Dragos Kalajic - Misterija Kabale Elifasa Levija

„Мистерија кабале” Елифаса Левијa У историји модерног езотеризма фигура Елифаса Левија издваја се приматом истраживач- ких предузећа, ширином и далекосежношћу утицаја те спектакуларношћу биографије. Син сиромашног обућара, Alphonse-Louis Constant, алиас Eliphas Levi, прво образовање је сте- као у католичком семеништу, где се припремао за свештеничку каријеру. Премда је касни- је прећутно прихватио титулу „опата” — он никада није стекао већу еклезијастичку титу- лу од ђаконске. Доживевши неку врсту социјалне кризе, Леви је напустио семениште да би се посветио револуционарној акцији, производњи памфлета у духу утопијског социјализма и панхуманизма, који су му отварали врата затвора и најпомоднијих салона епохе. Неочекивано, 1850. године, дакле у четрдесетој години живота, Леви доживљава нову, овог пута спиритуалну или спиритуалистичку кризу, која га је увела у свет модерног езотери- зма и окултизма, где га васпитавају дела Розенрота (Rosenroth), Сведенборга (Swedenbor- ga), де Сент-Мартина (de Saint-Martin), д’Оливијеа (d’Olivet), те нарочито Вронског (Wron- skи), под чијим утицајем пише прво дело такве врсте: Догма и ритуал високе Магије. Као последња веза са претходним светом, напушта га његова лепа и млада жена, невољна да га следи на новом путу. Врло брзо Леви је стекао профил оригиналног мислиоца и писца чија су дела привлачила пажњу веома хетерогених амбијената епохе, од Париза до Лондона, од езотериста до умет- ника романтичарског или симболистичког надахнућа. Своју самосталност је изразио и на- пуштањем масонске ложе „Великог Оријента“, сматрајући да је у питању вид модерне се- куларизације, где су изгубљена знања оригиналних значења симбола и ритуала. Духовно предузеће Левија карактерише амбиција уједињења различитих традиција (хри- шћанске, кабалистичке, јеврејске) под светлом уверења да оне потичу из јединственог ко- рена те да њихови текстови садрже и „скривено” значење. Дакле, у ширем смислу, у пита- њу је значајна интуиција „Примордијалне Традиције” коју је тек у XX веку по планетар- ном обзорју различитих култура осветлио Рене Генон (Rene Guenon) делима попут Велике тријаде. Нарочито је занимљив Левијев скептицизам којим је одлучно одбијао сујеверја епохе, по- пут спиритизма и реинкарнационизма. По речима Генона (Guenon), „опат је суштински био антиспиритиста и никада није веровао у реинкарнацију. Ако се понекад представљао као реинкарнација Раблеа (Rabelais) — чинио је то само у смислу интелектуалне шале.” Јасно је да су време и развој нео-метафизичке мисли, уз трезор филолошких сазнања, де- валвирали многе аспекте Левијевог учења, али оно ипак остаје незаобилазна појава култу- ре XIX столећа, појава без које није могуће разумети многе њене токове и плодове. Дело Мистерија кабале је најпогоднији рад за упознавање модерног читаоца са Левијем. То је уједно најзанимљивије и најприхватљивије прегнуће Левија. У питању су коментари и ту- мачења најнепрозирнијих објава Језекије и теолога Јована из Апокалипсе. Чињеница да су то и најтајанственији текстови хришћанства — предмет миленарних напора „дешифро- вања” — осветљава значај и привлачност Левијевог прегнућа да проникне у тајни смисао објава. ДРАГОШ КАЛАЈИЋ (Београд, 1987)

Dragos Kalajic - Misterija Kabale Elifasa Levija

Documents

Transcript of Dragos Kalajic - Misterija Kabale Elifasa Levija