drama mono-drame u {est slika
29
Stojan Srdi} GR^ drama mono-drame u {est slika
Transcript of drama mono-drame u {est slika
Stojan Srdi}
GR^
drama mono-drame u {est slika
160 Stojan Srdi}
Stojan SRDI] je ro|en 20. 9. 1950. u Medenim seli{tima kod
Glamo~a, u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Napisao:
Roman: Oblaci i zmije (“Gutenbergova galaksija” 2003)
Kwige pripovedaka: Prareva~ka {uma (“Prosveta”, 1988) Qudi
u piyami (“Glas srpski”, 2001)
Kwige pesama: @itije (“Kwi`evne novine”, 1988) Ulica (“Rad”,
1993) Ku}a i okolo we (“Rad”, 1995) Medena seli{ta (“Srpska
kwi`evna zadruga”, 1987) ]opavi qudi (“Ko~i}eva zadu`bina”,
2000)
Drame: Mikulina `enidba (~asopis “Scena”, 1988) ]opavi qudi
(~asopis “Vidici”, 1988), Maksim (“Savremena srpska drama 24”
2005). Drama An|eo sa verande, nagra|ena – “Nu{i}eva nagrada za
2005’’ objavquje se prvi put u ovoj hrestomatiji.
TV drame: Psi dolaze (otkup na Konkursu za tv dramu televizije
Zagreb, 1984).
Radio-drame(snimqene i emitovane): Bujica, 1984. godine, Radio
Beograd; Magla, 1984. godine, Radio Beograd, 1985. godine, Radio
Skopqe, 1986. godine Radio Berlin. Integralna verzija (Radio
Beograda) emitovana na vi{e stranih radio stanica; Igra, 1987.
godine, Radio Beograd; @drelo, 1987. godine, Radio Beograd; Seobe,
1988. godine, Radio Beograd; Ti{ine kosova, 1989. godine, Radio
Gr~ 161
Beograd (Iste godine izdata audio-kaseta sa istim nazivom) “PGP”
Radio-Beograd; Sahrana, 1990. godine, Radio Sarajevo; Jauk Sta-
mene Srdi}, 1991. godine, Radio Beograd; Isus ili onaj koji }e se
roditi, 1991. godine, Radio Beograd; ]opavi qudi, 1991. radio
Novi Sad; Maksim Crnojevi} 1994. godine, Radio Beograd; Gla-
mo~ko nemo kolo, 2002. godine, Radio Beograd.
Poeziju i prozu objavqivao je u mnogim zna~ajnijim kwi`evnim
~asopisima. Radovi su mu zastupqeni u nekoliko antologija poezi-
je i proze. Na festivalu radija u Ohridu 1985. godine radio-drama
Magla osvaja prvu nagradu. Iste godine na PRI ITALIJA u
Kaqariju, ova radio-drama zauzima drugo mesto. Radio-drame su mu
prevo|ene i emitovane na vi{e stranih jezika.
^lan je Udru`ewa dramskih pisaca Srbije od 1987. godine, a
Udru`ewa kwi`evnika Srbije od 1990. godine.
@ivi i radi u Beogradu kao samostalni umetnik.
LICA:
@ENA (33)
DEVOJKA (20)
TINEJYERKA (16-18)
DEVOJ^ICA (12)
DETE (7)
162 Stojan Srdi}
Stojan SRDI]
GR^
drama mono-drame u {est slika
1. KOLO, KOLO, KOLCE
Prostrana dnevna soba sa ogromnim starinskim zastakqenim vratima.
Naspram vrata, sli~no ra|en, veliki prozor, zastrt te{kom pli{anom
zavesom. Ispod prozora je glomazni ko`ni trosed. Ispred wega stakleni
sto. Na stolu poluprazne visoke vinske ~a{e. Sa strane stola ispre-
vrtane ko`ne foteqe.
S desne strane troseda je ukqu~en televizor i sve vreme s wega dopiru
zvuci nekakve parade folk muzi~ara. Televizor stoji na starinskoj
vitrini. Pored televizora je telefon.
S jedne strane televizora visi reprodukcija Mona Lize, a sa druge
veliko ogledalo. I ogledalo i slika su u sli~nim ramovima.
Dosta je razbijenog stakla na podu.
Dete, Devoj~ica, Tinejyerka i Devojka igraju kolo oko izvrnutog na-
me{taja.
DETE,
DEVOJ^ICA,
TINEJYERKA
i DEVOJKA: (Pevaju)
Mi nismo ona, mi nismo ona,
mi jesmo, mi nismo ona,
Ona je samo ona, a mi nismo ona,
mi smo samo one, mi smo samo ona,
mi nismo ona... nismo mi ona.
Otvaraju se vrata. Na wima se pojavi @ena, ra{~upane kose, s modricama
ispod o~iju, rase~enih i ote~enih usna, u poderanoj ku}noj haqini.
Igra~ice stado{e s igrom. Nasmeja{e se. Prekinu{e kolo. Ra{trka{e
se po sobi. Dete se sakri iza foteqe ili troseda, Devoj~ica pobe`e do
prozora i zavu~e se iza zavese, odakle viri i pla{qivo posmatra @enu.
Tinejyerka, stade pored vrata, nasloni se na dovratak i negde tu`no
bludi, a Devojka, besno, dok jo{ `ena nije zatvorila vrata, iza|e iz sobe.
@ena jedva zatvori vrata. Nekako do|e do stola. Htede da ispravi
fotequ, ali je previ{e slaba. Zatetura se, mada ne pade. Uhvati se za
fotequ, ali krajem haqine sru{i ~a{u. Prezrivo je gleda. Pqucnu na
razbijeno staklo. Polagano, kao da klonu, sede na pod.
@ENA: (Jedva, kroz tihe jecaje i patwu)
Nemam snage... Tako sam sama..... Sama.
(Gledaju}i sr~u)
Mene je mnogo te`e polomiti.
(Te{ko se nasmeja. Zabole{e je modrice i rane na licu.
Ipak, smognu snage. Ustade i ispravqa jednu fotequ.
Gr~ 163
Sede u wu)
Kako si udobna!... Bo`e! Ni{ta me ne boli kad sedim na
tebi... na tvom mekanom stomaku... Ba{ si mekan! ^udno,
svaki dan bilduje{, a mi{i}i ti kao pamuk.
Naglo ustaje. Ne gledaju}i kuda gazi, ode do prozora. Razmi~e zavesu.
Oslu{kuje naslawaju}i uvo na staklo.
Devoj~ica stade pored we. Uhvati je za krajeve haqine i vu~e. @ena to ne
prime}uje.
DEVOJ^ICA: Mama!... Mama... I ja sam pored prozora! Zar me ne vi-
di{?! Pla~em!...
(Pla~e)
O, mama! Ti me nikad ne vidi{. Mamaaa! Pokisla je moja
lepa kosa... Da, mama. Ki{a pada. Ulica je mokra.. Neki
qudi prolaze... prolaze...
@ena zaklawa u{i ne `ele}i da ~uje. Odmi~e se par koraka i s nevericom
gleda u Devoj~icu.
DEVOJ^ICA: Mama! Vidi! Ona teta li~i na tebe... na mene li~i kad sam
bila kao ti!
@ENA: Ne... Neee!
Klonu na pod.
Devoj~ica se nasmeja i opet sakri iza zavese.
Iza foteqe, ili iza troseda pojavi se Dete. Samo stoji pored i pla~e.
DETE: Nemoj me {i{ati! Nemoj. Moja je kosa tako lepa. Samo
negde ide{. Za{to i mene ne vodi{?
DEVOJ^ICA: (Iza zavese)
Ona te ne voli... Ni tatu ona ne voli...
@ena je jo{ u`asnutija pojavom Deteta i glasom Devoj~ice. Sve ja~e
zaklawa u{i. Potom ustade. Vrisnu. Smiri se. Sko~i do troseda, ili
foteqe. Odozgo gleda u Dete, koja se lagano {}u}uri i sakri se odakle se
i pojavila.
Devoj~ica iza zavese se smeje. Tinejyerka se preme{ta s noge na nogu.
Dosadno joj je.
@ena je zabezeknuta. Okre}e se i tra`i ih pogledom.
@ENA: Bo`e, zar sam dovde do{la!? Ludim!... Ne. Ovo nije isti-
na... Nikog nije bilo. Sama sam. Sasvim sam sama... Nikog
nema... Qudi prolaze, prolaze... Ovi glasovi su samo
privid mene... Ali, otkud likovi!? Izgledaju stvarno...
(Prilazi ogledalu. Dugo se posmatra)
Nikog nema... ^ak i sebe jedva vidim... Stvarno ludim
mama.
164 Stojan Srdi}
(Pla{qivo odlazi od ogledala. Pri|e slici)
Nikako da me pusti{... ku~ko matora. Misli{ da i daqe
imam sedam godina.
DETE: (Iza foteqe; samo proviri)
Opet sam sama... a tako se bojim. Uvek je mrak kad mama
ode, a tate nema.
DEVOJ^ICA: (Razmi~e zavesu i skoro rugaju}i se)
Samo da onaj tatin drug opet ne do|e!
@ENA: (Kao da do|e sebi. Pogladi sliku)
Izvini. Opet mi se ~ini da je neko ovde.
(Pauza)
Ili mi se ~ini ili stvarno nekog ima. Ne ~ini mi se.
Neko je ovde.
(Pauza)
Sigurno su to wegove uhode? Ho}e da zna kako se pona{am
i posle ovih batina.
Tinejyerka joj polagano pri|e. Stade iza we. Opona{a svaku wenu kretwu.
TINEJYERKA: (Dah}e joj za vrat... [apatom)
Ti si luda... Skroz si me poremetila. Nisam znala da }u
ovakva biti nakon sedamnaest godina... U`asna sam... U`a-
sna si... I treba da te bije...
@ena se okrenu. Licem u lice je sa Tinejyerkom, koja je podsme{qivo
gleda.
@ENA: Ovo su stvarno uhode, ~im me teraju da se preispitujem...
Za{to se sada preispitujem? Za{to, kad znam da ni{ta ne
mogu! Ba{ ni{ta! Nikome nikad ni{ta nisam mogla.
@ena se okrenu od Tinejyerke. Ovoj bi krivo. Vrati se pored vrata. @ena
se ponovo zagleda u sliku. Nakon nekoliko trenutaka po~e da je miluje.
Zagleda prste.
@ENA: Sva{ta! Odakle pra{ina kad sam sve ju~e obrisala!?
(Pauza)
Brisala sam krv sa zidova!? Naravno, i tebe sam obrisala.
(Bri{e prste o haqinu)
Moram po krpu... Ako do|e i vidi ove tragove, onda sam
gotova.
Odlazi do vrata. Poku{ava da ih otvori. Ista su zakqu~ana. Drmusa ih.
Vrata ne popu{taju. O~ajna, nasloni se na dovratak pored Tinejyerke.
Vri{ti.
Podrugqivo vrisnu i Tinejyerka.
Devoj~ica se smeje. Nakon vriska, nasmeja se i Tinejyerka.
Vrata se nekako otvori{e. @ena `urno iza|e. Ostavi otvorena vrata.
Gr~ 165
2. RUGAWE
^im je @ena iza{la, Tinejyerka zatvori vrata, a onda se sve tri
okupi{e oko stola. Kiko}u se. Gledaju se.
DEVOJ^ICA: Ba{ je dobro namodrio.
TINEJYERKA: Ho}e{ da ka`e{ da sam dobre batine dobila.
DETE: I ja..
DEVOJ^ICA: Dobro, sve tri smo...
TINEJYERKA: Ne. Opet gre{i{. Samo sam ja, samo si ti, samo je ona
(Pokazuje na Dete)
i one
(Pokazuje na vrata)
U`asno izgledamo.
DEVOJ^ICA: Da sam znala da }u ovako zavr{iti, u stvari odrasti,
nikad to sebi ne bih dozvolila.
TINEJYERKA: [ta bi uradila? [ta, kad ni{ta nikad nisam mogla?
DETE: Ni ja... Znate da sam stalno bila zatvarana.
DEVOJ^ICA: Eh, ba{ mi pri~aj o tome... Mama... Sad bih je ubila, kad
vidim na {ta li~im posle dvadeset godina...
Vrata se otvaraju. Ove tri se vrati{e na svoja mesta. Ulazi `ena.
Zbuwena je. Zna da je vrata ostavila otvorena.
@ENA: (Gleda u krpu)
[ta }e mi ovo? Za{to sam je donela? Ah, da...
Pri|e ogledalu. Zagleda modrice i o`iqke na licu. Polagano krpom
prelazi preko toga.
Tinejyerka joj pri|e. Opet stade iza we.
TINEJYERKA: ([apatom)
Ta krpa nije za to... Donela si je da obri{e{ pra{inu sa
slike, a posle idi kod lekara da ti te rane dezinfikuju...
Inficira}e{ se...
@ENA: Ne mogu. Ne smem.
(Nesvesno pri|e slici. Bri{e pra{inu s rama)
Uni{tava me. A ja trpim!
(Pauza)
Ni{ta mu ne mogu. Sve vidim i trpim. Vidim kako ludim.
DETE: (Iza foteqe)
Opet sam sama.
166 Stojan Srdi}
DEVOJ^ICA: (Iza zavese)
Luda si... Stvarno si luda kad to dozvoqava{.
@ENA: Zaista ludim... Ovo mno{tvo glasova nije stvarno. Nikog
ne vidim, nikog nema, a ~ujem ih. Puna mi je glava... Sve
same slike mene ranije... U`as!
(Obrisa ram, pa platno. Zagleda da li jo{ ima koje zrnce
pra{ine)
Vidi {ta mi radi. Viiidiii! U ludilo me odvodi.
Baci krpu. Ode do foteqe koja nije ispravqena. Obilazi oko we. Zagleda
je. Miluje je.
@ENA: Eh, da sam kao ti, bilo bi mi najboqe!
(Pauza)
Bilo bi mi toplo. Svi bi sedeli na meni i grejali me
svojim zadwicama.
(Ispravqa fotequ. Sede u wu)
I ja svojom zadwicom grejem wegov trbuh, grudi, wegove
hladne i duge prste.
(Pauza)
Bo`e, kako boli kad ih tamo zavu~e!
(Naglo ustade s foteqe. Po~e da je {utira)
Ovako i on mene. Prvo me {utira, potom obori, pa me
opet {utira, a onda me poliva hladnom vodom.
(Klonu, naslawaju}i se glavom na fotequ)
Hladi mi rane!... Ka`e da u meni ubija nimfomanku.
(Pauza)
Posle ode... a mene sve boli... Moram ponovo da se umi-
jem...
Iza|e iz sobe. Vrata zatvori za sobom.
Gr~ 167
3. KAKO ]E I [TA ]E
Dete iza foteqe ili troseda, pla~e. Devoj~ica i Tinejyerka su nezain-
teresovane.
Vrata se tiho otvaraju. Ulazi Devojka. Ugleda Dete. Pri|e joj. Pomazi
je po kratkoj kosi. Popreko pogleda one dve.
DEVOJKA: (Detetu)
Nemoj... nemoj... Ceo `ivot }e{ plakati. Vidi na {ta
li~i{ nakon ~etvrt veka...
(Devoj~ici i tinejyerki)
Vas ba{ briga. Nimalo je ne te{ite... Sve wene traume su
va{ `ivot.
DEVOJ^ICA: Ne mudruj. Da je bila kako treba, ne bi do{la, ne bi
do{le u ovu situaciju.
DEVOJKA: Da, ali da si se oduprla onim tatinim prijateqima, nikad
ni{ta ne bi bilo.
DEVOJ^ICA: Ma nemoj. A ono cupkawe na kolenima, pa pipkawe po
ga}icama, pa ono kad si se, kada sam se upi{kila od ne~eg
{to mi je bilo lepo, to ne spomiwe{...
DETE: (Kroz pla~)
A moja kosa? Gde je moja lepa kosa, mama?
TINEJYERKA: Dosta bre s tom kosom... Nije od we sve po~elo... Nije.
DEVOJ^ICA: Po~elo je s mojim ro|endanom... Kada je tata oti{ao na
manevre, a mama mi u krevet onog dovela...
Devojka se odvoji od Deteta. Po|e ka vratima. Tinejyerka joj prepre~i
put.
TINEJYERKA: Gde }e{!?
DEVOJKA: (Zbuweno gleda u Tinejyerku. Gr~i se)
Mama, on me stalno tu~e. Evo i sad me {amara!
Smeju}i se, prilazi im Devoj~ica.
DEVOJ^ICA: Poludela je...
TINEJYERKA: Mora... [ta je sve do tada pretrpela...
DEVOJ^ICA: A ona? Zamisli kako je woj. Patwe od sedme godine.
Dete po~e da vri{ti.
DEVOJKA: Raskrvario me je. Usnu mi je posekao. Krv! Jao! Opet krv
curi! Mama, nemoj re}i tati. Ubi}e ga... Ho}e, ho}e. Veruj
mi. Ovog puta ho}e. Wega tata ne voli. Ne voli wegove
ratne uspehe. Ne voli wega stara komuwara zato {to je
moj mili za srpstvo i {to se obogatio pqa~kaju}i.
168 Stojan Srdi}
TINEJYERKA: (Devojci, prilaze}i Detetu)
Umiri se. Vidi {ta ~ini{ s tom pri~om. Ne mo`e{ da se
smiri{.
(Pauza. Miluje dete)
Nemoj. To ti nisi osetila. To je bilo davno, a posle tebe...
Pre skoro ~etrnaest godina...
DEVOJ^ICA: Da, ona nije, ali jesam ja.
TINEJYERKA: Da mi nije bilo lepo, ne bih to radila.
DETE: (Polagano prestade s pla~em)
Za{to smo mi ovde?
DEVOJKA: Ovde smo zbog sebe; da vidimo kako izgledamo u trideset i
tre}oj...
DETE: Bo`e, koliko je to daleko... i dugo...
(Pauza)
Tako bih se sada vratila... Ne ostaje mi se. Sve je grozno...
daleko... ^ak je i samo}a u tamnoj sobi u kojoj me je mama
ostavqala boqa od ovog sada...
DEVOJ^ICA: U pravu je. Videle ste na {ta li~imo i kako `ivimo...
DEVOJKA: Da... U pravu si. Nije se vredelo ni ra|ati... Eh, tata,
tata... Da si bio sa mnom, nikad se ovo ne bi dogodilo...
Sve si ti kriv. Sve. Namerno ili ne, ti si me u ruke
svojim drugovima i pretpostavqenima dao...
TINEJYERKA: Mama je to uradila, a ne on...
DEVOJ^ICA: Da, ali on je `murio na sve wene gadosti.
DETE: Najboqe bi bilo da se vratimo...
DEVOJKA: Gde? Kuda? Za{to?
DETE: Ostavimo je samu. Nestanimo iz wenog `ivota... Dosta joj
wenih patwi i neka ih sama zavr{i.
TINEJYERKA: Kako si pametna. Nisi takva bila kad si sedam godina
imala. Bila si samo jedna pla~qivica.
DETE: (Kiko}e se)
Da, ali... od mene izrasle ste u to {to je ona.
^uju se koraci, nekakva lomqava. Ove ~etiri se pogleda{e. Sve odo{e na
svoja mesta, osim devojke, koja na trenutak ne zna gde }e i {ta }e.
Napokon sede na trosed.
Gr~ 169
4. SUROVOST
@ena u|e. Za~u|ena je, kao da nekog tra`i.
Devojka sedi na trosedu. Ne pomera se. Li~i na mumiju.
@ENA: Yaba sam se umivala, kad me sve boli... Ni hladna voda ne
poma`e.
(Pauza. Primeti Devojku. Pri|e blizu troseda. Gleda u
trosed. Sede tik do Devojke)
Pa neka se tako obogatio. I ostali su... Onaj rat je bio
pqa~ka{ki... Vi, vi matori ste ga izazvali... Pa {ta ako
ima mnogo yipova i telohraniteqa? I treba da ima.
Koliko je samo Srba spasio i izveo u Oluji, pa to treba
neko i da plati...
(Pauza)
Da, da. Treba, treba.
DEVOJKA: A kad nije na rati{tu, kad do|e da se okupa, onda mene
bije!
(Pauza)
Mora, mama, mora. Pro}i }e ga to... To je sigurno sin-
drom... Svi su wegovi takvi...
@ENA: Kada se umori, onda mi strgne ga}ice i odlazi da kupi
druge. Samo mi ga}ice i ostalo rubqe kupuje. Posle tu~e,
kad se odmara, voli da me gleda kako se presvla~im iz
crnog u roze, iz rozeg u belo, pa u crveno.
(Pauza)
A najvi{e voli prozirno, i da se kroz to vide modrice na
mom, divnom telu.
Tinejyerka se odvoji od dovratka. Do|e do troseda i sede pored @ene.
Devojka je prekorno pogleda.
TINEJYERKA: A ti mama? Obo`ava{ li ga ili ga mrzi{? Znama ja,
mamice da si ti zaqubqena u wega. Znam. Jesi, jesi.
Videla sam ja kako ga gleda{. Guta{ ga o~ima kao kowak
ili kafu. Voli{ ti sirove br|ane... One, od kojih si
pobegla.
Iza zavese istr~a Devoj~ica. Ona sede na pod ispred troseda, ba{ do
@eninih nogu. Pre toga malo razgrnu polomqeno staklo.
DEVOJ^ICA: Mama, ti ni mene, a ni tatu ne voli{. Qubomorna si na
mene, mama.
(Pauza)
Jao, jao, jaooo! Tata, nemoj, nemoj me, molim te...
(Brani se od nevidqivih udaraca)
170 Stojan Srdi}
@ENA: Nemoj... Mili moj, boli me! Za{to me tu~e{? Za{to kad
ti ni{ta nisam uradila? Bije{ me kao psa... Ve} drugi
put danas...
TINEJYERKA: Mili moj tata, nemoj... Veruj mi... Ja nisam to htela.
On to sa mnom ve} ~etiri godine radi... Pitaj mamu. Ona
sve zna.
DEVOJ^ICA: To je bilo pre mesec dana, tata; ba{ kad sam slavila
dvanaesti ro|endan. Ti si oti{ao u kasarnu, a on je ostao
da prespava kod nas. Dugo su on i mama ne{to {aputali i
kikotali se, a onda me je tvoj drug pozvao. Dao mi je crnu,
stranu ~okoladu. Mazio me je evo ovuda i po ga}icama.
(^udan smeh)
Upi{kila sam se. Bilo mi je lepo. Mama nas je gledala i
smejala se.
@ENA: Nemoj. Nemoj.
(Dugi, pa isprekidani jecaji)
Nemoj vi{e, mili... To boli. Eto, Qubi}u te. Stvarno
ho}u. Hajde ka`i gde ho}e{ da te qubim. Ho}e{ li ruke,
lice, noge, stomak, usne?... I wega }u, jer ti je najlep{i,
najrumeniji. Jeste, samo me nemoj tu}i... i, nemoj, nemoj
i}i kod we! Za{to si je na{ao?
(Kako je po~ela sa jecajima, tako je i prestala)
Oh, prokleti “Pink” i one seqan~ure ogromnih znojavih
sisa, sa golim pupcima i neobrijanim me|uno`jem.
(Pauza)
Gde li si je samo na{ao!? Iza paravana, ili u prvom redu
publike? Za{to ba{ wu kad nije lep{a od mene?
(Pauza)
Priznaj da nije! Nije!... Do|i. Niko te vi{e od mene ne
voli. Zar si zaboravio {ta sam sve zbog tebe uradila?...
Nisi. Znam da nisi, a mrzi{ me. Za{to me mrzi{? Znam
da je tako. Vidim to.
DEVOJ^ICA: Tata, za{to mi ne veruje{?
(Pla~e)
Ti samo mami veruje{, a ona te la`e i vara... Tata, slep
si...
@ENA: Mrzim te, jer ona sada miluje tvoje telo...
Ho}e{ da me povredi{, da me uni{ti{.
(Pauza)
Gr~ 171
DEVOJKA: A ja sam te u visoko dru{tvo uvela.
(Pauza. Zna~ajno, kao da je otkrila istinu svega)
Mrzi{ me jer ni{ta ne zna{ i jer se ose}a{ inferiorno
u mom dru{tvu... Naravno. Inferioran si kao i svaki
seqak...
(Smeje se)
yuya...
TINEJYERKA: (Gleda u @enu. Prstom pokazuje na wu)
U ludnicu je treba. [ta ona misli? Tata, ti si najednom
ostario. Bolestan si, a we nema. Danima je nema. Sa
tvojim drugovima je. U svom ludilu mi je pri~ala kako je
sa svakim tvojim drugom bila. Nije birala. Ko je hteo, s
wim je bila i provodila se. Rekla mi je da to radi tebi u
inat... Ka`e da to radi zbog {ezdeset i osme! Ne znam {ta
je tada bilo, ali uvek govori da to radi zato... a ti zna{
za{to.
DEVOJKA: Izdao je neke studente i oti{ao u vojsku...
DETE: (Iskrada se iza zavese. Do|e do wih. Sede devojci u krilo.
Upla{ena je kao srna)
Ja sam sama, a ki{a pada. Qudi su mokri. I ptice su
mokre. I moja kuca je mokra. Mokro je i li{}e. Mama,
mogla si me odvesti kod bake. Ona je tako dobra. Ona je
jedino dobra. Nikog nema! Svi su oti{li na ro|endan.
Mene nisu poveli. Nisam bila dobra... Plakala sam zbog
kose.
@ENA: (Sagnu se, uze komadi} stakla. Besno zapara naslon fo-
teqe. Baci stakli})
Sama sam... Nikog nema.
TINEJYERKA: Nikog nema. Samo glasovi i zvuci sa odvratne ulice
dolaze...
(Pauza)
A, samo meni niko ne dolazi. Svi znaju za matorog ge-
nerala, tatinog druga...
@ENA: Bo`e, da li }u ikada biti normalna? Ne}u.
TINEJYERKA: Meni niko ne dolazi. Zbog wega niko mi ne dolazi! Zbog
mene i zbog wega.
U daqini se ~uje pucwava, pome{ana sa gradskim zvucima. @ena sko~i i
pritr~a prozoru.
172 Stojan Srdi}
@ENA: To je on... To su wih dvoje. Srpski Boni i Klajd.
(Smeje se)
Sigurno su opet nekog smakli.
(Pripali cigaretu. Nasloni se na zid)
Uvek posle sva|e sa mnom, neko na ulici strada. Slu-
~ajnost? Mo`da?...
(Poluispu{enu cigaretu gasi o pod)
Pih, kako je odvratan!
(Pauza)
Mo`da on, biju}i mene skupqa hrabrost za posao koji
treba da uradi? Ba{ }u da ga pitam... Da li ja wemu za to
slu`im.
Devojka se gr~i. Sklapa ruke kao da moli. Dete upl{a{eno si|e s we.
DEVOJKA: O, mili moj, {ta mi to radi{? [ta mi to radimo? Gde nam
je qubav? Tvoje o~i su divno ledene.
(Mazno)
Kao igle su! Bodu! Da li si nekad plakao? Nisi. Ti ne
zna{ {ta je pla~. Ne zna{ ni {ta je bol. Da zna{, ne bi ga
drugom nanosio.
DEVOJ^ICA: (Opet je upla{ena kao srna)
Tata! Ne ostavqaj me sa mamom. Ona je tako zla. Stalno me
u sobu zatvara i zakqu~ava. Woj stalno neko dolazi.
Posle mene pokazuje i tera me da se skidam. Onda se svi
smeju. Vri{te! Mama najvi{e.
DETE: (Vri{ti sklup~ana na podu. U{i je prekrila dlanovima.
Ludo trese glavom)
Mama, mama, otvori. [ta to radi{? [ta ti taj ~ika radi?
Meni se pi{ki! Otvori mi.
DEVOJ^ICA: (Odjednom prestaje vrisak. Po~iwe da se brani kao kad
neko `eli da je siluje)
Mama, bar ovom ~iki reci da me pusti. Ogroman je. Jaooo!
(Le`i na podu. Presavija se od muke)
Boli me. Sve }u re}i tati.
@ENA: Mili, nemoj u stomak. Drago ti je da me ovako bespomo}nu
vidi{. Ti si ludak! I mene ho}e{ da otera{ u ludnicu...
Od kad te znam ti si bio lud. Ti si kukavica. Sve sam ti
dala da ti pomognem, a ti tako. Ubija{ me... Ceo moj
`ivot je tvoj hir.
(Ustaje. Pribrana je. Prkosna)
Gr~ 173
TINEJYERKA: Ja moram da pobegnem od vas zlotvora. [ta sam ja vama?
Ne. Nisam ja va{a k}i. Tata, ja sam tebi nero|eni sin od
kojeg ho}e{ da napravi{ vojnika.
(Pauza)
A tebi mama? [ta sam tebi? Ne}e{ da ka`e{. Dobro. Ja
sam tebi...
(Zagrcnu se)
ja sam woj mili moj tatice, igra~ka.
@ENA: (Pri|e trosedu)
Moja prva udaja je zbog wih dvoje i zbog tebe. Pobegla sam
od vas. E, da zna{, bio je dobar ~ovek. Tada mi je bio
ne{to najlep{e {to mi se u `ivotu dogodilo. Izvukao me
je iz va{ih odvratnih ~equsti i kanyi. Voleo me je mnogo
lep{e nego {to ti voli{... Tek sada sam svesna gluposti
koju sam uradila.
(Pauza)
Zbog tebe sam se razvela, a on mi je hranu u krevet
donosio. Zna{, qubio me je onako kako sam ja htela., ba{
onako kako to rade mu{karci u sredwim godinama... Pa
{ta ako je bio stariji dvadeset godina?
(Pauza)
Nije bio perverzan kao ti... A tebi sam se
(Tiho)
zbog tvojih perverzija vratila. Zlo si ti! Zlo!... Wegova
majka je bila divna `ena! Vikontica.
TINEJYERKA: (Ustade. Pri|e vitrini na kojoj je televizor. Podi`e
telefonsku slu{alicu. Uti{ava televizor)
Da... Mama, ja sam.... Mama, za{to me nikada nisi pose-
tila? Stalo ti je do mene! La`e{! La`e{ mama... Nije ni
sad!... Pa {ta ako sam maloletna? Jo{ maloletnija sam
bila kad si me onom starkeqi gurnula u krevet, a nisi
ni{ta rekla...
(Pauza)
Ne pravi se da nije tako! Tebe qubomora izjeda, mamice
moja mila... Da. Dobro sam. Divni su prema meni. Oh, on je
bogat. Sutra idemo u Nicu. ]ao mama.
(Baci telefon)
Ku~ka. U~inilo mi se da me je zvala. Bo`e, ro|ena mi
majka zavidi!
(Vi~e)
Kako te mrzim, mama! Vidi{ li {ta si od mene napra-
vila? Oni su divni, a ti si zlo, mama! Mama! Mama! O,
mama!
(Pla~, potom nagli muk)
174 Stojan Srdi}
Spoqa se ~uje lave` psa. @ena otr~a do prozora. Poku{ava do {to
vi{e-gu{}e navu~e zavesu na prozor.
@ENA: (Upla{eno)
I on laje na mene. Svi laju na mene. Ja ne znam da lajem. Ne
znam ni da ujedam. Oh, kako boli neiskren dodir! Kao
ko{mar, kao ubod igle... Kao pucaw iz tvog uzija.! Mili...
DEVOJKA: Za{to si pucao na svoj narod 91. i pendre~io ga? Pucao si
na svoj narod, bre!!! I na mene si pucao. Bila sam kod
staklenca, kad ste onu jadnicu {mrkovima mrvili... Za-
{to? Je se tebe mnogo bojim. Mnogo se bojim. Jednog dana
}e{ me ubiti... Nije trebalo da ti se vratim. Ne}u da
budem ovde. Ne}u! A tata je tenkove preko Slavije na
narod vodio, a vi ste onog milicionera bacili kod robne
ku}e i izgazili ste ga. I mrtvog ste ga gazili...
(Pauza)
Ne. Mama nije ovde. Rekla je da }e brzo do}i. Za{to ja
moram tebe da volim? Za{to su qudi zli! Svi su zli, samo
ja nisam.
DETE: Tata onaj ~ika tu~e svoju `enu. Tu~e je, a ona se smeje...
Voli ga, rekao si!
DEVOJKA: ([apatom)
Za{to li mi je to rekao kad on mamu nikad nije udario, a
{ta mu je sve radila?
@ENA: Za{to si mi to rekao? Ka`i mi, za{to `ena mora da voli
onoga ko je bije? Za{to?
(Pauza. Vra}a se do troseda. Sede)
Eh, tata, i da si jo{ `iv, ni{ta ne bi bilo druga~ije.
DETE: (Smeje se ludo. Ci~i od radosti, jure}i po sobi, ve{to
preska~u}i name{taj, staklo i wih ~etiri. Tr~i,kao da
nekog juri)
Tr~i! Tr~i! Ako Trideset krugova optr~i{, bi}e ti
boqe. Ajde! Ne cmizdri, balavice jedna... Ako tr~i{,
tvoje }e srce ozdraviti.
(Stade. Gleda u patos kao u nekog ko se bori za vazduh.
Smeh)
Ustaj bre!... Ustaj. Taaako! Tr~i ponovo. Br`e. Jo{ br`e.
Tr~i, tr~i, tr~i, tr~iii!... Opet si stala? Sad }u te tu}i.
Rugobo mala, tr~a}e{, tr~a}e{ ti dok ti srce ne pre-
pukne!
(Smeje se grohotom)
Da upamti{ ko sam ja! Vi{e nikad ne}e{ uzeti moje
Gr~ 175
lutke. Ne dam ti ih. Ne dam ti nijednu moju igra~ku. Ne}u
da ih prqa{! Tr~i, rugobo, tr~iii!
(Ozbiqna je. Kao da se bori)
@ENA: Neka umre!... Ne podnosim je... Ne}u da je ovde, u mojoj
ku}i, od estradnog pijanstva i raspojasanosti le~i{. Ba{
me briga {to je peva~ica. Pih! Ona je droqa, a ne pe-
va~ica.
DETE: ([}u}urena iz foteqe)
Za{to me grdite?! Ni{ta joj nisam uradila. Sama je htela
da tr~i. Ja je nisam naterala. Kako sam mogla kad je
starija i ja~a od mene!... Ba{ me briga za wenim srcem.
Ne}u da se igram s wom. Ne dam joj svoje lutke. Ne}u da se
igra sa mnom!!! Ne}u!
(Ustaje, prkosna je)
Niko ne sme da se igra sa mnom. Niko... Wen tata dira i
qubi mamu... Eto. Zato ne}u...
DEVOJ^ICA: Niko ne}e da se igra sa mnom, svi ka`u da vi{e nisam za
igru; da sam to prerasla...
DEVOJKA: Nikad se nisam igrala. Nikada se niko sa mnom nije smeo
da igra... Evo, ni ti ne sme{, a govori{ da ti niko nije
ravan u juna{tvu... Ka`e{ da se zenge useru kad se spomene
tvoje ime, a mene se boji{.
(Pauza)
Da, zato me i tu~e{, jer... jer, ne sme{ u o~i da me
pogleda{.
(Pauza)
Nisi ti jedini. Nisi, ali me jedino ti u ludilo vodi{...
Samo mi ti zlo ~ini{...
@ENA: Zna{, nisi mi ti jedini mu{karac od kad sam se udala za
tebe...
(Smeje se)
Dok si ti bio na rati{tu, ja sam morala da budem s
nekim... Poga|a te ovo {to sam ti rekla?... Misli{ da se
bojim tvojih batina... ’Ajde, udri me srpska juna~ino...
Geyo, bre sa tvojim pajta{ima sam bila...
TINEJYERKA: Kao mama je.
DEVOJ^ICA: Da.
DETE: Ne.
DEVOJKA: Kako!? I mama je sve isto radila kao i ja.
176 Stojan Srdi}
DETE: Ali tata nije tukao mamu... Mama nikad nije dobila ni
{amara od tate, a kamoli batine... Wu je tata obo`avao.
DEVOJ^ICA: Zato je tukao mene...
TINEJYERKA: I mene.
DETE: Znam... Boli me to i sada...
@ENA: I svi su boqi od tebe... I svi me vole. Da, dok me vole, ja
ih `alim...
(Pauza)
Dok oni vole mene i `ele me, ja smao tebe ho}u. Za{to!!!?
(Puza)
Kako se ti igra{ sa mnom, ja se tako igram s wima, ali oni
to nisu zaslu`ili. Niko ovo nije zaslu`io. Niko. Ni
oni, ni ja. Ja se wima zbog tebe svetim, a ti se sa mnom
igra{ kao sa detetom.
(Pauza)
Tvoje batine nisu ni{ta, ni{ta... ni{ta... Zaborave se.
Mili, sve se zaboravi {to je lepo... Sve osim moje kose.
Ustaje. Prilazi ogledalu. Ogleda se. Skupqa kosu, ~ini da bude {to
kra}a.
TINEJYERKA: Mama, ja sam zaboravila ono {i{awe. Ne veruje{! Evo,
vidi. Kosa mi je kratka i ri|a, i crna... Izgleda ba{
onako, kako ja ho}u... Pa zna{ da ja od onda uvek nosim
kratku kosu. I farbam je. Na maturi }u biti glavna. Pa
{ta ako nisam najboqi |ak? Ako nisam |ak, onda sam
najboqa u ostalom. Svi to znaju. Tata, tvoji su me drugovi
tome nau~ili... Jesu, jesu... Rekla sam ti. Pitaj mamu. Zna{
li mama za{to je farbam? Ne zna{! Bo`e, kako ne mo`e{
da se seti{?! Ja ne `elim da vidim moju kosu. Ne treba
mi! Ne treba mi. [ta }e mi?
Opet je raspustila kosu, Gleda je, skupqa, plete mrsi, ~upa je.
@ENA: O{i{ao si me. Do glave si me o{i{ao... Rekao si da se
tako radi kad je rat i da se `ene zbog neverstva {i{aju.
Bo`e, a {ta bi onda trebalo da se radi s tobom i takvima
kao {to si ti, kad mi u ku}u onu golu kre{tavu, raskre-
~enu, znojavu, smrdqivu seqan~uru dovodi{, pa se na moje
o~i, na mojim krevetima, u mom kupatilu kao psi parite.
Ona je nezasita ku~ka.
(Mazno)
Ne `elim te igre u troje. Gadno mi je to. Sve volim, ali
to ne... Ne sa wom. Vidi kakva je. Dlakava je gde god ho}e{.
Uh!
Gr~ 177
DEVOJ^ICA: Tata. [ta }e meni moja kosa kad vi{e nije kao onda {to je
bila. Nema je? Ho}u da na mojoj glavi bude druga... Zna{,
~im se pojavi onaj moj plavi loknasti ~uperak, tata, ja ga
ovako, makazama: {tric, {tric, {triiic! Opa, i ~uperka
nema.
@ENA: No`em si me o{i{ao...
DEVOJ^ICA: Tata, onda ja gledam kako odlazi. Kako nestaje.
@ENA: Stojim pred ogledalom i gledam kako prolazi i odlazi
moja divna kosa...Stojim pored prozora i gledam prolaz-
nike. Oni mene ne vide. Ma za{to da me gledaju? U mojoj
ku}i niko nema pravo da me gleda. Gledaju me u autobusu,
na poslu... Svi gledaju moje usne, o~i, noge... A ja se, o
bo`e, od televizora ne smem da odmaknem... Moram da
gledam zlatne i ru`i~aste {qokice tvoje pevaqke i
weno uvijawe pored pijanog voditeqa i ostalih idiota.
Gledaj kako joj so izbija ispod znojavih pazuha.
(Smeje se)
DEVOJKA: Svi koji me gledaju, `ele me. To je dobro, zar ne mama?
Qudi vide kakva sam, {ta na meni vaqa i {ta im mogu
dati. Misle da sam podatna, pa svi potr~e... A ja se tako i
pona{am. Izazivam ih! Stvarno to radim. Koketiram.
Flertujem. Mu~im ih. Svi bi da me imaju! Svi...
(Do|e do @ene. Unosi joj se u lice)
Mama, i mu{karci i `ene me `ele. Da. I `ene me `ele.
Sa jednom sam i bila... Bilo mi je lepo. Ne onako lepo,
kao {to misli{, ali je bilo, kako da ti ka`em uzbudqivo.
Lepo me je milovala i qubila. Mislila sam da su to tvoji
poqupci, mamice moja. Tvoji, koje mi nikad nisi dala.
Nikaaad! Zna{ li to? Eh, kako je ona to ume{no i
izazovno radila. Ali, ubrzo sam prekinula... Ta luda~a se
zaqubila u mene. Progawala me je. Bila je gora od mu-
{karca, a ja sam samo htela da probam... Igrala sam se...
@ENA: (Pomilova Devojku, ali to je bilo nesvesno milovawe)
Lepo je kad se s nekim igra{, a on to ne zna... Mo`e{ da
u`iva{ koliko ho}e{... I lepo je, kad te neko `eli. Samo
nije lepo kad ti nikog nema{ i kad nikog ne mo`e{ da
ima{. A tebe dragi ~esto nije bilo pa sam morala da te
varam.
Devojka se u`asnu. Odma~e se od we. One tri besciqno tumaraju po sobi.
178 Stojan Srdi}
DEVOJKA: Morala sam. To je meni u krvi. Volim to. Volim mu-
{karce...
(Pauza)
Bo`e, sa koliko sam wih legla i vodila nekakvu qubav s
wihovim telom. Ne s wima, ve} ba{ s wihovim telom. Ja
to radim vrlo ve{to. Celu no} to mogu da radim, a da se ne
umorim... A oni, bo`e, kako su glupi! Misle, da ja to zbog
wih...
(Pauza uz podrugqiv osmeh)
da u`ivam dok sam s wima.
(Pauza. Smeh je prestao)
Sva{ta! Ja ih uop{te ne vidim. Ja samo grlim wihovo
meso. Za{to to radim. Ne znam. Mo`da tra`im nekog. U
stvari, mene uop{te nije briga za wima... Ja ni{ta ne
ose}am! Ja ho}u samo da ih imam! Da ih imam! Imam... Ve}
sva{ta govorim! Bo`e, koliko me je wih imalo, i koliko
su svog semena prosuli u moju utrobu, a samo sam dvojicu
ili trojicu volela! Ko zna? Mo`da ba{ ovu trojicu
nisam volela? Mo`da sam, mo`da sam volela sva ona
prolazna lica! One prolazne o~i, dlakave i ru`ne ruke.
Volela sam gr~ewe wihovih znojnih telesa. Sigurna sam.
Volela sam ta prolazna lica, koja su me svojom qubavqu
mu~ila. Da... Ba{ tako. Oni su me mu~ili. Mene su svi
mu~ili. Ti ponajvi{e. I sada to radi{. I sada.
Dete do|e do televizora. Poja~a muziku. @ena stavqa ruke na u{i.
@ENA: Ne mogu da slu{am tu derwavu koju ti voli{.
(Pauza)
Oh, bo`e kao sam nekad na divne koncerte i{la. Od kad
sam sa tobom, operi nisam pri{la, a kamoli da sam je...
(Pauza)
Ne mogu to da izgovorim... Moram. Od kad sam sa tobom
legla, sve se lepo izgubilo. Ne. Neee! Ne mogu da slu{am
muziku! Molim te. Ugasi to!
Devojka je ~udno pogleda.
@ENA: Za{to me tako gleda{?! Ugasi to, molim te. Ovog trena
mrzim bilo kakvu muziku... Mrzim tebe. Ne boli mene {to
si me u grudi, i u... stomak udarao. Ne bole me ni ove
modrice na obrazima. Ni{ta me ne boli...
Devojka iskqu~i televizor. @ena zbuweno sko~i i ponovo ga ukqu~i.
@ENA: Kao da nekog ima!... Kao da nisam sama.
Dete, Devoj~ica i Tinejyerka pri|o{e trosedu. Stado{e pored Devojke.
Gr~ 179
TINEJYERKA: Samo {to nije.
DEVOJ^ICA: Fali mali trenutak.
DETE: Ve} je.
DEVOJKA: Nije... Jo{ nije... Jo{ se bori.
DETE: Najboqe bi bilo da odemo.
DEVOJ^ICA: Da.
TINJEYERKA: I ja mislim.
DEVOJKA: Jo{ ne. @elim da vidim kako }u da zavr{im.
DETE: Ja znam.
DEVOJ^ICA: Ma nemoj!? Otkud zna{? Jo{ nisi odrasla, i jo{ ni{ta
ovako sli~no nisi videla.
DETE: Eto, znam... Ovaj, eto, gledaju}i vas, one, u {ta sam izras-
la, ne moram biti ni odrasla ni pametna pa da ne mogu da
naslutim...
TINEJYERKA: Dobro pametnice, ka`i nam.
DEVOJKA: Ka`i, mada i ja slutim.
DETE: Ubi}e se.
DEVOJ^ICA: (Devojci)
I ti tako misli{?
DEVOJKA: Da. Ne mislim, ve} znam. Odlu~ila sam to davno, vrlo
davno, jo{ kad sam bila ti, mislila sam da }u to da uradim
malo kasnije...
Dete po~e da pla~e. Devojka je zagrli. Wu obgrli{e Tinejyerka i Devoj-
~ca, koja tako|e po~e da pla~e.
DEVOJKA: Dobro... prestanite.
TINEJYERKA: Kako da joj pomognem da to ne uradi?
DEVOJKA: Kome?
TINEJYERKA: Kako kome!? Pa nama.
DEVOJKA: Nema nam pomo}i. Sve na{e slike su ova jadnica kraj nas,
ali osta}emo da se vidimo do kraja...
DETE: (Tiho, isprekidano)
’Ajmo bar da se vode napijemo... @edna sam od ovolike
pri~e... Celu no} tumaram, tumaram, tumaram... Krijem se
iza foteqe ili troseda... Bez veze... Samo jo{ mama
fali...
Izvu~e se iz zagrqaja. Po|e ka vratima. I ove tri po|o{e za wom.
Iza|o{e.
180 Stojan Srdi}
5. TUGA PRE KRAJA
Stoji pored televizora i kao da stra`ari da se ne bi ugasio. Ponovo je
ista muzika i ista slika, kao na po~etku. Samo je zvuk sada jo{ ja~i.
@ENA: Kako ih mrzim... a ne smem da ga ugasim. Ako bi se kojim
slu~ajem sada vratio i video uga{en televizor, odrao bi
mi ku`u...
(Pipaju}i se po obrazima, usnama)
Kako to da me ni{ta ne boli, a nikad me kao danas nisi
tukao?
(Pauza)
Nisam smela da mu gvorim o wegovim o~ajno lo{im
pesmama i ulozi pesnika u `ivotu... Bo`e, on i umet-
nost!... Ubica i umetnost... Yelat, a pesnik!... Zar to
mo`e?... Pesnik ne mo`e biti zlo~inac, ubica. Onda su te
pesme la`ne, i sve je la`no... I ja sam la`na,
(Klonu na pod pored vitrine. Nasloni se na wu)
i on to zna...
(Pauza)
Zato i ne zna {ta }e sa mnom... U stvari zna. Polagano me
ubija. Ima stila. Pravi je mu~iteq sa dugim i hladnim
prstima. Eto {ta je on. Ne. On je obi~na gologuzija.
Objavio je jednu kwigu pa sada misli da je najboqi srpski
pesnik... Bre, nemoj meni da ~ita{ te {krabotine. ^itaj
ih onoj svojoj novokomponovanoj gra|anki, koja ne zna ni
da govori, ali zato zna da {iri sve svoje otvore i da se
zlatom kiti. Sve {to si mogao da ima{ nestalo je. Sav
svoj talenat si potro{io u Kninu, Slavoniji, Bosni...
Kosovu... Tamo si klao i sa jevtinim kurvama spavao, pa se
sada na meni i`ivqava{, umesto da si u Avganistan ili u
Irak oti{ao... Tamo takve tra`e. Tebe bi odmah uzeli...
Bi sigurno...
Utr~a Devojka. Ugleda @enu sklup~anu pored vitrine.
TINEJYERKA: (Koketno)
Za{to te gledam? Nemoj da se quti{. Dopada{ mi se. [to
si iznena|en? E, pa ja sam takva. Direktna sam. Dopada mi
se tvoj hod i tvoje ruke. Ima{ ~udne ruke. Umetni~ke i
koqa~ke. ^udno! Jo{ takve prste nisam videla. Ho}e{ li
sa mnom? Kako gde? Pa kod mene. Ah, ne boj se. Nisam
maloletna, a moji nisu tu. Tata je na manevrima, a mama u
Rimu. Ne}e{! Crveni{! Za{to? Zar ti do sada nijedna
devojka ne{to ovako nije predlo`ila? Nije! Ne verujem.
Gr~ 181
Tebi, tako zgodnom! Eto, ja te zovem. Ho}e{. Mo`emo
mojim kolima.
(Smeh)
Naravno da imam kola.
Ulaze Devojka i Devoj~ica.
DEVOJKA: Uda}u se za onog Italijana i gotovo. Pa {ta ako je
stariji... Nije mi prvi... Stalno sam sa starijima bila...
Ti si jedini koji je mojih godina... Ne vredi ti da me
moli{. Ne vredi. Moram da pobegnem od tebe i od mojih.
DEVOJ^ICA: Od starijih se sve nau~i.
@ENA: (Ustade. Nekako je odlu~na)
Kako li te odmah nisam shvatila!? Sva ona tvoja sni-
shodqivost, prenemagawa i sklawawa su bila samo igra.
Prou~avao si mene i moje. Gledao si kako da se uvali{.
(Pauza)
Eh, kasno sam to shvatila.
DEVOJKA: (Pla~e)
Ugrizao si me za usnu. Vidi, krvarim.
(Jauknu)
Ti si lud! Lud... lud... lud!
TINEJYERKA: (Smeh, malo podrugqiv)
Ve} si se umorio! Tako brzo!
@ENA: Za{to odlazi{? Ne `eli{ da gleda{ kako se previjam i
kako li`em modrice koje si mi napravio.
TINEJYERKA: Ja kuja! Odakle ti to!?
(Jauknu. Presavi se. Brani se od nevidqivih udaraca)
Za{to me udara{!?... Boli me to... Re}i }u tati... Mene
tvoje perverzne igre vi{e ne interesuju. Ne interesuju me
vi{e ni tvoje pri~e ni tvoje pesme... Nikad nisam u`i-
vala u wima. Nisam u`ivala ni u seqa~kom seksu s tobom.
Ti to ne zna{ da radi{. Ja nisam krava ni koza sa tvojih
planina.
DEVOJKA: Ne veruje{ mi da }u se udati. Misli{ da bez tvojih
grubosti ne mogu. I te kako mogu. Samo da zna{ kako je
Italijan ne`an. Pravi latinski qubavnik.
@ENA: (Prkos koji izaziva)
Ti sada ne pi{e{. Ti sada ni{ta ne radi{ osim {to
ubija{ po naruybi, i {to spava{ sa kojekakvima. Za{to
si ga ubio? Pa {ta ako je do{ao da me vidi? S wim sam
provela najlep{ih pet meseci mog `ivota...
182 Stojan Srdi}
DEVOJ^ICA: (Mole}ivo)
Za{to mi ne veruje{ tata? On je uvek s nama kad ti nisi
tu. Ja ga zavela? Kako mo`e{ to da ka`e{? Ti wemu i
mami veruje{ veruje{! Oh, bo`e! On je ne`niji od svih
vas. On me qubi, pazi i mazi kao da mi je on, a ne ti otac!
Idem s wim u krevet. Da, ali mama me je u wegove ruke
gurnula.
@ENA: Za{to? Nisam legla s wim... Nisam. Veruj mi, niiisaaam!
DEVOJKA: To {to sam sa nekim legla, to meni ni{ta ne zna~i! Ja sam
tog momenta samo to htela, a tebe nije bilo... Ti zna{ da ja
bez seksa ne mogu.
DEVOJ^ICA: Volim to, tata.
@ENA: Razume{ li? Nisam.
(Pauza)
A mo`da i jesam... ne se}am se... Da, dao mi je novac...
TINEJYERKA: Ti mi tata ni{ta nisi dao. Novac, kola, to nije ni{ta.
Gde je qubav, tata? Gde je? To je va`nije od novca.
Utr~a Dete. Usplahirena je. @ena sede opet na pod pored vitrine.
DETE: (Kroz pla~)
Ki{a pada! Pada ki{a!
TINEJYERKA: Ne veruje{ mi! Naravno, ti meni dragi moj tata, nikad
nisi verovao. Nikad. Kako se nisam rodila kao mu{ko, ti
u meni nisi gledao svoju k}er, ve} jo{ jednu sli~nu mami.
(Samo {to ne zapla~e)
Ne. Ja nisam kao mama.
@ENA: Sveti{ mi se!
(Pauza. Gleda ove ~etiri, ali ih ne prime}uje)
A ona no} kad sam te sa onom kurvom zatekla, je li i to
osveta? Je li osveta i {to godinama ni{ta lepo nisam
kupila? Sve pare si onim kurvetinama dao.
DEVOJ^ICA: Ne}u pare, mama. [ta }e mi? Imam sve. Onaj tatin drug
mi kupi sve {to `elim.
(Pauza)
I tebi kupuje, zar ne?
(Jauknu. Tr`e glavu u stranu kao da dobi {amar)
Za{to!? Pa istinu govorim... Znam. Znam da je tako... Tebi
tata nikad pare nije dao.
Gr~ 183
@ENA: (Pridi`e se na kolena. Izvla~i ladice iz vitrine. Iz
wih izbacuje razne stvari)
Ne trebaju mi ni haqine, ni cipele. Meni od toga ni{ta
ne treba. Ni{ta! Meni treba qubav.
(Na trenutak zastade. Zagleda se negde)
Nikad je nisam imala. Svi ste me samo koristili i
nasla|ivali mojom lepotom.
Ponovo izbacuje stvari iz ladica. Pobacane prevr}e, zagleda, cepa ~a-
rape, ga}ice...
Dete najednom uze komadi} stakla. Pri|e slici Mona Lize. Po~e da je
para. Radi to histeri~no. Pla~e.
DETE: (Pla~. Smeh, Pla~. Smeh)
[ta je? I ti si se iskezila na mene. Te tvoje boje su
otrovne. Mrzim te. Oduvek sam te mrzela. Ukrala si moj
osmeh i zaledila si ga na tom platnu. Pa {ta i ako si
mamina najdra`a slika? Vrati mi moj osmeh. Vrati mi
moju kosu.
(Baci staklo. Skide sliku. Gleda je, a onda s ~udnom
mr`wom tresnu sliku o televizor)
Mama, ja znam da si ti uzela moju kosu... Misli{ da ne
znam. Uzela si je za svoju prokletu periku. Od prvog
uvojka pa do zadweg {i{awa, ti si to, gaduro jedna uzela.
(Sede pored @ene. Pla~e)
Jeste tata, veruj mi da jeste. Moja je kosa bila jako lepa.
Duga. Zlatna kao sun~eva svetlost. Presijava se. Kako mi
drugarice zavide.
Devoj~ica ne mo`e da slu{a Dete. Stavqa ruke na u{i. I ona po~iwe da
pla~e.
DEVOJ^ICA: Ne}u da idem u tu bolnicu. Meni ni{ta ne fali. Potpuno
sam zdrava. Tata, ne daj me. Ja nikad drogu osim onda, kad
si me bez svesti na{ao, nisam uzimala...
(Vri{ti)
Ne}u u bolnicu. Ne}uuu...
DEVOJKA: Ja ne}u tebe. Ja ho}u Qubav! Ho}u... da... me... n e k o...
voooliii! Voli, voli, voliii.
@ENA: Sva{ta pri~am! Mislim sva{ta i pri~am sva{ta, ~inim
sva{ta.
(Ugleda pocepanu sliku. Di`e sliku, bri{e je, potom je
qubi)
Oprosti mi... Ne znam kad sam ovo uradila... Ne znam. Eh,
da nisi slika, ve} da si `iva, poqubila bih te. Da zaista
bih to uradila... Tada me niko ne bi prezreo {to qubim
184 Stojan Srdi}
jednu `enu. Oh, kako bih to volela! I spavala bih s tobom.
Svu no} bih te grejala svojim telom...
(Privija sliku na grudi)
Oh, kako te qubim. Nikog, nikog do sada nisam ovako
qubila. A ja qubim odavno. Od moje dvanaeste godine.
TINEJYERKA: Ne veruje{ mi, tata! On me je svemu nau~io. Ta matora,
brkata, smrdqiva vojni~ina, tvoj drug i mamin qubavnik,
svemu me je nau~io. Da. Sve dok me nisi odveo u bol-
nicu-ludnicu, skoro svaki dan sam bila s wim. Sve {to je
znao, pokazao mi je. Svaku svoju perverznu `equ sa mnom
je oprobao...
DEVOJ^ICA: Tata. [ta }e ti pi{toq!? Za{to ho}e{ da ga ubije{?
Nemoj. Nemoj tata, molim te.
@ena popravqa poderotine na slici. Vra}a je na zid.
@ENA: Sutra te nosim u muzej... Popravi}e te... Bi}e sve kao {to
je bilo... Da. Ni{ta se ne}e primetiti... Isto kao rane na
mojim obrazima...
DEVOJ^ICA: Tata ja }u re}i da ga je mama ubila... Trebalo je to ranije
da uradi{, a ne sada kada je sve kasno i kada ja to volim. I
mamu, zajedno s wim je trebalo da ubije{. Ona je svemu
kriva... Davno sam ti rekla da me je ona wemu i drugima
ponudila, a on mi je to samo jednom dao. Rekao je da sa ovim
stimuli{e vojnike. Probala sam. Dopalo mi se... Dobro.
Idem u bolnicu. Idem.
@ena se vrati vitrini i razbacanim stvarima. U ispra`wene fioke
vra}a stvari, a nedirnute fioke izvla~i, u`urbano vadi stvari.
@ENA: Nema ga... Odneo ga je sa sobom. Kako ga je mogao na}i kad
sam ga dobro sakrila!?
Sve je fioke preturila i vratila nazad. Ustaje. Razgleda po sobi.
Poja~a zvuk na televizoru. Muzika tre{ti. Ove ~etiri se pogledavaju
me|u sobom.
@ENA: Ne, nije ga mogao na}i, a ne mogu ni ja... Bo`e, gde li sam
ga stavila?
(Pauza)
Znam!
Jurnu iz sobe.
Gr~ 185
6. KRAJ
Wih ~etiri sede na trosedu. Pore|ale su se po godinama. Do vrata je
Devojka, potom Tinejyerka, do we Devoj~ica, pa Dete. Staklo je pokup-
qeno s poda. Foteqe name{tene. Fioke sve uvu~ene. Sve je uredno. One su
mirne. Sve ~etiri zure u vrata.
TINEJYERKA: Mo`da se smirila?
DETE: (Dete odmahuju}i glavom)
Smirile samo se mi, wene protekle godine. Ona je pukla...
DEVOJ^ICA: Mo`da i nije. Ja sam joj koliko sam mogla pomogla.
TINEJYERKA: Pih... One odvratne pri~e o tatinim prijateqima nikom
ne poma`u, a kamoli woj.
DEVOJ^ICA: Ni tvoje nisu bile boqe.
TINEJYERKA: Nisu. Naravno da nisu. Nastvaqala sam tamo gde si ti
prekidala.
DETE: I bez nas ona je sve znala. I ona je pri~ala ono {to i mi...
Bo`e, da sam mogla da se ne rodim.
DEVOJKA: [ta je tu je. Mirno sa~ekajmo sudbinu...
TINEJYERKA: Mo`da ne}e na}i onaj |avoqi pi{toq?
DEVOJKA: Ho}e. Seti}u se gde sam ga stavila... Pa ja ni{ta ne
zaboravqam.
DETE: ^ekaj. Je li to ti govori{ kao ti ili kao ona?
DEVOJKA: Ne znam...
DEVOJ^ICA: ^udno. Nikad nisam mogla da shvatim da }u se mo}i videti
u budu}nosi i da }u znati {ta }e biti i {ta }u uraditi.
DEVOJKA: Ipak mi ne postojimo... Mi smo samo wena uobraziqa.
DETE: I privid...
DEVOJKA: To je isto...
TINEJYERKA: Za{to je dosad nema!?
DEVOJKA: [to pita{ kad zna{?
Dete i Devoj~ica ih upitno pogleda{e.
U sobu boja`qivo ulazi @ena. Ni traga modrica i rasekotina na wenom
licu. Sve je to prekrila {minka.
@ena je sasvim uredna. Haqina je fino vezana i zategnuta oko tankog
struka.
186 Stojan Srdi}
Kad ugleda ure|enu sobu, zgranu se.
@ENA: Bo`e, ili sam luda ili tako izgledam! Kad sam ovo
pospremila... Ovde nekog ima...
(Pri|e slici. Skida je. Primi~e je sebi dr`i je kao da
dr`i partnera u igri)
Oh, kako si ti neki ~udan ~ovek. Zna{ li da igra{? Ne
zna{! Nema veze. Prati moj korak. Ja }u te voditi... Ma
nije va`no. Niko to ovde i ne zna... Ovo su sve seqaci...
(Po~iwe da igra)
Ne, nije to kolo... Zaboravi ovu muziku s televizora...
Rekoh ti, prati moj korak... Nemoj da me stiska{ tako
jako...
(Smeje se)
Nije moj struk lopata. Ne`no, ne`no, taaako... Vidi{ da
zna{... Ba{ ima{ ose}aj za muziku... La`e{ da prvi put
ovo igra{... Uh! Kako su ti usne slankaste. Je`im se.
Najednom baci sliku. Vri{ti. Lomi, baca {to stigne. Jurwava. Ugle-
da-primeti-zapazi one na trosedu.
@ENA: Za{to si do{ao? Prokletni~e! E, ne}e{! Ne}e{ me
vi{e ni dota}i, a kamoli tu}i....
(Vriska prelazi u u`asan smeh)
Tata, daj mi pi{toq. Daj meni. Ja }u ga... Ja }u ga... Ja
Pri|e vitrini. Pomeri televizor. Iza wega kutija. Uze kutiju. Otvori
je. Pojavi se revolver. Zgrabi ga. Kutiju baci. Revolver uperi u vrata.
@ENA: Misli{ da ne}u. Misli{ da te se bojim i da se foliram...
Nisi znao da ga imam. Nisi. Ovo je tatin trofej. Dobio ga
je od Tita kao najboqi pitomac, a on ga je meni poklonio...
(Prilazi trosedu. One ~etiri su mirne kao da se ni{ta
ne de{ava)
Ne prilazi mi... Na~ini{ li jo{ koji korak... Neee...
Neeee. Nikad ti vi{e mene ne}e{ udariti. Nikad. Nisam
ja bilo ko.
Dete vrisnu. Devoj~ica joj rukom zaklopi usta.
@ENA: Ja sam uvek radila {to sam htela. I sad }u. I sada }u!
Okrenu pi{toq sebi. Pogleda u cev, nasme{i se, potom ga prisloni na
slepoo~nicu.
Devojka sko~i. Odvi televizor do kraja. Muzika je zaglu{uju}a.
Pucaw nadja~a muziku.
Ona se stropo{ta kraj foteqe. I one ~etiri, istovremeno kad i ona,
klonu{e... nestado{e.
KRAJ
Gr~ 187
