Dragan Ćosić - Information&Communication TechnologyPomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu...

1

Dragan Ćosić Vladan Mitić

KOMPJUTERSKE

I KOMUNIKACIONE

TEHNOLOGIJE

UNIVERZITET UNION - BEOGRAD FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI MENADŢMENT

Beograd, 2012.

Informacioni sistemi u bankarstvu

2

Prof. dr Inţ. Dragan Ćosić Mr Vladan Mitić

KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Recenzent:

Prof. dr Hasan Hanić

Izdavaĉ:

Fakultet za poslovno industrijski menadţment

Univerzitet Union, Beograd

Za izdavaĉa:

Prof. dr Milija Bogavac, direktor

Korice: Mr Ivan Marković

Tehniĉka obrada:

Autori

Tiraţ: 500

Odlukom Nastavnog veća Fakulteta

za poslovno industrijski menadţment

od 16.10.2012. odobrena je upotreba knjige

‖KOMPJUTERSKE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE‖

kao udţbenik za predmete:

„KOMPJUTERSKE TEHNOLOGIJE 1 i 2‖

i „KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE ‖

3

Predgovor

Digitalna revolucija promenila je naĉin proizvodnje dobara i

obezbeĊivanja usluga, transformisala sve industrijske grane i kreirala širok

spektar novih proizvoda i poslova – brzinom od koje zastaje dah. Informacione i

komunikacione tehnologije (ICT), pre svega Internet, jedan su od glavnih pravaca

razvoja, i imaju ogroman uticaj na razvoj ostalih sektora društva i ekonomije u

celini.

Temeljne inovacije u proizvodnji i distribuciji informacija dovode do

revolucionarnih promena u savremenom društvu i nastanka nove tehno–

ekonomske paradigme bazirane na informaciono–komunikacionim tehnologijama,

u kojoj informacija postaje najznaĉajniji resurs. Tehnološki skelet savremenog

informatiĉkog društva formiran je procesima deregulacije i transformacije

telekomunikacionog sektora i izgradnjom meĊunarodne infrastrukture

raĉunarskih mreţa. Pomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu transformaciju

i reorganizaciju poslovanja multinacionalnih i transnacionalnih kompanija:

stvaraju se globalne poslovne mreţe, a osnovna jedinica ekonomske organizacije

postaje upravo — mreţa. Komercijalizacija javnih raĉunarskih mreţa, kojom se

proširuje efektivni domet trţišta, doprinosi brţem usponu digitalne ekonomije,

koja poĉiva na informacionim tehnologijama i komunikacionim tehnologijama,

koje su ujedno i okosnica ove knjige.

Buran razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), pre svega

Internet-a, omogućio je stvaranje tehnološke platforme za prelaz iz industrijske u

informatiĉku, digitalnu eru. Internet je evoluirao od mreţe, koja omogućava

prezentovanje informacija putem Web portala, u jedinstvenu, otvorenu i globalno

rasprostranjenu raĉunarsku platformu. Već danas, Internet predstavlja globalnu

4

infrastrukturu za kreiranje i deljenje informacija i znanja. Informatiĉko društvo,

nekada futuristiĉki scenario, danas je realnost. Informatiĉko društvo je društvo u

kome stvaranje, distribucija, rasprostiranje i korišćenje informacija predstavlja

znaĉajnu ekonomsku, politiĉku i kulturnu aktivnost.

Termin globalizacija oznaĉava „prisustvo ili primenu širom sveta―

(Webster). U širem smislu, globalizacija je objedinjavanje ljudskih napora i

aktivnosti u smeru ubrzane integracije ĉoveĉanstva, na planetarnom nivou,

podstaknuta napretkom tehnologija, nezapamćenim kretanjem ljudi, kapitala,

informacija, ideja i kulturnih vrednosti meĊu drţavama i narodima, ali na takav

naĉin da ni drţave, a ni narodi ne kontrolišu ovaj proces u ţeljenoj meri. U skladu

sa tim, ekonomska globalizacija nije ništa drugo do integracija sveta, koja se odvija

preko trgovine, finansijskih tokova, razmene tehnologija i informacija, kao i

migracije stanovništva.

Iako tek na poĉetku, digitalna revolucija i globalizacija fundamentalno

menjaju naĉin razmišljanja ljudi, naĉin njihovog ponašanja i meĊusobnog

komuniciranja, kao i naĉin rada i obezbeĊivanja sredstava za ţivot. Stvoren je nov

naĉin kreiranja znanja, obrazovanja ljudi i distribucije informacija. U svetskim

razmerama, menja se ekonomska i poslovna praksa, naĉin upravljanja, vladanja i

politiĉkog angaţovanja. Informacione i komunikacione tehnologije predstavljaju

bazu, infrastrukturu digitalne revolucije.

Osnovni princip, postavke i koncepti koji se u ovom radu razmatraju,

podjednako su relevantni za preduzeća koja proizvode robu i za firme koje pruţaju

usluge, za distributere i trgovce na malo, za one koji posluju na domaćem trţištu i

za one koji osvajaju svetska trţišta. Mada je prvashodno namenjena studentima

Fakulteta za poslovno industrijski menadţment, za predmete: „Informacione

tehnologije‖ i „Komunikacione tehnologije‖, verujemo da ovaj rad moţe korisno da

posluţi svima onima koji ĉine prve korake u oblasti elektronskog poslovanja,

odnosno elektronske trgovine, i primeni raznih informatiĉkih alata u ovim

oblastima.

Iskreno se zahvaljujemo recenzentu ovog izdanja, prof. dr Hasanu Haniću,

na dragocenim sugestijama i smernicama. TakoĊe, rado ćemo prihvatiti sve

dobronamerne sugestije koje mogu doprineti da naredno izdanje bude još bolje.

U Beogradu, novembra, 2012. Autori

5

Sadrţaj

Predgovor ........................................................................................... 3

Sadrţaj ................................................................................................ 5

1. MODERNO POSLOVNO OKRUŢENJE ............................................. 9

1. Informaciono doba ................................................................ 9 1.1. Razvoj Informacionog doba ........................................................................... 10 1.2. Karakteristike Informacionog doba .............................................................. 10

2. Karakteristike informacione tehnologije ............................. 15 2.1. Kompjuteri....................................................................................................... 17 2.2. Komunikacione mreţe ................................................................................... 26 2.3. Sposobnost („know – how―) .......................................................................... 27 2.4. Principi informacione tehnologije ................................................................ 28 2.5. Funkcije informacione tehnologije ............................................................... 29 2.6. Prednosti informacione tehnologije ............................................................. 33 2.7. Odgovornost pri upotrebi informacione tehnologije ................................... 35

2. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I DIGITALNA EKOMNOMIJA ... 37

Uvod u informacione tehnologije i digitalnu ekonomiju ........ 37

Digitalna ekonomija ................................................................ 38

Nastajanje nove ekonomije ..................................................... 39

Digitalna ekonomija i znanje .................................................. 40 Intelektualni kapital ............................................................................................. 40 Upravljanje znanjem .............................................................................................. 41 Organizacija koja uĉi ............................................................................................. 42

6

Odlike digitalne ekonomije ..................................................... 44 Globalizacija .......................................................................................................... 44 Umreţavanje ......................................................................................................... 45 Mobilnost .............................................................................................................. 46 lntegracija .............................................................................................................. 47 Elektronsko poslovanje ........................................................................................ 48 Nestajanje posrednika .......................................................................................... 49 Digitalni proizvodi i usluge .................................................................................. 50 Nove organizacione forme .................................................................................... 52 Digitalna generacija .............................................................................................. 53 Ekonomska ravnopravnost .................................................................................. 54 Rizici digitalne ekonomije .................................................................................... 55 Nestabilnost .......................................................................................................... 55 Nezaposlenost ........................................................................................................57 Raslojavanje ...........................................................................................................57 Nemoral ................................................................................................................. 58 Ugroţavanje bezbednosti i privatnosti ................................................................ 58 Kriminal................................................................................................................. 59

Digitalni nervni sistem ............................................................ 59

3. RAČUNARSKA TEHNOLOGIJA – UREĐAJI I PRINCIPI RADA ..... 61

Matematiĉke i logiĉke osnove raĉunara .................................. 61 Brojni sistemi i kodovi ........................................................................................... 61 EBCDIC kod .......................................................................................................... 65 Instrukcije i naredbe ............................................................................................. 65

Arhitektura raĉunarskih sistema ............................................ 67 Raĉunarski sistemi ................................................................................................ 67 Mikroraĉunarski sistemi....................................................................................... 67 Centralna jedinica ................................................................................................. 69 Glavna (operativna) memorija ............................................................................. 74 Periferne jedinice raĉunara .................................................................................. 78 Ulazne jedinice ...................................................................................................... 79 Jedinice za memorisanje podataka ...................................................................... 80 Izlazne jedinice...................................................................................................... 86

4. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE ................................................... 91 Daljinska obrada podataka .................................................................................... 91

5. RAČUNARSKE MREŢE ................................................................... 97

Vrste raĉunarskih mreža ........................................................ 98

Arhitektura raĉunarskih mreža ............................................ 101

Protokoli ............................................................................... 104

7

UreĊaji za povezivanje raĉunarskih mreža ............................ 105

Komunikacioni parametri ..................................................... 109

6. INTERNET..................................................................................... 111

7. MULITEMDIJALNE KOMUNIKACIJE I INTERNET ..................... 125

Telekomunikaciona revolucija .............................................. 126

Multimedijalna elektronska pošta ......................................... 126 Od teksta do videa ................................................................................................126 Arhitektura sistema za elektronsku poštu ......................................................... 128 Standardi elektronske pošte ................................................................................129 Audio i video elektronska pošta ......................................................................... 130

Faks i Internet ....................................................................... 130 Tradicionalni faks servis ..................................................................................... 130

Telefon i Internet .................................................................. 135

Video telefonija ...................................................................... 141

Mobilna telefonija i Internet ................................................. 142 Mobilna telefonija ................................................................................................ 142 Satelitska telefonija .............................................................................................. 143 Mobilni Internet ...................................................................................................144 Mobilna elektronska pošta ..................................................................................144 Mobilni Web ......................................................................................................... 145

Novi servisi ........................................................................... 146 Video konferencije i Internet .............................................................................. 147 Vrste video konferencija ...................................................................................... 147 Integracija video konferencija i drugih internet sevisa ....................................149

Televizija i Internet ............................................................... 150 Integracija televizora i raĉunara ........................................................................ 150 Emitovanje radio i TV programa preko Internet-a ............................................ 151

Audio i video standardi .......................................................... 151 Internet radio ....................................................................................................... 153 Emitovanje TV programa preko Internet-a ........................................................ 153 Emitovanje Web-a preko televizije ..................................................................... 154 Video na zahtev .................................................................................................... 156

Univerzalni komunikacioni sistem ........................................ 156

8. ZAŠTITA PODATAKA NA INTERNETU ........................................ 159 Sigurnosni problemi ............................................................................................ 159

Sigurnosni servisi .................................................................. 161

8

Šifarski sigurnosni mehanizmi ............................................. 162 Šifriranje ...............................................................................................................162 Šifriranje poruka javnim i tajnim kljuĉem ......................................................... 163 Digitalni potpis.....................................................................................................164 Digitalni vodeni ţig .............................................................................................. 165

Specijalni sigurnosni mehanizam ......................................... 165 Inteligentne kartice .............................................................................................. 165 Biometrijski sigurnosni mehanizmi ....................................................................166

Sigurnosne barijere .............................................................. 167

9. MENADŢMENT INFORMACIONI SISTEM – MIS

(UPRAVLJAČKI INFORMACIONI SISTEM – UIS) .......................... 169

Donošenje odluka ................................................................. 169

Tipovi odluka ......................................................................... 171

Transakcioni sistemi - TPS (Transaction Processing Systems)179 Mehanizam zakljuĉivanja ................................................................................... 180

Planiranje resursa preduzeća ERP (Enterprise resource planning) .............................................................................. 182

Osnove planiranja resursa preduzeća ................................... 185

Evolucija ERP-a ..................................................................... 186

REČNIK MANJE POZNATIH REČI I IZRAZA ................................... 195

Literatura ........................................................................................ 207

9

1. MODERNO POSLOVNO

OKRUŢENJE

1. Informaciono doba

Ţivimo u društvu u kome informacija predstavlja suštinski vaţan resurs i u

kome znanje ima ogromnu vrednost. Tek su u poslednjih 30 do 40 godina ljudi

zaista shvatili da informacije i znanje predstavljaju elemente koje svako društvo

treba da razvija i da njima efikasno upravlja. Upravo ovo "otkriće" oznaĉava

poĉetak Informacionog doba.

Informacione tehnologije predstavljaju veoma vaţan faktor (resurs) u

procesu strateškog pozicioniranja preduzeća. Proces tranzicije koji u sebi sadrţi i

procese globalizacije i integracije trţišta obezbeĊuje preduzećima sa našeg

podruĉja da izlaze na inostrano trţište, ali istovremeno i otvara granice naše zemlje

za priliv stranog kapitala, investicija i proizvoda. U takvom okruţenju preduzeća se,

kao i sama zemlja i privreda, moraju transformisati. Veliki broj informacija mora

se obezbediti menadţment timu preduzeća da bi se procesi u preduzeću odvijali na

optimalnom nivou.

Segment poslovanja preduzeća koji predstavlja predmet ovog istraţivanja

su informacione i komunikacione tehnologije, sa svim aspektima i mogućnostima

primene.

Brzina, globalizacija, unapreĊenje produktivnosti, dolaţenje do novih

klijenata i deoba znanja meĊu organizacijama i institucijama u cilju ostvarivanja

konkurentne prednosti - jesu termini koji odreĊuju elektronsko poslovanje i

informaciono-komunikacione tehnologije. Ukratko, sinonimi za savremeno

poslovanje jesu: Informaciono-komunikacione tehnologije, Elektronsko

10

poslovanje, i Internet, a da bi se, što bolje razumele društvene transformacije koje

su nastale pod uticajem Informacionog doba, evo kratke istorije njegovog razvoja.

1.1. Razvoj Informacionog doba

Sve do poĉetka XIX veka, dakle davno pre pojave magiĉnih digitalnih

znakova, ţivot ogromne većine ljudi zavisio je od poljoprivrede. Tokom takozvanog

Poljoprivrednog doba, ĉitave familije su bile prinuĊene da ţive u partnerskom

odnosu sa zemljom, koja im je za uzvrat pruţala manje-više dovoljno plodova da se

prehrane. Ovakvo stanje stvari je još uvek preovlaĊujuće u mnogim zemljama

trećeg sveta.

Kako su se vremenom razvijali novi alati i usavršavale postojeće tehnike

proizvodnje, a farmeri na raspolaganju imali sve veću površinu zemlje na kojoj su

mogli da uzgajaju ţitarice i napasaju krda stoke, postalo je moguće sa sve manje

uloţenog rada proizvesti sve veće koliĉine hrane. Sada je, dakle, većina farmerskih

porodica bila u stanju da proizvede više hrane nego što im je trebalo, što im je

omogućilo da proizvode sa svojih farmi prodaju ili ih razmenjuju za neku drugu

robu ili usluge. To je na kraju dovelo do ekspanzije nepoljoprivrednog sektora i

evoluciju društva na viši nivo.

Sa pojavom Industrijskog doba - najpre u Engleskoj, u sam osvit

devetnaestog veka, a nešto kasnije i u drugim zemljama - radnici su za pomoćnike

dobili mašine, koje su u ogromnoj meri povećale njihovu produktivnost. Umesto sa

obradivom zemljom, ljudi su sada stupali u partnerske odnose sa mašinama. Kako

je devetnaesti vek sve više odmicao, mašine su postale primarni alat za većinu

radnika. Pojednostavljenjem sve većeg broja procesa putem mehanizacije i

automatizacije, povećavao se broj radnika zaposlenih u proizvodnji i industriji.

Sredinom dvadesetog veka, ogromna većina radnika u razvijenim zemljama već je

izvršila potpuni prelazak sa poljoprivredne na industrijsku proizvodnju.

1.2. Karakteristike Informacionog doba

Kada govorimo o informacionom dobu, moţemo pre svega reći da se

„informaciono doba od prethodnih perioda u razvoju ljudskog društva razlikuje po

sledećim karakteristikama:

Došlo je do razvoja društva zasnovanog na informacijama.

Pri obavljanju svakodnevnih poslova, preduzeća uveliko zavise od

informacione tehnologije.

Radni procesi se transformišu u cilju povećanja produktivnosti.

11

Informaciona tehnologija pruţa naĉine za ponovno osmišljavanje - to jest

ponovno kreiranje ili re-inţenjering - konvencionalnih poslovnih procesa.

Uspeh u poslu je u najvećoj meri determinisan efikasnošću primene

informacione tehnologije.

Informaciona tehnologija je ugraĊena (embedded) u veliki broj proizvoda i

usluga.―1

U osnovi svih pomenutih karakteristika centralni znaĉaj ima obrada

podataka i informacija, kao sastavni deo svakodnevnih aktivnosti većine ljudi u

industrijalizovanom svetu

Informaciono društvo. Prva karakteristika opisuje kako je uopšte

nastalo Informaciono doba. Ono je, u osnovi, zapoĉelo sa pojavom informacionog

društva, koje presudno zavisi od informacione tehnologije. U jednom

informacionom društvu, na poslovima vezanim za rukovanje informacijama radi

više ljudi nego u poljoprivrednom i industrijskom sektoru zajedno. „Ovo je

neosporna ĉinjenica ne samo u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, već i u Velikoj

Britaniji, Australiji i Japanu - da pomenemo samo par zemalja koje predstavljaju

informaciona društva.―2

Komunikacije tipa jedan-na-jedan (person-to-person) i IT linkovi izmeĊu

pojedinaca i preduzeća, neke su od najvaţnijih karakteristika informacionog

društva. Efikasnom upotrebom IT-a, grupa ljudi koja radi na nekom zajedniĉkom

projektu u stanju je da postigne neuporedivo veći uĉinak nego kada bi pojedinaĉni

ĉlanovi te iste grupe radili samostalno.

Transformacija procesa rada. Osim pojave fantastiĉnih novih alata,

Informaciono doba karakteriše temeljna transformacija postojećih alata i radnih

procesa. Ove promene su dovele do povećanja produktivnosti i efikasnosti na

radnim mestima.

Pod podacima (data) se podrazumevaju „gole― ĉinjenice - detalji koji

opisuju ljude, mesta, objekte i dogaĊaje. Uzeti sami za sebe, pojedinaĉni podaci

nemaju neku naroĉitu vrednost. Tek nakon što ĉinjenice o nekom problemu ili

objektu od interesa budu prikupljene i sintetizovane u neki upotrebljiv oblik, one

tada postaju informacija.

1 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 7

2 O’Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. Str.7

12

Rezultat ovakve mehanizacije ogledao se prvenstveno u ogromnom

povećanju produktivnosti. Sada je mnogo veći obim poslova mogao biti obavljen za

isti broj radnih ĉasova.

„U Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama, jednom od trenutno najrazvijenijih

informacionih društava, na poslovima rukovanja informacijama radi više ljudi

nego u poljoprivredi i industriji zajedno.―3

Naime, novi alati i savremeniji radni procesi kombinuju se sa već

postojećim alatima i aktivnostima, na naĉin koji povećava njihovu produktivnost i

efikasnost. Ovde se pod radnim procesima podrazumevaju aktivnosti koje radnik

izvršava, naĉin na koji ih izvršava, kao i alati koje pritom upotrebljava. Sa druge

strane, produktivnost predstavlja koliĉinu posla koji moţe biti obavljen uz ulaganje

odreĊenog nivoa napora - drugim reĉima, odreĊeni nivo izlaznih rezultata

(output), koji se dobija kao posledica odreĊene koliĉine ulaznih aktivnosti (input).

Efikasnost je mera koja pokazuje u kom stepenu su ţeljeni rezultati ostvareni.

Revizija poslovne prakse. Ĉetvrta karakteristika informacione

tehnologije odnosi se na mogućnost revizije (ponovnog osmišljavanja)

konvencionalne poslovne prakse. Kada su poslovni ljudi poĉeli da IT uvode u svoje

firme, uglavnom su imali za cilj da pomoću kompjuterske obrade podataka

automatizuju neke rutinske poslove, koje su radnici do tada obavljali ruĉno. Naĉin

upravljanja biznisom se, dakle, nije znaĉajno promenio, već je samo došlo do

ubrzavanja radnog procesa. Jednostavno, veći broj poslovnih transakcija je mogao

da bude obavljen za kraće vreme. „Ako su aktivnosti u nekoj firmi bile haotiĉne kao

posledica loše organizacije ili neadekvatno osmišljenih procedura, onda se

automatizacijom nije moglo postići ništa više do ubrzanja takvog haosa.―4

Pravilnom upotrebom informacione tehnologije, meĊutim, postiţe se

znatno više od prostog ubrzavanja rutinskih aktivnosti. Ona kompanijama

omogućava da ponovo razmotre konvencionalne naĉine obavljanja poslova. Ona

pruţa mogućnost re-inţenjeringa kompletne poslovne politike u nekoj kompaniji ili

ĉitavoj grani industrije. Re-inţenjering je koncept koji je u poslovni vokabular ušao

1990. godine, nakon što je uvaţeni profesor i konsultant Michael Hammer objavio

jedan svoj ĉlanak u ĉasopisu Harvard Business Revieiw. Mada se ovaj termin danas

sve reĊe koristi (kao direktna posledica njegove neadekvatne upotrebe od strane

menadţera, koji su ga koristili kao opravdanje za najrazliĉitije akcije iako one ĉesto

nisu imale nikakvih dodira sa re-inţenjeringom), princip na kome se on zasniva još

uvek ima veliki znaĉaj. „Re-inţenjering obuhvata:

Ponovno osmišljavanje (rethinking) poslovne prakse

Stavljanje teţišta na poslovne procese

3 Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komjputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 8

4 Laudon K., Laudon J., Management Information Systems - Managing the Digital Firm, 2004., str. 6

13

UvoĊenje radikalnih poboljšanja od kojih će koristi istovremeno imati

firme i njihovi klijenti.―5

Poslovni proces je skup aktivnosti, ĉesto raspodeljenih na nekoliko

razliĉitih odeljenja, pomoću kojih se, na osnovu jedne ili više ulaznih veliĉina

(inputa), dobijaju rezultati od znaĉaja za potrošaĉe (klijente) date kompanije.

Prijem i obrada narudţbine nekog kupca za odreĊenu robu predstavlja tipiĉan

primer poslovnog procesa. Pri obradi bilo koje narudţbenice, svoj deo posla moraju

obaviti zaposleni u odeljenju prodaje, skladištu, proizvodnom odeljenju, odeljenju

isporuke i raĉunovodstvu. Sve aktivnosti nabrojanih odeljenja zajedno ĉine

poslovni proces ispunjenja narudţbine.

Prvi korak re-inţenjeringa sastoji se u tome da se konkretan poslovni

proces sagleda sa drugaĉijeg stanovišta, kako bi se ustanovilo da li on zaista

ispunjava postavljeni cilj, kao i da li bi taj proces moţda mogao da se izvrši za kraće

vreme, kroz manji broj koraka, uz manji utrošak resursa ili uz angaţovanje manjeg

broja ljudi. Cilj re-inţenjeringa, dakle, nije u postepenom poboljšanju efikasnosti

poslovnog procesa od, recimo, 10 do 15 procenata, već u njenom naglom skoku za

ĉak 100 do 200 procenata u odnosu na prethodno stanje - a to je, priznaćete,

veoma znaĉajno poboljašnje performansi.

Tokom Industrijskog doba, povećanje produktivnosti vršeno je

usitnjavanjem radnog procesa na komponentne poslove i specijalizacijom radnika

za obavljanje svakog od tih pojedinaĉnih poslova. Ovakav postupak se obiĉno

naziva podelom rada. Nasuprot tome, danas se povećanje produktivnosti postiţe

povezivanjem radnika razliĉitih struka, tako da oni mogu deliti iste informacije u

cilju ostvarenja zajedniĉkog rezultata. „U Informacijskom dobu, ogromna većina

poslova se obavlja kroz:

Timski rad. Ljudi rade zajedno kako bi ostvarili zajedniĉki rezultat, umesto

da pojedinaĉno obavljaju svoje usko specijalistiĉke poslove.

MeĊusobno povezivanje. Pojedinci komuniciraju, bez obzira na

meĊusobnu udaljenost, kako bi razmenjivali svoje ideje, iskustva i misli.

Zajedniĉko korišćenje (deljenje) informacija. Pomoću komunikacionih

mreţa, informacije postaju dostupne većem broju ljudi istovremeno, momentalno i

u bilo kom trenutku.―6

Ukoliko se nesavesno i na neodgovarajući naĉin primeni, re-inţenjering

postaje ništa drugo do eufemizam i izgovor za smanjenje troškova putem

otpuštanja radnika ili povod da se zaposleni primoraju da rade više uz istovremeno

smanjenje plate. Mada se, ĉak i u ovakvim sluĉajevima, izvršene promene

pokušavaju predstaviti kao re-inţenjering, njihov pravi cilj leţi u smanjenju

5 Laudon K., Laudon J., Essentials Of Management Information Systems And Multimedia Package,

2004., str. 9 6 O’Brien J., Management information systems, McGrawHill, 2004., str. str. 7

14

troškova proizvodnje, redukciji broja zaposlenih ili u povećanju brzine obavljanja

radnog procesa. Osim toga, termin re-inţenjering se sasvim nepravilno koristi i za

oznaĉavanje minimalnih poboljšanja i neznatnih promena u postojećim radnim

procedurama.

Drugim reĉima, samim tim što ćete neku promenu u poslovnom procesu

nazvati re-inţenjeringom ne znaĉi da ona to zaista i jeste.

Informaciona tehnologija utiĉe na poslovni uspeh.

Peta karakteristika Informacijskog doba usko je povezana sa njegovom

trećom karakteristikom. Naime, informaciona tehnologija ima za Informaciono

doba isti onaj znaĉaj koji je mehanizacija imala za Industrijsko doba.

Poslovni procesi provlaĉe se kroz sve funkcionalne jedinice preduzeća.

U Informacionom dobu najuspešniji su oni koji znaju kako da do

maksimuma iskoriste sve mogućnosti koje nudi informaciona tehnologija. Za to je,

meĊutim, potrebno mnogo više od poznavanja naĉina unošenja podataka u

kompjuter i štampanja izveštaja. „Za pravi uspeh je neophodno znati kako da

pomoću IT-a poboljšate svoje liĉne performanse (kvalitet, brzinu i efikasnost u

obavljanju posla, na primer) i kako da poboljšate svoje proizvode i usluge tako da

oni dobiju veću vrednost sa aspekta potrošaĉa.―7

Slika 1. Informaciona tehnologija

7 Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean,

Georgia State Univ., James Wetherbe, Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, str.5

15

UgraĊena informaciona tehnologija, Šesta karakteristika Informacionog

doba odnosi se na ĉinjenicu da informaciona tehnologija ĉesto predstavlja sastavnu

komponentu mnogih proizvoda i usluga. Upravo je to ono što se podrazumeva pod

terminom ugraĊene (embedded) informacione tehnologije: IT je, dakle,

neraskidivo integrisan sa svim ostalim komponentama datog proizvoda ili servisa.

Proizvodi i usluge u koje je ugraĊena informaciona tehnologija ponekad se nazivaju

na znanju zasnovanim (knowledge-based) proizvodima i uslugama zbog toga što je

znanje o njihovoj funkciji i performansama ugraĊeno u njih kao njihov sastavni

deo.

Primera radi, interaktivni Wizard Web Sign je mnogo više od obiĉne

natpisne ploĉe na spoljnom zidu kancelarije. Informaciona tehnologija koja je u

njega ugraĊena vrši njegovu temeljnu transformaciju, dajući mu neke nove osobine

i mogućnosti, koje je fiziĉki nemoguće ostvariti kod klasiĉnih natpisnih ploĉa. Ista

stvar se postiţe integrisanjem informacione tehnologije u navigacione i upravljaĉke

sisteme dţinovskih putniĉkih aviona ili digitalnih foto-aparata - ona ovim

klasiĉnim sistemima daje potpuno nove karakteristike i napredne mogućnosti.

Ugradnja informacione tehnologije u neki proizvod ili uslugu imaće

praktiĉnu vrednost jedino pod uslovom da se korisnik tog proizvoda ili usluge

moţe uveriti da su nove mogućnosti koje IT nudi zaista poţeljne i opravdane. Ova

dodatna vrednost se moţe ogledati u komfornijoj upotrebi datog proizvoda,

njegovom kvalitetu, pouzdanosti ili jednostavno u ĉinjenici da predstavlja novinu -

drugim reĉima, u bilo kojoj osobini koju potrošaĉ smatra korisnom. Kod pojedinih

proizvoda, poput digitalnih foto-aparata, sve prednosti ugradnje informacione

tehnologije su sasvim nedvosmislene i oĉigledne.

2. Karakteristike informacione

tehnologije

Informacionom tehnologijom se oznaĉava širok spektar alata i tehnika,

koje se koriste prilikom kreiranja, skladištenja i distribucije podataka i informacija,

kao i prilikom kreiranja znanja (knowledge). Ovde se pod podacima

podrazumevaju sirove ĉinjenice, brojke i detalji. Sa druge strane, informacije

predstavljaju organizovanu, smislenu i upotrebljivu interpretaciju tih podataka,

dok se pod znanjem podrazumeva shvatanje i razumevanje nekog skupa

informacija, kao i naĉina na koji se one mogu najefikasnije upotrebiti.

Fine razlike izmeĊu ovih pojmova najbolje ćemo objasniti na jednom

jednostavnom primeru. U bilo kojoj prodavnici na malo, svaka narudţbina

nedvosmisleno identifikuje konkretnog potrošaĉa, vrstu i koliĉinu robe koju je taj

potrošaĉ kupio, kao i ukupnu cenu kupljene robe.

16

Svi ovi detalji predstavljaju sirove podatke (raw data). Na kraju poslovnog

perioda, detaljni podaci o svim narudţbinama se prikupljaju, sumiraju i uporeĊuju

sa planiranom koliĉinom naruţbina. Na osnovu tako dobijenih informacija,

menadţeri mogu doći do zakljuĉka da li je uspeh konkretnog prodajnog objekta

bolji ili lošiji od oĉekivanog. U kombinaciji sa još nekim informacijama, moţe se

doći do saznanja da pojedini potrošaĉi radije pazare u nekoj drugoj prodavnici,

zbog toga što je konkurencija nedavno pokrenula kampanju smanjenja cena svojih

proizvoda. Ovo saznanje moţe na kraju dovesti do toga da menadţeri prodavnice u

potpunosti izmene dotadašnju strategiju formiranja cena. U ovoj knjizi ćete

pronaći veliki broj primera sliĉnih ovom, koji ilustruju kako posedovanje pravih

informacija u pravo vreme moţe poboljšati kvalitet i performanse poslovnih

kompanija.

Obrada podataka i informacija vrši se uz pomoć komponenata

informacione tehnologije. „Tek kada se komponente na odreĊeni naĉin

iskombinuju, stiĉu se uslovi za povećanje produktivnosti, efikasnosti i uspeha u

poslovanju.―8

Slika 2. Zdruţene snage informacione tehnologije

8 Taylor W.B., Introduction to Management Science, Allyn and Bacon, Boston, 1990., str. 12

17

Tri komponente informacione tehnologije meĊusobno su neodvojive.

Kompjuteri i komunikacije nemaju nikakvu praktiĉnu vrednost bez sposobnosti

njihove upotrebe.

2.1. Kompjuteri

Kompjuter, pod kojim se u najširem smislu podrazumeva bilo koji

elektronski sistem kome se mogu davati instrukcije za prijem, obradu, skladištenje

i prezentovanje podataka i informacija, danas predstavlja nezaobilazan sastavni

deo ţivota ogromnog broja ljudi širom planete. U stvari, teško je zamisliti bilo koju

oblast ţivota i rada koja u sebe ne ukljuĉuje ili na koju barem malo ne utiĉu

kompjuteri.

Slika 3. Kompjuteri

Kompjuteri, meĊutim, nisu baš uvek izgledali onako kako mi danas

zamišljamo da bi svaki kompjuter trebalo da izgleda. Primera radi, najobiĉniji

bankomat (automated teller machine - ATM) se moţda ne uklapa baš najbolje u

vašu predstavu o kompjuteru. Ipak, ova mašina za izdavanje gotovog novca zaista

predstavlja kompjuter, kao što je to sluĉaj i sa automatskim prijavnim terminalima,

koji su danas uobiĉajena pojava na svim većim aerodromima.

18

„Prema svojim dimenzijama i performansama, kompjuteri se dele na ĉetiri

kategorije: mikrokompjuteri, takozvani midrange (srednje veliĉine) kompjuteri,

zatim mainframe raĉunari i, kao najveći i najmoćniji, superkompjuteri.―9

Mikrokompjuteri

Personalni raĉunar (personal computer ili kraće PC) spada u kategoriju

mikro-kompjutera. Ovaj relativno kompaktan i najuobiĉajeniji tip kompjutera, po

broju prodatih primeraka godišnje daleko nadmašuje sve ostale tipove kompjutera

zajedno. Više miliona PC-ja se svake godine proda za kućnu i poslovnu upotrebu.

PC raĉunari se najĉešće dele na sledećih pet tipova:

1. Desktop (stoni) kompjuteri. Kao originalan oblik PC raĉunara,

desktop kompjuteri su dizajnirani tako da se njihova tastatura i monitor, a

ponekad i njihova jedinica za obradu podataka, mogu udobno smestiti na površinu

radnog stola ili školske klupe (doduše, jedinica za obradu se kod savremenih

desktop kompjutera obiĉno nalazi na podu).

Slika 4. Desktop (stoni) kompjuteri

9 Turban Efraim, Univ. of Hawaii at Manoa,Dorothy Leidner, Baylor University, Ephraim McLean,

Georgia State Univ., James Wetherbe, Texas Tech University, Information Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital Economy, 5th Edition, st.r9

19

Sve komponente su sa jedinicom za obradu povezane uz pomoć kablova.

Neki od najpoznatijih proizvoĊaĉa ("brendova") desktop kompjutera, kao što su

IBM, Dell, Compaq, Gateway, Hewlett-Packard ili Toshiba, prodaju svoje proizvode

širom sveta. Ĉak i ako nikada niste ĉuli za izraz "desktop kompjuter", sigurno znate

za neke od poslova koji se pomoću njih mogu obavljati: obrada teksta, e-mail,

elektronske radne tabele (spreadsheets), stono izdavaštvo, raĉunovodstveni

poslovi, upravljanje liĉnim i poslovnim finansijama, kreiranje vizualnih

prezentacija i tako dalje.

2. Notebook računari. Takozvani notebook kompjuteri, koji i po svojim

dimenzijama podsećaju na obiĉnu beleţnicu (notebook), dizajnirani su

prvenstveno sa ciljem da budu prenosivi (portabilni). PC kompjutere ovog tipa, koji

teţe izmeĊu 3 i 9 funti (od 1.3 do najviše 4 kilograma - prim.prev.), moţete lako

nositi sa sobom kuda god da krenete.

Slika 5. Notebook kompjuteri

Za razliku od desktop raĉunara, koji obiĉno imaju veći broj prikljuĉnih

komponenti, kod notebook kompjutera su svi delovi (osim štampaĉa) ĉvrsto

spojeni u jednu celinu. Većina proizvoĊaĉa desktop kompjutera u svom asortimanu

poseduje i odreĊeni broj modela notebook raĉunara.

3. Tablet PC kompjuteri. Sa svojom teţinom od oko tri funte (1.3

kilograma) i dimezijama obiĉnog papira za pisma, takozvani tablet PC raĉunari

spadaju u perolaku kategoriju PC-ja. Ruku na srce, tablet PC kompjuteri se danas

20

proizvode u mnogo razliĉitih oblika i veliĉina: beţiĉnim (wireless) tabletima, koji se

po potrebi mogu prikaĉiti i na obiĉnu tastaturu, upravlja se pomoću specijalne

elektronske olovke (pen); tu su, zatim, notebook raĉunari ĉiji se displej moţe

koristiti kao tabla za crtanje; na kraju, postoje i takozvani "kabriolet" (convertible)

kompjuteri, kod kojih se ekran moţe zakrenuti i pomoću šarki preklopiti preko

minijaturne tastature ili pak potpuno odvojiti od nje i tako pretvoriti u samostalan

tablet PC.

Slika 6. Tablet PC kompjuteri

Tablet PC kompjuteri se mogu koristiti u najrazliĉitijim situacijama.

Primera radi, policajci ih mogu koristiti za elektronsko pisanje kazni za

saobraćajne prekršaje, dok agenti osiguravajućih društava mogu na njima vršiti

pripremu odštetnih zahteva tako što će na licu mesta na ekranu skicirati detalje u

vezi sa nekom saobraćajnom nezgodom.

4. Lični digitalni pomoćnici. Dovoljno mali da ih moţete nositi svuda

sa sobom i sa teţinom manjom od jedne funte (454 grama), takozvani liĉni

digitalni pomoćnici (personal digital assistants - PDAs) ipak predstavljaju veoma

brze i moćne ureĊaje. Kod većine PDA kompjutera imate mogućnost da

elektronskom olovkom pišete direktno po displeju. Pomoću PDA ureĊaja moţete

kreirati rokovnike obaveza za više godina unapred, praviti liste zadataka (to-do

lists), ĉuvati podatke o imenima i adresama velikog broja ljudi ili zapisivati kratke

beleške u toku poslovnih sastanaka.

21

Slika 7. Lični digitalni pomoćnici (Personal Digital Assistants )

Ako nekom poslovnom prijatelju ţelite da pošaljete faks, većina PDA

modela je u stanju da iz imenika pronaĊe broj telefona ţeljene osobe, te da zatim

izvrši automatsko biranje tog broja i slanje faksa preko telefonskog prikljuĉka sa

kojim ste ga prethodno povezali. Sve veći broj PDA ureĊaja poseduje i mogućnost

beţiĉne komunikacije, pomoću koje su u stanju da šalju i primaju faksove i e-mail

poruke, ĉak i onda kada nisu prikljuĉeni na telefonsku liniju. MeĊu najpoznatije

proizvodaĉe PDA ureĊaja spadaju: Palm, Handspring i Sony.

Slika 8. Pet tipova mikrokompjutera10

10

Seen A.J., Informaciona tehnologija, Kompjuter biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 21

22

U prošlim vremenima, većina mikrokompjutera bila je smeštena na radne

stolove, ali smo zato u poslednjih desetak godina svedoci prave eksplozije ruĉnih i

portabl - pa ĉak i tzv. nosivih (wearable) - mikrokompjutera.

5. Palm PC kompjuteri. Palm PC kompjuteri predstavljaju verziju

mikrokompjutera ĉija je popularnost poslednjih godina brzo narasla do neslućenih

razmera. Sa veliĉinom najobiĉnijeg dţepnog dugitrona, koja im omogućava da se

udobno smeste na dlan jedne ruke (palm je engleska reĉ za dlan - prim.prev.), ovi

kompjuteri se danas koriste za obavljanje manjeg broja poslova, poput voĊenja

poslovnih kalendara, telefonskih imenika i adresara i elektronskih radnih tabela.

Slika 9. Palm PC kompjuteri

Ipak, PC dizajneri u poslednje vreme ugraĊuju sve veću snagu u ove

minijaturne ureĊaje, tako da će se oni uskoro sve više koristiti u tako divergentnim

oblastima kao što su inţenjering ili medicina, na primer, gde će prvenstveno sluţiti

za obavljanje brzih proraĉuna, te slanje i prijem podataka i informacija. HP-ov

iPAQ je jedan od najprodavanijih modela Palm PC raĉunara.

PDA ureĊaji i Palm PC kompjuteri ĉesto se jednim imenom nazivaju

ruĉnim (handheld) kompjuterima, jer ovaj termin priliĉno dobro opisuje njihove

dimenzije, kao i ĉinjenicu da se oni mogu komotno drţati u jednoj ruci, dok se

druga ruka moţe upotrebiti za unos i prikazivanje informacija na displeju.

Midrange i mainframe kompjuteri. Kompjuteri ĉija se upotreba

najĉešće vezuje za srednja i velika poslovna preduzeća obiĉno se nazivaju midrange

23

kompjuterima (nekada su se još nazivali i minikompjuterima), odnosno mainframe

raĉunarima. Ovi tipovi kompjutera povezuju ljude sa ogromnim koliĉinama

informacija, pri ĉemu ta veza moţe biti na nivou celog preduzeća - to jest,

ukljuĉivati u sebe više razliĉitih jedinica i odeljenja unutar neke organizacije - ili,

pak, na nivou pojedinaĉnog odeljenja.

Mainframe raĉunari su, u opštem sluĉaju, veći, skuplji i brţi od midrange

kompjutera i omogućuju meĊusobno povezivanje znatno većeg broja ljudi. Pored

toga, u mainframe raĉunarima se obiĉno ĉuvaju ogromne koliĉine podataka i

informacija.

Slika 10. Midrange kompjuteri- Mainframe računari- Minikompjuteri

Midrange kompjuteri najĉešće su namenjeni za izvršavanje specifiĉnih

funkcija u velikim korporacijama. Primera radi, midrange kompjuteri se koriste za

kontrolu sloţenih proizvodnih procesa ili za upravljanje sistemom rezervacija soba

u hotelima. U manjim preduzećima, midrange kompjuteri se mogu upotrebiti za

praćenje svih poslovnih aktivnosti, ukljuĉujući i upravljanje bazama podataka i

finansijskim sistemima.

Jedna od velikih prednosti mainframe sistema leţi u tome što se oni mogu

upotrebiti za više razliĉitih namena istovremeno. MeĊutim, kako midrange

kompjuteri postaju sve brţi i snaţniji, mnoge kompanije sve više prelaze na

upotrebu ovih kompjutera specijalne namene, radi obavljanja pojedinih aktivnosti

koje su ranije morale da se izvršavaju na mainframe raĉunarima.

24

Superkompjuteri. Najmoćniji od svih tipova raĉunara, superkompjuteri

su dizajnirani prvenstveno radi rešavanja onih problema koji zahtevaju duga i

komplikovana izraĉunavanja. S obzirom na to da su oni u stanju da izvrše po

nekoliko miliona raĉunskih operacija u sekundi, nauĉnici rado koriste ove

kompjutere u cilju predviĊanja meteoroloških obrazaca, za kreiranje modela

hemijskih i bioloških sistema, mapiranje površine planeta ili prouĉavanje

neuronske mreţe u ĉoveĉijem mozgu. U poslovnim preduzećima superkompjuteri

se koriste za osmišljavanje i testiranje novih radnih procesa, mašina i finalnih

proizvoda. Danas, na primer, kada proizvodaĉi aviona odluĉe da dizajniraju neki

novi model aviona, oni najpre pomoću superkompjutera kreiraju simulacije svih

mogućih vremenskih uslova u kojima će novi avion leteti, pa zatim virtualnim

avionom praktiĉno isprobavaju "letenje" pod razliĉitim simuliranim uslovima pre

no što uopšte zapoĉnu sa izradom pravog aviona. Sve ovo ne bi bilo moguće bez

pomoći superkompjutera.

Slika 11. Superkompjuteri

Mnogi proizvoĊaĉi automobila takoĊe dizajniraju nova vozila pomoću

superkompjutera i testiraju ih pod razliĉitim uslovima (ukljuĉujući i simulaciju

kvarova i sudara) kako bi temeljno proverili ĉvrstoću strukture i bezbednost

usvojenog dizajna pre nego što odluĉe da svoje resurse uloţe u proizvodnju novog

modela automobila.

Kompjuteri i njihova prateća oprema - monitori, štampaĉi, tastature i

ostali periferijski ureĊaji - jednim imenom oznaĉavaju se kao hardver. Sam po sebi,

meĊutim, hardver nije u stanju da obavi nikakav koristan posao. Svaka hardverska

25

komponenta mora biti opremljena odgovarajućim programom, sastavljenim od

instrukcija koje joj saopštavaju na koji naĉin treba da izvrši neki konkretan zadatak

ili skup zadataka. Termin softver odnosi se upravo na ove instrukcije koje

upravljaju hardverom. Kompjuter ne moţe korektno funkcionisati ukoliko nije

pravilno programiran - to jest, ukoliko za svaku od njegovih komponenti ne postoji

odgovarajući softver.

„Pod sistemom se podrazumeva bilo koji skup komponenata - ljudi,

kompjutera, preduzeća, vladinih agencija - koje meĊusobno stupaju u interakciju

radi ostvarenja nekog cilja.―11 Sisteme nalazimo svuda oko nas: obrazovni sistem,

transportni sistem ili sistem skladištenja robe, predstavljaju samo neke od brojnih

primera sistema. Štaviše, svaki stanovnik naše planete je prinuĊen da ţivi u skladu

sa nekim ekonomskim sistemom, mada se ovi sistemi meĊusobno mogu znatno

razlikovati od jedne do druge drţave.

Slika 12. Struktura tipičnog poslovnog sistema12

Svako poslovno preduzeće takoĊe predstavlja sistem. Sve njegove

komponente - marketing, proizvodnja, prodaja, istraţivanje, transport,

raĉunovoĊstvo i ljudski resursi - stupaju u meĊudejstvo radi stvaranja proizvoda i

11

Clemons E, and Raw M., Sustainning IT advantage: The Role of Structural Differences, MIS Quarterly, Septembar, 1991., str. 26 12


26

usluga od kojih će korist imati kako potrošaĉi, tako i zaposleni i, naravno, akcionari

konkretne organizacije. Štaviše, svaka od pobrojanih komponenata nekog

poslovnog preduzeća, sama po sebi, takoĊe predstavlja sistem.

Savremene kompanije u ogromnoj meri zavise od tzv. informacionih

sistema, odnosno sistema pomoću kojih se podaci i informacije razmenjuju izmeĊu

ljudi i pojedinih odeljenja kompanije. Informacionim sistemima je obuhvaćeno

bukvalno sve - od e-mail i telefonskih veza izmeĊu kancelarija, pa sve do

kompjutera i komunikacijskih mreţa za generisanje izveštaja. Oni opsluţuju sve

poslovne sisteme na taj naĉin što sve njihove komponente povezuju u jednu celinu i

omogućavaju efikasno postizanje zajedniĉkog cilja.

Sistemom se naziva bilo koji skup komponenata ĉijim se meĊudejstvom

dolazi do nekog cilja. Poslovni sistem prikazan na slici sadrţi u sebi ne samo ljude i

odeljenja, već i procedure za efikasno obavljanje svakodnevnih poslova.

2.2. Komunikacione mreţe

Ogroman podsticaj razvoju komunikacija dao je Alexander Graham Bell,

svojim pronalaskom telefona 1876. godine. Njegova je velika zasluga što danas

moţete pozvati nekoga u bilo kom delu sveta, sa bilo koje taĉke na planeti i što,

kada progovorite u mikrofon, vaš glas moţe dopreti do sagovonika za manje od

jedne sekunde, bez obzira da li se on nalazi u Velikoj Britaniji, Kini, Juţnoj Africi ili

bilo kojoj drugoj drţavi. „Pritom moţete koristiti obiĉne, ţiĉane telefone, koji su

tokom više decenija predstavljali neprikosnoveni standard u govornoj komunikaciji

na daljinu, ili pak beţiĉne, visoko-pokretljive mobilne telefone, koji su danas u

najširoj upotrebi.―13

Integralni deo informacione tehnlogije jeste komunikacija - slanje i prijem

podataka i informacija preko neke komunikacione mreţe. Komunikaciona mreţa se

sastoji od niza stanica postavljenih na razliĉitim lokacijama i meĊusobno

povezanih odgovarajućim medijumom, preko kojeg ljudi mogu slati i primati

podatke i informacije.

Telefonske ţice i kablovi još uvek predstavljaju najĉešće korišćeni tip

komunikacijskog medijuma, mada beţiĉni vidovi komunikacije, kao što je već

reĉeno, poslednjih godina beleţe buran razvoj. Pod razmenom podataka (data

communication) podrazumeva se prenos podataka i informacija putem nekog

komunikacijskog medijuma.

13

Kalkota R., Robinson M., E-Business:Roadmap fpr Success. Reading, MA: Addison-Wesley, 1997

27

Slika 13. Komunikacione mreţe

Razvoj komunikacijskih mreţa doveo je do prave revolucije u kvalitetu

proizvoda i usluga, kao i u našim svakodnevnim ţivotima. Avio-kompanije koriste

komunikacijske mreţe radi meĊusobne razmene informacija o putniĉkim

rezervacijama, zahtevima po pitanju obroka i neophodnom premeštanju prtljaga

prilikom presedanja putnika iz jednog u drugi avion. Javno dostupne mreţe, kao

što su: America Online (AOL), Earthlink, Minitel, Internet i World Wide Web -

koje nude širok spektar komercijalnih i drugih tipova usluga - svojim korisnicima

omogućavaju nesmetanu elektronsku korespondenciju preko PC raĉunara.

2.3. Sposobnost („know – how“)

Informaciona tehnologija je onoliko vredna koliko je korisnik sposoban da

je upotrebi. Drugim reĉima, morate znati kako da istraţite i iskoristite sve

mogućnosti koje ova tehnologija nudi. „Sposobnost upotrebe informacione

tehnologije podrazumeva:

Dobro poznavanje svih IT alata, ukljuĉujući i Internet

Posedovanje neophodnih veština za efikasnu upotrebu ovih alata

Prepoznavanje situacija u kojima se IT moţe upotrebiti radi rešavanja

nekog problema ili stvaranja neke poslovne šanse.14

14

Christensen C., The Inovators Dilemma: When New Technologies Cause Great Firm to Fail. Boston: Harvard Business School Press, 1997., str 6

28

Poput sportskih fanatika koji su toliko jako koncentrisani na pamćenje

statistike da potpuno gube iz vida lepotu same igre, ljudi koji se isuviše fokusiraju

na tehniĉke detalje IT-a ĉesto ne uspevaju da mentalnim "pogledom" obuhvate

celovitu sliku. Ova celovita slika obuhvata sve ono što se pomoću informacione

tehnologije moţe uĉiniti danas, kao i sve mogućnosti koje će nam ona ponuditi

moţda već sutra. Onaj ko stekne celovitu sliku, u svakom trenutku zna kada neki

pristup moţe funkcionisati, a kada ga treba odbaciti i primeniti neki drugi pristup.

2.4. Principi informacione tehnologije

Uvek je dobro imati pravi odgovor na neko pitanje. U stvari, predviĊanje

mogućih pitanja i pronalaţenje adekvatnih odgovora predstavlja jedan od

najefikasnijih naĉina u rešavanju problema bilo koje vrste. Ovaj metod primenjuju

i mnogi studenti u toku pripreme ispita; oni se iz petnih ţila trude da "pogode" koja

će im pitanja profesor postaviti da bi zatim napamet nauĉili odgovore na ova

pitanja. Ali, šta će se dogoditi ako neko pitanje nije pravilno anticipirano ili ga je

profesor donekle izmenio? U tom sluĉaju nauĉeni odgovor više neće biti primenjiv;

u stvari, uĉenje ovog pogrešnog odgovora pokazaće se upravo kontraproduktivno u

pokušaju da se problem reši, to jest taĉno odgovori na izmenjeno pitanje. Daleko

najefikasniji naĉin uĉenja bilo kog predmeta sastoji se u ovladavanju osnovnim

ĉinjenicama tog predmeta i razumevanju principa na kojima se te ĉinjenice

zasnivaju. Pod principom se ovde podrazumeva fundamentalno pravilo, ideja

vodilja ili motiv koji, kada se primeni na odreĊenu situaciju, dovodi do ţeljenih

rezultata. Stavljanje teţišta na principe, umesto na konkretne situacije i gole

ĉinjenice jedini je naĉin da budete adekvatno pripremljeni za suoĉavanje sa

najrazliĉitijim problemima i iskrslim šansama.

„Prvi princip informacione tehnologije objašnjava samu namenu IT-a:

Najveća korist od informacione tehnologije je u tome što ona ljudima pomaţe u

rešavanju problema, oslobaĊa njihovu kreativnost i ĉini ih znatno efikasnijim no

što bi oni ikada mogli biti bez primene IT-a u izvršavanju svojih aktivnosti.

Podjednaku vaţnost za efikasnu primenu informacione tehnologije ima

takozvani "high-tech/ high-touch" princip: Što je neka informaciona tehnologija

"sofisticiranija" ("high-tech"), utoliko je vaţnije temeljno razmotriti njene "high-

touch" aspekte - to jest, njenu "ljudsku stranu". Jedan srodan princip kaţe sledeće:

"Uvek nastojte da informacionu tehnologiju prilagodite ljudima, umesto da od ljudi

zahtevate da se prilagode informacionoj tehnologiji".―15

15

Christensen C., The Inovators Dilemma: When New Technologies Cause Great Firm to Fail. Boston: Harvard Business School Press, 1997., str 6

29

2.5. Funkcije informacione tehnologije

Šta je, dakle, IT u stanju da uradi? Moţe se reći, „IT izvršava šest funkcija

iz oblasti rukovanja informacijama:

(1) beleţenje,

(2) obrada,

(3) generisanje,

(4) skladištenje,

(5) preuzimanje i

(6) prenos.―16

Naĉin primene ovih funkcija odreĊuje koliki će uticaj IT imati na dati

proces.

Beleţenje (capture). Ĉesto je korisno prikupljati detaljne zapise o

izvršenim aktivnostima. Ovaj proces, koji se obiĉno naziva beleţenjem podataka

(data capture), vrši se u svim sluĉajevima kada se smatra da će prikupljeni podaci

kasnije biti od neke koristi.

Na ovaj naĉin sistem iz svakog poziva eliminiše po nekoliko sekundi

beskorisnih uzdaha i pauza - što je znaĉajna ušteda u vremenu ako se uzme u obzir

ogroman broj poziva koje ova kompanija svakodnevno obraĊuje i servisira. Evo

nekih primera beleţenja rezultata.

Prilikom svakog uzimanja neke knjige iz biblioteke, beleţi se ime i prezime

(odnosno identifikacioni broj) osobe koja je knjigu pozajmila, kao i naslov (ili tzv.

pozivni broj) konkretne knjige.

Na biletarnici pozorišta beleţi se svako sedište za koje je prodata ulaznica.

U bolniĉkim sobama za intenzivnu negu, specijalni monitori beleţe

otkucaje srca i broj belih krvnih zrnaca u krvotoku pacijenta.

Kada Maria Carey, pop zvezda, nastupa uţivo, njeni koncerti ponekad

bivaju zabeleţeni na magnetnoj traci, kompakt disku (CD-u) ili na hard disku

kompjutera, radi kasnijeg preslušavanja.

UreĊaji za snimanje glasa i podataka, smešteni u pilotskoj kabini aviona,

beleţe celokupnu konverzaciju pilota, kao i sve parametre leta koji su vezani za

trenutnu lokaciju i performanse aviona.

Kada naruĉite neku knjigu iz bilo koje Internet knjiţare, pored samog

naslova naruĉene knjige biće zabeleţeno vaše ime i prezime, adresa stanovanja,

broj kreditne kartice, kao i adresa na koju ţelite da vam knjiga bude isporuĉena.

16


30

Obrada. Kao aktivnost koja se najĉešće povezuje sa kompjuterima,

obrada (processing) obiĉno predstavlja osnovni cilj zbog kojeg se ljudi i

organizacije uopšte odluĉuju za kupovinu kompjutera. Funkcija obrade sastoji se

od konverzije, analize, izraĉunavanja i sintetizacije svih mogućih vrsta podataka ili

informacija.

Slika 14. Šest funkcija informacione tehnologije

Šest funkcija informacione tehnologije - beleţenje, obrada, generisanje,

skladištenje i preuzimanje i prenos – mogu se izvršavati postupno (sekvencijalno).

Ipak, u većini sluĉajeva se dve ili više funkcija odigravaju istovremeno.

Jedan od najstarijih naĉina poslovne primene ove funkcije IT-a, obrada

podataka (data processing), podrazumeva preuzimanje podataka (golih brojki,

simbola i slova) i njihovo pretvaranje u informaciju. Klasiĉan primer obrade

podataka predstavlja izraĉunavanje stanja na tekućem raĉunu, koje se vrši tako što

se na poĉetno stanje (prvog dana u mesecu) dodaju sve uplate i od njega oduzimaju

iznosi na svim realizovanim ĉekovima (sve su to sirovi podaci), te tako dobijeni

iznos predstavlja trenutno stanje na raĉunu.

Obrada informacija predstavlja proces transformacije bilo kog tipa

informacije u neki drugi tip informacije. Ovom obradom mogu biti obuhvaćeni

tekst (izveštaji, sluţbena prepiska), zvuk (glas, muzika, tonovi) i slika (vizualne

informacije poput dijagrama, grafikona, crteţa i animiranih crteţa). U poslednje

vreme veliko je interesovanje za multimedijalnim sistemima, koji takoĊe

31

predstavljaju jednu vrstu obrade informacija. U ovim sistemima se istovremeno

obraĊuje više razliĉitih tipova informacija - na primer, tokom prikazivanja neke

animirane prezentacije na kompjuterskom monitoru koriste se informacije koje su

preuzete iz kompjutera, ĉesto praćene muzikom, glasom ili nekim drugim vrstama

zvuĉnih efekata.

Od ostalih tipova obrade, pomenućemo sledeće:

Obrada teksta (word processing),

Obrada slika

Obrada glasa.

Obrada teksta (word processing). Kreiranje tekstualnih dokumenata, kao

što su izveštaji, elektronski bilteni (newsletters) i poslovna korespondencija.

Sistemi za obradu teksta omogućavaju korisniku da u kompjuter unosi podatke,

tekst i slike, koje zatim moţe transformisati u upotrebljiv dokument atraktivnog

formata.

Obrada slika. Konverzija vizualnih informacija (grafike, crteţa i

fotografija) u format kojim se moţe upravljati unutar nekog kompjuterskog

sistema, odnosno koji se moţe razmenjivati izmeĊu ljudi i kompjutera. U toku

procesa koji se naziva skeniranje vrši se konverzija slika odštampanih na papiru ili

sa foto-negativa, u oblik koji je razumljiv kompjuteru.

Obrada glasa. Transformisanje i prenos govornih informacija. Trenutno se

glasovne informacije u kompjuterski sistem najĉešće unose putem telefona ili

mikrofona prikljuĉenog na kompjuter. Pojavljuju se, meĊutim, neki novi sistemi,

koji ljudima omogućavaju direktnu komunikaciju sa kompjuterom radi izdavanja

instrukcija za preduzimanje konkretnih akcija.

Generisanje. Informaciona tehnologija se ĉesto koristi za generisanje

informacija kroz proces obrade. „Pod generisanjem informacija podrazumeva se

organizovanje podataka i informacija u neki upotrebljiv oblik, bilo da se radi o

brojkama, tekstu, zvuku ili slici.―17 Ponekad se tokom ovog procesa informacije

regenerišu u njihovom originalnom obliku. U ostalim sluĉajevima, generiše se

potpuno novi oblik informacija - primera radi, zabeleţene muziĉke note se

reprodukuju u obliku zvuka, zajedno sa odgovarajućim ritmom i pauzama (drugim

reĉima, kao muzika).

Vizualizacija takoĊe predstavlja jednu vrstu generisanja informacija,

tokom koje se podaci konvertuju u odgovarajuću vizualnu formu. Kao rezultat toga,

17

Shapiro C., Varian H., Information Rules: A Strategic Guide to the Network Economy. Boston: Harvard Business School Press, 1999., str. 40

32

naizgled besmisleni nizovi brojeva pretvaraju se u razumljive dijagrame, uzorke i

relacije izmeĊu zavisnih veliĉina. Ĉesto se vizualizacijom mogu generisati ĉak i

trodimenzionalne slike, koje pored visine i širine imaju još i "dubinu".

Skladištenje. Proces skladištenja (storage) omogućava ĉuvanje podataka

i informacija u kompjuteru radi njihove kasnije upotrebe. Uskladišteni podaci i

informacije ĉuvaju se na nekom skladišnom medijumu sa kojeg ih kompjuter moţe

oĉitati kada se za to ukaţe potreba. Pritom, kompjuter konvertuje podatke i

informacije u oblik koji zahteva manje skladišnog prostora nego originalni podaci.

Primera radi, glasovne informacije se ne ĉuvaju u glasovnom (voice) formatu, već u

specijalno kodiranom elektronskom obliku, koji zauzima manje prostora i koji je

razumljiv za kompjuter. Jednom reĉju, glas na ovaj naĉin postaje digitalan.

Preuzimanje. Funkcija preuzimanja (retrieval) obuhvata lociranje

(pronalaţenje) i kopiranje uskladištenih podataka i informacija radi njihove dalje

obrade ili prenosa ka drugom korisniku. Kompjuterski korisnik mora voditi raĉuna

o tome na kom medijumu su uskladišteni odreĊeni podaci i informacije, te

omogućiti da one budu dostupne kompjuteru u trenutku kada se ukaţe potreba za

njihovom obradom.

Prenos (transmisija). Slanje podataka i informacija sa jedne lokacije

na drugu naziva se prenosom. Kao što je već reĉeno, telefonski sistemi prenose naš

govor sa mesta njegovog nastanka do ţeljenog odredišta. Kompjuterski sistemi ĉine

isto to, ĉesto pritom koristeći takoĊe telefonske linije. MeĊutim, kompjuterski

sistemi mogu za slanje podataka i informacija koristiti i neke druge medijume, kao

što su sateliti ili svetlosni signali koji se prenose putem plastiĉnih ili staklenih

optiĉkih vlakana.

Savremene komunikacione mreţe, ukljuĉujući tu i Internet, omogućavaju

nam da informacije u deliću sekunde pošaljemo do susedne kancelarije ili na

suprotan kraj sveta. PC raĉunari, mainframe i superkompjuteri mogu se

elektronskim putem povezati radi prenosa podataka i informacija sa jedne na

drugu mašinu.

Postoje dva uobiĉajena oblika prenosa informacija:

- Elektronska pošta ili e-mail. Prijem, skladištenje i prenos

tekstualnih i slikovnih poruka izmeĊu korisnika nekog kompjuterskog sistema.

Sadrţaj e-mail poruka pošiljalac obiĉno unosi pomoću tastature, dok ih primalac

pregleda na monitoru svog kompjutera (ĉime se eliminiše potreba za štampanjem

poruka na papiru). Ĉesto se, meĊutim, e-mail porukama pridodaju još neke

informacije - slike i fotografije, dodatni tekstualni ili zvuĉni fajlovi - koje se za

poruke "kaĉe" u vidu priloga (attachments). U tom sluĉaju, ovi prilozi se prenose

zajedno sa osnovnom e-mail porukom. E-mail poruke mogu razmenjivati pojedinci

meĊu sobom, a mogu se poslati i velikom broju ljudi istovremeno.

33

- Glasovne poruke ili govorna pošta (voice mail). Pod ovim

terminom se podrazumeva jedna posebna vrsta obrade glasa (voice processing),

kod koje pozivaĉ ostavlja govornu poruku izgovorenu preko telefona. Ova glasovna

poruka se zatim prenosi, skladišti i preuzima (reprodukuje) od strane primaoca.

2.6. Prednosti informacione tehnologije

Kompjuteri meĊusobno povezani komunikacionim mreţama svojim

korisnicima pruţaju kako na privatnom tako i na poslovnom planu sledeće ĉetiri

prednosti:―

(1) brzina,

(2) doslednost,

(3) preciznost i

(4) pouzdanost.―

Slika 15. Prednosti informacione tehnologije

Brzina. Brzo razmišljanje i donošenje odluke u deliću sekunde je osobina

koju jako cenimo kod drugih i koju bismo veoma voleli da i sami posedujemo. Ali,

šta se taĉno podrazumeva pod "razmišljanjem u deliću sekunde" (split-second

thinking)? Ovaj pojam, oĉigledno, implicira brzinu-kada u toku voţnje iznenada

ispred sebe ugledate loptu koja skakuće po putu, momentalno ćete nagaziti na

koĉnicu kako ne biste pregazili dete koje, po svoj prilici, trĉi za tom loptom. U

ovakvim i sliĉnim situacijama na raspolaganju imate samo delić sekunde da

donesete odluku i pravilno reagujete. Eto, to je razmišljanje u deliću sekunde. Za

rešavanje većine problema, meĊutim, ĉak je i najbrţim umovima potrebno znatno

više vremena od delića sekunde. Primera radi, niko ţiv nije u stanju da napiše

reĉenicu ili sastavi listu od 15 uplata i isplata za delić sekunde. Kompjuteri, sa

druge strane, sve što rade rade u deliću sekunde. U nepreglednom obilju

34

najrazliĉitijih poslova oni su neuporedivo brţi nego što će ljudi ikada moći da budu.

Oni su u stanju da gotovo momentalno izvrše komplikovana izraĉunavanja,

preuzmu sa diska uskladištene informacije, prenesu informacije sa jedne lokacije

na drugu ili pomeraju objekte po ekranu velikom brzinom.

Doslednost (konzistentnost). Ljudi ĉesto imaju velikih poteškoća da

jednom izvršenu aktivnost više puta ponove na istovetan naĉin. Zaista, uĉiniti

nešto jedanput nije ni izbliza tako teško kao kada tu istu stvar treba uraditi na isti

naĉin i sa identiĉnim rezultatom više puta uzastopno.

Nasuprot tome, kompjuteri su pravi šampioni u doslednom ponavljanju

izvršenih akcija. Bilo da se radi o pokretanju programa za gramatiĉku i pravopisnu

proveru nekog tekstualnog dokumenta ili o reprodukciji nekog multimedijalnog

sadrţaja za potrebe obuke, kompjuter će zahtevanu aktivnost svaki put izvršiti na

potpuno identiĉan naĉin.

Preciznost. Pored brzine i doslednosti, kompjuteri se odlikuju i

izuzetnom preciznošću. Oni mogu detektovati najsićušnije razlike, koje ljudsko oko

nije u stanju da vidi. U automobilskoj industriji, na primer, upravo od preciznog

razmeštanja delova, procesa kojim upravlja kompjuter zavisi da li će neki auto

"doţiveti punoletstvo" ili će "produvati" još pre prvog servisa. Kompjuteri su

svetski prvaci u uoĉavanju sićušnih razlika, drugim reĉima, u preciznosti.

Pouzdanost. Zajedno sa brzinom, doslednošću i preciznošću, neminovno

dolazi pouzdanost. Ako znate da će se jedna te ista procedura svaki put izvršavati

brzo, dosledno i precizno, onda s pravom moţete oĉekivati pouzdanost rezultata -

drugim reĉima, moţete se osloniti na ĉinjenicu da će ta procedura uvek iznova

imati potpuno identiĉne ishode. Osim toga, moţete raĉunati na to da će kompjuteri

i komunikacijske mreţe ispravno funkcionisati i biti dostupni onda kada su vam

potrebni - što predstavlja jednu drugaĉiju vrstu pouzdanosti, takozvanu

pouzdanost upotrebe.

Generalno gledano, kompjuteri su veoma pouzdani. Veliki broj vlasnika

personalnih raĉunara nikada nije bio prinuĊen da pozove servisera.

Komunikacijske mreţe su takoĊe vrlo pouzdane i obiĉno dostupne kad god vam

zatrebaju. Verovatno se ne sećate da ste ikada bili u nemogućnosti da obavite neki

telefonski poziv zbog toga što je telefonska centrala bila u kvaru. Do prekida

telefonskih linija obiĉno dolazi samo u sluĉajevima kad neka ţešća oluja obori

obliţnju banderu ili kad radnici gradskog komunalnog rovokopaĉem "sluĉajno"

zakaĉe podzemni telefonski kabl.

35

2.7. Odgovornost pri upotrebi informacione tehnologije

Upotreba IT-a implicitno podrazumeva sledeće tri osnovne pretpostavke:―

Biti informisan. Korisnici moraju znati kako se kompjuteri i

komunikacijske mreţe mogu primeniti na razliĉite situacije, te dobro poznavati

mogućnosti i ograniĉenja IT-a u svakoj od tih situacija.

Pravilno koristiti IT. Korisnici su duţni da preuzmu odgovornost za

upotrebu IT-a na prihvatljiv i moralno ispravan naĉin, koji će biti usmeren ka

dobrobiti svih ljudi, a nikako ne ka narušavanju njihove privatnosti i ljudskih

prava.

Preduzimati sve potrebne mere bezbednosti. Korisnici moraju

preuzeti odgovornost za zaštitu svih podataka i informacija koje su smeštene u

kompjuteru ili se prenose putem mreţe, kako bi spreĉili mogućnost njihovog

namernog ili sluĉajnog oštećenja ili potpunog gubitka. Oni su, takoĊe, duţni da

preduzmu sve što je u njihovoj moći radi spreĉavanja pojave otkaza kod svih onih

procesa koji se oslanjaju na informacionu tehnologiju.―18

Iz pomenutih odgovornosti direktno proizilazi sledeći vaţan princip: Ljudi

koji koriste informacionu tehnologiju imaju obavezu da temeljno razmotre sve

dobre i loše strane primene IT-a u bilo kojoj konkretnoj situaciji.

18

Seen A.J., Informaciona tehnologija, Komputer biblioteka, Ĉaĉak, 2007., str. 45

37

2. INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE I DIGITALNA

EKONOMIJA

Fabrike budućnosti imaće samo dvoje zaposlenih :

čoveka i psa!

Zadatak čoveka ce biti da hrani psa,

a zadatak psa da sprečava čoveka da dodiruje mašine

Warren Bennis (1925) – konsultant

Uvod u informacione tehnologije

i digitalnu ekonomiju

Poĉetak dvadesetprvog veka je okarakterisan brzom promenom od

industrijske ekonomije u mreţnu (digitalnu) ekonomiju zasnovanu na raĉunarima,

povezivanju i ljudskom znanju. Nova ekonomija koristi novu tehnologiju

zasnovanu na raĉunarima, povezivanju i ljudskom znanju odnosno informacionu

tehnologiju. Informaciona tehnologija je vrlo kompleksan pojam koji u sebi

integriše moderna tehniĉka sredstva, tehnike povezivanja sa savremenim

raĉunarskim sistemima i komunikacije. Informaciona tehnologija (skraćeno IT) je

termin koji povezuje raĉunare i raĉunarske mreţe, hardver i softver, razliĉite

aplikacije i servise kao što su: elektronska pošta, videokonferencije, uĉenje na

daljinu i sl. Informaciona tehnologija se koristi za kreiranje, ĉuvanje, izmene i

korišćenje informacija u razliĉitim formama. Informaciona tehnologija se kao

pojam najĉešće povezuje za informacione sisteme i pri tome se ovaj pojam moţe

posmatrati u uţem i širem smislu:

U uţem smislu, IT ĉine sve tehnološke komponente informacionog sistema

odnosno: hardver, softver, baze podataka, mreţe, komunikacije i dr. U širem

38

smislu, IT je skup informacionih sistema (ako ih ima više) korisnika i

menadţmenta u posmatranoj organizaciji. ICT (information and communications

technology - or technologies) prevedeno Informaciono Komunikaciona

Tehnologija u sebi sadrţi i komunikacione elemente kao što su: telefonija,

satelitske veze, mobilna telefonija i dr.

Digitalna ekonomija

Роjaĉanа konkurencija, finansijska nestabilnost i nesigurnost trţišta

nameću kao imperativ stalno smanjenje troškova poslovanja, odnosno роvećanje

produktivnosti i efikasnosti. Izlaz se traţi u razliĉitim inovativnim sadrţajima i

odgovarajućim tehnološkim rešenjima. Veća konkurentnost se moţe ostvariti

uvoĊenjem sistema menadţmenta kvalitetom, reinţenjeringom poslovnih procesa,

ali mnoge delatnosti i poslovne aktivnosti potrebno je graditi od poĉetka na

drugaĉijoj osnovi, prilagoĊenoj novom poretku stvari i ĉinjenici da je za savremeno

poslovanje krucijalna primena najnovijih informacionih telekomunikacionih

tehnologija.

Nove tehnologije utiĉu na stvaranje nove ekonomije, a nova ekonomija je

stalno ―gladna‖ novih tehnologija. Nećemo pokušavati da odgovorimo na poznato

pitanje « šta je starije, kokoška ili jaje ? », tj. da li se savremene tehnologije

razvijaju kao odgovor na narasle potrebe nove ekonomije, ili potencijali

savremenih tehnologija iniciraju nastajanje nove ekonomije. U svakom sluĉaju,

oĉigledan je efekat uzajamne pozitivne povratne sprege tehnologije i ekonomije.

Slika 16. Digitalna ekonomija

39

U ovom poglavlju prikazane su opšte karakteristike nove ekonomije koja je

u nastajanju, zatim uticaji savremenih, pre svega informacionih tehnologija na

poslovanje, i uticaj informacionih tehnologija na nastajanje informacionog društva

i digitalne ekonomije.

Nastajanje nove ekonomije

Proizvoditi znaĉi menjati svet oko sebe, tj. stvarati dodatnu vrednost.

Ĉoveĉanstvo је prešlo dug put od proizvodnje zasnovane na snazi ljudskih mišića

do fleksibilnih, automatizovanih proizvodnih pogona. U novoj ekonomiji dodatna

vrednost je pre svega rezultat angaţovanja umnih mogućnosti ĉoveka, а ne

njegovih mišića.

Ţivimo u doba raĊanja nove ekonomije, nove politike, novog društva. Na-

ravno, nova ekonomija ne podrazumeva samo primenu novih tehnologije vеć i

novih organizacionih modela, novih proizvoda i novih usluga. Kao što su, poĉevši

od XV veka, geografska otkrića i pomorska putovanja revolucionarno uticali na

širenje i ubrzavanje privrednih tokova, tako sada globalna raĉunarska mreţa,

lnternet, podstiĉe dalji razvoj globalnog trţišta i stvara novu globalnu ekonomiju.

lnternet iz osnova menja odnose izmeĊu proizvoĊaĉa i potrošaĉa. Mnogi ga

uprošćeno posmatraju samo kao novi marketinški kanal ili naĉin za ubrzanje

poslovnih transakcija, ali lnternet је mnogo više od toga - tehniĉko-tehnološka

osnova za kreiranje novog ekonomskog poretka, nastala kao rezultat konvergencije

primene digitalnih tehnologija: raĉunarskih, telekomunikacionih i

multimedijalnih.

Veze Internet-a i ekonomije brojne su i raznovrsne, ра odatle novom

preduzeću, kao osnovnom elementu nove ekonomije, autori u literaturi daju

razliĉite nazive:

Peter Drucker: "networked organization"- umreţena organizacijа;

Peter Senge: "learning organization"- organizacija koja uĉi;

Davidow i Malone: "virtual corporation"- virtuelna korporacija;

Peter Keen: "relational organization"- relaciona organizacija;

Тот Peters: "crazy organization- luda organizacija;

D.Quinn Mils: "cluster organization"- grozdasta organizacija;

Russel Ackoff "democratic corporation" - demokratska korporacija;

James Brian Quinn: "intelligent enterprise" - inteligentno preduzeće;

Hammer i Champy: "reengineered corporation" - reinţenjerisana

korporacijа;

40

Verovatno najbolji, najĉešći i najtaĉniji naziv, koji obuhvata poslovanje

novih preduzeća na globalnom trţištu primenom internet tehnologija, jeste

digitalna ekonomija.

Digitalna ekonomija i znanje

Za savremeno društvo ĉesto se kaţe da je informaciono društvo, jer se

informacija verovatno prvi put u istoriji javlja kao najdragocenija roba. Osnovna

karakteristika informacionog društva jeste visoka efikasnost društvenih i

ekonomskih organizacija, ĉimе se stvaraju uslovi i za visok kvalitet ţivota njegovih

graĊana. Znanje postaje dominantan ĉinilac ekonomije takvog društva, ра se kaţe

da se ekonomija informacionog društva zasniva na znanju.

Treba imati na umu da je jedan od osnovnih proizvoda ekonomije bazirane

na znanju - novo znanje, koje se potom na trţištu javlja kao roba. Osnovni zadatak

informacionog društva jeste da stvori uslove i mehanizme роmoću kojih ćе se novo

znanje efektivno, racionalno i u što kraćem vremenu vratiti u proces proizvodnje

kao element sredstava za rad, predmeta rada i ţivog rada. Zatvaranjem pozitivne

povratne sprege u procesu proizvodnje na ranije opisani naĉin, ekonomija

informacionog društva uspostavlja se na kvalitativno višem nivou.

lako novi naĉin proizvodnje zadrţava mnoge karakteristike industrijske

proizvodnje, znanje predstavlja dominantan ĉinilac ekonomije koja se time sve više

transformiše u postindustrijsku, informacionu ekonomiju. Nova ekonomija menja

ustaljene obrasce poslovanja, i stvara se jedan novi model, nova paradigma

poslovanja.

Intelektualni kapital

Celokupno ljudsko znanje nastalo do kraja XIX veka udvostruĉeno je u

prvoj polovini XX veka, a od tada se udvostruĉava svakih pet do osam godina.

Mnogi analitiĉari smatraju da ćе najvaţniji resurs XXI veka biti znanje, jer je nova

ekonomija zasnovana na znanju, odnosno na primeni ljudskog know-how na sve

što proizvodimo i kako proizvodimo.

Organizacije moraju biti spremne da brzo prihvate nova znanja i da ih

efikasno primene, jer osnovni pokretaĉ razvoja postindustrijskog društva

predstavljaju informacije i ideje, a ne sirovine i jeftina radna snaga.

41

Kolektivno znanje organizacije - akumulirano iskustvo i struĉnost zapos-

lenih i partnera - jeste njen intelektualni kapital. Ovaj kapital predstavlja izuzetan

potencijal i moţe snaţno da doprinese trţišnoj vrednosti preduzeća u globalnoj

ekonomiji.

U nekim sluĉajevima intelektualni kapital je vaţniji od drugih oblika

kapitala, pa se liderstvo na globalnom nivou sve manje zasniva iskljuĉivo na

finansijskoj moći, a sve više na intelektualnom kapitalu. Kompanija Netscape iz

SAD predstavlja jedan od najboljih primera kako se bez realnih, tradicionalnih

oblika kapitala moţe ostvariti ogromna vrednost kompanije na berzi. Netscape je

praktiĉno "preko noći" na osnovu intelektualnog kapitala, u ovom sluĉaju softvera

za rad sa lnternetom, postao znaĉajna meĊunarodna kompanija donevši svojim

vlasnicima ogromno bogatstvo.

Upravljanje znanjem

Nova ekonomija zahteva i nove metode upravljanja, koje se odnose ne

samo na upravljanje klasiĉnim resursima vеć pre svega na upravljanje znanjem.

Izazov za one koji upravljaju znanjem dvostruk је: (1) da implementiraju

sistem koji ćе koordinirati tok informacija kako bi zaposleni mogli da pristupaju

specifiĉnom znanju vaţnom za njihov posao, i (2) da stvaraju procese koji ćе

pojedincima na raznim poslovnim funkcijama, moţda i iz raznih delova sveta,

omogućiti da dele znanje i praktiĉno ga koriste. Poenta u ovom deljenju

informacija jeste da se organizaciji obezbedi maksimalno iskorišćenje raspoloţivih

resursa znanja.

Mnoge organizacije rade na ubrzavanju poslovnih procesa i paralelno

izgraĊuju svoje resursa znanja. MeĊutim, veoma mali broj njih je iskoristio priliku,

radi boljeg poslovanja, da kombinuje brzinu sa znanjem. Kada do toga doĊe,

organizacije ćе biti u stanju da spremnije apsorbuje nove informacije i da novo

znanje iskoristi za bolju strategiju i efikasnije poslovanje. Kada oseti promene na

trţištu, organizacija ćе biti spremna da izvrši realokaciju resursa i da preusmeri

svoje trţišne aktivnosti. Ukratko, organizacija се postati inteligentnija i brţa, i tu

sposobnost ćе koristiti za povećanje svoje konkurentnosti i trţišne vrednosti. Osim

toga, znanje postaje i proizvod koji se moţe nuditi na trţištu i po tom osnovu

ostvarivati znaĉajan profit.

Kako kreirati sistem koji ćе prikupiti celokupno znanje kompanije i uĉiniti

ga dostupnim svim zaposlenima? Koliko je znanje znaĉajno najbolje govori

ĉinjenica da preko 40% kompanija sa liste Fortune 1000 ima direktora znanja

(CKO - Chief Knowledge Officer); njegov je zadatak da kreira infrastrukturu i

okruţenjе za širenjе i deljenje znanja u kompaniji.

42

Menadţeri znanja u kompaniji treba da osmisle i organizuju rad sa

znanjem kao intelektualnim kapitalom. Pristup resursima znanja najĉešće se

realizuje primenom savremenih informacionih tehnologija.

Resursi znanja zavise od delatnosti preduzeća, аli generalno su razasuti u

tehnološkim priruĉnicima, pravilnicima, poslovnim pismima, faks dopisima...

Uglavnom su na papirima koji su delimiĉno ukljuĉeni u postojeće informacione

sisteme, ali mnogo toga se nalazi "u glavama zaposlenih". Kako znati šta sve

zaposleni znaju? Kako to poznato i skriveno znanje (koje nije obuhvaćeno

informacionim sistemom) iskoristiti za bolje poslovanje preduzeća?

Još је znaĉajnije da mnogi podaci obuhvaćeni informacionim sistemom

preduzeća implicitno sadrţe nepoznata, neotkrivena znanja, koja mogu biti

znaĉajna za poslovanje. Za otkrivanje i analizu ovakvih znanja takoĊe se koriste

savremene informacione tehnologije: data warehouse (skladišta podataka), data

mining ("kopanje/rudarenje" podataka), search engine (mašine za pretraţivanje),

inteligent agents (inteligentni agenti). Detaljniji opis ovih tehnologija prevazilazi

okvire ove knjige, ali treba napomenuti da su intranet i Internet prirodno

okruţenje za njihovo korišćenje.

Organizacija koja uči

Na poĉetku novog milenijuma sve je jasnije da je sadašnji sistem

obrazovanja u krizi. On ne zadovoljava tekuće potrebe adekvatno, a moraće da se

suoĉi sa još većim pritiscima u godinama koja dolaze. Postojeći sistem obrazovanja,

uglavnom postavljen u XIX veku (u vreme jaĉanja industrijskog naĉina

proizvodnje) zasnovan je na pretpostavci da su promene znanja relativno spore;

zato je bilo optimalno najpre odreĊeno vreme uĉiti, a potom do kraja radnog veka

koristiti nauĉeno. Imajući u vidu naraslu brzinu promena u poslednjim decenijama

XX veka, zahtevi društva, kao celine, za odnosom uĉenja i rada bitno se menjaju.

Ranije su budući struĉnjaci odlazili na fakultete kako bi se pripremili za

odreĊenu profesionalnu karijeru, jer su se osnovne veštine i znanja sporije menjali

u nauci, inţenjerstvu, finansijama, pravu... MeĊutim, prema predviĊanjima

struĉnjaka, proseĉan radnik budućnosti imaće šest-sedam karijera, od kojih ćе

svaka zahtevati nove veštine, znanja, iskustva... Ranije je cilj obrazovanja bio da

ĉovek ovlada postojećim znanjem, a sada da pored toga nauĉi kako da stalno usvaja

nova znanja. Kineska poslovica kaţe: "Gladnog ĉoveka nahrani tako što ćes ga

nauĉiti da hvata ribu".

Kako savremene poslovanje zahteva sve intenzivniju primenu znanja,

multidisciplinarnost i saradnju - obrazovanje mora da daje i nove veštine:

pronalaţenja informacija, kritiĉkog razmišljanja, efikasnog komuniciranja, rada u

43

timovima, upravljanja projektima. Na primer, velika preduzeća smatraju da nije

dovoljno osnovno fakultetsko obrazovanja, jer se pravila poslovanja toliko brzo

menjaju da uvek ima novih koja se moraju nauĉiti. Ono što ove firme ţele nisu

diplomirani studenti koji "sve znaju", vеć oni koji osim znanja poseduju sposobnost

i spremnost da stalno uĉе.

Naţalost, konvencionalna organizacija preduzeća orijentisana je prvenst-

veno na obavljanje osnovne delatnosti, a ne na uĉenje. Pri uĉestalim zahtevima za

dopunskim obrazovanjem, tradicionalni naĉini permanentnog obrazovanja

suoĉavaju se sa o

Dragan Ćosić - Information&Communication TechnologyPomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu...

Documents

Transcript of Dragan Ćosić - Information&Communication TechnologyPomenuta infrastruktura omogućila je efikasnu...