Visoka poslovna skola strukovnih studija

- 2 -

U V O D -

Proces proizvodnje koji se stalno obnavlja naziva se reprodukcija. Reprodukcija predstavlja osnovnu komponentu razvoja drustva. Bez ulaganja nema reprodukcije, pa samim tim nema ni rezultata u reprodukciji. Ostvareni rezultati uslovljavaju ulaganja, i time se postize veci stepen efikasnosti poslovanja.

- 3

- POJAM I VRSTE REPRODUKCIJE -

Proces proizvodnje koji se stalno obnavlja naziva se reprodukcija. Pojam reprodukcije od reci reproduktio sto znaci ponovna proizvodnja. Tako da reprodukcija predstavlja proces koji se stalno obnavlja, i osnovna je komponenta razvoja drustva. U zavisnosti kako se posmatra, reprodukcija moze biti: - drustvena i - individualna 1.1 Drustvena reprodukcija

Drustvena reprodukcija se odvija na nivou drustva. Radi se o proizvodnji jedne drustvene zajednice koja se stalno obnavlja. Drustvena reprodukcija cini cetiri medjuzavisne faze: proizvodnj, raspodelu, razmenu i potrosnju. Proizvodnja kao prva faza reprodukcije je osnovna faza. U njoj se stvaraju materijalna dobra, definise se kao proces prisvajanja, prerade i oblikovanja, predmeta prirode koje covek vrsi. Materijalna dobra se stalno trose pa se njihova proizvodnja odvija neprekidno. Sledeca faza drustvene reprodukcije je faza raspodele. Ona se nadovezuje na predhodnu fazu, i u njoj se vrsi raspodela rezultata drustvene proizvodnje na pojedince. Svaki sistem drustvene proizvodnje ima svoje principe raspodele. Razmena je vitalan segment procesa reprodukcije. On povezuje proizvodnju i raspodelu, sa jedne strane, i potrosnju sa druge strane. Razmena se pojavljuje u dva oblika i to:naturalna i robno-novcana Ciklus reprodukcije zavrsava se fazom potrosnje. U njoj se trose materijalna dobra proizvedena u proizvodnji. Potrosnja se moze posmatrati kao: proizvodnja i krajnja potrosnje

- 4 -

1.2 Individualna reprodukcija

Individualna reprodukcija je prisutna na mikro planu. Obuhvata skup medjusobno povezanih poslovnih aktivnosti u preduzecu. Proces individualne reprodukcije pocinje i zavrsava se sa novcem, s tim sto novcana masa pri okoncanju reprodukcije treba da bude uvecana za novonastale vrednosti. N R P - R - N gde je: N- novac, R- sredstva za proizvodnju, P- proizvodnja, R- gotovi proizvod, N- novac uvecan za novostvorene vrednosti Raspolozivim novcem obezbedjuju se elementi procesa rada (sredstva za rad, radna snaga), koji se zatim ukljucuju u proizvodnju, gde dolazi do njihovog trosenja i stvaranjagotovih proizvoda, da bi se prodajom gotovih proizvoda i naplatom doslo do novca radi novog ciklusa reprodukcije. Ovakav tok reprodukcije karakteristican je za proizvodna preduzeca. Kod trgovinskih organizacija nema faza proizvodnje. N R - N Novcem se kupuje roba za dalju prodaju, i njenom realizacijom se dolazi do novca. U zavisnosti od obima novcane mase u pocetnoj i zavrsnoj fazi reprodukcije poznate su prosta, prosirena i umanjena reprodukcija. N = N N < N N > N

- 5 -

Kad su novcana sredstva, koja se obrazuju prodajom i naplatom proizvedenih dobara i izvrsenih usluga, jednaka novcanoj masi upotrebljivoj za iste aktivnosti, onda je to prosta reprodukcija. Proces reprodukcije zavrsavamo vecom novcanom masom od pocetne oznacava prosirenu, a ako je obrnuto umanjenu reprodukciju.

- ULAGANjE I REZULTAT REPRODUKCIJE- Za organizovanje i funkcionisanje reprodukcije potrebna su ulaganja. Bez ulaganja nema reprodukcije, pa ni rezultata reprodukcije. Ulaganja su ulazi (inputi), a rezultat izlazni (outputi). Ostvarene rezultate uslovljava ulaganje. Zato moraju biti uskladjeni sa ciljevima i zadacima preduzeca.

2.1 Pojam i karakteristike ulaganja

Ulaganja u reprodukciji mogu da se prate sa vise aspekata i to putem: elementa ulaganja, oblika ulaganja, vidova ulaganja, i porekla ulaganja. Pod elementima ulaganja podrazumevaju se cinioci procesa rada i tu spadaju: predmeti rada, sredstva za rad, i radna snaga. Predmeti rada obuhvataju materijalne elemente koji se unose u procese rada kao sto su: sirovine, materijal, energenti, delovi, ambalaza i dr. U sredstva za rad spadaju: uredjaji,postrojenja, transportna sredstva, alati i inventar. Predmeti rada i sredstva za rad cine materijalne elemente reprodukcije. Radna snaga je subjektivni element. Smatra se vitalnim segmentom reprodukcije, jer je radnik inicijator, organizator i izvrsilac svih poslovnih aktivnosti.

- 6 - 2.2 Rezultati reprodukcije Proces reprodukcije se organizuje radi izvrsenja unapred planiranih ciljeva. Osnovni cilj reprodukcije se ogleda u stvaranju nekog korisnog ucinka, i ostvarenju zarade iz tog posla. Rezultat reprodukcije predstavljaju izlazi (outputi) i izrazavaju se: naturalno i vrednosno. Naturalni rezultati reprodukcije pokazuju se u fizickim jedinicama, predstavljaju kolicinu proizvoda i usluga koji se ostvaruju u datom vremenskom periodu. Vrednosni rezultati reprodukcije pokazuju se novcanim jedinicama, i najcesce se koriste: vrednosni pokazatelj, ukupan prihod i dobit. Ostvarena vrednost proizvodnje predstavlja proizvod fizickog obima proizvodnje i prodajne cene. VP = Q c gde je: VP vrednosni pokazatelj, Q - kolicina proizvoda, c - prodajna cena Trzisna cena se obrazuje na trzistu i rezultat su delovanja trzisnih zakonitosti. Ukupan prihod cine svi prihodi koje preduzece ostvari u odredjenom vremenskom periodu. Deo ukupnih prihoda cine poslovni prihodi. Dobit je cilj i motiv privredjivanja u trzisnoj ekonomiji. Izracunava se kada se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi preduzeca. D = UP-URgde je: D- dobit, UP- ukupan prihod, UR- ukupni rashodi

- 7

- ANGAZOVANjE SREDSTAVA U REPRODUKCIJI

Da bi se proces reprodukcije normalno odvijao, neophodno je angazovanje sredstava. Pod angazovana sredstva podrazumevamo postupak blokiranja sredstava u odredjene namene. Pitanja vezana za angazovana sredstva analiziraju se kroz:- angazovana sredstva po pojedinim elementima proizvodnje,- vreme angazovanja, i- obim angazovanja sredstva.

3.1 Angazovanje sredstava u elemente proizvodnje

Pod angazovanje sredstva u elemente proizvodnje podrazumeva se angazovanje sredstva u predmete rada, sredstva za rad, i radnoj snazi. Na angazovana sredstva predmete rada uticu okolnosti kao sto su: obim proizvodnje, karakter tehnoloskog procesa, uslovi nabavke predmeta rada, mogucnost prodaje gotovih proizvoda i dr. Obim proizvodnje i visina angazovanih sredstva u predmete rada nalaze se u u odnosima upravne srazmere. Karakter tehnoloskog procesa opredeljuje obim angazovanja sredstava u elemente predmete rada. Novcana sredstva upotrebljena za kupovinu uredjaja, transportnih sredstva, i drugih orudja ima karakter angazovanja sredstva. 3.2 Vreme angazovanja sredstava Za ekonomiju poslovanja bitno je i vreme angazovanja sredstava. To je vremenski period od blokiranja do deblokiranja sredstva pri izvrsenju zadataka preduzeca. - 8 -

Vremenski angazovana sredstva se mogu posmatrati kroz nekoliko faza: procesa reprodukcije (pripremna), tehnoloska i prodajna faza. Blokiranjem sredstva u pripremnoj fazi zapocinje isplatom, dok angazovana sredstva u tehnoloskoj fazi se poklapa sa trosenjem elemenata procesa rada, i na kraju u prodajnoj fazi sredstva su angazovana od momenta ulaska proizvoda u skladiste pa sve do njegove prodaje i naplate.

3.3 Obim angazovanja sredstava

Pod obimom angazovanja sredstava podrazumeva se suma sredstva koja se blokiraju u odredjenom vremenskom periodu. Vreme i obim angazovanja sredstavasu osnovne determinante angazovanja sredstva. Po fazama ciklusa reprodukcije obim angazovanja sredstava zavisi:- u priprenoj fazi od: vremena i isplacenog iznosa- u tehnoloskoj fazi od: duzine trajanja tehnoloskog procesa- u prodajnoj fazi od: dinamike prispeca i isporuke gotovih proizvoda.

- 9 -

Z A K Lj U C A K

Postoji razlika izmedju angazovanja i ciklusa reprodukcije. Dakle, ciklus angazovanja se zavrsava prodajom gorovih proizvoda, a ciklus reprodukcije kupovinom novih sredstav za obnavljanje proizvodnje.

- 10 -

L I T E R A T U R A

dr Bogdanovic Mile: Poslovna ekonomija, Visoka poslovna skola strukovnih studija, Leskovac, 2008.

dr Mladen Korac, dr Tihomir Vlaskovic, Politicka ekonomija, Rad, Beograd, 1982.

Izdava:Visoka poslovna skola strukovnih studija Leskovac