Dubrovačka republik seminar

7/29/2019 Dubrovaka republik seminar

1/5

KLASINA GIMNAZIJA IVANA PAVLA II.(S PRAVOM JAVNOSTI)

Dubrovaka republikaNastanak, razvoj i ukinue

Uenik: IvanMentor: prof. RatkoRuev


2/5

Dubrovnik: Nastanak razvoj i ukinue

1. Uvod

Dubrovnik. Kad pomislim na Dubrovnik, odmah mi se u glavi javljaju misli oprelijepim graevinama, toploj klimi, a ponajvie bogatoj povijesti. Krozrazmiljanje odmah mi prou onih 450. godina SLOBODE. Slobode za koju seDubrovnik dugo i mukotrpno (diplomatskim putem) borio. O njegovoj slavnojpovjesti, povijesti Dubrovake Republike, o Dubrovnikovoj lijepoj, dragoj, slatkojslobodi1.

2. Razrada teme

Dubrovaka Republika je bila patricijska dravica nastala iz srednjovjekovnedubrovake komune. Nalazila se na jugu dananje Hrvatske, na podrujuDubrovnika, odnosno na prostoru koji je vie-manje danas Dubrovako-neretvanska upanija.

To je bila drava sa jakim pomorstvom, a napose trgovinom (ouvala je svojutrgovinsku neovisnost, iako je bila izmeu dvije trgovake vatre OsmanskogCarstva i Mleteke Republike).

3. Povijest

Grad Dubrovnik je osnovan u 7. stoljeu, otprilike 650.god., nakon to jerimski grad Epidaurum2 bio uniten od strane Avara i Slavena. StanovniciEpidauruma (koji u bili Iliri) bjee u novoosnovani grad Lausa3, a na obalu, tj. namjestu dananjeg Dubrovnika - Hrvati.

Dubrovnik se prvi put spominje 867. godine, kad su ga Saraceni od 866. do867. opsjedali. Opsada je nakon petnaest mjesecu zavrena zahvaljujuibizantskom caru Baziliju I. Makedoncu, koji je poslao flotu pod zapovjednitvomNiketasa Orifasa prema Dubrovniku.

Godine 1191., gradski trgovci su dobili slobodu trgovanja u Bizantu od strane

cara Izaka II. Anela. Sline povlastice imao je Dubrovnik ranije u Srbiji4 i Bosni.Sporazum s bosanskim banom Kulinom je prvi slubeni dokument u kojem segrad naziva Dubrovnik.

Od 1205. god. pa do 1358. god, Dubrovnik biva pod vlau Mletakerepublike. Nakon to je u 4. Kriarskom ratu6 Carigrad osvojen, od straneMleana, Mleani postaju najjaa pomorska sila na Sredozemlju, te je takoDubrovnik bio primoran priznavati vlas Mletakog duda, odnosno njegovogupravitelja, tkz. Comes7, no ipak Dubrovnik dalje ostao autonomna gradska komuna, tj.sauvao je pravo da vije svoju zastavu LIBERTAS.
http://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Saracenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/866.http://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Niketas_Orifas&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1191.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_Srbijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Banovina_Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kulinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Saracenihttp://hr.wikipedia.org/wiki/866.http://hr.wikipedia.org/wiki/867.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bazilije_I._Makedonachttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Niketas_Orifas&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/1191.http://hr.wikipedia.org/wiki/Bizanthttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Izak_II._An%C4%91eo&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Srednjovjekovna_Srbijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Banovina_Bosnahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kulinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dubrovnik


3/5


Zadarskim mirom Venecija je izgubila sve otoke i gradove na istonoj obaliJadranskoga mora od Kvarnera do Draa. Dubrovnik je priznao vlast hrvatsko-ugarskog kralja Ludovika I. Anuvinca. Odnosi izmeu Dubrovnika i kraljaregulirani su Viegradskim ugovorom.

1458. god. Dubrovaka Republika napravila je ugovor s OtomanskimCarstvom o plaanju danka. Dubrovnik je slao 1. studenog svake godineposlanika u Carigrad da isplati odreenu koliinu danka. Kada je 1481. grad paopod osmansku zatitu, Dubrovnik je plaao 12 500 dukata. U svemu drugomeDubrovnik je bio neovisan. Imali su pravo ui u odnose s bilo kojom dravom i istotako raditi sporazume s drugim dravama, a brodovi Dubrovnika plovili su poddubrovakom zastavom. Osmanlije Dubrovakoj Republici daju posebna prava utrgovanju, to dubrovaku trgovinu jo vie vee u Osmansko Carstvo.

Zanimljiv je ovaj podatak, to nam govori o statusu dubrovana kodOsmanlija: U doba dok je Beograd bio pod turskom vlau je u tom gradudjelovala dubrovaka trgovaka kolonija. Zabiljeio ih je isusovacBartol Kai kad

je 1612. kao papin izaslanik obilazio katolike u tom greadu. Ista kolonija jepomagala isusovaku gimnaziju u Beogradu, koja je djelovala do njihova odlaska1632.

Nakon sloma Mletake Republike 1797. dalmatinski obalni pojas dolazi podjurisdikciju Habsburke Monarhije. Pounskim mirom9 svu Dalmaciju i Bokukotorsku dobivaju Francuzi, a jedino je teritorij Dubrovake Republike prekidaokopnenu vezu meu njima. Pojavom Napoleona s jedne, a slabou Turske sdruge strane, Dubrovaka Republika vie nije bila sigurna u ustaljenom sustavuzatite. U opasnosti od ruskog zauzea grad se 27. svibnja 1806. bez otpora

predao francuskim postrojbama. Naime, francuski odred od oko tisuu i dvjestovojnika pod zapovjednitvom generala Lauristona, obmanom je uao u grad.

Od ulaska francuske vojske u Dubrovnik poele su ratne operacije izmeuzdruenih ruskih vojnih i crnogorski paravojnih snaga, pomognutih i pravoslavnimstanovnitvom u zaleu Republike, u Turskoj. Poetkom mjeseca listopada 1806.uz pomo generala Marmonta neprijateljska je vojska istjerana s teritorijaDubrovake Republike. Francuzi su preuzeli civilnu vlast u gradu. Golemefrancuske kontribucije i nameti za izdravanje brojnih trupa potpuno su iscrpiliRepubliku. Dubrovako brodovlje bilo je uniteno ili uzapeno u sredozemnimlukama, a trgovina sa zaleem prekinuta. Dana 31. sijenja 1808. Marmont je,mimo znanja Napoleona (dakako, uz njegovo naknadno odobrenje), dekretomraspustio Senat i dubrovaku Vladu i time ukinuo dubrovaku nezavisnost.

Nakon ukinua Republike 1808. Dubrovako je podruje s Bokomkotorskom podvrgnuto Napoleonovu Talijanskom Kraljevstvu, a od 1810. do1814. ukljueno je u sastav francuskih Ilirskih provincija. Odlukama Bekogkongresa1815. podruje nekadanje Republike pripalo je Habsburkoj Monarhiji uijem se sastavu nalazi sve do 1918. godine.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarnerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradski_ugovorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1481http://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/1612.http://hr.wikipedia.org/wiki/1797.http://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1806.http://hr.wikipedia.org/wiki/Jacques_Lauristonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Marmonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevstvo_Italija_(1805.-1814.)http://hr.wikipedia.org/wiki/1810.http://hr.wikipedia.org/wiki/1814.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirske_provincijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/1815.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kvarnerhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dra%C4%8Dhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1egradski_ugovorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1458http://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Osmansko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/1._studenoghttp://hr.wikipedia.org/wiki/Carigradhttp://hr.wikipedia.org/wiki/1481http://hr.wikipedia.org/wiki/Isusovcihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bartol_Ka%C5%A1i%C4%87http://hr.wikipedia.org/wiki/1612.http://hr.wikipedia.org/wiki/1797.http://hr.wikipedia.org/wiki/Habsbur%C5%A1ka_Monarhijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEunski_mirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dalmacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Boka_kotorskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Napoleonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rusko_Carstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/27._svibnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1806.http://hr.wikipedia.org/wiki/Jacques_Lauristonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/August_Marmonthttp://hr.wikipedia.org/wiki/31._sije%C4%8Dnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/1808.http://hr.wikipedia.org/wiki/Kraljevstvo_Italija_(1805.-1814.)http://hr.wikipedia.org/wiki/1810.http://hr.wikipedia.org/wiki/1814.http://hr.wikipedia.org/wiki/Ilirske_provincijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Be%C4%8Dki_kongreshttp://hr.wikipedia.org/wiki/1815.


4/5


Godine 1928. hrvatski skladatelj Jakov Gotovac dolazi do poznatogGundulievog djela: Dubravka, te ga uglazbljuje, nainivi tako oratorij, koji jeujedno i pastirska igra, pastorala. Kroz djelo se koriste razno-razna puhakaglazbala, te s time postie taj klasini, arkadijski ugoaj. Gotovac je u taj svojopus uvrstio stare grke tonalitete, te oni stvaraju specifinu arhainu obojenost,

te oni dovode do zavrne zanosne himne slobodi, proete gotovo pobonomsveanou i dahom minulih vremena. Sad emo uti poznati Himan Slobodi, kojise izvodi svake godine na otvaranju Dubrovakih ljetnih igara.

4. Dubrovaka sloboda

uli smo kako Dubrovaki patricij Ivan Gunduli, pjeva o Dubrovakoj slobodi,pjeva o slobodi, pjeva o njoj, kao oivotnoj slasti, kao o idealu, kojeg je sam Bog dao, da mi Njegova dijeca uivamo,

to je dar uz razum koji nas razlikuje, od svih stalih bia na ovom svijetu, i to je darkoji nam nit jedan tiranin, niti jedan diktatotr ne moe oduzeti. Mi u sjemenitusrijedom meditiramo o jednoj kratkoj misli: Jesam li ja svjestan svoje SLOBODE?

Dubrovani suvie iznad svega cijenili slobodu, i tu su slobodu imali punih450. god. Republika je imala svoju zastavu, grb i vojsku. Uspostavila jerazgranatu mreu diplomatskih i trgovakih predstavnitava u mnogim evropskimzemljama. Njihove interese na dvorovima europskih vladara zastupaju poklisari,dok konzulati tite interese dubrovakih pomoraca irom civiliziranog svijeta.

Vaan zatitnik dubrovake slobode bila je panjolska, a najveineprijatelj njezinoj nezavisnosti i slobodi vjeiti konkurent - Venecija. U

drugoj polovini 16. st. opada mo Dubrovnika. Uzroci su u velikimgeografskim otkriima i revoluciji cijena koja obezvrjeuje novac.Dubrovaki bankari manje ulau u brodarstvo i obrt, jer nedostaje kapitala,a konkurencija francuskih, engleskih i holandskih pomoraca je sve vea.

Na kraju kako smo ve uli francuski general Marmont, godine 1808.god. skida zastavu koju je vijao ponosni Orlando, a narod je sa suzama uoima gledao kako Dubrovaki senatori naputaju sabornicu, znajui da je

jdnak tako boica Liberta napustila njihov Dubrovnik.

Fusnote:

1. Usp. Ivan Gunduli: Dubravka, himna slobodi2. Cavtat3. Pretpostavlja se gradi na otoku Lokrumu, kraj Dubrovnika4. 1186. god.5. 1189. god.6. 1204. god.7. hrv. Knez

8. 1358. god.9. 1805.god.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Zastavahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Grbhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vojskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Poklisar&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konzulat&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Venecijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Novachttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Holandijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Zastavahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Grbhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Vojskahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Evropahttp://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Poklisar&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Konzulat&action=edit&redlink=1http://bs.wikipedia.org/wiki/Venecijahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Novachttp://bs.wikipedia.org/wiki/Bankahttp://bs.wikipedia.org/wiki/Holandija


5/5


Izvori:

- Dubrovnik, (monografija)Anuka Novakovi, prof., 1978. god.

- Wikipedia: hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova%C4%8Dka_Republika#mw-head- Turistikazajednica-Dubrovnik:

http://www.tzdubrovnik.hr/vodic_novost.php?id=1503&id_main=1503

- Solmsestra: http://www.solsemestra.com/cro/povijestdubrovnik_cro.html

- O lijepa, o draga, o slatka slobodo: http://www.youtube.com/watch?v=IPCG8gEuKK0
http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_5/hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova?ka_Republika#mw-headhttp://www.tzdubrovnik.hr/vodic_novost.php?id=1503&id_main=1503http://www.solsemestra.com/cro/povijestdubrovnik_cro.htmlhttp://www.youtube.com/watch?v=IPCG8gEuKK0http://www.youtube.com/watch?v=IPCG8gEuKK0http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_5/hr.wikipedia.org/wiki/Dubrova?ka_Republika#mw-headhttp://www.tzdubrovnik.hr/vodic_novost.php?id=1503&id_main=1503http://www.solsemestra.com/cro/povijestdubrovnik_cro.htmlhttp://www.youtube.com/watch?v=IPCG8gEuKK0http://www.youtube.com/watch?v=IPCG8gEuKK0

Dubrovačka republik seminar

Documents

Transcript of Dubrovačka republik seminar