PowerPoint Presentation

DRVEE KAO HABITAT INSEKATASTABLODrvee ima znaajnu ulogu u ivotu mnogih insekata. Predstavlja stanite za mnoge insekte.

Drvee obezbeuje insektima: da se hrane (ksilofagni insekti)mesto razmnoavanjamesto razvoja larvi i ivot imagamesto prezimljavanja

Mnogi insekti provode ceo svoj ivot ili samo neki od ivotnih ciklusa u neraskidivoj vezi sa drveem.

INSEKTI I STABLORed ORTHOPTERA- Fam. Oecanthidae Oecanthus pellucens Red PsocopteraRed Heteroptera- Fam. Tingidae Corytucha ciliata Fam. Aradidae Aradus cinnamomeusRed Homoptera Fam. Cicadidae - Cicadetta dimissa Fam. Cercopidae Aphrophora alni i A. salicina Fam. Membracidae Stictocephala bisonia Fam. Flatidae Metcalfa pruinosa Fam. Adelgidae - Eopineus strobi, Pineus pini, Dreyfusia nordmannianae Sacchiphantes viridis Fam. Phylloxeridae Acanthochermes quercus, Phylloxera coccinea, Fam. Penphigidae - Prociphilus fraxini, Pemphigus spirothecae, Schizoneura ulmi Fam. Lachnidae - Lachnus roboris Fam. Coccidae - Parthenolecanium corni Fam. Kermesidae - Kermes quercus Fam. Cryptococcidae - Cryptococcus fagisuga, Pseudochermes fraxini, Fam. Diaspidide - Aulacaspis rosae, Lepidosaphes ulmi, Carulaspis juniperi, Pseudaulacaspis pentagona

Red Coleoptera Fam. Carabidae (stablo kao posluavnik- tu nalaze larve, gubare i ostale insekte za hranu- Calosoma sycophanta, C. inquisitor), Fam. Histeridae (neke vrste ive pod korom i hrane se ksilogagnim insektima), Fam. Staphylinidae, Fam. Lucanidae (jelenci), Fam. Buprestidae (krasci), Fam. Eucnemidae, Fam. Bostrychidae Bostrychus capucinus, Fam. Lyctidae - BELJIKARI, Fam. Anobiidae - DRVOTOCI, Fam. Cleridae Clerus formicarius, Opilio mollis, Corynetes coeruleus, Fam. Lymexylonidae - Hylecoetus dermestoides, Lymexylon navale, Fam. Nitidulidae (neke vrste sisaju sok koji curi iz drveta), Fam. Coccinelidae (buba mare koje imaju zimska sklonita u pukotinama drvea), Fam. Colydidae, Fam. Pyrochroidae - Pyrochroa coccinea (ivi pod korom )Fam. Cerambycidae - STRIIBUBE, Fam. Chrysomelidae bube listare neke prezimljavaju u kori drveta Fam. Curculionidae (surlai), Fam. Ipidae (sipci), Fam. Platypodidae, Red Diptera- Fam. Cecidomyiidae Helycomia saliciperda 524, Fam. Syrphidae (osolike muve), Fam. Agromyzidae (muve mineri) I MNOGI DRUGI....

INSEKTI U TRULIM STABLIMAPodklasa APTERYOGOTA

Red COLLEMBOLA - uestvuju u razlaganju mrtve organske materije i stvaranju humusa; ima ih ispod mrtve kore drvea, u trulim panjevimaRed DIPLURA redovno se nalaze u trulim panjevima, u mrtvom drvetu, nemaju ekonomski znaaj Red THYSANURA ive ispod odlubljene kore ili na kori stabala, u trulom drveu i panjevima; hrane se raznim mrtvim organskim materijama

Podklasa PTERYGOTA

Red ZORAPTERA - ive ispod kore suvih stabala, u trulim panjevima, humusuRed COLEOPTERA Fam. Staphylinidae - ive u razliitom biljnom materijalu u raspadanju (panjevi) Fam. Scarabaeidae podfamilija Cetoninae larve ive u zemlji ili u trulom drvetu (panjevima) podfamilija Valginae - Valgus hemipterus (razvijaju se u podzemnim delovima panjeva) podfamilija Dynastinae - Oryctes nasicornis (larve se razvijaju u trulim starim panjevima i ubrzavaju proces raspadanja; nalaze se u podzemnim delovima starih jablanova) Fam. Eucnemidae - Melasis buprestoides (larve se razvijaju u trulom drvetu liara) Fam. Bostrychidae - Bostrychus capucinus (polau jaja u pukotinama mrtvog drveta) Fam. Ostomidae ive u naoj zemlji, u trulom drveu, panjevima, ispod kore mrtvih stabala Fam. Anthribidae larve nekih vrsta se razvijaju u mrtvom natrulom drvetu Fam. Tachinidae - neke vrste polau jaja u drvnu truleFam. Lyctidae - beljikariMorfologijasitni insektitelo izdueno, malo spljoteno, od 3,5 do 7 mm, boje crvenosmee do smeecrnepipci su 11- lani, a poslednja dva lanka su proirena i ine glavicunoge podeene za hodanjezadnja krila normalno razvijena i slue za letenje trbuh izduen, i prvi segment je najdui

ivotni ciklusigeneracija jednogodinjaimaga se javljaju u maju i ive relativno kratko (oko 10 dana)enke za polaganje jaja biraju beljiku razliitog liarskog drvea i to samo onu koja sadri skrob iznad 1,5 procenata; 30 do 70 jaja bele boje enke poloe pomou duge teleskopske legalicebele larve, duge do 7 mm, tela savijenog u obliku potkovice, grade vijugave hodnike du vlakana; hodnici se nalaze u unutranjosti drveta a spolja je drvo bez oteenja, razvie traje do kasne jeseni od lutke do povrine drveta izgradile su hodnik nabijen crvotoinom, tako da imago lako moe napustiti stablo kroz okrugle izletne otvore

pojedini predstavnici su spadaju u grupu najtetnijih insekata suvog drveta (hrast, jasen, bambus, hikori i dr.)

Najee vrste kod nas:Lyctus linearis - evropska vrsta i kod nas svuda prisutna, napada hrastovo drvoLyctus pubescens - evropska vrsta, esta u drvetu hrasta i bagremaLyctus brunneus - do 7 mm veliine; kod nas je uvoen sa drvetom iz Afrike, ali nije poznato da li se odomaio; napada hrast, kesten, jasen, javor, brest, orah, bambus i dr.

Lyctus linearis

Lyctus pubescens

Lyctus brunneus Familija Syrphidae - osolike muveDvorkilci kod kojih je zastupljena mimikrija

MorfologijaTelo smee- crno- uto, sa nepravilnim arama, koa je nekad providna tako da se kroz nju vidi crevni sadrajGlava velika, a pipci kratki i trolaniNoge podeene za hodanjeKrila su dobro razvijena, nervatura je karakteristina po prisustvu vena spura (zadebljanja izmeu radijalne i medijalne grane krila)

ivotni ciklusiLarve imaju jako redukovanu glavu; hrane se raznim vrstama biljnih vai, drugim insektima sa mekanim integumentom, otpatcima hrane drugih insekata i njihovim larvama, kao i izluevinama iz povreenih biljnih tkiva i raznim organskim materijama; larve nekih vrsta su fitofagne i ive u stabljikama raznih biljakaLutka je bokastog oblika i zalepljena je za podloguImaga se hrane polenom i nektarom iz cvetova raznih biljaka (polinatori); esto koriste za ishranu mednu rosu biljnih vai i zato se okupljaju u velikom broju oko stabala koja su napadnuta biljnim vaimaU umama se sree veliki broj vrsta, ija je brojnost esto vrlo visoka

Najee vrste osolikih muva u naim umama su: Posthoyrphus luniger (tamne etinarske ume) Episyrphus balteatusMetasyrphus corollaeScavea pyrastriSyrphus ribesii Syrphus vitripennis

Osolike muve spadaju u zatiene vrste prema Zakonu o zatienim vrstama.Imaju veliki znaaj u umarstvu. Pored vane uloge u polinaciji koju vre imaga, larve imaju znaaja u regulaciji brojnosti raznih insekata sisaa (biljne vai, stenice, tripsi i dr.).

Familija LUCANIDAE - jelenakMorfologijasrednji do krupni insektitelo je dorzoventralno spljoteno,ree cilindrinoglava nekada sa izratajem u vidu rogaUsni aparat za grickanje (Izraene gornje vilice kod mujaka slue za borbu oko enki)Pipci su prelomljeno eljastiPrednje grudi su snano razvijeneNoge slue za hodanjePrednja krila hitinizirana, prekrivaju trbuh, a zadnja su opnasta i slue za letenje

IVOTNI CIKLUSILarve se razvijaju u trulim panjevima i debljim zilama, scarabeidnog tipa suLutka je slobodna i nalazi se u lutkinoj kolevci, u drvetu ili u zemljiImaga su esti stanovnici uma, aktivni su tokom celog danaHrane se biljnim sokom koji istie iz drvetatetnost: nisu tetni u naim umama, korisni su jer larve svojom ishranom ubrzavaju proces trulenja i raspadanja panjeva, pripremajui prostor za rast novih biljaka

Lucanus cervus- JelenakMorfologijaenka je uvek manja, bez snanih gornjih vilicaTelo crne boje, slabo sjajno, sa crveno-crno-smeim pokriocimaVeliina tela je vea od 7,5 cm, i od toga jedna treina kod mujaka ine kljetaMujaci su skloniji letenju od enki.

IVOTNI CIKLUSILarva se razvija u trulom drvetu ili panjevima hrasta, ali i drugih liara. Razvoj traje etiri do pet godina. Imaju oblik slova "C.Ove bube zavise od trulog drvea, poto larva jelenka treba da provede 6-8 godina u trulim deblima, hranei se njihovim truleom. Njegova larva ivi svega nekoliko godina u natrulim panjevima hrastova, gde bui hodnike, a hrani se biljnim sokovima. Imaga se javljaju krajem maja i tokom junaimaga ive svega nekoliko meseci i hrane se nektarom i sokom drvea.

Mujaci se pojavljuju krajem maja i najaktivniji su uvee. enke polau jaja u trulom drveu ili u zemlju pored njih. Potrebno je 4 do 6 godina da se larve preobrate u lutku. Nakon toga se zakukulje u veim upljinama stabla gde se potpuno razviju do jeseni, ali kukuljice ne naputaju sve do leta sledee godine.Lutke ive u zemlji oko 3 meseca, a potom se na leto preobrate u odrasle jedinke koje uzlete da bi se parile.

Na najkrupniji tvrdokrilacLatinski naziv ove vrste potie od rei cervus to znai jelen. Sa unutranje strane su kljeta na vrhu nazubljena te podseaju na rogove jelena, po emu je ova vrsta, kao i cela porodica, dobila ime. Naseljava ume. ivi u hrastovim umama, u rupama starog drvea i panjeva.Lucanus cervus rasprostranjen je po Srednjoj i Junoj Europi i Maloj Aziji. Jelencima se hrane svrake, kokoke, jazavci, lisice, jeevi, make i detlii. Ipak, njihov najvei neprijatelj je ovek koji unitava njihova stanita.

Lucanus cervus - JelenakJelenak je jedan od najveih insekata Evrope, kome preti istrebljenje. Strogo je zatiena vrsta u Srbiji prema Zakonu o zatienim vrstama.

Fam. Carabidae - bauljariMorfologijarazliitih dimenzija telaboje vrlo atraktivne, esto sa jasnim metalnim sjajemglava je uvek ua od slobodnog prvog grudnog segmenta pipci su konasti, krai od polovine tela, i sastavljeni od 11 lanakausni aparat za grickanjenoge podeene za hodanjeprednja krila dobro razvijena; pomou zadnjih krila lete ili su ona zakrljala

ivotni ciklusiveina vrsta su zoofage; imaga nalaze plen na povrini zemlje, ili verui se po drveuveoma su prodrljive i esto ubijaju vie rtava nego to mogu da pojedu (i larve se tako hrane)enke polau beliasta, loptasta jaja u zemljularve imaju izdueno telo sa hitiniziranim skleritima i sa dva dua izrataja na kraju trbuha.

U umarstvu su bauljari korisni insekti jer odravaju bioloku ravnoteu tetnih insekata.U naim umama se nalaze vrste iz roda Calosoma, este vrste iz roda Carabus koje su zakonom zatiene i druge.

Calosoma sycophanta - lepotelkaMorfologijaimago veliine 25 - 30 mmtelo crne boje sa metalnim sjajem, boja glave se esto preliva u tamnoplavu ili violet, a boja pokrioca je jasno zelena do zlatnoutavratni tit je srcolikUbrzo posle pojave imaga dolazi do kopulacije i polaganja jaja. enka poloi 100 do 150 jaja u vie navrata. Za 3 do 10 dana se pile larve kojima razvijanje traje dve nedelje i samo se dva puta presvlae. Odrasla larva se zavlai u zemlju i gradi lutkinu kolevku. Stadijum lutke traje 7 do 14 dana. Mlad imago ostaje u zemlji do narednog prolea, i krajem maja ili poetkom juna pojavljuje se na zemlji.

ivotni ciklusiImago ivi 3 do 4 godine i uvek se sredinom avgusta zavlai duboko u zemlju da prezimi. Postoje dve dijapauze: trofika (labilna) i reproduktivna (stabilna).Zoofage su - hrane se gusenicama, lutkama ili leptirima gubara, svog glavnog plena koga nalazi na stablima, ali i druge vrste insekata koje koriste stabloenka i mujak se rado penju po drveu, kao i larva.Ova vrsta je korisna, ima veliki umsko - gazdinski znaaj. Spreava gradaciju gubara. Zbog toga se koristi u Severnoj Americi.

Calosoma inquisitor Morfologijamanje dimenzije tela od prethodne vrste, oko 20 mmoblikom i bojom podsea na prethodnu vrstuima istu boju vratnog tita i pokrioca

Imaga se pojavljuju sredinom aprila i poetkom maja. enka jaja polae maja juna u zemlju, u iskopanim rupama. Larve se pile posle 1 do 2 nedelje.U junu i julu odrasle larve se zavlae u zemlju i grade lutkinu kolevku. Istog leta se formiraju mlada imaga, ali ostaju u zemlji do prolea.

I ova vrsta ima dvostruku dijapauzu.

Ova vrsta vie voli da se hrani glatkim gusenicama hrastovog savijaa, mrazovaca i dr. Imaga sposobna za letenje i za istraivanje plena po stablima drvea. Larva trai hranu po povrini zemlje ili po stablima.

Korisna je vrsta, odrava bioloku ravnoteu.

Fam. Scarabaeidae - Valgus hemipterusMorfologijaveliina tela od 7 do 9 mmodrasle larve dostiu duinu oko 15 mmtelo crne boje bez sjajaima beliaste nepravilne oege na vratnom titu i pokriocimaenka ima dugu trnoliku legalicu i njena duina je jednaka duini trbuha, jako je tanka i vrsta

ivotni ciklusiImaga se veoma esto nalaze na cvetovima raznih umskih insekata kao vid dopunske ishrane.Razvijaju se u podzemnim delovima panjeva ili ipovima raznih tvrdih i mekih liara. Za razvie im je potrebna vea vlanost i prisustvo gljiva trulenica. Mogu biti tetne u osnovama stubova ograda oko rasadnika ili lovita. Efikasna mera preventive je kvalitetna impregnacija dela stuba koji prodire u zemlju.

* Red ISOPTERA - TERMITIsocijani insekti i ive u velikim zajednicama gradei graevine termitnjakenajee se hrane celulozom u drvetu, ali neke vrste i pamukom, jutom, platnom i sl.U tropima predstavljaju najznaajnije razarae drveta.

Trebalo bi da napomenemo da su neki od insekata koji ive na drveu tetoine i priinjavaju tetu stablu- ksilofagni insekti. Ova grupa insekata, provodei ivot u drveu i mranim hodnicima, pretrpela je niz adaptivnih pojava koje su im olakale ovakav nain ivota. Vodei takav nain ivota, insekti mehaniki i fizioloki oteuju stabla. Insekti koji napadaju mrtve delove drveta, takoe predstavljaju opasnost jer lako mogu infestirati i druga stabla koja se nalaze u neposrednoj okolini. Meutim, nisu svi insekti koji ive na stablima tetni. Zbog svega to smo pomenutog, u cilju uvanja i unapredjivanja zelenih povrina koje su sastavni deo ivota svih nas, neophodno je da se upoznamo sa problematikom tetoina ukrasnih biljaka.

HVALA NA PANJI