SadrajUvod....2 Pojam drutva zasnovanog na znanju.3 Razvoj drutva zasnovanog na znanju5 Koncept nauno-tehnolokog razvoja.6 Obrazovanja kao osnov razvoja drutva zasnovanog na znanju.8 Permanentna edukacija..10 Srbija i drutvo znanja...12 Zakljuak.14 Literatura.15

1

UvodPitanje razvoja ekonimije i drutva danas, na poetku XXI veka umnogome je evoluiralo i prevazilo teorijska razmatranja koja su bila vaea u drugoj polovini prethodnog veka. Od nekadanjeg koncepta razvojne teorije zasnovanog na prirodnim ogranienjima u mogunostima ostvarivanja visokih stopa rasta u dugom vremenskom roku, na poetku poslednje decenije XX veka uobliava se, danas vaei razvojni koncept koncept odrivog razvoja. Teorijsku podlogu koncepta odrivog razvoja predstavlja prelazak na razvojni koncept zasnovan na novoj teoriji rasta, sa opredmeenim znanjem i kompleksom nauno-tehnolokog razvoja u centru pokretakog mehanizma savremenog razvoja. Umesto nekadanjeg koncepta prirodnih komparativnih prednosti u modernom shvatanju razvoja dominiraju ostvarene komparativne prednosti, umesto prirodnih resursa kao odluujue determinante brzine rasta i razvoja nacionalne ekonomije, javlja se brzina kreiranja inovacija i sposobnost jedne privrede da ostvarena teorijska znanja pretoi u nove tehnologije, umesto nekadanjeg poimanja bogatstva merenog fizikim i finansijskim kapitalom, danas se pod kljunom determinantom nacionalnog bogatstva podrazumeva sposobnost generisanja novih znanja, ideja, inovacija i tehnologija, odnosno kreiranje i raspolaganje humanim kapitalom. Razvoj globalne ekonomije omoguen je pre svega materijalizacijom bazinih pronalazaka iz perioda tzv. tree tehnoloke revolucije koja se deavala dominantno tokom poslednje tri decenije XX veka, pre svega u tehnoloki i ekonomski najrazvijenijim zemljama i regionima sveta. Razvoj sektora informacionokomunikacionih tehnologija, proizvodnje i upotrebe novih materijala, mikroelektronike, robotike, genetskog inenjerstva i drugih privrednih sektora, doveo je do nesluenih mogunosti umreavanja i povezivanja robnih, a naroito finansijskih tokova, koji se do skora nisu mogli ni zamisliti. Umesto prirodnih resursa, plodne zemlje, mineralnih izvora i raspoloivog kapitala, kao dominantan razvojni resurs savremene ekonomije u gotovo itavom svetu postali su primenjeno znanje, obrazovanje i nauka. Izgradnja drutva zasnovanog na znanju je globalni imperativ, a neki aspekti puta ka drutvu znanja su identini za sve zemlje. Na nivou organizacije, to je razvoj platforme znanja - kompleksne strukture na kojoj poiva razvoj i uspeh celokupne organizacije.

2

Pojam drutva znanjaPojam drutvo znanja vezuje se za gurua amerikog manadmenta Petera Drakera. U svojim knjigama Menadment u praksi (1954), Postkapitalistiko drutvo (1993), Moj pogled na menadment (Novi Sad, 2003), on dokazuje da da je moderno drutvo od 1945. zasnovano na znanju ili drutvo u kome znanje ima kljunu ulogu. Takoe, tvrdi da je znanje tokom istorije kulture bilo vezivano za linost, a naglo je poelo da se vezuje za rad. I na Zapadu i u Aziji, znanje se uvek vezivalo uz linost, na ono to se odnosi na bie, na postojanje. Skoro preko noi, ono je poelo da se vezuje uz delanje, injenje. Postalo je resurs i orue, korisno dobro. Do tada privatno dobro, znanje je skoro preko noi postalo javno dobro.1 Piter Draker je 1969. godine prvi put upotrebio termin drutvo znanja. Dananje znaeje drutvo znanja je nastalo 90-tih godina prethodnog veka i moe se definisati kao drutvo mobilnosti i najkonkurentnije drutvo u dosadanjoj istoriji oveanstva. U drutvu znanja ne postoje bogate i siromane drave, nego samo one u kojima vlada znanje i u kojima vlada neznanje. Isto e se odnositi na kompanije i organizacije bilo koje vrste, ali i na pojedince. Procene su da e u sledeih 7 do 10 godina biti proizvedeno onoliko znanja koliko i u prethodnih 2000 godina. Trend sve kraih ciklusa razvoja znanja nastavie se i dalje, jer znanje sve bre zastareva O drutvu znanja se iroko raspravlja u stratekim zamislima razvoja savremene privrede, drave i kulture. Na popularizaciju ovog pojma uticale su tri injenice: uloga znanja u drutvenim delatnostima je postala odluujua, nova znanja se vezuju za ekspanziju komunikacionih tehnologija, pod uticajem ``amerikanizacije``, iri se menadment kao znanje o organizaciji i upravljanju.2 ``U opta obeleja drutva ukljuujemo: 1. drutvo je sloena celina sa relativno stabilnim strukturama, 2. drutvena uloga i poloaj su najvaniji elementi drutvene strukture, 3. grupe i klase formiraju se pod uticajem obavljanja neke uloge, 4. povezivanjem uloga, normi, vrednosti obrazuju se ustanove i podsistemi -ekonomija, kultura, politika.``3 Pojam tipologije drutva ukljuuje pored ovih optih obeleja i neke elemente podsistema koji ine dominantu nekog drutvenog razdoblja. Marksov pojam drutveno-ekonomske formacije je istorijska konkretizacija drutva u kome funkciju1 2

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993, 26 str. Avramovi, Z.; Socioloki pregled, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 2007, 85 str. 3 Popovi, M. i Rankvi, M.; Teorije i problemi drutvnog razvoja, Beograd, 1981.

3

dominante uloge za opastanak i funkcionisanje drutva ima ekonomski sistem. Drugi sociolozi, kao Maks Veber, ulogu dominante su nalazili u politikoj vlasti, a Emil Dirkem u kolektivnoj svesti. Pitarm Sorokin je u idejama, znaenjima video deterministiki inilac drutvene dinamike. Tip globalnog drutva se odreuje prema dominatnom kriterijuma za struktuiranje drutvenog sistema. U feudalizmu, je to bio feudalac, kapitalizmu je to bio interes kapitaliste, u socijalizmu drutveni interes, u graanskom drutvu interes graanina. Svako imenovanje drutva na tipoloki nain, podrazumeva neku drutvenu karakteristiku. Kada je re o drutvu znanja, onda je to upravo uloga znanja u struktuiranju globalnog drutva. Teoretiari drutva znanja smatraju da je uloga znanja u savremenom drutvu takva da se celokupna organizacija i razvoj zasnivaju na njemu. Drutvo znanja ima danas nove pristupe sa vie aspekata: znanja, proizvoda, kvaliteta, tehnologija, informaciono-ekspertnih sistema, vremena, prostora itd.

4

Razvoj drutva zasnovanog na znanjuJo od davnina ovek se trudio da izradi sredstva, koja e mu poboljati ivotne uslove i prosperitet i pomoi mu da sa to vie uspeha reava razliite zadatke. Tokom vekova razvoj ovih sredstava kretao se u dva pravca, i to: razvoj sredstava koja pojaavaju njegovu snagu i razvoj sredstva za umnoavanje snage njegovog uma. U toku razvoja ljudske civilizacije ovek je prvo izmislio sredstva koja pojaavaju njegovu snagu, pa zatim sredstva za umnoavanje snage njegovog uma, koja se bitno razlikuju od prvih. Prva sredstva u ljudskoj civilizaciji bila su primitivna orua za rad i oruja kojima je uspenije obezbeivao opstanak u vrlo surovim uslovima ivota. Od prvih primitivnih alata do dananjih najmodernijih maina, ovek neprekidno ulae napore da uvea svoju fiziku mo. Tako se danas ovek susree sa razliitim alatima i mainama koje oveku uspeno pomau ili ga zamenjuju u poslovima fizike prirode. U staroj Grkoj i na Istoku znanje se shvatalo kao samosaznanje, na kazivanje onoga to se zna. Re je o radikalnoj izmeni u znaenju znanja do koje je u Evropi dolo negde oko 1700. godine ili samo malo kasnije``.4 ``Znanje se tradicionalno shvatalo kao neto opte. Ono to danas podrazumevamo pod znanjem, obavezno mora da bude visokospecijalizovano5 Drugim reima, `znanje u primeni je efektivno samo kada je specijalizovano Od pojave prvog pravog elektronskog raunara 1946. godine pa do dananjih dana, razvoj raunara uglavnom se poklapa sa revolucionarnim pronalascima iz oblasti elektronskih komponenti. Moe se ak rei, da se nijedna grana nauke i tehnike nije razvijala takvim tempom kao to je to sluaj sa informacionim tehnologijama. Za esdesetak godina razvoja zabeleen je takav napredak kakav je mainstvo ostvarilo u toku 2 do 3 veka razvoja. Treba samo zamisliti kakav bi standard bio danas da su se druge naune i privredne grane razvijale istim intenzitetom kao raunarska i da je trend smanjenja cena ostalih proizvoda bio slian raunarskim. Koncepcija razvoja drutva usmeren ka drutvu znanja u sredite zbivanja stavlja linost i njegovo znanje uz primenu informacionih tehnologija, naroito informacionoekspertnih sistema, raunarskih mrea i Interneta.

4

Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993, 38 str. Isto 25.

5

5

Koncept nauno-tehnolokog razvojaPromene u dinamici znanja tokom vremena dovode do sve brih promena i razvoja razliitih koncepcija nauno-tehnolokog progresa. U dosadanjem razvoju drutva primena znanja na razliita podruja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnih promena, tako da se razlikuju etiri koncepcije u razvoju drutva: I. koncepcija razvoja drutva poljoprivredno drutvo (znanje primenjeno na sredstva za pojaavanje fizike snage oveka), II. koncepcija razvoja drutva industrijsko drutvo (znanje primenjeno na proizvodne procese i proizvode), III. koncepcija razvoja drutva informatiko drutvo (znanje primenjeno na znanje, odn. na sredstva za umnoavanje snage ljudskog uma) IV. koncepcija razvoja drutva drutvo znanja (znanje u funkciji kreativnosti). Fazni razvoj drutva sagledan prema konkretnim podacima u vremenskoj dimenziji prostora, zadnjih 300 godina, sada tei novom talasu drutvu znanja. Koncepcija razvoja drutva usmeren ka drutvu znanja u sredite zbivanja stavlja linost i njegovo znanje uz primenu informacionih tehnologija, naroito informacionoekspertnih sistema, raunarskih mrea i Interneta. Drutvo znanja ima danas nove pristupe sa vie aspekata: znanja, proizvoda, kvaliteta, tehnologija, informaciono-ekspertnih sistema, vremena, prostora itd. Dosta esto termin drutvo znanja nosi naziv drutvo zasnovanao na znanju i u Evropskoj zajednici predstavlja najnoviju Evropsku inicijativu, kojom upravlja Evropska komisija. Ono to je osnova nauno-tehnolokog progresa je sagledavanje globalnih razvojnih aspekata novih tehnologija. Ovu injenicu potvruje i Draker, 1996, koji u svojoj knjizi: Inovacije i preduzetnitvo kae da nove tehnologije nisu samo novi materijali, procesi ili tehnologije ve su to i nova saznanja o proizvodnim procesima i novi menadment preduzeem. Iz tih razloga je potpuno opravdana i tvrdnja svetski poznatih ekonomista kako je kompjuterizacija prva stvar kojoj zemlje u razvoju i tranziciji moraju pristupiti ako ele da uhvate korak sa razvijenim. Sve ove injenice ukazuju da dosadanji razvoj ljudske civilizacije, uopte, a naroito razvoj ljudske civilizacije u budunosti sve vie e zavisiti od poloaja nauke i njene primene, a sve 6

manje od koliine uloenog rada i proste koliine sredstava koja pojaavaju njegovu snagu. Smatra se da e nauka i naunici postati avangarda novog drutva, a nauka i tehnologija su u savremenom svetu osnova nauno-tehnolokog progresa, iji je razvoj nezamisliv bez transfera znanja i tehnologija. Da bi zemlja imala uspeh i da bi proizvodila u budunosti u novom drutvu znanja mora da transformie proizvodnju od delatnosti zasnovane na radnoj snazi u delatnost koja je zasnovana na znanju, pa samim tim i na sistemime zasnovane na znanju i da poseduje bazu eksperata i bazu znanja. Savremeno drutvo znanja je drutvo specijalista znanja eksperata. Ono mora da funkcionie u timovima na bazi pravila jednakih. Poloaj svakog eksperta u timu koji poseduje znanje odreen je doprinosom koji on prua zajednikom poslu, pre nego bilo kakvom unutranjom nadmonou ili podreenou. Drutvo znanja nije drutvo tzv. efova i podreenih, ono mora da je organizovano kao tim eksperata saradnika. U drutvu znanja dominiraju oblasti kao to su: Baza znanja, Upravljanje znanjem, Sistemi bazirani na znanju, Inenjering znanja, Inenjering drutva znanja, e-drutvo, e-nauka, e-zdravstvo, e-vlada, e-ekonomija, e-knjige, Internet tehnologije, Mikro i nano nauka i tehnologija, Vetaka inteligencija, Produbljivanje fundamentalnih znanja, Inovacije i inovacione tehnologije, Kvalitet i zatita ivotne sredine itd. Osnovni ciljevi drutva znanja su stvaranje tzv.: e-proizvodnje, e-uenja, e-infrastrukture i ekonomije bazirana na znanju.

7

Obrazovanja kao osnov razvoja drutva zasnovanog na znanjuNa putu ka drutvu znanja kojem stremi savremena civilizacija, sistem obrazovanja predstavlja jednu od osnovnih razvojnih poluga. On mora da stvori uslove da drutvo bude inovacijski orijentisano, da stalno ui i bude osposobljeno za preduzetno uklapanje u kooperativne i kompetitivne strukture savremenog sveta. Inovativna klima, u svakom drutvu i inovativno preduzee, kao deo ekonomskog sistema u eri naunotehnoloke revolucije, postali su osnovni preduslov razvoja i konkurentnosti. Kroz unutranje preduzetnitvo najbolje se moe realizovati sav potencijal ljudskih resursa, koji moe iznositi upravo onoliko koliko je preduzetniki usmeren menadment sposoban da razvija svoje i tue kreativne potencijale. Razvijene zemlje imaju definisan kolski sistem koji omoguuje saznanja koja su potrebna za edukaciju preduzetnika i njihovu primenu u praksi. Ne udi injenica to belee natprosene rezultate u inovacijama i vrlo visoki drutveni bruto proizvod koji im omoguava visok standard i ekonomsku mo koju nerazvijeni moraju da potuju. Opstanak i razvoj savremene privrede pretpostavlja kao nuan uslov prisustvo i aktivnosti sve veeg broja visokoobrazovanih ljudi. Potreba za vie znanja i vetina, kao uslov za uspeno delovanje u poslovnom ivotu, uslovila je promene u sferi menadmenta. Promene menadment funkcije ispoljavaju se kao promene u pravcu sve veeg uea aktivnosti kreativnog i inovativnog karaktera, nasuprot operativnih i ponavljajuih. Pomeranje teita ka kreativnosti i inovativnosti, zahteva sve vei fond znanja koje je potrebno za uspeno obavljanje delatnosti menadmenta, odnosno kako bi bili osposobljeni da upravljaju sopstvenom budunou, umesto da budu puke rtve okolnosti. Obrazovan ovek u savremenom drutvu svestan je injenice da to vie ui o svetu to njegovo saznanje o problemima koji su nereeni, njegovo sokratovsko znanje o neznanju, postaje sve detaljnije i preciznije.6 Cilj obrazovanja danas nije samo saznavanje injenica nego i sticanje vetine da se znanje odmah primeni za reavanje konkretnog problema. Razvoj drutva znanja danas, je preduslov za odrivi razvoj drutva sutra. Definisani ciljevi obrazovanja na nivou Evrope su sledei: Poveanje kvaliteta i efektivnosti sistema obrazovanja i osposobljavanja u skladu sa novim zahtevima drutva zasnovanog na znanju i promena obrazaca nastave i uenja.

6

Mihajlovi, B. E magazin, broj 50.

8

Dostupnost obrazovanja i osposobljavanja svima u skladu sa principima doivotnog uenja, breg zapoljavanja, razvoja karijere i aktivnog gradjanstva, jednakih ansi i drutvene kohezije. Otvaranje obrazovanja i osposobljavanja prema irokom svetu u svetlu breg povezivanja rada i drutva i odgovora na izazove koji nastaju u procesu globalizacije

9

Permanentna edukacijaPre otpoinjanja tree nauno-tehnoloke revolucije preovlaujue miljenje bilo je ono po kojem je ogromna koliina znanja koju su mladi ljudi dobijali u toku kolovanja bila dovoljna i da moe u potpunosti da im poslui u narednih etrdeset godina. Vei period vremena se mislilo da obrazovanje ima veze sa starosnim dobom i sa mestom odvijanja za svaki tip linosti i da, ranije ili kasnije, nastupi trenutak kada dalje obrazovanje u nekom striktnom smislu vie nije potrebno. Nasuprot nekadanjem pristupu da se znanje stie do 25. godine ivota, uenje postepeno, ali neminovno, ulazi u red temeljnih, ivotno vanih ljudskih delatnosti sa perspektivom da se u pogledu znaaja i vremena i energije koje iziskuje izjednai sa samim radom. Sve vie prolazi vreme kada se po zavrenoj koli i dobijenom poslu u odreenoj profesiji ostajalo do kraja ivota. Obrazovanje u savremenim uslovima mora imati permanentan karakter, jer ono to se naui u mladosti, ne moe biti dovoljno u zrelom dobu. Ne moe se oekivati od bilo kog sistema obrazovanja da bude u stanju da obezbeuje usko specijalizovane kadrove kakvi e privredi biti potrebni u budunosti, to neminovno zahteva nastavak obrazovanja u samoj praksi, kroz rad i uz rad. Sa otpoinjanjem tree nauno-tehnoloke revolucije vie ne postoji ekskluzivno starosno doba za bilo koji stepen obrazovanja. Na bilo kom mestu i u bilo kom starosnom dobu mogue je, sve vie primati obrazovanje, koje treba da olaka da se neka profesionalna aktivnost odvija na najbolji mogui nain. Razvoj nauke i tehnologije u pedesetim godinama, uslovio je da se, spontano, formira shvatanje o potrebi permanentnog obrazovanja menadera, naroito u proizvodnji. To je bilo i normalno, poto je proizvodnja bila onaj segment organizacije , koji se najbre menjao pod dejstvom nauno-tehnolokog razvoja, tako da je formalna edukacija menadera sve vie i vie zaostajala za stvarnim potrebama modernog proizvodnog procesa.7 Zastarelo shvatanje da nije potrebno uiti celog ivota moda je na najbolji nain demantovao Ulrih Jirgens, tada mladi nemaki naunik, 1990. godine u Berlinu na odravanju Sedme godinje konferencije Evro-azijske asocijacije za studije menadmenta, reima: Samo ivotinja moe da se trenira dok je mlada. ovek je spreman da ui, prihvata stavove i saznanja, da se menja tokom itavog ivota. Prema tome, direktor moe da se obrazuje, da ui i da primenjuje nova saznanja do kraja svoje profesionalne karijere. U tradicionalnom drutvu, uenje prestaje sa mladalakim dobom. U drutvu znanja potrebno je stalno i ponovno uenje. Pretpostavlja se da e u postkapitalistikom drutvu, svakih pet do deset godina, staro znanje morati da bude obnovljeno novim uenjem i znanjem, novim strunim kvalifikacijama. U eri nove nauno-tehnoloke revolucije, sve vie se uvaava saznanje da kapacitet preduzea ne zavisi samo od tehnoloke modernizacije, ve i od nivoa obrazovanja i od ukljuivanja nauke u tehnoloke i ekonomske procese. U uslovima7

Prof.dr Jovanovic, M.; Interkulturni menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004, 262-263 str.

10

sadaneg dinaminog nauno-tehnolokog progresa, posebno se postavljaju veliki zahtevi prema kvalitetu ljudskog resursa kao glavnog izvora bogatstva jednog drutva. Moderna privreda trai dobro obuenu, prilagodljivu radnu snagu, tako da obrazovanje i usavravanje zaposlenih i menadera, predstavlja nerazdvojni deo svake uspene razvojne politike. Zbog toga to planiranje kadrova i njihovog obrazovanja predstavlja kljuno pitanje svakog drutva, ulaganje u obrazovanje kadrova ne bi se smelo tretirati kao vid potronje, ve kao vid ulaganja u proirenu reprodukciju.

11

Srbija - drutvo znanjaPozitivne promene u stvaranju drutva znanja mogu se ostvariti samo razvojem sopstvene metodologije i kroz permanentne i stalne procese edukacije, koji su primereni naoj zemlji ili ak lokalnoj sredini, imajui u vidu nae kulturne, psiholoke i prirodne osobenosti. Znanje koje stoji u osnovi drutva znanja stvaraju ljudi koji su svojim obrazovanjem osposobljeni za to da kreativno i kritiki misle, reavaju probleme i meusobno sarauju i koji e biti sposobni da generiu novi odrivi drutveni sistem. Novi drutveni sistem i savremena struktura privrednih faktora podrazumevaju obrazovane ljude koji brzo ue i menjaju sopstvene sposobnosti u skladu sa tehnolokim razvojem i globalnim trendovima razvoja. Ovako poveani zahtevi od ljudskih resursa trae temeljne reforme u obrazovanju dananje Srbije, koje zaostaje za standardima Evrope, ali i za neposrednim potrebama sadanje srpske privrede. Izdvajanje za potrebe obrazovanja u Srbiji 2006. godine iznosilo je 3,5% BDP, dok se u zemljama OECD preporuuje 6%. Obrazovna politika u Srbiji nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje ljudskih resursa. Sistem obrazovanja nije dovoljno efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu i ne stvara dovoljno kvalitetne ishode ni na jednom nivou. Rezultati osnovnog obrazovanja, mereni kroz jeziku, matematiku i naunu pismenost daleko su ispod evropskog proseka. Obrazovna struktura stanovnitva je veoma nepovoljna, s obzirom da vie od 1/5 stanovnitva starijeg od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, a skoro polovina stanovnitva nema (kolsko) zanimanje. Jedan od osnovnih ciljeva Srbije treba da bude smanjenje populacije bez zanimanja. Najvei problemi aktuelnog obrazovnog sistema u Srbiji su nedovoljna efikasnost i efektivnost obrazovanja, nizak obrazovni nivo stanovnitva, kao i rigidnost postojeeg sistema kolovanja. To za posledicu ima nizak opti obrazovni nivo, veliki odliv kolovanog kadra u inostranstvo, veliki procenat ispadanja iz kolskog sistema na svim nivoima obrazovanja, nedostatak standarda za ouvanje kvaliteta, nedostatak odreenih vetina, neophodnih u obrazovanom procesu, kako kod nastavnika, tako i kod aka/studenata. Obrazovanje za Srbiju kao drutvo zasnovanom na znanju mora da zadovolji sledee ciljeve: da ojaa bazina i primenjena znanja, kao pretpostavku fleksibilnosti na tritu rada, da osigura dostupnost kvalitetnog obrazovanja za sve, da ojaa rano obrazovanje i razvije sistem permanentnog obrazovanja i da kroz promene obrazovnog sistema obezbedi komplementarnost teorijskih i praktinih znanja, odnosno iroke kompetencije obrazovanih ljudi u skladu sa promenama u tehnologiji i promenama ekonomskog ambijenta.

12

Srbija mora da povea ulaganje u obrazovanje najmanje na 6% BDP, da uskladi obrazovni sistem sa potrebama trita rada i reformi, sa jedne strane, ali i sa potrebama buduih generacija, zasnovanih na novim tehnologijama i nainu komunikacije, kao i da sam sistem obrazovanja uini efikasnijim. Nacionalni interes svake zemlje je da zadri strune kadrove. U savremenom svetu najvea komparativna prednost na planu korienja profitabilnog dela raspoloivog tehnolokog fonda su, upravo, ljudi. Masovan odliv mozgova iz zemlje ima negativne posledice na stanje intelektualnog kapitala u njoj, a samim tim i na mogunosti budueg razvoja. U toku tranzicije dolo je do velikog odliva intelektualnog kapitala iz postsocijalistikih zemalja. Najnovija pojava odliva mozgova, karakteristina za veinu zemalja, nije zaobila ni Srbiju.

Zakljuak

13

Najznaajniji resurs dananjice je znanje. A kako i ne bi bilo, kad je dokazano da je ukupno ljudsko znanje nastalo od 1900. godine udvostrueno do 1950. godine. Od tada se celokupno ljudsko znanje udvostruava svakih pet do osam godina. Ovaj fascinantan podatak, osim to sam po sebi predstavlja zanimljivost, ima nesluene implikacije na na svakodnevni ivot, privatni i poslovni. Na privatnom planu ova "eksplozija" znanja ima za posledicu da zemlje i pojedinci kojima su novoosvojena znanja na raspolaganju stiu velike potencijale za kontinuirano poveanje ivotnog standarda, kvaliteta ivota i bogatstva uopte. Na poslovni ivot pojedinca, organizacije, drave i sveta posmatrano u celini, ove ogromne, ubrzane i svakodnevne promene utiu na nain koji e u svakom pogledu i znaajno izmeniti dosadanji nain ivota.8 Ve sada je teko predvideti koja znanja i vetine e biti potrebne i traene za narednih deset godina. U veini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, to znai da znanje svakog od nas treba da se duplira svake dve-tri godine, samo da bi drali korak sa promenama. Oni koji to ne budu inili neumitno e zaostajati! Nivo i struktura obrazovanosti ljudskog resursa su garant doprinosu ekonomskog i drutvenog razvoja. Statistiki podaci pokazuju da zemlje koje imaju struno osposobljene kadrove imaju daleko veu ansu u svetskoj podeli rada i ostvarivanju natprosenog profita. S obzirom na to da strunost i znanje zastarevaju zbog breg razvoja nauke, tehnike i tehnologije, za nesmetani rast i razvoj u budunosti, potrebno je znaajno ulaganje u obrazovanje i usavravanje kadrova. U meusobnim odnosima moi i znanja odreuje se karakter svakog vremena. U predmodernom svetu postojala je jednakost istine i dobra u smislu Znanje je vrlina, dok se u savremenom svetu vrednost istine dokazuje silom Znanje je mo!``9 U prolosti, znanje je bilo upueno na mo, ali nije bilo identino sa njom. U postindustrijskom drutvu, vrlo je jasno razdvojen svet znanja i smisla od tehnike vladanja, pri emu je znanje izjednaeno sa moi.

Literatura8

Pejic, D.; E magazin, broj 45. Mihajlovi, B. E magazin, broj 50.

9

14

Prof.dr Jovanovic, M.; Interkulturni menadment, Megatrend univerzitet, Beograd, 2004. Drucker, P. F; Post-Capitalist Society, HarperBusiness, New York, 1993.

Avramovi, Z.; Socioloki pregled, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd, 2007. Popovi, M. i Rankvi, M.; Teorije i problemi drutvnog razvoja, Beograd, 1981.

Mihajlovi, B. E magazin, 2006. Peji, D.; E magazin, 2006.

15