Drustveno Odgovorno Poslovanje i Poboljsanje Polozaja Zena Na Trzistu Rada

7/30/2019 Drustveno Odgovorno Poslovanje i Poboljsanje Polozaja Zena Na Trzistu Rada

1/40

DRUTVENO ODGOVORNOPOSLOVANJE I POBOLJANJEPOLOAJA ENANA TRITU RADA


2/40

2

Urednica: Olivera PopoviNaziv publikacije: DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVANJEI POBOLJANJE POLOAJA ENA NA TRITU RADARecenzentkinja: mr Sanja Popovi - PantiIzdava: Udruenje poslovnih ena SrbijeDizajn i priprema za tampu: Multimediaworxtampa: MladostTira: 300

ISBN: 978-86-910351-2-9BeogradDecembar 2010.

Projekat podrao:

Ova publikacija objavljena je uz podrku Razvojnog fonda za ene pri Ujedinjenim nacijama(UNIFEM-a, dela UN Women), u sklopu projekta Unapreenje ekonomskih i socijalnih prava enau Srbiji i u Crnoj Gori. Aktivnosti u okviru projekta podralo je Ministarstvo inostranih poslovaKraljevine Norveke.

Stavovi izraeni u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima, i ne predstavljaju nuno stavoveUNIFEM-a, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem UN-a.


3/40

O PUBLIKACIJI

Potovane itateljke i itaoci,

Udruenje poslovnih ena Srbije, u cilju ostvarenja proklamovane strategije, ini sveobuhvatnenapore u promovisanju koncepta drutveno odgovornog poslovanja (DOP) i osnaivanja poloajaena na tritu rada. Takoe, UP ve etiri godine za redom, nagradom CVET USPEHA ZA ENUZMAJA u kategoriji naj model zapoljavanja pronalazi i nagrauje enske rme koje su osmislilemodel zapoljavanja ena i time im dale ansu da se pozicioniraju na tritu rada.

Projekat Podizanje nivoa svesti o dobrim praksama korporativne drutvene odgovornosti u pro-movisanju poloaja ena na tristu rada ima za cilj pronalaenje i isticanje primera dobre prakse

u preduzeima iz kategorije MSP kao i velikih i multinacionalnih kompanija koje posluju na naemtritu i koje posebno obraaju panju na zapoljavanje, edukaciju razliitih nivoa, i pomo u us-postavljanju ravnotee izmeu poslovnog i privatnog kod zaposlenih ena i time poboljavaju nji-hov poloaj na tritu rada.Skupom primera dobre prakse sadranih u ovoj brouri eleli smo da pokaemo da bez obzira kojeveliine je kompanija, mogue je pronai modele pomoi enama u osnaivanju njihovog poloajakao zaposlene.Brouru ine tri celine:

1. Prilog o DRUTVENO ODGOVORNOM POSLOVANJU autorke Radmile Bukumiri - Kati,

2. Prilog o RAZVOJU PREDUZETNITVA I MENTORING PROGRAMU autorke Natalije Radoja,

3. 12 KORPORATIVNIH PRIMERA DOBRE PRAKSE koje su sa nama podelile razliite kompanijeu vlasnitvu/suvlasnitvu ena kao i multinacionalne korporacije koje godinama rade na naemtritu. Kompanije koje su uvrene pripadaju trima kategorijama:

Dobitnice nagrade CVET USPEHA ZA ENU ZMAJA, kategorija naj model zapoljavanjaena: Afrodite Mode Colection AMC d.o.o., Al Grosso d.o.o., Infostud d.o.o., INTER-MEHA-NIKA d.o.o., Kroja d.o.o.,lanice Udruenja poslovnih ena Srbije: Art-IVAL d.o.o., Novitas d.o.o, Klaster Re:Crafts,TeleGroup d.o.o.Multinacionalne kompanije iz IKT sektora koje posluju u Srbiji: CISCO, IBM, VIP

Primeri su birani na osnovu saznanja koje smo imali o posebnom fokusu na ene unutar samihrmi ali i na osnovu samih primera koje nam donose velike multinacionalne kompanije sa znaa-

jnim dugogodinjim iskustvom u ovoj oblasti.Forma opisivanja primera dobre prakse nije bila strikno denisana, ime smo dale mogunost sva-koj od kompanija da istakne ono to je njima znaajno kada je re o ovoj temi.

Nadamo se da e Vas itanje ovih stranica inspirisati i dati Vam vane i korisne ideje, kako za daljejaanje postojeih praksi i strategija u DOP-u, tako i za stvaranje novih.Zahvaljujemo se svim uesnicima: kompanijama, institucijama i pojedincima - na nesebinojpodrci i doprinosu u izradi ove broure.

Olivera Popovi, potpredsednicaUdruenje poslovnih ena Srbije

3


4/40

4

SADRAJ

O PUBLIKACIJI .................................................................................................. 3DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE .............................................. 5RAZVOJ PREDUZETNITVA I MENTORING PROGRAM .................... 12

AMC AFRODITE MODE COLLECTION D.O.O. .............................................. 14AL GROSSO D.O.O. ..................................................................................... 16ARTIVAL D.O.O. ..................................................................................... 18CISCO SRBIJA D.O.O. ..................................................................................... 20CRAFTS, udruenje graana ........................................................................ 22IBM-International Business Machines D.O.O. .............................................. 24INFOSTUD D.O.O. ..................................................................................... 26INTER-MEHANIKA D.O.O. ........................................................................ 28KROJA D.O.O . ..................................................................................... 30NOVITAS D.O.O. ..................................................................................... 32

TELEGROUP D.O.O. ..................................................................................... 34VIP MOBILE D.O.O. ..................................................................................... 36ZAKLJUAK .................................................................................................. 38


5/40

DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

Osea se dobro inei dobro...

Autorka Radmila Bukumiri - Kati

UVOD

Poetk dnnjeg koncept drutvene odgovornosti nastao je zhtevom z ueem kompniju borbi protiv drutvene iskljuenosti, i rezultiro je intezivnom mobilizcijom poslovnih kter.Usledil su znjn evropsk dokument i rezolucije: Strtegij odrivog rzvoj z Evropu(Geteburg, 2001.), Promovisnje evropskog okvir korportivne drutvene odgovornosti zelen

knjig (Evropsk komisij, 2001.), Rezolucij o drutvenoj odgovornosti kompnij ( Svet Evrope,2003.) i dr.U veini tranzicionih zemlj, prve korke u rzvijnju odgovornih kcij preduzimle su velikemultincionlne kompnije, koje su donosile trdiciju ngovnj u loklnoj zjednici, ekolokinpredne tehnologije, novu uprvljku kulturu i prktino iskustvo u pogledu nin n koji biposlovnje moglo d doprinese revnju drutvenih, socijlnih i ekolokih izzov. Ubrzo su iloklne kompnije poele da usvajaju i podstiu ovkve prkse.

Odloeni poetk intezivne trnzicije i brojni politiki i socio-ekonomski problemi iz prethodnogperiod, imli su z posledicu, d je svest o drutveno odgovornom poslovnju u Srbiji prisutn,li vie u kontekstu koncepcije koj se prepoznje, li jo nedovoljno sprovodi. Nime, mnog

preduze jo uvek ne rzumeju dugorone koristi koje donosi drutveno odgovorn pristup.

1. T JE DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVNJE?

Drutveno odgovorno poslovnje je koncept kojim kompnije/preduze dobrovoljno doprinoseboljem ivotu i istijoj ivotnoj sredini.Drutveno odgovorno poslovnje je vno, kko z rzvoj konkurentnosti i dinminog poslovnjzsnovnog n znnju, tko i z socijlnu koheziju i odrivi rzvoj. Dkle, osnovni ciljevi drutvenoodgovornog poslovnj, utvreni su u Zelenoj knjizi i mogli bi najkrae da se izloe lisbonskimstvom: postti njkonkurentnij i njdinminij privred u svetu utemeljen n znnju,sposobn z odriv ekonomski rzvoj, uz vei broj boljih rdnih mest i vei stepen drutvene

poveznosti...Istovremeno drutveno odgovornim poslovnjem predle se pristup zsnovn nprodubljivnju prtnerstv u kom svi kteri imju ktivnu ulogu. Ovo sve upuuje n injenicu dbiti drutveno odgovorn ne zni smo sprovoditi zkon i rditi po zkonu, ve treb ii i dlje:ulgti u ljudski kpitl, ivotnu sredinu, i odnose s zinteresovnim strnm.To dlje zni d u dugoronom periodu ekonomski rst, drutven poveznost i ztit ivotnesredine treb zjedno d budu prioritet rzvoj drve, region i loklne zjednice.S druge strne drutveno odgovorno poslovnje moe d se denie i izrzi u tri nivo:

Prvi, obuhvt potovnje zkonskih obvez i stndrd privrednog okruenj,Drugi, ukljuuje umnjivnje ili eliminisnje negtivnih efekt poslovnj po drutvo iuprvljnje rizikom,

I trei, povev pozitivne efekte poslovnj i stvr vrednosti kroz inovcije, investicije, iprtnerstv usmeren k drutvenom dobru.

Autorka je pomonica ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku

5


6/40

6

N osnovu nlize i ocene neposrednih (bolje rdno okruenje i produktivnij rdn sng) iposrednih efekt (ve pnj potro i ve pnj investitor ...) korportivne drutveneodgovornosti, moe se sgledvnjem unutrnje i spoljnje dimenzije prepoznti prioriteti, ond i preduzeti ktivnosti u obezbeenju i podsticnju:

) uprvljnj ljudskim resursim(doivotno uenje, bolj informisnost, rvnote izmeu rd iprivtnog ivot......)b) sveobuhvtne zdrvstvene ztite i bezbednosti n rdu,v) prilgovnj promenm ( smnjenje trokov rd i povenje produktivnosti, restrukturirnje

voenjem run o onim koji su pogoeni promenm, privtizcijama ....),g) boljim uprvljnjem uticj n ivotnu sredinu i prirodne resurse ( mnje korienje prirodnihresurs dovodi do vee protbilnosti, obostrno dobitne investicije, id) promocije prtnerstava, gde svi kteri imju ktivnu ulogu, pre sveg u interesu loklnezjednice i ostvrivnj ljudskih prv( vez izmeu loklnog okruenj i sposobnih kompnij,osnivnje inovtivnih preduze, borb protiv korupcije, kodeks ponnj z uslove rd i prvzposlenih, Globlni sporzum).D bi se odgovornost integrisl u svkodnevni ivot, potrebno je d postoji zkonsk regultiv(poreske olkice, princip kzni i snkcij z neodgovorno poslovnje), potrebno je d se usvojeuprvljke prkse i donesu odluke u kojim su zposleni glvn interesn strn, socijlnidijlog osnovni instrument z ostvrivnje veeg kvlitet u rdu, boljeg plnirnj, investirnj iveeg prot.

Dkle, rzvoj odgovornosti u preduzeim doneo bi viestruke koristi, pre sveg privlenjestrnih direktnih investicij, rzvoj loklne smouprve, rzvoj civilnog drutv, trnsprentnijeposlovnje, ve prv zposlenih i ztitu ivotne sredine.

2. DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVNJE U SRBIJI

2.1. Ocen stnj

I u Srbiji, ko u veini zemlj u tranziciji, vei broj preduze smtr d drutveno odgovor-no poslovnje podrzumev potovnje zkon i ne nstoji d ize izvn zkonskih obvez.Nrvno d je preduslov z drutveno odgovorno poslovnje potovnje zkon, li to je nedo-voljno z uvenje pozitivnih efekt n drutvo i ivotnu sredinu.S druge strne, drv postvlj osnovni prvni i regultivni okvir kojim se odreuje i utie n ce-lokupno poslovno okruenje, to zni d im znjnu ulogu u stvrnju poslovne svesti kojomse podstiu drutveno odgovorne ktivnosti.Dns, u Srbiji nem dovoljno prvil, ni propis ko podsticjnih mehnizm z drutveno odgo-vorno poslovnje, nem dovoljno znnj o koristi i posveenosti drutveno odgovornom poslovnju

od strne top mendment i vlsnik preduze, nem dovoljno poverenj izmeu poslovnog icivilnog sektor, ko ni sinergije izmeu impertiv protbilnosti i koristi z loklnu zjednicu idrutvo u celini. Uspostvljju se nove strtegije i mere kojim se, z sd, podrvju drutvenoosetljive grupe stnovnitva kroz socijlnu inkluziju, povev koordincij izmeu poslovnogsektor i drve u vezi sa investiranjem u socijlne progrme, ko i jk promocij multincionlnihkompnij z promociju stndrd i prksi drutveno odgovornog poslovnj.Stvrnje okruenj koje e omoguiti prihvtnje i jnje drutveno odgovornog poslovnju Srbiji, podrzumev promovisnje i podsticnje poslovnog pristup drutveno odgovornomgposlovnja svih privrednih subjekt, li i jnje svesti o obvezi civilnog sektor i trit dzhtev prvil i propise u ovoj oblsti.

Jedino, korienjem dobrih prksi i model iz EU, stimulisnjem trnsprentnosti i jvnogobjvljivnj izvetj o drutveno odgovornom poslovnju, ko i podsticnjem poslovnog sektor,grnskog drutv i jvnog sektor d u veoj meri utiu n privredu, drutvo i ivotnu sredinu


7/40

n loklnom, regionlnom i ncionlnom nivou, moe se rzviti i izgrditi strtegij drutvenoodgovornog poslovnj u Srbiji.

2.2. Uticj drutveno odgovornog poslovnj n poloj en u Srbiji

Jedn od njvnijih preduslov za unpreenje poloja en i postizanje rodne rvnoprvnostije d se ovo pitnje shvti ko pitnje ljudskih prv i uslov z socijlnu prvdu, ne ko izolovno,ensko pitnje. Revnje problem u oblsti rvnoprvnosti polov jedini je nin d se izgrdirzvijeno i prvedno drutvo, osposobljvnje en i poboljnje njihovog poloj su predusloviz odrive politike, socijlne, ekonomske, kulturne i ekoloke reforme drutv.S tog stnovit primetn je npredk u rzumevnju i politikoj volji d se drutveno odgovornoposlovnje uvrsti u sve politike n svim nivoim vrenj vlsti, li i d se pnj ire jvnosti,kko grnske tko i one strune, fokusir n sprovoenje drutveno odgovornog poslovnj koinstrument kojim se utie n poboljnje poloj en u drutvu.Problemi zposlenih en ogledju se u slboj dostupnosti rukovodeih i njvie plenih poslov,trdicionlnoj podeli znimnj n muk, bolje plen i prestinij i ensk, mnje pleni mnje prestin, kao i u msovnom enskom rdu u sivoj ekonomiji, visokoj koncentrcijienske rdne snge n loije plenim poslovim, pritiscim u pogledu roditeljstv i seksulnomuznemirvnju.

Sindiklno orgnizovnje zostje z promenm n tritu, to je preprek d se ene u dovoljnojmeri ukljue u procese kolektivnog pregovrnj. Nezposlenost, nisk plenost i nesigurnostposl utiu n njihove pregovrke pozicije, sve to moe biti uzrok odlgnj zsnivnj po-rodice i rnj, to se moe nepovoljno odrziti i n populcioni rzvoj. Nedovoljn zstupljenosten u socijlnom dijlogu iskljuuje mogunost d se u njeg ugrde specini rodni interesi.

Drutven mrginlizcij i nedosttk resurs povevju rizik siromtv kod viestrukodiskriminisnih i mrginlizovnih grup en. U odnosu n ensku populciju, postoji znjnprocent rzlike u nezposlenosti en iz ovih grup (npr. u odnosu n prosek nezposlenostien, ene izbeglice su z 15 odsto vie nezposlene, rseljen lic z 32 odsto, Romkinje 39odsto).I, pored jsno nervnoprvnog i nezdovoljvjueg poloj en u okviru rd i zpoljvnj,koncept drutveno odgovornog poslovnj z njih, prepoznt je u veoj meri u velikim kompnijma(US STIL, Filip Moris, IBM,I DR.) kd su u pitnju ml i srednj preduze, odgovornoposlovnje, pre sveg primenjuju ene - vlsnice, menerke, direktorke, ili lnice rukovodeihodbor i tel, ztim i nek drug preduze. esto se odgovorno poslovnje izjednava srzliitim vrstm doncij ili sponzorstav (uee u kupovini mmogrf, uee u izgrdnjisigurne kue i dr.) Poznti su primeri drutveno odgovornog poslovnj lnic Uruenj poslovnihen: Art Ivl, AMC Afrodit, Intermehnik, Logo, Novits, PSTech, Ekonometr, Desert i drugihpreduze.3. NEL DRUTVENO ODGOVORNOG POSLOVNJ

Iko je ekonomski mbijent nestbiln, nroito u svetlu trenutne globlne ekonomske krize i njenihdugoronih posledic, u poslovnoj i socijlnoj sredini, treb svim rspoloivim merm promovistiodriv poslovni rst i rzvoj koji podstie socijlnu inkluziju i sprev nruvnje ivotne sredine.Ulog Vlde u tom kontekstu je d podstie stvrnje okruenj koje e omoguiti rzvoj, inkluzijui odrivost.Zbog tog, kompnije, preduze i orgnizcije suoene s pritiskom d se otvoreno obveu ddobrovoljnim merm unpreuju ivotnu sredinu i drutvo, pored zkonskih obvez, unpreuju

i sopstvenu konkurentnost i interese.Osnovni principi odgovornog poslovnj koji e doprineti rzvijnju politike jednkih mogunosti ipoboljnju ljudskih prv u cilju unpreenj poloj en su:

7


8/40

8

Povenje ue en u procesim odluivnj i ostvrivnja rodne rvnoprvnosti,Poboljnje ekonomskog poloj en brisnjem ekonomske nejednkosti izmeu mukrci en, uvoenje politike jednkih mogunosti i bolje korienje enskih resurs z rzvoj,Uklnjnje rodnih stereotip u sredstvim jvnog informisnj i promocij rodnervnoprvnosti

3.1. Nel ukljuivnj poslovne zjednice

Poslovn oprvdnost z drutveno odgovorno poslovnje ko strteki deo rzvoj preduze, sjedne strne i s druge, prem drutvu i ivotnoj sredini, prevodi se u dobro ekonomsko poslovnje.Drutveno odgovorno poslovnje dovodi do konkurentne prednosti i povenja lojlnosti korisnik/potro i podsticnja motivcije zposlenih, to ukzuje d su ov preduze/kompnije boljeintegrisne u loklne zjednice.

3.2. Nel drvne Vldine podrke

U cilju stvrnj politik u oblsti drutveno odgovornog poslovnj, Vld im obvezu d uskldu s zkonodvnim sistemom, rzvij osnovne podsticje i mehnizme z podrku drutvenoodgovornog poslovnja. Vld je inicirl i u julu 2010.godine donel Strtegiju rzvoj i promocijedrutveno odgovornog poslovnj u Republici Srbiji z period od 2010. do 2015.godine (Slubeniglsnik RS br.51/10). Vld je ovom Strtegijom izrzil posveenost promociji drutveno odgovo-rnog poslovnj, cilj je d stvrnjem prvil, propis i podsticjnih mehnizm stvori instru-ment politike z drutveno odgovorno poslovnje, pre sveg kroz:

) socijlnu inkluziju i to tko d se obezbedi pristup svim resursim, prvim i uslugm kojesu neophodne z uee u drutvu, sprevnje i suovnje s inkluzijom, ko i borbom pro-tiv svih oblik diskrimincije, kroz ktivnu socijlnu inkluziju svih n tritu rd i borbom protivsiromtv;b) usvjnje i primenu tehnikih propis u skldu s meunrodnim sporzumim koje sprovodiRepublik Srbij, potrebm srpske privrede i kpcitetim tehnikih orgn rdi hrmonizcije stehnikim propisim EU ko i prenoenjem evropskih direktiv u ncionlno zkonodvstvo;v) zpoljvnje, ophoenje prem zposlenim i rzvijnje odnos izmeu poslodvc izposlenih ukljuivnjem svih socijlnih prtner drve, poslodvc i sindikt s ciljem dljeinstitucionlizcije i unpreenja kvlitet korportivne uprve;g) ztitu ivotne sredine u skldu s zkonom o ztiti ivotne sredine, stndrdim ISO 14001,dodelom prv korienj eko znk, primenom model istije proizvodnje i dr.;d) hrmonizcij s prvnim tekovinm EU u delu koji se odnosi n socijlnu koheziju, ekonom-sku konkurentnost i rcionlnije korienje prirodnih resurs, koji podrzumevju integrisnu poli-tiku zpoljvnj i socijlnih pitnj, politiku i strtegiju preduze, politiku ztite ivotne sredine,potroku politiku, politiku jvnih nbvki i politiku inostrnih poslov;e) privlenje strnih investicij kojim se, osim nnsijskih ciljev, ostvruju i socijlni, etiki iodgovorno ponnje prema ivotnoj sredini pri izboru, relizciji i zdrvnju investicije. U ovomprvcu se kree i uee Agencije z strn ulgnj i promociju izvoz Republike Srbije razvija-njem Bze podtk o dobrim prksm drutveno odgovornog poslovnj.

Stvrnjem ncionlne politike drutveno odgovornog poslovnj Vld eli da podstie rzvoj,inkluziju i odrivost, ko i da bude partner poslovnoj zjednici i civilnom sektoru. Promocijomobveznosti stndrd ponnj svih kter, eksnijom i dostupnijom ztitom prv zposlenih, nroito en, osob s invliditetom, dece i drugih osetljivih ktegorij stnovnitv eli seunpreenje sistem vrednosti u drutvu.


9/40

4. KPCITETI Z IMPLEMENTCIJU DRUTVENO ODGOVORNOGPOSLOVNJ

Osim Vlde, koj im znjnu ulogu u podsticnju i sprovoenju drutveno odgovornog poslovnji preduze/kompnij koje su odgovorne z direktnu inicijtivu i relizciju, znjnu ulogu imjui:4.1. Poslovn i profesionln udruenj koja svoju ulogu ostvruju u to ktivnijem ueu uuspostvljnju optih ili specinih dobrovoljnih industrijskih stndrd u oblsti drutveno odgov-ornog poslovnj.Privredn komor Srbije je prominentn kter u promovisnju DOP-, s obzirom na to da je ktivnu ovoj oblsti od 2003. godine, inicirjui brojne projekte i ostvrujui mnog prtnerstv koj su odzjednikog interes z sve lnove Komore.

Globlni sporzum Ujedinjenih Ncij u Republici Srbiji je usvojio poluformlnu strukturu ifunkcionie kroz ktivnosti Uprvnog odbor (koji se sstoji od pet lnov), Sekretrijt i petrdnih grup z: socijlnu inkluziju i osobe s invliditetom, borbu protiv korupcije, korportivnudrutvenu odgovornost u bnkrstvu i nnsijm, podrku u izrdi Strtegije i z ivotnu sred-

inu.Forum poslovnih lider Srbije osnovn je 2008. godine n inicijtivu 14 vodeih kompnij u Srbijiko prv iskljuivo biznis kolicij ustnovljen s misijom d stimulie rzvoj DOP- i uspostvitrjne i stbilne prkse DOP- u srpskom poslovnom sektoru. Iko postoji tek mnje od dve godineForum poslovnih lider je imo niz ktivnosti, uspostvio je dv dugoron strtek progrm,proirio svoje lnstvo. U skorijoj budunosti se plnir lnsirnje novog progrm kroz koji ekompnije lnice pruti podrku omldinskim i socijlnim preduzetnicim.

4.2. Sindikti i udruenj poslodvc imju vnu ulogu u promovisnju prksi DOP-, nroitou oblstim rzvoj modernih odnos izmeu poslodvc i zposlenih, poboljnje korportivneuprve, rzvoj funkcionlnog socijlnog dijlog n ncionlnom i loklnom nivou, tkoe i

postiznje fer kolektivnih ugovor. Dobr primer promovisnj prkse DOP- predstvlj i serijtrening i okruglih stolov o zpoljvnju osob s invliditetom koje su uz podrku Meunrodneorgnizcije rd orgnizovli Unij poslodvc i reprezenttivni sindikti u srdnji sorgnizcijm osob s invliditetom i ndlenim ministrstvim i Ncionlnom slubom zzpoljvnje tokom 2009. i 2010. godine.Z poboljnje odnos izmeu poslodvc i zposlenih i korportivne uprve veom vno jepodsticnje ue zposlenih u procesu donoenj odluk, ko i osnivnje prtnerstv izmeukompnij i sindikt, ko lterntiv prksi socijlnih konikt..

4.3. Nevldine orgnizcije, ko njistknutiji pokreti drutveno odgovornog poslovnj imjuizrzito vnu ulogu u podiznju svesti, zstupnju, monitoringu korportivnog ponnj, i

stvrnju prtnerstv. Meutim, njim tek predstoji izgradnja odnosa s poslovnim sektorom kojie ii dlje od pribvljnj dontorskih sredstv i kojim e produbiti osetljivost poslovnog sektorz vnost pitnj n kojim rde.Meu njktivnijim nevldinim orgnizcijm u promovisnju DOP- je Smrt Kolektiv kojji jepokret niza studij, istrivnj i nliz koje su po prvi put sistemtizovle ovu oblst i dleneophodne poetne podtke z sve dlje nlize.Tkoe, Udruenje poslovnih en Srbije je nizom ktivnosti, sopstvenim primerim dobre prksei okruglim stolovim uticlo n razumevanje znja drutveno odgovornog poslovnj, kko uokviru sopstvenih preduze, tko i u srdnji s loklnom zjednicom i ueem u drugim dobro-voljnim kcijm kojim su pokzli drutvenu odgovornost.

4.4. Mediji mogu znjno d doprinesu izgrdnji svesti o drutveno odgovornom poslovnju, pro-mocijom koristi i nel koj ine osnovu ovog pristup u poslovnju. Oni tkoe mogu d istknudobre primere prkse DOP- koji mogu d inspiriu druge kompnije d slede te primere, tkoe

9


10/40

10

mogu d vre pritisk n kompnije koje kre svoje obveze u okviru irih odgovornosti premdrutvu.

4.5. Akdemski krugovi u institucijama visokog obrzovnj morju d poboljju svoje nstvneplnove i progrme tko to e promovisti drutveno odgovorno poslovnje, nroito u oblstiposlovne dministrcije, ekonomije, jvne uprve, prv i studijm o ztiti ivotne sredine.

4.6. Poslovn zjednic podrkom kompnijm u loklnim zjednicm i u okviru njih rzvijnjesistem bezbednosti i zdrvlj n rdu, poboljnje obrzovnog i profesionlnog nivo zposlenih,izgrdnjom objekt z zdrvstvenu negu i obdnit u okviru veih preduze i dr.

5. UMESTO ZKLJUK

U pogledu srdnje poslovnog, jvnog i nevldinog sektor u oblsti drutveno odgovornogposlovnj, pre sveg je potrebno obezbediti podrku jvnih institucij i poslovnog sektor iorgnizcij grnskog drutv u cilju rzvijnj odrivih prtnerstv, li i dlji rzvoj odgovrju-eg stv poslovnog i jvnog sektor prem mrginlizovnim grupm ko potencijlnim

korisnicim i primocim uslug, ukljuujui i decu, ene, osobe s invliditetom, Rome, siromnei druge rizine ktegorije stnovnitv..Kko bi se ovi ciljevi ostvrili, neophodn je obuk predstvnik sv tri prtner, ukljuujuii trnsfer znnj iz zemlj koje imju slinu strukturu poslovnog i jvnog sektor, ko i slinekpcitete nevldinog sektor. Ovo se nroito odnosi n zemlje koje su ve rzvile pltforme zDOP i uspostvile uspen sistem monitoring, ko kljuni segment n kome insistir Evropskkomisij.

S druge strne, broj privrednih subjekt /kompnij koje ugruju koncept i prksu drutvenoodgovornog poslovnj, ko integrlni deo poslovne strtegije je i dlje reltivno nizk i neomoguv poslovnom sektoru d iskoristi injenicu d neke ktivnosti DOP- nisu smo odgov-

ornost prem drutvu, ve i prilik z rzvoj konkurentnih prednosti. Ko rezultt ovog, smo mlibroj kompnij uveo je u svoju orgnizcionu strukturu poziciju mender DOP-. Uprvljnjeljuskim resursim, kroz promociju doivotnog obrzovnj i rvnote izmeu rd i privtnogivot, obezbeivanje zdrve i bezbedne rdne okoline, ko i uprvljnje uticjim n ivotnu sred-inu su smo neki od izzov z sprovoenje drutveno odgovornog poslovnj.Slik se lgno menj, poto odreeni broj multincionlnih korporcij koje posluju u regionuimju svoj sedit z Jugoistonu Evropu u Beogrdu, to obezbeuje priliv inostrnog znnj iiskustv, ukljuujui i znnje i iskustvo iz oblsti DOP-.

Preovluju humnitrne ktivnosti i sponzorstvo kulturnih i sportskih ktivnosti, dok je neto reengovnje z uvoenjem stndrd poveznih s DOP-om, ztim z prtnerstv s loklnim

smouprvm, uee zposlenih u procesu donoenj odluk i progrmske ktivnosti kojebi stimulisle preduzetnitvo, zpoljvnje i nezvistn rzvoj pojedinc u okviru drutvenoosetljivih grup. Ko ilustrcij, reltivno mli broj kompnij (38 odsto) se nguje d podriekonomski rzvoj loklne zjednice i smo jedn etvrtin razvija progrme podrke loklnompreduzetnitvu. Uinjen je progres, poto je dve treine kompnij uvelo neke od stndrd u vezisa DOP (ISO 9001, ISO 14001, HACCP i OHSAS 18001, ISO 22 000).Njslbij tk u sistemu drutveno odgovornog poslovnj kompnij je izvetvnje onennsijskim spektim poslovnj, odnosno o uticju n ivotnu i socijlnu sredinu. Veinkompnij i dlje ne obezbeuje tkve izvetje, neke od njih ni ne prepoznju znj i svrhutkvog izvetvnj

Dok je vein kompnij (preko 80 odsto) ustnovila stlni dijlog s svojim zposlenim i dljenije uobijeno d kompnije ulze u strukturisni dijlog s drugim kterim. Mnje od polovinenketirnih kompnij im posebne progrme iji bi cilj bio promovisnje prksi DOP- meu nji-


11/40

hovim dobvljim.

Vld priprem Akcioni pln z sprovoenje Strtegij rzvoj i promocije drutveno odgovornogposlovnj u Republici Srbiji z period od 2010. do 2015. godine, kojim e se precizno utvrditiktivnosti i mere z sprovoenje drutveno odgovornog poslovnj u Srbiji, kojim e se istovre-meno predvideti ktivnosti i mere odgovornog poslovnj i time obezbediti vei uticj n polojen u drutvu.

Ulog orgn drvne uprve i jedinic loklne smouprve treb d bude izgrdnj kpcitet iuslov z funkcionln trit, pomou mer:

uklnjnje preprek u trinom okruenju (donoenje propis koji omoguvju konkurent-no poslovnje, umnjuju birokrtiju, osigurvju funkcionlno i inkluzivno nnsijsko trite iobezbeuju pristup prvnom sistemu z siromne);uspostvljnje informtivnih centr koji plasiraju trine informcije izmeu loklnih iregionlnih rmi, nevldinih orgnizcij i drugih relevntnih orgnizcij i inicijtiv;poboljnje svesti i obrzovnj potro kako bi se ojl potrnj z proizvodim kojipodstiu ekonomsku ktivnost siromnih i korist od nje;ustnovljvnje pltformi z ngovnje poslovnog sektor ko prtner u ekonomskomrzvoju, putem regionlnih, sektorskih i ncionlnih plnov rzvoj, podsticnje udruenjz rzvoj poslovnj i privrede i grup s vie kter d se uhvte u kotc s konkretnimpitnjim ko to su vod ili otpd;kreirnje inovtivnih, ngrujuih model orijentisnih n postiznje pozitivnih efekt,ko to su ngrde z inovcije ili drutvenu odgovornost pojedinih rizinih ktegorij: zdecu, ene, osobe s invliditetom, siromne i druge, u cilju jnj odgovornosti drutvgenerlno.

I n krju, z uspeno stvrnje sistemskih preduslov potrebno je dodtno dopuniti zkonodvniokvir, obezbediti ukljuivnje spekt rodne rvnoprvnosti u rzvojne politike, rodno rzvrstvnjekod prikupljnj podtk i prenj indiktor, i usglvnje npor kod svih fktor koji utiun propise u oblsti ekonomije i drutveno odgovornog poslovnj:

1) ukljuivnje rodne dimenzije u zkonodvstvo rdi promovisnj i jsnog odreivnj nelrvnoprvnosti polov i odgovornog poslovnj:2) stvrnje kpcitet z dosledno sprovoenje zkon u oblsti rd i z kontinuirno prenjeprimene zkon u ovoj oblsti3) uvoenje princip rodne rvnoprvnosti u plnirnje i izvrvnje budet4) uvoenje odgovrjue poreske i nnsijske politike, s posebnim nglskom n rvnomernijojrspodeli resurs i odgovornosti u dominstvu5) ukljuivnje en i rodne dimenzije u socijlni dijlog i kolektivno pregovrnje.

Dkle, promocij koncept drutveno odgovornog poslovnj, rzvoj prksi i stvrnje podsticj izkonskih obvez koji e osigurti rzvoj okruenj u kome vld drutveno odgovorno poslovnjezdtk je i cilj koji nem lterntivu.

Re urednice: Udruenje poslovnih ena Srbije ovim projektom doprinosi poboljanjupoloaja ena na tritu rada prilikom pripreme Akcionog plana z sprovoenje Strtegijerzvoj i promocije drutveno odgovornog poslovnj u Republici Srbiji z period od 2010.

do 2015. godine.

11


12/40

12

RAZVOJ PREDUZETNITVA I MENTORING PROGRAM

Autorka Natalija Radoja

Nacionalna sluba za zapoljavanje sprovodi mere aktivne politike zapoljavanja u skladu saZakonom o zapoljavanju i osiguranju za slua nezaposlenosti i Nacionalnim akcionim planomzapoljavanja. Mere koe se sprovode su sledee:

Posredovanje u zapoljavanju lica koa trae zaposlenjeProfesionalna orientacia i savetovanje o planiranju kariereSubvencie za zapoljavanjePodrka samozapoljavanjuDodatno obrazovanje i obukePodsticai za korisnike novane naknadeavni radovi

Mere aktivne politike zapoljavanja su usmerene ka zapoljavanju prvenstveno tee zapoljivihkategorija i to:

dugorono nezaposlenih lica,nezaposlenih bez kvalikacia ili niskokvalikovani,viak zaposlenih,osoba sa invaliditetom,Roma,izbeglih i raseljenih lica ipovratnika po sporazumu o readmisii.

U okviru podrke samozapoljavanju i podsticanju preduzetnitva u Nacionalno slubi zazapoljavanje, sprovodi se niz mera koe treba da podstaknu nezaposlena lica da se samozaposlei zaponu sopstveni posao. Naime, u lialama NSZ postoe poslovni centri u koima se nezapos-lena lica, ali i poslodavci, mogu informisati o mogunostima za samozapoljavanje, odnosno onapovoljniem pravnom obliku preduzetnitva, o postpuku registracie radnje/preduzea, poreskimi drugim nansiskim obavezama, uslovima i nainima korienja subvencia NSZ, drugim izvorimanansiranja i nainu izrade biznis plana

Osim toga, NSZ organizue i trodnevni seminar Put do uspenog preduzetnika, kao vidnenansiske podrke, prvenstveno licima koa nameravau da zaponu sopstveni posao, a koi euedno i uslov za dobianje sredstava za samozapoljavanje.

Tokom obuke se popunjava biznis plan, a prua se i pomo nezaposlenom licu da prepozna svoepreduzetnike sposobnosti, proveri svou poslovnu ideu, sazna kako da registrue rmu i vodi bi-znis, sagleda prednosti i rizike preduzetnitva i dr.Procenat ena koe su u prethodnih nekoliko godina pohaale obuku:

2006. 41,70%

2007. 38%

Autorka je direktorka Sektora za preduzetnitvo i programa za zapoljavanje u Nacionalnoj slubiza zapoljavanje


13/40

2008. 37,99%2009. 39,3%

Finansiska mera kou NSZ prua u domenu razvo preduzetnitva e subvencia za samozapolja-vanje. Kao to e prethodno napomenuto, subvenciu za samozapoljvanje mogu dobiti neza-poslena lica ukoliko su prethodno prohaala trodnevnu obuku. U 2010. godini subvencia iznosi160.000,00 dinara. Ukoliko lice ostvari subvenciu u obavezi e da registurue delatnost i obavlja

e namanje godinu dana. S obzirom da e za zapoinjanje sospstvenog posla potreban vei iznossredstava nego to e to iznos koi se dobia putem subvencie, prednost ovog programa e u tometo su u pitanju bespovratna sredstva, pod uslovom da se ostvari uslov koi se odnosni na traanjedelatnosti u roku od 1 godine.

Kada je re o subvenciama za samozapoljavanje Nacionalna sluba za zapoljavanje ne kreiraposeban program za samozapoljavanje ena, ali zato sa druge strane se bodovanjem biznisplana vri pozitivna diskriminacija tako to se vei bro poena dodeljue enama koe podnosezahtev za subvenciu.Procenat ena koi e ostvario pravo na subvenciu za samozapoljavanje u poslednjih nekolikogodina:

2006. 37,41%2007. 39,60%2008. 36,13%2009. 43,80%

Kontinuirano svake godine raste bro lica zainteresovanih za ostvarivanje prava na subvenciu zasamozapoljavanje, ali s obzirom na nedostatak nansiskih sredstava NSZ nie u mogunosti daodobri ova sredstva svim zainteresovanim licima.Nakon to neko ostvari pravo na subvenciu za samozapoljavanje, NSZ u saradnji sa Agenciomza regionalni razvo, ali i samostalno, realizue program mentoringa i specialistikih obuka.

Mentoring program i specialistike obuke predstavljau podrku preduzetnicima u prvim godinamaposlovanja i imau za cilj unapreenje poslovanja i sticanje posebnih preduzetnikih znanja zakorisnike subvencia za samozapoljavanje.Na osnovu dosadanjeg sprovoenja mentoringa utvreno e da preduzetnice i preduzetnici imaunavie tekoa u prvim mesecima rada. Njima naee, osim nedovoljnih nansiskih sredstava,nedostau i znanja iz oblasti poslovnog planiranja, pravne regulative, menadmenta, inovativnosti inovih tehnologia, poslovne komunikacie, elektronskog poslovanja, marketinga i dr.U oviru petoasovnog traanja programa mentoringa, preduzetnice i preduzetnici dobiaju: diagno-zu stanja zapoetog biznisa, akcioni plan za reavanje odreenih problema i pomo u reavanjunekog od njih, konsultantskim radom, strunim savetima i informaciama. Prema metodologii men-toringa, sagledava se poslovanje preduzetnika, utvruu zakljuci i preporuke preduzetniku za ot-klanjanje nedostataka i unapreenje poslovanja.

Mentoring program e znaana mera s obzirom da nie dovoljno da neko ostvari subvenciu zasamozapoljavanje i zapone posao. Prava iskuenja nastau upravo u prvim godinama poslo-vanja i podrka u tom periodu je neophodna.

Re urednice: S obzirom na to da NSZ ima u fokusu vie razliitih ranjivih grupa i manje sefokusira na ene, UP Srbije uputilo je predlog za saradnju kojom bi se proirio mentoring

program za preduzetnice, ueem lanica Udruenja kao mentorki. lanice Udruenja ve

imaju znaajna iskustva u mentoring programima koja su sticana u vie razliitih uspenihprojekata Udruenja u trajanju od jednog dana do est meseci.

13


14/40

14

AMC AFRODITE MODE COLLECTION se bavi proizvodnjom i prodajom enske modne konfekcijeu asortimanu lake, srednje i teke, za sva etiri godinja doba i ima 121 zaposlenog i dva fabrikapogona - u Rumi i Zemunu. Kompanija AMC je tokom dugogodinjeg rada osvojila mnogobrojne

nagrade i priznanja: Zlatnu Koutu na sajmovima mode, nagrade za najbolje kolekcije na FashionSelection i Unijatex sajmovima mode, godinje nagrade Privredne komore Srbije za najuspenijepreduzee, nagradu Privredne komore Beograda Kapetan Mia Anastasijevi za korporativniimid, kao i nagradu za NAJ model zapoljavanja ena, koju je dobila vlasnica kompanije AMC

Afrodite Mode Collection, gospoa Afrodita Baji na manifestaciji Cvet uspeha za enu zmaja uorganizaciji Udruenja poslovnih ena.

Proizvodnja se zasniva na apsolutnoj upoljenosti kadrovskih i proizvodnih kapaciteta i stalnomradu na kvalitetu proizvoda i procesa. To sve daje garanciju za dalji razvoj i stabilnost preduzea.Uvoenjem najsavremenije tehnologije u proces proizvodnje postignut je sasvim nov kvalitet izradenalnih proizvoda koji zadovoljava kriterijume najviih evropskih standarda.

AMC AFRODITE MODE COLLECTION od osnivanja prati moderne tendencije u poslovanju. Mno-go panje posveuje se konceptu drutveno odgovornog poslovanja, smatrajui ga veoma vanimkako na mikro nivou, u pogledu izgraivanja to boljih odnosa i visokog stepena zadovoljstva meuzaposlenima, tako i na makro nivou, za drutvo u celini.

Strateki se stalno radi na dodatnom obuavanju zaposlenih u svim sektorima, u skladu sa potre-bama i kompleksnou radnog mesta. U maloprodaji ve imaju kodekse o ponaanju. U planu

je izrada kodeksa o drutveno odgovornom poslovanju, koji bi imao jasno denisane strategijeza svaku pojedinanu ciljnu grupu. Segment drutveno odgovornog poslovanja koji se posebnoizdvaja, jeste briga o ljudima sa posebnim potrebama.

Jedna od najvanijih strategija koja se primenjuje u kompaniji je osnaivanje poloaja ena na triturada. Menadment kompanije smatra da ene treba posebno motivisati da osim u porodinom,budu ostvarene i u poslovnom smislu. U ovoj kompaniji, 90 odsto zaposlenih ine upravo ene.

AMC AFRODITE MODE COLLECTION je drutveno odgovorno preduzee, koje je kongurisa-njem AMC franizing sistema pomoglo osnivanje vie od 35 preduzetnikih rmi od ega 90% suene. AMC FRANCHISING sistem stimulie otvaranje malih privatnih preduzea na teritoriji celeSrbije, doprinosei tako otvaranju veeg broja radnih mesta, to je od velikog znaaja, posebno zaene kao ugroenu radnu kategoriju.

Nastojae da navedene mere u budunosti jo vie unaprede ali i da razvijaju nove strategije ukontekstu drutveno odgovornog poslovanja.


15/40

Re urednice: AMC AFRODITE MODE COLLECTION kroz model franizinga obratila sepre svega enama, time to ne naplauje nadoknadu za franizu znajui da je to posebnopogodno za ene koje, najee, nemaju inicijalna sredstva za otpoinjanje biznisa. Pruajuiim pre svega poznatost brenda, jaku marketinku podrku, poverenje kupaca, strunu obukui dr. omoguili su u startu sigurnost u poetnoj fazi razvoja biznisa.

15


16/40

16

AL GROSSO d.o.o. je spoljno-trgovinsko preduzee koje se vie od 18 godina bavi uvozom,izvozom, trgovinom, zastupanjem i distribucijom prehrambenih proizvoda. AL GROSSOd.o.o. prua usluge transporta, marketinga, merchandisinga, istraivanja i logistike najveim

veleprodajama, trgovakim lancima i radnjama na tritu Srbije, a preko svoje erke rme ALGROSSO MONTENEGRO i na tritu Crne Gore. elei da domaem tritu ponudi najboljesvetske brendove, rma AL GROSSO sarauje sa fabrikama iz Austrije, Nemake, Francuske,Italije, Grke, panije i Engleske, birajui one kompanije koje svojom atraktivnou, kao i dobrimodnosom kvaliteta i cene odgovaraju srpskom potroau.

Pre nekoliko godina se, zbog unapreenja poslovanja, kompanija sjedinila sa francuskom rmomMAYFERE i danas, ova joint-venture kompanija sarauje sa rmama iz cele Evrope. Ekskluzivnozastupa vie od 15 inostranih i domaih proizvodnih kompanija iz oblasti konditorske industrije

PEZ, Chupa Chups, Fishermans Friend, Storck, Ritter Sport, Witors, Zaini, Felix,Welton i dr.

Kompanija je razvila i neguje sopstveni domai brend zdrave hrane - BIOTIKA.

Snagu AL GROSSA ine ljudi paljivo odabrani, obrazovani, pozitivno motivisani, da radeitimski, usavravaju i unapreuju uspeh kompanije. AL GROSSO danas ima vie od 70 zaposlenih,od ega 20 odsto ine ene, zaposlene u svakom od sektora.

Kao oblik drutveno odgovornog poslovanja i ponaanja, AL GROSSO redovnim donacijama uhrani, pomae one kojima je pomo najneophodnija: starima u starakim domovima, deci ometenoju razvoju i deci bez roditeljskog staranja. Firma uestvuje i u razliitim sponzorskim aktivnostimapodravajui kole u UNICEF-ovom projektu kola bez nasilja; sportiste - kao stalni sponzor

kluba Skalar 2000; pojedinane sportske manifestacije - kola klizanja; Srpsku PravoslavnuCrkvu - redovnim donacijama monahinjama manastira ia; mlade umetnice (UMS, BabbyExit, Exit, Select) i dizajnerke (Milica Nakomi, Tanja Alegra) modne manifestacije (FashionSelection); institucije umetnosti i kulture - Atelje 212, kao i neke od humanitarnih aktivnosti uorganizaciji Udruenja poslovnih ena Moto Deda Mraz.

Pre nekoliko godina, rma AL GROSSO poela je da proizvodi nove robne marke u oblasti zdravehrane, pod imenom BIOTIKA. Umesto ulaganja u sopstvene proizvodne kapacitete, okupili sumale proizvoae, koji su na osnovu licencnih receptura i dugoronih ugovora o poslovnoj saradnji,usluno proizvodili asortiman za robnu marku BIOTIKA. U okviru ovog brenda, do sada je lansiranovie razliitih integralnih pekarskih i makrobiotikih proizvoda u pogonima tri razliita proizvoaa

iz Srbije, u kojima su, veinom zaposlene ene.

Na ovaj nain upoljavaju se male, porodine, uglavnom enske privatne rme, uz iju pomo


17/40

se, zajednikim naporima razvija proizvodni potencijal. Kompanija AL GROSSO ulae i uimplementaciju HACCP kontrole kvaliteta, ime se unapreuje sigurnost njihovog poslovanja. Uzpomo AL GROSSA proizvodi se plasiraju na domae i inostrano trite.

Nekadanja rma BIOLOGICAL, dananji BIOPLANET iz Beograda, ija je vlasnica gospoaVesna Rakar, suvlasnica brenda Biotika, nakon ujedinjenja sa rmom AL GROSSO, opstaje inastavlja sa radom. Dalji razvoj koncepta i proizvodnje zdrave hrane obavlja se zajednikimkreativnim radom. Saradnjom sa rmom ANNA BAKEHOUSE iz Selene i njenom vlasnicom,gospoom Anom Tomik, proizvodni asortiman je proiren, ime je toj porodinoj rmi obezbeenplasman proizvoda i preduzetniki razvoj. Zajedniki posao je uz pomo AL GROSSO organizovanna potpuno nov nain, logistiki i nansijski osiguran i podran razvijenom distribucijom ka najveimi najmanjim maloprodajnim objektima.

Ovakav vid poslovne saradnje predstavlja specian oblik modela saradnje i zapoljavanja ena,s obzirom na to da u konceptu zajednikog poslovanja i izradi ovih proizvoda uglavnom uestvujuene. ene su idejni tvorci, vlasnice rmi, radnice u neposrednoj proizvodnji i promoterke uplasmanu i razvoju armacije brenda.

Re urednice: Inkubacija i nastavak zajednikog rada partnerstvom izmeu pozicioniranerme sa odrivim poslovanjem i manjih rmi koje imaju ta da ponude, naroito u oblasti

prehrambene industrije gde dominiraju ene, predstavlja dobar primer unapreenja poloajaena na tritu.

17


18/40

18

Preduzee Art-Ival d.o.o. iz Beograda osnovano je 1992. godine i od tada se bavi proizvodnjomokoladnih draeja i pralina Premier.

Vlasnici kompanije smo suprug Rade Vuievi i ja. Lako se, kao ena, snalazim u poslovnomsvetu, a mislim i da su ene, ba zbog enskih osobina ( jae izraene emocije, senzibilitet,privrenost porodici) sklonije drutveno odgovornom ponaanju od muke populacije - kaegospoa Vuievi. Od ukupnog broja zaposlenih u naem preduzeu 64 odsto ine ene. U2005. godini smo u radni odnos preuzeli 8 radnika iz fabrike Grme (koja je tada ve bila podsteajem) od kojih je 6 ena starosti preko 40 godina. Jo uvek su zaposlene kod nas, a jednuradnicu smo ispratili i u penziju.

Art-Ival d.o.o. ima implementirane standarde ISO 9001:2008 i HACCP, sertikovane od austrijskogsertikacionog tela. Posebno su ponosni na status nosilaca titule Dvorskog liferanta koju im jedodelio Stareina Kraljevske porodice NJKV Prestolonaslednik Aleksandar II Karaorevi. Njihovo

dalje usavravanje i razvoj ogledaju se u stalnom ulaganju u nove proizvode visokog kvaliteta, udopadljivu ambalau ali i u osvajanje novih trita.

Sa Gradskim zavodom za javno zdravlje imaju ugovor o nansiranju i slanju zaposlenih uproizvodnom pogonu kompanije na sanitarni pregled, svakih 6 meseci. Radnici u Art-Ival d.o.o.,zbog buke maina za kojima svakodnevno rade, takoe dva puta godinje odlaze na kompletanpregled sluha.

Kad je re o drutveno odgovornom poslovanju, preduzee Art-Ival d.o.o., od samog osnivanja,uestvuje u raznim humanitarnim akcijama koje do sada nisu nigde isticali. Smatraju da konceptdrutvene odgovornosti treba da postane, ukoliko ve nije, sastavni deo poslovanja svake ozbiljne

kompanije, bez obzira na njenu veliinu.

Veoma smo sreni to smo u prilici da, dugi niz godina saraujemo sa Fondacijom NJKV PrincezeKatarine. Art Ival, kao stalni partner Fondacije, pomae razliite akcije prikupljanja pomoi,donatorskim akcijama, uglavnom kada su deca i bolesni u pitanju. Malianima za novogodinjei uskrnje praznike delimo paketie sa slatkiima kojima se uvek obraduju dodaje gospoaVuievi.

Prole godine su imali zadovoljstvo da uestvuju na humanitranom Golf Turniru AAH! AsocijacijeAutentinih Hedonista. Asocijacija je organizovala Golf Turnir u septembru i sva prikupljena sredstvauruena su Domu za odrasla invalidina lica Dr Dragia Vitoevi iz Zemuna. Na ovom dogaaju,

gosti su imali priliku da igraju golf, drue se, askaju i naravno, degustiraju njihovu okoladu.

U 2009.-oj godini su sklopili Ugovor sa Fondacijom, gde su brendirali proizvod MAGIC praline,


19/40

tampanjem ruiaste vrpce na ambalau tog proizvoda. Novac od prodaje odlazi u Fond zaborbu protiv tumora dojke. Nadaju se da e meu nama biti onih, koji e kupovinom ovog proizvodaili poklanjanjem deci izmamiti osmehe i time ostvariti dva dobra.

Na ovu akciju smo bili podstaknuti i suprug i ja, jer sam, naalost, pre nekoliko godina izgubilaroenu sestru. Od te uasne bolesti, ba kao to je i moja sestra, uglavnom oboljevaju ene.Zahvaljujui mamografskom pregledu, mnoge ene, meu kojima sam i ja bila, na vreme otkrijupromene i blagovremeno reaguju i izlee se. Mi emo, u saradnji sa Fondacijom NJKV princezeKatarine Karaorevi, organizovati mamografski i ginekoloki pregled za ene koje su zaposleneu preduzeu Art-Ival d.o.o.

Ovom prilikom elim da apelujem i motiviem sve rme koje su u mogunosti da pomognu kad godi koliko god mogu. Ako malo bolje razmislimo, u prilici smo da pomognemo mnogo ee nego tomislimo. Oko nas je mnogo ljudi kojima je pomo neophodna. Njima ete pomoi, vi ete se oseatibolje, a vaa rma e potvrditi da je velika, odgovorna i da joj je stalo kae gospoa Vuievi.

Bilo da je u pitanju donatorstvo, izgradnja objekata, kupovina neophodnih sredstava, paketii zadecu, briga o ljudima kojima je pomo neophodna, nije vano. Vano je da pokaete da u Srbijipostoje ene koje, na pravi i odgovoran nain vode svoje rme.

Vae malo je za nekoga mnogo.

Re urednice: Razliitim vidovima humanitarnog delovanja, i brigom o enskom zdravlju,mogue je na vrlo ekasan nain direktno osnaiti poloaj ena na tritu rada. Zdrava enaima mnogo vee mogunosti opstanka i napredovanja bilo kao preduzetnica ili zaposlena.

19


20/40

20

Cisco Systems je globalni lider u mrenim i inovativnim tehnologijama kroz ija reenja protie vieod 80 odsto podataka na Internetu. Cisco je 2002. godine otvorio lokalnu kancelariju u Srbiji. Koliko

je postao vaan za raunarsku mreu, dovoljno govori i injenica da Vaa dva povezana kuna

raunara, danas ine raunarsku mreu.F_email projekat ansa je za promenu oblasti delovanja nezaposlenih ena, ali i za praktinoproirenje znanja studentkinja tehnikih fakulteta.

Cisco Srbija i Cisco Networking Akademija ve tri godine poklanjaju besplatnu IT i SoftSkills obukuu trajanju od osam meseci za 16 nezaposlenih ena, bilo koje starosne dobi, razliitih profesionalnihopredeljenja.

Uesnice F_email projekta, namenjenog nezaposlenim enama, imale su priliku da tokombesplatnog programa, pohaaju treninge iz dve oblasti. Prvi je Soft Skills trening i obuhvata vetine

kao to su poslovna komunikacija, pisanje radne biograje, simulacija intervjua za posao i webmarketing. Osim Soft skills treninga, uesnicama je omoguena i obuka iz oblasti informacionihtehnologija CCNA (Cisco Certied Network Associate) u okviru Discovery kursa, kojim polaznicestiu teorijska i praktina znanja potrebna za dizajn, konguraciju i odravanje raunarskih mrea,ali i CCNA diplomu, koja je priznata u celom svetu.

Polaznice programa stiu ansu da se direktno ukljue u svet IT strunjaka i poveaju svojemogunosti zapoljavanja kako u Srbiji, tako i u celom svetu.

F_email projekat je pokrenut jo u martu 2007. godine, sa namerom da nezaposlenim enamaponudi mogunost profesionalne preorijentacije i besplatan Cisco CCNA kurs kao i Soft Skills

treninge.

Osnovni cilj ovog projekta je da u skladu sa dugoronom strategijom kompanije Cisco, kontinuiranoulae u obrazovanje ena, poveavajui broj zaposlenih ena u oblasti nauke i informacionihtehnologija. Prva generacija F_email polaznica, sada je zaposlena u kompanijama kao to suIBM, Telefonija, RRC , a najavljuju i konkurs za sledeu grupu.

I ove godine, trea grupa odabranih, nezaposlenih ena, kako devojaka na poetku karijere, tako iena koje ele da promene oblast delovanja dobija priliku da besplatno pohaa ovaj program, kaoi ansu da konkurie za posao u nekoj od Cisco-vih partnerskih kompanija. Od polaznica se nijeoekivalo prethodno iskustvo u radu u domenu informacionih tehnologija, ali je traeno osnovno

znanje rada na raunaru. Kandidatkinje su uspeno poloile i test strunog engleskog jezika.


21/40

Re urednice: Ovo je izvanredan primer kako velike kompanije, koristei svoju delatnost, do-bro planiranim i ciljanim besplatnim obukama mogu pomoi nezaposlenim enama. Programse primenjuje u vie zemalja sveta i doneo je odline rezultate.

21


22/40

22

Klaster za revitalizaciju starih zanata u Srbiji osnovan je 27. avgusta 2010. u Beogradu, kaoneprotno poslovno udruenje deset preduzetnikih radnji u zanatskom sektoru. Rezultat jeinicijative ena preduzetnica koje se ovom delatnou bave tradicionalno, kao porodinim biznisom

ve drugu ili treu generaciju. ene su vlasnice sedam od deset zanatskih radnji lanica klastera.Organizaciona struktura klastera podrazumeva osim privatnog i ukljuenje javnog sektora kaoinstitucionalne podrke. To su: Turistika organizacija Srbije, Tehnoloko-metalurki fakultet (obeinstitucije imaju ene na rukovodeim pozicijama), Visoka tekstilna strukovna kola za dizajn imenadment Univerziteta u Beogradu, kao i predstavnici lokalne vlasti - Optina Savski venac.

Protokom informacija u samoj klasterskoj organizaciji izmeu rmi lanica i svih ostalih lanova mladih i ena koji e zapoeti sopstveni biznis, omoguava se, kako networking, tako ipermanentna edukacija bez koje ovakave organizacije i ne bi mogle da postoje. To podrazumevai zajedniki nastup na tristu, pre svega promotivne aktivnosti, a u cilju poveanog plasmana i

prodaje proizvoda.

Misija klastera je osnaivanje preduzetnitva ranjivih drutvenih grupa - ena i mladih, ukazivanjemna odrivi razvoj, prirodne i ljudske resurse kojima raspolae Srbija, stvaranje redizajniranihtradicionalnih proizvoda koji e biti inovativni i konkurentni na evropskom tritu, kao i edukacija oznaaju kulturne batine kroz radioniarski metod rada.

Izrada strategije o DOP-u na nivou organizacije je predviena operativnim planom za 2011.godinu.Principe DOP-a primenjuju od samog osnivanja i oni su sastavni deo njihovog poslovanja.Namenjeni su proirenju nove preduzetnike kulture kao modela odrivog razvoja.

Strategija treba da bude instrument korporativne drutvene odgovornosti i predstavlja vodipreduzetnicima u svakom smislu, ne samo na polju stvaranja prota ve i socio-ekolokogponaanja. Etika, odgovornost i kvalitet su faktori konkurentnosti, rasta i razvoja rme.

Trenutne aktivnosti:

Saradnja sa sektorom za komunikaciju i korporativnu drutvenu odgovornost Narodne banke Srbije,u okviru koje zajednikim naporima sa kolom Anton Skala (uenici sa posebnim potrebama) eleda omogue da edukativna sekcija klastera dobije pokroviteljstvo i da bude akreditovana, ime enjen program ui zvanino u nastavne planove i programe osnovih kola u Srbiji.

Projekat DOP-a MILJE podrazumeva sprovoenje istog nastavnog plana workshopa Ouvajmoriznicu u tri osnovne kole sa razliitim okruenjem:


23/40

1. Osnovna kola Radojka Laki, u centru grada u kojoj je radioniarski program realizovan uprethodnoj 2009/10 kolskoj godini.2. Osnovna kola Anton Skala, za decu sa posebnim potrebama, u kojoj program poinje od6.12.2010.3. Osnovna kola Boko Palkovljevi Pinki iz Batajnice, sa heterogenom nacionalnom uenikomstrukturom - sa znatnom zastupljenou Roma, kao primer dobre kolske prakse.

Sve tri kole e realizovati isti nastavni plan u okviru radionica za izradu predmeta od vune i gline,a na zavretku kolske godine uenici e razmeniti iskustva steena organizovanjem izlobi svojihradova.Planirano je da se principima DOP-a u Osnovnoj koli Anton Skala otvori novo radno mestomedijatekara kole, za bivu uenicu, koja bi tako postala nansijski nezavisna. Potrebno je prikupiti10,000 naslova i dvd-a kako bi akcija bila uspeno realizovana, na emu se trenutno radi.

Re urednice: Klaster kao forma udruivanja predstavlja znaajan instrument za poboljanje

poloaja ena na tritu rada. Meutim, iako je klasteru Re:Crafts osnovno delovanjeosnaivanje svih onih koji se bave starim zanatima gde su u veini ene, moe se izdvojititipian primer dobre prakse osmiljen otvaranjem novog radnog mesta mediotekara za osobusa posebnim potrebama.

23


24/40

24

Tradicija unapreenja poloaja ena u IBM-u je duga vie od 50 godina. Kompanija postoji vie odjednog veka, a prva ena je u IBM-u zaposlena 1899. godine, jo pre nego to su ene imale pravoglasa. Prva ena je postala potpredsednica kompanije 1945. godine. U IBM-u se trude da odre

vodeu ulogu u stvaranju, razvoju i izradi najnaprednijih informacionih tehnologija, ukljuujuiraunarske sisteme, programe, mrene sisteme kao i ureaje za uvanje podataka.

Kompanija IBM ima nekoliko strategija za drutveno odgovorno poslovanje na globalnom nivou.

Diversity strategiju (poboljanje poloaja ena, ljudi sa posebnim potrebama i LGBTpopulacije)Graduate/Student strategiju (rad sa fakultetima, saradanja sa fakultetima, uvoenje IBM a unastavu)

Primeri drutveno odgovornog ponaanja kompanije IBM koji osnauju poloaj ena na tritu rada

su sledei:

organizacija kampova i edukacija za devojice iz osnovnih i srednjih kola i usmeravanje katehnikim fakultetima, odakle e imati veu prohodnost ka tome da postanu kadrovi koji radeza IBMulaganje kompanije u obrazovanje, posebno u manje razvijenim sredinamabliska saradnja sa tehnikim fakultetima u organizaciji nastave, donacijama i sl.procesi zapoljavanja reklamne kampanje usmerene na zapoljavanje enakreiranje baze podataka koja e da pomogne da se napravi spisak ena koje e se promovisatii dalje unapreivatikonferencije za ene gde se razmenjuju konkati i iskustva

programi mentorstva, edukacije specijalno namenjene enama, na kojima ene ue kako da koriste svoj glas, kako da dre sastanke i prezentacijeseminari za menadere mukarce gde se ui o dobroj praksi i pravilnom postupanju premazaposlenima, a posebno enamaomoguavanje eksibilnog radnog vremena trudnicama i enama sa decom, kao i rad odkue, plaeno odsustvo nakon poroaja, plaeni vrtii, medicinski program i sl.

Rezultati dobijeni ovakvim nainom drutveno odgovornog ponaanja su brojni - veliki broj uticajnihena, ena na visokim pozicijama, jednakost u napredovanju, jednakost u plaanju zaposlenihu kompaniji. Na lokalnom nivou imaju generalnu direktorku i pola menadment tima ine enemenaderke.

Ono to nas je podstaklo da osmislimo ovakve aktivnosti je injenica da su ljudi kljuni resursnae kompanije. Zapoljavamo samo najbolje da rade za nas. Pokazalo se da su ene u mnogim


25/40

poslovima bolje, orgnizovanije i ekasnije od mukaraca. Ako elimo da nai zaposleni daju svojmaksimum, mi, kao poslodavci moramo da omoguimo da u radnoj sredini ne postoje diskriminacijai uznemiravanje. Timski rad i razumevanje neophodni su u multikulturalnom okruenju i stogaelimo da nai klijenti vide sebe u nama kau u IBM - u.

Ovakav nain poslovanja inicira globalni menadment kompanije. Vidljivost kompanije kaoatraktivne za zapoljavanje ena maksimalno je izraena. IBM je godinama jedna od najatraktvinihkompanija za zapoljavanje ena, jer promovie bolji poloaj ena na tritu rada i enama(majkama i trudnicama) omoguava najbolje uslove rada.

Sve ove aktivnosti osnaivanja poloaja ena se konstantno unapreuju i proiruju, usavravanjemdosadanje prakse, razvojem novih aktivnosti i ideja, zapoljavanjem vie ena i promovisanjemena na rukovodeim poloajima.

Re urednice: Dobar primer kako se razliitim vidovima edukacija, od kolskih/studentskihdana devojaka do zaposlenih - kandidatkinja za lanice Upravnog odbora, moe poboljati

poloaj ena unutar kompanije ili na tritu rada. Takoe izdvajamo i edukaciju zaposlenih -mukaraca koji se ue dobroj praksi i pravilnom postupanju prema zaposlenima, a posebnoenama.

25


26/40

26

Principi drutveno odgovornog poslovanja su ugraeni u nain rada koji je, jo od svog osnivanja,Infostud denisao sebi kao vodilju. Danas se, svesni drutvene uloge i uticaja koje Infostud imau oblasti zapoljavanja i obrazovanja u Srbiji, trude da razliitim akcijama i projektima daju svoj

doprinos zajednici u kojoj posluju. Time pruaju primer dobre prakse u kojoj drutveno odgovornoposlovanje moe biti ekasno inkorporirano u uspeno poslovanje.

U razvoju i sprovoenju projekata u oblasti drutveno odgovornog poslovanja, Infostud se vodisledeim principima:

1. Radimo najbolje to moemo. Ako pogreimo, ispravljamo greku i uimo na njoj.2. Brinemo o svojim partnerima i klijentima.3. Ulaemo u tim jer kad on raste, rastemo svi.4. Otvorena komunikacija nam je kljuna za razumevanje i dobre odluke.5. Sagledavamo i pretresamo kritike sa svih strana jer su one esto izvor korisnih informacija.

6. Ne krivimo druge nego radimo na sebi.7. Otvoreni smo za dogovor i za promene. Bez njih nema napretka.8. Ostvarujemo ciljeve pa postavljamo nove. Razmiljamo i delujemo proaktivno.9. Planiramo pametno i preuzimamo odgovornost. to inimo danas, odreuje nae sutra.

Infostud, kao drutveno odgovorna kompanija vodi rauna o polnom balansu zaposlenih, takoda u ovom trenutku u Infostudu radi 44 odsto ena. Neke od najodgovornijih pozicija u kompanijizauzimaju ene (direktorka kompanije, eca sajtaposlovi.infostud.com, eca marketinga...).

Infostud putem svojih sajtova, izmeu ostalog, istrauje status i poloaj ena na tritu rada uSrbiji. Analiziraju se specinosti problema kod zaposlenih i nezaposlenih ena. Plasiranjem

rezultata relevantnih istraivanja na ove teme i informisanjem o specinostima poloaja ena,Infostud i njegovi sajtovi direktno utiu na podizanje svesti o problemima ena na tritu rada.Istraivanje o poloaju ena na tritu zapoljavanja radi se periodino. Poslednje, na temu razlikau platama izmeu ena i mukaraca uraeno je krajem 2009. godine, a rezultati su u javnostplasirani poetkom 2010. godine.

Analizom podataka sa specijalizovanog sajta www.istrazivanjeplata.com dolo se do zakljukada ene koje rade iste poslove, odnosno, koje su na istim pozicijama kao i mukarci, u Srbijidobijaju 8,5 odsto nie plate od svojih mukih kolega. Ipak, u poreenju sa ekom, Slovakom iMaarskom (zemlje u kojima se koristi isti metod istraivanja plata) u Srbiji je ova razlika najmanja(u ekoj taj broj iznosi 16 odsto, u Slovakoj 15 odsto i u Maarskoj 12 odsto). Takoe, podaci

govore je da je ova razlika vea u privatnim nego u dravnim rmama i da inostrani vlasnici rmi uSrbiji prave vee razlike u platama izmeu ena i mukaraca od domaih vlasnika.


27/40

Nakon toga, sajt www.poslovi.infostud.com istraivao je miljenje posetilaca o uzrocima ove pojavei poloaju ena na tritu rada. Kao razloge za vee plate mukaraca u odnosu na svoje koleginice,posetioci sajtaposlovi.infostud.com navode da ene ree dobijaju ansu da napreduju jer su vieokrenute porodici i ee izostaju sa posla. Takoe, miljenje je da ene pristaju na manju platui ree se bore za poviicu, a sa druge strane, u neto manjoj meri ispitanici misle i da mukarciimaju osobine (liderske sposobnosti, ambicioznost, samopouzdanje...) koje ih ine adekvatnijimaza odgovornije pozicije i vee plate. Osim toga, po miljenju ogromne veine (88 odsto) posetilacasajta poslovi.infostud.com, razlika u plati izmeu ena i mukaraca je neopravdana. U ovomistraivanju uestvovalo je 926 ljudi, od ega su, oko 70 odsto bili mukarci.

Opirniji rezultati istraivanja o razlikama u platama izmeu ena i mukaraca mogu se pronai naadresi: http://poslovi.infostud.com/rezultati-ankete-razlike-u-platama-izmedju-muskaraca-i-zena.

Cilj plasiranja rezultata ovog i drugih slinih istraivanja, jeste da se ira javnost informie i upoznasa ovom vrstom problema ena u Srbiji, a donosioci odluka i sve interesne grupe uine osetljivijmapo pitanju ukupnog drutvenog statusa ena. Time bi se ubrzali napori na njegovom poboljanju.Na ovu temu bilo je oko 40 gostovanja Infostuda u medijima, okruglim stolovima i strunimskupovima.

U budunosti planiraju da unaprede i proire aktivnosti na osnaivanju poloaja ena nastavkomrada na istraivanju razliitih tema. Trudimo se da analiziramo drutveni status ena u Srbiji;plasiramo rezultate istraivanja i dodatno senzibiliemo javnost o aktuelnim problemima ena uposlovnom okruenju; imamo proaktivne stavove o reavanju problema ena, naroito u oblastizapoljavanja i obrazovanja (besplatna pravna pomo zaposlenim enama na sajtu poslovi.infostud.com, u cilju ostvarenja njihovih radnih prava kao to su trudniko i porodiljsko odsustvo,zatim po pitanju diskriminacije prilikom zapoljavanja itd). Utiemo na irenje korienja interneta uSrbiji poto u strukturi ljudi koji dobijaju posao preko sajtaposlovi.infostud.com, 52 odsto ine ene,koje pritom ine i otprilike polovinu onih koji trae posao preko naeg sajta. To indirektno govori dasu visoko obrazovane ene koje koriste Internet, u procesu zapoljavanja generalno ravnopravnesa mukarcima - davanjem dobrog primera uspenog enskog upravljanja kompanijama srednjeveliine - kau u Infostud-u.

Re urednice: Firma Infostud kao pri-marnu delatnost ima posredovanje uzapoljavanju, a unapreujui svoje

poslovanje, kroz inovativna i fokusiranaistraivanja na svojoj bazi korisnika, do-bila je mogunost da plasiranjem dobi-

jenih rezultata iroj javnosti a pogotovorelevantnim institucijama utie na poloajena na tritu rada. Svaka od rmi koja

poseduje veliku bazu korisnika moe pri-meniti ovaj model.

27


28/40

28

Preduzee INTER-MEHANIKA D.O.O. Smederevo osnovano je 2002. godine, kao drutvo saogranienom odgovornou u privatnom vlasnitvu. Firma ima poslovni prostor u Skorenovcu iSmederevu i zapoljava 60 radnika razliitih kvalikacija. U sastavu preduzea radi specijalizovana

radionica za popravku koione opreme na eleznikim vozilima KO3 i laboratorija za ispitivanjeGESTRA ventila na vagon cisternama za prevoz opasnih materija, kao i kompletan remont teretnihvagona i vagon cisterni.

Inter-Mehanika d.o.o. izrauje rezervne delove i ispitne stolove za insku industriju. Ima i irokspektar proizvoda i procesne opreme u termo-energetici, poljomehanizaciji, brodogradnji, proizvodimainske rezervne delove i sklopove, sportsku opremu i opremu za deija igralita i parkove.INTER - MEHANIKA D.O.O. Smederevo , danas je moderna rma koja se bavi proizvodnjom iuslugama, kako za velike dravne sisteme (EPS, eleznica...), privatne rme (USS Serbia, MINVagonka Ni ...), tako i za sva ostala lica. Poznati su kotlovi na biomasu, koji su oistili dvorita umnogim vojvoanskim mestima, selima Homolja, Pomoravlja i umadije.

Misija preduzea INTER - MEHANIKA D.O.O. utvrena je i ostvaruje se zadovoljenjem potrebakupaca i korisnika, zaposlenih i drutva u celini. Misija je osnova za usmeravanje ukupnog naporasvih zaposlenih u ostvarivanju efekata potrebnih za uspean rad, razvoj i opstanak preduzea INTER- MEHANIKA na tritu, kao preduzea sa izgraenim identitetom i prepoznatljivim imidom.

Sredinom 2003. godine preduzee INTER - MEHANIKA DOO kree u snanu eskpanziju kakoprostorno i kadrovski, tako i po pitanju proizvodnog programa. Od tada neprestano ulau i investirajuu nove proizvodne programe, shvatajui da je na programu remonta i odravanja eleznikih vozilau Srbiji poslednjih godina nastala velika praznina.

U procesu privatizacije tokom 2003. godine, Inter-Mehanika je kupila preduzee Metalac izSkorenovca koje je proizvodilo delove za poljoprivredne maine. Meu 37 zaposlenih bilo je devetena za koje u osnovnoj delatnosti preduzea nije bilo posla. Uz pomo modne kreatorke, koja jeusmerila njihova znanja ivenja i veza, one su angaovane na izradi suvenira, ramova i albuma zafotograje, stone setove za aj, vreice za lavandu i na jo mnotvo drugih sitnica koje su, ne samoukras, nego i uspomena na posetu kraju, naseljenim maarskim ivljem. Ideja o samozapoljavanjuena iz Metalca, koje su bile tehnoloki viak, poprimilo je ire razmere pridruile su se i eneiz seoske Mesne zajednice Skorenovac. Danas su one samostalne u svojim nastupima, a Inter-Mehanika d.o.o. kupuje njihove rukotvorine koje su reprezentativni pokloni za poslovne partnere itime doprinosi njihovoj odrivosti.


29/40

Re urednice: Model koji je primenila rma INTER-MEHANIKA u procesu privatizacije svaka-ko predstavlja jedan od najinovativnijih u ovoj publikaciji. Odlian primer kako se, bez obzirana veliinu rme i uvoenje novih procesa, moe razreiti problem vika zaposlenih razliitim

programima zapoljavanja i samozapoljavanja.

29


30/40

30

Kroja d.o.o. je rma ija je osnovna delatnost web dizajn, a odnedavno i obrazovanje, posredstvomKrojaeve kole web dizajna. Iako u vreme osnivanja rme, koncept drutveno odgovornogposlovanja u Srbiji nije bio esto primenjivan, prepoznali su njegov znaaj i ulogu u primeni i razvojudrutveno odgovornog poslovanja.

Jedan od najznaajnijih projekata kompanije Kroja d.o.o. je osnivanje projekta Suveniri Srbije,prve domae internet suvenirnice, a danas najznaajnijeg promotera trinog segmenta, starihzanata i domae radinosti. Od 2006. godine do danas Suveniri Srbije su posredno i neposrednouposlili ili doprineli poslovnom osamostaljenju nekoliko stotina proizvoaa od ega je preko60 odsto ena. Danas su Suveniri Srbije (www.SuveniriSrbije.com) najvei regionalni adresarstarih zanatlija i proizvoaa suvenira ali i info servis prvi ovog tipa u regionu. Info servis pruabesplatne informacije o uspenom nastupu, razvoju proizvoda, konkursima, manifestacijama, aujedno umreava i sve aktere proizvoae, dobavljae i kupce.

Projektom Suveniri Srbije doprineli smo zapoljavanju ena, budui da vie od 60 odsto naihsaradnica ine ene koje prave i prodaju suvenire posredstvom Suvenira Srbije. Plasirali smo iinformacije o radu Suvenira Srbije medijima, spajali smo ih sa drugim ditributerima, ili ih dodatnoangaovali na izradi proizvoda po specijalnim narudbinama (usluge veza, heklanje, slikanje islino) - kau u kompaniji Kroja.

Osim toga, u vie navrata smo podrali edukaciju za uspean trini nastup ena koje su se nalazilena birou rada.

U mrei naih saradnica su i ene koje su ostale bez posla i kojima proizvodnja suvenira predstavljaizvor prihoda - glavni ili sporedni, u zavisnosti od linog angamana. Sarauju i sa enama koje su

iskoristile dravne subvencije za samozapoljavanje, domaicama koje se bave seoskim turizmomi kojima su pomogli da deniu suvenir svog domainstva i tako proire turistiku ponudu i ostvareprot, enskim udruenjima za ouvanje starih zanata, zanatskim radionicama i samostalnimumetnicama.

Putem naeg info servisa, kontinuirano dostavljamo informacije o odgovarajuim modelimaposlovanja. U tom cilju smo uspostavili saradnju sa gospoom Jasminom Kosovac - Dragi, koja

je za potrebe Suvenira Srbije napisala elektronsku brouru ABC za poetnike u sopstvenombiznisu, koja se besplatno moe preuzeti sa sajta.

U 2009. godini u saradnji sa enskom inicijativom iz Priboja odran je seminar namenjen enama

bez zaposlenja. Autorka i predava bila je Ana Jovanovi. Tema dvodnevnog seminara na komesu organizovane i radionice bila je Suveniri Srbije - Od hobija do prota - situaciona analiza,denicija suvenira, formiranje proizvoda, zahtevi trita, pakovanje, isporuka, marketing, poslovna


31/40

komunikacija... Nakon uvodnog seminara, polaznice su obuavane kako da izrade suvenir. Neelei da rezultati projekta budu divni suveniri bez svog kupca, odluili smo da suvenirima koje supolaznice napravile, a koji odgovaraju standardima sa kojima smo ih upoznali, posvetimo posebnukategoriju u Suvenirima Srbije. Tako smo im obezbedili poetni plasman. ene su upuene naaktivno korienje naeg info servisa u vezi sa svim bitnim informacijama (kako i gde nabavitinajpovoljnije sirovine, kako upakovati proizvod, kako realizovati naplatu, kako se registrovati islino).

Naim saradnicama istiemo da mi moemo trasirati njihov put i pokazati im kuda treba da idu alida je na njima da krenu tim putem.Planiramo da znaajniju panju posvetimo poslovnom kodeksu ponaanja i vetinama prodaje.

Re urednice: Dobar primer kako osnovna delatnost prodaje suvenira preko Internet portalamoe da se nadogradi kroz besplatnu edukaciju uesnica za to bolje snalaenje i odgovara-nje na zahteve trita. Takoe, osnivanje info centra je jedan od modela podrke i znaajnomoe doprineti osnaivanju svih aktera.

31


32/40

32

Kompanija Novitas d.o.o. osnovana je 1993. godine i od svog osnivanja se bavi trgovinom naveliko i malo. Delatnost se obavlja na 24 lokacije, u dve smene. Kompanija Novitas belei stalnirast zaposlenih. Davne 1993. godine bilo je svega troje zaposlenih, dok ih danas ima 180. ak 80odsto broja zaposlenih ine ene. Struna sprema zaposlenih u Novitasu je od III do VII stepena.Kompanija sa ponosom istie uredno isplaivanje bruto zarada zaposlenima i aktivno uestvovanjeu zagovaranju zakonodavnih promena u vezi sa poreskom politikom i olakicama za poslodavcekoji belee rast zaposlenih radnika.

Kompanija Novitas, od svog osnivanja, kao drutveno odgovorna rma, strategijom predvia stalnuedukaciju i usavravanje zaposlenih:

Edukacija za V stepen - trgovaki manader: stipendirano je 8 polaznika, od ega 7 enaDvogodinji TAM program u kome su zaposleni imali mogunost da pohaaju dve radionice -Napravite tim koji pobeuje i Razvijajte Va posao

Razliiti seminari koje organizuje Regionalna Privredna Komora Valjeva i PK Srbija, a koji se odnose na delatnost rme (HACCP, WIFI i sl. ).

Takoe, kompanija Novitas donira uenike Ekonomsko - trgovinske kole i dodeljuje nagrade akugeneracije, donira i sponzorie lokalnu zajednicu - KUD Abraevi, abaku bolnicu, sportskemanifestacije, ivijade i sl.

Kao rma u ijoj su strukturi zaposlenih, veinski angaovane ene i u ijem su menadmentuveinom ene, posebno se obraa panja na osnaivanje poloaja ena na tritu rada. Daispravno rade, dokazuju i nagrade koje su dobile njihove zaposlene:

Nagrada za najboljeg poslovou 2009. godine na teritoriji Srbije, koju dodeljuje Progressive magazin u kategoriji supermarketa dodeljena je poslovoi Suzani Raki koja je zaposlenau kompaniji Novitas od samog osnivanja. Razliite obuke usavravanja, na koje ju je Novitasslao, svakako su doprinele njenoj strunostiDirektorka kompanije Novitas, Dragica Boinovi, dobitnica je nagrade Kapetan Mia

Anastasijevi za enu godine u biznisuBronzana nagrada RPK Valjevo za najbolje srednje preduzee na teritoriji regionaGospoa Dragica Boinovi bila je mentorka mladoj preduzetnici Mariji Ivankovi Jurisi,vlasnici umetnike radionice Marija HAND MADE . Rezultat ovog mentorstva je nominacija inagrada Mariji Ivankovi Jurisi CVET USPEHA ZA ENU ZMAJA. Nagradu je ustanoviloUdruenje poslovnih ena Srbije. Cvet uspeha je prva Marijina nagrada u karijeri.

Kompanija Novitas e nastaviti da podrava razvoj karijera svojih zaposlenih ali i da odrava balansizmeu poslovnog i privatnog ivota zaposlenih, a pre svega ena.


33/40

Re urednice: Permanentna edukacija zaposlenih je preduslov za bolje pozicioniranjei osnaivanje zaposlenih kako u matinoj rmi tako i na tritu rada. Preduzee NOVITASkoje se bavi trgovinom i zapoljava veinski ene, posebno se bavi edukacijom zaposlenih inominovanjem za relevantne nagrade ime ih dodatno osnauje. Mentorskim programom sa

poetnicom u sasvim drugoj delatnosti, ostvarili su raznovrsnost modela drutveno korisnogdelovanja u osnaivanju ena na tritu rada.

33


34/40

34

Kompanija Telegroup osnovana je aprila 2001. godine kao integrator informaciono - komunikacionihmrea i sistema. Osnova ovih aktivnosti je pruanje usluga konsaltinga, projektovanja, izgradnje iintegracije infrastruktura namenjenih prenosu govora, podataka i slike.

TeleGroup od svog osnivanja ima izraen i negovan odnos prema drutveno odgovornom ponaanjui adekvatan odnos prema drutveno odgovornom poslovanju, posebno kada je re o potovanju

jednakih mogunosti polova.

U prilog tome govore sledei podaci od 5 najviih rukovodeih funkcija uvek, najmanje dvezauzimaju ene ( nansije i marketing ) a povremeno i tri ( prodaja).

Aktivnosti na podrci i unapreenju poloaja ena na tristu rada TeleGroup je zapoeo jo 2004.godine. Posebna panja posveena je ICTi edukaciji ena, kako bi se enama omoguilo poboljanjesocijalnog i ekonomskog statusa. Podrka je data direktnim nansiranjem Centra za obuku trenera

u korienju ICT tehnologija i sponzorisanju organizovanja tri Okrugla stola u okviru priprema zaWSIS (npr. OKRUGLI STO WSIS I RODNA RAVNOPRAVNOST Beograd, 6.9.2005)

Obuka ena - trenera za rad na raunaru:

Odrano je 10 kurseva, od toga 2 kursa u Vioj elektrotehnikoj koli u Beogradu i 2 u Vioj PTTkoli, a est kurseva je odrano i kod donatora.Kurseve je zavrilo 150 polaznika - nastavno osoblje iz svih krajeva Srbije i 24 polaznika iz Centraza zatitu odojadi, dece i omladine iz Beograda

Rezultati postignuti ovakvim radom su, pre svega, omoguavanje enama povratak na triste

rada - One su osposobljene za samozapoljavanje ili dodatni posao osim rada u kolama, u ciljupoveanja nansijske nezavisnoti ili daljeg kolovanja u struci. Ovo se posebno odnosi na enekoje su na treninge dolazile iz Kruevca, Leskovca i sela potkopaonikog kraja. Aktivno smo radilii na podizanju njihovog samopouzdanja.

Jedan od znaajnih podsticaja bila je drutvena situacija u kojoj su se ene tih godina nalazileu Srbiji. Mnoge su ostale bez posla, posebno u bankarskom sektoru. Uoena je velika razlikau posedovanju vetina rada na raunaru koju su oekivali novi poslodavci u odnosu na znanje ikompetencije koje su, tada ve nezaposlene ene, imale.

U akciji Telekoma Srbije a.d. da u svaku kolu stigne internet, u startu se ukljuio i TeleGroup.

Donirajui i postavljajui raunare koji su namenjeni korienju interneta u kolama, uvideli smo daveliki deo nastavnog osoblja, a veina su bile ene, ne zna raunare ni da upali, a kamoli da ih koristiu procesima edukacije uenika. Tako smo prepoznali potrebu edukacije obrazovnog osoblja za rad


35/40

na raunarima, jer bi u protivnom u mnogim kolama koje su odabrane za donaciju Telekoma celaakcija ostala svedena na medijsku promociju bez prave svrhe. Od ovih saznanja nastala je idejao organizaciji kurseva edukaciji nastavnog osoblja za korienje doniranih raunara. Inicijativa

je zaeta meu enama koje su uestvovale u organizaciji i realizaciji cele akcije Telekoma Srbijaa.d. i partnera, a pre idejom profesorke na Saobraajnom fakultetu, gospoe Natae Gospi,tada zaposlene u Telekomu. Do sada je odrano dva ciklusa edukacije u toku letnjeg kolskograspusta.

TeleGroup je doiveo veu promociju donirajui raunare, u zajednikoj akciji Telekoma i partnera,ali i na uvoenju interneta u kole. Ta akcija je medijski propraena vie nego sama edukacija.Sponzorstvo i direktno uestvovanje u akciji doprineli su da se za nau kompaniju uje i u drugomsvetlu. Takva reputacija je izuzetno vana za nas.

Ekonomska kriza i ukupno privredno okruenje destimuliu ovu i sline akcije nedostatkomsredstava s jedne, ali i porastom tehnolokih mogunosti sa druge strane. Nastavak planiramo unarednom periodu organizacijom on-line kurseva i promovisanjem uenja na daljinu, kao projektakoji elimo da predstavimo ICT Komitetu EU u nadi da emo tako obezbediti dodatna sredstva zanjihovo nansiranje.

Re urednice: Primer kako i rma srednje veliine moe da kroz edukaciju zaposlenih uprosveti doprinese osnaivanju ena na tritu rada kao i velika multinacionalna kompanija.Ovaj projekat zahteva dosta resursa i ljudskih i materijalnij i moe se shvatiti kao dobra prilikaza udruivanje srodnih kompanija radi nastavka izvoenja edukacije.

35


36/40

36

Vip mobile d.o.o. je privatni mobilni operater, vlasnik tree licence za mobilnu telefoniju u Srbiji.Kompanija je lider u inovacijama jer stalno razvija nove tehnologije i usluge i prva ih uvodi na trite.Kompanija je prepoznatljiva po posveenosti liberalizaciji telekomunikacija i kvalitetnom odnosu

prema korisnicima, ali i po poslovanju po najviim zapadnim standardima i velikim ulaganjima usvoje zaposlene.

Od samog dolaska na trite Srbije u decembru 2006. godine, Vip mobile pokazuje posveenosti brigu za sredinu u kojoj posluje, kao i za svoje zaposlene. Kompanija ima jasnu viziju kako daunapredi aktivnosti, kako na polju drutvene odgovornosti tako i na polju negovanja najvanijegresursa u kompaniji - zaposlenih. Vipove aktivnosti drutvene odgovornosti usmerene su naobrazovanje, kulturu, sport i socijalna davanja, sa fokusom na mlau populaciju, starosti do 35godina. Do sada je u razliite aktivnosti drutveno odgovornog poslovanja uloeno vie od 500.000evra, a jednako znaajna suma izdvojena je i za razvoj ljudskih resursa kompanije.

Kompanijski Kodeks etikog ponaanja garantuje istovetan tretman ena i mukaraca, a upotpunosti se potuju i svi zakonski i drugi propisi koji zabranjuju rodnu i svaku drugu diskriminaciju.Puna ravnopravnost je zastupljena u profesionalnoj selekciji lanova Vip tima, a mogunosti zaprofesionalni razvoj i napredovanje su iste za sve. Kao rezultat, u Vipu je 55 odsto ena, od ega

je 40 odsto ena na menaderskim pozicijama.

Na inicijativu i uz materijalnu i svaku drugu podrku Vip kompanije, poslovni kompleks BelgradeOfce Park na Novom Beogradu dobio je, za srpske prilike neuobiajen, ali preko potreban sadraj:predkolsku ustanovu Bajka za decu uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Poevi od maja 2010.godine, na povrini od 400 m2 nalaze se svi sadraji potrebni za udobno i veselo odrastanje 60maliana. Vipovi zaposleni su tako osloboeni brige o nalaenju mesta za svoju decu u tradicionalno

pretrpanim predkolskim ustanovama u gradu, a u prilici su i da utiu na organizovanje ivota i svihaktivnosti u vrtiu. Time se podstie zdrav razvoj dece zaposlenih u kompaniji.

Dajui podrku vrtiu, pomogli smo reavanje jednog od goruih problema naih zaposlenih idoprineli njihovom boljem radnom angaovanju i lojalnosti kompaniji. Nae je oekivanje da emoovim dobrim primerom podstai druge kompanije da investiraju u otvaranje i rad predkolskihustanova i na ovaj nain pomognu mladim porodicama i svojim zaposlenima sa decom.


37/40

Re urednice: Primer organizovanja predkolske ustanove u okviru radnog prostora mu-ltinacionalne kompanije VIP je model koji pre svega zaposlenim enama omoguava veu

posveenost svojoj karijeri a time i bolji poloaj na tritu rada. Udruenje poslovnih enaSrbije meu svojim lanicama ve ima nagovetaje primene ovog modela i u MSP ime e seznatno poboljati poloaj zaposlenih ena u tim preduzeima.

37


38/40

38

ZAKLJUAK

Projekat Podizanje nivoa svesti o dobrim praksama korporativne drutvene odgovornosti upromovisanju poloaja ena na tristu rada odranim okruglim stolom i skupom primera dobreprakse prikazanih u brouri koja je pred Vama, omoguio je da se bolje sagleda poloaj ena natritu rada u Srbiji.

Zakljuci koji se mogu doneti ukazuju da postoje primeri dobre prakse DOP koji su fokusirani napromovisanje poloaja ena na tritu rada kroz edukaciju, nagraivanje, razvoj karijere ali ih je

jo uvek nedovoljno. Zbog toga je potrebno nastaviti sa ovim i drugim vidovima podizanja svesti:okrugli stolovi, broure i sl.

Posebno je potrebno usmeriti angaovanje na:kontinuiranu edukaciju zaposlenih kroz programe koji se sprovede od strane poslodavaca bilou okviru razvoja karijere ili za prekvalikacijuzapoljavanje: poveanje zapoljavanja ena bilo kao posledica pozitivne diskriminacije alisvakako jednakih mogunosti za oba polapodrku razvoju karijere: kroz mentorstvo, liderstvo, edukaciju i dr. vidove podizanja svesti iohrabrivanja ena za napredovanje u karijeripromociju ena poslodavaca kroz nagrade kao to je Cvet uspeha za enu zmaja, kategorijanajmodel zapoljavanja ena i podkategorija samozapoljavanja ali i kroz druge nagrade,klastere, izlobe i sl.

balans izmeu privatnog i poslovnog ivota: iriti primere dobre prakse koji su se pokazali kao dobri: obdanita bilo u samoj rmi ili u blizini, rad na daljinu, liderstvo i dr.

Naroito je znaajna uloga institucija, pre svega Nacionalne slube za zapoljavanje koja programimapodrke samozapoljavanju i razvoju preduzetnitva moe znatno da utie na poboljanje poloajaena, bilo zaposlenih ili poslodavaca.

Znaaj uloge Ministrstva rada i socijalne politike po ovom pitanju ogleda se u veem fokusiranju naene na tritu rada u sprovoenju Strategije DOP kroz Akcioni plan koji je u pripremi.

Udruenje poslovnih ena Srbije, ovim projektom kao i drugim aktivnostima koje sprovodi, smatra

da je neophodno doneti nacionalnu petogodinju stategiju za razvoj enskog preduzetnitva uSrbiji, slino zemljama u regionu jer bi se time znaajno pomakli u znaaju i poloaju ena natritu rada, bilo zaposlenih ili poslodavaca.


39/40


40/40

Drustveno Odgovorno Poslovanje i Poboljsanje Polozaja Zena Na Trzistu Rada

Documents

Transcript of Drustveno Odgovorno Poslovanje i Poboljsanje Polozaja Zena Na Trzistu Rada