,....I r-,

...N N Z(I) (I)

... ~" Ctsopls za anallzu politlke

"-

~V::-}~ t'~ ~~'f,-~ c

~"::'ltli,"r,,,,;:t~~~~VI . kOl\lpclJe

Pod lupom 1- .slstemSka borba

p'i'oti

i

o a...

Redakclja Prof. dr Stavrsa ortovtc (glavni urednikl Prof. dr Siobodan MarkoviC Programski save r- .... Prof. dr Vukasin PavlovIC (predsedntk), prof. dr Vucina vasovtc. prof. dr Cedomir Cupk. prof. dr lIija Vujacie, prof. dr Ratko sozovte Izvr~nl urednici Zorica vtdcvk Paskas. mr Dusan Spasojevic, jetena Loncar Izdavall Centar za demokrathu. Fakulteta politicklh nauka umverzueta u Beogradu JP Stuzbem glasmk. Beograd Za Izdavale Prof. dr llija Vujacu: Siobodan Gavrilovic Adresa jove llita 165. Beograd e-mail: pOlitickizivot@fpn.bg.ac.rs Dizajn Goran Ratkovic Lektura I korektura Iva Pivljakovic

Politicki iivot Milica Delevic i Vladimir Medak Srbija i Evropska unija - jedanaest godina kasnije jovica Trkulja Cekajuci restituciju. od neuspesne ka polovicno] restjtuciii u Srbiji Milan Jovanovic Nhodna inicijativa i referendum - izmedu v. demokratije i populizma Pod lupom Cedornir Cupic Sistemska korupcija Svetska tema Dragan Zivojinovic Kako donosi odluke Barak Obama Region Milo~ Markovic Povratak Turske na Balkan Puis Ratko Boiovic Spektakl - virtuelna stvarnost Lucia vesnlc Alujevic Noviteti izbornih kampanja onlajn: stvarnost ili iluzija Istraiivanje Miloljub Albijanic Ljudski kapital i licnost Analiza Ousan spasojevic Monitoring demokratije - duvaCi u pistaljku i kontrolni veb-sajtovi jelena Loncar Uloga civilnog drustva u javnoj deliberaciji Ogled Neboj~a Vladlsavljevlc Prikaz uros Todorovic Henri Kisindzer, 0 Kini Etnii'ko ciscenje

9

17 27

35

43

53

6373

Odeljenje pretplate JP Siulbeni 9fasnik. Jovana Ristifa 1. tet.: 011/30-60-58B. 30-60-359. foks: 011/30-60-571. e-mail: pretplata@slglasnik.com. www.slglasnik.com

81

Tiraf 1.000 primeraka Stampa Stamparija G/asnik

9199

CIP - KaToll1Onllaulollja 'I ny6I1Io11Kaulolljloll HapoAHol 61011611MOTeKa Cp6lo11je. 6eorpaA

J2POUTICKlllVot : (asopis za anatuu pohtlke J glavni urednik Slavlta Ortovil - 2011. br 2 ((lIc11- - Beograd Oove IIlla 1651 Center za demokratllu rakutteta pohtt(klh nauka Slu.tbenl glasnlk. 2011- (Beograd Glasnlkl. - 24 em Tromest'lno - le nastavak: Analiza poIltlke. ISSN 2217-7000 . Pohtt(kdlvot (OBISS SR-IO 18694]756

107

113

15SN 22176233

~

42

PoUtilld itvot IPod lupornl

Dragan Zivojinovic'Univerzitet u Beogradu Fakultet polititkih nauka

verovatno najspektakulamiji svetski rezultat u borbi protiv korupcije. Od zemlje kojaje pocetkorn 21. veka bila medu onima sa najgorim rejtingom u borbi protiv korupcije, usla je medu 15 zemalja sa najmanjom korupcijom od 178 u kojima se meri indeks korupcije.!" Da bi otpocela borba protiv korupcije i da bi bila sistemska, potrebna je odlucna politicka volja onih na vlasti. Ako politicke volje nema ili je neodlucna. onda od borbe protiv korupcije nema nista, Obecanja u obliku izjava i zaklinjanja nista ne znace. Borba protiv korupcije treba da bude konkretna, odnosno da se razradi i realizujc strateqija, ali i taktika. Tacno treba da se utvrdi ko sve preispituje korupciju, na koje nacine i uz precizne vremenske rokove. U toku i posle isticanja vremenskih rokova javnost treba da bude obavestena sta je ucinjeno. Organi koji sprovode borbu protiv korupcije treba da budu spremni na reagovanje i prigovore gradana posle objavljivanja rezultata. Za uspesnu borbu protiv sistemske korupcije potrebno je utemeljiti, doneti i sprovoditi sledece mere: a) vladavina prava kojom bi bila onemoqucefia bilo cija samovolja i garantovan opsti interes. Jos su se Platon i Aristotel zalagali za vladavinu zakona koja bi ornoqucila da opsti interes bude iznad posebnoq i gde ekonomija nije jedini, iskljucivi cilj, vec je i vazno sredstvo za ljudski zivot. jer, ako bi ekonomija bila jedini cil] onda bi i duh i polis mogli biti korumpirani; b) sistemski zakoni - jasni i precizni, a kaznene odredbe ostre. Sve ostale zakone iz njih izvoditi a donesene usaglasiti. Nije bitno koliko ima zakona, vec kakvog su kvaliteta. Da bi zakoni neku oblast maksimalno obuhvatili i da ne budu selektivni, moraju da sadrze teznju ka pravdi i ravnopravnosti. Tacitje upozorio: "Sto je veca korupcija u drzavi to vise ima zakona":!" i c) efikasno funkcionisanje drzavnih organa u borbi protiv korupcije. Literatura

,Da bi otpocela borba protiv korupcije i da bi bila sistemska, potrebna je odlucna politicka volja onih na vlasti. Ako politlcke volje nema iIi je neodlucna, onda od borbe protiv korupcije nema nlsta, Obecanja u obliku izjava i zaklinjanja nista ne znace. Borba protiv korupcije treba da bude konkretna, odnosno da se razradi i realizuje strategija, ali i taktika

UDC 32:929 Obama B. 342.511(73)

/'

Kako odlucuje Barak ObamaApstrakt

"ovom radu propituje se nacin na koji Barak Obama donosi odtuke, odnosno koje su glavne Ukarakteristike njegovog nacina odlucivanja. U prvom delu rada opisan je tiplcan Obamin radni dan u Beloj ku~i. U drugom delu rada. autor pronalazi sedam glavnih odlika Obaminog pristupa donoseniu odluka: 1) lista stvari koje se moraju uraditi i jasna lista prioriteta; 2) racionalno pre emotivnog (.no drama Obarna"): 3) .Davo je u detatiu": 4) grupno mi~ljenje kao neprijatelj broj 1; 5) kompromis po svaku cenu; 6) .Sam svoj Kisindfer"; 7) beskrajni koncentricni krugovi i u centru Obama. K1ju~ner'K1

"

,

/

Brioski. Karlo Alberto. (2007). Kratka istorija korupcije. Beograd, Zagreb, Mate. Cupi~, Cedomlr, (2010), Politika i odgovomost. Beograd, Udrufenje za polititke nauke Srbije i Cigoja starnpa. I Karklins. Rasma, (2007), Sistem me je naterao, korupcija u poskomunistilkim dtustvim, Beograd, Misija OEBS-a u Srbiji. Paup, Dferemi, (2004), Antikorupcijski prirulnik, Beograd, Transparency Intemational. Rouz-Ejkerman. Sjuzan, (2007), Korupcija i v/ast. Beograd. Slufbeni glasnik. Tacit, Komelije, (1970), Anali. III knjiga (27). Beograd, Srpska knjifevna zadruga. Ostalllzvori

"

Barak Obama. Bela kuca, Sjedinjene Americke Drfave, me1:0 spoljna tako i unutrasnja) profilisati. U tom smislu, glavna tema ovog rada jeste pokusa] da se opise nacin na koji cetrdeset cetvrti predsednik Sjedinjenih Americkih Drlava donosi odluke. U prvom delu opisacemo kako izgleda tipican dan Baraka Obame (Barack Obama) na mestu predsednika SAD, a potom cerno preko nekoliko hipoteza u najkracern ilustrovati nacin na koji Obama donosi odluke. Tlplcan Obamin dan u Beloj kuci

Obama je bio talentovan za kampanju, ali mu se nije mnogo svidalo sve one stonodrazumeve predizborna trka. Nedostajala mu je porodica, prezirao je sitnicavost i glupost CIL . ,Og procesa te stalnu usredsredenost na trivijalna pitanja, koja nemaju nikakve veze sa stvarnim odlukama sa kojima ce se suociti na mestu predsednika. Predsednikovanje je bilo potpuno druga prica. ,,(;udna je stvar da osecarn da mogu da radim ovaj posao ", rekao je Dejvidu Akselrodu ... "Voiim da imam posla sa komplikovanim pitanjima. Srecan sam kad donosim odluke i radujem se tome. Mislim da cu se tome prilagoditi lakse nego kampanji. Daleko lakse" (Alter, 2010: 4-5).111

,'