молитвом најближи Богу? о. Гаврило: - Када монах на монашењу даје завете, он тада добије бројанице, које представљају духовни мач, који ће да га подсећа на творење умне молитве. Умна молитва никада не престаје и никада не пресушује, јер ум треба да је непрекидно запослен Исусовом молитвом: “Господе Исусе Христе, помилуј ме (грешног)”. А, када се достигне највиши степан у творењу умне молитве, монах и када легне да спава, молитва тече... Молитва, дакле, тече и у сну, па, када се монах пробуди, он осећа као да је био у некој оази мира где га је посетила благодат Божија. А, тај мир, који је задобио непрекидном молитвом Свише, од Свевишњега, шири се и обухавата све што је око њега. “Очи овог оца, који је често гледао таворску светлост, уистину су биле преображене тим искуством. Ову промену је било лако и лепо видети”. “Постоје тренуци када уопште нисте кадри да пожелите нешто: тада вам се одузима дар говора и осећате незатомљиву потребу да тражите молитвену помоћ и благослове. То се да искусити на Светој Гори Атонској. Деси се да се не молите, већ да тражите молитвено заступништво”. с. Танкосава: - Светогорски монаси одиста живећи у тој великој светињи, временом постају пример правог монаштва и нама делује да сви монаси треба да буду баш такви. Како је могуће и у свету одржати тај мир? о. Гаврило: - Код светогорских монаха не постоји ни “Добро јутро”, ни “Добар дан”, нити „Добро вече“. Од њих ћете најчешће чути: “Добро трпљење“, “Добро бденије“, „Добар рај“, „Добар крај”...

DUXOVNI RAZGOVORI

204

Боравећи 13 пуних година на Светој Гори Атонској, осетих и ја ту молитвену усрдност и благодат, истина, некад више, некад мање. Највећа усрдност у творењу умне молитве дешавала ми се у периоду од 1978. до 1982. Значи четири пуне године. Никада, па ни сада нисам запоставио умну молитву, али, у свету очувати тај континуитет јесте мало теже. Веће су земаљске бриге, као и свакодневне обавезе, које траже да се по редоследу извршавају. с. Танкосава: - Оче, шта Вас је највише крепило у творењу Исусове молитве? о. Гаврило: - У то време сам читао светоотачке књиге и књиге савремених подвижника благочешћа, у којима је писало о бављењу умном молитвом. У творењу Исусове молитве много ми је помогла књига ”Казивања једног Боготражитеља свом духовном оцу”, затим друга књига од Архимандрита Јеротеја Влахоса ”Вече у пустињи Свете Горе”, коју сам читао на грчком језику, јер још није било српског превода те књиге, као и многе друге духовне књиге. с. Танкосава: - Хвала, оче, на разговору! Благословите и помјаните. Нека Вас Господ и Пресвета Богородица чувају и сачувају на многаја љета! Амин, Боже дај! о. Гаврило: - Бог благословио! Лаку ноћ!

ДОК ЈЕ ЧОВЕК ЖИВ, СВАШТА ГА МОЖЕ СНАЋИ

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог те благословио, сестро Биљана! - Сједим и читам на интернету Ваше савјете које дајете људима. Могу да Вам кажем, када читам нешто ми топло и мирно у души. Данас је тешко да човјек нађе некога да се отвори и искрено поприча, такво је вријеме дошло да владају само завидност и љубомора, а поготово овдје у иностранству. - Шта можемо, такво је време дошло да су људи постали саможиви и себични. - Тако бих вољела, оче, да имам прилику да сједнем са Вама и да попричам. Не знате колико ме вуче да дођем код Вас. Не знам зашто, али ме много вуче да идем у манастире и цркве и да причам са духовним људима.

204 205

DUXOVNI RAZGOVORI

- Добро је то, то онда буде на духовну корист. - Некако све држим у себи и тешко се отварам да са сваким причам, а радујем се када добијем неки савјет и поуку од духовника. - А многи слушају реч духовника, а кад се удаље од њега врло брзо све забораве и наставе по старом. - Можда сам превише затворена, јер сам овдје без своје фамилије, која је у Бањој Луци. - Да, када сте заједно варнице севају, а када сте далеко онда не можете једни без других. - У праву сте, оче, заиста не знам зашто је то тако. Задњих година много ми је тешко било у животу због болести, а и уопште, па ме је то све много остарјело и променило. - Све док је човек жив, свашта га сналази у животу, али треба бити приправан и носити све без икаквог роптања. - Знам да би тако требало. Али код мене се дешавају неке изненадне чудне болести. То траје пар дана и прође као да ништа није било, а да доктори никада не успију да дају дијагнозу. - Тако је то понекад у животу, сестро Биљана. - Захвална сам ја драгом Господу што се уз Његову помоћ увек изборим. Како сте Ви, оче, како је Ваше здравље? Нећу више да Вас замарам. Замолићу Вас да Александра и мене поменете у Вашим молитвама. Хвала Вам на разговору и нека Вас драги Господ чува, јер сте потребни нашем изгубљеном народу, ја Вас поздрављам.

ЉУБАВ ЈЕ НЕКАКО ОХЛАДНЕЛА

- Поздрав о. Гаврилу од брата Доротеја, благословите! - Бог благословио, брате Доротеје. - Како сте, оче, да ли сте уморни? Видим да много радите и да се бринете о својим духовним чедима широм света и преко скајп програма. - Трудим се, брате Доротеје, колико могу, а понекад сам и уморан, али мора се, жетве много а жеталаца мало. Док сам био на Светој Гори понекад сам слушао од старих монаха, кад питају један другог: „Оче, јеси ли уморан?“, да други одговара:

DUXOVNI RAZGOVORI

206

„Ма, тело је за мучење“. - То што Ви радите преко скајпа много значи, народу је потребна реч Истине. Време је тешко, народ је у општем расулу и духовној пропасти, много значе Ваше речи утехе. Примећује се све већи број верника који хрле у Цркву Христову, а то се углавном дешава због невоља. Оче, и ја мислим да је тако, али данас нико не жели да трпи. - Да, примећује се да су цркве пуне, али не баш свуда, нису свуда њиве плодне, јер домаћин није вредан да их обрађује. - Ја сам у околини Новог Сада, могу рећи да је посећеност код нас у Бачкој нешто већа, док рецимо у Банату влада нека духовна хладовина, поготово у мањим местима и селима, где људе нико није учио и они тако и живе. У градовима има могућности да се нешто и чује и научи. После комунизма остало је велико зло. - У равници су иначе људи спори, па и у верском животу. У старини су људи били верујући, што сведоче наши манастири свети. Непосредно пред Други светски рат у Војводини је био јак богомољачки покрет под водством св. Владике Николаја Велимировића, а нарочито у Бачкој. - Мислим да би људи нешто требали да знају о евхаристијском начину живота (животу по закону Цркве Христове), када би га мало окусили много би им било лакше. Ја сам интезивно у Цркви од 2002. године, тек када сам закорачио у Цркву Христову и почео живети по Христовим заповедима, угледао сам и доживео пуноту и лепоту живљења. - Шта можемо, брате Доротеје, ти и ја не можемо ту ништа изменити. - Мислим да сви ми православни хришћани требамо реч Истине и љубави пружити онима који су изгубљени као овце у шуми. - У праву си, брате Доротеје, али љубав је некако охладнела код људи. - У свету су, оче, јако отврднела срца, нико никоме не попушта, не прашта, сви терају неки луди инат, због непотребног ината многе везе између девојака и момака су попуцале, све је некако постало сурово... Млади парови се срамоте ухватити под руку да их неко у улици не би видео да су момак и девојка, докле је то

206 207

DUXOVNI RAZGOVORI

данас догурало. - Брате Доротеје, како си ти пришао вери, шта је тебе потакло да постанеш верник у Цркви Христовој? - Много тога сам прошао, тако рећи срљао сам у животу, дотакао само дно живота, пакао... Пио сам алкохол, дружио се са сличним људима. Све је то било у неком пубертетском лудилу. Нисам смео пити алкохол, а ја сам га упорно пио и срљао директно у смрт, јер сам био у духовном расулу. А затим сам добио шамар љубави који ми је дат директно од Бога. Нисам никада могао да поверујем да је милост Бога толико велика. - Јеси ли се избавио од тог порока и ко ти је помогао на том путу духовног исправљања? - Тог порока сам се избавио аутоматски, јер сам добио ударац који сам заслужио. Сада ће то некоме звучати чудно, али заиста сам срећан што ми се то догодило, јер ме је сами Господ помиловао. Редовно сам се исповедао и причешћивао и сада сам неизмерно срећан. Један од разлога мога страдања је био тај што нисам имао надзор родитеља, али хвала Богу, сада моја душа блиста поред Христа. - Јеси ли захвалан свом духовном оцу који те је извео на прави пут духовног спасења? - Наравно, сви требају да знају да је послушање свом духовном оцу најважније! Послушност и према родитељима је важна, а то многа деца не разумеју. - Иѕнад поста и молитве! - Једном приликом мој духовник ми је рекао да се не дружим с људима који пију, ја га тада нисам послушао... - И шта се тада догодило? - И после тога сам доживео тешку саобраћајну несрећу, а о ситницама да и не говорим. - Због непослушности духовнику! - Управо тако, и увек због моје непослушности сам страдао и духовно. Тада сам се осећао катастрофално. - Брате Доротеје, да овај наш духовни разговор приведемо крају, а сутра да наставимо поново ако Бог да. - Хвала Вам, о. Гаврило, на љубави. - Бог те благословио и добар сан. - Нека тако буде. Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

208

СВИ СМО МИ ЈЕДНАКИ ПРЕД БОГОМ

- Помаже Бог, драги оче! Читам Ваш интервју са сестром Танкосавом... ајме како лијепо, а и Ваша слика ми је прекрасна. Баш Вам хвала што сте ово подијелили са нама, баш Вам хвала. - Сад сам је извадио из џепа. - Прекрасна је, изгледате тако блажено. - Као да сам на „трећем небу“. - Да, а она прича са пчелама... Точно Вас видим како радите послушање, а пчеле мирно лете око Вас, јер Ви имате смирај у Вашем срцу. То мора доћи изнутра, не извана, а ова слика баш одаје смирај на вашем лицу. Оче, ја уистину мислим да је највећи подвиг и љубав Ваша то што сте дошли међу нас, што сте из тог раја на земљи дошли овдје к нама да нам пренесете дио те љубави и мира. У Вашем срцу је огромна љубав према Његовим створењима када сте одлучили да са таквог мјеста одете и дођете к нама да нас будите и инспирирате. Хвала Вам, оче, да сте ту, хвала да јесте, да постојите. - По Божијем промислу! - Богу хвала! - Хвала и Вама на подршци и свима онима који долазе са Вама у ову нашу светињу Лепавинску. Људима који посједују духовну љубав неоптерећени различитостима у вери и нацији. - Оче драги, Богу хвала да можемо да Вас познајемо. - Сви смо ми једнаки пред Богом, само постоје добри и лоши људи, љубав је јача од свега, она може да омекша и најокамењеније срце... Бог је Љубав. - Драги оче, Ви сте љубав која „топи“, многа срца кроз Вас су се „отопила“ и додирнула их је милост Божија да крену ка свјетлу и Богу. Сваки пут кад посјетим манастирски сајт и рубрику „Духовни разговори“ прочитам ново име које Вас је „открило“ и жељно прима Ваше учење. - Да, светиња Лепавинска све нас окупља да славимо Господа. - Оче, пуно Вас волим, желим Вам лијепу вечер у Господу и сутра св. Литургију. Нека Вам Бог драги и Богородица Мајка наша подаре пуно здравља и нека Вас чувају и штите. - Бог благословио, сестро Сунчана, спокојну ноћ и леп сан.

208 209

DUXOVNI RAZGOVORI

ГДЕ НЕМА БЛАГОСЛОВА БОЖЈЕГ,

ОСТАЋЕ ПУСТОШ

- Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио! Шта вам значи та чудна реч на овом скајпу? Да ли је то нека фирма или неко удружење? Ту је уобичајено да се стави фотографија онога који је на скајпу, како би се видело лице с ким се контактира. Све друго подсећа на играње жмурке. - Да, оче, то је продавница дечије гардеробе и представља назив француске фирме. Опростите, оче. Ја сам се Вама јављала и са кућног мејла под именом Душанка. - Данас је недеља, да ли сте били на Светој Литургији у вашој парохијској цркви, сестро Душанка? А ако нисте Ви били, да ли је неко из ваше кући ишао на службу Божију? Код нас је Света Литургија управо завршена. - Оче, тешко ми је што морам Вама сада да кажем да нисам била на Светој Литургији, јер сам данас радила, а и муж је баш данас имао обавезе у фирми. Опростите ми, оче! - Сестро Душанка, који Ви то посао радите у недељу, свети дан, када је недеља од Господа одређена као дан одмора: “Сећај се дана одмора да га светкујеш, шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан одмор је Господу Богу твојему“? Дакле, све што се ради недељом није благословено. Отуда су свађе и неслоге у породицама, разне болести, и сва добит, која се донесе од рада у недељни дан, брзо оде у пропаст и у неповрат, а онда људи почну да јадикују што је баш њих задесила та несрећа. - Драги оче, слажем се са Вама, међутим, ја радим у једној великој приватној фирми, која има много различитих делатности, између осталог и малопродају. Ја сам пословођа у продавници дечије гардеробе у једном тржном центру, који ради сваки дан. - Сетимо се само како су људи за време комунизма радним даном радили по предузећима, да би недељом, кад су једино имали слободан дан, зидали куће и све остало што није урађено преко недеље, али, кад дође овај рат, све те куће нестадоше у

DUXOVNI RAZGOVORI

210

пламену, па и читава села, па и поједини градови остадоше пусти и разрушени. А зашто? Само зато што ти људи нису поштовали закон Божији и заповести, које је Црква прописала. Тако ће једнога дана нестати и та ваша велика фирма, јер нема благослова Божијег за рад недељом, као што су, уосталом, нестале многе и многе фирме и фабрике, које су радиле без благослова Божијег. - Тако је, оче, слажем се. Ја сам 1991. године дошла из Хрватске, а моји родитељи су се преселели тек прошле године. Помолите се, оче, да уз Божију помоћ, нађем други посао, јер ми је велика жеља да недељом не радим, да идем на службу Божију и да се тога дана посветим Господу и породици. Свако добро од Господа! Благословите, оче! - Нека си Богом благословена!

ПАСТИР ТРЕБА ДА ЈЕ ИСПРЕД, А НЕ ИЗА ОВАЦА

- Помаже Бог, оче драги Гаврило! Како сте? Јесте ли се данас уморили? - Бог благословио, сестро Стано, како је на мисионарској њиви? - Читала сам Ваш разговор са сестром Танкосавом и стварно сте неуморна пчелица, па и ноћу разговори теку... На мисионарској њиви у среду уз Божију помоћ почињемо са акатистима Пресветој Богородици у цркви на Пашинцу код оца Владислава. После тога веронаука и договор о даљем раду. Списак заинтересованих се само повећава и мислим да ће отац Ранко благословити наш рад кад види да су на списку и професори и ђаци и студенти и магистри фармације, а још ћемо га, дао Бог, допуњавати. Ако отац дозволи, огласићемо се и на огласној табли код цркве. Уз Божију помоћ само молитве теку и мисионарење, а и пастир ће за овчицама. - Колико вас досад има уписаних? - До сада нас је уписано двадесет млађих и једанаест старијих, али се број још повећава, Слава Господу и хвала за све. Старији хоће у посебну групу, јер их интересују другачије теме. Још нисам

210 211

DUXOVNI RAZGOVORI

кума Рашу у то активирала. - А он би само негде да путује, путујући мисионар. Лепше је кад пастир иде испред овчице, а не иза овчице, јер овце познају глас свог пастира и иду за њим. - Ићи ће пастир пред нама, ми ћемо то тражити, сви су вољни. Ја сам, оче, копирала текст о Св. Литургији па да на првим састанцима то и поделимо и да нам отац Ђорђе тумачи редом делове Св. Литургије, и све што буде интересовало полазнике ове наше дивне школе веронауке.

МЕЂУ МЛАДИМА СЕ ШИРИ ВИРУС ЛЕЊИВИТИС

- Благословите, оче Гаврило! - Бог благословио, сестро Драгана! -Хвала, оче, тренутно је код мене син моје рођене сестре који има 17 година. Изразио је жељу да погледа Ваш сајт, а желио би да дође и у манастир Лепавину. Оче, жао ми је овог дјечака, мало му душа лута па бисмо сви у породици жељели да се приближи Цркви и вјери. Душа му је, оче, у великој тами. Иначе са родитељима има константне свађе и несугласице, па не знам како му помоћи. Зато ми је посебно драго што је изразио жељу да посјети Ваш сајт. Трудим се да га уведем у вјеру, па сам га повела к мени да прочита Питања и одговоре са сајта, да види да још има младих који лутају, те да се уз вјеру може побиједити зло којег они нису ни свјесни. Он се зове З. и нигдје нема мира, Бога молимо да му помогне. - Да, много има младих који су духовно изгубљени, али има и оних који могу да буду за пример старијим и одраслим. Нажалост, још увек је много одраслих који се нису пробудили из медвеђег сна, иако је прошло време атеизма, када су учили да је човек постао од мајмуна, а не да га је створио Бог. - Да, оче, духовна помоћ овом младом човјеку је потребна, желим да му помогнем, бојим се да не падне још дубље у понор, па ће бити још теже да се избави из тих канџи зла. Он тренутно сједи поред мене и чита шта Ви мени одговарате, па се надам да још није касно за ово младо биће.

DUXOVNI RAZGOVORI

212

- Никад није касно, млад је он, његове године су сада мало немирне, али верујем да ће послушати теткине речи и у срце их урезати, памтити их и у животу применити. - Оче, ево З. захваљује на тако топлим ријечима. Моја жеља и јесте била да му покажем преко Ваших очинских ријечи да није касно да окрене другу, тј. позитивну страницу у своме животу. У школу не иде, ништа није завршио, а посла нема. Његов отац је на привременом раду у иностранству, он живи са мајком и стално су у некој свађи. - За неке послове и нису потребе школе, потребно је да има вољу за рад. Нажалост, многе младе данас је захватио вирус „лењивитис“. - Сигурно, оче да има и тога, а и порока је данас много, а он се баш увлачи у ту тамну страну живота, недостаје му чврста рука да га поведе на свјетлију страну. Ево, он се не љути што Вам пишем његову малу биографију, желим да му покажем пут до Цркве, ако буде хтио да прихвати. Моја сестра, тј. његова мајка каже да је препустила све у Божије руке, па шта Бог да, али ја видим да су се ствари измакле контроли и да је ситуација озбиљна. - Полако, поправиће се он и на прави пут кренути. Младо дрво лако се да савијати, само да има ко да га савија, како би исправно кренуо према Господу и спасењу душе. - Вољела бих да тако буде и Господа молим, али јако је својеглав и непослушан, бјежи од топле ријечи, а у души пати, тако ми каже, волио би да нађе мир, али каже да никако у томе не успијева. Некад је као мали трчао у Цркву... а сад је љут. - Данас су млади напети од разних напона, а понајвише од напона љутње. - Пристао је да одемо заједно у манастир Крупу, али каже да мајку не подноси ни у близини, ама баш никако. Бојим се, оче, не знам шта може да донесе наредни дан, бојим се неке трагедије! - Ту су духовне борбе присутне, требају Бога да се сете. - Да, моја сестра пости редовно, али у њиховој кући су несугласице и свађе од почетка брака, никад у тој кући није било слоге. Некад ми се чини као да је немили ушао у њихову кућу и животе, а и они мисле да су у питању неке враџбине, а шта је у питању то само драги Господ зна. Мени остаје само да се молим да

212 213

DUXOVNI RAZGOVORI

мир завлада у њиховим душама. - Бог благословио, сестро Драгана, Вас и Вашег сестрића. - Хвала Вам из срца и ове грешне душе моје, хвала Вам, драги мој духовни оче, што сте нас благословили, а мом сестрићу З. благослов је потребан као жедној земљи киша. Оче, нека Вас чувају сви наши свеци са небеса и данашњи св. Григорије, којег слави мој отац. - Амин, Боже дај! - Оче, молим Вас, помените З. у Вашим молитвама. Неизмјерно хвала још једанпут, а ми сада идемо да наставимо служити госте код мојих родитеља. - Срећна Крсна слава вашег оца и ваша дјевојачка, нека вам буде на помоћи и духовну заштиту св. Григорије Чудотворац еп. Неокесаријски. - Хвала, мој оче духовни, једини и најдражи, Ви који сте постали моја звијезда водиља. Мени се десила она Божија реченица „куцајте и отвориће вам се“. Ја сам пронашла свог духовног оца, а то сте Ви, оче мој Гаврило, Света Мајка да и Вас спасе у овоземаљском животу. У мојој души сте постали моја истинска звијезда водиља, а ја Богу узвикујем: „Хвала Ти, Оче мој небески“.

ЗА ЗАРАСЛИ КОРЕН ТРЕБАЈУ ОШТРЕ МОТИКЕ И КРАМПОВИ

- Помаже Бог оче Гаврило, благословите! - Бог те благословио, брате Младене! - Хвала, оче. Лепа је било јуче на Св. Литургији код Вас у манастиру. Мој духовни извор, а Ваш манастир, уствари духовни извор свих нас који долазимо код Вас у манастир или на манастирски сајт. - Доживљава се онако како и са којом намером је ко дошао. - Да, у праву сте, оче, има нас разних. - Неки долазе да хране душу, а неки да празнослове и свако се враћа са оним зашто је дошао. - Штета што никако да научимо колико значи вера, нада

DUXOVNI RAZGOVORI

214

и љубав. Много више вере имамо на уснама, а у срцу најчешће празнина. - Да, тачно! - Лепо је било јуче видети дечицу лепавинску како се причешћују, Ваши мали анђелчићи, ми старији бисмо требали да се угледамо на њих. Господ нам је рекао да будемо као деца, али нажалост ми више личимо на мајмуне из Дарвинове бајке са којом су нас “хранили” када смо били мали. У душама нам се дубоко усадио коров и никако да га ишчупамо из себе. - Требају оштре мотике и крампови да би се ишчупао и очистио зарасли корен греха. - Имамо уши а не чујемо, имамо очи а не видимо. А ако и видимо и чујемо, опет паднемо у искушење. Наше самољубље нас уништава, своје душе прљамо јересима, лажном побожношћу, личимо на фарисеје, а цариник ретко да се нађе. Све видимо око себе, а сами себе не. Носимо “коњске” наочале и терамо само свој правац. Ето, оче, да Вам признам јавно пред свима, ако будете ово објавили, задњи Ваш одговор на моје недавно питање тешко ми је пао. Послије тога сам осјетио на властитој кожи колико сам самољубљив и како тешко подносим критику. А кога Бог воли њега и кара, Ви сте мој духовни отац и из љубави ме карате и не само мене већ и осталу браћу и сестре. Тешко је држати језик под каменом и прихватити да нисмо пречи ни већи од нашег духовног оца, то јест Вас. Колико велико брвно сам имао док нисам поново дошао код Вас, ето јуче је, слава Богу и Вама, драги оче, спало са мене. У праву сте, кад је овца гладна и ако не блеји и не пробуди пастира остаће гладна и угинуће. Ја сам јуче као гладна овца дошао код свог пастира који ме је нахранио. Довољно ми је да Вас видим, да Вам целивам скуте и руку. За разлику од мене, Ви сте будни пастир, а ја сам као гладна и слепа овца која блеји у празно. Опростите ми, оче, брижни наш пастиру, хвала Вам од срца. Ето канула ми суза радосна и покајна. Јуче нисам могао од узбуђења све ово да Вам кажем. - Брате Младене, ти си се сада јавно исповедио као у првим временима хришћанства. - Морао сам, оче, тиштало ме у срцу, због тога сам изнео оно

214 215

DUXOVNI RAZGOVORI

што осећам и зашто знам да сам крив. А крив јесам, нека ми Господ опрости, а наравно и Ви, оче. - Желим ти да од Господа задобијеш ревност у вери и уздржљивост језика од непотребних речи. - Хвала, оче, а порука и за све остале од мене: држите, браћо и сестре, језик под каменом и слушајте своје пастире и сви који себе сматрате дијелом стада нашег великог, ревносног и брижног пастира о. Гаврила. Тешко нама ако буде овца паметнија од свога пастира, како на овом тако и у будућем веку. - Амин. - Хвала Вам, оче, што сте имали љубави да саслушате мене грешна. - Бог те благословио, желим ти спокојну ноћ и мирно спавај после ове јавне исповести. - Хвала. Лаку ноћ и Вама, свако добро Вашој братији од Господа и Пресвете Богородице Лепавинске.

У НАШЕМ НАРОДУ ВЛАДА ОПШТЕ ВЕРСКО НЕЗНАЊЕ

- Помаже Бог, оче! - Бог благословио! - Можете ли ми рећи да ли постоји нека разлика када се ради о крштењу у манастиру? Следеће године у прољеће требала бих бити крштена кума малој дјевојчици, тј. кћерки наших кумова, а крштење би било у манастиру Острог. Желим Вам рећи да сам почела редовно да постим. - А што бисте ишли у манастир Острог да крстите дете, зар немате цркву и свештеника у вашем месту, да се ту дете крсти? - Имамо и цркву и свештеника, али наши кумови су крстили сина у манастиру Острог па имају жељу да им и кћерка тамо буде крштена. Они су иначе Македонци и велики су вјерници, а ја као кума не могу да се противим. Иначе се поштујемо као да смо рођени род и увијек смо једни уз друге, како у добру тако и у злу. - У ком месту они живе?

DUXOVNI RAZGOVORI

216

- Ми сви живимо у мјесту К. у БиХ. - Данас се изгубио сваки ред и поредак, како коме пада на памет тако и ради. Има случајева да једно дете крсте два, три или више пута у више манастира, јер кажу да се то “ваља”. Влада опште верско незнање у нашем народу, сујеверје је на врхунцу, “ово се ваља” а “ово се не ваља”. - Слажем се са Вама, у данашње вријеме има више вјерника “глумаца” него оних истинских. Измишљају све и свашта, али ми ту ништа не можемо учинити. И ја сам можда грешна, али више волим отићи у оближњи манастир и тамо се помолити Богу, а моја црква у граду недјељом је углавном празна, само кад је неки велики вјерски празник, онда се скупи нешто народа. - Вероватно да је “обљутавила со” па овце трче тамо где осете да је боља и сланија и кад осете да им је “со” потребна. - У праву сте, много ће још воде протећи ријеком док наш залуђени народ прогледа. Изгубиле су се праве вриједности живота, сви трче као муве без главе, млади иду у пропаст јер нема ко да их усмјери и припреми за сва зла која их чекају у животу. Ево ја, иако имам тек 34 године, прошла сам велику ратну голготу, избјеглички конвој, своје дијете сам изнијела на раменима и спасила од граната, и борићу се за своју дјецу док сам жива да не дочекају оно што сам ја прошла. Хвала Вам, оче, што сте ми се јавили. Рекли сте мало ријечи, али из њих се може много тога научити. Надам се да ћу Вас посјетити једног дана, имала бих много тога да Вам кажем, могла би се књига написати. Знам да је мало младих породичних људи који су као мој муж и ја, нама је породица светиња, зато нам је драги Бог подарио здравље и миран живот. Надам се да ће тако бити и убудуће. Скромни смо и не треба нам пуно да би смо били сретни, што је у данашње вријеме ријеткост. Само бих Вас још замолила да се помолите за нашу породицу; дјецу А. и М., да нам буду као и до сада добро и здраво, супруга С. и мене. Драги оче, нека Вас драги Бог чува и примите велики поздрав из К. - Да, деца су добра док су мала, а кад порасту одоше са својим вршњацима у кафиће (да не би била другачија од њих) и за свим оним што је штетно по душу и здравље, уместо у цркву!

216 217

DUXOVNI RAZGOVORI

О. СТЕФАН КАРУЉСКИ ЈЕ ИМАО ДУШУ ЧИСТУ КАО У ДЕТЕТА

- Помаже Бог, оче! - Бог благословио! - Први пут користим овај скајп. - Одакле се јављате? - Из Новог Београда. Опростите, мало сам се збунила па се нисам одмах представила. Зовем се Јагода и имам 58 година. - Нека си жива и здрава! - Хвала, оче, читам ваш лепавински сајт редовно, а нарочито Духовне поуке. На вашем сајту сам сазнала да се о. Стефан Каруљски упокојио. Гледала сам и постављене филмове о о. Стефану, али не разумем грчки језик. - Није неопходно знати грчки, слика говори довољно. - То је тачно. Сећам се да сам први пут видела о. Стефана пре пар година у једној ТВ емисији, на Студију Б, коју мислим да је радио Веља Поповић. Тада је о. Стефан говорио на српском језику и запамтила сам га... и ево сад га поново видим. На мене снажније делује када видим неког ко је истински предан Богу нашем Исусу Христу, него када читам неку књигу. Наравно да су књиге важне и корисне, али овај сусрет... Када видим колико у очима о. Стефана радости има, то ми даје посебну снагу. - Зато што је његова душа била чиста као у детета, није био оптерећен овоземаљским бригама, био је предан Господу и њему је служио. Његова душа пребивала је у радости, јер је остетила делић Раја још за живота овде на земљи. - Нама оптерећеним свакодневним бригама и разним страховима то даје вољу да се трудимо колико можемо. Хвала, оче, на разговору! Сигурно има доста оних који чекају да са Вама разговарају. Благословите! - Бог благословио!

DUXOVNI RAZGOVORI

218

ОНАЈ КО ЈЕ ВЕЛИКИ ГРЕШНИК, МОЖЕ ДА БУДЕ И ВЕЛИКИ ПОКАЈНИК

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио! Имате ли ви право име, на скајпу сте се представили са именом „Јо Јо“. Да ли сте мушко или женско? - Слава Богу, наравно да имам, већ смо се и прије чули, ја сам онај са чудним именом Клаудио. Желим да Вам се захвалим на молитви. Oбратио сам се за помоћ, Ви сте то учинили и хвала Вама и драгом Богу. У мојој породици је кренуло набоље, ја сам код Вас у Лепавини био до сада два пута. - Где живите, негде у иностранству? - Још увијек лутам након рата који се, нажалост, десио код нас у Хрватској, тренутно сам у Г. - Идете ли редовно у цркву, да ли постите, исповедате se и причешћујете, да ли сте ревносни верник или пасивни, тј. обредни? - Нажалост, у задњих мјесец дана изостао сам са Св. Литургије, радим и у недјељу. Звучи чудно, али мора се. Постим сриједом и петком, а причешћујем се за Божићни и Ускршњи пост. - А неки за себе кажу да су велики верници. - Оче, ја сам слаб у вјери, али знам сигурно да сам велики грешник. - Може да се буде и велики покајник. - Надам се. - Кроз историју Цркве многи су били велики грешници, а данас су њихова имена уписана у календар и ми их славимо. Колико је Вама година? - У срцу 15, а на папиру 35. - Нека сте Ви од Господа благословени и трудите се да будете добар верник, верни војник Христов! - Амин. - Амин.

218 219

DUXOVNI RAZGOVORI

ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВЕ, ДА СЕ ТЛО НЕ ЗАТРЕСЕ

- Добро јутро, о. Гаврило, благословите, оче мој! - Бог благословио, брате Петре! - Управо сам поставио на интернет линк Ваш разговор са сестром Радмилом „Сви имају право на спасење и највећи грешници“. Хвала Вам, оче, што сте зрак сунца нама, по мом мишљењу, последњим генерацијама, тј. дјеци Апокалипсе, Богу слава и хвала. Ви сте, оче, Ваше име Гаврило заиста оправдали. - Јеси ли то тек почео да читаш разговор са сестром Радмилом који смо ставили на сајт? - Јуче сам га прочитао. - И шта си из тог мог разговора са сестром Радмилом поучно извукао за себе? - Највише ми се допала прича о старцу Стефану Светогорцу, из приче се осјећа Ваша љубав према њему, а и његова према Вама. Онда моја велика радост што сте Ви носилац те искре истинског живота у Христу. - Да, љубав ону монашку светогорску! - Показујете нам шта значи Исусова молитва и послушање. Е, све је то лијепо, али ми млађе генерације смо као оно сјеме бачено у трње, па бриге овог свијета и живот у њему брзо угасе искре радости које подијелите са нама. - Трудим се да радост сусрета са каруљским старцима коју сам осетио и доживео на овај начин пренесем и вама. - Чини ми се да се спрема нека катастрофа, ниво Скадарског језера и мора расте. - Па то је добро, биће доста воде и слатке рибе. - Ха-ха, оче, Хрвати и Американци су испитивали ово подручје и констатовали да има нека пукотина испод Дубровника и да врло лако може да се покрене. А ми смо овдје поред мора па бих ја волио да се причестим, па онда шта буде. - Ма, појачајте ви молитве! - Један друг и ја смо се договорили да одемо у суботу код оца Варнаве на исповијед, а у недјељу да се причестимо. Имам ја

DUXOVNI RAZGOVORI

220

потребу да се молим. - Сутра је субота, хвала Богу, да мало кренеш у цркву и да будеш ревноснији. - Оче, ако Бог да да будем добро и здраво, доћи ћу ја и код Вас. Ја могу добити годишњи одмор у фебруару, а кад Ви идете у бању , да могу планирати годишњи одмор? - У бањи ћу бити од 10. јануара до 31. јануара. - Одлично, значи видјећу ја мог оца, ако Бог да, у фебруару. Ви се враћате из бање баш када ја могу добити годишњи одмор, па да будем син који има оце, једног кога познајем лично а и мог оца Гаврила. - А да и ја у стварности видим своје виртуално духовно чедо. - Ја једва чекам тај дивни дан, мени сад већ срце трепери. Не могу Вам описати радост и сузе, мој оче Гаврило. - И тај дан да дође. - Двије године и више се знамо овако виртуелно. Има ту пуно емоција и осјећаја нагомиланих, поготово када су људи блиски а не виде се дуго. - Ако Бог да, тад ћемо се први пут срести и видети. - Ако Бог да, оче мој!

УМЕСТО РЕЧИ ГОВОРИ ЧУДО

- Помаже Бог, оче мој Гаврило! - Бог благословио, брате Петре! http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kako_da_nadjem_za_sebe_duhovnog_oca/ - Оче, у овом тексту је написано све оно што сте Ви за мене и што ја осјећам према Вама, па може око мене бити хиљаду духовника, ја некако осјећам да сте Ви мој авва. Предиван текст, постављен у право вријеме. Наша комуникација није почела прије двије године, ја сам Вама написао мејл или два још прије четири-пет година, на које сам добио и одговор. У то вријеме сам се молио за духовника, а уназад двије године откако знам за Вас више се не молим. Само мало треба да нађем слободног времена те да све

220 221

DUXOVNI RAZGOVORI

бриге оставим по страни и да дођем код Вас. Упокојио се Патријарх Алексеј II. Оче, како ја нисам ништа читао о Њему, занима ме шта Ви мислите, да ли је Он заиста био добар пастир цркве Христове? - Немамо ми шта да говоримо, говори само пројављење, чудо које се догодило, тј. мироточење његовог портрета још за његовог живота пре годину и по дана у једној руској цркви. Видео сам епископа те епархије и верујући народ тог краја који сведочи, а о томе ћеш прочитати на овом линку који смо одмах тада превели и ставили на наш сајт, а са једног руског сајта који је ту вест објавио. Ево и нашег превода тог сведочанства. http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/zamirotocio_portret_patrijarha_alekseja_ii/ Твоје питање упућено мени не треба мoj одговор, довољно говори текст објављен на овом линку о мироточењу портрета Патријарха Алексеја II и пројављеном чуду о коме сведоче многи очевици. - А ја мислим да је то мироточење показало њега као светитеља, а и пројављивање његовог скорог упокојења. Народ као да је то знао, па се молио за његово здравље и дуг живот. Али Бог зна кад кога узима к себи. Онај Серафим баш лијепо је стајао на његовој глави и као да је говорио „ово је чувар и слуга Истине у Руса и у свијету.“ - ...и предања Светих Отаца. - Баш сам га некако тако и доживљавао!

КАД У КУЋИ УТИХНЕ МОЛИТВА, ДОЛАЗЕ НЕМИР И СВАЂЕ

- Помаже Бог, драги оче Гаврило! - Бог те благословио, брате Горане! - Како сте, оче? - Хвала Богу, добро сам! - Драги оче Гаврило, пре десетак дана телефонски сам разговарао са Вама, а како сам редовни посетилац Вашег прелепог манастирског сајта и велики поштовалац Вас лично, напокон сам инсталирао и скајп. То сам учинио јер осећам велику жељу и потребу

DUXOVNI RAZGOVORI

222

да Вам се јавим и да Вас поздравим, а уједно да ме саслушате и, ако је од Господа могуће а према Вашим могућностима, помогнете у решавању мојих мука које нисам у стању сам да превазиђем. - Каква те мука мучи, брате Горане, телесна или духовна? - Јако ме весели чути да сте добро, од Господа Вам желим све најбоље! Пре десетак дана када смо разговарали телефоном рекао сам Вам да имам проблема са мојим сином: јако је агресиван, неки немир има у њему па нам прави разне проблеме, експлодира за сваку ситницу, не слуша, све га иритира, једноставно не подноси никога у својој близини; у школи је лош, а у кући је неподношљива ситуација. Једном рјечју, све је горе и горе. - А шта ћете, данас се људи хране разним хибрицидима те уносећи такву храну у организам долази и до узнемирења и агресивности. - Разговарали само и са школским психологом и психијатром, они немају право објашњење за његово понашање. Да, да, драги оче Гаврило, слажем се ја са Вама. - А и молитва кад утихне и угаси се у кући, долази немир, свађа и разноразни проблеми! Шта ћемо, брате, кад и они болују од исте болести, не знају за Бога и лече се само седативима, занемарујући да је човеку истовремено потребна и духовна храна. - Па не знам, слажем се са Вама, али ми се трудимо да будемо узорни вјерници, постимо... Али нешто не иде, искрено речено, нешто кочи... Без обзира на наше редовне молитве, некако све иде низбрдо. Син је једно вријеме помагао и вјероучитељу кад је обављана служба, послије је вјероучитељ напустио Аустрију, а отац Миле у задње вријеме ретко долази из Ф., али ми кад можемо одемо код њега у нашу цркву на Св. Литургију, мада је то од нас удаљено 100 км. - Није ништа далеко кад се душа треба нахранити духовном храном. - Да, као што рекосте, кад је у питању спасење сопствене душе није ништа далеко, да је и накрај свијета. Него, мјесто у којем ми живимо се зове К., има око 500 српске православне браће и сестара, али некако је већина незаинтересована за духовни и верски живот. - Брате Горане, као и свуда људи се углавном брину о

222 223

DUXOVNI RAZGOVORI

материјалном, а душе су им празне. А сада да завршимо овај наш данашњи разговор, неке друге обавезе зову. - Слажем се, драги оче Гаврило, опростите ако сам Вам одузео драгоцено време, за мене је ово била награда и част од Господа што сам могао колико-толико да Вам се изјадам. Само бих Вас још замолио да се у Вашим молитвама сјетите и моје породице пред иконом Пресвете Богородице. Од Бога Вам радост, Господ Вас прославио и благословио! - Бог благословио! Амин!

РАНИЈЕ СУ ЉУДИ БИЛИ ПРОСТИЈИ, АЛИ БЛАГОЧЕСТИВИЈИ

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, сестро Маријана. - Прочитала сам текст о мом несрећном суграђанину, заиста страшно. Прва мисао која ми је прошла кроз главу је реченица коју сам прочитала у тексту о унинију: „У тренутку очајања знајте да вас Господ не оставља, већ ви Њега“. Овај текст (прво поменути) нека буде велика опомена свима који (не)свесно ходају мрачним путевима, заборављајући Бога. - Како ви знате житије вашег суграђанина, да вам није негде у комшилуку? - Негде сам чула за ту улицу, али није у мојој близини. Његово житије не знам, али је готово школски пример онога што сам већ прочитала на овом сајту. Отуђење је све чешћа појава у нашем друштву, питам се у чему смо ми то бољи од животиња које у већини случајева живе у чопору, крду, стаду, јату или томе слично. Дичимо се свешћу и чиме све не, а некад смо гори од најгоре животиње. Чини ми се најважнијим да се човек у оваквој ситуацији сети Бога ако га је заборавио, или да му неко помогне у томе. Нисам стручњак за овакве случајеве, само гласно размишљам, а Ви ме, оче, исправите ако негде грешим. - Некад су људи били простији, али благочестивији, имали су осећај према своме ближњему зато што су имали Бога у срцу. Имали су љубави према брату своме, а у тој простоти

DUXOVNI RAZGOVORI

224

било је и благочашће. Данас се већина људи отуђила од Бога и заборавила оно што је свето и честито, заборавила се осећајност за страдање другог човека. Нажалост, осећајност постоји дотле докле има личне користи и ту је зацртана граница с линијом „не познајем те“. Тако поступају силници овог света, деца према родитељима и обрнуто и тако редом у свим слојевима овог земаљског друштва данас. Данас се не цени човек, да смо сви створени по лику и подобију Божијем. Данас се човек цени по богатству, месту које заузима у високом друштву, дугометражним дипломама запечаћеним и потписаним свим оним земаљским и пролазним, а на крају тело иде у земљу као храна црвима, а душа пред Господа на суд, где ће се измерити добра и лоша дела, која ће нас осудити или оправдати! - Љубав према ближњем била је тема беседе после Св. Литургије у мојој цркви. Када би људи имали свест о само једној Вашој реченици, били би свесни свог пада. Никоме у животу срећа није загарантована, не знамо шта се нама у животу може догодити. Ко мисли другачије, нека му је Бог на помоћи. Волела бих да наставимо о лепим стварима. Отприлике пре месец дана почела сам учити да читам и певам за певницом, није лако, али чини ми се да успевам (делови које читам су на српском за време акатиста или вечерње службе). Осећај је посебан, а служба неосетно прође. Увек имам трему, па ми се деси да некад нешто не прочитам како треба, али ме о. Милан храбри и не жалостим се због тога. Претпостављам да је црквенословенски у овом тренутку тежак подвиг. Деонице које се певају на том језику су прелепе, а ја не могу да их пратим јер не умем да читам. Тражим ли ја то превише од себе? Читам „Невидљиву борбу“, књига је предивна, али понестаје ми снаге (имала сам напоран радни дан), Оче помолите се за мене, свако добро Вама и Вашој братији. Бог сваку муку и патњу награди, те ја тако добих данас дивне текстове, оче, од Вас. Хвала Вам на посвећеном времену, уз разговор са Вама све се много лакше подноси. Мир Вам и радост од Господа! - Амин!

224 225

DUXOVNI RAZGOVORI

ЗА ДОБАР ПОЧЕТАК, НЕКА ЈЕ БЛАГОСЛОВЕНО!

- Оче Гаврило, благословите! - Бог те благословио, брате Петре! - Оче, не могу да вјерујем да сам се пустио на тако ниске гране што се посла тиче, јуче сам у недјељу радио. Некако ми се чини да овај посао који радим ипак мучи душу моју. Радим га да бих имао новац за живот, али он се толико коси са мојим духом и са свим што сам ја, тако да постаје мучење. Ви ми, оче, кажете „слушај шефа“ и ја га слушам већ двије године. Сад они траже да ја потпуно измијеним себе, да постанем њихова „слика“, да живим за фирму, што прије прихватим ту њихову игру биће ми „лакше“. А ја то никада нећу прихватити, прије ћу се разбољети од неприхватања него што ћу прихватити. Једноставно, мени треба слобода. Треба ми слобода, да душа моја узлети, да бих могао да пишем а не да мислим на посао. Ето, надам се скором дану када ћу узети слободне дане и доћи код Вас, оче, па се надам да ће ми се код Вас отворити моји пути. - Искушење и само искушење! - Оче, па шта Вама срце говори, који је мој пут? Да ли ми то смијете рећи? Ја знам шта мени срце говори, али то није увијек тако... Гледам умрле, гледам људе око себе који не схватају дух Божији у себи, живе да умру. Ја желим да живим, да се „родим“. Стално понављам исту причу, исту мисао, али мене једино, оче, Ваша љубав и познање могу тргнути да схватим. Дубоко је све, оче, све је толико дубоко, сваки покрет, свака мисао... Све покреће Бог или сами демони. Када човјек то схвати, онда он не може да живи као други људи, једноставно не може. Оче, реците ми ако Вас оптерећујем, знам да Вам многи пишу и да Вам треба много снаге да стигнете на све Ваше обавезе, али хвала Богу Ви сте наш отац Гаврило. - Верујем ти, брате Петре, и схватам те, јер и ја сам био у твојим годинама. Трудим се да одговорим онима који знају да питају и шта хоће. - То је тачно, ја сам знам да на своја питања треба сам да

DUXOVNI RAZGOVORI

226

одговорим и да се одлучим, да се молим да ми Господ покаже. Оче, потрудићу се да поново почнем да пишем. Даћу још један напор од себе, толико тога има у мени... Али има и искушења која не побеђујем. - Нека је благословено и добар почетак! - Хвала, мој оче, мени се Ви чините чврсти у вјери као стијена, пуни љубави и разумијевања. Нико ми није тако близак као Ви, иако се не знамо. - А далеко у времену и простору. - Па ваљда сам ја далеко, али хвала Вам па ме трпите. - Брате Петре, крени и пиши, ето тема нека буде о трпљењу. - Хвала, оче мој, имам осјећај да ћу успјети да напишем, не коси се као ове двије прошле о послушању и блудном сину, јер ту не стојим добро. - Наслов: Трпљење, или: Љубав и трпљење до савршенства. - Хвала, оче!

КРШТЕН СИ, ТРУДИ СЕ ДА БУДЕШ ОДАН ЧЛАН СВОЈЕ ЦРКВЕ

- Помаже Бог, оче! - Бог благословио, брате Милоше! - Драго ми је што сте ми се јавили, о. Гаврило, поставио бих Вам једно питање. - Може. - Имам 29 година, крштен сам у свештеничкој кући у Дрнишу, тада сам имао две-три године. Кума ми је била једна мала девојчица која је тада била православна, а послије „Олује“ је покатоличена она и њена цела породица. Отац Јоил ми је рекао да не ваља да женско крсти мушкарца, а моја кума је још сад и католкиња. Шта да радим? Да ли да се поново крстим или би ваљало да ми се уз новог кума прочита додатна молитва за крштење? - Брате Милоше, немој да се с тим оптерећујеш, труди се ти да будеш добар верник , честит човек и одан члан своје Православне Цркве. - Захваљујем на одговору, оче Гаврило!

226 227

DUXOVNI RAZGOVORI

ЉУДИ СУ ГЛАВНИ, ЈЕР ОНИ СУ ЖИВА ЦРКВА

- Помаже Бог, оче драги Гаврило, благословите. - Бог благословио, сестро Стано. - Отац Владислав се синоћ тако обрадовао кад сам му предала икону Пресвете Богородице Лепавинске и одмах је поставио за поклоњење верних поред дела одежде Свете Петке, коју је донео кад је био у Румунији. Вас је поздравио и захвалио се за све. - Ако Бог да, биће вас све више на духовном окупљању и хвала Богу да се отац Владислав прихватио да вас духовно руководи и да вас правилној вери води. - За следећу среду ја ћу му уз икону Пресвете Богородице Лепавинске понети и Ваш портрет. А синоћ је било тако дивно, сви су одушевљени. Отац Владислав нам је дивно говорио о Светој Литургији. Прво нам је, као увод, тумачио о самој Литургији, а после ће тумачити њене делове. Ја сам Вам синоћ писала, не знам да ли сте то добили? Била сам пресрећна, оче. На крају предавања отац ме пита: „Сестро Стано, да ли си задовољна?“ Слава Господу и Пресветој Богородици, пресретна! - Да, да вас учи да живите литургичким животом. - И он нам је баш о томе говорио, како и после Св. Литургије, у слози и љубави и поштовању треба да се живи. Било нас је око 50. - Шта је са др Марином? Нема га на духовном сабрању. - Није га било. Позвала сам га преко његове супруге, али не знам да ли се сетила да му пренесе. Знам да ће он убудуће сигурно долазити. Драги оче, и Ви сте духовно били с нама. Отац је све поздравио од Вас и пренео Ваш благослов. Била сам толико пресретна, као у рају! Напросто сам осетила неку топлину и благодат, као на небу! - И ја се с вама радујем и јесам у вашој духовној заједници. - Знам, оче драги, и хвала Вам на свесрдној подршци и топлим саветима. Како нас је само Пресвета Богородица дивно сабрала (како каже моја мама) у свету цркву Господњу.

DUXOVNI RAZGOVORI

228

- Ту сам ја увек с вама и ако ме нема физички, духовно у молитви јесам! - Моја ученица Кристина је направиле неке фотографије са сабрања, само не знам да ли су успеле, ако нису, поновићемо други пут. - Лепо би било да имате фотографије. И оне много говоре и за сведочанство да остану. - Ја нисам стигла да прегледам шта је успело, па ћу их сутра преузети од Кристине. - Одлично би било да могу да их објавим на сајту. - Сад смо договарали и превоз за недељу на Св. Литургију, а и средом на молитве, па да сви који желе могу увек доћи на веронауку. - Хвала Богу да се добро организујете. - Ви сте, оче драги, већ ставили на сајт кратки текст што сам Вам синоћ писала. И поред тога што је то црква у изградњи, само омалтерисана и са тек затвореним прозорима, ни иконостас још није постављен, све то нам није сметало да нам буде прелепо. Хвала и Вама, оче драги, на свим саветима, подршци и идејама. Отац нам је изнео план одвијања веронауке и то тако дивно, као да се заиста с Вама све договарао. - Главни су људи, људи су жива црква, а црква од цигли лако ће се зидати! Душе људске су најдрагоценије и њих треба привести Господу. - Баш тако, оче драги! Ту је толико дивно и топло као у рају, кроз молитве и беседе оца Владислава. И мала девојчица, ћеркица оца Владислава и супруга су ту и радно и молитвено. - Прави духовни пастир који окупља своје овчице око себе. - Баш тако, оче драги. Данас сам још једног нашег верника обавестила. Рекао је да ће долазити и јавити другима, јер не знају верници за нашу веронауку, а надам се, ако Бог да, да ће нас све више бити на овим нашим дивним сабрањима. - Срећни били и благословени од Господа. - Хвала, оче драги. Нека и Вас чувају Господ и Пресвета Богородица и свако добро подаре и добро здравље, да има ко ширити нектар светогорски мирисни. - Амин, Боже дај. - Амин, оче драги!

228 229

DUXOVNI RAZGOVORI

ЗА СВЛАДАВАЊЕ ИСКУШЕЊА ПОТРЕБНА ЈЕ УПОРНА ДУХОВНА БОРБА

- Благословите, оче. - Бог благословио! - Јављам се из Словеније, данас сам случајно нашао страницу Вашег манастира. Иако нисам још „сакраментално“ православне вере, верујем да се можете молити за мене Богу, да ми опрости грехе и обрати поново Себи. - Колико вам је година, брате Миха? Које образовање имате? - Имам 27 година, завршавам студиј етнологије након неколико година паузе. Радим у струци у једној фирми у Љубљани. - Верујем да сте колико сте стигли погледали текстове који су објављени на нашем сајту. - Да, неке јесам, а неки ме још чекају. Данас у току читања много пута су ми навирале сузе на очи, и то због љубави која зрачи кроз речи. Синуло ми је да баш овакву љубав хоћу и ја имати у срцу! Теши ме то што сам је имао више него што је имам сада. Куда и када је отишла, не знам ни сам. Ваљда Бог на тај начин жели да ми каже да Му наменим више пажње. Шта кажете Ви, оче? - Како кажете, данас сте први пут отворили наш сајт, биће времена да прокоментаришемо нешто од онога што прочитате и што је позитивно и духовно деловало на Вас. - Највише ме дирну речи о борби с искушењима која доноси свет сваки дан, тј. данашњи темпо и пажња која се даје вањским стварима. Дајем је и ја, и често занемарим своју душу и њезине потребе, а онда се с времена на време, да тако кажем, нађем са осећајем да сам се потпуно изгубио. - Да, да би човек савладао искушења потребна је упорна духовна борба. - Да, ту мени мањка снаге. Поред тога, сећам се себе само пре пар година, како сам био пун правила и принципа, како сам знао шта је добро а шта је зло и шта је важније. Успевало ми је тада да многе своје исправне принципе живим. Ствари су се релативизирале и моје срце се смрзнуло до те мере да кад учиним неко зло, које до

DUXOVNI RAZGOVORI

230

пре пар година никако не бих учинио, уопште не осећам у срцу покајање. Дакле, разумом знам да сам учинио зло, али стварног покајања нема. - Полако, омекшаће срце за покајање, на нашем сајту има доста душекорисних поука и примера на подстрек за покајање. - Одвојићу време да прочитам поуке и покушаћу да недељом идем на Св. Литургију. Помолите се Богу за мене. Желим Вам свако добро, хвала Вам за Ваше време, речи и стрпљење! - Хвала и спокојну ноћ!

ТЕШКО СЕ СА ВИСОКОУМЉА СПУШТА НА СМИРЕНОУМЉЕ

- Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио! - Читам редовно Ваше одговоре, биће то дивна књига, која ће многе боготражитељске душе обрадовати! Оче мој, хвала Вам на љубави. Ви сте мој духовник и свих душа које Вам се обраћају, а ја Ваше грешно чедо. - Мислиш, брате Младене, на овај виртуални начин духовник? Ту је лако бити ученик, не мора се стриктно слушати савет духовника, јер се физички не гледамо да би морао одмах извршити послушање. - Не мислим, већ знам, довољна је само духовна „кап“ Ваша да нас покрене. Неки схвате прије, а неки касније. - Мислиш на послушност? - На све ваше духовне „капи“, а о послушности других не могу да причам осим за себе самога. Да, зависи од интелекта, неки схвате брже, а неки спорије. Признајем да је мој интелект спор. Толико пута сам био са Вама, а тек неки дан, тачније у недјељу, сам то схватио. - Најтеже је прећи са световног размишљања и схватања на духовни начин, ту границу је тешко премостити. - Да, оче, истина је, дух овог времена нас кочи. Самољубљивост нас убија!

230 231

DUXOVNI RAZGOVORI

- И високоумност! Са високоумља се тешко спустити на смиреноумље, јер данас влада тај дух времена да многи пате од болести гордости. - Да, гордост, осјетио сам на својој кожи шта значи високоумност мене, који сам прешао неколико „метара живота“ у односу на Вас који сте прешли хиљаде и хиљаде километара духовних, а и то је мало колико сам написао. Нема се смирености, све бисмо хтјели експрес, на брзину. Никако да се погледамо у огледало , удубимо у себе, избацимо старог човјека и обучемо се у „свадбено рухо“. Нисмо Христови војници као Ви, оче, који стојите на стражи док ми спавамо. - Да, али сви смо позвани да будемо Христови војници. Прости, неуки, богати и сиромашни... код Господа сви смо једнаки, само је разлика у томе ко и како испуњава заповест Његову. - Али уз Вас ми се будимо и дижемо из понора зла. Мислим на сву браћу и сестре, а и себе лично, који виде у Вама правог пастира и капетана наше духовне лађе у Цркви Христовој. Голи смо дошли, голи ћемо и отићи, али неки ће лево а неки десно. Све зависи од тога, како сте рекли, ко и како испуњава Његове заповијести. Колико је тешко Ваше лично бреме, а и нас свих који Вам се обраћамо. Широка су Вам леђа, наш драги игумане, кад носите толике душе и не ропћете као ми. - Не ропћем, него се радујем свом послушању које ми је од Господа дато и од Цркве Свете наше Православне. Оно што имам, то и дајем - оно што сам стекао и научио на Светој Гори Атонској. - Дато је Вама, а Ви дајете нама. Хвала Вам на свакој капи живе воде дате нама, жедним Вашим овчицама. Хвала на љубави и времену које сте ми опет посветили, оче, цјеливам Вам десницу и скуте! Свако добро Вама и братији од Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. - Бог благословио, брате Младене! - Хвала, оче!

DUXOVNI RAZGOVORI

232

УЗМИ ОНОЛИКО КОЛИКО МОЖЕШ ДА ПОНЕСЕШ

- Помаже Бог, о. Гаврило, благословите! - Бог благословио! - Желим да Вам се захвалим на гостопримству за славу, ја сам из Бање Луке и, ако се сјећате, тражила сам од Вас благослов да престанем пушити. Хвала Господу, Пресветој Богородици Лепавинској и Вашим молитвама, ево до данас нисам запалила ни једну цигарету. Сигурна сам да сте се за мене молили, ја осјећам да ми Ваша молитва помаже. - Колико њих тражи, али брзо и заборави. - Е, ја не заборављам. Чим осјетим потребу за цигаретом, ја у мислима ишчитам Исусову молитву и помислим на Вас, и то ме прође. - Хвала Богу! Сачуваћеш душу, здравље и џеп. - Стално су ми у мислима Ваше ријечи да кадим ђаволу кад запалим цигарету. - Тачно, може се и то догодити. - Да ли Вам је, оче, тешко да куцате? - Зависи од саговорника и теме разговора. Понекад разговор буде лаган, понекад испреплетен и енигматичан, а некад буде и провокативан. Најбоље је да питања која ми се постављају буду кратка и јасна, а не читави животни романи. - Фасцинира ме толика љубав монаха за народ. Ја бих само да учим да што више сазнам како спасити душу. Жедна сам и гладна духовних разговора. Највише на свијету бих вољела да ми Ви будете духовни отац, али се и бојим. Вољела бих да ми напишете молитвено правило! - Узми сама толико колико можеш да носиш. Нико никоме не треба натоварити терет тежи да носи од снаге коју има. - Да, моја плећа не могу да понесу терет толике среће коју сам осјетила молећи се на бројаницу. Свела сам Исусову молитву на Господе помилуј! и тако сам се молила по цијели дан. И док ходам улицом у џепу ми је бројаница и изговарам молитву. У једном тренутку сам осјетила такву радост која се не може ни са чим

232 233

DUXOVNI RAZGOVORI

земаљским упоредити. Једноставно сам мислила да ћу се подићи од земље и да ћу полетјети. Све је у мени горјело од радости. Толико је тај осјећај био снажан да сам се уплашила и никада се више нисам молила на бројаницу. - Да, али продужи исто то правило. То што си престала да практикујеш умну молитву је искушење. - Много пута сам се питала да ли Вам је жао што нисте осамљени негдје у пустињи. Опростите, оче, ово је неко моје лично мишљење, али заиста мислим да Ваша душа тражи самоћу. - Има монаха у пећинама и по пустињама који се моле за цео свет, а други су у свету да служе свету. А ја се више радујем кад могу некоме духовно да помогнем, као што су и мени други помогли. - Једна сестра у Христу каже: „Јој, о. Гаврило је строг, ја се њега бојим“, а мени та Ваша „строгоћа“ у васпитању баш годи. Уосталом, кроз уска врата се одлази у Царство небеско. - Ма нисам ја строг, него тако изгледам када ми се шећер подигне. - Знам, имам ја једну Вашу фотографију, коју ћу Вам донијети сљедећег пута. На тој фотографији сте баш онакви какви јесте: молитвени, благи... Сликала сам Вас а да то нисте ни знали и та слика стоји на почасном мјесту у мојој кући, а за рам је заденута иконица Пресвете Богородице Лепавинске која Вас чува! Вољела бих да чујем Ваше мишљење о неким стварима које су ми се догодиле везаним за духовност. - Хвала, сестро Снежана, на овом дивном духовном разговору. - Хвала и Вама, о. Гаврило, за мене је ово била велика част. Молим Вас да се помолите за мене грешну, да више никада не кадим дуваном. Нека Господ Бог Вама да здравља и смирења. Да нас још дуго водите духовним стазама и нека прими сваку Вашу добродетељ као сјеме у Своју њиву која је већ сада најљепши перивој. - Бог Вас благословио и наставите с молитвом Господе Исусе Христе, помилуј ме! - Хоћу, већ сад. Идем опрати руке и молити се. Остајте ми с Богом, драги мој оче Гаврило!

DUXOVNI RAZGOVORI

234

ОСТАЈЕ ЈОШ САМО ДА СЕ СА РЕЧИ ПРЕЂЕ НА ДЕЛА

- Помаже Бог, драги оче. - Бог благословио, сестро Драгана. - Оче, да ли може питање? - Које школско образовање имате и који посао радите? Питам зато што видим да сте надарени за писање, а не изостаје ни духовности у ономе што је написано. - Оче, фризерка сам по струци, то сам завршила ванредно, а завршено средње образовање је „дрвни техничар“. - Где сте учили школу духовности и ко Вас је учио? - Моја покојна бака, у раној младости ме је водила цркву. Тим одласцима, посту и светом причешћу тако сам се радовала да сам од малих ногу тражила путеве Господње. - Јесу ли сви у кући практични верници као што сте Ви? Да ли Ваш муж и деца одлазе редовно у цркву на богослужења недељом и празницима? - Само ја идем редовно у цркву и водим дјецу, а муж иде само кад затражим да ме вози у манастире. Мени су, оче, манастири мој живот, моја храна и све моје. - Какав је црквени живот код православних верника у Вашем месту, да ли су духовно пробуђени или успавани? - Па, има и вјерника и ових других, а село у којем ја живим, у предграђу Г., доста је успавано, нажалост. - Колико има оних који редовно иду у цркву као Ви и Ваша деца, а колико има духовно пробуђених? - Црква у граду може се рећи да је пуна, има народа који редовно долази, али с обзиром на то да је то град могло би бити и више. У мјесту гдје сам ја има 1000 кућа, али од тих хиљаду из десетак домаћинстава долазе у нашу мјесну цркву. Велика жалост, оче, што је велики коров ухватио толике душе. - Па како гледају ови што не иду у цркву на вас који редовно идете, како они оправдавају то што су крштени а у цркву не одлазе? - Па они се, мислим на овај мој комшилук, подсмјехују, само

234 235

DUXOVNI RAZGOVORI

што то на мене не утјече. У лице ми кажу да сам излудила, шта ћу стално у цркви. Пребацују ми што и дјецу водим, питају ме што дјецу замарам, али ја сам на све то огуглала. Кад их невоља, драги оче, савлада, многи зову и питају гдје сам ја ишла у манастир, јер да би и они требали ићи, молити се да им Бог помогне у невољи. Свима објасним пут којим требају ићи , неки су, Богу хвала, и отишли. - Може ли свештеник при вашој цркви да организује веронауку за одрасле, па макар на почетку било двоје или троје, да се верници уче основама вере православне, да им се објасни зашто треба ићи у цркву, да им се објасни шта је Св. Литургија и шта је уопште Црква и како треба да живе и испуне своју духовну обавезу као крштени и православни верници? - Жељела бих то, оче, искрено, чак бих помогла лично у организацији са свештеником, то је овдје прека потреба. Колико знам из прича народа, овај свештеник је овдје 40 година и никад није било труда нити залагања да се овај овдје народ поведе своме православљу. Свештеник је пустио своје велико стадо да га поједу вукови (као што сте Ви, драги оче, рекли), не позива народ... Једина нада је ако дође замјена у ову нашу цркву, као што причају, па бих се онда и ја лично потрудила да помогнем око организовања вјеронауке за одрасле, јер велика је ово несрећа да не знају ни Оченаш. - Оставимо ми време које је било иза нас, идемо ми напред у ово време у којем живимо, јер данас нема никоме изговора да не сме ићи у цркву и испољавати своја верска осећања као што је недавно било у време атеизма. - У праву сте, оче, толико је сада све доступно у јавности и толика је сада слобода, да је онда то само безвољност, јер сви ми који смо родитељи имамо књигу вјеронауке у кући. Дјеца уче вјеронауку, па шта би фалило свима њима да и они са својом дјецом уче? Ту су описани почеци наше вјере и основне ствари које бисмо сви требали да знамо. Само воља, драги оче, и ништа друго. - Сад само следи прећи са речи на дело и све у своје време у задатим приликама и околностима. - Да, драги и поштовани оче, нека буде по промисли Божијој. - Сестро Драгана, да приводимо за данас крају овај наш

DUXOVNI RAZGOVORI

236

духовни и користан разговор. - Хвала, оче Гаврило, кад сте примили мене грешну као Вашег саговорника. Хвала вам из грешне душе моје, сваки пут кад разговарамо помислим за себе да сам једна недостојна и грешна жена да Вас замарам. Да Вас Господ помилује, драги оче, а Света Мајка да Вас спасе и све Ваше братство, јер их све познам. - Бог благословио, до следећег разговора на овај виртуални начин у виртуалној паучини, користећи ову савремену технологију за мисионарску духовну делатност. - Неизмјерно сам захвална Господу и Вама, драги мој оче, за Ваш труд према мени грешној. Само ми је жеља да се сваки дан кајем и да се што више приближим Господу, учврстим у вјери са што мање ових искушења који нападају грешну душу моју. До следећег разговора, још једном Вам хвала, оче.

УМНУ МОЛИТВУ ТРЕБА ЈЕДНОСТАВНО, БЕЗ УСИЉАВАЊА, ПОНАВЉАТИ

- Благословите, оче Гаврило! - Бог благословио, брате Миха! - Како сте, оче? - Добро, хвала Богу. - Драго ми је да могу опет разговарати с Вама. Читао сам Ваше одговоре браћи и сестрама у Христу. Са братом Петром разговарали сте о његовој неодлучности да изабере или свет или „свето“, да тако кажем, и о његовом мањку воље да се одрекне греха. Ту сам негде и ја. Тако ме вуку тиховање, мир и благост која зрачи од људи као што сте Ви, а ипак ми на другој страни не дају мира разна искушења. - Полако, само треба тежити ка доброме и удаљавати се од онога што је штетно по душу, трудити се у чињењу добрих дела, онда ће се и у души почети осећати радост, мир и спокојство. - Да, трудим се, оче. Читао сам на интернету и о Исусовој молитви, коју сам и сам већ упражњавао и у њој налазио утеху. Данас сам прочитао да бих требао имати благослов да бих упражњавао Исусову молитву. Је ли то тачно?

236 237

DUXOVNI RAZGOVORI

- Духовно руководство би било потребно, али није неопходно. Молитву треба једноставно, без напрезања мозга и усиљавања, понављати, онда ће се стећи мир и спокојство, а након тога се осети и плод молитве. - Добро, покушаћу! Желим да Вас питам још нешто у вези са мојим верским животом. Крштен сам у Римокатоличкој цркви као дете, после тога нисам ишао на веронауку, а ни редовно у цркву. Код куће је мој одгој био на темељу хришћанског морала, да тако кажем, али без молитве. Сад већ неколико година тражим Бога, односно искрено речено како кад, Он ми не да мира. Преко једног пријатеља, интернета и „случајних“ сусрета с неким људима дошао сам до православне вере. Без обзира на то што сам неко време редовно одлазио на Св. Литургију, некако нисам био одлучан да приђем свештенику, направим одлучујући корак и кажем „ту сам, желим да будем пуноправан члан Цркве Христове“. Знајући своју нарав и историју, не сматрам се вредним таквог дара. - Довољно си зрео и одрастао да сам можеш да ходаш стазом којом те срце вуче, а то је пут ка Царству Небеском. - Хвала Вам на саветима и свим речима. Замолио бих Вас да се помолите за моју баку Марију, која лежи у болници, а доктор каже да је питање времена када ће нас напустити. Још једном хвала, нека Вас Бог чува у здрављу и сву обитељ у манастиру. Збогом! - Амин!

И ЗА МОЛИТВУ ЈЕ ПОТРЕБНО ЗАГРЕВАЊЕ

- Оче, благословите, овде Владимир. - Бог благословио, брате Владимире, одавно се нисмо чули. - Нисмо, драги оче. Али ипак као да смо се чули, кроз Ваше духовне поуке на манастирском сајту. Хвала Вам пуно што сте нам препоручили књигу „Казивања једног боготражитеља“. - Па, како иде са тиховањем? - Полако, још увек је само загревање. - Полако... И нови ауто мора се у месту дуго загревати, јер ако би одмах кренуо у брзину дошло би до хаварије на мотору.

DUXOVNI RAZGOVORI

238

Тако је и са умном молитвом, потребно је духовно загревање, значи прво усна молитва, затим умна, па тек онда срдачна. Када се то постигне, онда треба устрајати на постигнутом и не одустати. - Добро, оче, придржаваћу се тога и покушаћу да уз Божију помоћ и Ваш благослов издржим. За сада је испитивање сваког дела тог „аута“. Чини ми си се да сам пронашао „вентиле“, али је проблем када се уђе у мотор, онда се вентили више не чују. - Старац Серафим Каруљски ми је говорио из свог личног искуства и искуства других тиховатеља као поуку: на почетку се постепено стиже до једне границе, а граница је кад почне борба са искушењима разне врсте да би се одустало од постигнутог. Ако се та граница прође и устраје у постигнутом, молитва се стабилизује. Онда је постигнут циљ, осећа се мир у срцу и духовна стабилност, а тај мир осећају и они који се налазе у окружењу творитеља молитве. - Оче, ја немам никаквог искуства што се овога тиче и као што видите, не знам чак ни право душекорисно питање да питам. Да, што се тиче искушења, има их безброј, а највише пече гордост. Хвала Богу, овај „ауто“ има и расхладни уређај. Оче, хвала Вам на огромној помоћи и свој братији манастира Лепавина, нека Пресвета Богородица буде сваке секунде уз Вас. Драги оче, гледам синоћ пун Месец и звезде на ведром небу. Тачно као света икона Пресвете Богородице Лепавинске, а Она нас све гледа! Док јутром златно Сунце (наш Господ Исус Христос) се рађа на прелепом плавом небу Пресвете Богородице. Тачно као што сте једном рекли, овај небески свод је као купола цркве у којој се благодат Божија непрестано излива. Опростите што промених тему, драги оче. - Није промењена тема, него се скренуло са аутостраде на споредни пут за неко селце, где се може сигурније возити и у мањој брзини. - У праву сте, оче, на висинама је опасно, овде доле је сигурније. Једном је један старац рекао: „Седи, жабо, у бари, јер може да буде горе“. Ето, ја сам као та жаба, не мрдам док ме нека рода не понесе лагано. - Али и у бари прети опасност, има великих водених

238 239

DUXOVNI RAZGOVORI

змија које вребају жабу да је прогутају, ако их ова на време не примети и ако није вешта да побегне. - Више изгледају као комарци и мушице... Шалим се мало, оче, сакријем се тада под Покров Пресвете Богородице и оне ме не виде. - Брате Владимире, да приведемо крају овај наш кратки духовни разговор. - Добро, оче, хвала Вам и свако добро од Господа молитвама Пресвете Богородице. Благословите! - Бог благословио!

САМО СЕ КРШТЕЊЕМ ПОСТАЈЕ ЧЛАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, сестро Вера! - Оче, како сте? Не могу Вам исказати моју радост што сте ту. - Хвала Богу, добро. - Посјећујем врло честу Вашу манастирску страницу и могу Вам рећи да сам „заљубљена“ у њу. Сваки дан морам нешто да прочитам са те странице. Много волим своју Православну Цркву и своју вјеру православну, па желим да што боље успијем у томе, а у томе ми много помаже лепавински сајт и програм Радио Светигоре. Не знам да ли сте прочитали моју прву поруку, хтјела сам да Вам кажем једну лијепу вијест. Знам да имате пуно посјетилаца и да не можете све да стигнете, али желим да Вам кажем да је мој син М. отишао сам у манастир, без ичијег наговора, да се исповиједио и да му је свештеник очитао молитву. - Колико му је година и у који је манастир отишао? - Има 22 године и отишао је у манастир Св. Василија у Бијељини. Ми живимо у Бијељини. - Хвала Богу, добар је пут изабрао. Имате ли још деце осим њега? - Имам кћерку од 23 године. Зове се М., замолила бих Вас да се помолите за њено здравље и напредак. А шта мислите, оче, о оној дјевојци о којој сам Вам раније писала?

DUXOVNI RAZGOVORI

240

- О којој девојци? - Дјевојци мога сина. Јако сам се бринула да не постоји нека магија, она је из села Н. из Србије, Влајна је. Плашила сам се те дјевојке, он се мало чудно понашао у последње вријеме. Али хвала Богу, више се не бринем, она је православна, пости и иде у цркву. Него, мој син је био досад мало лијен да пости и да иде у цркву, али сад је све у реду. Ми сви у кући постимо и редовно недељом идемо на Богослужења. - Па Ви рекосте да Вам је син отишао у манастир и да имате кћерку, каква сад девојка? - Опростите, дошло је до неспоразума, нисте ме разумјели, мој син је ишао у манастир да се исповиједи. - Тако реците, јер кад кажете „отишао у манастир“ ми монаси сматрамо да је отишао за искушеника. Као да ја могу упамтити ко је од 452 оних који су се досад јавили скајп шта написао, а сваки дан се све више јављају за духовне савете... - Поновићу Вам шта сам Вам писала прошли пут, знам да сте презаузети. Опростите што је дошло до неспоразума. Ако Вас замарам, ја ћу прекинути писање. - Само Ви наставите. - Хвала, много ми је стало да говорим са Вама. Мој син је иконописац и иде у школу иконописања. - И то је добар избор кад има тај дар, треба га искористити и усавршити. Данас је потребно талентованим младим људима омогућити да усаврше оно што им је од Бога даровано. - Наравно, слажем се са Вама. - Ви сте срећна мајка када сте успели да тако лепо своју децу васпитате, да Вас слушају и да редовно иду на Богослужења. - Знате, оче, ја сам самохрана мајка. Мада су моја дјеца одрасла, борим се и трудим да их изведем на прави пут спасења. Отац им је умро када су били мали, нажалост некрштен, а био је диван човјек. Шта мислите, оче, шта ја могу учинити за покој душе мога мужа, који је умро некрштен? - Речено је: „У кући Оца мога станови су многи...“ (Јн 14,2). - Жељела бих да знам да ли има нека појединачна молитва која би била корисна моме покојном мужу? - Знам само једно, да за умрле а некрштене нема никаквих

240 241

DUXOVNI RAZGOVORI

молитви у Православној Цркви, јер се крштењем улази у Цркву и постаје члан Православне Цркве, а онда следи све што припада православном вернику. - Добро, оче, не бих да Вас замарам, али веома сам тужна због мог покојног мужа, који је био веома добар човјек. - Зато имају молитве за утеху живих сродника. Познато вам је да и за самоубице Црква забрањује опело с изузетком када то одобри епископ, али под условом да се утврди под којим околностима је покојник извршио самоубиство. Тада надлежни епископ даје одобрење свештенику да може присуствовати сахрани, али послије нема никаквих молитви, као ни за оне који су се упокојили некрштени. - Хвала Вам, оче. - Бог благословио Вас и Вашу децу и будућу снају, која је из мог суседног села. Поздравите ми земљакињу! - Хоћу, хвала, оче, помолите се за нас, надам се да ће уз Ваш благослов бити добра снаја. - Амин!

АКО ВАШИ НЕ СМЕЈУ К ВАМА, ИДИТЕ ВИ К ЊИМА

- Помаже Бог, оче Гаврило. Како је Ваше здравље сада, након боравка у бањи Мљечаници? Жељела бих да ме посавјетујете. - Кажите! - Мој муж вјерује у црну магију, а ја не вјерујем. Ја само вјерујем у драгог Бога и у Цркву. Онда је оптужио моје родитеље да се они баве цром магијом и не дозвољава им да дођу мени да ме посјете. Много сам тужна и не знам како да се поставим и да помогнем мом мужу. - Немојте се секирати због тога, прогледаће једног дана и престати да верује у оно што није по Богу. Прочитајте текст са овог линка: http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kako_crkva_gleda_na_obracanje_svojih_verni-ka_pogadjacima_sudbine_i_vracarama - Родитељи моји су такође вјерници, драгом Богу одани и

DUXOVNI RAZGOVORI

242

вољели су мога мужа као сина свога. Када је тако окарактерисао моје родитеље, отишли смо заједно муж и ја у нашу цркву Светог Димитрија, код нашег оца Тихона. Кад је отац Тихон очитао молитву над мојим мужем, он је почео говорити: „Излази из мене, ја сам твој, Господе Боже!“ Потом је био у несвјести неколико минута, па је онда заспао пред олтаром. Кад се пробудио, почео је да љуби иконе у цркви. Сада се моли Богу заједно са мном, али не дозвољава и даље мојим родитељима да дођу, који су због тога сломљени од бола. - Зашто су они сломљени до бола? Нека се моле Богу, нека одлазе редовно у цркву недељом и празницима, нека се исповеде и причесте! - Богу драгом хвала, они иду редовно у цркву и исповиједају се и причешћују се. Али ето, тешко им је што сам ја јединица и не могу доћу мени у посјету и тешко им је што су оптужени за нешто што нису урадили. - Па идите Ви код њих, што они морају да долазе код Вас! -Ето, хвала Вам много, оче Гаврило, и нека Вас драги Бог чува и подари Вам здравље још много и много љета. Жао ми је што сам далеко и не могу доћи често у манастир Лепавину. Али ако Бог драги да, доћи ћу преко љета. И замолила бих Вас да ми, ако можете, напишете жиро-рачун, тако да могу послати прилог манастиру. Још једном хвала на дивним савјетима. Много сте ми помогли. Хвала драгом Богу што имамо нашу Православну Цркву и оца Тихона у овом граду гдје живимо. Још једном, Бог благословио Вас и Вашу братију и оца Тихона. - Бог благословио и лаку ноћ.

242 243

DUXOVNI RAZGOVORI

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ БОГА И ИСПУЊАВАЈ ЊЕГОВЕ ЗАПОВЕСТИ

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, сестро Зорице! - Како сте, оче? Мислила сам да сте отишли у бању, нешто се не јављате? - Ту сам и јављам се онима који имају конкретна духовна питања, а немам времена да се јављам онима који ми пишу читаве животне романе. - Опростите, оче, ја се надам да ћу некад доћи, ако Бог да, некако и мени не иде да Вам опширно пишем. - Писали сте Ви лепо раније и умели да поставите питање, али у задње време нешто се и код Вас променило. - Празна сам нешто, оче, расејана и са милион ствари оптерећена, тренутно ми ни мозак не ради. Често мислим превише па од тога скоро да полудим или пак не мислим ништа па живим као биљка. Никако не успевам да нађем средину. Све тако, горе-доле. - Да, разне фазе наилазе код особа које нису стабилне. - А како, оче, да постанем стабилна? Како себе да доведем у ред? - За то се не може нацртати шема, потребан је труд да се постигне смирење, а онда долази и стабилност. - Хвала Вам, оче, нема ништа лепше од мира, немир боли и не да ништа човеку у животу. - Све зависи од тога какве је човек животне бриге натоварио на себе. Човек треба да се пружи онолико колико му је простирка дугачка. - Јесте, оче, од многих брига човек се запетља, па ни сам не зна шта да ради. Него ме Бог извуче кад не знам сама да се извучем. Понекад се бојим да ме више неће погледати, па шта ћу онда? - Немој ти заборавити Бога и испуњавај Његове заповести! - Добро, оче, нећу, јер једном кад човек осети Бога не може више без Њега, без обзира на то да ли је живот добар или тежак.

DUXOVNI RAZGOVORI

244

ПОСЛУШАЈТЕ СВЕШТЕНИКА И ПОТРАЖИТЕ ИСКУСНИЈЕГ ДУХОВНИКА

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио. - Ево, поставићу Вам једно питање, можда уобичајено, али мени веома значајно. Исповедила сам духовнику како сматрам да ми не верује и да бих можда требала да се исповедам старијем духовнику. Он ми је на то одговорио да ме неће више исповедати, иако сам ја то њему исповедила чиста срца, верујући да ми је и та мисао од демона. Шта треба да урадим, нисам паметна? - Ако сте се исповедили и нисте поновили исти грех, нема потребе да за већ исповеђени грех идете поново код другог свештеника. Млади свештеник који вам је рекао да више к њему не долазите на исповед вероватно вам то није рекао без разлога, зато је потребно да нађете старијег искусног духовника код којега бисте се исповедали убудуће. - Оче Гаврило, хвала Вам пуно, пуно! Други пут ћу Вам причати о прелестима у којима сам била, а можда сам и још у њима, борба је с њима тешка и дуготрајна.

ЧОВЕК НИЈЕ ДУХОВНО ЦЕЛОВИТ АКО НЕ ИСПУЊАВА СВЕ ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ

- Помаже Бог, драги оче, могу ли да Вас питам? - Бог благословио, сестро Драгана, само нека буду кратка питања. - К мени је, оче, дошла моја најмлађа сестра С. да прочита нешто душекорисно са вашег сајта, мада сам се ја потрудила да јој доста тога копирам и дам. Жали се да је немир у њу ушао, да су јој мисли често страхом заокупљене, а у глави јој се врте помисли да ће се нешто десити њезиној дјеци. Вољела бих да јој помогнем, али не знам како. Да ли бисте Ви, оче, могли да јој одговорите на ово питање, пошто она нема кући интернет . - Нека иде редовно у цркву, пости, исповеда се и причешћује!

244 245

DUXOVNI RAZGOVORI

- Ево, она чита ово што Ви пишете. Каже да не иде често у цркву, а пости прву и задњу седмицу и среду и петак. - Ако човек нема главу и ноге, а има само труп, није цео. Тако је и у духовном животу, човек није духовно целовит ако не испуњава све заповести Црквом прописане. - Ево, она чита. - И зато се догађа да има те немире и страхове. - Каже, кад се на своју дјецу наљути, боји се шта би могла од бијеса направити. А воли своју дјецу... - Нека чита и нека се научи, па ће се и њена деца угледати на њу и следиће њен пример. А ако настави да се љути, узвратиће јој деца истом мером! - Каже да се боји да су то њени греси урадили од ње и каже да их је исповједила, а себи не може опростити због тог великог греха. - Па, ако се исповедала, нека се труди да га више не понови и нека се труди да буде добра верница и примерна мајка и да у хришћанском духу васпитава своју децу. - И то је сад прочитала, још каже да јој је душа празна, а памћење као да је излапило. Има 30 година и све заборавља. - Нек испуњава све ово што сам горе написао. Добиће просветљење ума и стећи ће мир у души, а то ће деловати и на околину око ње. - Хвала Вам од срца, драги оче, она се радује Вашим ријечима и савјетима, а и ја грешна. Само још да Вам кажем да има велику реуму у костима. - Доћи ће лето, па више на сунце, мање у хладовину и реума ће проћи, мада данас ни сунчање није здраво, због озонског омотача. Да приведемо крају овај наш разговор. Бог благословио. - Хвала оче, нека Вас чува Господ и Пресвета Богородица. - Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

246

У ТОРУ ЈЕ СИГУРНИЈЕ НЕГО ВАН ЊЕГА

- Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио, сестро Јована. - Читала сам ове разговоре преко скајпа на Вашем сајту и могу Вам рећи да има много душекорисних савјета. Нисам све прочитала, али су многа питања баш она која бих и ја поставила. - Драго ми је кад неко зна поставити кратка и јасна питања, да бих и ја могао на исти начин одговорити. - Први пут кад сам контактирала са Вама поставила сам уопштено питање, па се не могу похвалити да сам у категорији разумних. Трудићу се да Вам не досађујем, јер сам сада видјела колико тога има да се прочита, ако будем вриједна у читању наћи ћу и одговоре. Хвала Вам и за постављене текстове. Молим Ваш одговор на једно конкретно питање. Мама и ја постимо, али мама то ради на обредан начин; пуши, не исповједа се и занемарује духовну страну. Кад сам јој скренула пажњу на то да не смије тако приступити Светом причешћу, рекла ми је да се онда неће ни причестити, зато не знам како да поступим. Не бих вољела да неког отјерам од поста, па ма какав он био. Хвала Вам унапријед, иако питање није било конкретно. - Питање је јасно као дан. Нека Ваша мајка буде онаква како јој савест налаже и како може. Бар је у тору међу другим овцама, где је сигурније него да се налази ван стада, где може да наиђе вук, да је однесе у шуму и онда је неће бити са осталим овцама. Своје недостатке увидеће кад буде духовно дорасла својој кћерки, која ће јој својим примером показати како се живи црквено и литургички. - Хвала Вам на издвојеном времену и свако добро од Господа. - Бог благословио Вас и Вашу мајку, хвала вам на овом кратком духовном разговору. - Хвала Богу што је мени дао да чујем пар ријечи од неког ко живи истинским јеванђелским животом! Ја сам и даље лицемјер. - Ма нисте Ви лицемер, него тако кажете из скромности и смирења, а то краси верујућег човека.

246 247

DUXOVNI RAZGOVORI

ЉУДИ СУ НЕКАД ЖИВЕЛИ БЛАГОЧЕСТИВО, ПА СУ БИЛИ ЗДРАВИЈИ

- Помаже Бог, о. Гаврило, благословите! - Бог благословио! - Јесте ли добро са здрављем? - Па нисам као кад сам био млад, године чине своје. - Да, баш тако, године чине своје, али понекад ни године нису мјерило нечијег здравственог стања. Баш су нека тешка времена. - Време је исто као што је и некад било, само су људи променили начин живота. Људи су некад живели благочестиво и богобојажљиво, имали су страха Божијег у себи, па су били духовно и телесно здравији. - Сигурно је да је тако, тек ова демократија која нам је дошла на велика врата са Запада учинила је да нико никога не поштује нити се боји. Најтеже је за омладину. Моја кћерка има 14 година и молим се драгом Богу да ми покаже пут како да је усмјерим и савјетујем да сутра буде здрава личност, што је најбитније. Супруг ми није жив и много је тешко. Кћерка и ја смо већ биле у манастиру Лепавина на Св. Литургији и поново ћемо доћи кад будемо имали прилику. Помените нас у Вашим молитвама. - Бог вас благословио! - Хвала, оче, Бог нека Вас чува! - Амин!

БОЛЕСТ СЕ НАЈЛАКШЕ ЛЕЧИ ЧИМ СЕ ПОЈАВИ

- Помаже Бог! - Бог те благословио, брате Живко! - Прочитао сам негде да се завист може показати кад неко осећа тугу због туђег успеха. Нисам то ни знао прије, а онда сам то приметио у себи и као да се та завист повећала. Срамота. Ето, да дође неко и почне нпр. причати о туђој предности или нешто слично, у мени се често јави та туга и то ме некако напада.

DUXOVNI RAZGOVORI

248

- Да, завист је опака душевна болест која нагриза душу и тело човека, која ремети душевни мир, а због постигнутог успеха другог који се трудио да буде на корист себи и другима. - Истина, често се то појави, онда се молим и то некако оде, онда се јави поново, па и за бесмислене ствари. И тако поново... - Моли се Господу да одстраниш ту болест, да се не угнезди у твом срцу. Ако се буде настанила и још више прошила, биће је теже излечити. То је као гангрена, која захвати цео људски организам ако се на време не почне лечити. - Молићу се. Молите се и Ви за мене да се избавим од тог зла. - Свака болест се лакше лечи кад се тек појави и ако болесник нађе доброг лекара. Успешно лечење биће ако болесник слуша свог лекара и ако је дисциплинован. Исто је тако и у духовном животу, ако је неко нашао себи духовника и предао се њему на духовно руководство и послушно испуњава његове савете, неће лутати у греховној тами, где га могу птице грабљивице ухватити својим канџама и однети у таму најдубљу. - Да, ако ме Ви будете још нешто посаветовали, потрудићу се да Вас послушам. Исповедам се код нашег свештеника у селу, исповедио сам тај грех, али се поновио. Свештеник ми је углавном рекао да се треба веселити туђем успеху, саветовао ме је и о другим стварима. Неке ствари испуњавам, а неке су претешке за мене. Саветовао ме је да певам у цркви, мени је то тешко и као да немам храбрости, а треба певати мелодично, тако да то сад не испуњавам. Такође ми је саветовао да нађем девојку, што исто тешко могу да испуним. - Брате Живко, слушај твог духовног пастира и лекара, он те најбоље позна, и зна која терапија ти је потребна да будеш духовно здрав, како те не би захватиле друге многобројне духовне болести.

248 249

DUXOVNI RAZGOVORI

СВЕДОЧИТЕ ДА СТЕ ИСТИНИТИ ВЕРНИЦИ

- Благословите, оче Гаврило! Нисам очекивала да ће разговор вођен преко скајпа бити на сајту, па сам зато променила име. Надам се да то није велики грех, користити друго име уместо правог имена. Оче Гаврило, како можемо помоћи ближњима да живе по вољи Божјој, ако смо сигурни да су они ван пута који је Богу угодан? Поред сталне, непрекидне молитве и директног казивања да су у заблуди, шта још можемо учинити? Има ли још начина да се врате Истини, посебно ако смо сами криви за њихов избор, да служе лажи? Молитвама свете великомученице Варваре, која се данас прославља, нека мене грешну озари нада за опроштење грехова мојих. Оче Гаврило, помолите се за моју грешну душу, пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске. - Бог благословио, сестро Варвара. Добио сам и прочитао Ваше питање. - Хвала. А да ли смем да питам да ли има одговора за постављена питања? - Ево, одговорио сам Вам на питање... - Добар пример сада, али у почетку је био лош пример. Колико времена треба да би ближњи схватили да смо тек сада и ми добар пример? - Онда будите још бољи и сведочите да сте истинити верници. - Будимо савршени као што је и Отац наш небески савршен. Схватила сам. - Леп дизајн сте ставили у аватар (слика у заглављу скајпа, нап.), иако многи у аватар стављају кучиће и мачке, жабе, мишеве и још штошта. Лепо је и то, и то су Божија створења. - У аватару је нешто што сам сачувала као прилог из једног часописа, и то у време док још нисам ни знала шта је жива вера. Само ми још реците је ли грех ово с променом имена или није. Знам да је лепше живети са речима „ништа тајно, све јавно“, али ипак, тај стални страх је увек присутан. - Ништа не мари, може се и тако као што сте се Ви прекрстили. - И ја верујем да је најважније да Бог познаје наше срце. Хвала, оче Гаврило. - Бог Вас благословио и свако добро.

DUXOVNI RAZGOVORI

250

У ПРАВО ВРЕМЕ СВЕ ЋЕ ДОЋИ НА СВОЈЕ МЕСТО

- Бог благословио! - Обраћам Вам се са великим поштовањем и поздрављам Вас од срца. Тражим већ јако дуго људе који вјерују у Бога. Данас сам кренула тражити помоћ за мога нећака, тако да преко интернета добијем адресу доброг психолога. Појавио се Ваш сајт, да ли ме желите саслушати? Ја нисам православне вјере а ни католичке. У сваком случају ћу поштивати ваше законе и обичаје. Ја само вјерујем у Бога, али моја вјера је слаба да би оздравила нећака В. Да ли ће те ми помоћи? В. има 25 година и мучи се страшно на некој својој разини несреће и мржње према животу. Знакови су очигледни за једног самоубојицу. Да ли је могуће, драги господине, да му не можемо никако помоћи? Убија се пићем... Да ли ћете ми одговорити? - Једино што ја могу јесте да га помињем у молитви. - Ја Вам захваљујем, хвала што постојите. - http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/de-taljnije/saveti_duhovnika_i_odgovori_na_svakodnevne_nedoum-ice_verujucih_ljudi - Да ли постоји проблем, господине, што је име религије различито, тј. што ја немам религије? Свака је моја. Не желим Вас увриједити, у молитви ћете добити потврду. Ја славим Бога и свакога тко вјерује и покушава ићи путем Исуса. Захваљујем што сте ми одговорили. - Не би се рекло да сте нерелигиозни и да не верујете, него сте у таквој средини где другачији и не можете бити. У право време доћи ће све на своје место, јер смо ми сви деца једног Оца Небеског који нас је створио по Своме лику и сличности. - Хвала Вам пуно. Читам странице које сте ми послали и у много ситуација се препознајем. Знате, много је лакше нама који имамо неко знање о животу и који смо неке страхове превазишли, него једном младом човјеку као што је В., који се још не сналази у „џунгли живота“. Ту међу нама је закон „твоја смрт, мој живот“... Нећу више да Вас задржавам, Ви знате колико сте ми помогли и

250 251

DUXOVNI RAZGOVORI

ускоро ћемо се појавити код Вас. Доћи ћу са сестром и са В., нема везе ако Вас не сретнемо, ја знам да Ви постојите и ширите вјеру Божију. Свако добро и пуно вјере и изљечења Вам желим! - Бог Вас благословио и желим Вам свако добро!

НЕКА ТИ НЕ ДОСАДИ ДОБРА ДЕЛА ЧИНИТИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево, ових дана сам стално на терену, али и то је Бог видио па ми је омогућио да учиним и једно добро дјело. Киша је падала и на путу сам срео једну монахињу, не могу да јој се сјетим имена, зауставио сам возило и повезао је. Она је монахиња на Михољској Превлаци, иначе је дописник “Светигоре”. - Бог те благословио, брате Петре! Нека ти не досади добра дела чинити. - Причао сам јој много о Вама, а она ми подијели многе савјете и поуке, даде ми уље из Свете Земље и из кандила са моштију Свете Петке из града Јашија у Румунији, затим икону свете Матроне Московске. Причали смо тако око сат времена. Рекла ми је да иако сам у свијету и живим животом мирјанским, изгледам као монах и да ми је и такав дух... Рекла ми је да су ово последња времена и да ми се ваља што прије одлучити... - И, шта си научио од те монахиње? Она је, познато ми је, прилично образована, али и јуродива. Међутим, нешто слабо слуша свог Митрополита... - Да, ишла је сама по киши, а прилично болесна, једва је ушла у кола. Каже да жури да стигне на Свету Литургију баш тамо гдје служи Митрополит. И молила се светој Варвари да је неко повезе, и тако, по Божијем промислу наиђем ја. - Да ли се одраније познајете? - Видјели смо се једном накратко, и када сам је видио тако на путу, помолио сам се да ме сама заустави да је повезем. Кад, таман, и ја идем у Радовиће, то је сасвим близу мог посла ту на терену... - Та њена јуродивост јој пробуди неке лутке у глави... - Па, то се и види и осјети, али она је права хришћанка, права монахиња...

DUXOVNI RAZGOVORI

252

- Код ње су додуше лутке, а код неких авиони... - Само, та монахиња ми је дала добре савјете. Не пуно, али, ето, мени је мило што сам и ја, прије свега, добро дјело учинио. Затим, испричао сам јој понешто о себи и о својим размишљањима, и сада знам да смо се сасвим сигурно срели по промислу Божијем. - Ето, она је примјер непослушности, зато се и осамила. Али да ли је размишљала како ће бити када наиђе болест? Никога нема ни шољу чаја да јој скува. - И рекла ми је, оче, нешто веома интересантно и чудно... Каже да монаси у манастиру имају више женски дух, а монахиње више мушки. Ја сам то схватио као добру поуку. - Теби се све нека чуда догађају... А видиш, у том случајном сусрету има доста и празнословља. - Има и ту истине. Она воли пуно да прича, то јесте, а и задржавала ме је, осјетио сам ја то, а осјети се и мала доза прелести. Али, сви ми у нечему гријешимо, јер смо слаби људи. - Па, морала је негде да се испразни, иначе би експлодирала. Због те њене самоће, свакакве јој фантазије долазе у главу. - Јесте, та самоћа је убија, то се види... Просто јој затвара дух. - Такви људи све критикују, само су они најисправнији... - Она никога није критиковала и чак је више пута рекла да се не смију спомињати туђи гријеси и да она има такав благослов. То је све спомињала док сам ја о гријеху причао. - То је чудо Божије да та монахиња никога није критиковала? - Не, ни једног тренутка, баш каже да је на службу ишла јер је Митрополит служио.... - Сигурно је добила неку епитимију да мора да тихује и никога да не осуђује... - Рекла ми је којој се светитељки Митрополит молио кад је размишљао да ли да изабере монаштво или мирјанство и како му је та светитељка помогла да одлучи. И набројала ми је толико светитеља, да ја више не знам ни њено име. - Баш сте се напричали. Вероватно је она оздравила док је стигла до њене келијице у пустињи... - Да, да, рекао бих... Па, Ви све знате, мој оче Гаврило! Баш

252 253

DUXOVNI RAZGOVORI

као архангел Гаврило! - Ето, тако, понешто... - Ја само знам ко је за мене најбољи... Ви, оче мој, и свуда Вас спомињем. - Кад ћеш опет на ту страну на терен? - Бог зна, тешко да ћемо се више срести. Рекао сам јој да планирам да код Вас дођем ускоро. Питала ме је колико Вас дуго познајем. - Да ли ме сањаш како те грдим да би био добар и послушан? - Све сам јој рекао, да сам непослушан, да Вас волим, али да не знам тачно зашто то радим. Она је рекла: “Само послушање. Без тога ништа...” И рекла је да духовна дјеца почињу да личе на свог духовног оца. Вјероватно је мислила на Вас и зато ме питала колико дуго Вас знам. И каже: “Ако се отац Гаврило стално моли за тебе, у теби јача монашки дух...” - Верујем да ћете следећи пут када се будете срели, причати о послушању из њеног искуства, како је и да ли је она постигла тај завет послушности. Та монахиња је образована, завршила је и Теолошки и Филолошки факултет. Само још да је докторирала, била би равна Митрополиту по знању. Зато се они и не слажу, јер уместо да размене стечена знања, ту се јавља као нека конкуренција. - Оче, ево завршио сам припреме за терен, па ако имате неки линк да ми пошаљете кад се вратим да прочитам нешто што Ви мислите да ће ми бити од користи. Свако добро, оче мој! Благословите! - Бог те благословио, брате Петре!

ТРЕБА СЕ ПРЕДАТИ ВОЉИ БОЖЈОЈ, А НЕ МНОГО МУДРОВАТИ

- Срећан празник, оче Гаврило! Молитвама светог Николе Мирликијског Чудотворца нека се испуне радушћу сва срца која призивају часно и свето име светитеља којег данас прославаљамо. Оче Гаврило, благословите! - Бог благословио, сестро Варвара, срећан данашњи

DUXOVNI RAZGOVORI

254

празник св. Николаја Чудотворца. - Оче Гаврило, хвала за благослов. Данас бих поставила неколико питања о Божијој вољи: зашто се увек каже да је коначна воља Божија, кад ако тврдоглаво испуњавамо своју вољу, не можемо бити благословени од Бога, да се испуни коначна воља Божија на нама? И то може трајати понекад цео живот. Многи нису спасили своје душе управо из тог разлога. Како се човек може на време освестити да испуњава вољу Божију? Ко има више слободе, човек или Бог, у случају кад следимо своју вољу, самовољу? Где је апсолутна слобода Бога, ако човек није успио да се спасе? Да ли Бог може променити свој коначни план о људима? Слава Богу за све, па и за ово моје незнање! - Да, треба се предати вољи Божијој, а не много мудровати да би било онако како бисмо ми желели. Него, онако како нам Бог да, са захвалношћу да примамо. За добро нам даје награду, а ако не испуњавамо Његове заповести, да бисмо се исправили даје нам поправне мере за исправљање, онако како заслужујемо и колико можемо да носимо. - То захтева велико смирење, да се предамо вољи Божијој, посебно кад се деси нешто неочекивано. Управо то неочекивано нас пробуди, односно схватимо како смо немоћни пред силом савршеног Господа Исуса Христа. Оче Гаврило, хвала за одговор и слава Богу за све. Ипак, неки немају прилику да се поправе. Једноставно закасне. Све је правда Божија. Вероватно су закаснили јер нису заслужили да се спасу. - Тешко је високоумнима да се спусте на земљу и схвате да су и они смртници као и сви људи на овој планети Земљи. - Опростите. У праву сте. Није ми била намера никакво мудровање, већ је неприлика узрок свих ових мојих питања. Оче Гаврило, опростите, молим Вас, и помолите се за моју грешну душу. - Ма ништа не мари, само Ви питајте, добар сте Ви саговорник. - Оче Гаврило, хвала. Надам се да ће бити Божија воља да се поклоним чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске у Вашем манастиру. - Нека буде Божија воља, да би се испуниле Ваше жеље. Амин, Боже дај.

254 255

DUXOVNI RAZGOVORI

МОЛИ СЕ БОГУ, ЧИТАЈ СВЕТО ПИСМО И СВЕТЕ ОЦЕ

- Оче Гаврило, благословите! - Бог те благословио, брате Зоране! - Можемо ли разговарати, оче, тешко ми је, па бих волио да добијем неку утјеху? - Проћи ће и ова ноћ као и остале до сада. - Ух, оче, сад ми је лакше кад сте се јавили. Годинама имам бол у срцу и души, па не знам докад ћу овако. Има можда 20 година како ме опсјела нека мисао (халицунација) и никако да попусти. - Каква су те искушења напала, шта и о чему халуцунираш, зар нема чиста ваздуха на Ц.? - Имам фантазије у глави, које ми не дају да реално размишљам. Оче, ако Бог да, мислим да ћу доћи у Лепавину 3. јануара. - И колико дана мислиш остати на духовној терапији? - Дошао бих у суботу ујутро, а вратио се у недјељу, али размишљам да ипак останем неколико дана. Проблем је превоз за ЦГ, аутобус је повољнији од авио-превоза, који је 100 евра у једном смјеру. - Ма, скупљи си ти од 100 евра, само да мало духовно оздравиш. - Како то мислите, оче, скупљи сам од 100 евра? Па шта да радим да духовно оздравим? - Да узмеш мало више одмора и одеш у неки манастир. - Оче, видио сам на сајту манастир Илиње и њиховог духовника о. Исаију, да ли знате број телефона тог манастира? - Нисам сигуран, али пробај назвати +381-15-270-919. - У души осјећам бол, па се сјетим о. Тадеја кад каже да нам кроз многе невоље и болове срца ваља проћи да бисмо се спасили. Али бојим се да ме срце не изда, па не знам што да радим? - Ма неће, црногорско срце не попушта тако лако, тврдо је оно и издржљиво. Видиш колико Митрополит Амфилохије има искушења и брига са свих страна, али духовно је јак и храбро се бори, а то може јер се накупио духовности у Грчкој и Светој Гори и духовног нектара од духовних стараца.

DUXOVNI RAZGOVORI

256

- Изгледа, оче, да бринем без потребе, па имате ли неки савјет за мене? - Моли се Богу, читај Свето Писмо и Свете Оце. - Можете ли ми прецизирати неке Свете Оце? Свето Писмо читам и буде ми лакше за мало, али послије опет тешко. А жеља ми је да се потпуно предам у Божије руке, да очистим срце и уселим Господа, али то је изгледа много тешко. Ништа велико не бива без жртве, како се зове књига Александра Шаргунова. А њега сам имао прилику видјети у једном манастиру и накратко разговарати, што ми је било посебно задовољство јер ми је у неколико реченица рекао што да радим. - Читај Невидљиву борбу св. Никодима Светогорца, Лествицу св. Јована Лествичника... - Изгледа да сам неке ствари прешао брзо из тих књига, а пошто их имам, поново ћу се вратити. - Нема пуно користи од читања многих књига, ако се не трудимо да испуњавамо оно што прочитамо. - Да, прочитао сам доста књига, већином су то биле књиге које су говориле о духовном искуству кроз које сам пролазио, као и текст на вашем сајту који је раније написан, а написао га је монах из Америке којег је отац Серафим Роуз држећи за руку са болесничке постеље призвао у манастир. Текст се зове „Савршенство у болу“. Оче, интересује ме јесте ли Ви имали бол у души и срцу и како сте се борили с тим? - Брате Зоране, полако да приводимо крају овај наш духовни разговор, па ћемо други пут наставити тамо где смо стали. - Оче, јављам Вам се сјутра у исто вријеме, ако стигнем. - Бог благословио, брате Зоране, лаку ноћ, миран и спокојан сан.

АКО ПИШЕМО, ОНДА САМО ОНО ШТО ЈЕ ЗА ДУШУ КОРИСНО

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Успјела сам синоћ да се одупрем дувану, алкохолу и осталим несташлуцима. Кад ми дође каква мисао, ја се сетим Ваших речи, и онда некако потреба за пороком нестане. А, фитнеса је било, игре, јер Ви сте рекли да

256 257

DUXOVNI RAZGOVORI

то није толико страшно. Ето, имам потребу да поднесем духовни рапорт... - Бог благословио, сестро Јована! Значи, добро си прошла. - Ја се надам, у границама дозвољеног. - Да, многи почну са дозвољеним, а онда заврше и пређу преко дозволе. Неки се правдају: “Ето, Слава се слави једанпут годишње...“ па онда до јутра пију, једу, пуше..., па мамурни и отежане главе некако и кућу своју нађу. А неки са напуњеним желуцем завршавају и у Хитној помоћи да би им доктори “испумпали“ препуњене стомаке. - Па, није да нисте у праву то што кажете, оче. Лако се претјера, истина је. Али, ја се трудим, а сигурно је да могу и више. Знате, оче, ја у својој околини немам баш пуно вјерујућих људи са којима бих могла да попричам о духовним темама. Тачније, једва једно или двоје. Замислите каква је то околина кад мене сматрају побожном. Туга је то велика... А онда се ја осјећам као раздвојена личност, и стварно сматрам успјехом када начиним било какав труд, бар, ето, и у тим дозвољеним границама. А слажем се са Вама да се границе лако помјерају. - Као верница мораш другима да будеш пример и углед у свему. - Па, трудим се, стварно колико могу. Не вјерујем да сам баш неки примјер, али, ето... Мојим другарицама и друговима сам објаснила да пост није баук, али и даље ме гледају некако зачуђено, јер не разумију баш сасвим што се ја то „мучим“. - А и рећи ће: „Како ова тако побожна, а види како се тресе у Жикином колу“? - Ја сам по природи веселе нарави, и никако не могу да сједим и ћутим. Некако би то било неприродно за мене. - А када би се ућутала, сви би се око тебе ускомешали: „Нешто је болесна, нешто јој фали... До јуче била весела, а сада се нешто ућутала...“ А како је наш народ „побожан“ одмах би ишла добронамерна препорука за психијатрију и сви би онда твоју смиреност тумачили на разне начине, погађали да ли је ово или оно, а неизбежно би било и то „да ју је, вероватно, оставио момак и зато је тужна.“

DUXOVNI RAZGOVORI

258

- Да, да, али таква теза би пропала у мом случају, јер је мој момак поред мене! Него, занима ме, оче, како то да се неко роди добар и са свим врлинама, а неко обрнуто, ето, као ја, труди се, али никад неће такав бити ни толико стрпљив, ни трпељив, ни смирен? - Много питања одједном. А твој момак треба да је срећан да те има такву веселу и побожну. Такву девојку треба тражити, али и он треба да буде побожан и добар и да му онда цео живот буде у расположењу и миру. И да се тако, ако дочекате старост, сећате лепе младости. - Оче, мени много значе ови разговори са Вама, али ја се плашим да Вам одузимам Ваше драгоцено време. Можда би други људи озбиљнија питања имали? - Фонд речи из женског речника никад не мањка нити се исцрпе... А неке сестре имају и добар речник и користе га да саставе реченице па и целе текстове, који се могу користити. Свако има свој таланат од Господа дат и треба га умножити за добро, како за себе, тако и за друге, на духовну корист и спасење душе. - Хвала Вама, добри оче Гаврило! У сваком случају ја код Вас много волим што прихватате умјерену шалу, због тога сте ми још дражи! А много ми је значајно и спасоносно што знате да ме саслушате и посавјетујете. Онда према Вама осјећам још дубље поштовање! Ево, немам више ријечи у фонду, хвала Богу! - Шта мислиш колико би трајао тај фластер на устима? Чини ми се, испао би он брзо... - Тачно. Онда ћу, ако благословите, оче, да пређем на писање, да умножим свој таланат. Имам дара за то заиста, али, не баш да пишем озбиљне текстове. - Ако пишемо, морамо да пишемо само оно што је за душу корисно, јер ћемо за сваку празну реч дати одговор на дан Страшног Суда пред Господом. - Ух, шта ћу сад? - Шта ћеш сад, питаш? Стави дупли фластер! - Оче, трудићу се, ако не могу баш да ћутим, а оно бар да у мањој количини излазе непотребне ријечи из ових уста недостојних. Опростите, оче, и хвала Вам пуно на овом разговору! Свако добро

258 259

DUXOVNI RAZGOVORI

од Господа! Благословите! - Бог благословио! Хвала на овом пријатном и душекорисном разговору. Амин!

У ОВО ВРЕМЕ ВИШЕ РОДИТЕЉИ СЛУШАЈУ СВОЈУ ДЕЦУ НЕГО ОБРНУТО

- Оче Гаврило, помаже Бог! Благословите! Јуче сам Вас звао и много ми је значио разговор са Вама. - Бог благословио! Како си ноћ преспавао, да ли си поново имао искушења? - Оче, спавао сам мирније и имао мање искушења него прошле ноћи, али неки ми је ђаво закачен за главу и он ми прави кошмарне и поремећене снове. Оче, интересује ме шта се подразумијева под праведношћу у односу на ријечи Апостола Павла, који каже: „Ослободивши се од гријеха, постадосте слуге праведности...“? Како је то могуће кад човјек није савршен, а само савршени не гријеше? Па како то да Господ подари благодат, а човјек је и даље грешан? Овде конкретно мислим и на Соломона и на цара Давида. Имали су доста жена и правили гријехе, а опет били праведници Господњи. Замолио бих Вас ово да ми објасните.. - Они су живели пре Христовог Рођења. Онда је важио Стари Завет и по њему се живело, а од Рођења Христовог поштује се Нови Завет и живот по Јеванђељу. - А шта се подразумијева под праведношћу послије рођења Христовог и шта значи живјети праведно у Христу? - Значи живети Јеванђељски, по Христовој науци, коју нам Христос остави преко Својих Апостола и Пророка. - Оче, интересује ме како дјелује смирење на страсти и како доћи до бестрашћа, односно како стећи савршенство у браку? Апостоли су већином били ожењени, а стекли су савршенство. - Кад се будеш оженио, све ће ти се показати... Кад ти буде жена тражила да је слушаш и да јој испуњаваш жеље, па ако будеш имао смирење за те њене прохтеве, то ће значити да си достигао бестрашће и савршенство. Па кад и деца дођу на свет и кад порасту, па те не буду слушали, а ти се наоружаш додатним

DUXOVNI RAZGOVORI

260

смирењем, онда почнеш ти њих да слушаш, јер у ово модерно време, време демократије, све се окренуло, па сада родитељи више слушају своју децу, него ли обрнуто. - Оче, ако дијете неће да слуша, а ја му ипак испуњавам његове жеље, зар то не значи да ја такво дијете на један начин чиним егоистом? - Данас су деца заштићена законом због болесних родитеља. Има родитеља који несвесно муче своју рођену децу. Зар не читаш у дневној штампи у рубрици „Црна хроника“ шта се све свакоднево догађа у породицама? Просто то ум људски не може да схвати како има безумних људи који се одлуче на нељудска дела! А зашто? Зато што немају Бога у себи, не знају за страх Божији и не живе по Закону Божијем. - Па како онда васпитавати дјецу? - Ако буду родитељи дали добар пример својој деци и пружили им љубав родитељску, то је најбоље васпитање. - Да, да, ту је много важна искреност супружника како би се и дјеци улила љубав родитељска и љубав породичног живота. - Деца треба обавезно да похађају веронауку у школи како би добили верско знање, да науче Закон Божији и по њему да живе. - Оче, можете ли ми рећи шта бих могао да погледам на руској страници ТВ-Спас што би могло да ми буде од користити? - Све је добро, само одабери по твом избору, јер на страници ТВ-Спас има велики избор за душу корисних духовних садржаја. Много духовног можеш нучити. То је велика визуална веронаука, велика, баш као што је и сама Русија велика и духовно богата. - Оче, интересује ме које православне сајтове посјећујете? - Највише руске, грчке, бугарске, наше помесне Српске православне цркве и све остале по мало, како кад стигнем. - Нијесам посјећивао бугарске сајтове а ни грчке, па бих Вас замолио да ми кажете неке од њих. - Све што будеш хтео да нађеш потражи на Гуглу или на другим интернет претраживачима, и ту имаш о целом Православљу у свету и на свим језицима којима се говори на целој планети Земљи.

260 261

DUXOVNI RAZGOVORI

- Хвала Вам, оче, благословите и молим Вас помените ме пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске. - Бог те благословио! Желим ти лаку и спокојну ноћ. Амин!

СВАКИ ЧОВЕК ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА

- Помаже Бог, драги мој оче! Благословите! - Бог благословио, сестро Јована! - Да ли можете да ми кажете колико Вас људи контактира преко скајпа у току једног дана, мислим да ли свих ових 500 или како? Морам Вам рећи зашто сам Вас ово питала - да би се уразумила и оставила Вас мало на миру! Јер кад видим да сте ту моје руке почињу саме да куцају, иако се стидим истовремено што Вас замарам. А зашто се то дешава? Несвјесно, оче, као што лептирице лете на сијалицу, тако и ми летимо Вама у овом виртелном простору. Зато што осјећамо право значење љубави безусловне... Ја сам после првог разговора са Вама осјетила шта је то љубав Божанска, схватила је искуствено. Замислите, после 25 година живота, први пут откријете да постоји такав осјећај и толико вам је мио, сладак и привлачан да не желите да прође. Послије разговора с Вама, ја се извјесно вријеме осјећам тако да ништа не може да ме наљути, гледам своје ближње у другом свјетлу, све ми је некако лијепо и радосно, али прође... због нашег гријешног живота и дјела неокајаних, ваљда. Зато му хитам изнова и изнова. А жалосно је то да ја нисам знала да такав осјећај постоји, а људи би сви требали бити такви и да такву енергију шире, а поготово ми хришћани. То доказује колико смо само јаки на ријечима, а срца су наша охладњела. Вјерујем да овако осјећају и други који с Вама разговарају, ето хтјела сам у неку руку да нас оправдам што ми Вама толико сметамо... Свако Вам добро од Бога и његове Мајке желим! Све Вам рекох! - Да вам одговорим на прво питање које сте ми поставили. Тренутно имам 478 пријављених који би жељели да контактирају са мном. Ради својих обавеза и здравственог стања могу у току дана да обавим највише пет разговора.

DUXOVNI RAZGOVORI

262

Дужина разговора зависи од тога како ко уме да постави питање, дужина и квалитет истог овиси од интелекта, образовања и психичког стања оног ко поставља питање. Када неко почне да пише „животни роман“, морам одустати, јер за то треба више времена да се напише. Трудим се да одговарам кратким и јасним одговорима, да бих могао одговорити већини која то жели. Онима којима не могу одговорити на питање због недостака времена, јавим се са „Бог те благословио, брате или сестро“, јер многима значи много и благослов из Лепавине. Зато су најбоља кратка и јасна питања. - Утолико су онда мојих пет разговора с Вама моје најдрагоцјеније благо које сада имам. Сада схватам колике напоре Ви улажете у све ово. Опростите ми што сам Вас замарала претходних пута, добри мој оче. И још једном свако Вам добро Господ дао! - Кад год осетите да имате потребу за духовни разговор јавите се, разговор са вама је једноставан, са свакодневним проблемима из окружења у коме живите и радите. А о свему томе човек има потребу да разговара са неким у кога има поверење и да тако себи олакша унутарњу муку. Много случајева има када се човек затвори у себе јер нема коме да каже своју муку, и тако то тиња, тиња, околина га чудно гледа, нажалост дешава се да тако затворени људи на крају изврше самоубиство. Сваки човек је за себе једна велика тајна, јер нико не може сагледати шта је у његовој души и бићу. - Даће Бог да нас буде више као што сте Ви, па да се и ми по узору на Вас научимо слушати браћу и сестре своје, јер како неко рече, није нам Бог дао џаба једна уста а двоје ушију. - Најбоља терапија за духовно оздрвљење такве особе јесте пажња и љубав коју нам је дао Бог, да ми волимо друге као што Бог воли нас и опрашта нам ако се искрено покајемо за наше погрешке које смо учинили о закон Божији. - Пажња и љубав, којих је све мање и мање... и најрођенијих према својим најрођенијим, а камо ли према незнанцима и осталим којима је она потребна. Како се само данас нико ни на сирамашне не сажали, ни не погледа његову руку која вапије за помоћ, његове очи које се хватају за задњу сламку спаса, жалосно , прежалосно...

262 263

DUXOVNI RAZGOVORI

Нигдје љубави, оне праве, неусловљене. Хвала Вам што ме удостојисте још једне бесједе. Морам сад да идем учити, да ми не пропадне дан, што кажу моји родитељи. - Бог благословио и хвала на овом дивном данашњем духовном сабеседовању. - Хвала Вама. - Амин.

УМЕСТО МНОГИХ ПРАЗНИХ РЕЧИ ИЗГОВАРАЈ УМНУ МОЛИТВУ

- Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите! - Бог благословио! - Ја сам мајка једног дечака који је тренутно са мојим супругом у болници. Јако сам узнемирена и забринута због здравственог стања нашег сина. Јутрос нам је доктор рекао да дете није добро, а тек је од јуче у болници. Дечак има јак бронхитис, трећи пут за кратко време. Био је под терапијом до пре неки дан и стање се било побољшало, а онда је нагло дошло до погоршања, јер сада има и вирусну инфекцију. Оче, оно што Вама морам да кажем јесте да ја стално осећам неку кривицу и све мислим да је његова болест казна за мене. Јако ми је тешко што се он тако мали мора мучити, на инфузији је, ставили су му неке цевчице у нос и јуче је стално плакао, јер се боји тих цевчица. Због мале бебе ја нисам могла да останем са њим, па је остао супруг, јер наш синчић има две и по године. Хтела сам само да Вас замолим да се помолите за њега Пресветој Богородици пред чудотворном иконом Лепавинском. Ми смо пре неки дан славили славу Светог Николу. Мислим да смо многе ствари урадили погрешно. Ја сам све спремала у задњи час и кад је већ све било спремно, некако ипак није било спремно. Мало сам се и свађала са супругом, као што то стално радим. Била сам на исповести, а скоро да ништа нисам исповедила. Стално желим да радим добро, а све увек урадим погрешно. Понекад, када осетим да би са неким могло да дође до свађе, ја се помолим Богу да се савладам, а онда ми ипак то не успе и све се заврши свађом. Имам јако незгодан темперамент и карактер и у тим ситуацијама свашта

DUXOVNI RAZGOVORI

264

кажем, па и оно што не мислим. Молим Вас, оче, помолите се за мог сина да оздрави! Не знам да ли ме се сећате, писала сам Вам недавно преко скајпа у вези молитве за бебу и породиљу. Бебу смо крстили недавно, хвала Богу! - Само се труди да језик задржиш и никад се нећеш покајати... - Морам се трудити много више него до сада. Него, оче, ја кад постим, будем још гора. То ми је и муж рекао. Некад се деси да неке речи просто излете из мене без контроле, као да ме неко убоде и ја кажем свашта, а после ми буде јако жао. Хоћете ли се молити за мог сина, молим Вас, оче? - Код појединих жена често буде бржи језик од памети. - Ето, код мене је много бржи језик него памет, али покушаћу да се јако потрудим да то променим. Најгоре је што се та ружна особина код мене погоршава, уместо да се поправља. Ваљда се са годинама губе живци, па се онда још лакше изнервирам. - Онда је тек цело тело под напоном, а велике последице глава трпи... Могла би уместо празних душепогубних речи да покушаш да понављаш молитву Господе Исусе Христе, помилуј ме грешну. - Оче, да ли треба трпети кад се неко некултурно понаша, лупа стално вратима, прави неред? Да ли то треба истрпети или му рећи да то не ради? Ја стално имам искушења када је мужевљева мајка код нас у посети. Она није злонамерна жена, али је јако необична и љубопитљива, у све се меша и ја сам јој последњи пут пред крај њене посете, која је трајала можда шест недеља, рекла да је најдосаднија жена коју сам икад упознала и да нам се увукла у сваку пору нашег живота. После ми је било жао и мислим да сам била јако непријатна, али некако не знам како да се поставим да не будем њена жртва, а са друге стране будем онда јако непријатна зато што кажем све што мислим, што други паметни и мудри људи не би рекли, чак и више од онога што мислим. А ту молитву сам покушавала да говорим, али имам осећај, можда погрешан, не знам, да је онда бивало још и горе, па сам се уплашила и престала. Можда да поново покушам? Мој духовник ми је рекао да могу да је понављам, али тако само речима, а ја то

264 265

DUXOVNI RAZGOVORI

заправо не разумем. Шта је то умна молитва, а шта духовна? Није ми то никад баш било јасно, иако сам о томе читала. Оче, исто ми се догађа са оговарањем. Баш кад кажем себи да нећу никога да оговарам или кад почнем да постим, онда ми баш неко дође и крене да ме увлачи у неко оговарање. Увек је тако. Баш сам осетила то на себи да када постим, искушења су већа. Али, осетила сам како је и када искушење победиш, али не баш јако често. Најгоре је то што сам ја стално у том неком успињању и падању у духовном животу. Баш сам осетила истину речи да када смо најслабији, да смо тада најјачи. У слабости ојачам у молитви и будем некако ближа Богу. Тако ми се десило чудо пред крај трудноће. Била сам мирна и јако радосна и без страха. И све је било дивно, Господ ми је помогао. Чим сам се мало опустила, опет проблеми. Чим мало прођу искушења, ја опет почнем да мислим на световно, да размишљам о облачењу, шта ћу да купим и шта је модерно, и о тако неким стварима о којима сам раније више размишљала. Стално сам некако као подвојена личност, једна одећа за цркву, друга за шетњу по граду, све некако као дупли стандарди. Ово што сте написали, оче, нисам сигурна да добро разумем. Не знам да ли је добро што ја Господа Бога стално доживљавам као неког ко ће да ме казни, тако за све лоше што урадим ја очекујем казну и зато се сада за болест мога сина ја осећам кривом? - Па, ето, овако, чим ти свекрва дође на ум и почнеш о њој да мислиш, одмах „мењач“ на умну молитву, па ће онда и теби и свекрви бити добро. Ти се молиш за њу и за себе, а она ће осетити твоју доброту. Тада ћеш се радовати што си, ето, учинила добро дело за свекрву, јер се она у младости својој трудила, одгајила сина и теби дала да имаш доброг мужа. Зато треба мало трпљења и биће мир свима. - Не знам да ли знате шта је Фејсбук. Имам осећај да и то није баш паметно за трошење слободног времена. Ја имам ту страницу на интернету и јутрос ми је пало на памет да би требало то да избришем и са тим да прекинем. Све је више људи зависно од тога. Чак су у неким фирмама забранили да се посећује та страница на интернету. Мене су преко тог Фејсбука пронашли неки људи из прошлости давне, чак неки што смо се знали пре 17 година. Неки контакти су лепи, као са другарицом из раног детињства, али неки

DUXOVNI RAZGOVORI

266

и нису. Ја осећам да је то ипак мало лоше, све је нешто као без приватности, сви стављау своје слике, пишу сваки дан о себи, а онда то сви пријатељи читају. Хвала Вам, оче, за савет у вези са свекрвом. Некад стварно и љубав према њој осећам. Иначе, истина је да је мој муж јако добар, зато сам се и удала за њега. Стварно је чудо како је тако добар, иако никад није ишао у цркву, али сада се мало интересује и све поштује и каже да верује у Бога, само што још није почео да живи црквено. У једном моменту се био заинтересовао и читао је духовне књиге и пар пута је постио и причестио се, а онда опет престао да се интересује и није хтео више да иде у цркву. Сада мислим да сам и за то ја крива, ја сам претеривала, а нисам давала добар пример па сам га можда ја од Цркве одбила. Каже да више воли да иде у цркву у унутршњости, него овде у парохијску, јер су му овде људи мало чудни. Мени ти људи нису чудни. Ја му кажем да је можда и он њима чудан. Оче, а како да се молим за сина? - Само полако, видиш каквог ти је доброг мужа родила и одгајила свекрва. Баш због тога треба да будеш сретна и да се за њу стално Богу молиш. Кад одеш у цркву упали највећу свећу за њено здравље, да дуго живи на радост теби и њеног сина, твога мужа. А прилагодиће се он временом, само му треба да се мало адаптира на људе у црквеној средини и окружењу, јер је то за њега све ново. - Мој муж више личи на свог оца, али ни свекрва није лоша, али јако воли да осуђује и оговара друге људе. Ја увек те људе браним када ми она о некоме прича, а она се жалила мојој мами како ја њој стално контрирам, ако она каже да је нешто бело, ја кажем да је црно и обрнуто. Можда ја то стварно и радим да бих јој контрирала, не знам, али истина је да ме често нервира. Раније сам је више волела. Морам се сада борити да ова нетрпељивост прође. Није она лоша жена. Оче, како сад да исправим то што је било између мене и свекрве? Растале смо се прилично ружно када је одлазила одавде пре месец дана. Отад смо се чуле само једном кратко и сад стално зове кад зна да ја успављујем децу, да би причала само са својим сином. А раније ми је мало и сметало што превише зове, некад и сваки дан, и шта све испитује? Хвала Вам, оче Гаврило, на саветима. Молим Вас, не заборавите мог сина и молите се за њега.

266 267

DUXOVNI RAZGOVORI

Ја сада идем у болницу, иако је доктор рекао да не смем са бебом долазити пошто је под вирусном инфекцијом, а има и хронични бронхитис. Хвала Вам, оче, на свему. Благословите! - Бог благословио!

НА МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ СЕ СВЕ МОЖЕ НАЈЛЕПШЕ РЕЋИ

- Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, брате Слободане, добро дошао! Како сте нашли наш сајт? - Хвала Вам бескрајно на Вашој поруци. За сајт ми је рекла моја рођака из Лесковца. - И тако ви дођосте до манастира Лепавина на овај виртуални начин. - Да и кад сам видео презентацију, нисам могао просто да верујем. - Због чега нисте могли да верујете кад је свима доступна ова виртуална паучина, за њу нема граница на свим просторима земаљским? - Толико лепих текстова, толико лепо представљено да додирује душу. Толико труда да све то буде баш за нас урађено, да можемо да осетимо Ваше мисли и жеље за нас. Границе не постоје за интернет, он нас спаја, али није довољно да постоји интернет. Треба да постоје људи који се труде да тај интернет има и своју позадину људску да би имао смисла. - Смем ли, брате Слободане, знати колико сте година у Атини, које вам је занимање и да ли сте ожењени? - Срце ће ми искочити од среће, оче Гаврило, што сте ме почаствовали да са мном причате! - И ја се радујем да ми се неко на овај виртуални начин јавио из Атине. - У Атини сам шест година и радим у фабрици лекова као хемичар. Био сам дете са 15 година старости када сам први пут пожелио да будем хемичар и да правим лекове, да помогнем људима. Имам 49 година и ожењен сам.

DUXOVNI RAZGOVORI

268

- Значи добро знате грчки, а да ли вам је супруга Гркиња? - Грчки сам научио, кажу, прилично добро. Тај језик је баш леп. Супруга није Гркиња, наша је, Српкиња. Имам двоје деце из првог брака и једно дете из другог брака. Са мном живи још једно дете од моје садашње супруге из првог брака. - Већина наших који живе у Атини оженили су се Гркињама, па су многи заборавили свој матерњи језик, своје обичаје и свој многострадални род српски. На срећу, не могу да кажем да су сви, нађе се понеки и који није. - Можда своје обичаје нису никад ни научили, па им је лако било да забораве. Гркиње се много разликују у односу на наше жене по карактеру и тешко их је прихватити. Обично Грци жене наше девојке јер су лепе, послушне, а и не траже много. Гркиње се од малена „обучавају“ од својих мајки и припремају за брак. - Имам ја тамо једног пријатеља који се оженио Гркињом, име му нећу помињати, има двоје деце а ни реч на српском не знају да изговоре. - Да, то је велики проблем, поготово ако се не труди да деца науче наш језик. Моје треће дете овде је пету годину, сад има девет година, зове се Матија и зна српски да прича, више разуме него што говори, али је врло тешко да учи јер је пуно времена сам, тј. у школи и са друштвом. Ретко чује српски, а и настава у школи је јако обимна и захтева пуно учења. Дакле, српски учи од нас кад слуша како разговарамо у кући, а и од бабе и деде кад дођу у госте. - Да, верујем да је то проблем код људи који живе ван своје родне груде. - Ја сам добио јаку жељу да научим српски по други пут. Учећи грчки језик схватио сам да мало познајем српски. Нарочито кад читам Ваша обраћања и разговоре са људима, видим колико је богатство у тим речима, мислима... Људи су стално расположени да праве и виде проблем, а ретко да их решавају. Ја мислим, а не знам колико сам у у праву, да је било које место на земљи - место у којем се требамо организовати и бити своји, с Богом у души и нема онда никаквих проблема. А све се може ако се то жели истински. Неко научи и говори десет језика, а неко не може ни свој матерњи. Није на мени да то тумачим, само кажем да је та мука родне груде

268 269

DUXOVNI RAZGOVORI

мука коју и сами правимо. У родној груди причамо свој језик, па се пуно пута „не разумемо“. У свакој речи је моћ, зато је важно знати користити речи. Ако их не разумемо и не долазе нам у главу, онда је то бацање речи у празно. Родни језик је зато најважнији и треба се неговати, јер се на њему најлепше може све исказати. Хвала Вам, послали сте ми и Вашу слику да Вас могу и очима видети. Јесте ли долазили до Атине, оче? - За време мога пребивања на Светој Гори у времену од 13 година много сам пута долазио у Атину. Брате Слободане, да приводимо крају наш вечерашњи душекорисни разговор до следећег наставка. - Хвала Вам, оче Гаврило, волим Вас пуно и желим Вам много доброг здравља. - Амин.

ГДЕ ИМА ДУХОВНОГ ДЕЛАЊА, ТАМО МОРАЈУ ДА БУДУ ИСКУШЕЊА

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Већ дуже време посећујем овај диван сајт Вашег манастира. Хвала Богу и свима заслужнима за његов настанак и опстанак. Ако смем да се усудим, рекао бих за себе да сам верујући већ пет година, а имам пуних 26. Наравно, крштен сам убрзо по рођењу, међутим мислим да је довољно да пишем о себи. Имао бих пуно тога да причам са Вама, али прече претече. Наиме, пре пар дана је брутално претучен мој друг и брат у Христу. Тренутно је на испитивању. Молим Вас за молитве пред иконом Пресвете Богомајке Лепавинске. - Бог благословио! Добро дошао! Кажеш да радо посећујеш наш сајт. Које рубрике највише читаш на нашем сајту? - Па управо о чудесима Пресвете Богородице Лепавинске. - Идеш ли редовно у цркву? - Да, трудим се да не изостајем, мада сам често болешљив, а понекад и дух лењости учини своје... - Какво је верско стање код омладине у твојој средини? Да ли их има више у цркви или на фудбалским утакмицама и у ноћним кафићима?

DUXOVNI RAZGOVORI

270

- Па, хвала Богу, све је више младих у цркви, мада недовољно. Члан сам организације Српски сабор Двери, огранка у мом месту, и могу да кажем, баш се лепо дружимо и трудимо у многим акцијама, благословеним, наравно... А што се омладине тиче, ипак их је више у кафићима, нажалост. Погодили сте, оче, брат који је претучен је иначе вођа навијача у мом месту и управо је претучен испред кафића. - Вероватно је по среди нека опомена да треба више да одлази у цркву и да се труди око спасење душе своје. - На жалост, сви ми имамо своје заблуде док прилазимо вери. Брат је иначе ове године организовао помоћ за Косово и хуманитарни концерт Косовских божура у Дому културе у нашем месту и заиста, често је у цркви. Нема у граду ко га не познаје по добру. Или, ипак има. Чини ми се да његова навијачка група не иде на утакмице за време поста. Сигурно је да и сам често страдам и трудим се да кажем: „Хвала Ти, Боже, то је због мог греха“. Ја мислим да је црвена звезда сатански знак и као таква са крстом не може заједно. И сам сам навијао за тај клуб док ово нисам уочио... Сам стадион је сигурно изграђен на костима многих мученика за веру, страдалих управо због те звезде и док се такве хумке по нашој земљи не сахране, мислим да нема правог бољитка у земљи Србији. - Каква је ситуација са веронауком у школи у вашем граду? Колико се похађа веронаука, а колико грађанско? - Па, нисам сигуран... Ево, сад звах једног вероучитеља из основне школе. Он каже да је код њега отприлике 50:50 процената, а знам да је он диван млад човек који уме лепо са децом да ради. Иначе, управо ових дана се припрема један састанак са свим вероучитељима ради заједничих акција. На нашем прошлом састанку смо констатовали да они уопште нису повезани, нити ко брине о томе, већ како се ко снађе. - Да ли код вас при цркви постоји веронаука за одрасле? - Мој драги оче, са сузама ћу Вам рећи оно што вероватно већ знате. Веронаука нам је укинута и сви се слажемо да је то најтежи ударац који смо могли добити. Колико је бракова склопљено у последње време посредством нашег надахнутог вероучитеља. Помените га у молитвама Вашим, молим Вас, оче! Колико се

270 271

DUXOVNI RAZGOVORI

омладине ту дружило и молило... - Искушења морају да буду тамо где има духовног делања. - Да, оче, прочитао сам Ваш текст по питању дешавања, рекао бих, искушења у нашој Цркви. Одличан је. Ако могу да кажем, ни мало не симпатишем актуелне такозване реформе, и страдао сам пуно душевно, а замало и физички у недоумицама. Имао сам и иступање пред једном црквом. То ме много потресло. Не зна човек да ли да се покаје или да се стиди. Исповедио сам тај, ипак мислим грех, не дај, Боже, да се понови. Сад хладне главе мислим да се то морало десити пре или касније услед недоступности нашег владике за разговор, и то у тренутку када се потписује некакав споразум у Равени, који Руси бојкотују. Литургија се мења без јасног или било каквог објашњења, а ни смирености са наше стране нема... - Да, ту су дошли они из дна ада, „специјалци“... Ко зна колико су се они вежбали и припремали да начине искушења међу српским православним верним народом. - Да, у тешку смо замку упали. Ни тамо, ни овамо. Штета по Цркву у сваком случају. Нисам имао намеру да отварамо ову тему, али сигурно ми је тешко на души због свега, а сматрам себе искреним и не волим да много тактизирам. Можете ме питати шта год хоћете, нећу одбити да одговорим, а ни слагати. Мој пријатељ и ја смо дошли до закључка да су се у Србији формирала два табора, који су много љути, или, ако смем да кажем, пуни јада, мржње... И, ту љубави, па ни договора нигде нема. Потребна је помоћ од Господа. Читајући Ваш текст можда смо пронашли трећи табор, који има смирења, и који ће, ако Бог да, помирити ова два прва табора молитвама својим. Оче, ако благословите, ја бих се радо поново дописивао са Вама. Лаку ноћ, благословите, оче! - Кад год будеш имао духовне потребе, ту сам. Драго ми је да смо тако лепо и духовно диванили, па чак и о том „цунамију“, који је код вас у цркву стигао. Бог благословио! Мирну и спокојну ноћ ти желим! Амин!

DUXOVNI RAZGOVORI

272

КАДА САГЛЕДАМО ЛЕПОТУ БОЖЈЕ ТВОРЕВИНЕ, ОСЕТИЛИ СМО ДЕЛИЋ РАЈА

ВЕЋ НА ЗЕМЉИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Хвала на молитвама, брат В. је мало боље. Хтео сам да Вас замолим да се помолите и за мене. Осим што често побољевам (благи прст Божији), имам једну пошаст која ми не да мира већ 20 година. Наиме, патим од нервозе толико јаке да ми је то тешко и описати. Свака је мисао за мене стресна. Дланови се зноје, за ове године мислим река је из њих истекла. Везан сам у чвор. Трудим се да прихватим да је то због мог греха, али тешко... кад размислим да је то почело у раном детињству. Мој духовни отац (ако смем тако да кажем, јер то захтева више труда са моје стране) каже да је решење проблема у мојој глави. Слажем се и повинујем, заиста је тако. Али не могу без веће помоћи да се изборим. Молим Вас за молитве пред иконом Пресвете Богомајке Лепавинске. Надам се да нисам горд у овом тражењу. Лекари немају појма о чему се ту ради. Опростите. - Бог благословио, брате Г., то се може излечити само исправним духовним животом, уз помоћ искусног и разумног духовника, који неће натоварити на некога нешто што ни сам не би могао носити и испунити. Све треба прилагодити стању болесника, како би лакше оздравио од болести и слабости од које болује. По врсти болести даје се и терапија, а болесник треба свега строго да се придржава да би лакше дошао до успешног излечења. Болест о којој говориш и проблеми који те због ње муче су више духовно-психолошке приороде. - Хвала, оче, на савету, заиста немам примедбу на свог духовног оца. Морам се више и усмереније трудити да победим ову пошаст. Мислим да сам у почетку прилажења вери на моменте успевао да отклоним овај проблем, али само на кратко, мислим да је потребан велики подвиг у контролисању мисли и емоција. Такође, за ових пет година сам читао много духовне литературе, али никако Свето Писмо и Псалтир. Сад кад мало „читуцкам“, видим да су ми мисли свагда злослутне. - Да, што каже старац Тадеј, то су мислене борбе, које сви

272 273

DUXOVNI RAZGOVORI

ми поседујемо, али се морамо борити да их победимо. Кроз цео живот има искушења, било да смо у манастиру или у браку, за то треба увек бити приправан у овом пролазном земаљском животу. Ако неко мисли да ће проћи без тога, тај се вара и у прелести је. Треба у молитви истрајати и друга богоугодна дела чинити. - Да, треба се спремити за сваки нови дан. Него, оче, шта мислите о овој поплави текстова на интернету о скорој Апокалипси? - Са тим се не треба оптерећивати и мучити, то је мучење мисли, а да би се скренуло са правилног духовног живота. - Да, приметио сам да када размишљам о томе, обузму ме мисли нерада, безвоље итд. - Требамо се трудити да стекнемо смирење, а кроз смирење стичемо мир у себи. Такође, требамо се трудити да имамо љубави према свему што је Бог створио, да волимо људе, животиње, траву, реке и планине и кад у свему томе сагледамо Божију лепоту, већ смо делић Раја осетили овде на земљи. - То је дивна мисао, оче, још једном Вас умољавам за молитвено посредовање. Хвала на саветима. Благословите! - Бог благословио, брате Г. - Збогом!

У ГОСТЕ СЕ НЕ ИДЕ ПРАЗНИХ РУКУ

- Помаже Бог, оче! Благословите да Вам поставим питање. - Бог благословио, поставите! - Мој пријатељ Милош ми је рекао да се за Божић не поклањају поклони, да је то католички обичај а не православни, па ме интересује да ли је тако? - А да ли бисте Ви некоме ишли у госте празних руку и то још за неки празник, како би сте се Ви осећали да Вам тако неко дође у госте? Данас има на разне начине болесних људи па измишљају и што није потребно, „ово се ваља, а ово се не ваља“... Неки су измислили да се и из цркве излази натрашке, како би то изгледало? - Хвала Вам, оче!

DUXOVNI RAZGOVORI

274

ТЕЛО СЕ НЕ МУЧИ ПОСТОМ, НЕГО ПРЕЈЕДАЊЕМ И ПРЕПИЈАЊЕМ

- Помаже Бог, драги оче! Благословите! Потребан ми је Ваш савет. Спремам се за причест сада у недељу, јер ћу за Божић бити спречена, па ме интересује да ли треба и даље да постим иако се нећу моћи причестити? - Бог благословио, сестро! За све време поста пости онако како је црквеним правилима прописано. Нема ту никавих вандредних стања да би се било шта мењало што се поста тиче. - Значи, то онда није оно што се зове „мучење тијела“? То ме и збуњује, јер ако нема циља, односно Свете Тајне Причешћа...? - Тело се мучи од преждеравања, препијања и ленствовања. А кад човек пости, онда је здравији и телесно и духовно. - Тако је, оче! Негдје сам прочитала да према неким истраживањима човјек има много бољу концентрацију кад је гладан, него обрнуто. А на личном примјеру осјећам да сам мање нервозна и да имам више енергије кад не размишљам о храни и када не једем пуно. - Да, пред Божић је световна Нова година па се зато многи припремају и опуштају у световном весељу, а на пост потпуно заборављају. Међутим, чак и медицина препоручује да човек треба да буде уздржљивији од узимања велике количине масне хране и да се више иде на биљну исхрану. Месо треба избегавати јер су људи који превише једу месо много раздражљивији.Знамо да су животиње које се хране месом опасније баш зато што су месождери. Тако је и човек месождер опаснији од човека који се храни биљном храном. Видимо да су овце, козе и остале животиње које се хране травом мирне, а и нису нимало опасне... - Неки људи мисле да ће скапати од глади ако не поједу неко месо за оброк. То је већином мушки род, мада има и жена. - Пази на исхрану да не навучеш неку болест, а и мајци исто то препоручи. А што се тиче пушења, један руски духовник је рекао да су они који пуше добровољне и тихе самоубице, јер

274 275

DUXOVNI RAZGOVORI

никотином трују тело а пороком душу, па једним потезом чине два зла, једно за душу, друго за тело... А ко то чини, не може се назвати верником, нити наследником Царства Небеског. - Само да знате, оче, да је узлудно говорити некоме ко нема воље да то остави. И ја сам сама пушила повремено, али сам престала тек у посту, па не знам ко сам ја да јој то кажем. Чини ми се да ипак једино она то сама са собом може ријешити. - Ти њој то само пренеси, па нека мало о томе размишља. Сетиће се она твојих речи када јој нешто буде затегло и запушило грло, па неће моћи да говори, па ће морати писати оловком на папиру што буде желела да каже... Говориће она тада неким немуштим језиком. - Оче, ја њој само могу рећи о штетности тога, али ништа више, јер она не зна да ја разговарам са Вама, а вјерујем да не би ни разумјела. Рекла сам то само момку и брату, а и они ме чудно гледају. Питају ме шта ја то причам са Вама. Није им јасно откуд монах, па још на интернету. Оче, ја тренутно читам текстове о подвижницима и пратим ове разговоре са скајпа, а кад имам времена прочитам и остало. - http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/de-taljnije/internet_na_svetoj_gori Покажи ти њима овај линк, па нека гледају, и реци им да је настао 21. век. А у ком веку су они? - Ма, ја о Вашој интернет мисији мислим све најбоље. Треба пратити технологије и видјети гдје људи највише времена проводе и војевати на свим пољима и свим средствима... Видимо како то раде секте и друге вјере. Много су организованији од нашег благог и ненаметљивог Православља. - Па, ето, јасно је да је и на овај начин могуће проповедати и мисинарисати. - А ми само отпадамо један по један, јер други заузимају фронтове... - Срби само говоре да су небески народ, а секте раде свој посао. - Чини ми се да има више од 180 регистрованих секти, а гледајући муслимане, католике или Јевреје, они се некако свугдје држе заједно, поштују своје, испомажу се, а код нас и “кућа тијесна и чељад бијесна”.

DUXOVNI RAZGOVORI

276

- У целом свету атеизам пропаде, а код Срба још увек није нестао, а ако и јесте понегде избледео, многи су се само офарбали другом бојом, јер код старе генерације је то толико укорењено да су постали носталгичари за старим режимом, на који су били толико навикли. - Нека нам је Бог у помоћи! Знате, на улазу у мјесто одакле сам ја, један човјек је на великом билборду испред куће написао “Тешко Богу с нама, какви смо!” Сви су наше мјесто запамтили по томе. - Баш интересантно. Nије ни погрешио. - Није, мада многи то исмијавају, а ја не смијем да кажем да је то и више него тачно. Могла бих само да додам “и колико нас Господ дуго трпи”. - Бог је љубав! Трпеће нас Он још дуго... И не само нас, него и цео свет, а све да бисмо се поправили. Међутим, видимо да нас помало опомиње и допушта разна страдања, па пошаље цунами, па разне болести као што је сида, па поплаве и пожаре, међусобне ратове... - Дуготрпељиви и Многомилостиви. Знам ја то, па ипак можда и не схватам у пуном смислу. А како тек схватају они који Бога не виде? Оче, сећате ли се кад сам Вам рекла да се понекад осјећам као раздвојена личност? То је између осталог и због тога што не могу ни са ким да подијелим ову моју радост што се чујем са Вама, и што причамо овако лијепо, јер моји укућани нису заинтересовани да нешто прочитају што им ја покажем у вези духовности. Сви мисле како се ја превише „замлаћујем тиме“, да сам залуђена и тако увиђам да сам им досадна и чудна, па више и не покушавам. Зато не вјерујем да ће хтјети да погледају тај текст о интернету на Светој Гори. Штета... - Пробудиће се они тек кад их буде нешто протресло тамо где их буде највише заболело... Мислим кад их нешто удари по џепу. Ту су они најосетљивији. - Мислите ако осиромаше, да ће тек тада Бога да се сјете? Или нисам разумјела добро? - Да, да! - Бојим се да ми ни сада нисмо неки богатуни, истина је, хвала Богу, па све неопходно имамо. Међутим, ја знам жену која

276 277

DUXOVNI RAZGOVORI

се није духовно пробудила, а имала је и контакт са оним свијетом. Онесвијестила се једном и видјела је себе одозго, видјела је пољане рајске, али када је пошла на неку тамну страну, старац са сламнатим шеширом јој није дао да иде на ту страну. Не знам што Вам ово испричах, али је то истина... - Можда је имала неке халуцинације, али не од Бога... Може то да буде и од непомјаника, јер да је било од Бога, она би постала другачија. У хришћанском животу, ако је неко виђење од Бога, људи се промене набоље и наставе да живе духовнијим животом. Осим тога, зар није речено „Ништа нема тајно што неће бити јавно“? Човек се и по кораку познаје, и каквог је карактера, и какав је као човек, али, ипак се све најбоље види из очију, јер су очи прозор душе... - А ја мислим да се углавном зна какве су некоме мисли, јер се то у ваздуху осјети. - Да, и то је тачно... - Ја не могу ни сакрити кад сам лоша, просто то избије из мене, покуља напоље. Али, и кад је неко добар, осјети се то, јер шири позитивну енергију око себе. Хвала Вам, оче, на разговору, много ми значи. Благословите и свако Вам добро од Господа! - Бог благословио! Лаку и спокојну ноћ ти желим. Амин!

БУДИ ОПРЕЗАН, ЧУВАЈ СЕ САМООБМАНЕ!

- Помаже Бог! - Бог благословио! - Да ли може демон да се јави изговарајући молитву нпр. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу? Раније сам имао јављање, представља се као архангел Гаврило и рекао је да је ту да ми помогне. Ја сам му рекао да изговори молитву да ме не би обмануо. - Коме се то догодило и зашто вас то интересује? - Мени се догодило. - Кад, како и где? - Гласом се јавља, некад искористи нечије тело и преко мобилног телефона. - Како је то могуће, није ми јасно како може користити

DUXOVNI RAZGOVORI

278

нечије тело преко мобилног телефона? - Нека особа спава, „он“ тада уђе у њу, пошаље поруку а да та особа није свесна ничега и код те особе нема регистровано да је порука послата. Може да доведе особу док спава са 200 км удаљености и да прича са мном. Јављао се у критичним ситуацијама и помагао. - Ако је то тако, мени се чини да то није од Бога, пре ће бити да је од непомјаника. То су демонске петљанције, његово деловање и присуство на тај начин. - А како може да изговара молитву? - Онај коме се догађају такве ствари мора живети истински правилним хришћанским, православним животом како је Црква прописала да би избегао такве ствари, а ово што ви пишете, то је прелест или самообмана. - Има више од 15 година да ми се дешавају такве ствари, некад од лукавог а некад од Бога, што је потврђивао и о. С. Али у вези овога ја не могу да разлучим, говорио ми је и о Вама, Патријарху и о другим духовницима. Ја нисам желео његово присуство, али се јавља... Ако је некоме угрожен живот, „он“ је ту. - Ко је ту? Ко вам је говорио? - Тај Гаврило, каже да пали свеће на литургији која почиње на небу у 12, тј. у поноћ, прича ми о особама у рају и паклу и на митарствима, тај је бестелесан. - Е, брате, с ким ти то разговараш ? Колико је теби година? - Имам 38 година, ја сам опрезан и не прихватам ствари здраво за готово. Молим се, али му не верујем. - Идеш ли редовно у цркву, постиш ли, исповедаш ли се и редовно причешћујеш? - Постим понедељак, среду и петак, све постове, идем на литургију, певам понекад за певницом, исповедам се скоро сваке недеље, причешћујем се најмање једном месечно. - Сигурно и да будеш опрезан. Казујеш ли ти свом духовнику на исповести све ово што се теби догађа? - Да, откад се о. С. упокојио ја немам праву помоћ, свештеници моје цркве нису баш вични томе, али ипак најбоље ме разуме о. Г., који је долазио код Вас. Спремам за фебруар испите, помолите се

278 279

DUXOVNI RAZGOVORI

за мене и Р. у вези тога. Ја хоћу да идем Христовим путем и не желим виђења. - Шта студираш, брате Д.? - Богословију, средњу. - А од када рече да ти се ти гласови јављају, уназад колико времена и како је почело? - Пре 15 година кратко, а после с времена на време када сам почео да се молим Богу и да идем у цркву. - А који о. С. ти је био духовник? - Из манастира В. - А то јављање, је ли било дању или ноћу? Користиш ли и даље мобилни телефон? Да ли боравиш понекад који дан више у неком мушком манастиру? На који начин ти прави искушења? - Не користи он мобилни телефон више, само три поруке је послао, јер није могао другачије да се јави. Јавља се и ноћу и дању. Био сам у Ц. десет дана и манастиру Л. такође, и по пар дана у другим манастирима. У Копривници сам био 1990. године у војсци, али нисам био литургијски, па нисам дошао код Вас, жао ми је због тога. Јавља се кад хоћу да спасем друге људе. - Кад будеш имао слободно време, можеш доћи и остати неколико дана код нас. Како да спасеш друге, мисаоно или својим примером да им покажеш како би требали живети исправним духовним животом за спасење своје душе? - Кад будем имао времена и новаца, доћи ћу. Покушавам спасити својим примером, али кад су особе у тешкој ситуацији, а стицајем околности сам ја био ту. - У којој тешкој ситуацији, духовној или материјалној? - Духовној. - Да се можда није то догодило да си пришао некоме ко је духовно страдао, тј. психички болесном, пришао да му помогнеш молитвом, речима утехе или неким саветима? - Ја сам пришао молитвом у себи, а друге не учим, већ само ако ме неко пита нешто, онда одговорим. - Ово те питам због тога што у Русији има много људи који су опседнути нечастивим духовним силама. Такве људе онда воде по манастирима познатим духовницима, који

DUXOVNI RAZGOVORI

280

читају молитве за отклањање злих сила из опседнутих. Док се читају те молитве, старци не дозвољавају младим монасима и искушеницима да буду присутни, зато што се може догодити да касније и они имају иста искушења као ти који су дошли да им се читају молитве. Догађало се да су понекад и искусни старци који су читали молитве за исцељење страдали од духовне болести, што би се рекло савременим језиком - психичке болести. - Свестан сам опасности у којој сам се налазио, али мало је духовника који би могли помоћи, тако да сам био препуштен молитвама и Богу. Док је о. С. био на земљи, он је све решавао. Тренутно учим да певам „Господи возвах“ првог гласа. Био сам код о. Јоила за Митровдан. - Значи, ако сматраш да можеш некоме духовно да помогнеш, онда се добро духовно наоружај и припреми за искушења која ће наилазити. Наоружај се молитвом, постом, редовном исповешћу, честим причешћивањем и посећуј редовно Богослужења. Такође неопходни су чести духовни разговори са духовником, а како кажеш да ти је за сада духовник о. Г., а он је искусан и стабилан свештеник који је озбиљно и одговорно схватио свој свештенички позив за који се определио и одговорно чува своје духовно стадо које му је од Цркве поверено. - Сада ми је о. Г. исповедник, а духовни отац ми је мој о. С. и то ће остати до краја. Учитеље многе могу имати, али духовни отац је само један. Сад морам да идем код оца у болницу и мајци нешто да завршим. - Добро, брате Д., да приводимо крају овај наш данашњи духовни разговор. - Хвала на свему и збогом. - Бог благословио. Амин!

280 281

DUXOVNI RAZGOVORI

КО ИМА ЗАВИСТИ У СЕБИ, КАО ДА ДРЖИ ЗМИЈУ У НЕДРИМА

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево шаљем Вам обећани линк на коме се види какво је стање духовности нашег народа. http://img230.imageshack.us/img230/341/samokritika3vi.jpg Нисам ни знала, ни веровала да је толико популаран тај натпис. Многи мисле да је најбољи графит у Босни. Налази се тачно на путу за Сарајево, и немогуће га је не опазити. Али, оче, ја бих Вас сада поштедела од разговора, јер ја видим да сте Ви толико добри и да никада не бисте рекли да Вам је стварно заморно, иако објективно не можете баш увек да са нама комуницирате. И сада ја баш не бих да Вам одузимам Ваше драгоцено време. - Имам још један сат слободног времена, када обавезно морам да идем на физикалне вежбе ради одржавања здравља. - Оче, мене занима како се можемо борити против зависти и љубоморе. Знам да је најважнији пост, молитва, али није ми баш јасан тај пут. Како постићи ту смиреност, па да то ишчезне? Да ли то иде постепено или одједном? - Код верујућег човека не постоји завист. Такав човек се са пуно љубави радује успеху другог и тиме уништава сваку љубомору и завист. Али, ко има зависти у себи, тај као да држи змију у недрима, а змија је опасност управо за онога ко је држи у себи, и зато би ту змију требало што пре избацити из недара и из срца. То се постиже само исповешћу и покајањем. - Да ли се тако развија и љубав према ближњима, односно да ли то уствари настаје ако задобијемо Духа Светога, или је то ипак нешто друго? - Лек и терапија против зависти тиме се најбоље лечи. Потребно је само да се избаци завист и мржња према другима и да се стекне љубав према свима. Тада се у душу усељава Бог, јер Бог је Љубав, а ту је одмах и благодат Духа Светога... - Сада ми је сасвим јасно. Хвала Богу и хвала Вама, оче, на савету за рјешење ове моје недоумице. Чини ми се да је ово једно од најважнијих питања, које је неопходно спознати. Оче, јако ме је обрадовао текст о оцу Стефану Србину, јер прије него што сам

DUXOVNI RAZGOVORI

282

уопште читала странице сајта манастира Лепавине, ја сам гледала видео снимак на коме се налази отац Стефан. Била сам дирнута и зачуђена дјетињим гласом којим отац пјева тропар Светој Тројици, али нисам ни слутила да је он Србин, нити сам знала да је сахрањен у манастиру Сланци, где сам повремено одлазила и раније. Сада сам сигурна да ћу следећи пут када у овај манастир дођем отићи на старчев гроб да му се поклоним и да запалим свјећицу за покој његове душе. Да, да, чудни су путеви Господњи. - Видео сам на фотографији како је старац сахрањен. Гроб му се налази у неком жбуњу на једном брдашцету повише манастира и већ је зарастао у коров. Братство тог манастира и не зна какво су благо и благослов добили, и не само они, већ и цео Београд. Али, то говори на ком је степену духовност нашег народа. Када би Грци или Руси имали таквог подвижника и молитвеника пред Господом, ка његовом гробу би свакодневно хрлила река ходочасника на поклоњење и за благослов. - Оче, Ви видите да се о њему ништа и не зна. После колико времена сам и ја сама сазнала за старца, а још сам и у Сланце ишла и читала многе текстове, што на интернету, што у другој духовној литератури. Па, многи чак ни за Сланце не знају... Рекла бих да људи првенствено не знају за Бога, а камо ли за слуге његове. - Ја добро познајем оца Стефана. Када сам био на Светој Гори, често сам ишао код њега у његову келију на каруљским стенама. Остајао бих по благослову код старца и по неколико дана. Он је био пун љубави и велики молитвеник за цео српски род. Молио се на том светом месту и узносио молитве у подвигу 40 година боравећи у самоћи каруљској и светогорској. Не заборавимо да је то најсветије место у православном свету. А његов глас којим пева, осећа се како анђеоски пева из дна срца и душе. Добро је да је овај снимак остао за сведочанство нама живима, па да се опомињемо да смо и ми и цео наш српски народ имали у наше време таквог подвижника и аскету. - Оче, ја се надам да ће се људи призвати памети, и да ће прићи Богу и отворити Му врата својих срца. Међутим, када бисмо за почетак макар знали да поштујемо оно што већ имамо... Али, нажалост, нама је увијек туђе слађе, а нашега се стидимо. Благо Вама, оче, када сте познавали такву једну величину! А и мени је тако

282 283

DUXOVNI RAZGOVORI

драго што имам могућности да чујем како бар један његов дјелић говори кроз Вас, у то сам сигурна... Оче, а да ли ја као мирјанка смем да одем на монашко гробље? Да ли је то дозвољено? - Наравно. Тамо су само два гроба, гроб оца Стефана и гроб оца Перише, такође доброг и уваженог свештеника. Он је дуго био свештеник у Сарајеву и има доста духвне деце. Држао им је веронауку још док је служио у Сарајеву, тако да су неки од његове духовне деце сада у манастирима. Али, ето, и његов гроб је некако запуштен. Даће Бог да се неко мало више позабави питањем уређења њихових гробова. Ја сам познавао и оца Перишу за живота и био сам на његовој сахрани. Један од духовне деце оца Перише је покојни отац Лазар, игуман манастира Острог. - Како то да је његов гроб у манастиру Сланци? - Мислим да је за време рата отац Периша дошао у Београд на лечење. Знам да је био тешко болестан. Његова супруга и троје деце су и сада у Београду. Чини ми се да су му сва деца завршила Богословију... - Хвала Вам, оче, за све ове информације и за одвојено вријеме за разговор. Бог Вам дао свако добро и да Вас Пресвета Богородица Лепавинска увијек и свуда чува! Збогом, добри мој оче! Лаку ноћ! Благословите! - Бог благословио! Амин.

КАД ДУХОВНЕ ОЧИ НИСУ ОТВОРЕНЕ, ДУХОВНЕ ПОЈАВЕ СЕ НЕ ВИДЕ

- Помаже Бог! - Бог благословио! - Да ли сте прочитали оно што сам Вам написала? Извините што Вас узнемиравам, али нисам имала други начин. - Све што ми се пише надугачко немам времена да читам. Само кратка питања и без дугачких објашњења. - У реду, да ли можете да читате молитве против црне магије за мога мужа, који није крштен? Један од монаха из манастира С., када сам му све испричала, рекао је да је у питању црна магија.

DUXOVNI RAZGOVORI

284

- Могу само за његово здравље, али он би се требао мало потрудити око свог духовног и телесног оздрављења, а понајпре треба да се крсти. Каква би корист била од молитве ако он није крштен? - Знам да би требало, али он је опседнут потпуно. Били смо се договорили за крштење, али сада неће. Понаша се ненормално, има неки чудан поглед и чудан глас. Не могу да допрем до њега. Да ли вреди да га на силу одведемо да се крсти? - Како не можете да допрете до њега? - Па никако не могу, одбојан је према мени, губи се на тренутке, на тренутке је нормалан. Агресиван је, мења му се лик некако, не знам како да објасним. Тренутно је у иностранству, тамо ради. Колега његов каже да је тотално изгубљен, замишљен, церека се и то све се догађа у неких 10-15 минута. Када је био овде, ја сам се уплашила када сам га видела; прљав, запуштен, дугачки нокти, неки чудан мирис, односно смрад (као мртвачки). - Да би примио Св. Тајну Крштења, треба да буде потпуно свестан. - Значи, док се не крсти, нема му помоћи. Да ли можете да се молите за мене, да ме Господ сачува и да ми да снаге да истрајем у намери да га убедим да се крсти? - Обратите се свештенику у вашем месту где живите за савет. - У реду, хвала Вам. - Да ли он понекад дође себи? Колико му је година и које занимање има? Колико времена болује од те болести? - Има 32 године, машински техничар је по струци, а ради у М. као корисничка подршка. Ја сам то приметила пре месец и по дана, али сам сумњала да нешто није у реду има 2-3 месеца, но нисам била сигурна. Он се мало освести, прича нормално, неких 10 до 15 минута то траје, и онда поново „лудило“, а последњих месец и по је драстично погоршање. - Па свестан је да размишља о себи, да није „њушио“ мало „траву“? - Не, не пије, не пуши и не дрогира се. На послу су сви приметили да се чудно понаша, да се драстично променио, скоро ни са ким не комуницира. Са корисницима је нељубазан, али пошто је

284 285

DUXOVNI RAZGOVORI

био сав смирен и за пример пре тога, нико то не тумачи као болест његову. За тих месец и нешто дана је смршао, пожутео, има неке флеке по телу. - Није без разлога тако нешто дошло код њега. Кад они на послу не примећују да код њега нешто није нормално, како они изгледају? С ким он ради и код кога је запослен? - Ја сам сазнала од колеге да се виђа се неком женом, отприлике толико времена колико то „лудило“ траје и да је чуо за њу да се тиме бави. А цимер је налазио неке чудне ствари по стану: неке конце замотане, неке длаке, нешто црно о лавабоу, сваки пут кад она дође. Примећују колеге да нешто са њим није у реду, али они тамо нису блиски, не друже се међусобно. Само тај цимер примећује све, јер живи са њим и сведок је свим његовим променама расположења. Мој муже не жели да прича ни о чему. Чак му је цимер пар пута рекао зашто иде прљав и запуштен, а он се наљутио на њега. Цимер каже да је та жена веома зла и да је се боји кад је види. - Требали би они да позову свештеника да им посвети те просторије у којима раде, ту нешто није у реду. Доћи ће време да ће они морати затворити ту фирму, јер та фирма нема Божијег благослова ако никада није била благословена и освећена (тај простор). - Та фирма је у С., не верујем да је освећена и благословена, мада не могу тврдити. - Ма где да је, и тамо има свештеник. Да га позову да им благослови просторије, сигуран сам да нису благословене. - Да ли би помогло ако би цимер позвао свештеника да им благослови стан у коме живе? - Да, може и стан, али и фирму обавезно ако мисле да опстану. Чим су се ти реквизити почели појављивати око фирме, нешто није у реду, на њима је да о томе мало поразмисле. - Цимер је све то у стану нашао. Мислим, моме мужу је цимер истовремено и колега, па се нисам можда добро изразила. Мој муж није ништа од тога приметио, а цимер је налазио неке распаране женске чарапе, све бацао у ђубре, овај ништа није приметио. Мој муж је јуче био овде у Б., приметила сам да сваки пут кад дође у кућу, по тепиху су неке мрве, нешто бело као креч. Ја сам 20 пута усисавала, али сваки пут кад уђе у собу то се појави. Данас сам

DUXOVNI RAZGOVORI

286

нашла неке куглице чудних облика и боје. - Духовне очи му нису отворене, зато и не види, јер није крштен. - Стварно изгледа као да је далеко био и, сачувај Боже, „неко“ у њему... прича неким чудним гласом, поглед некако злобан... Када је ушао у собу и видео икону св. Василија, почео је као мува по соби да се шета, са једног ћошка на други, и онда је полудео скроз. Добио је напад беса, кренуо ка мени и зауставио се на 20 цм, а онда почео да лупа по столу. Као, живци су му отишли. Рекао је: „Да ли си свесна да могу да те поломим“, само одједном такво понашање. Изобличио се скроз, као да га никад нисам видела у животу. И одједном изгледа некако доста старије, све му се деформисало. После три минута је то нестало, а кад је у таквим стањима глас му звучи као магнетофонска трака када се згужва... некако изнемогло, дубоко. - Треба њега одвести у неки манастир да му се читају молитве за исцелење од злих сила које су га напале, па кад то прође и он дође к свести, онда да се крсти. Можда он неће хтети, али ипак треба бити упоран. Имао сам ја таквих случајева које су ми доводили овде у манастир, читао сам им молитве испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске и та искушења су прошла, али после тога мора да исправи свој живот и да живи богоугодним духовним животом, да буде прави верник, да испуњава црквене заповести и то је то. - Значи, ако нам се пружи шанса да га буквално завежемо и одведемо у манастир? Значи и силом ако треба? А овако на даљину ништа не може, мора да буде присутан ту? Нема шансе да ми то можемо извести у неко скорије време, мислим његов брат, мајка и ја. - Не силом, нити да га вежете, тек тада би настала драма беспотребно. Ако га вежете, може вам разбити ауто, него речима га треба приволети, али ипак морате бити опрезни. - Он на сваких 15 минута мења расположење, то је најгоре што у тих 15 минута могу да га убедим било шта, али после тога то више не важи. Зато сам Вас питала то за везивање и силу. - Можете ви отићи у најближи манастир и да му се прочита молитва.

286 287

DUXOVNI RAZGOVORI

- Значи да одем с њим у манастир С. или могу и ја сама, а да читају молитву за њега? Извините што сам досадна, али мозак ми не ради најбоље ових дана. За њега се читају молитве у манастиру С. Са оцем С. сам причала телефоном, али ја бих да се што више нас моли за њега, да победимо то зло. Распадају нам се животи свима. Читала сам на сајту манастира Лепавина какве су драме људи преживљавали и како им је Пресвета Богородица помагала, па сам Вам се зато и обратила. - Мозак вам ради и те како, види се по писању. Њега треба одвести лично у манастир, како се неко може лечити од тешке болести преко телефона а да не оде код лекара? - Па знам ја то, само сам молила за молитве које се могу молити за некрштене, јер и то је трачак светлости у тами која га је обавила. А ја ћу, ако Бог да, све учинити да га убедим да се крсти. Замолила бих Вас да се помолите за моје здравље и да ми Господ да снаге да се носим са овим злом. Ја сам решила да одем код њега у С. и да нађем свештеника који ће освештати стан и да све урадим што је у мојој моћи. Само да Господ буде уз мене, да ме сачува од зла и да останем нормална да бих могла њему да помогнем. - Да приводимо крају овај наш разговор. - Помолите се за мене и извините што досађујем. - Амин.

СУЈЕВЕРЈЕ ВЛАДА, ЈЕР ЈЕ МАЛО ДУХОВНИХ МИСИОНАРА МЕЂУ НАРОДОМ

- Помаже Бог оче! Благословите! - Бог благословио, сестро Јована! Треба да формулишеш више питања да бих одједном одговорио на све, да то буду разговори на духовну корист теби и другима, а не да се јавиш са мини-питањем и готово. Надам се да си ме разумела. - Могу ја формулисати више питања, није то мени проблем, него глупо ми је да само ја причам са Вама а да други не могу доћи на ред. Понекад имам неко питање које ме копка, али не бих да Вас замарам, а право да Вам кажем, мислила сам да питања што више скратим да Вас не замарам, јер сте рекли да волите кратка и јасна

DUXOVNI RAZGOVORI

288

питања. - Да, кратка и јасна, ти увек лепо јасно поставиш питање, тако да се може лако на њих одоговорити, а и други их разумеју. За мене не брини, умем ја да престанем када се уморим. - Видим да људи сад најчешће пишу о црној магији и о магији уопште. У то се „верује“, па људи упадају у нека очајна стања. И нама је мама ишла некад код истих, нека жена јој је дала да носимо нешто у новчаницима, али ја када сам кренула у цркву и када сам се почела интересовати за православље, све сам то кришом побацала. Мада ми нисмо били, да кажем, у неким проблемима, као што видим да људи јесу. Никада ја у то нисам вјеровала, него моја мајка воли те екстрасенсе и верује онима који предвиђају будућност. - То треба што даље од себе, од тих реквизита човек може да настрада, а и памет да изгуби. - Ми нисмо, да кажем, видљиво настрадали, као што прочитам случајеве, а овдје о томе људи доста пишу. Ја некако у то не вјерујем, а тих људи што то раде ми је жао. Заблудјели су, мада не знам да ли ико од њих то озбиљно схвата, ја мислим да они то највише раде због пара (мислим на те који гатају и бајају). - Данас је 80% људи крштених и некрштених сујеверно и зато лако прихватају којекакве враџбине, како се каже у народу. Нема праве вере у народа, коликогод да се објашњава, мало разумеју шта им се говори. А што се тиче пара које се на тај начин стекну, ништа од њих, како дођу тако и оду. - Тешко се човјеку одупријети свему томе, кад погледате ТВ и разне новине пуни су хороскопа, телефона разних агенција, тарот карте и све остало. - Да, морају овладати они, јер је мало духовних мисионара међу народом. Није мисионарење јако као у време св. Владике Николаја. - Ма, ја не знам да ли тог мисионарења има, част изузецима. Ја сам, што се каже, морала да куцам на разна врата да би ми се нешто отворило. Некако сад кад је све у свијету допуштено, за вјеру се мораш потрудити. Још ако није имао код куће ко да те научи како се понашати у неким ситуацијама, онда стварно мораш да то желиш довољно јако како би научио. Ја која по свјетовним мјерилима идем у цркву, тек прекјуче сам сазнала право значење литургије,

288 289

DUXOVNI RAZGOVORI

тј. шта се тамо заправо ради, од колико се дијелова састоји и зашто се нешто ради. О томе ја Вама причам. - Данас је присутна „високоумна“ теологија, па је тешко да то прост народ разуме, јер се данас прича и проповеда као да је цео народ изучио високе теолошке науке, зато људи иду тамо где не треба да иду. Једноставним језиком треба пренети Божију науку, да свако може да је разуме и прихвати. - То се у потпуности слажем са Вама. Ако може компликовано да се прича, зашто би просто. А највећи Старци су причали просто и једноставно, па и сам Господ у причама је причао како би свако разумио, а данас морате имати факултет да бисте разумјели шта је писац хтио рећи. Још ако је нека терминологија са којом се нисте сусретали, највероватније ни ви нећете схватити, а и кад видите да нешто захтијева да се умно пренапрегнете, онда лако одустанете, јер је много већа понуда лаког и забавног штива. - Потребна је веронаука за одрасле при свакој цркви у парохијском дому, тако да свештеник понајпре научи своје вернике (парохијане) како правилно да направе крсни знак, с објашњењем шта он значи, затим како се улази у цркву, а потом почети са објашњењем када и како је настала Св. Литургија, њене делове и тако редом. Онда ће људи знати зашто долазе у цркву, а не да посећују врачаре које им погађају судбине и да ли ће имати среће у љубави , новцу... - Воле људи те забрањене ствари, још од Адама, поготово воле да им неко каже будућност, то је јаче од њих. Али да чују нешто лијепо по могућности. Него да Вас питам, да ли разрјешна молитва може замијенити исповијест? Јуче од гужве, иако сам дошла раније у цркву, нисам успјела да се исповједим. - Због мноштва народа свештеник је прочитао разрешну молитву, али то није Св. Тајна исповести, него ти пођи обични дан у цркву кад нема гужве и исповеди се код свог свештеника, то може изнимно и после примљене Св. Причести. - Знате, ја не знам кад то свештеника да питам, једино послије службе да питам кад могу да се исповједим. - Да, можеш тако, ако буде он презаузет, пођи до манастира С., није ти далеко, свештеномонаси имају увек времена да пруже духовну помоћ сваком ко им се обрати.

DUXOVNI RAZGOVORI

290

- Хвала Вам, оче, на издвојеном времену, свако добро од Господа! Благословите! - Бог благословио, амин! Сутра можемо наставити у исто време ако имаш материјал за питања, ја сам увек спреман за одговор, то би била као нека „интернет духовна емисија“. - Врло бих радо сутра наставила разговор са Вама, али идем на Златибор, а послије за Божићне празнике у родни крај да прославим Божић по нашем лијепом обичају и да одемо породично у цркву. А Вама желим да сретно проведете ове наступајуће празнике Рождества Христовог! - Такође и ја теби желим све најбоље од Богомладенца Спаса нашег Исуса Христа!

НЕ ЗАБОРАВИ ДА ИСПУНИШ МОЛИТВУ, МАКАР КАД СЕ СТИГНЕ

- Оче Гаврило, благословите, овде Владимир. - Бог благословио, брате Владимире, како је мала Анастасија? - Хвала Богу, Пресветој Богородици и Вама, добро је. Како сте Ви? - На послушању сам. - Да Вас не ометам? - Не, могу и на две линије у исто време водити разговор, само кад су добри саговорници. - Ви, оче, као ови нови компјутери са два процесора. Када идете у бању Мљечаницу? - Исто је као да сам у манастиру, ма где год да будем или где да се налазим у свету, сви смо повезани и налазимо се у једној виртуалној паучини. - Од целе наше фамилије желимо Вам брз и потпун опоровак, драги оче наш Гаврило, молитвама Пресвете Богородице. - Хвала брате Владимире, видео сам превод сестре Бојане, одлично. Ускоро ће и Духовни разговори на енглеском бити у истом дизајну као и на српском, само да прођу празници па ће се и то средити. Биће лепо за видети и читати.

290 291

DUXOVNI RAZGOVORI

- Она се веома радује када преводи. Оче, када се интензитет искушења мало спусти, на што нисам навикао, мало ми теже иде Исусова молитва. Боже сачувај да овим тражим да се поново повећа интезитет, већ само духовну поуку како да се одржим на овом нивоу са, хвала Богу, мање искушења за мене грешног. Извините ако је питање конфузно. - Није конфузно, све то тече својим током. Мало стане, мало се крене, само да се не заборави испунити молитву, макар кад се стигне. Она је плодна као семе кад се посеје, све зависи од кише и заливања, кад има више влаге семе брже расте и на своје време род доноси. - Хвала Вам, оче, као и увек на огромној помоћи коју од Вас свакодневно добијамо. Збогом, благословите. - Бог благословио, поздрав сестри Бојани и малој Анастасији.

КРОЗ МОЛИТВУ ЈЕДНИХ ЗА ДРУГЕ СВИ СМО У ЈЕДНОЈ ДУХОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ево дела једног писма које ми пише једна сестра у Христу. Интересантно је, па део један шаљем Вама. „Помаже Бог, брате Петре! Нешто последњих дана немам инспирацију да ти пишем, али би ми било јако жао да помислиш да се не јављам јер те заборављам. Истовремено, свашта се нешто дешава око мене, али у мени све исто, осећам неки мир и неку срећу и испуњеност на кратко, па опет неку стабилну мирноћу и једноставност свега у мени и свега око мене... С Божијом помоћу сутра идем да се причестим, молим се и постим, не пада ми тешко, напротив, проналазим срећу у томе и радује ме што сам таква. Волела бих да имам више времена да радим на себи. Једва чекам Божић, надам се да нећу радити, па да могу да се посветим породици, много сам их запоставила. А волим их сваки дан све више“. - Да ли је ова сестра у вери? - Да, ја сам је на вјеру упутио. Она је већ нашла и духовника,

DUXOVNI RAZGOVORI

292

пости, причешћује се, све у кратком периоду... - Да ли то ти налазиш те сестре да преобраћаш у веру, или оне налазе тебе? - Оче, оне некако налазе мене, јер ја њих нити гледам, нити се са њима дружим, чак немам ни помисли што се њих тиче. Оне ми говоре како оне духовно напредују кроз мене, а ја некако осећам као да пропадам!? - Где се онда срећете? У цркви? - Оне однекуд мисле да сам ја прави хришћанин. Рођаци који ме знају моле ме да тако попричам са људима и ја им само укажем на Бога и упутим их код свештеника, и под Острог код Светог Василија Острошког. - Прави проповедник и мисионар... А да ли си се ти исповедао и причестио у току овог Божићњег поста? - Оче, не подижем се ја, заправо, ја себе мучим... И нисам срећан. Ето, ја помогнем другима, а сам сам пољуљан. - Какву ти срећу очекујеш? - Па, да видим да сам у Богу... Заправо, ја све људе видим ближе Богу него себе. - Око тебе дувају ветрови са свих страна, па те добрано љуљају. - Једину свјетлост коју видим, то је она која ме води код Вас. Морам признати да ми се и то некад наслика као нешто мрачно у глави... - Доћи ће и то време кад ћеш доћи у Лепавину, ако Бог да. - Ево, читам ово што ми посласте. - Ето, видиш какве невоље сналазе људе који не живе по Богу и закону Божијем. - Баш ћу ово послати неким пријатељима, да се мало уразуме. Оче, мени је потребна истинска очинска љубав. Ја мислим да Ви то знате, и ја знам да ме Ви волите, и онда је све много лакше... - У мислима човек осећа да је то тако, али када се живи у једној заједници, ипак се много тога мења и онда буде другачије. Па, није увек све идеално. Ситуација понекад мења стање и прилике у којима се човек кроз живот затекне. - Јесте, оче, ја сам тога свјестан, и тако мора бити. Ја имам доброг пријатеља, углавном се слажемо, али понакад се баш и не

292 293

DUXOVNI RAZGOVORI

сложимо око свега, чак се и ријечима повриједимо, можда више ја, али претрпи се, главно је да смо ту, да се волимо и да ћемо увек помоћи један другоме. - Да, тако је код добрих и паметних људи. Али, данас их мало има, данас су већином пријатељства и познанства из интереса, па ни то не траје дуго, јер оно што није по Богу, није ни трајно... Брзо ишчезава као дим или магла. Зато емоције духовне и пријатељске брзо и ишчезавају... Како дођу, тако и оду, и брзо избледе. - Овог мог пријатеља и мене заједно су наше мајке носиле, заједно биле у болници, по промислу Божијем заједно смо ишли у основну школу, па се једно вријеме нисмо дружили и када смо факултете завршили, поново смо се срели и сад се већ две године интензивно и искрено дружимо. - Хвала Богу, нека тако и остане. Ипак, увек будите на опрезу, јер онај непомјаник никада не спава... - Пошто сам прочитао онај чланак, размишљам сада како ће се она жена изборити са ђавоиманим мужем, док он прихвати да оде у манастир? Ја се тих случајева страшно бојим, а знам да је то зато што немам силу Причешћа и благодат Духа Светога. - Ако то немаш, ти си онда к’о празно буре... - Таман тако, оче мој. Оче, управо сам позван да сутра, ако Бог да, присуствујем монашењу брата Аца у манастиру Савини. Иначе, то је један диван човјек и добар искушеник. Од њега као да нешто зрачи, док су се неки као искушеници тамо само упропастили. Тачно је да су у почетку били фини и радосни, али понестало им послушности и онда је све готово. А брат Ацо све ради фино, полако, послушно и, хвала Богу, сада га монаше. Баш се радујем. Монашење је сутра у 5 сати. - Обрадовао си ме том вешћу, а драго ми је што ћеш и ти бити прусутан у тој духовној радости, када се брат Ацо одриче овоземаљског и пролазног живљења у свету. - Ето, Ацо је једини човјек тамо у Савини који је увек срдачан, пун љубави, па иако је искушеник, увијек нас дочекује и испраћа са осмијехом. Знао сам да је сазрео да буде монах, а посебно се одликује својим беспрекорним послушањем. На монашењу ће сигурно бити и Митрополит. Ја мислим да ћу плакати од радости.

DUXOVNI RAZGOVORI

294

Мени сад већ сузе иду... Оче, ја уместо да напишем у Савини, умало да напишем у Лепавини. - Зато што су ти мисли стално у манастиру Лепавини. Није то случајно. - Ја мислим да би Лепавина била само озидана црква, али са правим човеком и молитвеником, који је од Бога дат, то је тек светиња. - Ти си физички тамо где јеси, а духовно си у светињи Лепавинској. - Вјероватно ја тако, али да Ви, оче, нисте у Лепавини, она мени ништа не би значила. - Како не би значила? Манастир Лепавина је свето место у овом делу света са Чудотворном Иконом Пресвете Богородице Лепавинске, и да то није тако, и да није благослова Митрополита Амфилохија, ни мене не би било овде у овој светињи Лепавинској! - Не знам, оче, али цркве без јаких духовника су празне, без подвига пусте, и све што је у њима свето, то је освећено, ја мислим, молитвама људи. Због тога ја кажам ч о в е к. Да ли, оче, твар може показати светост ако човјек није ту, јер коме ће та творевина света бити? А Ви сте у тој светињи по промислу Божијем, управо зато да поново подигнете ту запустелу светињу, како би она била утјеха нашим заблудјелим генерацијама. - Трудим се онолико колико ми Господ даје снаге и здравља. А много ми помажу молитве моје духовне деце расуте по целом свету, молитве које они приносе Господу за мене. - Да, оче, то су права духовна дјеца, која се моле за оца свог, а не као ја, који се не молим... Ја некако имам осјећај да Вама наша молитва не треба, да сте Ви као ангел. Али, није то баш тако... - Молитве су веома корисне и потребно је да се једни за друге стално молимо Господу, да будемо сви у једној духовној молитвеној заједници ма где били. Тако је потребна и твоја молитва у заједници са нама свима, јер то није ништа случајно, нас Господ упућује једне на друге. - Имам велику жељу сада да пођем до књижаре и да купим књигу „Невидљива борба“. Да ли је то у реду, оче, што желим? Као да моја душа тражи храну, као да је гладна.

294 295

DUXOVNI RAZGOVORI

- Треба пажљиво читати ову књигу, јер су свуда око нас „невидљиве борбе“, па треба да се умемо бранити од њих. Ту књигу је написао свети Никодим Светогорац из свог светогорског искуства, а нама је оставио за поуку да се бранимо и спасемо замки непомјаника. Него, направи ти мени извештај са сутрашњег монашења брата Аце. - Хоћу, оче. - Највероватније да ће добити ново име Авакум или Пајсије. - Оба имена су лијепа, а које бих ја добио име, ако сам сада Петар? - Ти си Петар, тврд камен, нема ту шта да се мења... - Даће Бог и да буде тако. - Само буди упоран и чувај се искушења... - Оче мој, неизмјерно сам Вам захвалан што ми дајете вријеме и пажњу и што се молите за мене. Надам се да ћу то оправдати и доказати да није узалудно. - Дај, Боже, да тако и буде, али све у своје време. - Оче, желим Вам лаку ноћ. Благословите! - Бог благословио! Лаку и спокојну ноћ ти желим.

НЕ ТРЕБА ОЧАЈАВАТИ, ЈЕР УВЕК ИМА НАДЕ ЗА СПАСЕЊЕ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Прочитала сам тако пуно текстова о Вама и манастиру Лепавини, и много сам се заинтересовала гдје се тај манастир налази, а онда сам се бескрајно обрадовала када сам пронашла сајт Вашег манастира на коме се могу наћи сви бројеви часописа којег приређујете, са свим оним текстовима, који овакве као што сам ја подсјете колико је човјек мали и ништаван, а колико је милост Божија велика. Опростите што пишем ово овако касно, али се надам да ћете ову поруку прочитати онда када будете имали времена. Знам да су Ваше обавезе многобројне. Погледала сам неке бројеве часописа „Пут Истина и Живот“ као и видео записе на сајту манастира Лепавине, који скоро свакодневно посјећујем откако сам га пронашла. Плакала сам, а да ни сама не знам зашто, читајући исповијести

DUXOVNI RAZGOVORI

296

људи о посјети манастиру и о самом сусрету са Вама, оче. Осјећам се тако ништавном у односу на Вас и све те људе, јер сам већ дужи период опхрвана бригама и као да немам снаге за молитву. Имам 32 године и, иако сам велики борац, по први пут у животу осјећам да немам снаге да идем даље. Оче, бојим се да не погријешим према свом оцу, који ме тешком муком школовао и извео на пут. Већ осам година покушавам оца да спасим од алкохолизма, а он тоне све дубље, и већ неколико пута је био на ивици живота. Једноставно, он није свјестан својих поступака. Љути се ако му нешто кажем, пријети, а породица нема никаквог напретка. Иако сам све своје вријеме посветила њима, нисам успјела да помогнем ни себи, ни родитељима, нити брату и сестри. Бојим се, оче, ако га пустим да и даље пропада, моја душа никада неће имати мира ако му се нешто деси. Стално ме прогања тај осјећај кривице што не могу да му помогнем више, и финансијски и у сваком другом погледу. И, овако мислећи на њих заборавила сам на саму себе и свој живот. Нисам засновала породицу, коју сам толико жељела, јер је она за мене нешто посебно, темељ свега. Не могу да прихватим да упркос свему мој отац за мене каже све најгоре. Онда људи то препричавају, иако добро знају да то није истина. Ја се онда правдам и немам мира због тога. Факултет сам завршила као један од најбољих студената, упркос свим недаћама. Ишла сам на предавања врло често пјешице и по неколико сати, почела сам и да радим, а онда мој живот као да је стао. И, све је само патња на свим мојим путевима. Што год почнем да радим, не иде, куд год кренем, не стигнем, иако се толико трудим. Вољела бих да својим поступцима обрадујем своје ближње, али не успијевам ништа добро да урадим. Свим својим бићем волим да идем у цркву, па сам ишла и у манастире Острог, Пиву, Дајбабе, а ево, сада осјећам да немам снаге ни за молитву. Разговарала сам и са нашим свештеником. Он је прошле године читао молитву за оздрављење моме оцу, трудио се да нам помогне. Оче, како да нађем излаз? Помените и мене грешну у својим молитвама и не замјерите ми, молим Вас, посебно ако сматрате да није требало на овај начин да Вас узнемиравам. - Бог помогао! Бог благословио! Прочитао сам ово што си написала. Тешко је то све носити, али Господ никада не даје већи терет него што имамо снаге да га понесемо, нити онолико

296 297

DUXOVNI RAZGOVORI

бреме које ми на својим плећима не можемо да носимо. Међутим, ми треба да будемо истрајни и да стрпљиво носимо крст који нам је дат. Они који су у својим духовним слабостима немоћни, треба да се наоружају трпљењем и да тај терет носе и да се труде да својим примером покажу да могу да се врате са погрешног пута на који су скренули у свом незнању. Не треба очајавати, јер увек има наде за спасење, наде да се превазиђу искушења у које западнемо. А ако успемо у томе, и пронађемо и својим ближњима пут из таме ка светлости, Господ ће нас наградити за труд око спасења брата свога, јер смо привели једну залуталу овцу Оцу Небеком. - Хвала Вам, оче Гаврило, Ваше ми ријечи много значе. Али оно што ме плаши јесте то што понекад у тренутку не знам шта је добро, и тада се бојим да не погријешим и урадим нешто чиме бих увриједила своје родитеље. Стално ми је на уму прича моје колегинице, која није говорила са својим оцем због његове прељубе. Он је изненада умро, а она није стигла да му опрости. Вријеме јој је залијечило ране, али она и данас жали за тим, и ја видим да јој је тешко да живи са тим теретом. - Само се ти моли Богу за своје родитеље. - Оче, после Ваших поука и моја душа је спокојнија. Пред очима ми лебди мисао „љуби ближњега свога као самога себе“. Трудим се да се поста придржавам у његовом правом смислу, те да оплеменим свој живот и из њега избацим сву моралну прљавштину. Хвала Вам за трачак свјетлости на мојим странпутицама. Хвала Вам много, оче, желим Вам добро здравље. Благословите! - Бог благословио! Спокојну ноћ и миран и леп сан ти желим.

DUXOVNI RAZGOVORI

298

ПОНЕКАД СИ ВАН ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА, АЛИ ТО НАМ СЕ СВИМА ДОГАЂА

- Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите, оче мој! - Бог благословио, брате Петре! Шта то код тебе има ново? - Имамо новог брата Алексија, монаха, који је послушношћу свом духовнику оцу Варнави доказао да је достојан тога чина, и то се баш види. - Када је било монашење? - Вечерња служба је почела у 17 часова, а онда је дошао Митрополит и почело је монашење. Неописив осјећај, оче, крио сам сузе. - Значи, наквасио си марамицу? Како си ти све то доживео? - Као и увек, на почетку службе почињу да се мотају мисли разне, онда почиње бол у ногама, зијевање, али, када је почело монашење, посматрао сам тај чин са пуно љубави и са снажним осјећањима. Било ми је некако дивно, неописиво... просто сам сузе крио, јер нико од мушкараца није плакао. А то су биле сузе радоснице, јер то је заиста искушеник за примјер био у сваком погледу. - Црногорац, па плаче? И, још да га неко види... - Али ја волим да заплачем када је нешто свето и лијепо. Плакала је и она дјевојка што јој се ја свиђам. - Да, да, ти имаш осетљиву душу, што би се рекло. А шта ће тек бити ако се ти будеш монашио? Онда ће поточић тећи... А може да се догоди да и та девојка оде у манастир? - Ја сам стварно у једном тренутку помислио како ћемо и она и ја да се замонашимо. Баш сам то помислио, а она је стварно плакала и једина је од Митрополита узела благослов. Она где год види Митрополита, вазда га чека и вреба само да би узела благослов. - У данашње време многа се чуда догађају, па може да се догоди и то да се замонашите... - Ах, ах! Знам да Ви видите да је она искушење мени. Истина је да и ја то осјећам, јер она је православка и мени понекад дође

298 299

DUXOVNI RAZGOVORI

у главу свашта нешто, али... зато је радије избјегавам. Рекла ми је данас да ми је купила фрулу и освештала је кад је била у неком манастиру. Ја сам јој једном рекао да волим фрулу, јер сам чуо како један монах у Подмајни свира. - А, имаш ли ти слуха за свирање и певање и да ли ти је девојка због тога купила фрулу? Колико је било верника у цркви за време монашења? - За вријеме вечерње службе било је можда двадесетак душа, мислим мирјана. Онда је дошло још људи, па нас је на монашењу било око 50. Била је велика радост присутна... - Па, лепо! Доста вас је било... Само, да ли су дошли због монашења или да се сусретну са Митрополитом? - Па, ето, воле људи када је Митрополит присутан... - Онда би требало да Митрополит дође мало чешће у манастир Савину. - Штета је што неки људи у лику оца Варнаве нису препознали лик Христов. Некако су подијељени, једни више воле код оца Макарија, а једни код оца Варнаве. А то не ваља. Искрено, и мени је најсвјетлија тачка сада већ бивши искушеник Ацо, односно монах Алексије. - Ето, једни ће сада ићи и код оца Алексија. И, ево, три гране на којима ће добре воћке родити. - Оче, са братијом сам заподенуо причу о Вама. Поменуо сам Вас бар три пута. Ја увек са љубављу свима причам о Вама. - Боље испричај мало шта си упамтио из беседе Митрополита. Да ли је нешто беседио поводом монашења оца Алексија? - Добро сам упамтио ријечи „Ко не узме крст свој и не иде за Мном, није Мене достојан“. А онда је Митрополит испричао житије старца Алексија, светитеља из раног хришћанства, који је 17 година био далеко од своје породице па се промислом Божијим поново вратио, гдје је код својих родитеља живио као слуга, јер није желио да га препознају. Живио је он ту у биједи, молитви и посту и имао је велика искушења. Ово житије сам од раније знао, али, ето, у таквим тренуцима, као што је монашење, те бесједе имају јаче значење. - Свети Алесије човек Божији празнује се 30. марта.

DUXOVNI RAZGOVORI

300

- Да, оче, по њему је Ацо добио име. Митрополит му је пожелио да има смирење као свети Алексије, причао је о томе шта значи бити монах, па набрајао неке светитеље из наших крајева, поменуо светог Петра Цетињског, светог Василија Острошког... А и журио је, види се... - Мора да жури кад је преузео велики терет и одговорност на себе. - Па јесте, не знам како издржи све то, али Бог му даје снагу. Ипак је причао фино, полако, али, да би добио благослов мораш бити храбар и упоран... Након монашења је било послужење за све присутне. Опростите, оче, ја сам мало уморан, право с посла сам дошао да бих присуствовао монашењу, па сам можда мало понегде конфузан. - Добро је, добро. Све је у реду. И та неповезаност некада може да буде интересантна. Ти се стварно понекад налазиш ван времена и простора, али то нам се свима догађа. А, какво нам је духовно стање у народа, каква конфузија, неповезаност, збуњеност, ту има доста посла како за духовнике, тако и за социологе. - Оче, много ми се свидио чин монашења, чини ми се да нема ништа љепше од тог чина. И она Митрополитова питања када монах прихвата Христа и узима крст... дивно! Лаку ноћ, оче, помјаните и благословите! - Бог благословио! Лаку и спокојну ноћ ти желим!

НИЈЕ СЛУЧАЈНО ШТО СУ ЗЕМНИ ОСТАЦИ СТАРЦА СТЕФАНА КАРУЉСКОГ У СРБИЈИ

с. Бојана: - Помаже Бог, оче, благословите! Ја повремено дођем на Скајп да утврдим духовне лекције... кад оно, и Ви сте ту. Поноћ је овде у Америци већ прошла, а знам да је сада код Вас око 6 сати ујутро, а Ви, оче, већ ревнујете. Ја сам свој превод Духовних разговора на енглески језик, као послушање од Вас, послала сестри Радмили за постављање на Ваш сајт и не бих Вас више задржавала, јер знам да се спремате за Свету Литургију. Благословите и помјаните! о. Гаврило: - Бог помогао! Бог благословио! Ево, ових дана је

300 301

DUXOVNI RAZGOVORI

сестра Радмила из Лондона превела текст о суровом подвижнчиком месту Каруљи на Светој Гори Атонској и о подвижницима који су живели и подвизавали се на том светом месту. Међу њима је 40 година живео и подвизавао се наш отац Стефан Србин, који се упокојио 2001. године, 4. децембра, у ноћи на дан празника Ваведења Пресвете Богородице. Упокојио се овај велики подвижник у манастиру Сланци код Београда и ту је и сахрањен. Ево, много тога можемо да видимо и схватимо читајући са овог линка, при чему је аутор овог текста искористио већ познате податке и успео да у православним новинама објави следећи кратак некролог о нашем оцу Стефану где сматра да ове податке треба сматрати најверодостојнијима: “Упокојио се у Господу светогорски подвижник схи-архимандрит Стефан Каруљски. Читав живот светогорског старца био је тесно повезан са братским руским народом. Отац Стефан (Милковић) је рођен 1922. године. Учио је на пољопривредном институту. Знања која је тамо добио користила су му касније када је постао светогорски монах. Још пре II светског рата отац Стефан је ступио као послушник у манастир Туман у Србији, где се у то време подвизавало руско братство. У време рата је био у манастиру Студеница. Према речима оца Стефана, једном су комунисти хтели да га стрељају, али је успео да побегне. Овај податак је потврђен у сећањима о манастиру тих година архимандрита Јована (Радосављевића). У то време је оца Стефана владика Николај (Велимировић) рукоположио у ђакона. На Свету Гору је, према сопственим речима оца Стефана, дошао из Србије пешке, почетком педесетих година. Најпре је ступио у српски манастир Хиландар, у коме је био кратко. Живео је са руским монасима у Кареји, затим сам у Старом Русику, а потом се населио на Каруљи, месту најсуровијих подвига светогорског монаштва. Ту је отац Стефан провео скоро 40 година. Отац Стефан је припадао Руској заграничној цркви, као и неки други каруљски подвижници, али је примао све који су му се обраћали за савет и помоћ. На Каруљи је отац Стефан водио строг подвижнички живот и био је познат у целој Грчкој. Стотине људи су долазили код њега или су му се обраћали писмено за савет или молитве. У време свог боравка на Каруљи отац Стефан је свакодневно служио

DUXOVNI RAZGOVORI

302

Божанствену Литургију. При чему је често морао да служи сам, јер свих тих година практично није имао послушнике. Отац Стефан је био велики молитвеник, и људи, знајући то, поштовали су га и волели. Стотине имена је помињао сваке ноћи, служећи Проскомидију, при чему често без помјаника, напамет. Имао је велики број духовних чеда у Грчкој, Србији, Француској (Руса). Написао је четири брошуре, и ушао је у историју Свете Горе по својој блиставој личности, која је у свему имала посебан колорит: и у изгледу, и у живом општењу са стотинама гостију, и у подвизима, и у јуродству. Отац Стефан је понекад био јуродив, а понекад је био

Отац Стефан Каруљски

302 303

DUXOVNI RAZGOVORI

озбиљан и делио је своје искуство светогорског живота са онима који су то могли да приме. С временом је јуродство захватило читаву његову личност и појачало се због старачких немоћи и болести, што је саблажњавало многе који лоше познају монашки живот и који су неспособни да оцене подвиге подвижника на суровој, и чак названој страшној, Каруљи. Пре око три године пожар је уништио келију оца Стефана и старац је морао две зиме да преживи у пећини. Одатле су га довели у Србију, у манастир Сланци код Београда, који је метох (подворје) Хиландара. Тамо је отац Стефан дочекао свој крај на празник Ваведења Пресвете Богородице 2001. године”. с. Бојана: - Хвала, оче! Негде сам прочитала о оцу Стефану Србину да је ловио рибе одозго са Каруље, да је повремено узимао чамац од старог лименог бурета и користио удице од жице, па би ипак и тим несавршеним материјалом уловио доста рибе и делио је и осталим подвижницима. И Ви сте били тамо код њега у посети? о. Гаврило: - За време мог тринаестогодишњег боравка на Светој Гори, у манастиру Хиландару, често сам одлазио код оца Стефана. Боравио сам код њега и по неколико дана, тако да сам био лични сведок његовог монашког и подвижничког живота. То што су по Божијем промислу његови земни остаци похрањени у манастиру Сланци, и сам манастир а и град Београд добили су на тај начин велики благослов Свете Горе, јер имају тело тако великог подвижника, који је живео и подвизавао се на Каруљи 40 година и узносио Господу молитве за цео српски народ. Данас је сахрањен ту у Србији и то није случајно, јер код Господа нема случајности. Дакле, све што се догађа, догађа се по Божијем промислу. с. Бојана: - Оче, и ја верујем да је све то Божија промисао. Сада ми дође једна помисао... Негде сам прочитала, па и не знам да ли сам добро разумела, да на Светој Гори после упокојења подвижника, не остају свете мошти. Само се по боји костију и благоуханију може открити светост живота упокојеног. Да ли сам ја то добро разумела или не, оче? Можда је Божија промисао много већа за оца Стефана Србина и за наш српски народ. о. Гаврило: - Да, тако је, и ово што кажете за оца Стефана, наравно да није случајно што су његови земни остаци у Сбији, јер

DUXOVNI RAZGOVORI

304

то је благослов за целу Српску православну цркву и за сав српски православни народ. с. Бојана: - Слава Богу, што нас је удостојио да један тако велики светогорски подвижник буде међу нама. Прочитах у међувремену овај чланак и размишљам како овај аутор овог преведеног текста пише о оцу Стефану Србину, просто као са неком дозом неразумевања. А речено је да је мудрост овог света, лудост пред Богом. Мислим да ипак они оца Стефана нису добро разумели и да његове речи не могу бити погрешне, већ можда само некима недоступне... Оче, конкретно мислим на израз „папа-краљ“ и на место где аутор текста каже да је код оца Стефана било „...смутних пророштава да ће опет бити краљ да влада Србијом, и да ће за њим летети авионом и пловити подморницом...“ Ипак је отац Стефан знао шта говори! о. Гаврило: - Да, многи то неће разумети. И другачије је када о оцу Стефану пише неко ко га познаје, а другачије када га не познају. Мало ко зна, а посебно ко није боравио са њим, како је отац Стефан био велики противник безбожног комунистичког поретка, времена губљења душе човекове, и како је стално сањао и причао о повратку владавине краља у Србији. Повратак краља у Србију значило је за оца Стефана повратак вере српском народу, а тиме и оздрављење свести православног рода српског, јер краљ је Божији помазаник. Тако је отац свима причао како ће Србија бити поново краљевина и објашњавајући свима често је изговарао: „Да, поново ће Србијом владати краљ“, и реч краљ чак и Грцима је волео да изговара на српском језику. Зато су га Грци прозвали „папа-краљ“ и то му је просто био надимак, јер он је то често понављао. На грчком језику, међутим, папа значи отац-свештеномонах, а то је био отац Стефан, или папа Стефанос, тако да је његов надимак и због тога остао „папа-краљ“. За некога ко то не зна, може све то да изгледа просто јуродиво. с. Бојана: - Ех, оче, сада сам и ја разумела... Хвала Вам на овако душекорисном разговору и времену које сте ми посветили. Збогом и благословите. о. Гаврило: - Бог благословио!

304 305

DUXOVNI RAZGOVORI

НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА СЕ ЧУДО ОДМАХ ДОГОДИ, НЕГО СЕ НАДАЈТЕ И БУДИТЕ ИСТРАЈНИ

- Помаже Бог, оче Гаврило! Имам један проблем који ме већ дуже време мучи и прати. Тај проблем се зове страх, који се укоријенио дубоко у мени и ја га се не могу ријешити. То је страх од људи, разних ситуација у које долазим сусрећући се са људима. Ја се молим Богу да ме ослободи тих мука сваки дан. Молим Вас, кажите ми које молитве да читам, помолите се Госпи нашој лепавинској да ме ослободи те муке. Понекад помислим као да је нешто ушло у мене. Да ли се та сила може истјерати из човјека читањем молитве над опсједнутим? Молим Вас, оче Гаврило, пошаљите ми неки одговор. Свако добро, сестра Милена из Београда. - Бог благословио, сестра Милена. - Нека и Вас Господ благослови и подари Вам добро здравље. Хвала Вам од свег срца. - Ваш духовни проблем није нерешив, имао сам такве случајеве, било је оних који су због тога долазили у манастир да им се читају молитве за здравље, али треба труда и придржавања црквеног живота за оне који имају такве духовне проблеме. Данас већина људи живи недуховним и нецрквеним животом, па зато и долази до таквих духовних проблема. - Била сам ја, оче Гаврило, у манастиру Лепавина четири пута са сестром Александром и стварно ми је Ваша молитва много помогла пред иконом Госпе наше Лепавинске, али сада ми је мајка болесна па не могу да је оставим и идем на тако далек пут. Ја иначе живим у Београду и кажите ми у који манастир да одем овдје у близини и које акатисте и псалме да читам? - Најближа вам је ваша парохијска црква, а ваш духовник је ваш парохијски свештеник! Не морате ви негде далеко да одете да тражите одређена светишта и неког извиканог духовника, већ се потрудите да се сами уредите и дисциплинујте на уредан црквен живот како је Црква прописала да се живи и како треба један крштени верник да буде и свој хришћански живот испуни! - Ја, оче, идем у нашу цркву Светог Ђорђа на Бановом брду

DUXOVNI RAZGOVORI

306

недељом на литургију и ту се причестим, али пар пута, морам да Вам се исповједим, није ми било добро, па сам морала да изађем из цркве. Ухвати ме таква слабост, али хвала Богу, буде ми боље, тако да никад нисам напуштала службу док се не заврши. То ме мучи, да ли је то нешто мени учињено у вези овог мога страха или сам ја толика грешница да не могу да живим као остали нормалан свијет? - Будите истрајни у подвигу и молитви, посту, исповести, честом причешћивању и исправном духовном животу и ваша духовна болест ће проћи. Али немојте да очекујте да ће се чудо одмах догодити. Само веровати и надати се и истрајан бити! - Хвала, с Вашим благословом, оче Гаврило. - Бог благословио, желим вам снаге у духовном подвигу и спасење душе у вечном Царству Небеском. Амин. - Амин, оче. - Срећна календарска Нова 2009. година! - И Вама и цијелом братству манастира Лепавина желим добро здравље и нека вам је све благословено!

НИКОГА НЕ ТРЕБА ОСУЂИВАТИ, ЈЕР СВАКО МОЖЕ ДА ИСПРАВИ СВОЈ ЖИВОТ

- Помаже Бог, оче Гаврило! Како сте? - Бог благословио! - Оче, имам питање, ако може? - Може. - Да ли постоје људи који могу помоћи онима којима је неко нешто на зло урадио? Шта хоћу да кажем, да ли су то „лажни“ људи који кажу да могу помоћи и виде шта ће се десити тим људима који су настрадали душевно? - Добро сте питање поставили, али ипак се треба таквих људи клонити. Никога не треба осуђивати, јер покајнику увек има места да се обрати и исправи свој живот, они који су на погрешном путу у незнању, а јесу ови које ви наводите да могу да помогну на тај начин. Исправан пут јесте пут верника, који треба редовно ићи у цркву, постити, исповедати се и

306 307

DUXOVNI RAZGOVORI

причешћивати. За све оно што вам није јасно обратите се свом надлежном свештенику, свом духовном учитељу и лекару. - Хоће та особа да иде у цркву, исповиједа се и причешћује, али то је тако годинама и никако да се излијечи. Предложит ћу да се посавјетује са свештеником цркве у коју иде. Хвала вам пуно, нека вас Бог чува. - Бог благословио!

АКО ЧОВЕКОМ ОВЛАДА ВИСОКОУМЉЕ, МОЖЕ МУ СЕ ДОГОДИТИ ПСИХИЧКИ СЛОМ

- Оче, благословите! Знате, дуго сам размишљала о нашој Србији, када те целог живота неко напада а ти се браниш, онда и не можеш бити нормалан. Оче, молимо се заједно, благословите. Србији је потребна љубав и слобода. Тешко је седети овде у топлом и све гледати, оче, то боли. - Бог благословио! Од кога се ослободити? Ослободити се од греха и нездравог духовног живота. - Јесте, оче, а за то треба времена и разумевања. Бог је увек уз нас, али како то доказати? - Ма где да се човек налази, он око себе шири атмосферу према другима, онакву какав је он сам, позитиван или негативан. Ако има љубави према ономе што га окружује, зрачиће добротом и мирноћом. Али о томе какав је човек требају други да осете и кажу, а не ми сами. - Да, ја о себи не могу да кажем да сам добра, јер сваки дан нађем неку ману код себе. Покушавам да створим мир у својој кући, јер на жени је много тога. Ако ја желим да буде по мом, не вреди се расправљати, онда то није љубав. Морамо да гледамо децу коју нам је Бог драги дао, јер док се ми одрасли оптерећујемо којекаквим глупостима, немоћна деца испаштају. Оче, каква треба да буде мајка према женској деци? Строга или блага? - Ма колико ми хвалили себе и вредновали себе као најбоље, најпримереније и најпаметније, то је све празно, то човек пада у високоумље и може да му се догоди психички слом. А тада не зна шта говори и шта чини. Вероватно сте видели или срели

DUXOVNI RAZGOVORI

308

такве људе, рецимо професоре или људе неке друге професије да су у своје време били паметни и да су поседовали висока звања и знања, а онда у старости сами себе нису препознавали и сами су се себи чудили како изгледају и како причају неповезано, а видели сте простог човека са села, а поготово они људи који су живели са стоком по планинама, били су разумни и бистрог ума, здраво су расуђивали и остајали духовно здрави до краја живота, па чак никада нису боловали од психички болести, изузев ако су се некад прехладили, а и на то су били отпорни. - Оче, ја сам мало скренула с теме, мислим да је најбитније опростити, без тога се не може бити здрав, јер човјек највише мучи себе ако није спреман праштати. - Па и ту недостаје здраве памети код људи отврднулих срца, да не умеју и не могу да праштају увреде нанете им од других. - Ево, оче, ја сам дете са села, немам никакву школу, али имам моју баку за пример, родила је деветеро деце, остала удовица и никад се није поново удала, каже „поклонила се Богу и светој земљи“ и трпи, још се бори, бистрог је ума и хвали Бога свако јутро и вече. - То је потврда свему што је напред изложено. - Благодарим, оче, велика је ствар са Вама беседити. Оче мој, опростите, муж и деца зову, ако је могуће да наш разговор наставимо вечерас? Збогом, одморите се Ви мало, мој драги оче Гаврило, нека Вас Бог драги чува и Пресвета Богородица. - Може. (...) Сада сте позавршавали кућне обавезе. - Јесам, у кући увек има нешто да се ради. - Кад се хоће... - Да, а кад се нема шта радити, деца су ту и децу мора човек да саслуша; како је прошао њихов дан, како школа... Ето, Настасија има седам година и чита Библију навелико. - Каква је кућа, по томе се види ко у њој живи. Благословено дете, а тако да остане и када порасте. Данас су многа деца размажена и због тога постану непослушна и неуредна. - Код нас би рекли „познаје се цури по обући каква јој је чистоћа у кући“. Оче, Невени је 15 година и мајка мора увек да је на опрезу, данас су неки закони да Бог драги сачува, а и ми родитељи најмање

308 309

DUXOVNI RAZGOVORI

имамо времена и речи за децу. Мада ја час посла „казним“. - Да, али има родитеља који не пазе на своју децу, па кад деца мало порасту почну им се пењати на „главу“, а родитељи тек тад почну са строгоћом, па ето онда „жандара“ на врата и тако почну закони да владају. - Јесте, оче, све је то тако, али има и деце која свашта трпе. Ја мислим да бисмо ми родитељи требали нашој деци бити пример, да поштујемо и ми децу, јер ако их не поштујемо и не саслушамо, настаје велики проблем. Деца су као сунђер, све упијају, где год да оду од куће носе оно најглавније. Ништа од факултета ако прескоче „основну школу“. - Да, тачно, свуда је тако где влада исправан поредак и морал са обе стране (од оних који наређују и од оних који би требали да слушају), онда је одлична хармонија, а ако тога нема долази до дисхармоније и ту се све брзо распада и пропада. - Оче, као родитељ мислим да никада не можемо све тачно одрадити, али једно је сигурно, да ако се одмалена имају добри темељи, а тај темељ је драги Бог и мајка Црква, ако се деси да и залутају имају уточиште где да се врате и помоћ затраже. - Тачно, али нечија деца самовољно оду у неповрат, изгубе се и немају оријентир, тј. компас да се врате одакле су пошли, изгубе осећај као да никада нису имали родитеље који су их родили, одгајали, школовали и на пут извели. Понекад су томе и родитељи криви. - Моји су пили и ја сам била пошла тим путем, Бог драги постоји и дошла сам у Лепавину. Ја нисам хтела такав живот да живим. Хвала Пресветој Богородици Лепавинској и Вама, све се окренуло у позитивно. Јер морамо знати, оно што је нас као децу болело болеће и нашу децу. Схватила сам као жена да су деца дар од Бога и да су наша велика дужност и одговорност. Није ми битно да угађам себи него мојој деци, и још сам двоје добила да уздржавам, а двоје сам крстила. Ми жене морамо да се смиримо и да схватимо неке ствари у животу другачије. Понекад није ни мени лако: посао, кућа, деца... Ненад ми је муж, а он је као још једно дете у кући. Схватила сам да је брак нешто прелепо и свето, уз Божију помоћ све се може, сами смо немоћни, зато ја када сам уморна од свега, помолим се драгом Богу да ми да снаге и идем даље, шта је ту је.

DUXOVNI RAZGOVORI

310

- Бог благословио, сестро Сања, поздрав Ненаду и целој вашој дружини у вашем топлом гнезду, нека вас Господ чува и Пресвета Богородица. - Хвала Вам, оче драги, нека Вас драги Бог чува и све људе, да се сви окрену драгом Богу. Пуно поздрава шаљу Вам мој Ненад и деца, лаку ноћ и остајте нам здраво и весело. - Амин.

БИЋЕ НАМ ОНО ШТО БУДЕМО ЗАСЛУЖИЛИ

- Бог благословио, брате С. Шта има ново у П., има ли снега? - Мало ме је срамота, оче, што Вам ускраћујем време. Како сте, оче? Има снега... - Не ускраћујеш ти мени време, само ти пиши и питај. Колико ти је година, брате С.? Идеш ли редовно у цркву? Постиш ли редовно, исповедаш ли се и причешћујеш? - Имам 22 године, идем сваке недеље... да се не бих срамио пред Богом. Толико тога имам да Вас питам, да просто не знам шта да питам. Тражио сам на интернету оца Гаврила, Владике Николаја ученика, а нашао сам Вас. Читао сам доста о Светим Оцима, Охридски пролог... Постио сам скоро цео пост, знам сва правила православна. - Какав је верски духовни живот православних у твом граду? Како омаладина, има ли је више у цркви или по ноћним кафићима? - Оче, да будем искрен, све слабији... Људи иду ка Западу као слепци, иду сатани у руке, а не знају. Скоро сви су „затровани“, па док их не опали „бич“ Божији у кафићима... Све док не дође до опасности по живот... Ја покушавам преко chat-ова за заљубљене, мало са њима да разговарам... - Имаш ли “трунчице” успеха у твом начину мисионарења у простору виртуелне паучине? - Има, барем их пече савест. Зато што не користим моје речи, већ Нови Завет, оца Тадеја и све остале надахнуте Светим Духом. Разговарам у возу, у сваком тренутку покушавам да будем

310 311

DUXOVNI RAZGOVORI

„катализатор“. - Како гледају на тебе твоји вршњаци, таквог какав јеси, мисионар и ширитељ речи Божије? Да ли су твоји родитељи верујући? - Знате, како добијам више Светог Духа, сматрају ме све луђим. Знате и сами, али не могу да грешим, само сам једног човека упознао који макар упола воли Христа као ја... Сви се остали „устручавају“. Да, родитељи су верујући. - Значи у твом месту већином су крштени људи традиционални или како би се рекло, обредни верници. - Сви су крштени, мада је задње три године нисам био у П., пошто сам радио и студирао у В. - Шта студираш, брате? - Високу пословну школу, сад сам апсолвент, а волео бих да упишем и теологију. - Даће Бог и то да упишеш, само треба да испуниш услове за упис на Теолошки факултет. - Благослов од Митрополита? - А кад кажеш да студираш у В., има ли разлике у верском духовном животу код људи из В. и П.? Како омладина, има ли ту разлике? - Па, не много... Мада их је у П. све мање, већина оде за Београд због посла. Мада П. по мени има бољу душу, зато сам и имао проблема када сам тек дошао у В., поготово када сам радио и тренирао бокс. А омладина, како зло све више узима маха - слични су... отровани социјализмом. Оче, ја не бих више да Вас задржавам, вероватно има много оних којима треба Ваша топла реч. - Идеш ли понекад у манастир Ћелије и Лелић? - Био сам, био сам и манастиру Јовање, али тада ту није био ученик о. Тадеја, па ћу ићи за петнаестак дана... У Грачаници, у манастиру Архистратига Михаила, који због бране владајући хоће да руше... Чули сте за то. - Биће оно што будемо заслужили, ако се буде продужио овај начин недуховног живота, ако не буде покајања и исправног хришћанског живота, наићи ће цунами, па ће нас све покупити. А ако буде више молитве и поста, смиловаће се Господ и неће дозволити ни да се та светиња руши.

DUXOVNI RAZGOVORI

312

- Да ли сте чули за Бошњане у околини Краљева? Да ли је манастир изграђен? - Чуо сам за манастир Св. Луке у Бошњанима, манастир се изграђује, обнавља духовно и материјално. Манастир Св. Луке у Бошњанима није код Краљева, него код Параћина, а ближе је Крушевцу. - Да, погрешио сам. Отац Тадеј је рекао да је то светиња какву људски ум не може да замисли... - Ето, да приводимо крају овај наш данашњи духовни разговор. - Када можемо, оче, следећи пут поново да разговарамо и могу ли да упутим друге мирјане на Вашу адресу? - Кад год желиш можемо дискутовати на духовне теме, које ће бити свима нама на духовну корист и спасење душе. Пријатно је и душекорисно с тобом дискутовати. - Да ли је грех што ја користећи речи Светих Отаца понекад разговарам са браћом о Царству Небеском и смислу живота? - И друге можеш упућивати, биће ми драго да заједно мисионаримо на овај начин у простору виртуелене паучине. Да користимо ову савремену технологију, коју Бог кроз мудрост човеку даде да осмисли у двадесетом веку, али да је користимо на добро, многима на спасење, на прави пут да и друге усмеримо са овим што нам је Господ дао. Да не закопамо таланат што нам је од Господа дат. - Хвала пуно, до следеће прилике. Збогом, оче! - Амин.

СВЕ ШТО КАЖЕТЕ НА ИСПОВЕСТИ ОСТАЈЕ ТАЈНА

- Помаже Бог, оче, благословите! - Бог благословио, сестро Татјана! Из којег краја света се ви јављате? - Из једног мањег града близу Лондона. - Како сте стигли до нас, како сте нас нашли у овој виртуалној паучини и којим добром?

312 313

DUXOVNI RAZGOVORI

- Треба ми помоћ, као и свима. Неко је на Serbian Cafe дискусијама оставио web-адресу од манастира и ето, тако је почело. - Добро дошли. - Како сте Ви, оче? - Хвала Богу, добро. Колико вам је година, сестро Татјана, студирате ли или сте завршили студије? - Завршила сам средњу школу и сада радим, нисам хтјела даље, није то за мене. Оче , критикују ме моји да ме „црвена књига“ упропаштава. - Због чега, мислите да доста има паметних, па ни они сами не знају шта ће са знањем које стекну, мислите на „књижицу“? - Мисле на Библију. - А, сад разумем. Тако то гледа старија генерација која је одрасла у атеизму. Несхватљиви су им млади који се труде да живе по Богу и Божијим заповестима. Опио их дух марксизма, па се тешко трезне од њега. - Кажу ми да откад ми је отац В. дао „црвену књигу“, ја сам се скроз промијенила. Ма, слијепи су код очију, највише ме боли срце за братом. - Само ти показуј њима својим примером, прогледаће и они једнога дана и видети светлост сунца Бога Јединога. - Знам, оче, да треба тако радити, али ја то не умем, ја се још љутим на њих, па ћу их још више упропастити. - Моли се ти Богу за брата, пробудиће се и он када буду искрице љубави Божије у његовом срцу. - А не знам се ни Богу молити, онако мало па се охладим. Трудићу се. Рекла сам својима да ћу се одселити, а Бог зна којим ћу путем. - Па јесте, и ауту кад се смрзне мотор неће одједном да упали, треба сачекати да се загреје да би кренуо. Тако се и срце понекад охлади за молитву, али треба бити стрпљив и упоран да би се поново загрејало. - Већ неколико мјесеци планирам да се исповиједим и при-честим, па никако... А први је пут. Можете ли ме посавјетовати? - А где вам је најближа наша црква у Лондону?

DUXOVNI RAZGOVORI

314

- Имамо ми цркву овде, 10-15 минута од куће аутом. Не живим у Лондону, већ у мањем градићу два сата од Лондона. - Одлично, одите код вашег свештеника, он ће вас поучити како се треба исповедати и припремити за Св. Причешће. - Када сам свештенику рекла да се нисам никада исповиједала, рекао је да дођем, па ћу видјети како остали. - Добро вам је и саветовао. - Добро, видјећемо како ће бити, али нећу никакве биљешке носити, него шта ми падне на памет. Молите се за мене грешну. - Није то тако страшно, напишете на папиру све што није добро и све то ћете рећи свештенику на исповести. То остаје као тајна, зато се и зове Св. Тајна исповести, а коју су установили и утврдили Св. Оци Цркве. - За мене је страшно, јер сам страшене гријехе починила кад сам била мала и да зато бих вољела да се баш покајем. - Господ је милостив и све наше грехе прашта, само да се из срца покајемо и да се трудимо да исте грехе не понављамо. - Хвала, оче, на савјету, ја имам жељу да дођем у манастир Лепавину. Ишла бих преко Београда, знате ли кад долази поклоничка група из Београда, можда бих могла с њима? - Сад настаје „мртва“ сезона за поклоничка путовања, поново ће бити актуелна после Св. Саве, кад прођу зимски празници. Да завршимо овај вечерашњи духовни разговор. - Може, нема проблема, опростите. - Бог благословио и лаку ноћ. - Лаку ноћ, све најбоље, нека Вас Господ чува. - Амин.

ОБРАЋАЈ СЕ БОГУ ЗА ПОМОЋ, АЛИ СЕ И САМ ПОТРУДИ

- Помаже Бог, оче, благословите! Прво што сам желео да Вас питам, како да нађем духовника? - Бог помогао! Бог благословио. Ево, препоручујем ти да отвориш овај линк: - http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kako_naci_duhovnika

314 315

DUXOVNI RAZGOVORI

- Хвала Вам, оче, прочитао сам и јасно ми је, јер у тексту је све речено. А сада Вас молим за савет, како наћи праву особу за брак? - Све зависи од онога ко тражи животну сапутницу и од његовог начина живота, а такође и који су његови критеријуми. - Да, па ипак претпостављам да је то све у Божијим рукама, јер Бог зна све и ниспошљава, или можда чека нас да види шта ћемо ми урадити? - Мора и човек да се побрине и потруди уз Божију помоћ. - Да ли треба ступати у интимне односе пре брака или не? Да ли је то строго забрањено? - То је смртни грех и није дозвољено. - На жалост, оче, то је данас доста присутно код младих. Касније се кају, али зар није сваки грех опростив сем самоубиства? Обично се каже: „Бог је милостив, опростиће“. - Господ опрашта све грехе осим хуле на Духа Светога, ако се човек искрено покаје и ако се даље труди да више не згреши. - Значи, оче, најбоље је наћи само једну особу, и то је једино исправно? - Наравно, а онда да се венчају у цркви и да живе црквеним и духовним животом. - То значи имати само једну особу? Једну девојку или једног момка. Али, како је наћи у том случају? То је много тешко! Или Бог тачно зна шта ће се десити? - Да, имати само једну девојку или једног момка, али у благословеном браку од стране Цркве. А, да ли си ти ожењен? - Не, нисам. А имам 29 година... - Куцај и отвориће ти се! Тражи и наћи ћеш! Бог благословио и срећан био! - Амин, Боже дај! За сада не знам да ли сам срећан и да ли ћу бити. Оче, да ли можете да ме помињете пред чудотворном иконом Лепавинском, па можда да Бог и Пресвета Богородица учине чудо и да наиђем на праву особу. Шта мислите о томе? Више вреди Ваша молитва пред иконом Пресвете Богородице него мојих безброј. Хвала, оче, и лаку Вам ноћ желим!

DUXOVNI RAZGOVORI

316

ЛЕПАВИНА НИЈЕ ДАЛЕКО, ДОЂИТЕ ДА СЕ ПОКЛОНИТЕ ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ

- Бог благословио! Добро дошли. - Хвала Вам на овако брзом прихватању контакта и одговору. Управо читам веб-страницу манастира Лепавина. Моја мајка врло често долази код Вас и она ми је рекла за овај контакт преко скајпа. Ја имам 37 година и крштена сам тек недавно, прије четири године у Србији у манастиру Рајиновац, иако сам цијели живот осјећала да припадам Богу. Моја обитељ, која потјече из Лике, услијед два рата „одустала“ је од вјере. Но, моја се мама увијек радо сјећала своје баке, уз коју је одрасла и која ју је учила Православљу. Сада ми се чини да сам сваки дан све ближе Богу (премда искрено признајем да мало знам о Православљу, трудим се учити). Свако јутро и свако вече се помолим испред иконе Мајке Божије Лепавинске и одмах ми је живот љепши. - Ето, нема случајности, ви крштени у манастиру Рајиновац, а ја био искушеник у том манастиру од 1961. до 1963. године. - Сузе су ми пошле на очи. Крштена сам у том манастиру јер ми тетка (мамина сестра) живи као избјеглица у Смедереву, а њезина јетрва ми је крсна кума. Крстила сам се када сам ишла посјетити тетку и тада ме је кума једноставно питала да ли бих се ја крстила, што сам једва дочекала. Крштење је било организирано дословно за сљедећи дан, јер сам се морала убрзо вратити у Загреб. Све је било прекрасно, а ја сам се вратила пуног срца и душе у Загреб. - Посећујете ли редовно Св. Богослужења у нашој цркви у Загребу, да ли постите, исповедате ли се и причешћујете? - Оче, шта бисте ми препоручили, коју литературу из које могу боље упознати православну вјеру? Колико могу, одлазим у нашу цркву у Загребу. Искрено, не могу се похвалити да је то често, али се трудим отићи кад год сам у граду и посебно запалити свијеће. Свакако ћу послушати Ваш савјет. Прије пар мјесеци сам Вас покушала контактирати, али безуспјешно, сада овај контакт сматрам Божијим даром пред Божић. Можда ми Бог подари ове године још један дар који толико жељно чекам - дијете.

316 317

DUXOVNI RAZGOVORI

- Обратите се у нашој цркви у Загребу свештенику о. Михајлу, па ће вам он дати духовне књиге које ћете читати и духовно се надоградити. Надам се да ћете доћи и у светињу Лепавинску, а која није много удаљена од Загреба, да се поклоните чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. - Хоћу. Понекад као да се догоде неке ситуације које ме онемогуће да одем у Лепавину, али вјерујем да ће ми Бог и ту бити од помоћи и да ћу ускоро доћи у Лепавину. Хвала Вам, оче, на разговору, нека Вас чува Бог и анђели небески. - Бог благословио и срећни Божићни празници!

ОДСУСТВО ПОКАЈНЕ ДИСЦИПЛИНЕ ЈЕ ЈЕДАН ОД УЗРОКА НАШЕГ МОРАЛНОГ И ДУХОВНОГ

ПАДА

- Помаже Бог, драги оче Гаврило! Благословите! - Бог благословио, сестро Варвара! - Оче Гаврило, интересује ме: ако нисмо задовољни како смо исповедили неки грех, да ли је боље да га поново исповедимо или се он може избрисати сталном Исусовом молитвом? И још ово питање, да ли искрена Исусова молитва може избрисати грехе ако нема исповести и разрешне молитве код свештеника-духовника? - Света Тајна покајања и исповести је једна од најважнијих, благодатних средстава у животу једног хришћанина. У свакодневном животу човек чини мање или веће грехе. Они су као блато које каља душу човекову и његов морални лик. Зато је Црква Божија установила средство којим се то блато и прљавштина греха спирају са човека, а то је Света Тајна покајања и исповести. Исповест је потребна што чешће, а обавезно пред свако причешће. Нажалост, ова Св. Тајна није довољно заступљена код нашег верујућег народа, а можда је управо одсуство покајне дисциплине један од битнијих узрока нашег моралног и духовног пада. Верник исповеда све оно што га мучи у души и што му оптерећује савест, све грехе, чак и оне који су почињени у мислима или жељама. Колико

DUXOVNI RAZGOVORI

318

је важна исповест знају они који се често исповедају, јер они после исповести осете велико олакшање, као да им је неки велики терет спао са душе и срца, а цело њихово биће прожима неизрециво блаженство. Не треба се плашити исповести, јер свештеник због своје заклетве по цену свога живота не сме никоме да открије ничији грех који му је исповеђен. - Не плашим се исповести, напротив, осећам велику радост и срећу у срцу, али сам много срећнија када детаљно исповедим грех. Нажалост, дешавало ми се када сам хтела много тога да исповедим да је све испадало конфузно. Зато ми се стално врзмају по глави те недоречености у тим исповестима. - Света Тајна покајања и исповести су једно, а Исусова молитва је сасвим нешто друго, то је умна молитва, коју монаси и верујући хришћани упражњавају непрестано и свакодневно да би им ум био запослен молитвом Господу. - Да, сад разумем да Св. Тајну покајања треба одвојити од умне молитве. А сада бих Вам поставила још једно питање. Када се исповедамо, грех који смо исповедили се брише, међутим шта бива са грехом у којем је учествовало више особа, а само се једна исповедила и искрено покајала? Да ли ће тај грех бити избрисив само за покајаног грешника? Али тај ће се грех ипак објавити код непокајаног грешника! Да ли ће се тада разобличити покајник или једноставно, како ће се то разрешити за оног који се покајао? - Неки се људи боје и као да не верују да им греси могу бити опроштени и тај страх понекад поприма и облик болести. Осећај страха се темељи на недостатку вере, наде и љубави према милосрдном Господу, или пак честом понављању греха. Труди се да не грешиш и онда ће се уз Божију помоћ смањити брига да ти Господ неће опростити грехе. - Да, знам да та бојазан може прећи у болест. Тако је то код нас који нисмо васпитавани од малена да живимо у живој вери, стално смо у неком страху. Али, надам се да ће уз Божију милост и страхови нестати. Драги оче Гаврило, хвала Вам пуно за овај разговор и веома похваљујем и захваљујем за све странице на Вашем сајту. Благодатан су извор живе вере и нашег Светог Православља. - Сваки појединац одговараће индивидуално пред Господом за учињени грех, такође сваком појединцу исповеђени грех ће

318 319

DUXOVNI RAZGOVORI

бити опроштен ако се искрено из срца буде покајао. А ако неко и нема осећај олакшања и препорода, треба имати снаге за повратак исповести; треба своју душу очистити од нечистоте, треба храбро избацити све наказности, све гадости без прикривања и украшавања, очистити је од оскрнављености. Онај ко тежи ка томе, он ће и успети. - Како сте ми лепо одговорили. Моја једина тежња заиста је да себе очистим од грехова мојих. Најлепше ми је кад се сетим оне моје детиње душе која је увек тежила Богу и волела Бога, не због васпитања него из срца, али је свет око мене стално хвалио „славу“ пролазну. То је прилично помрачило ту искрицу вере у моме срцу, јер нико није помињао Светлост од Светлости. Али она је заискрила из дубине срца, пронашла је пут и сада ми је водиља моја највећа. Хвала Вам још једном, драги оче Гаврило. - Бог благословио и срећне Божићне празнике, да их проведете у миру и радости! - Хвала, такође желим Вама и братству манастира Лепавина пуно радости за најрадосни дан у години, Божић. - Амин.

ЉУБЕЋИ БЛИЖЊЕГА СВОЈЕГА, МИ ЉУБИМО БОГА

б. Петар: - Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите, оче мој! Нешто размишљам, па не знам када идете у бању? Нисте били на вези, а желео сам јуче да Вас питам и да ми помогнете нешто око питања мисионарења. Наиме, занима ме да ли по сваку цијену треба мисионарити, односно причати о вјери, и који је начин мисионарења најбољи? Да ли то зависи од особе до особе, и како се прилагођавати ситуацији? То ме мало збуњује, јер некада сам знао о вјери да причам гдје год сам могао, али онда, послије те приче, душа остане некако тужна и као да се и сама пољуља у вјери... о. Гаврило: - Бог благословио, брате Петре. Одговор на твоје питање о мисионарењу наћи ћеш у овом поучном тексту из Православног мисионара „Светосавље - синтеза две највеће заповести“ од 1. новембра 2008. године:

DUXOVNI RAZGOVORI

320

„Светосавље је љубав. То је љубав која се пење од земља ка небу и која силази са неба ка земљи. То је љубав којом се љуби Бог, али како? Љубећи ближњега својега, ми љубимо Бога, јер је другачије и немогуће љубити Бога. О томе сведочи и учи свети апостол Јован када каже: “Ако ко рече: љубим Бога, а мрзи брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога којега види, како може љубити Бога кога није видео?”(1. Јован 4, 20). Исто тако не може љубити ближњега онај који не љуби Бога, јер љубав је једино од Бога и Бог јесте љубав: “Љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога” (1. Јован 4, 7). Заиста, само богознанци љубе, јер знати Бога значи знати љубити. То је друга путања љубави, путања од неба ка земљи и назад. Исусов пример и жртва. “Том путањом, путањом Оваплоћења и Вазнесења, кретао се и Онај кога је Отац Његов послао да нас љубави поучи, да нас животу поучи и да нам живот и љубав дарује”, пише Александар Милојков. Како? Дајући себе, живот свој жртвујући. То је истинска љубав и истинска заклетва о којој пророковаше пророци, а коју испуни Син Божији, Спаситељ света, Господ наш Исус Христос. Бити и постојати То је вера да се смрћу смрт руши, да се живот брани само животом. То је вера која разликује “бити” и “постојати”. Јер човеком се може само “бити”, док бесловесна и нежива твар може “постојати”. Тако, љубав, радост, туга, они не постоје, они бивају у односу човека и човека. А тамо где нема љубави, радости, туге, нема ни човека, тамо станује бесловесје и смрт. Испуњење прве две заповести Светосавље је ништа друго до наше испуњење Заповести о којој “висе Закон и Пророци”. Прва је - “ Љуби Господа Бога својега свим срцем својим”, а друга је као и ова: “Љуби ближњега својега као самога себе”. Говорећи о љубави према ближњем, Христос је изједначава са љубављу према Богу (Матеј, 22, 37-39). Богољубље и Родољубље Те две Заповести, Богољубље и Родољубље, јесу заправо једна и јединствена Заповест: Богородољубље. Ова Заповест јесте темељ хришћанства на коме су назидане све остале заповести, Заповест

320 321

DUXOVNI RAZGOVORI

о којој “виси сав Закон и Пророци” (Матеј, 22, 40). Богољубље и Родољубље, нераздељиво Богородољубље, то је Светосавље. Само такви треба да живимо и само такви и можемо да живимо - да љубимо Бога и љубимо Род свој и тако испунимо Заповест Христову. Зато, одрекнемо ли се Светосавља, одрећи ћемо се и себе самих, постојаћемо, али нас бити неће...“ Брате Петре, верујем да ћеш након прочитаног овог поучног текста свој мисионарски дар умножити да би духовно прогледали они, који се налазе у духовном мраку овог пролазног земаљског живота. А, помогавши другима, трасираћеш и себи пут ка Царству Небеском. б. Петар: - Оче, ја се трудим да тако и живим, и заиста је ово што сте рекли најљепши вид мисионарења, значи кроз љ у б а в према Господу и према своме ближњему. Хвала Вам, оче мој, на овим радосним ријечима! Да, морамо да се трудимо да живимо тако да дајемо љубав људима, јер једино у томе и видим чудо Љубави Божије, када се међусобно људи воле у истини. Ето, видите, ја сам то био некако заборавио, па сам се зато запитао: „Шта још треба да се уради?“ о. Гаврило: - Баци мреже у житејскоје море и стави духовни мач речи Божје, да би се напуниле мреже људских душа и да стану на пут ка Царству небеском... б. Петар: - Ако би Бог дао да уз помоћ Његову буде тако, оче мој мили! Хвала Вам и благословите!

ЧИТАЈ И ДУХОВНО СЕ НАДОГРАЂУЈ, И ДРУГЕ ПОУЧАВАЈ

- Христос се роди! Оче Гаврило, благословите! Занима ме због чега на сајту манастира Лепавине једино ћирилица није заступљена, док поред латинице постоји и руски и енглески? Занима ме, такође, како се стиже до Јасеновца? - Ваистину Христос се роди! Брате Лука, наш сајт јесте прилагођен и за читање на ћирилици, па пошто ниси ваљано обратио на то пажњу, препоручујем да погледаш овај линк http://www.manastir-lepavina.org/duhovnik/. Међутим, за Царство

DUXOVNI RAZGOVORI

322

Небеско није битно каквим ћемо писмом писати, већ каква су нам дела и колико смо имали хришћанске љубави према ближњима. Осим тога, када нешто некоме желимо да саопштимо, да га поучимо или да му помогнемо, тим нашим обраћањем ми желимо да постигнемо одређени циљ. А да бисмо постигли тај циљ, ми морамо да се користимо расположивим средствима, средствима која су можда једина доступна да би се тај циљ постигао. И ако тада, да бисмо некоме помогли или решили можда неки његов проблем, морамо нешто да напишемо, било да су то душекорисне и богоугодне поруке, или пак информације, ми морамо да се користимо писмом којим се цео свет служи. То је већа сигурност да ћете постићи свој циљ у славу Господа! Да, јасно је да су језик и писмо основне карактеристике сваког народа и то се поштује у свим међународним конвенцијама, али тренутно се у свету, у међународним комуникацијама, користи искључиво латинично писмо. То се такође треба поштовати. А што се тиче доласка до Јасеновца, ту ће ти највише помоћи аутокарта. - Хвала Вам, оче, и опростите, разумео сам Вас у потпуности. Оче, како да посаветујемо људе када их сустигне нека несрећа, као што је развод родитеља или алкохолизам у породици? Они, истина нису још чврсти у вери, али посте, праведни су и добри људи. Како их утешити? Који им савет дати? - Све зависи каквом духовном снагом влада човек који би хтео да помогне некоме како би тај изашао из кризе у којој се налази. А то се највише постиже пажњом и указивањем хришћанске љубави. Значи, помоћи ћеш му љубављу којом нас Господ воли и који је дао себе за откуп нашег прародитељског греха... - Хвала, оче! Пронашао сам доста занимљивих текстова на сајту манастира Лепавине. Хвала још једном и опростите. Свако добро од Господа! Оче, благословите! - Брате Лука, читај и духовно се надограђуј и друге поучавај! Буди добар и ревностан мисионар у ширењу речи Божије! Бог те благословио!

322 323

DUXOVNI RAZGOVORI

КАД СЕ ОДЛУЧИШ ЗА ЈЕДАН МАНАСТИР, ГЛЕДАЈ ДА ТИ ТУ БУДЕ КОРЕН

- Помаже Бог, оче, благословите! Како тече опоравак у бањи? - Бог благословио, брате Д. Хвала Богу, све тече по реду и редоследу. - Ја сам из Србије и желим Вама да кажем да имам жељу за монаштвом. - Колико година имаш? Шта си завршио и чиме се бавиш? - Имам 33 године, завршио сам гимназију, приватник сам, радио сам комерцијалне послове у породичној фирми. - Како су ти родитељи, како ти је породица? - Имам оца и мајку и млађег брата. - Од када ти се појавила жеља за монашким манастирским животом? - Већ дуже време желим да идем у манастир, то ми се промаља већ дуги низ година. Различитог је интензитета, али сада ме све више вуче. - Да ли си до сада посећивао манастире? Да ли си као гост боравио у неком мушком манастиру? - Да, посетио сам Хиландар, Острог и фрушкогорске манастире, али нигде нисам дуже остајао. Најдуже сам био на Хиландару, три дана... - Да ли желиш да идеш у неки од тих манастира или можда неки други? - Па, ту настаје проблем, и мали кошмар у глави. Ја имам астму и морам да нагласим да ме сви одвраћају од одласка у манастир, почев од родитеља па све до свештеника! Зато ми треба помоћ духовника, да ми помогне око избора манастира у коме бих почео моје искушеничке дане... Можете ли ми Ви, оче, дати неки савет поводом тога? - Ти си пунолетан, тако да можеш сам о себи да одлучујеш. Можеш за почетак да одеш у неки манастир и да једно време ту боравиш као гост. А онда ће твоја одлука бити јаснија и знаћеш да ли желиш ида останеш у манастиру за који се будеш определио...

DUXOVNI RAZGOVORI

324

- Па, ево, размишљао сам конкретно о следећим манастирима као одредишту: Хиландар, Бошњани или Режевићи. - Ето, од та три манастира одабери један за који те највише срце вуче. - Режевићи би ми климатски највише одговарали. Читао сам да се блаженопочивши отац Мардарије тамо излечио од плућних тегоба. Клима је тамо веома подесна и блага, што је за астму веома важно. Кажу да ова болест, односно њени симптоми, тамо практично уопште и не постоје. - Ево ти један од разлога да онима који се противе твоме одласку у манастир кажеш да идеш на лечење, где ћеш остати једно дуже време... - Само још једно питање, оче, јер, не бих да Вас замарам. - Само ти питај, брате! - Да ли је у духовном смислу за искушеника боље да је мање братство или то нема значаја? - Не, то нема значаја. Искушења су иста како у великом братству, тако и у малом. Свуда су исти демончићи, који праве многа искушења и подстичу на њих. Али, без искушења нема ни спасења! - Да, да, хвала Вам, оче! Све најбоље Вам желим. Бићу слободан да Вам се обратим понекад... - Може слободно, брате, јави се кад год будеш имао духовне потребе. - Морам ову дилему разрешити брзо, јер сам већ дуго растрзан. У овом и оваквом свету своје духовне потребе дефинитивно не могу разрешити. - Треба бити спреман на искушења и у манастиру, али се њих треба клонити и само ићи путем који води ка постављеном циљу, значи ка спасењу душе, ка Царству Небеском. - Да, то верујем... Имам осећај да је битније имати доброг и искусног духовника него бирати само место. Да ли сам у праву? Читао сам на Ваш разговор са оцем Алексејем из Бошњана, много ми се допао. - Што се места тиче, рекао сам ти, иди тамо где те срце највише вуче. - Да, да, то сам схватио, дакле морао бих тамо отићи прво као гост, а за даље... како Богу буде угодно.

324 325

DUXOVNI RAZGOVORI

- Али, кад се одлучиш за један манастир, гледај да ти ту буде коран и темељ. - Свакако бих настојао да то буде тако. Уосталом, чудни су људи који често мењају манастире. Хвала Вам, оче, благословите! Збогом и све најбоље Вам желим! - Бог благословио и лаку ноћ!

САДА БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ НОВОКРШТЕНИ ПРИЧЕСТИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ако имате мало времена, неопходан ми је Ваш савет. Наиме, мој муж се крстио у другој држави и чак ми је показао и крштеницу. А онда ми је испричао и како је изгледало то крштење. Мени је, оче, то веома сумњиво и чудно. Занима ме само да ли је могуће да су у тој земљи молитве, обичаји и процедура крштења нешто другачији? - Какво је духовно и здравствено стање супруга и како је изгледало то крштење? - Духовно стање, па и здравствено му је јако лоше. Он често мења расположење и чудно изгледа. Око врата носи неки чудан крстић. Бојим се да нешто не погрешим и молим се да ми Бог опрости. На том његовом крштењу кума му је била баба једне жене, за коју мислим да му је бацила неке враџбине. Та баба је донела вино, погачу, чарапе, неке бомбоне и свећу. Све је то оставила у цркви. Крштење је изгледа било као и код нас, осим детаља миропомазања, где су неки делови тела прескочени. Онда је свештеник мужу дао свећу да понесе кући и да је пали за свој рођендан. Дао му је и пешкир и рекао да га три пута потопи у обичну воду, исцеди и да ту воду проспе у цвеће. - Ту нема ничег лошег. Дарове које је бака донела, дарови су за крштење. И свећа може да се носи кући и запали по потреби. Вода са крштења се обично просипа у цвеће да се не оскрнави светиња, јер је то освећена вода, као вода Јордана. А што се пешкира тиче, и ту нема ништа лоше, и пешкиром се брисала освећена вода којом су њега поливали приликом крштења, па многи то тако и ураде. Када се тако после освећења

DUXOVNI RAZGOVORI

326

неки пешкир или одевни предмет први пут пере, онда га прво потопе у обичну воду и том водом залију цвеће из истих разлога као што је случај и са освећеном водом, па тек онда перу тај пешкир или одевни предмет. Немој због тога да се бринеш. - Хвала Вам, оче, а ја сам се баш била уплашила да је то све чудно. Међутим, муж и даље на моменте почиње да дивља, па се смири, па се смеје, па му сузне очи. Да ли, оче, можете сада да се молите и за њега, пошто је крштен, само да се некако извуче из овога зла, па шта нам Бог после да. - Да, и могу и хоћу, а и обавезни смо да се једни за друге молимо Богу. Сада би требало да се новокрштени причести. - Ево, оче, данас смо се договорили да идемо на вечерњу службу и пет минута пред полазак он каже да неће да иде. И опет онај аветињски поглед... А када сам једном гледала неку емисију о манастиру Студеници, он је изашао из собе. Када отварам сајтове неких манастира, он уопште неће ни да погледа, већ као да добије напад мржње и аветињски неки поглед. Ја се просто уплашим... - Људи са таквим проблемима за час промене своје одлуке. А како се твој муж понаша на послу? - Уредан је, уреднији него раније, и кад није под утицајем те жене, понаша се савим нормално. А онда опет прљавштина, брлог. Његов друг и даље налази нешто црно у лавабоу, а и испод својих ципела нашао је неке длаке умотане у конце. И то све кад та жена дође. - Понекад и потпуно здрави мушкарци могу да буду неуредни, а можда би било добро да се муж врати за једно време кући, да мало промени место боравка. - Да, рекао је да ће доћи за две недеље и опет само не неколико дана, али јутрос је дошао и одмах вечерас хтео да иде, па ипак ће остати до сутра. Много тога ми није јасно. Код мене у соби су иконе и он као да ту не може да борави, буде два-три минута и излази, мува се, шета неартикулисано, онда добије напад хистерије, беса, па се смири и све тако у круг... У мојој соби су иконе Пресвете Богородице Тројеручице и светог Василија Острошког. - Изгледа да је он ипак доста разуман, али само понекад мења расположење и тако се погоршава ситуација... - Ја сам пар пута покушала да му кажем да се променио, да је пун мржње, беса, да је то лоше и за њега и за све нас... У једном моменту ми се учини да ме чује, али то траје врло кратко, једва пар

326 327

DUXOVNI RAZGOVORI

минута и опет се појављује онај аветињски израз лица. - Ништа нам не преостаје него да се молимо Богу за његово оздрављење. - Даће Бог да оздрави и да мало дође себи, па да га убедим да се причести. Молите се, оче, за њега, и за све нас, да нам Господ помогне. Хвала Вам, оче, благословите! - Бог благословио!

АКО ТЕ ДЕВОЈКА НЕЋЕ, НЕ МОЖЕШ НА СИЛУ ДА ЈЕ ОЖЕНИШ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Опростите, оче, што Вас овако касно узнемиравам, али ето, имам потребу да разговарам са Вама. - Бог благословио. Кажи, брате, шта те мучи? - Ради се о мојој посети манастиру Острог крајем новембра прошле године. - Шта се догодило? - Наиме, ја нисам имао неке среће у љубави. Пре 2,5 године упознао сам девојку, коју сам заиста заволио, а упознали смо се сасвим случајно. Али, ја сам тада помислио да је она та права девојка коју тражим, и заиста је било као у бајци... Међутим, после две и по године ми смо раскинули нашу везу. Уствари, она је тако желела. Ја сам је молио и преклињао, али ништа није вредело. На нашем задњем састанку је рекла да више не жели да се виђамо и да ће са мном бити само ако је тако суђено. Мој друг ми је рекао да је нека њена стрина њој направила неку врачку и да је то један од разлога што она више не жели да смо заједно. После тог раскида, ја сам иако некрштен отишао на Острог и одслушао службу у доњем манастиру и након тога отишао у горњи манастир, упалио свеће, и помолио се над ћивотом светог Василија за њу... После тога сам се толико исплакао над кивотом светитеља да ме монах једва изнео... Ја нисам ни стигао да му испричам шта ми је. - Колико је теби година? А њој? - Мени је 31 година, оче, а њој 20. Једноставно, десила се љубав и она не бира године. - Доста си ти старији од ње. То је велика разлика и није то

DUXOVNI RAZGOVORI

328

баш природно. За брак се гледа да супружници буду приближних година. Ето, треба мислити и на старост, када би ти већ био деда, а она још млада... Шта онда? А свака љубав је тренутна и брзо ишчезава, онда тек настају проблеми. А када се још и деца роде, па кад мало одрасту, кад око себе погледају и уместо оца виде деду. О свему треба мислити и расуђивати. - Ја сам пре одласка рекао себи да ћу се за њу помолити и на Острогу, и на Светој Гори и у Јерусалиму. - А зар осим ње нема више девојака за женидбу? Никога ти не можеш на силу да ожениш, ако већ она неће да се уда за тебе. - Неколико дана после Острога ме онако скрханог и још у неком бунилу срете нека Циганка и нешто поче да магија, а ја као луд почех да вадим паре из новчаника и дадох јој и свој мобилни телефон. Она ми је рекла да ћу своју суђену да видим за три седмице и да се чувам девојке са словом „С“ и да ћу јој за две године бити захвалан за све то. Уби ме то са том Циганком! Оче, ја ништа никоме у животу нисам мислио лоше, а још мање да бих нешто некоме угатао. Иначе, оче, не пада ми на памет да је присиљавам за било шта. Никада нисам ни глас подигао на њу... - Па онда што се толико мучиш да баш њу узмеш за жену? И мани ту Циганку и њено гатање. - Ма, оче, знам да је она заиста права девојка. Њу никада нисам могао да изневерим са неком другом девојком. Једноставно, заволео сам је свим својим срцем, отворио сам јој своје срце, испружио длан и рекао: „Ево ти све, све је твоје“. - Како си њу заволео, тако ћеш заволети и неку другу, која ће исто тако тебе заволети. - Али како? Ја још увек сваки дан мислим на њу, сваки дан је она у мојим мислима, сваки минут... Има и других, знам, али једноставно то није то. - Полако, ишчезнуће она из твоје памети. Свака девојка је иста само са мало различитим особинама и карактером. Нема ту шта да буде другачије и да то није то. - Једном ми послала овакву поруку: „Уколико верујеш, чуда се дешавају. Ти си моје чудо и моја срећа“. Ја заиста верујем да је она моја срећа и моје чудо. Уосталом, данас су девојке много

328 329

DUXOVNI RAZGOVORI

другачије, бар оне које ја знам и сусрећем. Све се своди на новац, добар ауто, добар провод... - Ма, неће бити да су све такве. Има скромних и честитих девојака, које ће ти и ноге свако вече прати, и децу лепо неговати и поштено васпитати. А ти си толико добар и поштен да би за ту твоју вољену све дао, али на силу се ништа не може. - Нисам ја на силу ништа ни покушао. Само сам јој рекао истину, оно што сам осећао и што ми је речено. Све сам јој рекао и мислим да у томе и јесте основни проблем, кад некоме кога заиста волите кажете баш све, без резерве. А моје године и нису баш за чекање... - Ако ова неће, доћи ће она права, правцата, племенита и честита. Али, ето, и то је добро, стекао си поверење у ову девојку и ви можете да будете пријатељи и даље, чак и ако се будеш оженио неком другом девојком. - Ја сам њу чекао, али она као да се препала свега тога и сада једноставно бежи од мене и не жели ни да ме у очи погледа. - Неће бити смак света и ако баш њу не ожениш... - Неће, али како би то било да оженим неку другу, а баш је и не волим... Или би можда било добро да сачекам још две-три године, да покушам да преболим ову... Јер, како се оженити неком девојком а да нисте 100% сигурни да је она права и да то никада неће ни бити? Такве ствари се не раде из ината, бар ја тако мислим. Зар не, оче? - А како си ти, чим си се са овом девојком упознао, умислио да ћеш њу оженити и да је она баш права девојка? А ето, шта се десило... - Једноставо, оче, просто сам знао да је она права... О њој сам годинама маштао и све се десило заиста као у бајци. Једноставно, дубоко у себи осетите да је она остварење ваших снова. Једино се није завршило као у бајци... - Како сте се упознали вас двоје с обзиром на то да је она много млађа од тебе? - Ја сам њој пришао, а претходно сам своју сестру замолио да ми „набаци“ неку другарицу. Када ме упитала коју, ја сам јој рекао: „Б. за једно вече, Т. за проводати и њу за љубав“. И мислим да је та искра била са обе стране истовремено...

DUXOVNI RAZGOVORI

330

- Видиш да је та искра бљеснула, али она није трајна. Како је бљеснула, тако је полако тињала, онда се охладила, све док се савим није угасила. - У мени та искра никада неће престати да гори. Проблем је како да нађем пут да се у њеном срцу она поново распламса. Хвала Вам, оче, лаку ноћ.. Благословите и помолите се Богу за мене грешног. А моје молитве тек треба да нађу пут до Господа... - Бог те благословио, лаку ноћ и добар и леп сан ти желим. Желим ти сва добра од Господа и да нађеш своју сапутницу, која ће делити с тобом добро и лоше у животу, да имате добру децу, као што си ти добар и искрен. Амин. - Хвала Вам, оче, Бог Вам дао.

РАДУЈЕМ СЕ ТВОЈОЈ ИСКРИ ЗА МОНАШТВОМ И ЖЕЛИМ ТИ ДА СЕ РАСПЛАМСА

- Христос се јави, оче Гаврило! Благословите! - Ваистину се јави! Како је, брате, како тече духовни напредак? - Богу хвала, оче, иде на боље. Послушао сам Вас и сад се много боље осећам. Ноћас сам био на јутрењу и на Литургији у манастиру Копорину. - Таман сам размишљао шта је са тобом кад се тако дуго не јави? - Опростите, оче, нисам хтео да сметам. Занима ме како сте Ви са здрављем? Читао сам о Вашем здрављу на лепавинском сајту. - Тренутно се налазим на рехабилитацији у Бањи Мљечаници. - Богу хвала и нашој Пресветој Богородици. Биће све у реду. Оче Гаврило, почела је да ми се јавља жеља за монаштвом, а ја се све плашим да није нека замка нечастивог. - Хвала Богу, радујем се тој твојој искри за монаштвом и желим ти да се она још више распламса, а не да буде само тренутна. - И ја то желим, оче, али како да откријем да ли је то оно право или је нека смицалица нечастивог? Та жеља тиња у мени већ

330 331

DUXOVNI RAZGOVORI

дуже време и мислим да ми се јавила од тренутка моје прве посете светом Василију Острошком. Слава му и милост! Светитеља сам чак и сањао једном како седи на месту где ја обично спавам, држи Јеванђеље у руци, благо се осмехује и руком ме зове к’ себи. - А ти си одмах почео да сумњаш! То је већ семе колебљивости. Него ти направи троугао у односу на оно што си ми раније писао, затим световног и манастирског живота. Мораћеш за једно да се одлучиш. Године иду... Немој да иду узалуд. - Слажем се са Вама, оче! Али, ја имам још један проблем. Имам тетоважу на обе руке. Горко се кајем што сам то урадио, и не знам шта сада са тим да радим? - Ма, то није препрека за монаштво. То си ти урадио у лудим и младим данима, као и већина младих. Господ не гледа твоју тетоважу, већ твоје срце и твоја дела. - Хвала Вам, оче Гаврило, много ми значе Ваше речи, јер ми је сваким даном жеља за монаштвом све већа и већа. Ја сада то морам да саопштим и својим родитељима, јер не могу да одем без родитељског благослова. - Имаш ли још браће и сестара? - Имам старијег брата. - Ето, Богу хвала, немаш никакве препреке да одеш у манастир. Свакако је потребан благослов родитеља и твоја чврста одлука чак и за манастир за који се будеш одлучио да ступиш као искушеник. - Волео бих да то буде Острог и да се ту и замонашим. - Треба изабрати манастир у који те срце вуче. Тамо иди, само се припреми на разна искушеничка искушења и гледај да их све у трпљењу и стрпљењу савладаш. - Даће Господ Бог, оче Гаврило, да моје срце и ум буду у молитвама. Хвала Вам, оче, на разговору и на подршци. Желим да Вас Пресвета Богородица и сви свети чувају и исцеле. - Хвала, брате, желим ти да ти се жеља испуни и, ако Бог да, да будеш добар и послушан послушник. - Даће Господ Бог! Збогом, оче, лаку ноћ и благословите! - Бог те благословио и лаку ноћ! Амин!

DUXOVNI RAZGOVORI

332

ШТО ПРЕ ДОНЕСЕШ КОНАЧНУ ОДЛУКУ, ТО ЋЕ ЗА ТЕБЕ БИТИ БОЉЕ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Ја сам из Србије и желео бих да поразговарам са Вама о неким питањима, која ме већ дуже време муче. Имам 21 годину и већ ми се смучио свет и све у њему. Већ дуже време размишљам о монашком подвигу... Можете ли ми некако помоћи? - Бог благословио, брате! Откад ти се појавила жеља за манастирским животом, где би се посветио монашком подвигу и који је разлог? - Оче, од пре годину дана. Одједном наилазим на неразумевање код пријатеља, почињу да ме на неки начин одбацују, а и девојку немам дуже време.У мени је некакав немир са којим не знам да се изборим. Једину утеху налазим у духовним књигама које читам. - Живиш ли са родитељима и имаш ли још браће и сестара? - Живим са родитељима, старијом сестром и баком, очевом мајком. Дође време кад се сви добро слажемо, а онда дође време када се само свађамо, и увек сам ја разлог... - Да ли си телесно и психички здрав? - Телесно сам здрав, а што се тиче психе, једино понекад западнем у благу депресију. - Депресија се да излечити, а због чега се твоји укућани највише љуте на тебе, па тако дође до неслоге? Да ли си ти њима рекао да би желео да одеш у манастир и да се посветиш монашком животу? - Истина је да сам у току ове године постао веома лењ за неке ствари, почео сам да се осамљујем, и то се јесте одразило на моју школу, на друштво... Они су видели да је у нечему проблем, али не знају шта је у питању, нити ја желим да им кажем, тако да они не знају за моју жељу. - Да ли знаш како би они реаговали када би им ти једног дана то саопштио? - Вероватно се не би сложили, али ја бих узео свој крст и кренуо ка Господу. Још сам млад и зато се не усуђујем да било коме

332 333

DUXOVNI RAZGOVORI

то кажем осим Вама, оче, јер не верујем да би ме ико подржао. - Где ти живе родитељи и да ли су запослени? Да ли су верујући? - Живимо сви у Београду. Отац је у пензији, а мајка још ради. Мајка је верујућа, као и ја и моја сестра. Крштен сам заједно са оцем и сестром пре пар месеци, али одувек сам размишљао о Богу и спасењу. Иначе сам са Косова, живели смо у Приштини. - Да ли си посећивао наше манастире и да ли си боравио као гост у неком мушком манастиру? - Још као дете сам најчешће са мојом тетком, која је такође верујућа, одлазио у многе цркве, али никада нисам боравио у неком манастиру. - Ако коначно одлучиш да одеш у манастир, да ли си можда већ размишљао о неком од мушких манастира у којем би хтео да будеш искушеник? - Знам само да што је манастир даље, то би за мене било боље, оче. - Ако се будеш дефинитивно одлучио за одлазак у манастир, мој би ти савет био, пошто си ти са Косова, да се одлучиш за неки косовско-метохијски манастир, на пример манастир Високи Дечани или неки други... - Не бих се, оче, враћао доле, тешка је ситуација. - Можда би волео манастир Хиландар? - Да, оче, размишљао сам о томе, али да ли бих тамо имао просту келију и строга послушања? - Па, и ти би био као и остали искушеници и монаси, као и сва братија манастирска. Рекао си „што даље, то боље“. То је најдаљи наш манастир. - Опростите, оче, манастир ћу већ некако наћи, мене брине како да одлучим да одем. - Значи, ти си још колебљив? Некако ми се чини да је код тебе следеће стање - у свету ти је тешко, а и за манастир се још ниси чврсто одлучио? - Баш тако, оче! - Онда само полако, нека одлука сазри... - Ја, оче, и у свету покушавам да живим у Христу, али све је теже.

DUXOVNI RAZGOVORI

334

- Што пре донесеш коначну одлуку, то ће за тебе бити боље, јер године иду, па да не буде „ни у свету, ни у манастиру“. - У књизи „Бог и рокенрол“, коју сам прочитао, ради се о животу управо аутора књиге. Укратко, он се дрогирао, живео у страсти, али се на крају замонашио и сада живи у Црној Реци. То је и мој још један проблем, и на путу сам да га сам решим и врло сам близу решења. - Желим ти да што пре дођеш у манастир, макар једно време као гост. То ће ти помоћи да донесеш коначну одлуку. - Волео бих да дођем код Вас, оче, али тренутно нисам у могућности. Кад будем могао, обавезно ћу Вас посетити. - Можеш ти да дођеш и код нас да будеш гост, ако ти време дозвољава, али обавезно је да за то знају твоји родитељи. А чиме се ти бавиш? - Тренутно студирам, и то ми одузима највише времена. Можда бих могао да дођем на пролеће, око Васкрса? Хвала Вам, оче, за савет и помолите се за мене када будете могли! Благословите, оче! - Радо те очекујемо. Бог благословио! Амин!

ОВО ЈЕ ВЕК САВРЕМЕНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ, КОЈОМ ТРЕБА ДА СЕ КОРИСТИМО НА ДОБРО

- Помаже Бог, оче Гаврило! Благословите. Како сте, оче! Хтела бих да Вас питам за један савет, ако имате времена. - Бог благословио! Ево, тренутно се налазим на рехабилитацији у Бањи Мљечаници и цео дан ми је испуњен и програмиран. Шта си хтела да питаш? - Ја сам завршила Саобраћајни факултет у Београду и сада тражим посао. Недавно сам почела да усавршавам програмирање, пошто покушавам да се снађем у Холандији, где се и налазим тренутно, овде постоји нека шанса да као програмер нађем посао. Удата сам, а и муж је заједно са мном, и он покушава да нађе посао. Постоји могућност да почнем да радим као програмер за један пројекат. Реч је о виртуелном свету где долазе људи који имају и проблеме, и који желе да се друже и томе слично... Постоји могућност да добијем овај посао.Он је сам по себи јако креативан,

334 335

DUXOVNI RAZGOVORI

а оно око чега се двоумим јесте да ли је у реду правити програме и учествовати у свему томе, јер се ту прави један виртуелан, имагинаран свет, иако ти програми могу да се употребе и за реалне ствари. Са једне стране, треба ми посао и имам шансу да га добијем, а са друге стране, не знам да ли је то све у реду са тачке гледишта односа према животу и Богу. Ако можете да ми помогнете, хвала Вам унапред! - Укратко да ти одговорим, мора се радити посао за који си се специјализовала а да се то може користити на духовном пољу и на духовну корист. - Да, ја сам завршила смер телекомуникације на мом факултету, где сам доста и радила програмирање у разним програмским језицима. - Ако пратиш сајт манастира Лепавине, ја сам креатор и уредник сајта истовремено, тако да би се могло рећи да и ја користим ову савремену технологију у мисији Цркве у виртуалној „паучини“. - Ја лично мислим да је сајт диван и садржина сајта ми је много помогла да много боље разумем неке ствари. - Сада је 21. век, век савремене технологије, коју треба да користимо на добро, како човечанства, тако и нас самих. Наравно, нама је преко те савремене технологије дато да ширимо и на тај начин проповедамо нашу православну веру. - Мене само мучи недоумица да ли, ако ја програмирам за тај пројекат, уствари стварам један нереалан свет, где ће људи одлазити да се на пример одморе од разних брига, да причају са другим људима, да се друже, и да ли ће то увек бити позитивно? Јер ја, наравно, желим да чиним добро и да својим радом помажем људима. - Јако је позитивно ако се људи растерете затворености, ако излазе из изолованости, јер људи су постали туђи једни другима и због тога настају многе психичке поремећености и разне аномалије. У том стању самоће човек постане недруштвено биће, чији живот на крају може да се заврши трагично и духовно и телесно. Па, ето, нека то буде место где ћеш помоћи људима само на добро. - Оче, хвала Вам пуно на савету. Ја још не знам како ће то баш

DUXOVNI RAZGOVORI

336

тачно све да изгледа, али наравно, ако видим да има било шта што ми се не допада и да се не користи на добро, онда ћу да изађем из целе те приче. - Моје размишљање и схватање је такво, а свако је слободан и има право на своје размишљање и одлуке. - Оче, пуно сте ми помогли, желим Вам од свег срца да Вам здравље буде што боље и од свег срца желим да дођем да се поклоним Пресветој Богородици Лепавинској. Надам се да ће се некада та моја жеља остварити. - Добро дошла у светињу лепавинску, са радошћу те очекујемо и радујемо се твом доласку. Од Бога ти желим свако добро и много успеха у твом научном раду и да буде теби и другима на корист и на добробит човека и науке. - Хвала, оче, и свако Вам добро од Господа! Благословите! - Са благословом Божијим. Амин.

ИЗ КУВАЈТА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА СТАЛНО У ЛЕПАВИНИ

- Помаже Бог, оче Гаврило. - Бог благословио, брате Војиславе. Како се ти обрете у том далеком свету? - Оче, ја живим и радим у далеком Кувајту са породицом и трудимо се да одржимо православну веру и у том духу васпитавамао и наше двоје деце. Богу хвала, ове године нам је био и свештеник из Београда, отац Богдан Васиљевић, да служи за Божић и Бадње вече у сиријској православној цркви. Имам проблем са братом Драганом из Ваљева, који већ седам година не излази из кревета. Жали се на болове у слабинама и мокрење, али су сви налази чисти и тако већ седам година. Да је штогод озбиљно, већ би се давно упокојио. Има 39 година и предивну ћеркицу, али је закован за кревет и чак нема вољу за оздрављењем, већ само лежи и свађа се и жали на све лекаре. Оче, помагајте и дајте какав савет где и како отићи. - Ја се тренутно налазим на рехабилитацији у бањи Мљечаници, а враћам се у манастир 7. фебруара, па ћу га

336 337

DUXOVNI RAZGOVORI

помињати за оздрављење испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске. Како сте пронашли наш сајт? На нашој статистици показује се број посета из Кувајта за месец јануар: Kuwait 213 582 3.69 MB. - Да, тачно је да сам био скоро нон-стоп на Вашем сајту. Скинуо сам све текстове, поуке, чуда... Испринтао сам то и сада полако читам. Трагајући за одговарањима током освећења воде за Богојављење, налетео сам на ваш сајт. Наиме, овде смо у цркви са локалним свештенством антиохијске патријаршије у одличним односима и један свештеник учи службу и све остало на старословенском, иако му је матични језик арапски. Тако сам тражио нешто и налетео на Ваш сајт, који ме је одушевио. Иначе, редовно шаљем текстове и извештаје сајту СПЦ и можете ме видети на сајту www.spc.rs у архиви под датумом 20. 1. са насловом „Прослава Богојављења у Кувајту“ како читам Апостол, тј. посланицу. Желим Вам успешан и од Бога добар опоравак. Када се вратите у манастир, молим Вас да мог брата Драгана поменете у молитвама пред чудотворном иконом Пресвете Богородице. За Ваш манастир сам чуо и преко свог пријатеља, учитеља веронауке Аце Павића, који је посетио манастир. И гле чуда, кад сам отворио Ваш сајт и видео икону Богородице, сетих се да ми је он поклонио малу папирну иконицу. Нађох је у фиоци где држим духовне ствари, принесем екрану, кад оно иста боја, исти сјај, чак 100% иста величина иконице у мојој руци и на сајту. Покажем деци и они се одушевише. Сада наша стоји поред иконе и молимо се пред њом увече. Још само једно, оче. Мене одушевљава Ваша крепкост и Ваша воља за радом и поукама. То могу видети и на Вашем сајту и мислим да наша Црква и манастири треба да Вас следе. Бог вам дао добро здравље и молите се за нас, ма где да смо. Благословите, оче. - Бог благословио, брате Војиславе.

DUXOVNI RAZGOVORI

338

ОВДЕ СМО У СВАДБЕНОЈ ПОВОРЦИ, СПРЕМИМО СЕ ЗА ДОЧЕК ЖЕНИКА

- Помаже Бог, оче, благословите! Оче, желим да Вам кажем како се догодило мало чудо. Наиме, уочи празника помолила сам се светом Игњатију Богоносцу да помогне Душану за оздрављење и, одмах ујутру, када је освануо празник овог великог светитеља, мати Михаила је позвала Душана на јелеосвећење код оца Рафаила у Баваниште. - Нема моћнијег оружја од молитве. - Оче, Ви никада не спавате и увек имате времена да саслушате све који Вам се јаве. Ретки су пастири који тако ревнују. А видим, оснива се веронаука за одрасле у неким местима по Вашем благослову. - Да, почели су часови веронауке за одрасле у Приједору и у Бањалуци, што значи да је ту изникло засејано семе и умножило се. - Веронаука је неопходна нашем народу, јер нам је душа празна још увек. Међутим, изгледа да би се људи радо одазвали када би имао ко да их окупи и заинтересује... Мислим на свештенство... - Свештенство се труди колико може и зна. - Оче, не сме се заборавити време када наш народ у цркву уопште није улазио, и како је тада било тужно јер су цркве биле сабласно празне. А сада је народ ипак ушао у своју Цркву, и зато су нам потребни прави пастири и ревнитељи за веру и Цркву Православну. - Када би наш народ знао да не сакупља више овоземаљска добра, већ да почне душу своју да спасава. У причи о десет девојака у Јеванђељу Господ нас учи и саветује да, кад је у питању наш овоземаљски живот и спасење, никада не смемо да се опустимо. Увек морамо да будемо будни, да стражимо, јер нико од нас не зна час када ће Женик доћи да нас позове. То значи да је цео наш живот предвечерје Празника, односно Царства Небеског и ми смо у свадбеној поворци да се спремимо за дочек Женика. - А народ је тако жедан Бога Живога... Међутим, оче, има

338 339

DUXOVNI RAZGOVORI

пастира и који су стално будни и који своје стадо само умножавају. Ретки су, али их има. И не дају своје овце у туђе стадо. Не! Не! Ето, Ви сте, оче, стално са својим стадом и сваким даном га умножавате. - Има један млад свештеник у Приједору. Тако је радостан због оснивања веронауке за одрасле. - Па, ето, тај млади свештеник има љубави Божије према свим људима и он чува своју паству и Господ ће за то да га награди. Ето, Ви сте, оче, у бањи, па ипак обављате духовне разговоре и стално имате контакт са својим малим духовним стадом. - Да, то је многима необично, чак ме и моја докторка Тамара стално нешто опомиње и говори како не смем дуго да седим за компјутером, како морам више да се одмарам. А ја читам како се у Београду тражи признавање Јеховиних сведока, и питам се куда то одлазе наше овце? Где су им пастири? Не сме се дозволити да наш народ одлази у неке друге торове. - Докторка Тамара Вас баш чува, али и она је сигурно имала ноћно дежурство, и сигурно је обилазила своје пацијенете и ноћу као и дању. Ето, тако и Ви, оче, 24 часа бдите над својим чадима и свима који Вам се јаве. - А шта да радим, кад ми се многи јављају? И сви имају неке потребе духовне. - А Господ каже: „Причај или ће камен проговорити...“ И Ви сте препознали Реч Господњу и следите је. А како је дивно кад имаш некога коме можеш да се јавиш! Зато Вам се толико чак и више младих јавља. - Многи се често јаве и кажу да немају ни са ким да поразговарају, да им је много тешко, тако да сам видео да је много, много духовне празнине код нашег народа. Зато често и телесно обољевају. - Када бисте Ви, оче, оставили своју паству, то би било исто као када доктор не би обилазио своје болеснике. Ко би их излечио и шта би било са њима? Ето, на пример, брат П., Ви сте њему једина могућност да некоме каже све што му је на души. - Сад је купио неки лаптоп за терен. Каже да му је потребан само да би био у сталном контакту са мном. И јавља се са терена кад му год нешто на духовном пољу затреба.

DUXOVNI RAZGOVORI

340

- Али то је дивно! Замислите, брат је и до сада имао такве потребе, али никога није имао, оче! А сада многи имају могућност да се са Вама чују... - Ја тренутно на скајпу имам више од 700 регистрованих за духовне разговоре. - Како то постижете? Па, Ви сте на рехабилитацији у бањи. - Па, ето, преко дана имам терапије, али када између терапија имам и најмању паузу, одмах идем на скајп, па завршим по који краћи разговор, а онда поново почнем увече, па останем негде до 1-2 часа после поноћи. - Оче, много је болесних људи. Да ли је свака болест последица греха? - Да, може и тако да се каже. Међутим, ја за себе мислим да ми је болест награда и посета Божија, јер, чини ми се, да није било моје болести, ја вероватно никада не бих радио ово што сада радим, мислим на мисионарење ове врсте и на овај начин, мисионарење у овој виртуелној „паучини“. - Како болесног човека припремити и приволети на исповест? Да ли исповест олакшава? - Само саветом, али ако он то неће да прихвати, то је његова слободна воља. Свако нека ради по својој савести. - Како објаснити човеку да му је болест награда? Како то да је Ваша тако озбиљна болест Вама награда? - Чини ми се да нисам ни осетио тежину своје болести када сам спознао ту самарићанску љубав и пажњу од стране оних који су ме окруживали за време моје болести, како тада, тако и сада, док ти пишем ове редове и одговарам на твоје питање. Ја их сада не могу све именовати, али ће се они препознати. Ја само знам да дугујем свима велику захвалност и Господу се за њих стално молим, јер, „гладан бијах, нахранисте ме, болестан бијах, обиђосте ме...“ - Свима је то било на спасење, некоме на један, некоме на други начин, али многи стекоше тако великог молитвеника - оца Гаврила... Зар и то није дар од Бога? - Трудим се колике су моје моћи да извршим своје послушање према свима онима који ме задужише својом пажњом, добротом и молитвом за моје здравље...

340 341

DUXOVNI RAZGOVORI

- Оче, сећам се да сте се дивили несебичном раду медицинских сестара, њиховој љубави и пажњи. А срце доктора Давидовића, који је наложио да хитно допутујете у Београд, његова организација и одабир тима и одлука да Вас са сигурношћу повери руци доктора Јаковљевића и целој екипи, који су хитну и врло компликовану операцију на Вашој нози почели у 23 часа и уз Божију помоћ успешно завршили око 3 сата ујутро? - Да, једноставно ту не постоји оцена којом бих могао да оценим њихов рад, њихову пажњу и љубав према свим пацијентима. То је нешто изнад свих оцена. Нема ни новца којим се може платити њихова жртва и љубав, коју они пружају даноноћно својим пацијентима. Господ ће њих наградити за сва њихова учињена добра дела. Ја морам да поменем доктора Давидовића, доктора Јаковљевића и све на Кардиоваскуларној клиници у Београду, а онда низ људи који су имали удела у току моје рехабилитације, Гамзиградску бању, а онда невероватну докторку Тамару, која је препознала стање мог организма у постоперативном току и просто ме натерала да прихватим да дођем у бању Мљечаницу на тако потребну рехабилитацију. Њен труд и труд целог особља бање, па доктора Стефановског и љубав њихова јесте права самарићанска љубав. - Дивно је, оче, чути од Вас како сте то медицинско особље посматрали и са колико љубави желите да им се захвалите за њихове жртве, не само за оно што су урадили за Вас лично, него и за све пацијенте. - То се све десило по промислу Божијем. Просто је било све тако чудно, као да је унапред тај програм сачињен, тако да је у том ланцу свака карика била на свом месту, могу рећи још од Свете Литургије у селу Велики Поганац, када ми се крвни суд на нози потпуно зачепио тромбом, и цео тај пут до данас траје 31 месец. То је био један невидљиви програм трасиран од Свевишњег за сведочанство другима да се треба предати само вољи Божијој и само у Господа веровати и Њему се надати. - Како је лепо знати ослањати се на Господа и Пресвету Богородицу и срце Им своје без резерве предати! То може само ко има чисто срце! - Само се Господу треба предати и Њему служити, а кад

DUXOVNI RAZGOVORI

342

болест и невоље наиђу, треба их са захвалношћу примати и Њему благодарити... - Многима је то тешко да схвате, али то је заиста тако! - Схвата ли то неко или не, али свако себи трасира неки пут, па, какав пут припреми, управо таквим ће путем и ићи... То је неизбежно. А пут треба правити по низини, сигурније је него пењати се на висине, јер кад се са висине падне, тешко се онда подићи. - Да, да, у Царство Небеско не иде се по ружама, већ по трњу, јер нисмо знали да сачувамо рај који нам је Господ устројио. Лаку ноћ, оче, благословите! - Све што радимо, треба да радимо у славу Господа да бисмо задобили Царство Небеско. То је наша мисија овде у долини плача, на Земљи. Бог благословио. Амин.

МЛАД СИ, ЧУВАЈ СВОЈУ ДУШУ ЧИСТОМ

- Помаже Бог, оче Гаврило! Ових дана сам се молио Господу да ми нађе некога ко би могао да ми да неке одговоре. И, ето, изгледа да су моје молитве услишене. Пронашао сам Вас и потребно ми је да поразговарам са Вама, оче! - Бог благословио. Слободно кажи шта те мучи. - Јако ми је тешко, оче. Ја имам само 15 година, а већ се превише оптерећујем мислима о смрти и о томе да ли ћу отићи у Рај или у пакао. Можете ли ми дати неки савјет? - Због чега те оптерећују те мисли? Од када си о томе почео да размишљаш? Шта те је навело на такво размишљање? - Оптерећује ме сама помисао на то да може да се догоди да читаву вјечност проведем у паклу. На то ме навео један документарни филм у коме се говори о проласку душе кроз митарства, затим о паклу и одајама пакла. - Само се ти чувај греха, нарочито смртног. - Али, ту има доста недоумица код мене. Наиме, у мојој средини је ситуација веома специфицна, јер готово је немогуће наћи жену која је спремна да не води љубав прије брака. - А ти се чувај тог греха. Сувише си млад и док је душа још

342 343

DUXOVNI RAZGOVORI

неокаљана тим грехом и док је чиста, чувај се и сачувај. - Такође су ту и изласци у кафиће. Моје друштво ме не би прихватало ако са њима не бих излазио. А с друге стране, када се не бих са њима дружио, имам осјећај да бих излудио. - Пре ћеш стећи немир у друшту које проводи већину времена по кафићима и диско-клубовима... А идеш ли редовно у цркву и да ли су ти родитељи верујући? - У последње вријеме настојим да редовно идем у цркву. Мајка је вјерујућа и моли се редовно за нас, а отац... не знам, он ми је енигма. Он се не моли, а и не иде у цркву, али вјерује у Бога, и много је помогао изградњи храма. Могло би се рећи да је због сталног посла и борбе за свој хљеб много тога запоставио. - Значи да ти је отац ипак верник. Имаш ли још браће и сестара? - Имам млађег брата. - Да ли си добар ученик у школи? - Један од најбољих. Ученик сам опште гимназије. - Честитам ти и желим да тако останеш у свему најбољи и да будеш пример својим вршњацима, а пре свега да будеш верник, па да се твоји другови угледају на тебе и да их ти приводиш вери, а не они тебе да воде по кафићима и другим местима, где се душа губи. - Оче, ја сам неке већ привео вери и довео их у ситуацију да се запитају шта и како раде и колико гријеше. А да ли је гријех, оче, то што се бавим фудбалом и што у њему стварно уживам, а идем и у теретану? - Добро је бавити се спортом, али буди у предострожности и буди чврст и чувај се свега онога што није корисно и што може да буде штетно за душу. - Такође сам размишљао и о монашкој дужности. Шта мислите о томе, оче? - То је добро и похвално ако осећаш призив за монаштвом. И мени се у твојим годинама појавила жеља за монаштвом, али ту своју жељу никоме нисам открио, јер све што је драгоцено чува се у скровитом месту, „да не би дошли лупежи да га украду“, а то значи кад се та жеља објави родитељима, родбини и пријатељима, сви одмах почну нешто да жале, да

DUXOVNI RAZGOVORI

344

те одвраћају и већином то схватају као трагедију. Никако им није јасно како то да неко може да се одлучи за манастир и монашки живот. - Оче, слажем се са Вама у потпуности. И ја мислим да, кад бих то мајци објавио, да би јој то сломило срце, јер она каже да сам јој ја једино што има и да смо јој брат и ја једини разлог за живот. Кад бих отишао од куће и кад не би могла стално да ме виђа, то би био крах, јер она је имала стварно тежак живот. Имала је очуха који је тукао и њу и њену мајку. До прије двије године ми нисмо имали своју кућу, тако да смо живјели у старим кућама као подстанари, а она је то све, јадна, изнијела и изборила се за мене и брата. А вјерујте, оче, моја мајка има једну прелијепу врлину, какву досад нисам видио. То је понизност. - Теби је сада 15 година, тако да до 18, односно до пунолетсва, имаш још три године. Да би био примљен у манастир, ти мораш да испуниш услов да имаш 18 година. Тако да би могао, када завршиш гимназију, да упишеш Богословски факултет. Тада ћеш лакше да донесеш праву одлуку. - Хвала Вам много, оче, на Вашим савјетима! Ако можете помолите се за моју душу да ми се ум разбистри... Лаку ноћ, благословите, оче! - Кад год будеш имао потребе за духовним питањима, слободно можеш да питаш све што ти не буде јасно. Бог те благословио и лаку ноћ. Амин.

НЕМА ПЕРА КОЈЕ МОЖЕ ДА ОПИШЕ МАТЕРИНСКУ ЉУБАВ

- Помаже Бог, оче, благословите! Срећан празник, дан славе нашег светитеља и учитеља Светога Саве! Оче, уз Божију помоћ завршила сам Вам оба текста. - Бог благословио, сестро Танкосава! Такође срећан празник теби и твојим укућанима. Хвала на труду и нека те Господ и Свети Сава награде за учињено добро дело на мисионарском пољу. - Богу хвала, оче! Међутим, оче, одакле том млађаном дечаку

344 345

DUXOVNI RAZGOVORI

тако велики страх од пакла? - Цела поента је у томе, због тога се он мени и јавио за савет, јер га пролазак кроз митатства у последње време највише мучи. Интересантно је о чему он размишља тако млад. А у ствари, размишља о вечности, о вечном животу, зато и има страх од вечних мука. - Баш је занимљиво, код тако младог детета тако колосалне дилеме. И видите, оче, баш тај део текста уопште није стигао. - Е, па, да! Има онај ко увек покушава да спречи пут за Царство Небеско. - Може он (непомјаник) како хоће, али не може докле хоће. Никога ко стражи на путу свог спасења непомјаник не може да спречи да уђе у Царство Небеско. - Он само покушава да спречи, то му је основни задатак, али молитве из чисте детиње душе су јаче. - Оче, много сте му помогли. Јавиће се дечак опет брзо Вама, сада сте му јако потребни. А видите како му је мајка једна мученица? - Да, она је права верница и честита и послушна мајка. Од таквих мајки су и деца честита. Али, такве су мајке у данашње време ретке. - А како дечак разуме жртву своје мајке и чак има потребу да истакне њену врлину, рекавши да је краси ретка врлина, врлина понизности. Када би све мајке знале какав је дар од Бога бити мајка, назвати се мајком, не би престале Богу да захваљују за ту димензију материнства. - Ма, да бар желе да буду праве и честите хришћанке и да тако буду пример својој деци! - Све мајке би требало да се угледају на живот Пресвете Богородице, која је због свог честитог и светог живота и одређена да буде Богомајка. Оче, ја се плашим да сте Ви већ јако уморни, касно је, а ова тема је неисцрпна. Тема материнства може да се анализира данима, јер нема пера које може да опише тај дар од Бога и ту љубав. Изнад те љубави је само Љубав Божија. - Не, не, није касно, треба душекорисне ствари писати онда када је најбоља инспирација, јер ионако ће тело бити храна црвима, а оно што се уради за спасење душе остаје вечно

DUXOVNI RAZGOVORI

346

записано, и то ће нараштаји и нараштаји читати. - Ето, тако размишљају прави пастири свога стада... - Али није случајно што се ова млада и чиста душа, овај дечак, јавио баш уочи дана славе Светог Саве, који је просветитељ и учитељ српски. Он ми се јави и савет потражи, међутим и ја сам 1980. године на дан светих мученика Ермила и Стратоника, мученика Београдских, рукоположен за свештеномонаха у манастиру Хиландару. - Значи ли то да су се ти светитељи управо молили за Вас пред Господом? - Да. Али, видите, док ми гледамо да ли смо уморни и да ли је касно, или док ми ово пишемо, монаси у Хиландару имају свеноћно бденије, које ће се тек ујутро завршити. И пун је манастир светогорских монаха и много је ходочасника из Србије, који одлазе да за данашњи празник узносе молитве Господу и Светоме Сави и преподобном Симеону Мироточивом за сав род српски. - Да, наш Свети Сава заслужује да бдијемо целе ноћи, јер он је највећи молитвеник пред Господом за цео српски род. А и колико знам, у Кареји у испосници Светога Саве и сада постоји канап за који се држао Свети Сава да не би ни мало задремао, да се не би одвајао од молитве. А Ви, оче, као да сте сада у Хиландару? - Да! Телом сам у бањи Мљечаници, а духом молитвено са братијом хиландарском на свеноћном бденију. - То се одмах види по Вашем писању, види се тачно како се осећате сада када братија хиландарска и цео српски род славе Светога Саву. Види се то и осећа, Ви сте Светитељу били одани и на Светој Гори и у Лепавини и у бањи и свуда. - Да, ја и ноћас и веома често осећам мирис Свете Горе, и молитву братије хиландарске, али сам молитвено и са нашим братом, петнаестогодишњим дечаком С., који ми се, ето, баш данас јавио за духовни савет. То није случајно, јер случајности нема, само постоји Божија промисао. - Ето, оче, како сте доживели и схватили ту млађану детињу душицу! Одлично сте га упутили на богословију. Просто сте му скинули бреме са срца... - Да, пошто већ размишља о монаштву, а још је јако

346 347

DUXOVNI RAZGOVORI

млад, препоручио сам му да упише Богословски факултет, јер је одличан ученик, верујући је, а по завршетку студија знаће тачно куда стреми његово срце. - Оче, праштајте и помјаните нас грешне у молитвама Вашим! Лаку ноћ и благословите! - Бог благословио и лаку ноћ! Амин!

У ПОСЕТУ МАНАСТИРУ МОЖЕТЕ ДОЋИ КАД ГОД ЖЕЛИТЕ

- Бог благословио сестро Милена, тренутно се налазим на рехабилитацији у бањи Мљечаници. - Добар дан, о. Гаврило, опростите што се нисам одмах снашла на овом програму. Ја сам католичке вјероисповијести, али поштујем и православну, фамилија ми је мијешана. Имам један скроман прилог од моје нећакиње која живи у Србији. Молим Вас да ми само одговорите кад би Вас могла срести у манастиру Лепавини. Рођена сам у Соколовцу, а тамо ми још увијек живи отац, који је тренутно јако болестан и у болници је. Због тога је и моја нећакиња била у краткој посјети, али нам је и ујак умро, па се све нажалост поклопило. С обзиром на то да је морала брзо отићи због дјеце, није могла особно да дође до Вас. Дјеца су јој православне вјероисповијести, па ме је тако замолила да ја одем у манастир. Не бих Вас више замарала, оче, само би замолила да ми одговорите кад могу доћи и донијети намијењену вам скромну донацију. Осјетих потребу да Вам зажелим свако добро и много здравља! - Кад год желите можете отићи у манастир, тамо је мој заменик о. Василије и слободно то њему предајте, а ја се из бање враћам тек 7. фебруара. - Не желим Вас оптерећивати својим жељама, мислим да је у овом тренутку, будући да сте у бањи, најважнији Ваш опоравак и рекреација. Нека Вас Бог чува и помогне да добијете снагу да нам још дуго, дуго будете близу! Свако добро од Господа! Хвала на информацији. Отићи ћу, а и Вас бих радо посјетила ако будете у могућности, прије мог одласка у Енглеску. Свако добро од Господа!

DUXOVNI RAZGOVORI

348

Хвала! - Хвала. (слиједи разговор након два дана о. Гаврила са сестром Миленом) - Помаже Бог, о. Гаврило! - Бог благословио, сестро Милена! - У нади да сте добро те да ћете сутра бити још боље, то Вам желим од свег срца! Овим путем желим Вам захвалити што сте ме упутили да одем у лепавински манастир, што сам данас и учинила. Ондје сам доживјела нешто Божанствено, а осјећала сам се као никад до сада у животу. Величанствено! Присуствовала сам служби коју је служио о. Василије, а био је присутан још један монах, не замјерите, али не знам му име. (Кратко образложење: Сестра Милена је присуствовала вечерњој служби коју је служио о. Василије по црквеном правилу којим иначе служи ђакон у одсуству свештеника, а други присутни монах је био о. Марко). Обузеле су ме такве емоције да нисам могла сакрити сузе. Никад ни у сну нисам могла очекивати да бих то доживјела, само ја у цркви и двоје светих људи и служба посвећена Богу, Вама и свима којима је то потребно, а ја онако скрушена, изненађена, осјећала сам се као да је драги Бог са мном, осјетила сам Га у души! Хвала Вам, о. Гаврило! Бит ће ми неизмјерна част ако будем имала прилику Вас особно срести и особно Вам се захвалити. Желим Вам брз опоравак. Нека Вас драги Бог чува, а ја ћу молити за Ваш опоравак! Још једном неизмјерно хвала! Угодну и мирну ноћ уз Божији благослов!

ОНО ШТО ИМАМ, ТО И ПРУЖАМ

- Помаже Бог, оче, благословите! Поздрав из Америке од Анастасије, Бојане и мене. Знамо да сте веома заузети. Читали смо разговоре са осталом браћом и сестрама, радујемо се када видимо да сте ту са нама. Хвала Вам, оче, на свему, и желимо да знате да много научимо о православној вери и понашању из свих Ваших поука са манастирског сајта. Хвала Вам, оче, још једном. - Бог благословио, брате Владимире! Богу хвала! Хвала и сестри Бојани на труду око превода. Од 4. децембра па до

348 349

DUXOVNI RAZGOVORI

краја децембра, у периоду када је постављен нови дизајн на рубрику „Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи“, сајт је посећивало у просеку 1000 посетилаца дневно, од чега је само на рубрику Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи до краја месеца изашло 6452 учитавања. Сада у јануару било је 9642 учитавања рубрике Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи, но просечни дневни број посетилаца је и даље остао у просеку 1000 дневно. Овде се примети да се чак за 50% повећала посећеност рубрике Духовни разговори за јануар у односу на децембар прошле године. - Хвала и слава Богу и Пресветој Богородици Лепавинској. Интересантно је да свако време тражи одговоре на мноштво питања. Свети Оци су одговорили на многа питања, могло би се рећи на сва, па ипак ови нови одговори као што су Ваши, оче, које добијамо у садашњости, носе огромну благодат, коју сам ја лично осетио као један од тих 1000 дневних посетилаца сајта. Велика нам је част што смо део тих посетилаца, а још већа што поред мноштва обавеза, болести, и многих који Вам се јављају на скајп, Ви нађете времена да са нама разговарате. Оче, „вечност ми је кратка за кајање“, а како Вама да икада достојно заблагодаримо на свему. Заиста сам недостојан свега овога. Оче, за мене може да се каже „њега само мајка може да воли“. А, ето, Ви нађете времена и за мене грешног. Опростите, мало сам се нашалио на свој рачун. - Трудим се да испуним и извршим послање и послушање од Господа ми дато и Свете Цркве наше Православне. Оно што имам, то и пружам. - Хвала Вам, оче. Касно је код Вас, а код нас је тек шест поподне, сигурно сте уморни. Лаку ноћ! Благословите! - Бог благословио и лаку ноћ. Амин.

Писмо брата Владимира (Њујорк, САД)

”Оче Гаврило, благословите. Читајући текст о крају света, не могу а да се не запитам шта ће бити са нама. Не у смислу да ли ћемо горе или доле, већ како ћемо ми без Вас. Опростите што овако размишљам, али неминовно је да

DUXOVNI RAZGOVORI

350

ћете кроз двадесет, тридесет, педесет година да кренете даље као и наши парохијски оци. Неки од нас ће остати овде као сирочићи. Знам, доћи ће други и не сумњам сви ће бити добри, али Ви сте нама постали Отац и Отац Отаца. Ту промене нема, ма шта да се догоди. Родитељ не бира своје дете, нити дете родитеља. Љубав је та која спаја. Могу ту да дођу стричеви, и њих ћемо да волимо, али на првом месту су родитељи. Ово је позив свој виртуалној браћи и сестрама при Манастиру Лепавина за молитву Богу и Пресветој Богородици Лепавинској да нам учини огромну милост и да нас не лиши Вашег присуства и Ваше деснице у вечности. Благословите”. (1. фебруара 2009.)

СВАКО ЋЕ ЗА СЕБЕ ДАТИ ОДГОВОР ГОСПОДУ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Интересантно, откад сам почела са Вама да разговарам преко скајпа, одједном схватам како су око мене често почели да се воде разговори о вјери. Углавним испада да сам ја вјерница, да остали нису, и онда сам често у ситуацији да морам да браним, или боље рећи оправдавам своју вјеру. Некако, оче, сви постављају иста питања на која ни ја некад немам одговор, а онда ме, наравно, смуте, али не у смислу да ми пољуљају вјеру, него останем без одговора. А онда испадне као да ми, вјерници, немамо аргументе за своје вјеровање. Истина је, међутим, да та питања нису бесмислена. Раније сам их и сама постављала. - Бог благословио! Ето, како би изгледало кад би један сељак изнео на пијацу свој најлепши производ, а онда се предомисли и врати га кући, јер му је толико леп да га ипак жели само за себе. Међутим, цео тај род ипак не може да потроши сам и онда оно што је остало, што није могао да потроши, поквари се и мора да се баци. И какву је корист тај сељак имао од тога рода, око кога се трудио целу годину? Он сам није могао све да искористи, а другима није дао... Извуци поуку из свега овога! Ово је поука за созерцање или размишљање на све оно што си ти питала. - Значи да сељак ипак треба да изнесе свој производ на

350 351

DUXOVNI RAZGOVORI

продају? Мислим да су то ипак речи Светих Отаца: „Сејте, јер не знате на какву ће њиву пасти сјеме“? - Да, то је рекао свети Серафим Саровски, а истовремено, да ли смемо да таланат, који нам је дарован од Господа, не умножимо? - Њима, оче, углавном изгледа као да је религија манипулација људима, међутим, ја се мало прибојавам речи светог Владике Николаја Велимировића: „Не причај о Богу ако се ниси утврдио у вјери!“ Тога се ја мало плашим, јер осећам како на нека питања не знам да одговорим. - Да ли си прочитала два духовна разговора објављена јуче? Видиш ту како брат С., који има само 15 година, зрело размишља о свом спасењу, а други је мој разговор са сестром Танкосавом, који представља коментар на овај први разговор. Значи, ни године, ни младост нису препрека ако неко жели да крене уском стазом Православља, да се бори и трага за својим спасењем. То треба да прочиташ својима, не би ли се мало пробудили из мрака и изашли мало више на светлост... - Оче, када се поведе разговор о вјери, њихово питање је увијек овакво: „Свака религија за себе мисли да је само она права, тако и муслиман мисли да је његова вјера права, и католик мисли да је његова“. И онда питају мене како то да сам сигурна да је баш моја вјера права. - Ту је одговор кратак и јасан, и као што каже наш народ: Своје чувај, туђе поштуј. - Да, искористила сам Ваше ријечи и тако сам им рекла, а они ме онда дочекаше са новим питањем: „То онда значи да у Цркву ступаш у оном простору у коме си рођен. Да ли би ти исто тако мислила да си рођена у Јапану?“ Они, дакле, на Цркву гледају као на нешто непотребно, као на институцију, творевину човјека, прије свега због попова. Не могу, кажу, да вјерују у Бога када виде владику у најновијем аудију, са најновијим мобилним, гдје се вјенчање, крштење и опело прескупо наплаћује, а онда каже „мало је ово, дај још...“ И како он тако може да ради, када би требало да заступа аскетски и хришћански живот? Ја им кажем, оче, да је Црква битна, јер је она тијело коме је сам Христос глава, и да кроз њу вјерници добијају причешће, и објасним шта је то, а да попа схвате као неког

DUXOVNI RAZGOVORI

352

катализатора, који има „овлашћења“ да исповједа, причешћује, поучава... а да ће њему да се суди ако своја „овлашћења“ погази. И кажем да је свештеник само човјек, који сигурно и сам не испуњава увек завјете дате Господу на рукоположењу, али да је он ипак, све до евентуалног разрешења, овлашћен да чини неке свештеничке ствари и да преко њега и на нас силази благодат од Бога. - Добро је, одговорила си им колико они могу да схвате и о томе да размишљају, јер детету се, док је сасвим мало, прво даје само млеко, па онда мека храна, а тек касније, кад мало порасте, почне да му се даје и тврђа храна. Видиш, њихово размишљање је још из времена атеизма. Дакле, ни данас они нису нестали са својом идеологијом. Још их свуда има, али никоме се не оспорава право на слободу мисли. Они негирају Цркву и налазе ману свештенству да би оправдали своје неверје и свој атеизам. - Ја стварно, оче, морам рећи да се и мени многе ствари код свештенства не допадају, јер ако пастир не поштује заповјести Божије, шта ће бити са његовим стадом? Ја се, оче, добро сјећам једне ситуације кад сам била мала. Сједим ја у трамвају, кад код жељезничке станице у трамвај уђе Његова Светост Патријарх Павле. Неко му устаде, он се захвали, сједе, отвори неку малу књижицу и одмах поче да чита... Тако је Његова Светост Патријарх Српски тада био потпуно једнак са својом паством, и ни по чему се није истицао... Зар нико сада да се угледа на Његову Светост? - Свако ће за себе дати одговор Господу ако није испунио оно за шта се заветовао пред олтаром, Јеванђељем и народом. И различити су дарови, једни да уче, а други да се науче... - Да, али је тешко бранити своју вјеру због таквих. Боже опрости, и ја сам грјешна и немам право никоме ништа да кажем, али знам да се никада не бих прихватала таквог озбиљног посла, ако сам свјесна да га нисам достојна. - „Само сеј, сеј, јер не знаш где ће семе пасти и какав ће родни плод донети“. - Јутрос ме обрадовало питање мог момка, које ми је упутио преко скајпа. Занима га да ли сам гледала овај филм о нашем Патријарху, који сам Вам послала, оче, и каже да он из овог филма доноси закључак да у односу на све што већ зна о Патријарху и

352 353

DUXOVNI RAZGOVORI

што зна о свим нашим свештеницима и свецима, по њему Његова Светост Патријарх Павле би требало да буде наш највећи светац. „Такав човек се не рађа често“, и закључује да га је сами Бог послао да га видимо. Чудо, шта испаде из његових уста. А како ме намучио прексиноћ са разним питањима... - У твојој кући је плодна њива, само је треба обрадити, а истина је да треба много труда уложити, али никако одустати. - Трудим се да никоме ништа не намећем, плашим се контраефекта, а ако ме неко нешто пита, ја одговорим како мислим да је најбоље. Ако напада, ја опет браним како мислим да је најбоље... Ето, оче, лаку ноћ, благословите! - Бог благословио! Лаку и мирну ноћ ти желим. Амин.

КОД ГОСПОДА СЛУЧАЈНОСТИ НЕМА

- Помаже Бог, оче, хтео бих Вас нешто замолити. - Бог благословио, брате Ратомире! - Оче, надвиле су се неке бриге на мене. Не очајавам, али ми треба помоћ. Молим Вас да у Вашим молитвама поменете и име моје супруге Марије, помолите се за њено здравље и здравље нашег нерођеног детета, пуно ће ми значити. Она је у другом стању, убрзо ће порођај, а бринем због неких резултата који нису били баш добри. И још нешто бих Вас питао. - Може. - Има ли још нешто што бих требао да урадим? - Да ли сте верујући, идете ли редовно у цркву на Св. Богослужења, постите ли, исповедате ли се, причешћујете, да ли сте венчани у цркви? - Оче, ја сам верник, идем редовно у цркву, постим, молим се Богу стално. Венчани смо у цркви, али она није толики верник. Ишла је на само једно причешће откако је трудна, а и то на мој наговор. - Треба се потрудити да мало чешће оде у цркву и пород ће бити благословен. - Хвала, оче, молите се за њу. - Бог благословио и желим Вам сваки духовни напредак.

DUXOVNI RAZGOVORI

354

- Хвала, оче. (...) - Оче, морам Вам испричати шта ми се јуче догодило након што сте ме посаветовали да супруга треба чешће ићи у цркву. - Кажите, шта се догодило? - Упутили смо се послеподне у манастир Ваведење. Тамо смо се срели са Митрополитом загребачко-љубљанским Јованом и он нас је благословио. - И даље... - Бог је Велики и дела Његова су велика, али то да сретнемо Преосвећеног у пролазу, и то у моменту када смо у бризи, а након Вашег савета, заиста је дело Божије. - Има ли какве духовне промене на боље? - Има, оче, мени је много боље, тај благослов који смо јуче добили од Митрополита одагнао ми је све бриге. - Значи, ишчезле као магла. - Није случајно да сам се ја Вама јуче обратио, а затим срео и Митрополита. Бог ми се јавио и охрабрио веру моју. - Ето, добили сте архијерејски благослов и то баш од мог Митрополита, што уопште није случајно. Код Господа случајности нема, све је Његова промисао. - Хвала, оче, помогли сте ми пуно! Нека Вам је опоравак у бањи успешан, молићу се за Ваше здравље. - Хвала, у суботу завршавам бањску рехабилитацију и враћам се у манастир, здравствено доста опорављен након 27 дана. Амин.

КАКАВ СИ ТИ МИСИОНАР, А НЕМА ТЕ НЕДЕЉОМ У ЦРКВИ?

- Оче мој Гаврило, благословите. - Бог благословио, брате Петре. - Јуче сам могао да настрадам, муња је ударила кроз плочу од куће, покварио се и један уређај за интернет. Нисам ишао на Литургију а кући сам радио нешто (бушио зид)! Муња је ударила у плочу испод које сам био ја, ударила је у продужни у коме је била утичница, а на спрату се покварио тај уређај за интернет. Кажу дјед

354 355

DUXOVNI RAZGOVORI

и тата да је на балкону на мјесту изнад мене као ватрена кугла била засвијетлила и нестала. - То ти је опомена што занемарујеш и не идеш на Св. Литургију недјељом. Какав си ти мисионар, а нема те недељом у цркви на Богослужењу? - Послије сам запрепашћен стао са радом и кажем себи, не идем на Литургију а још радим недјељом. У тренутку када се то догодило у цијелом граду је нестало струје. Сад, оче, кад дођем код Вас да се научим томе да сваки дан у манастиру да присуствујем редовно на јутрењу и вечерњој служби, а и да осјетим љепоту Св. Литургије. Ви сте ми рекли да сам без Св. Литургије као празно буре. А ја не знам у чему је проблем те се на Св. Литургији осјећам тужно... и празно. - Само се труди да сваке недеље идеш на Св. Литургију и да живиш литургичким животом, а не да слушаш шта ти непомјаник шапуће. - Хвала, оче, што имате стрпљења са мном непослушним. Онај сајт са музиком што сте ми послали диван је, хвала. - Са духовном музиком...

ЗА ВЕЋЕ СТРАДАЊЕ БИЋЕ ВЕЋА НАГРАДА

- Помаже Бог, о. Гаврило. - Бог благословио, брате Милоше. - Молим Ваш савет, како се борити против људи који су опседнути злим духовима тј. злих људи? - Борити се само можеш молитвом и постом. - Постим сваки пост и молим се Господу, али што више се молим, то више страдам. - За веће страдање биће већа награда код Господа, у Царство небеско иде се трновитим путем. - Оче, има већ 13 година како се борим и осећам умор. Молим Вас, молите се за мене и моју породицу. Којом молитвом се треба највише молити? - Само буди храбар и немој се предавати. Непрестаном молитвом Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме

DUXOVNI RAZGOVORI

356

грешног омекшаће срца твојих неприја-теља и они ће бити добри према теби, а и ти ћеш заволети њих и на крају ћете бити добри једни према другима. - Хвала Вам, молите се и Ви за мене да ми Господ да снаге и да услиши моје молитве. - Брате Милоше, ево прочитај на овом линку о умној молитви, па ћеш још више сазнати. - Захваљујем још једном, мој духовни оче, и љубим Вашу десницу, о. Гаврило, ја најмањи слуга Божији који живи од мрвице мане са Господње трпезе. - Бог благословио и лаку ноћ.

ПОГЛЕДАЈ МАНАСТИРСКИ САЈТ, ТУ ИМА ДОСТА ДУХОВНОГ ШТИВА

- Бог благословио, брате С. - Хвала. Синоћ сам добио Ваше скајп име од пријатеља, са којим сам успоставио контакт баш на скајпу. - Како си се ти обрео у тако далекој земљи? - Дошао сам на Исланд још 1996. године, као фудбалер. Дошао на четири месеца и остао 12 година. Ваљда је то судбина. - Да ли се још бавиш истим спортом, јеси ли се привикао на средину у којој се налазиш? Да ли си верујући, идеш ли у цркву? - Да, фудбалом се бавим још, мада ми је 39 година, па је мало невероватно то да и сад играм и да сам прошлогодишње првенство одиграо цело. Морам рећи да сам се привикао на Исланд, али овде нема православне цркве, тако да у цркву не идем. - А има ли руске или грчке? - Има јако мала, ради само за Божић и Ускрс. Наш владика дође из Шведске или Норвешке. - Владика Доситеј. - Верујте да ја стварно не знам. Сад за Божић нисам био у Рејкјавику и не знам да ли је био владика Доситеј. - Читаш ли духовну литературу? - Не.

356 357

DUXOVNI RAZGOVORI

- Шта те је понукало да путем скајпа ступиш са мном у контакт? - Пре три године сам се развео, имам две кћеркице, К. од 11 година и Н. од шест година. Откако сам се развео, не иде ми баш најбоље у животу. - Јесу ли ти деца крштена и из којег си краја бивше нам домовине? - Јесу, у истој цркви у О. Ја сам иначе из О., а рођен сам у Приштини. - Да ли си шта прочитао са нашег сајта? - Нисам још ништа, тек сам синоћ сазнао за Вас. - Ту има доста духовног штива. - Прочитаћу врло брзо све са Вашег сајта. - Бог благословио и лаку ноћ.

БЛАГОСЛОВЕНА ЈЕ НАМЕРА ДА СЕ УКРАСИ ЦРКВА

- Помаже Бог оче, благословите. - Бог благословио, сестро Јована. - Како сте, хтјела бих да Вам нешто испричам, а уједно и да Вас питам (ваљда неће бити као што Црногорац игра у мјесту). Моја мама је једном човјеку помогла нешто око његовог посла. Он је хтио да јој поклони нешто у знак пажње и захвалности. Пошто је тај човјек редовни посјетилац Хиландара, а могуће да је и добротвор или извођач радова (не знам прецизно, не зна ни мама), јер често иде тамо. Он јој је поклонио прво неколико ситних поклона: бројаницу, крстић и малу икону Богородице, да би ме мама назвала синоћ да ми каже како смо добили икону Тројеручицу. Када сам дошла кући, изненадила сам се. То је повећа икона, копија Богородице Тројеручице, са благословом из Хиландара. Богато украшена позлатом и многим малим цирконима, прелијепа, једном рјечју. Ето, тако је Богородица Тројеручица дошла у наш дом. А сад питање. Мама је изразила жељу да ми ту икону, пошто је она много лијепа, сјајна и свечана, приложимо у црквицу у нашем селу (сјећате се да сам Вам рекла да смо били породично

DUXOVNI RAZGOVORI

358

на Божићној служби у њој, скоро се и отворила). Како мама рече, има жељу да је сви гледају, а не само ми. Та црквица је мала, оскудна са иконама, сам иконостас је урађен од оних икона од мало чвршћег картона, а та би икона била украс, и још носи са собом хиландарски благослов. Па ето, хтјела бих да Вас питам, има ли смисла даровати икону коју сте и сами на поклон добили? Она је мислила да ми приложимо ту икону, да купимо два тепиха за црквицу (јер су нам се ноге смрзле зимус кад смо били на служби), а ја сам мислила да приложимо још неке иконице, али Вас морам питати може ли то тако - оне се налазе у једном не баш обичном календару (луксузном), имају рељефну папирну позлату. Мислила сам да их исјечем лијепо из тог календара (средње су величине), да их урамимо, устаклимо и баш би изгледале лијепо. Има их шест-седам, и да онда све то приложимо, да црквица изгледа љепше, па ће можда неко од сељака бити привучен и љепотом саме црквице. А бака би могла исхеклати лијепи пешкир од свиле за Богородицу Тројеручицу... Ето, то су планови. - Што си се расписала... - Морала сам Вам све рећи. - Прочитао сам, идеја је одлична, а коме светитељу је посвећена црквица? - Мислим Св. Сисоји, заштитнику дјеце, тако каже тата, ја сад моментално не могу да се сјетим. Значи, без обзира на то што је поклон, и што ја мислим да исјечем ове иконе из календара, да их урамим, то све нема везе... Послала сам Вам на мејл и слике ове моје замисли. - Добро, отворићу и погледати. Добра је намера и благословена да украсите црквицу... Погледао сам фотографије, црквица је лепа, на лепом је месту, леп је и пејсаж, са природним лепотама који окружује црквицу. Бог благословио!

358 359

DUXOVNI RAZGOVORI

СЕМЕ ПОСЛУШНОСТИ ДОНОСИ РОД

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Видим, велика је посећеност Вашег сајта, а нарочито духовних разговора? - Бог благословио, брате! Ево, погледај колика је посећеност. - Ово што ја могу да видим, то је 53. позиција од 1000 сајтова? Свака част, оче мој, и то међу Русима? - Да, зато сам ти и послао да видиш наш мисионарски рад преко интернета и да видиш на коме смо месту у виртуалним просторима између 1000 руских православних сајтова. Ето видиш, брате, и на овај начин може се мисионарити, па да се и тако чује Реч Божија на целој земаљској кугли. - Ја сам у почетку био против тога, а касније сам схватио да такво мисионарење заиста може да буде благословено, и да се напуне житнице зрелим плодовима. Али, само искусни то могу, то је моје мишљење... Био сам на доста сајтова и нигдје нисам нашао благодат истине као на Вашем сајту, а мислим првенствено на српске сајтове. То је моје искрено мишљење. - Статистика показује да наш сајт у просеку свакодневно посећује око 1000 посетилаца, а од тога само рубрику „Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи“, у периоду од 1. до 11. фебруара 2009. године посетило је и прочитало 3805 посетилаца. - Од тог броја нека и једна душа чује глас Истине, па нека је слава Богу, а ја вјерујем да се читајући ове разговоре свакодневно спашава и напаја водом живота много људи. - Само треба труда, воље и истрајности и, с Божјом помоћу, циљ се постиже. Дужни смо да таланте, које нам Господ даде, умножимо. Сетимо се како је рекао свети Серафим Саровски: „Сеј, сеј, јер не знаш на какво ће тло семе пасти и какав ће род донети“. - Ма, оче, Ви имате шта да посијете, а неко нема, па својим силама хоће то да уради. Углавном, јасно је да је благодат Свете Горе са Вама. И то се осјећа, а изнад свега Вас краси школа послушања. - И семе послушности род доноси... А ја сам, још док сам

DUXOVNI RAZGOVORI

360

био на Светој Гори, ишао као пчела по цветовима, која хоће да сакупи нектар, ишао код светогорских духовних стараца, све од једног до другог, да бих слушао из њихових медоточних уста духовне поуке, да бих их сам на себи, у оквиру мојих моћи, примењивао у свом монашком животу, а и другима пренео, било речима или делом у складу са учењем Светих Отаца и подвижника благочешћа. Зато се и даље непрестано трудим у сили моје моћи и знања, које ми и колико Господ даде. - Хвала Вам, оче, благословите! Лаку ноћ. - Бог благословио! Лаку ноћ.

ДОБРО ДА ЧИНИМО У ИМЕ ГОСПОДА

- Добро вече, има ли кога? Волела бих да поразговарам... - Бог благословио, сестро Н. - Гледала сам Вас у некој емисији и никада ме ништа није тако одушевило. Ја сам по вокацији новинар, већ 18 година, имам још три испита на факултету за превенцију и третман поремећаја понашања. Покушавам да помогнем људима и то ме највише радује. Ви сте некако спојили све што је предмет мојих интересовања и честитам Вам на томе. Волонтирала сам у центрима за лечење болести зависности, „сигурносним кућама“ за жене и децу жртве насиља, СОС телефонима за децу и младе, а две године сам провела на ВМА на оделењу за токсикологије, истражујући узроке суицида... Јако ми се допада што помажете људима на све могуће начине. Ако икада буде потребе за особом мојих квалификација или боље да кажем способности, највећа част би ми била да могу да помогнем онима који такву помоћ буду требали. Извињавам се што сам тако отворена и неспретна, никада нисам разговарала са духовницима, осим са свештеником из моје цркве... немојте ми замерити. - Можете ми поставити питање... - Само Вас молим да Ви некако водите разговор, ја се баш не сналазим. - Ево, ја ћу Вам поставити прво питање. Да ли сте верујући, идете ли редовно у цркву на Богослужења?

360 361

DUXOVNI RAZGOVORI

- Цркву доживљавам на врло специфичан начин... Кад одем, проводим по пар сати. - У молитви? - Верујем, мада је то моје веровање некако само моје лично и не говорим са другим људима о томе, мислим да је мој доживљај превише снажан. - Можда док се учврстите у вери, па тек онда да то пренесете и другима? - Можда бих уплашила друге, не може се пренети осећање које је толико специфично... Оно може само да се доживи... оно вас испуни нечим што је тешко објаснити.... и свуда је у вама и око вас. - Да, али доживљено се лакше може пренети другима од теорије, јер је доживљено природније и осећајније. - Можда га преносим кроз нека своја дела? Оно ме снажи и учини храбријом. - Да, дела говоре више и упечатљивије. Чињење добрих дела човеку остају дубље и трајније у сећању. - Понекад ме пољуља повратна реакција људи, али трудим се да то превазиђем. На неки начин сам свој живот подредила другима, али ми на лош начин узвраћају. - Повратне реакције су позитивне и негативне, али морамо бити спремни да примамо подједнако и једне и друге ако хоћемо да будемо у служби човеку у доброме, на спасење душе своје и других. - Ових дана размишљам ко је измислио завист и љубомору. Пружите руку, вратите некоме наду у живот, чак му га и спасете... а онда само разочарење. Као да вас није ни било. Тачно, но питам се зашто вам људи окрену леђа, иако од њих ништа не тражите и поново се јаве кад им затребате, а знају вас и исмејати кад стану на своје ноге. - За свако наше добро дело Господ ће нас наградити, не треба да очекујемо превише захвалности од оних којима смо добро чинили, јер ми то добро чинимо у име Господа, Он све види, па и свачије добро дело није сакривено. - Добри људи су најсретнији кад чине добро дело, али зашто многи не размишљају да не треба чинити зло никоме, а нарочито

DUXOVNI RAZGOVORI

362

не ономе ко ти је добро учинио. - Да, требали бисмо се убрајати у оне који добро чине, тек онда ћемо осетити радост и мир у себи и око себе, а то ће људи осетити и зато пожелети да буду близу вас. Јер благодат мира се осећа, као што пчела осећа чист и миришљав цвет на који иде да сакупи нектар, а ако осети нечисто место, она тамо не прилази, већ се удаљи далеко од тог нечистог и смрадног места. - Оче, брине ме једна чињеница, ко код да ми је лоше учинио, много му се лоше вратило, а ја то не желим. Изнећу Вам један пример. Ја имам брата по оцу, њему припада 1/6 стана у коме живим, по закону, мада је отац тај стан наменио мени. Кад је затражио свој део (тада је имао 4 стана и кућу), почело му је све да иде низбрдо (убрзо су због неког дуга морали да продају све то), кад је свој део затражио на суду, одмах затим му је умрла мајка, а пар дана након тога његовој супрузи сестра. Просто се ужасавам тога, јако често се дешавају такве ствари, а ја не могу да их спречим. - Само се Ви трудите да чините добро, а за другог... онако како чини тако му се и врати. Знате, има она народна „ко другоме јаму копа, сам у њу пада“, можда и у већу дубину. - Не желим никоме зло, без обзира што ми лоше чини. Неко ми је једном рекао да сам рођена на велики датум и да ме „неко“ штити, уплашила сам се тога. Рођена сам 28. августа. - То је сујеверје и не треба веровати да су неки датуми и дани у које смо рођени заштићени а неки не. Чините и даље добра дела неуморно, а Господ ће све наградити. - Ето, рођена сам на Велику Госпојину, па сам можда предодређена да будем хумана, ко зна... Али у данашње време ако некоме желите помоћи, а да при томе не тражите надокнаду у новцу или било чему материјалном, он вам не верује. - Да, рођени сте на благословен дан, али има и других који су рођени на исти дан, но живе другачијим начином живота који не одговара том светом дану у који су се родили. Али и сваки дан у години посвећен је неком од светитеља, и све зависи од тога каквим животом живи човек, благочастивим или грешним. Свакако, и за грешне има покајања, па ако се покају могу да буду и свети.

362 363

DUXOVNI RAZGOVORI

- То је вероватно истина. Надам се да ми нико неће ускраћивати право да другима чиним добро. Хвала Вам на времену, нећу Вас задржавати и трудићу се да Вас обиђем чим ме пут нанесе у том правцу, надам се да ће то бити ускоро. - То нико и не може, човек је јединка и једина тајна на овом свету за добро и за зло, једно и друго открије се на крају, за добро да се награди а за зло да се поправи и да душу спасе. Желим вам свако добро од Господа, много успеха у вашем раду, многима да помогнете и на добар и примеран пут упутите да душу спасавају и ходе светлим путем ка Царству небеском. - Хвала, оче, трудићу се док ме буде. - Амин, Боже дај!

ЧВРСТО ВЕРУЈ ДА ЈЕ ХРИСТОС ЈЕДИНИ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Како сте, како здравље? - Бог благословио! Богу хвала, добро сам. Вратио сам се у манастир. А како си ти, брате? Да ли си духовно узнапредовао? - Добро сам, оче. Више не мислим о паклу и о ономе што ме мучило... Одлучио сам прије свега да будем добар човјек и да избјегавам седам смртних гријехова. - Како сада размишљаш о браку, а и о животу у манастиру? - Размишљање о браку ми је ипак присније и одлучио сам са идем редовно у цркву и да се свако вече молим... Ево, оче! Мој најбољи друг, вероватно из немара и лијености, није био у цркви скоро годину дана... Али сам га навео да крене са мном редовно и срећан сам због тога. - Да ли си размишљао шта желиш да упишеш после завршене гимназије? - Ништа конкретно, оче, мислим да још има времена. Али, оно што ми је сада важно јесте да покушам да избјегнем послове у којима има доста гријехова и превара, а свиђа ми се журналистика.

DUXOVNI RAZGOVORI

364

- Хоћеш да будеш новинар? - Да, размишљам и о факултету политичких наука. Шта Ви, оче, мислите о томе? Али, нешто ме мучи у последње вријеме. - Па добро, оно што волиш, за то се и определи. А шта те мучи? - Оче, некако сам све почео да посматрам са становишта науке. Ето, на примјер, постанак свијета и сличне теме... Раније ја нисам имао тих дилема. Био сам сигуран да Бог постоји. Да ли сам ја, оче, невјерник? - Добро, узми и прво читај Стари Завет, а да си неверник, не би онда уопште контактирао са мном! - Тако је, оче! Међутим, видите, за све догађаје из Библије у својој глави почео сам да проналазим као неке двије опције. И, да ли је нормално да се понекад запитам да ли Бог уопште постоји? - Не би требало да сумњаш, мораш чврсто да верујеш да је Бог једини Пут, Истина и Живот. Да Бога нема, не би ни нас било! - Слажем се са Вама, оче, значи о томе не треба толико мучити ум, већ једноставно вјеровати у Бога. Много Вам хвала, оче! Лаку ноћ! Благословите! - Бог те благословио и лаку ноћ. (...) - Помаже Бог, оче, благословите! Хвала Вам за све, поново имам потребу да Вам се јавим. Ја сам добро, а како сте Ви? - Бог благословио, брате! Хвала Богу, добро сам. Видим да мисионариш међу својим вршњацима. - Па да, можда то и није нешто нарочито. Углавном, сада у току дружења са њима ја им говорим да се посвете Богу, па им мало помажем колико и сам знам. А желео бих, оче, Вас да питам о посту ван постова прописаних од стране Цркве. - Ван поста постоји з а в е т н и п о с т. То је када неко има неку потребу да пости у дане када није пост установљен од стране Цркве, и он се заветује на тај пост. Рецимо, најчешће се заветују родитељи за здравље своје деце, то је пост пред празник преподобног Сисоја Великог. Знамо да је он заштитник деце. Овај црквени празник се највише празнује у Републици Српској, затим пост пред празник Покрова Пресвете Богородице, па постоје заветни постови за стоку у неким сточарским крајевима, затим пост пред празник Светога Саве Српског, затим ако је неко на неки празник био у опасности

364 365

DUXOVNI RAZGOVORI

па остао жив, даје завет да ће пости и да тог дана оде у цкву, исповеди се и причести у знак захвалности светитељу који га је тог дана спасио од несреће, која би се догодила. Има безброј пимера за пост ван поста. То је, дакле, заветни пост. - Значи, нема сад нешто да ја постим одређеним данима током цијеле године? - Током године постиш онако како је Црква прописала и како стоји у црквеном календару. - А кад је пост, оче, да ли се мора постити цијели пост или може дјелимично? - У црквеном календару све пише како и кад се пости и онај ко се осећа православним верником пости све постове и сваку среду и петак. Да ли смо завршили кратак час веронауке? - Јесмо! Хвала велико, оче! Лаку ноћ, благословите! - Бог благословио и лаку ноћ, брате.

ЈЕДАН ГРАМ ДЕЛОВАЊА ВРЕДНИЈИ ЈЕ ОД ТОНЕ ТЕОРИЈЕ

- Помаже Бог, драги оче Гаврило. - Бог благословио, сестро Сунчана! - Вјерујем да сте добро и да су Вам терапије биле јако корисне. Вољела бих кад би мало више чула како је било у бањи? Сигурно сте научили неке нове вјежбе. Дошао је Феђа у Загреб и волио би доћи до Вас и до Лепавине. Ја бих га возила, дошла би и једна пријатељица с нама, могли бисмо доћи око 14 сати. Оче, ако Вам нешто треба из Загреба, реците да Вам то можемо донијети. Пилатес лопту још нисам успјела набавити, тзв. кикирики (јер има облик као љуска од кикирикија). Набавит ћу Вам је, јер сам сазнала гдје је има. Једва чекам да Вас видим, мора да сте смршавјели од вјежби и режима у бањи. - Можете ме видети тек послије 16 часова. - Разумијем, оче, доћи ћемо онда касније, хвала Вам. - Погледај овај линк (сахрана монаха на Св.Гори) http://agioritikesmnimes.pblogs.gr - Оче, какве слике, сахрана изгледа величанствено а опет тако

DUXOVNI RAZGOVORI

366

скромно... Tако неко стрaхопоштовање имам док то гледам. - Прочитај духовне разговоре које смо јутрос поставили. - Jако је лијеп разговор са сестром Наташом, инспиративан, лијепо је кад сретнемо човјека који дјелује и живи с љубављу у овом свијету, а не да кука о својим проблемима. - Да, кад је конверзација конструктивна, од ње има и користи, а празнословље је само губљење времена. - Да, истина, такође кажу да је један „грам“ праксе (дјеловања) вреднији него тоне теорије. Која корист од среће и спознаје ако је не дијелимо са другима. Сваки пут кад ми пошаљете слике са Свете Горе и кад видим гдје сте били, гдје сте скупљали свој нектар, схватим да је ваша величина што сте из тог раја дошли овдје и донијели не посуде тог нектара него сте донијели сам извор. Тамо као да је вријеме стало. Гледам ове слике, изгледају тако древно, али заправо схваћам да су безвременске, да се тамо живјело на тај начин одувијек. - Мој долазак у Лепавину је промисао Божији и благослов Пресвете Богородице, покровитељице Св. Горе. Када је у манастиру Лепавини скоро утихнуо духовни монашки живот, стигао сам да га обновим према својој снази и онако како сам то научио на Светој Гори. - Да, али прије тога сте се Ви у потпуности предали Господу. Да Ви нисте у потпуности макнули своје „ја“ и цијели свој живот предали Њему, не би то изгледало овако, ваше срце је стално у јединству са Господом и Ви заиста сјајите тиме, гдје год се налазили. Богу драгом хвала и Пресветој Богородици да је тако, драги оче.

НЕ ЗНАМО КАДА ЋЕ НАМ И КАКО ПОЗИВ ЗА ПОСЛЕДЊИ ОДЛАЗАК БИТИ УРУЧЕН

- Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио, брате Синиша. - Погледао сам данас Ваш сајт, видео сам да се Манастир Лепавина налази у близини Крижеваца, а ја сам давне 1987-88. одслужио војску баш у Крижевцима. Из неког разлога ме обрадовало, јер мислим да има неке везе то што сам ступио у

366 367

DUXOVNI RAZGOVORI

контакт са Вама и уопште начин на који сам сазнао за Манастир Лепавину. Прочитао сам са Вашег сајта скоро све о молитвама (молите се са трепетом), то ми је било потребно јер нисам знао јутарње и вечерње молитве. Молио бих Вас да ми кажете како могу да набавим књигу ”Чуда Пресвете Богородице Лепавинске”. - Брате Синиша, радује ме да си ми се поново јавио, а ето помало почела и катихизација, понешто си прочитао са нашег сајта, а за почетак највише о молитви. Кажеш да си служио војску у Крижевцима и да није случајно што си ми се јавио из те далеке земље у којој сада живиш. - Да, оче Гаврило, има пуно ствари које ме интересују, а радује ме што све то могу да сазнам са Вашег сајта. Најискреније верујем да није случајно, не могу да Вам објасним зашто је тако. Искрено ја никада нисам чуо за Манастир Лепавину, али пре пар дана ми се јавио потпуно непознат човек преко скајпа и тако, реч по реч, сазнам за Вас и Манастир Лепавину. - Да, Манастир Лепавина је из 16. века. Само полако, радује ме да дискутујемо и да наша дискусија буде на духовну корист. - Како сте са здрављем? Читао сам да сте имали проблема с ногом. - Хвала Богу, добро сам, редовно идем на рехабилитацију у бању по 21 дан сваких шест месеци, а овог пута сам био четири седмице у бањи Мљечаници. Физикалне терапије редовно радим, придржавам се упута лекара и редовно узимам терапију. - Хвала Богу, прочитао сам да сте дисциплинован и да се придржавате савета лекара. Ја Вам најискреније желим што бржи опоравак. - Ако желимо да мало дуже поживимо, морамо слушати оне који се око нас труде, а свакако да једнога дана мора доћи крај, када се морамо преселити из овоземаљског света у вечност. За тај одлазак морамо се спремати и бити спремни, јер не знамо кад и како ће нам позив бити уручен. - Слажем се, оче, ја Вас не бих више задржавао, уживао сам у Вашим речима, лаку ноћ. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин.

DUXOVNI RAZGOVORI

368

РЕДОВНО ПОХАЂАЈ СВОЈУ ПАРОХИЈСКУ ЦРКВУ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Јављам се из Београда. Другарица ме упутила на Вас. - Бог благословио! Којим добром се јављаш? - Желела бих мало да попричам са Вама, оче. Крштена сам и верујућа. Верујем у Бога истински и то ме радује и усрећује, али немам навику да идем у цркву. Манастире више волим него цркве. Међутим, ја сам за неке цркве пуно везана, али не знам да ли је то нормално? - Редовно треба да похађаш своју парохијску цркву којој припадаш, јер надлежни свештеник је твој духовни отац. Он треба да те духовно руководи и за духовне потребе треба се обратити њему. Манастире треба посећивати и у ходочашће ићи и чудотворним иконама и светим моштима се поклањати и од њих благослов узети, и са духовницима разговарати, и од њих духовне савете тражити. - Хвала Вам, оче, на савету. Пуних 11 година сам ишла на психотерапију. Велики сам поштовалац господина Владете Јеротића, али ја и даље имам страх због неких својих грехова. Није чак можда толико ни страх, колико стид. Али и страх од реакције духовног оца. - Слободно иди и исповедај се без икаквог стида и страха. Никакве реакције духовника нећеш ни осетити, јер је то Света Тајна исповести. Размисли мало, како је када се неки болесник разболи и треба да се оперише. Тада се губи и стид и страх од доктора који мора да изврши операцију, и још пред целим тимом. - Хвала Вам, оче, на савету. Свако добро. Благословите и лаку ноћ. - Бог благословио и лаку ноћ. Амин.

368 369

DUXOVNI RAZGOVORI

ЗАВЛАДАЛА ЈЕ ЕПИДЕМИЈА ДУХОВНИХ БОЛЕСТИ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Оче, замолила бих Вас, ако сте у могућности, да очитате једну исцелитељску молитву за моју четворочлану породицу. - Бог благословио! Да ли је у питању нека болест, телесна или духовна? - Оче, често нам се дешава да почнемо неки посао, али успеха у томе никад немамо до краја. Имамо две ћерке на факултету, добро уче, али ни ту нам не иде баш најбоље. Ја сам здравствени радник у једној клиници у Београду. Тренутно покушавам да променим посао, али све се тешко покреће са једног места. У кући нам често искрсну свађе, а није нам јасно зашто нам се то све дешава. Доста се трудимо, па ипак се само вртимо у круг. Због свега тога има много напетости и нервозе, а и сан је поремећен. Да ли бисте, оче, Ви могли да нам помогнете Вашим молитвама? Била бих Вам јако захвална. - Да, у данашње време је завладала епидемија духовне болести, а то је све због тога што се не живи духовним животом. Завладала је греховност и нецрквеност у нашем народу. Слабо се иде у цркву недељом и празницима, ослабио је пост, молитва, ретко се ко исповеда и причешћује, док са друге стране, кафане и дискотеке су пуне. По целу ноћ раде ноћни барови, дискотеке пуне омладине, и мушкараца и девојака, а цркве недељом и празником полупразне... И зато не треба да се чудимо што су се болести умножиле и што су све болнице, па и психијатријске клинике пуне. Скоро да нема места за нове болеснике. - Потпуно сте у праву, оче Гаврило! Ја редовно одлазим у цркву, сада се спремам за славу Светог Симеона Богопримца, па ипак све што сам Вам казала, имам утисак као да су ми блокирани сви путеви успеха у кући. Волела бих да посетим манастир Пресвете Богородице Лепавинске и распитаћу се у Београду која црква организује посету Вашем манастиру. - А да ли и твоја породица одлази редовно недељом и празником у цркву на Свету Литургију, постите ли све постове

DUXOVNI RAZGOVORI

370

како је Црква прописала, исповедате ли се, причешћујете ли се редовно, долази ли вам свештеник да благослови кућу у време освећења куће? Колико ми је познато, у Београду свештеници долазе на освећење кућа и станова у Васкршњем посту. Видите, ако се свега овога не придржавамо, душа постаје празна, у њу се усељава немир, онда улази у кућу, па на крају и у целу породицу. - Да, често празницима и недељом одлазимо у цркву. Једном годишње постим и причестим се, а постим и сваки петак. Свештеник ми долази сваке године пред Васкрс и, баш сутра ми долази да освешта водицу у стану пред нашу Славу. - Треба се придржавати свега, у целости, како је Црква прописала, јер ко се тако опходи, кад му наиђу искушења, лакше их подноси... Бог благословио и лаку ноћ.

БЛАГО ОНОМЕ КО МОЖЕ УСТРАЈАТИ У СВЕТОЈ САБРАНОСТИ

о. Гаврило: - Бог благословио! фра Дамир: - Амен, не знам заправо како да одговорим. Ви сте о. Гаврило из Лепавине или…? о. Гаврило: - Добро сте одговорили, да, ја сам. фра Дамир: - Ево сам управо на Радио Светигори слушао интервју госп. Ненада и тако дошао до Вас. о. Гаврило: - И како Вам се чини? фра Дамир: - Весели ме, нешто слично и ја радим. о. Гаврило: - Трудимо се на њиви Господњој. фра Дамир: - Ја сам редовник фрањевац - католик, вјерујем да Вам је познато. У Сплиту живим. Ово је наша страница: www.samostan-poljud.com. о. Гаврило: - Да, разумем. Јесте ли у самостану или на жупи? Страницу ћу погледати. фра Дамир: - И једно и друго, гвардијан сам (игуман) и жупник, и то ме веома растрга... о. Гаврило: - Посећујете ли Ви наш сајт? фра Дамир: - Да, али не редовно, иначе сам родом из околице Ријеке.

370 371

DUXOVNI RAZGOVORI

о. Гаврило: - Колико имате браће у самостану? фра Дамир: - Има нас пет, мало или пуно у односу на вас? о. Гаврило: - Колико година имате и од када сте редовник? фра Дамир: - Имам 38 година, а у самостан сам ушао 1988. године. Најмлађи сам у самостану. о. Гаврило: - Нека сте живи и здрави и добро трпљење. фра Дамир: - Надам се да ћемо се још сусрести овдје, ако Вам не сметам. о. Гаврило: - Мени су 64 године и 47 година сам у манастиру, од тога 13 година на Атосу у Грчкој. фра Дамир: - Жеља ми је посјетити Атос. Имам једног пријатеља који студира богословију у Солуну, па нешто планирамо... Он је син од о. Саве Јовића, што је службеник у Патријаршији у Београду. о. Гаврило: - Ево сад ћете визуелно посетити Атос на овом блогу: http://agioritikesmnimes.pblogs.gr фра Дамир: - Послао ми је тај пријатељ cd, тако да нешто мало знам о Атосу, а и Вашу биографију сам прочитао на манастирском сајту. о. Гаврило: - На овом блогу се свакодневно мењају фотографије (из живота монаха на Св. Гори). фра Дамир: - То је блог неког монаха? Још да знам грчки... о. Гаврило: - Колико ја разумем, мислим да да. На овом блогу је мисија Грчке православне цркве, свих Грка у свету, па је међу тим сајтовима и манастир Лепавина, пронаћи ћете га јер је међу овим блоговима написан латиницом (међународним писмом). фра Дамир: - Знам ћирилицу, пратим редовито www.svetig-ora.com, послушам радио.... Владика Амфилохије покреће и ТВ: http://www.mogulu.com/mitropolija. Кад Ви лијежете, оче, или још боље, кад устајете? о. Гаврило: - Лежем у 1 час, а устајем у 6 часова. фра Дамир: - Ух, то је мало, ја сам већ требао бити у кревету... Настојим лећи око 23 часа, а устати у 6.30 часова. о. Гаврило: - Монаху је довољно шест сати спавања. фра Дамир: - А јеромонаху, пароху? о. Гаврило: - Добро, свако према својој моћи. фра Дамир: - Ја сам читав дан у покрету, ако се не наспавам

DUXOVNI RAZGOVORI

372

не функционирам добро, зато бих Вас сад поздравио. Надам се да ћемо се још сусрести и причати. о. Гаврило: - Дуже се живи кад је човек константно у покрету, а поготов млад. фра Дамир: - Ах, нисам у покрету због дужег живота, служба ме тјера. Данас смо имали двије сахране, дежурао сам у жупном уреду (примамо странке)... Редовита брига за животиње, набавка, имамо и велики врт, најмлађи сам па морам и највише „потегнути“. о. Гаврило: - Да, мора се радити, и ја сам доста радио кад сам био у Вашим годинама, зато ће и награда од Господа бити већа. фра Дамир: - Што је сад с Вашом ногом? Можете ли се нормално кретати? Један од нас петорице је непокретан, имао је мождани удар и сад му је одузета лијева страна. о. Гаврило: - Сад се мало мање крећем, јер сам имао операцију десне ноге због тромба. А колико има година Ваш сабрат? фра Дамир: - Има 72 године, а још је релативно млад. о. Гаврило: - Старији од мене седам година. Човек је млад онолико како се осећа. фра Дамир: - Оче, ја ћу Вас сад поздравити, с једном мисли која одговара тренутку. Када ти само једна особа каже „уљепшао си мој дан“, онда је твој дан нешто сасвим друго. Ето, ја Вам кажем уљепшали сте ми дан, Господин Вам дао мир и добро! Лаку ноћ! о. Гаврило: - И ја се радујем овом нашем сусрету на овај виртуални начин. Лаку и мирну ноћ Вам желим! (На дан св. бесребреника Кира и Јована 2009.) фра Дамир: - Помаже Бог, оче! о. Гаврило: - Бог помогао! фра Дамир: - Желио сам Вас само поздравити, нећу пуно сметати... А и ја сам у послу, довршавам листић који умножимо и подијелимо вјерницима недјељом... о. Гаврило: - То и ми чинимо... а то раде и Грци. фра Дамир: - Потребно је то... Нека се у „шуми“ медија нађе бар једна младица Божанскога. Јесте ли Ви једини јереј у манастиру? Колико Вас има? о. Гаврило: - Да, има нас четворица, један јерођакон и два монаха. фра Дамир: - Ја увијек завидим православцима што имате

372 373

DUXOVNI RAZGOVORI

једну Литургију недјељом. о. Гаврило: - Не само недељом, у манастирима свакодневно, а монаси се сваки други дан причешћују на Светој Гори, имамо цели круг Богослужења. А ван Богослужења, монаси на послушањима непрекидно изговарају умну молитву Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. фра Дамир: - Мислио сам да обичним даном имате јутрење и вечерњу молитву, а не и Литургију. Благо ономе ко може устрајати у тој светој сабраности. Идем сада, морам у врт, средити животиње, нахранити, а касније имам три вјенчања. Поздрављам Вас. о. Гаврило: - Хвала на јављању. (На дан св. мученика Трифуна 2009.)

„БИЈАХ БОЛЕСТАН И ОБИЂОСТЕ МЕ, БИЈАХ ГЛАДАН И НАХРАНИСТЕ МЕ“

- Помаже Бог, драги оче Гаврило. - Бог благословио, сестро Сунчана! - Хтјела бих Вам се још једном захвалити у своје име и у име Феђе за прекрасно вријеме које сте нам посветили прекјучер. Феђа је јако сретан што Вас је видио и могао молити испред Богородице у цркви. Рекао је да јако добро изгледате. Ја сам такођер пресретна како сте напредовали са вјежбањем и како Вам је здравље тако добро. Прича о побољшању Вашег вида ме одушевила. То је тако добра вијест да би је требало ставити на насловницу. Пуно Вас волим и велику инспирацију добивам од Вас. Хвала Вам бескрајно. Желим Вам лијепи дан у Господу и свако добро од срца. Збогом, оче. - Хвала на јављању, лепим и инспиративним речима. Захваљујем Господу, Пресветој Богородици и захваљујем свима онима који узносише молитве и који се трудише око мене за овако добар исход мога оздрављења. Желим свима свако добро од Господа и Пресвете Богородице за хришћанску љубав коју ми пружише и добро дело учинише, молитвом, речју и делом. „Бијах болестан, обиђосте ме, бијах гладан нахранисте ме“. Испунисте речи Господње из Јеванђеља. - Богу хвала. Драги оче, хвала Вама што јесте, што сте ту.

DUXOVNI RAZGOVORI

374

О МОНАШКОМ ПРИЗИВУ ЧИТАЈ У СВЕТООТАЧКОЈ ЛИТЕРАТУРИ

- Помаже Бог! - Бог благословио! - Ја сам вероучитељ из једног места код К., случајно сам Вас „открио“. - Мене сте случајно пронашли или манастирски сајт? Када, скоро или раније? - Манастирски сајт сам открио, скоро. - И како вам изгледа наш сајт? - Леп је, мада га нисам у детаље прегледао. Честитам Вам овом приликом данашњи празник, код нас у Србији је и државни, тако да сутра не раде школе. Имам једно питање за Вас. - Питајте. - Какви су знаци истинског призива за монашки живот? - Колико вам је година, јесте ли посетили неки од наших манастира? - Имам 32 године. Да, посетио сам манастир Црну Реку и манастир Ковиљ. - Да ли сте ово питање што постављате мени питали и тамо? - Не, тада о томе нисам размишљао. - А који је повод да о томе сад размишљате? - Спонтано, вероватно сам сазрео. - Које образовање имате? - Богословију. - Е, па требао би о томе мало да сазнаш из светоотачке литературе. Које године си завршио богословију? - Читао сам књигу оца Јустина „Монашки живот“, а 1996. сам завршио богословију. - Чиме се занимаш сада и цело ово време од 1996. до 2009. године? - Студирао сам теологију, мада нисам дипломирао, а тренутно предајем вернауку у основној школи. - Због којег испита ниси дипломирао?

374 375

DUXOVNI RAZGOVORI

- У питању је грчки језик. - Претпоставио сам да је тај предмет најтежи... Строг професор... - Јесте ли Ви били у Хиландару? - Јесам, 13 година. Познајем твог професора из грчког. - Ја сам био у Хиландару 1995. на екскурзији. Откуд познајете мог професора? - Ја сам у Хиландару био раније, а професора познајем још кад је био цивил и студент Богословског факултета. - Ето, чудни су путеви Господњи. - Који? - Мислио сам на то што познајете професора. Збогом! - Бог благословио! (Сретење Господње, 2009.)

КАДА СЕ ДОСЕГНЕ САВРШЕНА УМНА МОЛИТВА, ОНА СЕ ПОНАВЉА И У СНУ

- Бог благословио, сестро Јована! - Помаже Бог, оче! Ех, Ви то мени „ударате“ чежњу. Ја бих, оче, сутра дошла код Вас, знате то и Ви, али ето.. Видјећемо се, ако Бог да. Лијеп текст и лијепе фотографије... Ја волим да прочитам шта има у оквиру манастирских новости, вјероватно зато што никад нисам била у манастиру, а на овај начин могу да осјетим бар дјелић те атмосфере, свакако да и фотографије дочаравају све то. - За сада сте у манастиру Лепавини на литургичком духовном сабрању под заштитом Пресвете Богородице фотографијом и текстом. - Па, за почетак и то је нешто. Како сте Ви, оче? Радите ли вјежбе редовно? Ево, ја сам сад натјерала маму и тату да идемо на столни тенис. - Добро би било да узмете мало и духовно-молитвене вежбе, биће већи благослов и боље здравље. Осим телесних вежби потребна је и молитва, живот без Господа и молитве је као тело без ваздуха - беживотно. - Е, ту моћ да неког тјерам немам, а признајем да сам врло

DUXOVNI RAZGOVORI

376

лијена. А за њих знам да се не моле уопште, можда у себи својим ријечима, али то се не зна. - Не треба никога терати, него им треба предочити, лични пример дати или на неке примере указати. - А шта мислите како би требала да им кажем? Пошто је немам баш стила што се тога тиче, ја не знам лијепо да срочим причу, већ с неба па у ребра. - Полако и постепено, прво себе требаш натерати и својим примером показати, то је лако само да се хоће. - Наше собе су подијељене непровидним стаклом, претпостваљам да они мене виде увече како стојим и да тада знају шта радим, евентуално тако знају из мог примјера за молитву, али не знам како бих им указала на неопходност редовне молитве, када се ни ја сама не придржавам тога. - Молитва може бити и кратка, али нека буде усрдна. Добро је да се барем неко редовно моли у кући и тај ће благослов молитве бити користан, донеће мир Божији тој кући. - Мислите, ако нас некад ухвати љенствовање да је добро говорити Исусову молитву? - Да, треба је изговарати непрекидно. Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме или нас... у множини за све чланове породице. - Морам да Вам кажем, пошто треба да брзо кренемо, мене често обузме страх када се молим. Знам ја да је то од злих духова, трудим се да не обраћам пажњу на то, па некако то превазиђем, али синоћ ме тако обузео неки страх када сам погледала на икону Мајке Божије, која је стварно прелијепа и пред којом се молим често, имам утисак као да ме посматра. Заиста ми је синоћ било страшно. Зашто је то тако? - Ево, на овом линку имате упутство о умној молитви. Буди ти јача од страха, ако је молитва јака и усрдна страх одлази, а после страха долазе радост и мир. - Стварно је то тако, али сам ја пуна неких страхова, па их не могу увијек побиједити. - Потребно је само устрајати у молитви. - Опростите, оче, много ми је жао, али сад морам да идем јер ме родитељи пожурују већ дуже вријеме. Шта ћу, кад се трудим да

376 377

DUXOVNI RAZGOVORI

Вам поставим питање, Ви ми обично кажете да не празнословим, а овако кад испадне спонтано, ја не могу да завршим разговор. Свако добро, збогом, оче! - Бог благословио! (...) - Морам Вам, оче, испричати нешто у вези Исусове молитве из свог искуства. Ја, прво, уопште нисам знала да се за њу мора добити благослов да би се молила, а то сам сазнала управо из духовних разговора са Вашег сајта, мислим да је то био разговор са сестром Бојаном. Тако да сам је ја говорила у себи и без ичијег благослова. Некад сам говорила Господе Исусе Христе, Сине Божји, ради молитава Твоје Пречисте Мајке, помилуј ме грешну, а некад само Господе Исусе Христе, помилуј ме грешну. Затим сам прочитала да се треба говорити једно те исто, како бисмо се навикли на исту молитву. Следеће је што сам ја ту молитву изговарала лежећи, пред спавање, јер ме тад често обузимао страх, о чему сам Вам писала горе. Због тог страха ја сам била способна само да ту молитву говорим и онда би страх нестајао као руком однесен, што се каже, те је после тог страха такав мир, да сам са ја увјерила да је то веома силна молитва. Чак некад ако ме страх пробуди усред ноћи, ја у полусну почнем то изговарати и страх нестане, пар пута ми се десило да је и у сну говорим. Онда сам прочитала, мислим исто овдје на сајту, да почетници који почну да се баве том молитвом прво треба да је изговарају шапатом уз окретање бројанице (коју сам у међувремену добила баш из Хиландара), али сам се ја већ била навикла да је изговарам у себи, и кад сам пробала овако са бројаницом то није било то, мени је оно окретање реметило концентрацију на ријечи, а и чудно ми је било да себе чујем како изговарам наглас молитву. И ето, сад не знам више да ли треба да наставим онако како сам навикла, лежећи у себи да је изговарам, или треба да окрећем бројаницу уз шапат и да стојим? При чему морам рећи да се ја тиме не занимам даноноћно, углавном кад ме спопадну разноразни страхови или некад у току дана кад се сјетим, а бива и да се не сјетим уопште. Да ли треба да тражим Ваш благослов да се бавим том молитвом уопште? - Да, може и без бројанице јер понекад се, као што кажеш, окретањем бројанице скрене пажња од усрдности, кад се удуби у молитву. Бројаница нас подсећа на молитву и на одређено

DUXOVNI RAZGOVORI

378

правило добивено од духовника, колико молитви у току 24 сата да се понови. Например, у манастиру Филотеју на Светој Гори ноћу пре него што почне црквено молитвено правило, полуноћница, јутрење, часови и Св. Литургија, врши се келијно правило (за монахе), и то на бројаници. Бројанице су са по 300 чворића и на сваки чворић који се премеће изговара се Исусова молитва Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног, а то келијно правило је 150 великих метанија, три бројанице по 300 чворића са малим метанијама Господу, једна бројаница по 300 чворића са малим метанијама Богородици и тада се понавља молитва Пресвета Богородице, спаси нас грешне, затим слиједе три бројанице по 300 чворића Господу без метанија и једна бројаница по 300 чворића Богородици без метанија. То је келијно правило које је духовник одредио за све монахе у манастиру. Зато су потребне бројанице, да је лакше извршавање молитвеног правила у келији, а то правило траје један сат, након којег клепа клепало за почетак молитвеног правила у цркви. А онда на послушањима монаси непрекидно понављају умну молитву, или на глас или у себи, тако да ум увек буде запослен да не би мисли лутале којекуда, него да буду усмерене и запослене молитвом. - То сам и ја примијетила код себе да се дешава, ако ми навиру неке најгрозније помисли, ја изговарам молитву да их отјерам, тј. упослим мозак на други начин, а то некад успијем а некад не. Претпостављам да и ту као и у свему другом треба бити упоран. А ово монашко, тј. келијно правило прије Богослужења за мене као обичног почетника наравно да је превише. А како Ви знате да сте рекли баш 300 молитава, мене уопште то бројање збуњује, тј. одвлачи ми пажњу. - Мене си питала и од мене тражила благослов за творење умне молитве, мој благослов имаш, чини онолико колико ти можеш и где можеш, али се труди да не заборавиш за то духовно оружје, које просвећује и освећује ум и срце и одгони свако зло које долази од нечастивог било у мислима или делима. - Хвала Вам, оче, ја заправо и немам кога другог за то да питам. А да ли је погрешно ако лежим и изговарам у себи молитву? - Умна молитва може се творити стојећи, лежећи, ходајући,

378 379

DUXOVNI RAZGOVORI

радећи разне послове, а када се достигне до апсолутно савршене умне молитве, онда се леже и устаје с молитвом. Она се понавља и у сну... Али треба се чувати маште за време молитве, зато се треба само усредсредити на понављање молитве. Степен молитве је: усна на глас, умна умом и трећа најсавршенија, срдачна молитва која силази у срце, али за све ово је потребан пост, исповест и круна свега овог што је речено и испуњено, то је припрема за сједињење са Господом кроз Св. Тајну Причешћа. Ако нема Св. Тајне Причешћа, онда умно-срдачна молитва остаје празна, тј. механичка, без живота и пуноте, као тело без срца што бива беживотно у духовном смислу. Бог благословио! (На дан Св. Симеона Богопримца, 2009.)

У ДУХОВНИМ РАЗГОВОРИМА СВАКО МОЖЕ НАЋИ ОДГОВОРЕ НА НЕКА СВОЈА ПИТАЊА

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Драго ми је и чак помало чудно што Вас могу овако контактирати. Па, прво да кажем нешто о себи. Имам 23 године. Потичем из атеистичке или комунистичке породице, а крштен сам тек 2003. године. Имам жељу да Вас видим и да разговарам са Вама о својим личним и породичним проблемима, који су узајамно повезани. За мене су они доста озбиљни и дубоки и имам потребу да разговарам баш са Вама, оче, јер ми за њих треба неко ко има искуства у раду са људима, а да је истовремено утемељен у вјери. Просто вјерујем да бисте ме Ви могли најбоље разумјети и посавјетовати. Посјетио сам сајт манастира Лепавине и стекао велико повјерење у Вас, а истовремено примјећујем да сте отворени за људе. Јер, да бих попричао са неким о ономе што ме мучи неопходно ми је повјерење пре свега, али и да знам да саговорник жели да ме саслуша. Ја имам жељу да се приближим Цркви и духовном животу, али ми то није баш полазило за руком, јер ми се то чинило тешким баш због мојих породичних и личних проблема. Међутим, ипак вјерујем да то није тако тешко како се мени чини, зато и желим да разговарам са Вама, јер очекујем да ми помогнете да мало боље сагледам ситуацију, која се мени понекад чини доста тешком. Велика је срећа када човјек

DUXOVNI RAZGOVORI

380

има неког коме може макар само да исприча своју муку, али у овом тренутку бих волио да ми помогнете да спојим своју тренутну ситуацију са духовним, односно црквеним животом. У мом месту се често организују поклоничка путовања до манастира Лепавине. Планирао сам да и ја пођем 22. фебруара. Интересује ме да ли бисте Ви, оче, једном могли одвојити мало времена за духовни разговор, не мора то да буде сада, већ када Ви будете могли, за мјесец, два, три, четири, када будем дошао са поклоничком групом у манастир Лепавину? Ако треба, ја бих долазио једном мјесечно или једном у два мјесеца до манастира, па ако се деси да Ви имате времена за разговор, ја бих Вам био веома захвалан. о. Гаврило: - Бог благословио, брате! Можеш да кажеш све и да питаш све и преко скајпа у оквиру Духовних разговора, јер за време поклоничког путовања ја заиста нисам у могућности да обавим било какав квалитетан духовни разговор. А, ако се не нађе довољно времена за духовни разговор, онда то није на духовну корист и неће се постићи прави циљ. Пре свега, за време поклоничких посета овде, Богу хвала, увек буде и по неколико стотина поклоника, друго, многи би тада желели да поразговарају са мном, али мени је то и због мог здравственог стања готово немогуће. Одмах после Свете Литургије ја имам обавезну терапију и одређени режим, строго утврђен од стране доктора. Наиме, ја одмах морам да узмем инзулин и остале лекове, због чега ми је потребан кратак одмор, након чега ја поново улазим у цркву да одслужим Молебан испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске за духовно и телесно оздрављење оних који су за то дошли, где се имена, како њихова, тако и њихових сродника, помињу у молитви испред Иконе. Молебан и освећење ствари, које поклоници донесу за благослов, траје скоро сат времена, тако да посебан разговор ни са ким није изводљив. Али, онолико колико могу, толико и дајем и то углавном овако преко скајпа, па, и преко скајпа не могу увек, јер на скајпу имам око 700 регистрованих за духовне разговоре. Догоди ми се да се одједном јави по десеторо, свако би хтео да разговара и нормално је да очекује одговор на постављено питање. Зато ја, када видим ко какве потребе има, према својим моћима и њиховим потребама и одговарам.

380 381

DUXOVNI RAZGOVORI

Приметио си да сваки душекорисан разговор обрађујемо и стављамо на сајт у рубрику ”Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице верујућих људи”. Ако се отвори та рубрика, може да се прочита оно што је објављено, а сасвим је сигурно да у тим духовним одговорима свако себи може наћи одговор за многе духовне недоумице које га лично муче. Ови духовни разговори се углавном објављују анонимно, тако да је име саговорника само мени познато. Једино су објављена имена браће и сестара које ја лично познајем, који су ми блиски и који прихватају да им се име објави. Ове духовне разговоре објављујем на сајту да би и други имали духовну корист од њих, да би и други могли себи да нађу одговор на многа њихова питања. Као што видиш, ова рубрика је веома посећена и читана, ето, примера ради, од 1. фебруара до данас, 16. фебруара, на статистици посећеност и читаност износи 6360 посетилаца. Значи, толико је пута било улаза на странице ове рубрике. Међутим, свакако дођи да се поклониш нашој светињи, чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске. - Хвала Вам, оче. Онда ћемо се чути преко духовних разговора. Све најбоље. И помените ме у молитвама својим. Лаку ноћ, оче, благословите! о. Гаврило: - Бог благословио и лаку ноћ! (На дан светог Симеона Богопримца, 2009.)

УЗВРАЋАЈУЋИ ДОБРОТОМ И ЉУБАВЉУ, ЧУВАМО СЕБЕ ОД МРЖЊЕ ПРЕМА ДРУГИМА

- Помаже Бог, оче Гаврило! Како сте? Зовем Вас из А., да ли имате времена за мене? - Бог благословио! - Хтјела бих да Вас упитам за савјет. Већ годинама ме свекар и свекрва психички малтретирају, почевши од црне магије. Никада им не паше шта год да урадим... Узалуд се трудим. Опраштам им, јер Бог каже да треба да праштамо, али зар читав живот да неко неког понизује? Прије годину дана сам пила лијекове за депресију, јер сам имала страх, ти људи су били неподношљиви. А сад ми је почела трнути глава и поново осјећам неки страх и немир. Молим

DUXOVNI RAZGOVORI

382

Вас ако можете да се помолите за мене, ја се молим данима да ми Бог да снаге да издржим. - Сваки човјек има искушења, али без искушења нема ни спасења, а Господ нам даје толико колико можемо носити. Црном магијом не треба да се оптерећујете, трудите се да живите тако што ће те испуњавати десет Божијих заповести. Ако мислимо или нам се чини да нам неко чини зло и да нас не воли, а као верујући сматрамо да смо исправни, онда смо као хришћани дужни да узвраћамо добротом и хришћанском љубављу. Тако себе чувамо од мржње према другима, а њима служимо за пример како се живи примерним животом. - Трудим се и знам да је све у Божијим рукама. Али зашто има таквих људи, ако им ниси ништа лоше урадио? Ја се борим и имам троје прелијепе дјечице и много доброг супруга, али човјек не може годинама да купи у себи, а свађа не доноси ништа добро (она је вражија). Много ми значи што сте ми се јавили. Ви сте све у праву, али најгоре је то што они сматрају да су у праву и да су безгрешни. Знате, када сам била у другом стању са првим дјететом, говорили су да ћу родити инвалида, а друго када сам носила, говорили су да абортирам. А носила сам им унучад... То су само неки примјери од многих. Оче, какви су то људи? - Сваки човек за себе сматра да је исправан, али када би мало направио „инвентуру“ по свом ранијем животу вероватно да би списак грехова био подугачак. - Као што сте рекли, морам се трудити да све то што ми раде заборавим, јер су то њихове покварене мисли. Често се ја за њих помолим, јер стварно не знају шта раде. Ја имам 28 година и нисам никада рекла да нисам грешна. Знам и да ме Бог чува, јер да није тако, не бих остала нормална након свега претрпљеног. - Требамо стати пред огледало и видјети себе те скинути „мрљу“ коју ми имамо, а они је виде. А ту нашу „мрљу“ скинућемо нашим понашањем, тако што ћемо се понашати онако како бисмо жељели да се други понашају према нама. - У праву сте, оче, али кад сам се забављала са својим мужем, они су причали да ја њему нешто „правим“, а ја уопште о томе ништа нисам знала, а они су се тиме били оптеретили. Боже помози, нису хтјели годинама да ме поздраве, па су ми претили и свашта

382 383

DUXOVNI RAZGOVORI

још. И данас ме гледају као да сам пала из свемира. Али од Вас сам добила одговоре, јако ми је драго. Нека Вас Бог чува. Ако смијем да кажем, Ви мени дјелујете као светац. Ја сам била 2001. године у манастиру Лепавини и то нећу никада заборавити, ако Бог да доћи ћу опет. - Идете ли ви редовно у цркву, постите ли све постове које је Црква прописала, исповедате ли се редовно и да ли се причешћујете? Иначе, добро дошли и радо вас очекујемо. - Постим уторак, сриједу и петак редовно, велике постове нисам могла да постим пошто дојим бебу, него само двије седмице, јер сам примијетила да дијете плаче. Али ћу Ускршњи пост да постим, беба већ има осам мјесеци и може да једе свашта, годишње сам се причешћивала два пута. - Кад бисте постили редовно не би вам ништа шкодило, били бисте духовно и телесно здравији и ви и ваша беба. Знате, од поста нико није страдао, а од преједања многи су оболели од разних болести, а најчешће од болести желуца, јер се свашта једе. - У праву сте, хвала Вам пуно, нећу Вас више задржавати, а и беба се узнемирила. - Није се она случајно узнемирила. - Како мислите? Хоће и она да Вам пише, пошто је ја држим. - О томе мало размислите, одгонетните „енигму“. Како Вам спава дете ноћу? - Буди се два пута ноћу, мазна је и тражи ме, а кад се примакнем близу ње, она заспи. Да ли ја узнемиравам све око себе, можда? - Да ли пре спавања чините крсно знамење на себи и над дететом пре спавања? - Не, ја се помолим, а беба још није крштена, у априлу ћемо кући. Ми живимо близу манастира Липље (мислим, мужева бака), па бисм тада обавили њено крштење. Знам да је црква црква, али кад смо већ близу манастира а и због мужеве баке (да и она присуствује), која има 83 године и доживјела је 13 праунучади, а мој муж је одрастао код ње. А и ја код своје баке, јер су моји родитељи морали ићи радити у иностранство. А нас двоје смо се овде у А. и упознали. - Пре спавања увек прочитајте ову кратку молитву:

DUXOVNI RAZGOVORI

384

„Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи његови и нека беже од лица његова они који Га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња, тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогањаш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст свој часни за прогнање свакога противника. О пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима светима у векове! Амин.“ - Хвала вам пуно, оче, збогом! (На дан Св. Партенија Лампсакијског, 2009.)

ЗА ДУХОВНО ЗДРАВЉЕ СЕ ИДЕ СВЕШТЕНИКУ, А ЗА ТЕЛЕСНО ЛЕКАРУ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Потребно ми је да разговарам са Вама. - Бог благословио, сестро! Има ли шта новог? Да ли је кренуло набоље? - Нажалост не, све је горе и горе. Он је, чини се, скроз полудео. Иселио се из стана где је живео са цимером, променио број телефона, ни са ким не комуницира. Кући се није јављао пуних 20 дана и, ево, данас је тек звао, није рекао где је сада, само је цимеру рекао да је код неке жене. - Па, он је болестан, мора неко да се брине о њему. Како може да борави у иностранству кад је тако болестан? - Оче, ја не знам шта да радим, јер ни његова мајка, а ни брат не схватају озбиљно његову и моју ситуацију. Чак мисле да сам ја мало полудела. - Па и за то има решење, где се лако види ко је болестан а ко није. - Када сам била тамо, нашла сам свећу са његовог крштења преломљену на три дела.

384 385

DUXOVNI RAZGOVORI

- Постоји медицина, а и правна служба за решење таквих и сличних случајева. - Он је медицински здрав, осим што има главобоље и проблем са притиском, јер када је био овде ишао је доктору. Али он се у суштини ненормално понаша. Стално је мршавији, мења расположење сваких пет минута, час се церека без контроле, час само што не заплаче, па је онда бесан, и тако све у круг... - Мало озбиљније се ти позабави око његове болести. Њему мора хитно да се помогне. Мани ти то сујеверје... - Оче, ја нисам сујеверна, напротив... Када бих знала шта треба да радим, урадила бих. - Молитва је обавезна, али је потребно и ово што сам ти горе већ написао. - Молим се, оче, сваки дан по цео дан, идем у цркву од када за себе знам, деда ми је био свештеник.... Истина је да сам сада тотално изгубљена, до њега да допрем не могу, чак и да знам где је, не могу на силу да га натерам да дође кући. - Наравно да не можеш на силу, али и за то постоји решење. Како послодавац може да држи болесног човека и да не зна где се налази ако се изгуби? Ако послодавац не зна за њега, он истог дана треба да пријави полицији, односно служби за изгубљене особе, а зна се где се пријављује... За духовно здравље треба ићи код свештеника, а за телесно код лекара. - Оче, молим Вас да се не наљутите на мене, али стварно ме занима да ли да елиминишем као опцију или је ипак могуће да је он под дејством неких злих сила, мислим на неке враџбине и слично. Јер, он се преко ноћи трансформисао, од породице никог очима не може да гледа, ужасно изгледа, а тврди да се супер осећа. Пун је неке мржње и беса. (...) Знам где се пријављује, али они кажу да ми морамо да знамо у којој је он земљи и да смо у каквом таквом контакту са њим и да то није њихов случај... А што се тиче посла, он једино ради посао како треба. Има неке мање испаде, али ништа што се не може толерисати. Једино је однос према породици и пријатељима промењен, значи ни са ким не комуницира, а тамо се само дружи са једним колегом. Међутим, када је био овде, пар пута је сам поменуо да не може да објасни зашто неке ствари ради. Због тога ми је та опција с магијом и чудима пала на памет. Јер

DUXOVNI RAZGOVORI

386

то је, Боже опрости, толика мржња у њему да ја Вама не могу да објасним... - Онда и није толико болестан кад је способан за рад, то значи да је ипак свестан и одговоран за посао на коме ради? - Ето, мени је био рођендан, а он ми пожелео да што пре умрем и рекао да ће ми доћи на гроб и запалити наопако свећу. Боже опрости, зар се и то ради? - Срећан ти рођендан и да дуго поживиш у миру и здрављу! - Хвала, оче, даће Господ. - Изгледа да си и ти помало оптерећена његовим свакаквим фантазијама? - Ма, ја сам сада тотално поремећена, свакакви мејлови ми стижу од те жене, прети ми, сваки дан ме малтретирају до изнемоглости с причама о неким гробовима, мртвачким водама и да не помињем даље... Такође ми је она послала мејл у ком каже да је њему дала нека чуда, мртвачку воду, земљу... да је њена баба влашка врачара. Ја никада нисам о томе размишљала, нити сам икада веровала ни у шта осим у Господа. - Ма, мани ти те влашке враџбине, гробове и мртвачке воде. То спада у сујеверје и празноверје... Да ли си ти запослена? Чиме се бавиш? - Студент сам, оче. Али, читала сам о тим влашким врачарама и толико сам се уплашила, језа ме просто ухватила. А на сајту Вашег манастира сам прочитала да су људи имали јако лоша искуства са тим. - Живи ти живот по Богу и немој уопште да размишљаш о тим порукама преко е-поште, јер изгледа да су они који ти то шаљу беспослени и немају никакав садржај у свом животу. - Знам, оче, да само од Господа помоћ могу да очекујем и добијем. Хвала Вам на времену и опростите што Вас узнемиравам својим проблемима, али ме све ово јако погађа и боли. На ивици сам очаја, јер ја нисам никада никог мрзела и не мрзим и ваљда због тога толику мржњу не могу да поднесем. Благословите, оче! - Бог те благословио и нека те Господ и Пресвета Богородица заштите од свакога зла, видљивог и невидљивог и да ти подаре добро здравље. - Бог Вас чувао и благословио! - Амин! (На дан св. Партенија Лампсакијског, 2009.)

386 387

DUXOVNI RAZGOVORI

НЕ МОЖЕ БИТИ ИСПОВЕСТИ ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

- Помаже Бог, оче! Благословите! Како сте, оче! Ево, ја сада читам увод у Српски православни посни кувар протојереја др. Жарка Гавриловића и размишљам о скором почетку поста, односно како треба постити у току Великог поста? Пронашла сам да се риба и уље једу само суботом и недељом. Ја до сада нисам тако строго постила, а постила сам више пута пред причест за Велики и Божићни пост. Хтела бих да поступим како је Црква прописала. Шта Ви, оче, мислите о томе? Такође ме интересује како и колико се треба молити у току поста, а и како и колико се исповедати? - Бог благословио! Богу хвала, добро сам. У току Великог поста суботом и недељом је разрешено јело на уљу, док се риба у току овог поста једе само на Благовести и Цвети. Што се молитаве тиче, молитва је потребна увек и у њој морамо стално пребивати, јер као што је за дисање организму потребан кисеоник, тако је за душу потребна молитва. - Мислите на Исусову молитву? Ја практикујем да је понављам увече док не заспим и понекад преко дана... - Умну молитву можеш увек да упражњаваш и кад год можеш понављај је, али неопходне су и остале молитве, јутарње и вечерње, Јеванђеље, псалми, акатисти светитељима... Свако према својим могућностима. То је као да се скупља лепта по лепта... Свака молитва је једна лепта. - Да ли бих могла сада, овако преко интернета, да затражим благослов од Вас, оче, да постим предстојећи Велики пост како правила налажу, односно на води, а суботом и недељом на уљу? - Сваки православни верник требало би да пости све постове које је Црква прописала, а такође сваку среду и петак, осим трапавих седмица, које су разрешене по правилу Цркве. - Оче, свештеници различито приступају начину држања поста... Неки кажу да треба строго постити, неки кажу да није неопходно строго постити. Како поступити? Ја осећам да могу и желим да постим овај пост, али осећам да ми је потребна нека потврда.

DUXOVNI RAZGOVORI

388

- Пост је потребан за духовно и телесно здравље, према томе, треба постити онако како је Црква прописала. Ко пости све постове, код њега сигурно неће доћи до закрчења и „бетонирања“ мозга, када мозак постаје нефукционалан, и не само мозак, већ и све остале телесне фукције. Пример за то су монаси. Када сам ја живео на Светој Гори, од тада је прошло већ 24 године, могу да посведочим да ни један монах у то време није умро од болести, већ само од старости. То је све због здравог начина живота. - А што се тиче исповести, с обзиром да сте Ви духовник, да ли је ово права исповест преко интернета или је потребна и она „очи у очи“ са свештеником и испод епитрахиља? - Не, не, нема исповести преко интернета, већ лично код свештеника у цркви. - А како је најбоље пронаћи свог духовника, шта Ви мислите? - На ово питање имаш одговор у оквиру рубрике „Духовни разговори“, па би било добро да наведени разговор прочиташ: - „Помаже Бог, оче Гаврило. Благословите! Срећан Вам празник! Оче, хтела сам да Вас питам где бих могла да нађем доброг духовника? - Бог благословио, сестро Ивана! Питате ме где бисте могли да нађете доброг духовника. Када би духовник био ствар или роба која се може купити, могао бих Вам препоручити, међутим духовника Вам не могу препоручити и нико то не може. Значи, онога коме ћете своју душу поверити морате пронаћи сами. Пошто живите у Београду, не морате нигде далеко да идете. Духовника можете пронаћи и у свом парохијском свештенику, који је задужен за вашу парохију и цркву у коју идете на богослужење. Одговоре на сва остала Ваша питања добићете од духовника кога одаберете.“ - Хвала Вам, оче Гаврило! Благословите! - Бог благословио и лаку ноћ! (На дан св. свештеномученика Харалампија, 2009.)

388 389

DUXOVNI RAZGOVORI

ЗА ИСКУШЕЊА СЕ НАОРУЖАЈМО СМИРЕЊЕМ И ТРПЉЕЊЕМ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! - Бог благословио! - Поштовани оче Гаврило, ако дозволите, изнела бих Вам своју муку коју носим већ дуже време. У цркви сам већ 20 година, а духовног оца имам задњих 10 година. Сада је он игуман манастира Средиште код Вршца, о. Нектарије. Он је добар отац и Господу сам захвална за њега. Вама бих, о. Гаврило, хтела да напишем како не могу да послушам о. Некарија да дођем у манастир у коме сам била годину дана, а из истог изашла због старијег сина, тј. његових проблема, за које сматрам да имају корен у мом грешном животу. - Све док смо у овом телу и на овом свету нећемо бити без проблема и искушења, зато се пре свега морамо наоружати смирењем и трпљењем. Углавном сви траже неку лагодност на овом пролазном свету, а то буде без икаквог духовног труда и делања на спасењу душе за вечност непролазну. - Да, то је истина. Тешко ми је да оставим синове, који су у озбиљним проблемима и да препустим Господу да уради по Његовој светој вољи, кад ја не могу ништа… да послушам свог духовног оца и вратим се у манастир у коме сам била. Иначе волим манастирски начин живота, за световни не марим, сем што осећам бол због деце. - Ако су деца пунолетна и збринута, коју бригу ти имаш? Да код тебе не буде као она народна кад се девојка требала удати, а њој се није ишло из куће родитеља, па када су сватови дошли по њу, она је рекла својима: ја хоћу, а ви ми не дајте. Да тако не буде и са вама. Ви хоћете у манастир, а ипак налазите изговор да не можете због деце. Не може ниједна птица одједном стати на „два коца“. Морате се одлучити или манастир или се брините о деци. - Хвала Вам, оче, на овој поуци коју сам у срцу осетила. У недељу ако Бог да идем код мог духовника о. Нектарија у манастир Средиште, да му кажем да сам одлучила да идем у манастир. Молим Вас да ме поменете у Вашим молитвама да ме Господ укрепи.

DUXOVNI RAZGOVORI

390

- Бог благословио и лаку ноћ, ако се коначно одлучите за манастир и монашки начин живота, желим вам добро трпљење и дубоко смирење. Амин! (На дан преподобног Симеона Мироточивог, 2009.)

СВАКА УСРДНА МОЛИТВА ЈЕ ЛЕКОВИТА

- Оче Гаврило, помаже Бог! Благословите! Потребно ми је да разговарам са Вама. - Бог благословио, брате! - Ух, сада ми је лакше кад сте се јавили. Оче, замолио бих Вас да ми кажете нешто о боловима које имам у предјелу срца. Пијем љекове за душевне поремећаје, али од таблета споро долази помоћ. - Само ти отерај те твоје демончиће у море, а отераћеш их молитвом и постом. - Оче, падам у очајање. Навиру ми тешке мисли, ломе ме, осјећам магијско дејство на себи, а понекад се и ја понашам као да сам медиј... - Само се ти бори. Ту ти је близу манастир Острог, он ти је права духовна болница. - Оче, осјећам као да море нечистих помисли навире на мене и као да сам их све прихватио. Веома ми је изражена и отуђеност. Читао сам у књизи о отуђењу кроз које је пролазио Силуан Атонски. Да, он се много молио. Мене брине што мени никако не пролазе те тешке мисли и мучи ме питање докле ћу овако? - Што је већа борба, биће и већа награда од Господа. - Оче, можете ли нешто корисно да ми кажете о борби са помислима? Код мене је случај да су ми демончићи у глави, а имају и још неки демони у мени, који ми праве демонске халуцинације... - Одакле си их покупио? Где те нађоше? Кроз која си их врата пустио да ти дођу и да ти сада не дају мира? Питаш како да се браниш и одбраниш? Ето, ти кажеш да читаш поуке светих подвижника. Верујем да у тим књигама можеш и себе да нађеш, као и то на који начин да се одбраниш од искушења које те сналазе.

390 391

DUXOVNI RAZGOVORI

- Раније сам грешком био ушао у медитације. Медитирао сам да зауставим рат на просторима бивше Југославије кад је било оно лудило 1991. и 1992. године. Послије сам схватио да ме ђаво преварио и да ми је кроз то душу отровао и чак послао демончиће да ме муче. - Што не превари ти њега? Што га не отера од себе, како би отишао у пуста и безводна места, где нико не борави и где никоме не би шкодио? А како си ти то помислио да би демонским силама зауставио рат у бившој Југославији? Где си то научио или пак прочитао? Да ли те неко саветовао да све то чиниш? - Оче, ја осјећам на себи ријечи светога Силуана, који каже да се наш ум се бори против палих духова, тј. против демона и да ово изискује велики душевни напор. Ђаво ме тада преварио и стално осјећам као да дрежди нада мном. - Што каже она народна пословица, ко с ђаволом тикве сади, о главу му се обијају. Како и на који начин си га призвао? Па, видиш да те сад не оставља и не одлази од тебе? - Био сам заведен од неких лажних учитеља јоге, медитације и сличних књига, о хата-јоги, раџа-јоги, медитацији и концентрацији, тако да јако, јако осјећам ову пословицу. Оче, гледао сам ТВ кад се непомјаник био појавио и кад је летио. Ја се помолим Мајци Божијој и добијем одговор од Ње да је то Антихрист. Та агонија траје од 1991. године. Изгледа, оче, да ми је послао демоне који траже само њега. У помислима осјећам кад треба да се молим и осјећам како ми неки ђаво не да да се молим. - Најјаче оружје јесте молитва, затим пост, исповест и често причешћивање. Ти мораш да будеш под духовним руководством старијег и искуснијег духовника и беспрекорно мораш да будеш добар и послушан свом духовнику, па ћеш убрзо видети како ће ти демончићи спаковати своје стварчице и побећи далеко у пуста места. - Оче, можете ли ми рећи нешто о Вама? Да ли сте имали слична искушења и на који начин сте их побиједили? Да ли треба исповиједити помисли? Осјећам ја, оче, да нијесам још далеко од циља, међутим нијесам му још ни близу, јер ми ђаво за час помути разум, и видим, кад не идем у цркву осјећам се теже, а често ме

DUXOVNI RAZGOVORI

392

прогања и нека лењост, па не знам шта да радим? - А, значи у томе је један од проблема? Дакле, и тебе је захватио вирус који је већином завладао међу младима, а ни старији нису поштеђени вируса званог „лењивитис“? - Да, да, изгледа да је тај вирус у питању. Оче, интересује ме како се јавља и рађа лењост? - Тај вирус је врло пријемчив код оног ко није вакцинисан на време. Ето, видиш да и читање духовних поука и духовног штива већ олакашава, али најјача вакцина против тог опаког вируса је редовно, односно свакодневно читање Светог Писма. Иначе, прво дође дух лењости, па онда дух очајања... Али, треба се наоружати свим духовним оружјем и од свега тога одбранити, да се не би дошло до онога што за душу није корисно и спасоносно. - Оче, не знам, можда Господ управо хоће да ме Ви руководите? - Како си ти осетио да ти баш ја будем духовник? По чему? - Оче, ја увијек нешто корисно научим од Вас и увијек ми буде спасоносно за душу. На примјер, када прочитам неки текст на интернету на Вашем сајту, одмах ми буде боље... Оче, размишљам да ли да дођем до Вас у Лепавину ових дана, или можда тек око 1. маја, јер почиње пост па не знам да ли би то било упутно? Оче, које псалме да читам против духа лењости и очајања? - Свака молитва је лековита ако је усрдна и ако се не чита механички. Само усрдна молитва ће бити родна и донеће много плодова. - Оче, ја желим искрено да Вам кажем да је моја молитва управо била механичка. Био сам као човјек-машина. Сад је мало боље, али не још сасвим. - Само се моли полако и усрдно... - Ја заиста желим да се молим полако и усрдно, али ђаво ме одмах тјера да брзам. Међутим, и сам видим - што је молитва полаганија, то бива и усрднија. Да ли је тако, оче? - Не треба на себе пуно натоварити, па да се брзо умориш и онда одустанеш због поменутог „вируса“. - Хвала Вам, оче, благословите!

392 393

DUXOVNI RAZGOVORI

- Бог благословио и лаку ноћ! Амин! (На дан преподобног Симеона Мироточивог, 2009.)

Осврт др. Тамаре Поповић на разговор о. Гаврила са б. Зораном

Поштовани оче, Гаврило! Читала сам духовни разговор са братом Зораном, јако је добар и примјењив на већину залутале духовне дјеце. Мислим да су експерименти у духовном животу непотребни и да заиста не треба ништа да испитујемо сами, већ да поштујемо прописане законе и савјете Светих Отаца. Ја сам радила експеримент у науци за свој докторат. Он је у суштини исто био непотребан, јер је потврђен природни закон у који савремени човјек не може да вјерује, јер је заслијепљен технологијом и развојем и не може да прати досљедно природне законе. Зато губимо вријеме и енергију да бисмо доказали нешто што је природно и исконско невјерним Томама из савремене цивилизације, која је отуђена од Бога и човјека.

др. сц. мед. Тамара Поповић

НИКАДА НИЈЕ КАСНО ДА СЕ КРЕНЕ НА ПУТ СПАСЕЊА

- Помаже Бог, оче! Благословите! - Бог благословио! - Надам се да Вас не опетрећујем превише, молила бих Вас за савет. Да ли ми можете помоћи у мојој недоумици? - Које су вам недоумице? - Не знам како да разрешим ситуацију са момком са којим живим, не жели да се изјасни да ли је за брак или не. А ја више не желим да живим у блуду, осећам да варам Господа начином на који живим и све ме то много удаљује од Господа. - Паметно, што пре решавајте то питање. Немојте даље да живите у греху, који је погубан за душу, а и тело страда. - Знам, оче, али не знам како да то разрешим. Проблем није до мене, него он се не изјашњава. Пробала сам с њим отворено

DUXOVNI RAZGOVORI

394

да разговарам. Имам осјећај да нам нечастиви стаје на пут. Да ли се Ви можете помолити за разрешење наше ситуације? А други је проблем у томе што сам залутала и удаљила се од Господа. Помозите ми да се вратим на прави пут, вера ми је ослабила. - Вера вам је ослабила зато што није имала чврст корен. - Помозите ми, оче, како да се вратим Господу у наручије и како да разрешим ситуацију, сваки дан само срљам и страдам. Можете ли ми дати благослов за неку молитву којом бих се уз Ваш благослов молила за разрешење? Још један мој велики проблем који ме страшно мучи је тај што радим у медијима, аквизитер сам за огласни простор, и кроз посао много сарађујем са особама које се баве црном магијом (то је део мога посла). Колико год покушавам да их избегнем, они се увек „каче“ на мене, хоће контакт са мном. Радим на Западу у једном дневном листу. Молила бих да овај наш разговор не објављујете на сајту. - Углавном духовне разговоре које обавим преко скајпа и објављујем, како би били на корист и другима који су у сличној ситуацији, тј. да би изашли из разних тешких ситуација. Неке од разговора објављујемо без идентитета. Верујем да сте и ви прочитали многе моје духовне разговоре и себе негде нашли, јер да нисте вероватно се не бисте обратили вашим питањем. - Много Вам хвала. Наравно да сам се нашла. То је предивно писање и камо лепе среће да тога има више, јер нама у дијаспори то је много потребно. - Прекинули сте разговор, а нисте чекали крај како би сте добили савет за који сте ми се обратили. - Опростите ако сам Вас прекинула. - Имате страх и стид да не би сазнали људи о вашем греху, а од Господа, многобројних анђела и анђела чувара који стоји и плаче, који се удаљује од човека када је у греху и када чини исти? Када човек који је грешио буде затечен у гресима које је чинио а није се покајао, последње станиште му је код оних којима је цео свој живот служио, тј.у вечним и бескрајним мукама, код својих наредбодаваца у смраду и аду вечном. Тај ад почиње већ на овом свету, а то је грижа савести за све што је човек чинио противно Богу и свему ономе што је свето и чисто.

394 395

DUXOVNI RAZGOVORI

Питали сте ме коју молитву да упражњавате да би сте се одбранили од грешних мисли и дела. Упражњавајте умну молитву, која се у свако време и на сваком месту може чинити речима и умом, а то је Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешну, а поред умне молитве неопходно је постити постове које је Црква прописала, редовно се исповедати и причешћивати. Тада ће и молитва бити успешна за душевно и телесно здравље, за вечни непролазни живот код Господа, свих светих анђела и свих светих који су на земљи живели по заповестима Божијим. Ето, толико за сада, само је потребно да се крене на прави пут ка Царству Небеском, јер је ово земаљско пролазно и ништавно. - Хвала Вам, оче. Најгоре је што сам ја осетила милост Божију и радост у срцу, сада се кајем што то нисам сачувала. Знам да нема веће радости и милости од оне коју Господ излије у срцима нашим. Сада тугујем што нисам верно чувала оно што ми је дато. Помолите се за мене грешну и недостојну. Да није молитава мојих ближњих, вероватно бих већ била у канџама ђавољим. - Никада није касно да се крене на пут спасења. - Слава Богу, даће милостиви Бог да се поново вратим једином и правом путу. Помолите се за мене да истрајем у посту и да ми Господ да снаге. Благословите, не бих више да сметам, вероватно има још много оних који чекају на Ваше одговоре. - Бог благословио! - Слава Богу. Молитвама о. Гаврила Господе помилуј и спаси ме грешну! (На дан преп. Тимотеја и св. Евстатија, 2009.)

УЗМИ ФЕЊЕР ДУХОВНОГ ЖИВОТА И ИЗВЕШЋЕ ТЕ ИЗ МРАКА НА СВЕТЛОСТ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Јављам се из Шведске. Опростите, ја сам самоук на овој „кутији“ па пишем мало спорије. - Бог благословио, брате! Којим добром се јављаш? Како и када нас нађосте на овој „кутији“? - Пре пар дана наишао сам на Вашу страницу у Serbiancafe-у.

DUXOVNI RAZGOVORI

396

Постављен је Ваш линк у „Православљу“ и када сам почео са читам пожелео сам да ступим у контакт са Вама и да Вас упознам. Прочитао сам много лепих текстова о Вашем манастиру и Вашој братији. - Коју рубрику највише пратиш и читаш? - Православље и по мало политику. - Мани политику! Спасавај душу! Идеш ли ти, брате, редовно у цркву, мислим макар недељом и о црквеним празницима? - Оче Гаврило, ја сам обичан човек који тренутно лута и тражи како прави пут, тако и праве људе, који су способни да ми помогну да изађем из мрака. - Узми фењер духовног живота, који ће ти осветлити пут и извести те из мрака на светлост... Идеш ли на Богослужења у цркву? - Идем у цркву онда када ми је то могуће, а искрено да Вам кажем, од мене до цркве је 60 км, а до манастира 35 км, тако да нисам у могућности да идем редовно на службу Божију. - Па, ето, видиш да ти духовни извор, одакле ћеш захватати живу воду да утолиш духовну жеђ, није далеко. Напротив, тај извор ти је близу. То је парохијиска црква и манастир, и нису ти далеко... Једино ако не болујеш или ако ниси захваћен вирусом „лењивитиса“? - И то је тачно, али бојим се да ја имам и других проблема у себи, а то је управо због лењости. Имам преко 60 година и драге воље бих желео да се потпуно изменим, само не знам како. Знам само да бих желео да упознам доброг духовника, па да се уз обострану сарадњу растеретим многих терета које носим на леђима. Богу хвала да сам Вас срео макар и на овај начин, оче Гаврило. Знам да сте нарушеног здравља, могу ли некако да помогнем можда? - Да, моја болест је друге природе, али твој „лењивитис“ да се лако излечити са мало више воље, ако немаш другу, тежу болест. А како то да немаш духовника у том најближем манастиру, па да се са њим посаветујеш и да будеш под његовим духовним руководством? Да ли је то мушки или женски манастир? - Овај манастир је основан пре 4-6 година. Ту се налази млади

396 397

DUXOVNI RAZGOVORI

игуман Доротеј, монах. Он је Швеђанин, једно време је боравио у Каони код Ваљева. Што се мене тиче, ја носим један ранац на леђима пун многих ситних и крупних грехова, које желим да одбацим од себе. Наравно, никога нисам убио, руке су ми чисте по том питању, али сам оптерећен са много других почињених грехова, ни броја им не знам. - Па добро, брате, време је да тај ранац почнеш помало да празниш. Лакше ће бити и „вирус“ ће нестати. Живиш ли са породицом? - Био сам ожењен, али сам већ петнаест година разведен. Имам двоје деце, ћерку и сина. Ћерка је удата за Швеђанина, а син живи сам по данашњем начину живота младих. Са ћерком сам у добрим односима, а са сином не комуницирам, јер он то не жели. Он има 25 година, има неку девојку, ради и тако живи. А који је разлог да не жели контакт са мном, то не знам. У праву сте, оче Гаврило, треба да почнем да исповедам своје грехе и да се кајем због њих, али не знам како да почнем и камо да кренем? Мени је много жао што се тако десило између мене и њихове мајке, па и између мене и њих двоје. Само сам успео да повратим контакт са ћерком и сада одржавамо везу. Ја морам много да водим рачуна да не бих нешто погрешио, па да се и тај контакт не би угасио. - Сад је настало нова доба и други је начин живота. Данас је мало младих који поштују своје родитеље и који их питају за савет. Свему су научени, само мало чему доброме. Ето какво је данас време дошло да су родитељи пред децом мањи од маковог зрна. - Оче, то је тачно. Само, ја сада осећам да нисам више онај који може све и ничега се не боји. Схватио сам да се једино плашим Господа Бога, јер знам да сам много грешан и да желим да Му приђем ближе, а не да се још удаљим од Њега. - Па рекосмо, почни ранац да празниш док се не испразни, јер се не зна кад је крај овоземаљског живота. Пред Господа се не може изаћи са свим оним што је у ранцу и што се још из младости накупило. Пало се, брате! Сада је крајње време за устајање. Времена за кајање још има, али не сме се дуго чекати, јер не знамо кад ће куцнути час. - Оче, ја бих желео одмах да започнем са исповешћу, само

DUXOVNI RAZGOVORI

398

искрено речено, не знам тачно како. Ја имам намеру да дођем у Србију овога лета и волео бих да се видим са Вама. Надам се да има људи који иду из Београда у ходочашће код Вас, па бих можда могао и ја са њима... Оче Гаврило, да ли бисте Ви можда могли да ми будете духовник или да ми помогнете да одем код неког духовника, који ће ми помоћи. - Лако ћеш наћи духовника. То је свештеник који је задужен за твоју парохију и парохијску цркву, у коју ти одлазиш недељом и празницима, и у којој треба да се исповедаш и причешћујеш. - А ја сам мислио то некако другачије да се уреди. Желео сам неког старог, искусног духовника, монаха који зна шта треба и како треба помоћи у оваквим ситуацијама. Читао сам једну, по мени дивну књигу, која се зове „Казивање једног Боготражитеља свом духновном оцу“ и та књига ме много одушевила и тада се пробудила жеља у мени да и ја овладам Исусовом молитвом. Али, у тој књизи пише да нико не сме то да чини на своју руку, већ треба да има једног духовника, који ће га водити кроз ту науку до краја. - Наравно, тражи и наћи ћеш, куцај и отвориће ти се. - Опростите, оче, зар ја овог пута не куцам? Хвала Господу Богу и Вама, оче, за Вашу заједничку милост и за то што имате стрпљења да мене грешног и недостојног удостојите да разговарам са Вама на овај начин. Лаку ноћ и благословите, оче! - Бог благословио и лаку ноћ. (На дан светих апостола Архипа, Филимона и Апфије 2009.)

НЕМОЈ СЕ СТАЛНО ВРАЋАТИ УНАЗАД

- Помаже Бог, о. Гаврило! Благословите! - Бог благословио! - Оче, имам бол у души, па не знам шта да радим да би ме прошао, имате ли неки користан савјет да ми дате? У срцу је и нека болесна жеља, која ми вјероватно и ствара бол, па не знам како да се ослободим те болесне жеље. На силу не може, потребно је покајање и савјет искусног духовника. - Непотребно је стално понављати исто, брате, изгледа да

398 399

DUXOVNI RAZGOVORI

се ти не трудиш да се ослободиш мука које те муче, него увек тражиш неког да те ослободи истих, а ти само тапкаш у месту. Болесник кад тражи помоћ од лекара мора послушати његов савет и придржавати се терапије која му је дата за телесно оздрављење, исто је то потребно и за духовно оздрављење. - Оче, немам вјере у себе, а каже се да ће вјера у Бога изродити и личну вјеру. Шта да радим, колебљив сам. - Потребан је лични труд и дисциплина болесника у свему, да би дошло до његовог оздрављења. - Шта треба да радим и у чему да будем дисциплинован, дајте ми неки савјет. - Нико ти ништа на силу не може наметнути, мораш сам својим трудом постићи дисциплину. - Код мене се појављује нека сила у облику одбојности и желио бих да се исцијелим у трену. - Ниси ти без разума, јер да јеси, не би ти радио на на том месту где радиш. - Нисам без разума, али јесам без воље, колебљив сам. - Изгледа да ти много филозофираш и паметујеш. - Па изгледа је тако и шта онда да радим? - Шта да радиш? Оно што читаш у духовним књигама то и да испуњаваш. - Халуцинације ми из главе праве одбојност и тјерају да филозофирам и паметујем и стално траже неки разлог да не испуним оно што у духовним књигама пише. - Немој се стално враћати уназад и сећати се шта си читао у разним књигама које су те и довеле у овако негативно духовно стање и духовни немир. - Не знам шта да исповиједим да бих се ослободио халуцинација које ме тјерају да се стално враћам уназад. - Ти се изгледа налазиш на једној клацкалици, некад горе, некад доле, а никако да се зауставиш на бољој страни, оној горе према Богу и спасењу душе, где је излазак из таме ка светлости. - Изгледа да је тако, неодлучан и малодушан сам, мада понекад успијем и да се концентришем, уз мање проблеме (проблем ми праве халуцинације). Оче, реците ми још нешто спасоносно за

DUXOVNI RAZGOVORI

400

душу. Хоћемо ли још разговарати или да завршимо? - Добро је разговарати, али да разговор не пређе у празнословље. - Оче, поздрављам Вас, збогом! - Бог благословио! (На дан преп. Тимотеја и св. Евстатија, 2009.)

ПАДА СЕ, АЛИ СЕ ОПЕТ УСТАЈЕ

- Помаже Бог, оче, благословите. Желим да Вам кажем да ја по цијели дан употребљавам Исусову молитву, а да никад нисам тражила за то благослов. Да ли смијем тако? - Бог благословио, сестро Драгана! Само се ти моли. Колико год да се молимо, молитва никада није довољна... - Хвала, драги оче, хвала од срца! И својим сестрама сам рекла да изговарају Исусову молитву. - Као што тело не може без хране, тако и душа не може без молитве! - Да, драги оче, а нарочито моја душа, која сваки трен у мислима гријеши. Оче, не знам зашто ме мисли често вуку у гријех? - Знаш ли шта каже отац Тадеј: „Какве су ти мисли, таква су ти и дела“? - Трудим се, оче, да их побиједим и зато упражњавам молитву Господа Исуса Христа, не би ли ми мисли скренуле на прави пут, пут Господњи. Често се и себе саме уплашим зашто сам мислима допустила да ме воде у очај. - Молитву ми упућујемо Господу, а не молимо се молитвом којом се Господ молио. - Оче, опростите, лоше сам се изразила. Богу хвала, некад се тако лијепо молим да сузе среће теку и по пола сата. Али, као мало дијете, склопим коцкице, па их онда срушим, јер таман кад помислим да сам се приближила Господу, ја паднем... - Падне се, али се опет устаје и продужава се даље, да бисмо исправили пут којим идемо... - Трудићу се, оче, из све снаге, да ме Господ учврсти у вјери. Трудићу се свим срцем и душом, јер знам да ми је Господ стално

400 401

DUXOVNI RAZGOVORI

у помоћи, јер ме до сада избавио безброј пута од свакојаког зла. А ја ипак дозволим себи да поново згријешим, а онда се мало придигнем и сваки пут поново Господа молим за опроштај. Слава Му и хвала. - Такав нам је живот док смо на овом свету, да стражимо и бдимо да не будемо затечени и неспремни за вечност. Нека буде по Божијој вољи колико ћемо живети и кад и како ћемо отићи са овог земаљскг живота. То је једина тајна коју човек не зна. Ми не знамо када ће бити крај нашем животу на земљи. - Тога се сви морамо бојати. И ја се грешна бојим... Бојим се да још више не згријешим, па да моја душа не оде тамо гдје су мјеста тамна и мрачна. Оче, ја бих хтјела да будем добра слушкиња Божија, да завриједим Божанску милост. А Вас, драги оче, нека и даље много година чува Небеска Царица и да Вам подари добро здравље и дуг живот, јер много сте потребни нама, Вашем јако великом стаду. Хвала Вам од свег срца! Хвала Вам, драги оче, и на овим душекорисним савјетима. Поново сте по ко зна који пут окријепили ову моју душу грешну, дали сте мени недостојној прегршт духовне хране. Хвала Вам, оче, и за вечерње молитве пресвијетлој Мајци нашој. Свако вече сам уз Ваш умилни глас, који напаја мој дом Божијом благодаћу. Лаку ноћ, оче, благословите! - Бог благословио и лаку ноћ. (На дан преп. Тимотеја и св. Евстатија, 2009.)

УМ ОСВЕЋУЈТЕ МОЛИТВОМ

- Помаже Бог, оче Гаврило, благословите! Мир Божији и Христос се роди! Недавно сам почела да користим рачунар, и чим сам нешто научила, потражила сам сајт манастира Лепавине, и сада свакодневно посећујем Ваш сајт, тражећи лијека души. - Бог благословио! Ваистину Христос се роди! Које рубрике најчешће читаш на нашем сајту? - Свакодневно пратим Ваш дијалог са вјерницима, очекујући да извучем неку поуку за себе. Малоприје сам прочитала „Праведно и неправедно страдање“. Ако може, оче, замолила бих Вас да нас поменете у својим молитвама и благословите да Вас посетимо у

DUXOVNI RAZGOVORI

402

бањи за време Вашег боравка. - Можете да дођете, једино морам да видим како ће ми др. Тамара одредити терапије и у које време сам слободан. Јавите ми се на скајп на овој истој вези, јер су ми из Бање дали њихов пасворд, тако да ћу се тамо прикључити са својим лаптопом. - Оче, много Вам хвала! Свако добро од Господа! (...) Ево, прошао је Ваш опоравак у бањи и већ сам Вас синоћ слушала на станици Радио Благовести, при чему сам лежала, па сам се оптеретила да ли је то грешно да лежим док се чита Акатист Пресветој Владичици нашој Богородици? Посавјетујте ме како је достојно слушати Радио Благовести у термину од 22 до 23 сата. Истовремено бих Вас замолила за благослов за Исусову молитву и поуку, и адресу оног грчког сајта на коме се помиње сајт манастира Лепавине, чини ми се једини од свих српских православних сајтова. - http://manastir-lepavina.org.novosti/indexphp/weblog/de-taljnije/radio_blagovesti и http://agioritikesmnimes.pblogs.gr А што се тиче слушања aкатиста, чините онако како ви осећате и како сматрате да је најбоље. Дође ми мисао овог тренутка, кад се сетих ноћног света и младих који налазе ”утехе” по ноћним баровима и кафићима, који представљају предворје пакла и сигурно губљење душе. А видите, они су врло послушни својим „господарима таме“. А ти исти, ако понекад и сврате у цркву, још док нису ни укорачили преко прага цркве, већ их је ухватио умор, па прво гледају где има која столица да седну док се служба не заврши или им онај невидљиви шапуће да што пре изађу из цркве, и тако настаје мисаона борба. Међутим, у баровима и кафићима по целу ноћ издржавају, уз трештање музике и гушење у диму цигарета. И цело тело ломе уз те трештаве звуке музике, а сутрадан, кад сване, одлазе кућама мамурни и уморни. А онда по цео дан спавају онако ошамућени и ако стигну, нешто и поједу, а ако не, ништа, али навече се опет нађу на истом месту где су били претходне ноћи. Ето, тако тече живот појединим младим људима, све док се не разболе... А кад наступи болест, почиње потрага и борба за оздрављење. Прву помоћ по правилу потраже код разних

402 403

DUXOVNI RAZGOVORI

видовњака да виде да ли им је неко набацао неке чини. Кад ту не добију помоћ, онда окриве неког за њихов претходни начин живота, који је био нехришћански и све друго, само не живот по Богу. Онда се обрате и доктору, али и ту нема оздрављења, и тек на крају некако чују за неку светињу или манастир. - Оче, замолила бих Вас за благослов за упражњавање Исусове молитве за моју породицу и мене грешну, као и за поуку у вези са овом молитвом. - То је пут онима којима је тешко да се моле, да иду у цркву и да одстоје целу Свету Литургију или било које друго Богослужење. Молити се Богу није никад доста. Као што је за живот потребна храна и ваздух, тако је души потребна молитва и разговор са Господом. Тако и ви, творите умну молитву непрестано, у ходу, у раду, кад се седне, кад се легне, пре спавања... Нека ова молитва увек буде са вама: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешну! и друга молитва: Господе Исусе Христе, помилуј мене и моју породицу, дај нам мир, здравље и сваки духовни напредак. Ево, проширио сам овај одговор на твоје питање. - Оче, већ дуже вријеме ме мучи гријех који сам исповиједала код нашег свештеника, али га се нисам успјела ослободити. А тако ме силно зна мучити, да ми долази зло. Пошто нас више користи овај скајп, неугодно ми је и рећи о ком гријеху је ријеч, али мислим да ћете Ви одмах погодити о чему је ријеч пошто је спомињан и у Вашој духовној поуци и бесједи, а има и чланак на Вашем сајту.Углавном је ријеч о гријеху који душу разједа. Међутим, ту нисам наишла на одговор како га се ослободити. Поучите ме, оче, молим Вас. - Ум освећујте молитвом. Мислена искушења одагнајте молитвом, постом, исповешћу и честим причешћивањем. Ето, за сада толико! Бог благословио! - Амин! Боже, дај! За све Вам хвала, оче Гаврило!

DUXOVNI RAZGOVORI

404

ЧИТАЈТЕ ДУХОВНЕ КЊИГЕ И ПРИМЕЊУЈТЕ ИСКУСТВА ИСКУСНИХ ПОДВИЖНИКА

- Помаже Бог, оче Гаврило! - Бог благословио, брате Славиша! - Имам једно питање за Вас у вези са Вашим разговором са сестром М., везано за Исусову молитву. Сестри М. сте рекли да се треба стално, тј. непрестано молити овом молитвом. У књигама о Исусовој молитви се спомиње да треба имати духовно руковођење искусног старца када се упражњава та молитва. Мене интересује да ли је то неопходно и да ли могу добити и ја благослов да се молим овом молитвом? Ја волим да читам књиге о Исусовој молитви и сам сам се почео молити, али ме стално мучи ово питање око духовног руковођења. - Да, потребно је духовно руковођење, али када дете порасте може и само да се храни, није му мајка више потребна. Тако је и у руковођењу код творења умне молитве у почетку потребан духовник, ради упута да не би нешто погрешио. - Зато сам ја, оче, када сам прочитао и престао, али не знам коме да се обратим да ме упути. - Молите се ви и даље, тј. упражњавајте умну молитву као и до сада. - Бојим се, као што сте рекли, да не погријешим. Да ли је довољно само читање књиге? - Треба читати духовне књиге, по њима се руководити те користити искуства подвижника у творењу умне молитве. Примењујући њихова искуства нећете погрешити. - Значи да се молим, да држим ум да не лута и да не стварам никаквих ликова. Могу ли ја добити благослов да се молим за болесног оца, а надам се да ћете ме услишити и да ћете се и Ви молити за њега. - Може, и нека вам је благословена добра намера и да у њој устрајете. - Хвала Вам, оче, помените нас у Вашим молитвама, то ће нам много значити. Опростите што сам Вас задржао, већ је прошла поноћ. - Бог благословио! (На дан првог и другог обретења главе св. Јована Крститеља, 2009.)

404 405

DUXOVNI RAZGOVORI

РАЗНА ИСКУШЕЊА КРОЗ ЖИВОТ ПРЕКАЉУЈУ ЧОВЕКА

- Оче Гаврило, благословите за разговор! - Бог благословио, брате Зоране! - Оче, тешко ми је, па бих хтио мало да поразговарамо о мом духовном стању. - Може, с тобом је интересантно дискутовати, ти имаш неисцрпене теме за разговор, али не превише да не пређе у празнословље. - Оче, желим са Вама да поразговаам о осјећању живог Божијег присуства у души, јер често то осјећање загушујем, па шта ми можете рећи о томе? - Много пута само разговарали на ову тему, него требаш са речи прећи на дело, на лично молитвено дело, које освећује и просвећује ум, које ће ти одагнати замрачење ума, мисли, неспокојства и немира. Само лична молитвеност доноси духовни мир. - Оче, лични егоизам ми не да да се молим како треба, па шта да радим? А ту су: мржња, самовоља, злопамћење и неки „каменчић“ који ми је на души. Много су ме људи били повриједили, па не могу сада да их волим. Такође ту је и неки демон, који ми „живи“ у глави те ми прави халуцинације и збуњује ме, посебно кад треба да се молим. - А ти то замени хришћанском љубављу, која је јача од мржње, како каже наш Патријарх Павле, а и у Св. Јеванђељу пише да волимо непријатеље своје. То значи да волиш онога ко тебе мрзи и не воли и да си према њему добар, а ако те и неко мрзи, то је његов проблем. Ето, то је најбоља духовна терапија за тебе и за оне који ти зло чине и који те мрзе. Љубављу ћеш их придобити, а твоја мржња према њима духовна је пропаст како њихова тако и твоја. Требаш се трудити да живиш јеванђељским животом, да би придобио брата и ближњега свога, због спасења душе и задобијања Царства Небеског. - Јесте, сад видим да морам да се преобразим у љубав, али некад је страшно тешко било издржати тортуру, сви су ми били

DUXOVNI RAZGOVORI

406

окренули леђа, што Његош каже: „У ад ми се свијет претворио а сви људи паклени духови“. - Разна искушења и „тортуре“ кроз овај живот кале човека, да би ојачао у својој вери. Ко је задобио спасење душе за вечни живот без овоземаљских искушења? - Али, оче, сад ми вјера није утврђена и колебам се више него што треба. На почетку духовног живота било ми је много лакше, имао сам благодат у души, а сад се благодат повукла. - Кад дете мало више порасте, даје му се чвршћа храна, тако и Господ кроз наш живот допушта разна искушења да би човек добио већу награду у вечном животу. Господ ти даје онолико колико ти можеш да носиш, а ти све примај са захвалношћу. Видео си да многи на овом свету имају већа и тежа страдања, али не ропћу, него са захвалношћу носе болест, неимаштину или разна страдања, ради Господа и Његовог имена. - Посебно ме одушевио Јосиф Исихаста, колико је само имао невоља, а није роптао на Бога. Оче, има ли нека књига која може да се чита да би свој дух оснажио? Некада та борба постане јако неподношљива или је то зато што сам пустио да дух лијености и очајања овалада мноме? Да ли сам управу? Оче, а шта је лијек против малодушности? - Дух лености је најопаснији, води човека у стање очајања... „Небо високо, земља тврда, а њему нигде места и мира“. То је посебно присутно ако човек није физички активан и молитвен, без тих дела нико не може испунити своје постојање на овом свету. - Мислио сам нешто у вези са дјевојком да ми кажете, али да то оставимо за други пут. Оче, збогом! - Бог благословио и лаку ноћ! (На дан првог и другог обретења главе св. Јована Крститеља, 2009.)

406 407

DUXOVNI RAZGOVORI

СВЕ НАС ЈЕДНО СУНЦЕ ГРЕЈЕ И СВИ ДИШЕМО ИСТИ ВАЗДУХ

- Христос васкрсе! Помаже Бог, оче, благословите! Управо слушам Радио Светигору, где гостује о. Радомир, уредник “Православља”. Јављам Вам се јер управо помињу и позитивно оцјењују Ваш разговор са фра Дамиром. - Ваистину васкрсе Господ! Бог те благословио, брате Стефане. Видим, доносиш нам добру вест. - Синоћ сам слушао Радио Благовести и лијепо је што вршите катихизацију преко интернета. Мислим да је за наш народ јако важна тема “О понашању вјерника у храму Божијем”. - Ти си ми најмлађи аналитичар за Радио Благовести. - Оче, ма не бих ја да будем аналитичар, нарочито се не бих усудио да вршим анализу Вашег рада, значи рада духовника који је 47 година у монаштву, скоро као владика Василије. Тако да ја нисам аналитичар, него поздрављам Ваш рад, о коме се надалеко чује. Ја заиста не желим да будем аналитичар, него монах, када за то буде дошло вријеме. - Рекао сам аналитичар у позитивном смислу, јер си ти управо о веронауци преко интернета рекао онако како си осећао, позитивно и духовно, јер тај осећај ти изнутра говори. Видиш, постоје цветови природни и вештачки. Они могу бити идентични и чак и исте боје и облика, па ипак велика је то разлика. А у којој емисији си на Радио Светигори слушао мој духовни разговор са фра Дамиром? - То су само радио укључења, ту се јављају свештеници из разних крајева земље и објашњавају, нпр. о обнови храмова, новостима из своје епархије, итд. - Значи, гост је био о. Радомир, уредник ”Православља”? Интересантно, они обично ставе у архив сваки разговор са својим гостима на радију, али ја то сада не могу да нађем. - Да, говорили су о електронским документима и ставовима Цркве по том питању, и негде у оквиру тог разговора похвално оценише ваше комуницирање са фра Дамиром. - Можда помињање тог разговора у емисији није прошло

DUXOVNI RAZGOVORI

408

цензуру, па због тога није сачуван у архиви. Ко зна, можда би то утицало на рејтинг? Међутим, тај разговор ће ући у књигу, која се већ припрема за штампу. - Оче, да ли Вам се фра Дамир и даље јавља? - Не, није ми се отад никако јавио. Можда је и он под цензуром? Мислим да је потребно више слободне речи и мишљења и слободне међуљудске комуникације, јер на овој кугли земаљској, без обзира на различитости, ипак зависимо једних од других. - Да, оче, како Ви кажете, “свако ревнује на свој начин”, али једни без других никако не можемо. Ми смо удови Христови и један без другога не можемо као што срце не може без плућа, и плућа без срца, а опет, ни срце ни плућа не могу без мозга. Сви смо повезани Божјем љубављу. - Ма колико да човек прави границе због различитости, морамо да имамо на уму да све нас једно сунце греје и да сви људи на планети Земљи један ваздух дишу, а тај ваздух је Бог дао свима подједнако, и сви се рађамо на исти начин. - Управо о томе што сте сад рекли, оче, гледам на овом блогу vatopaidi.wordpress. Ту се види свети новомученик Турчин, и то са турбаном... То је та безграничност Божије љубави, али и неке граничности и границе које су људи поставили. - Сви се рађамо из љубави, осим оних који се вештачки оплођавају. Ту нема љубави, јер то иде преко компјутера. Та деца се не рађају из љубави, већ неприродно, и та деца неће бити природна него противприродна. Такав ће им и живот бити. - Моја мама каже да таква дјеца настају као хибридни кукуруз са којим се и племените свиње боре... Да, данас је обесвећена светиња рађања као камен темељац живота и човјековог бића, јер се у људско биће уселила апатија и бунт према Богу и према људима, као и према цјелокупном од Господа створеном свету. Нарушава се заповијест Божија која каже: “Рађајте се и множите се!” Све катастрофе које се дешавају су плод човјекове гордости. - Данашњи научници, када би могли да ухвате неког ванземаљца, и њега би ради научних експеримената укрштали са човеком, али пошто ванземаљци нису људска бића него

408 409

DUXOVNI RAZGOVORI

демонске сподобе, у томе ипак наука неће успети. - Наравно, јер ту нема благослова Божијег, а све што је без благослова Божијег јесте трулеж и смрт. - Све што је ван људске природе и заповести како је Бог одредио да живимо, јесте ништавило и болест. Још ће се више умножити разних болести, а лека против тих неоткривених болести неће бити. Неће га моћи пронаћи, јер су то духовне болести. Онда ће покушавати да те болести смирују седативима, како би се човек бар мало умирио, али то ће бити само тренутно и само ће кратко трајати. Већ видимо како се често догађају самоубиства, јер ти људи немају Бога у себи и не живе по Божијим заповестима, а и далеко су од људског морала. - Узрок свих болести јесте непокајани гријех. Најгора категорија грешника је непокајани грешник, јер он директно бунтује против Бога и то је један вид хуле на Духа Светога, што је неопростив гријех. Можда се неки и сјете покајања, али ако их прије тога превари смрт, онда времена више нема. Човјек који не жели Бога и Цркву Божију је под влашћу сатане, који му даје само смрт и болест, али човјек то не види. - Многи су духовно ослепљени, па ни у вечни живот не верују. - Оче, чак и међу теолозима има конотација да душа није бесмртна, као и сличних јеретичких тврдњи. Ја мислим да се све то догађа због гријеха гордости. - Да, тај теолошки беспоредак настао је у телогији због различитости људског умовања и можда скретања са темеља Светог Писма, не држећи се предања Светих Отаца. - Многи се не држе Светог Писма као основе, али и прије Светог Писма немају чврсту вјеру у Господа. Многи се држе форме не знајући да је суштина битнија и сврсисходнија. Патријарх Павле је једном служио Свету Литургију на позорници у позоришту. - И, да ли се нешто догодило после тога? Можда су прво освештали то место, па је после освећења служена Света Литургија, јер ако нема у близини цркве, може на сваком чистом месту да се служи Света Литургија, само да се има антиминс. - Да, антиминс је основа служења Свете Литургије. Антиминс

DUXOVNI RAZGOVORI

410

се може ставити на било који чисти сто... - Да, да, може и под дрветом да се служи Света Литургија, само ако је таква потреба. - Познат нам је и онај случај када је свети Владика Николај Велимировић био у логору Дахау. Био је Васкрс и свети Владика Николај и други православни свештеници служили су бденије по сјећању. Тада се окупило доста логораша. Ово сам прочитао у једној од Владикиних књига. - Литургија се може вршити и на стадиону ако има много верника да присуствују на служби Божијој. - Најсрећнији би био владика Григорије, када би на стадиону служио Свету Литургију. - Па, могао би. У Требињу има много верујућег народа, а и после Свете Литиргије могао би да организује неко спортско такмичење... - Оче, показивао сам Вам неки дан слике са спортског Васкршњег турнира. Мислим да је лијепо што владика Григорије окупља младе и дјецу око себе. Дјеца су будућност и Сам Господ је рекао да дјеца приђу Њему. Христос је безгрешан, а и дијете је по црквеним канонима безгрешно до пете године живота. Можда ово за безгрешност не мора буквално то да значи, али то је неко правило или обичај... - Да, видео сам, и то један нови вид окупљања верника, али би било добро да се после завршеног турнира одржи добра проповед. Владика Григорије је надахнут и лепо проповеда, његове беседе су упечатљиве и људи их памте јер су теолошке, а разумљиве. Владика Григорије је млад а има смирење, то је примио од свог владике Атанасија. Има он и урођено смирење без да некога копира, али и оно које је добио кроз читање и проучавање Светих Отаца. А ми смо далеко од живих примера. Има их, али су ретки. Могу се срести само на Светој Гори. - Баш тако, оче, то је дар Божији. Сви имамо различите таланте, ипак би требало да сви стремимо ка смирењу као стубу хришћанског живота и целокупне хришћанске личности. - Имамо доста и јуродивих! То се да приметити, нарочито у периоду преласка из XX у XXI век. - Ја мислим да је јуродство највећи подвиг, тачније подвиг

410 411

DUXOVNI RAZGOVORI

који тражи највише одрицања. Јуродивих нарочито има по Русији. Колики је то подвиг говори само то како они трпе зиму, од -80 степени на северу Русије, па до Москве, где буде и -40. Ти подвижници су потпуно сузбили гордост. То су велики људи, светитељи, који су цијелим својим бићем одбацили сатану и прихватили Христа. - Тачно је то, али има разних врста јуродства. - Кажу да је и о. Стефан Каруљски понекад био јуродив? - Да, он је био сав у јуродству. - Волио бих да ми Господ дарује да макар мало њима подражавам. Благодарим, оче, на издвојеном времену. Свако добро од Господа и молите се Богу за мене грешног. Лаку ноћ, оче, благословите! - Бог те благословио и лаку ноћ. Амин! (Недеља Жена Мироносица, 2009. године)

КО ШТА ПОСИЈЕ, ТАКВЕ ЋЕ ПЛОДОВЕ БРАТИ

- Помаже Бог. Благословите, оче, како сте? - Бог благословио, сестро. Јеси ли ми се јавила само да ме питаш како сам? - Баш сам се надала да ћу Вас наћи, јер имам нека питања. - Може, питај и не прекидај, јер неки почну па прекидају и не доврше до краја. Изађу са питањима и на крају изостану, јер забораве што су хтели да питају. - Две године сам са једним дечком, њему је 27, а мени 24 године. Ја га много волим, али он има тристо проблема. Пије, коцка се и у силним је дуговима, а у Бога не верује. Ноћу му се нека жена привиђа и кад очи отвори, види је. Може ли му се како помоћи? Иначе је добар и није лош према људима, само према себи. - Јавиће се њему још понешто, кад живи таквим недуховним животом и још је неверујући. У цркву не иде, Богу се не моли, не исповеда се, нити се причешује. Сав је пао у загрљај непомјаника и предао се том начину живота, и чини дела која нису за душу корисна. Живи животом таме и зато је то тако.

DUXOVNI RAZGOVORI

412

- Шта да радим, оче? Ја га тако пустити не могу да пропадне. - Ако ти њега не будеш привела Христу, онда ће он тебе привести путу пакла и вечним адским мукама, које још на земљи почињу, а које су код њега тек почеле, како кажеш, пошто је у неким психичким немирима и привиђају му се свакакве сподобе ноћу. Ти кажеш да сте у „вези“. Је ли та веза неблагословена или сте само као пријатељи, па се виђате, имате пријатељске разговоре, којима ти њему помажеш и пружаш утеху у његовим искушењима? - Нека жена му се привиђа, неће да оде, а и тата његов ју је видео. Не знам како да га приведем вери, јер иконе кад види, не да их близу, али сам се ја поред њега некако набоље променила и више сам се почела молити Богу и у цркву ићи. Многе пороке сам оставила, али не знам сад, кад ми Ви рекосте ово све, да ме можда не одвуче у нешто лоше. Иначе, наша веза је неблагословена, али ја да се питам, ја бих је сад одмах благословила, али се жене не питају ту, већ мушкарац. - Кад слепац слепца води, оба у јаму падају, па тако и ти размисли о себи, да и ти не паднеш у ту исту јаму, тј. у те његове проблеме из којих се он не труди да изађе. - Оче, Ви мислите да је боље да се то прекине, ако се он не поправи? - То што он види да му се приказује нека жена, то није жена у стварности, него му се то ђаво или нечисти дух приказује у виду те жене. Ђаво може да узме различите видове и приказује се у оном виду који је најближи ономе чиме је дотична особа мисаоно преокупирана, тј. у оном облику који је сродан оним облицима нечистих дела којима тај човек живи. Јесмо ли завршили или продужавамо са разговором? - О, Боже помози! Читала сам Ваше претходне разговоре и видела да се то и другима јавља нечастиви. Добра су Вам та дописивања и човек свашта научи. Ја ћу онда са њим покушати ово што сте ми Ви рекли. Можда се освести кад му то пренесем. Хвала Вам много на времену. Била сам у великим недоумицама и ваљда ће ми ова разјашњења помоћи. - Чувајте се, у грешној телесној „вези“ не живите, јер је то

412 413

DUXOVNI RAZGOVORI

грех, и доливање уља у ватру да још више гори. - Оче, читала сам шта сте свима говорили поводом тог питања, али време је наопако. Све се још и може, али млади на томе највише падају. - Ко шта посије, такве плодове бере. Блуд није љубав, зато се не рађају деца. - Дуго сам се ја чувала, скоро до 22. године, али су ме сви остављали и тако и ја згреших. - Ко их је научио и поучио шта је грех и грешка, а шта није? Њихови родитељу су рођени и живели су у време безбожништва, у време комунизма, кад се проповедало да Бог не постоји, већ да је човек створен од мајмуна. Али, и међу мајмунима има некакав поредак. Да су се угледали на мајмуне, био би већи поредак, него по њиховој људској заблуди, јер мајмуни се владају инстинктивно, тј. по Божијем устројству и природним правилима. - Да, оче. Јавићу Вам ако успем нешто решити. Хвала Вам. - Бог благословио. Амин. (29. децембар 2009.)

DUXOVNI RAZGOVORI

414

414 415

DUXOVNI RAZGOVORI

АНАЛИТИЧКИ ОСВРТ НА ДУХОВНИ РАД ОЦА ГАВРИЛА У ВЕБ ПРОСТОРУ

Православни манастир носи у себи једну противречност. С једне стране, његови станари и управитељи су монаси - људи који окренуше леђа свету; са друге стране, и они и манастир су израз највише духовности која краси Цркву. И мирјанима дају светионички пример за угледање. Јединство Цркве, њених чланова и различитих заједница у потпуности укључује и манастире и њихове обитељи. Црква је, уз све своје небеско порекло и божанске енергије које кроз њу струје, институција која је свом својом силом и еланом окренута човеку и овоземаљским животу. Она своје оправдање налази у мисији на овом свету. Та мисија је обраћање, поправљање, искупљивање људи. Живих људи! Њихово спасење. Дакле спасење које се може издејствовати само у овом животу - колико год он био неизмерно краћи од оног вечитог, из којег више нема назад. Та световна оријентација Цркве сасвим је логична, у свој њеној светости из које је настала. Она је и темељно образложена светоотачким списима. И свој корен налази у позиву Светог Јована Претече за покајањем, упућеном народу, да учини корак пре него што наступи већ блиско Царство небеско. Манастир је место где се некадашњи мирјани, управо “супротно” парохијском клиру, окрећу од света, обраћају Небу и настоје да са Њим у молитви остваре што ближи сусрет. У томе су неопходни мир, самовање, тиховање, молчаније, одвајање, свакојако уздржање, понекад и затворништво. Монашке обитељи су и настале у древна времена четвртог века као одговор на посветовљење (секуларизацију), институционализацију Цркве и њено увођење до највиших државних положаја. Остајући међутим под јединством једне свете, саборне

DUXOVNI RAZGOVORI

416

и апостолске Цркве и под крилима њеног учења, сачували су православље од јереси. Као резултат, Црква не само што је спашена, него и у долазећим вековима толико обогаћена да се без овог предања ни не може замислити. Манастири су и дан-данас, уз огромну цену одрицања од света, носиоци духовне самосталности и увида које нема нико други. Па опет, после пуних шеснаест векова постојања монашких обитељи, оне су и даље мамци за духовно огладнеле. Кроз пролазе у високим бедемима, тесне капије под кружним зидинама, на вратоломне степенице у окомитим стенама, преко климавих дрвених мостића над урвинама, и даље, и то све више и више, хрле мирјани манастирима. У манастирском миру траже одах, тренутак спокоја, просветљење, излечење, поуку, утеху. А монаси примају, и дају! Тако манастири, ни некад ни сад, нису места затворена за мирјане. Са малим и делимичном изузецима. Предања су пуна прича и поука о сусретима мирјана и монаха у старини; данашњица нам даје прилику да одемо и сами, и уверимо се да то нису само измаштане легенде. Монашки завет очигледно није егоистична лансирна рампа - себични пут увис, спортско стремљење ка високом резултату које ће друге, мање способне, оставити негде испод себе. Монашки узлет вуче са собом целу верну заједницу. Монах се моли за цео свет, али понекад то није довољно. Понекад манастир под свој кров прима: парохијане, државнике, велике праведнике, још веће грешнике, госте, болесне, тужне, туристе, неутешне, бескућне, гладне, жедне, радознале, прогањане и уопште сваког који је у потрази. Манастирска гостопримница није најважнија просторија у манастиру, али је веза са светом за манастир прилично важна. Она, у мојој замисли, отелотворава недељиву заједницу целе Цркве која и најудаљенијег брата и сестру на кугли земаљској доживљава и прима као најрођенијег. Знамо тај осећај - појавимо се, и непозвани, пред игуманом или игуманијом које до тада никада нисмо видели, а они нас примају као да су све време од кад су ту само на нас чекали и само због нас и постоје. Та веза са светом је данас почела да добија нове форме. Још се нисмо навикли на телефон у манастиру, а у њему се већ појавише компјутери и интернет. Још је свети епископ Теофана Затворник средином

416 417

DUXOVNI RAZGOVORI

претпрошлог века свакодневно слао одговоре на десетине писама која стизаху од верних и на тај начин симболички држао врата своје келије отворена за свет. Па, иако ништа не може заменити коначење у манастирском кругу, тај чудни преобрат који на човека има његово препуштање сну, па затим буђење и рађање новог дана у кругу светиње, како је то рецимо описивао Александар Дероко у својим сећањима, ипак се данас поставило ново питање. Да ли је умесно да монаси, поред традиционалног угошћавања и примања, са светом одржавају и контакт преко телефона и - интернета? Пошто свакако ми нисмо ти који можемо да дамо одговор, остаје нам да га тражимо у свом искуству и доживљајима. Отац Гаврило, Хиландарац, игуман манастира Лепавина, није први духовник са којим сам преко интернета имао контакт. Од њега старији отац Илија Ксеропотамски, дугогодишњи Светогорац познат нашим хиландарским монасима, дао ми је своју имејл-адресу коју користи када је у посети пријатељима у Холандији или на лечењу у Америци. Па и поред дружења за трпезом после једног богослужења, податке из његове биографије које је објавила једна православна радио-станица дао ми је у једном веома дугом телефонском разговору. Техника! Отац Гаврило је први духовник са којим сам ступио у непосредан контакт путем интернета уживо (chat) и тако почео и да га упознајем. Наш превод за chat, “ћаскање”, свакако је врло неумесна реч за ове разговоре са њим, који обично почну благословом, у који веома верујем... Свакако су моје досадашње искуство са интернетом, као и опомињућа проповед нашег пароха, за мене разлог да било каквој комуникацији преко интернета, а посебно са оваквом једном особом - са игуманом једног манастира! - приступам с крајњим опрезом. Тај опрез укључује бар покушај истог онаквог поштовања и уважавања као кад бисте се нашли лице у лице са једним игуманом; исте стандарде. Овакав приступ уродио је брзо плодом који нисам очекивао. Још забављен мишљу како је то чудно “ћаскати” са једним игуманом, осетио сам промену и повећани степен поверења и почео да донекле упознајем личност оца Гаврила. Осим духовних принадлежности, саговорник с друге стране очигледно поседује спретност са тастатуром и познавање програма. Међутим, оно што много више пада у очи то су - без

DUXOVNI RAZGOVORI

418

обзира на строгу слику која вас гледа са “профила” чет-програма - духовитост, весели приступ, извесна лакоћа која “заразно” делује на саговорника и чини га радоснијим него пре почетка “четовања“. Отац Гаврило ме замолио да напишем нешто о питањима и одговорима који су постављени на сајту манастира Лепавина. Одмах да кажем да је прва опасност, која нам прети од интернета као људском роду отуђење, у случају овог сајта искључена. Уместо попуњавања неке потребе, што би све дошло у замену за прави живот, и тако обрадовало противника, контакт са оцем Гаврилом и читање његових онлајн духовних поука привлачи и додатно подстиче на прави сусрет. Ако сам раније у својим мислима забачени пут између Копривнице и Бјеловара укључивао у руту са краја Европе до Београда, сада то исто радим, само још више и убеђеније. Лепавина је ретко коме успут, али је увек на путу. На нашем путу! Писма која се на сајту читају, под рубрикама “Духовни доживљаји и утисци...” и “Савети духовника и одговори на свакодневне недоумице” још много више потврђују како лепавински сајт нипошто није нека “дописна школа духовности”, већ додатак оном стварном контакту, боравку и сусрету који је утолико жељенији и подстицајнији уколико се контакт “подгрева”, то јест одржава, и када смо у својим кућама и са ових даљина не можемо себи приуштити кратак разговор лице-у-лице. Наравно да су приговори коришћењу интернета за комуникацију са верницима сасвим оправдани и објективни. Свака нова врста технике са собом носи нове опасности и искушења, па о томе треба водити рачуна. Тако је, рецимо, мој духовник, који је од мене на још већој даљини од Лепавине, и од кога понекад телефоном добијем поуку, избегао да ми да своју имејл-адресу. Потпуно разумљиво и оправдано! Један презаузети парохијски свештеник има пуне руке посла и када дође кући треба да се поврати од умора и са својом породицом ужива своју приватност. Али прилика која се пружа на лепавинском сајту није за потцењивање. То ипак није само допуна, или интермецо до следеће посете духовнику: то је и прилика за озбиљно учење. Неизмерно много духовно дугујем Радио Светигори, која се емитује преко интернета, и преко које је неописива ризница беседа, предавања и разговора приступна на најдиректнији начин. Беседа митрополита

418 419

DUXOVNI RAZGOVORI

Амфилохија, предавања владике Атанасија Јевтића, извештаји из парохија и помесних цркава, разговори са часним оцима Момом Кривокапићем, Драганом Станишићем, игуманом Луком (Анићем), Гојком Перовићем и уопште духовном елитом овог доба, све то има једну снажну мисионарску, просвећујућу улогу и сврху, иако није замена за литургијску заједницу и свете тајне. Тако и духовно богаћење које отац Гаврило нуди на свом сајту не треба схватити олако. Како сама питања, са својом озбиљношћу, тако ни његови одговори нису само пуко попуњавање рупа између две посете или “загревање” пред богослужење, већ гласник Истине. Која се, ето, објављује и на овакав начин, слава и хвала Богу! Желели ми то да признамо или не, проблем је у нама, па чак и онда када се техника чини веома бездушном или немилосрдном. Техника никада по себи није ни добра ни лоша, већ то зависи од онога ко је и за шта је користи. Отац Гаврило користи интернет да својој често веома удаљеној, а несрећом раштрканој пастви у Хрватској, скоро очишћеној од православних, проследи реч Истине која је и спас. Тако, по мени, драматично, треба схватити одговоре оца Гаврила: као (једини) спас! Ми који вапимо за помоћи, за олакшањем, за утехом, често од своје раслабљености не желимо видимо оно што нам се у савету понуди као истина и лек. Него нам се то чини као неко уопштено одговарање, избегавање конкретних савета и сл. А иза свега тога онда стоји наша потреба да се духовнику “окачимо о врат”, да са њим остваримо не само духовну него и људску блискост, да добијемо пажњу без обзира на њен садржај, а богами, неретко и да он својом речју просто магијски уклони са нас муку и проблем. Одговорност за рад на себи тако препуштамо духовнику и разочарани смо када изостане оно што очекујемо. Па ипак, са лепавинског сајта се види да оваквог нера-зумевања и неспоразума преко интернета нема више него у директним контактима. Чак би се рекло да их је мање: писани медијум, било то перо или тастатура, својеврсан је филтер за лењивце који бољитак очекују на тањиру. Поставити питање писмено, преко интернета или у коверти - нема никакве разлике, захтева одређени напор верника. У том напору, у благодатном чину писања, већ се само по себи штошта

DUXOVNI RAZGOVORI

420

кондензује и уобличава, што до тог момента у нашој глави није било баш бистро, а притискала је. Неки духовници не воле да им се пише, и више цене усмену реч. То има своје, али мислим да они не би требало да подцењују креативно, синтетичко и прочишћавајуће дејство које на човека има писање; под условом, наравно, да је праћено бар минималном дозом интроспекције. Тако се са лепавинског сајта види да људи који оцу Гаврилу пишу за савет, листом не само да желе промену, већ желе и да у њој учествују и за њу се и сами потруде. Тако оне похвале и хвале упућене од стране верника не схватам као куртоазију, него као израз доживљене благодати која мора да нађе свој исказ у одговарајућим речима. Другим речима, чуда нису само излечења неизлечивих болести, која се понекад дешавају, већ и сва она “мала” чуда необјашњиве благости, присности, топлине, благодати, радости и унутрашњег просветљења које нас снађу пред Богородицом Лепавинском, на служби у манастиру или у разговору са духовником. Јер и таква “чуда” нису само далеко од нас зато што смо физички далеко од православних светиња, већ на првом месту што смо далеко од светиње унутар нас самих. Већини нас је потребан спољашњи подстицај да ту светињу препознамо у себи: додир Светог Духа на литургији, мирис тамјана на молитви, лице монаха који се обраћа нама, лепота храма. Па ипак, и кад је све то далеко, светиња и даље остаје у нама; само јој ми окрећемо леђа. Рубрика у којој лепавински игуман одговара на питања верника тако је корак даље ка том идеалу: да препознајемо и одржавамо светост у себи и онда када нисмо поред “званичне”, етаблиране светости. Интиму коју браћа и сестре обзнане на сајту не делује неумесно него некако људски и преживљено. Говори се како су првобитни хришћани гласно исповедали своје грехе пред целом заједницом, јавно. Нама је то сада незамисливо. Али ово је начин поделе својих туга и радости. Ето опет повећане саборности, а путем интернета: на жалост без лица и мимика, без стварног материјалног контакта, али са духовним супстратом који нас чини великом породицом. Нешто ближих међусобних чланова него пре тога! О духовном аспекту одговора оца Гаврила ја, наравно, немам шта да кажем осим у форми утиска. Већ годинама пратим емисију “Питајте свештеника” недељом увече

420 421

DUXOVNI RAZGOVORI

на Радио Светигори, и прочитао сам све што ми је пало под руку из сличне литературе. И сајтови као што је “Светосавље” имају изузетну онлајн-помоћ искусних млађих свештеника. Питања су често тешка, компликована, вишеслојна, што би колеге социјални радници рекли “мултидисциплинарна”. Са интензивним парохијским животом расте и број браће и сестара који постављају важна духовна питања и за време необавезних сусрета и разговора. То онда рађа недоумице, које остају у мислима, и сваки одговор је добродошао. Моје убеђење у целини је да уједначеност и усаглашеност одговора верницима у различитим помесним црквама представља својеврсни доказ да Свети Дух бди над Црквом православном и проговара кроз њене достојанственике, а не нека променљива људска памет. Отуда нам је и наша догма тако јасна и чврста - јер потиче из јединства самог бића покровитеља и вође Цркве. Одговори оца Гаврила имају осим свих оних - највећих! - невидљивих користи и указања, у мојим очима и једну посебну вредност, која одликује, претпостављам, искусне духовнике. Он не кружи унаоколо и не покушава да на један механички начин накалеми јеванђељску поруку на животне ситуације верника који му се обраћају. Његов савет је онако директан како верник то само прижељкује. Он има у себи неку животну једноставност, као својеврсну гаранцију аутентичности. Нема околишања, увода, разраде, поговора и опширности, као рецимо овај мој текст. Отац Гаврило нема места за опширност, иако би му сигурно било лакше да буде опширан. Зато су одговори прецизни. Као особа која је свештеника не једном због свог проблема вукла за рукав, могу само да кажем да такав “рецепт” за лек има најјаче дејство. Повећани број речи води у њихову девалвацију, и ако се неком учини да му је (пре)кратко одговорено, нека буде срећан што је тако, јер ће му бити лакше да следи савет. А притом му нико не брани да размишља и даље и бори се. То не значи да се примењује третман “по кратком поступку”. Понеко питање (као број 26 на пример) добије и неочекивано детаљан одговор. И када се прочита, одмах се схвати да је питање само наизглед било “лако”. Што доказује да је пажња оца Гаврила заиста индивидуална и да ће свако добити баш оно што му и треба. А да отац Гаврило у овој незахвалној улози уме да сачува своје смирење, говоре и питања/одговор број

DUXOVNI RAZGOVORI

422

17 и 20. Ретко ко би одолео да ту не дода бар још једну реченицу! Поздрављам посетиоца сајта манастира Лепавина који ово чита и надам се да смо се чином писања и читања још мало приближили. Браћи, сестрама и себи желим искрено покајање као прву и најтежу, али неизбежну степеницу бољитка. До сусрета на Светој литургији и, ако Бог да, до виђења у манастиру!

Михаило Хаџи-Ценић

У Горинхему (Холандија), на преподобну мати Ангелину, 2008. године Господње, чијим молитвама помилуј нас и спаси, Господе, а лепавинској обитељи дај здравље, слогу и напредак!

422 423

DUXOVNI RAZGOVORI

ЖИВОТОПИС АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)

Архимандрит Гаврило (Вучковић) ступио у манастир за искушеника крајем априла 1961. године. Рођен 23/10. маја 1944. године у селу Дубока, општина Кучево (код Пожаревцa), од оца Душана и мајке Душанке. Световно име Бора. Први манастир Туман, па Рајновац. У манастиру Преображење био је полазник монашке школе. Замонашен је у расу на Велику суботу 1964. године у мана-стиру Раковици. Чин пострига извршио епископ Сава моравички (касније шумадијски), а привео архимандрит Милутин, касније

DUXOVNI RAZGOVORI

424

епископ тимочки, по завршетку Богословско-монашког семинара школске 1963/64. године. По благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Германа, исте године одлази у манастир Свете Пећке патријаршије. Од 23. септембра 1965. до 11. марта 1967. на одслужењу војног рока у Скопљу. По повратку из војске прелази из Епархије београдско-карловачке у рашко-призренску и бива причислен у братство манастира Високих Дечана. Исте 1967. године био рукоположен у чин јерођакона од епископа рашко-призренског Г. Павла на дан светог Стефана Дечанског. Провевши од 21. марта 1967. до 10. марта 1971. године у манастиру Високи Дечани, по личној молби добио канонски отпуст за прелазак у манастир Хиландар на Светој Гори (Грчка). У Хиландар стиже 12. марта 1971. године. Додељује му се послушање чредног ђакона и просфорара. Касније са послушања просфорара на послушање гостопримца, прво при канцеларији и Сабору стараца (општа управа) и после на дуже време гостопримац за опште манастирске госте. Рукоположен за јеромонаха 26. јануара 1980. године, на дан светих мученика Ермила и Стратоника.

о. Гаврило (тада 11-годишњи дечак Бора) 1955. године са мајчином фамилијом

424 425

DUXOVNI RAZGOVORI

Чин хиротоније извршио епископ родостолски Хризостом, титуларни епископ Васељенске патријаршије са седиштем у Кареји (Света Гора). Одмах примио ново послушање - чредни јеромонах у цркви. На манастирску славу Свето Ваведење 1981. године у току бденија пострижен у малу схиму са истим именом Гаврило. Пострижење извршио епископ зворничко-тузлански Г. Василије (Качавенда), а привео, као духовни отац, старац проигуман Никанор. По благослову Управе манастира Хиландара, боравио годину дана, од марта 1983. до марта 1984, код духовника старца Кирила у келији светог Николаја - Белозерска, међу Грцима. По благослову духовника старца Никанора и по личној молби добио општи канонски отпуст и вратио се у Србију. У манастиру Бања, код Рисна (Црна Гора), провео месец дана, а у Боки Которској код протојереја ставрофора, архијерејског намесника за Боку Которску оца Мома Кривокапића, три месеца. У августу

о. Гаврило у Пећкој Патријаршији 1964. године

DUXOVNI RAZGOVORI

426

1984. године канонски примљен у Епархију загребачко-љубљанску. Дана 17. августа 1984. године примио управу манастира Лепавине и парохију манастирску. На Велику Госпојину - Успење Пресвете Богородице, 1994. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачки-љубљански и целе Италије Г. Јован на Светој архијерејској литургији произвео га у чин архимандрита.

Монах Гаврило 8. новембра 1964. године испред цркве св. Ђорђа на Опленцу

426 427

DUXOVNI RAZGOVORI

Манастир Хиландар 1971. године - проигуман Мојсије (Ђорић) са јерођаконом Гаврилом (Вучковићем)

DUXOVNI RAZGOVORI

428

“Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног”(о. Гаврило неколико сати пре пострига у малу схиму)

428 429

DUXOVNI RAZGOVORI

Чин пострига у малу схиму у Манастиру Хиландару 1981. (приводи духовни отац старац проигуман Никанор)

DUXOVNI RAZGOVORI

430

430 431

DUXOVNI RAZGOVORI

САДРЖАЈ

Предговор 8

Из духовничке преписке о. Гаврила 10

Духовни разговори вођени преко програма Скајп 26

Аналитички осврт на духовни рад оца Гаврила

у веб простору 415

Животопис архимандрита Гаврила (Вучковића) 423

DUXOVNI RAZGOVORI

432

432 433

DUXOVNI RAZGOVORI

Чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске, XVI век

DUXOVNI RAZGOVORI

434

434 435

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

436

Портрет Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије Г. Јована (рад Димитрија Поповића)

436 437

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

438

438 439

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

440

440 441

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

442

442 443

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

444

444 445

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

446

446 447

DUXOVNI RAZGOVORI

DUXOVNI RAZGOVORI

448

С благословом из Манастира Лепавине...

1

DUXOVNI RAZGOVORI

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије

Господина ЈОВАНА