Dr. Nick Biti+Raditi+Imati

Predgovor pdf izdanju

Potovani itaoci, pdf izdanje knjige BITI, RADITI, IMATI koje se nalazi pred vama, odgovor je na vae brojne molbe i zahteve za ponov-ljenim i novim izdanjem ove, po svemu neobine, knjige. Naime, za pro-teklih desetak godina, koliko je ovaj svojevrstan vodi za one koji znaju kuda idu prisutan u italakoj publici, doiveo je brojne interpretacije i postao sastavni deo ivota mnogih.

Moje predavake i druge aktivnosti nisu mi pruale priliku da se ovom knjigom iznova pozabavim, tim pre, to je u meuvremenu izalo iz tampe jo sedam knjiga i desetine CD-ova i DVD-ova. Meutim, pritisak i upiti vas, koji ste eleli ba ovu knjigu, rezultirao je odlukom da ovog puta ona izae u pdf formatu, uz minimalne, mahom tehnike korekcije, kao i osveenja ilustracija i priloga. Drugim reima, ova knjiga je kopija svog originala uz minimalne izmene i dopune.

U proteklih deset godina oekivao sam da njena aktuelnost slabi, no ivot i praksa su me u tome demantovali. Oigledno je da su teme i prin-cipi utkani u ovu knjigu danas jo aktuelniji i otuda mi je veliko zado-voljstvo da vam ovim putem knjigu BITI, RADITI, IMATI stavim na raspolaganje. elja mi je da je koristite na najsvrsishodniji nain, tj. da znanja koja bude iz nje crpli stavite u punu funkciju kvaliteta kako vaih linih, tako i profesionalnih ivota.

Srdano va,Dr Nick

U Novom Sadu, maja 2010.

Napomena: kopiranje i umnoavanje ove knjige odn. CD-a je strogo zabran-jeno, ali vas zato ohrabrujem da za linu upotrebu otprintate testove i beleke.

3Pred vama se nalazi knjiga napisana u jednom dahu nakon skoro deset godina mog intenzivnog rada u ovim oblastima, u vie desetina zemalja irom sveta. Naime, iako po osnovnom obrazovanju lekar, odavno sam shvatio da mogu biti od daleko znaajnije koristi ako pomaem zdra-vima, sretnim i uspenim ljudima da budu jo zdraviji, sretniji i uspeniji. Voen ovom idejom pre skoro punu deceniju poeo sam da drim semin-are irom sveta iz oblasti primenjene psihologije kao i nekih interdisci-plinarnih oblasti koje su tako preko potrebne ljudima, a naalost vrlo malo i jedva prisutne u konvencionalnim kolovanjima, posebno u zemljama postsocijalistike tranzicije u koju spada i naa.

Generalni problem koji zapaam u naoj zemlji danas mogao bi se definisati kao posledica injenice da smo u prolosti prolazili kroz infor-mativno veoma bogata kolovanja iz kojih smo u najveem broju sluajeva izlazili kao ljudi koji veoma mnogo znaju, a vrlo malo umeju. Suoen sa ovim fenomenom , kao i injenicom da sam se delom kolovao na Zapadu i imao prilike da sa obrazovnog aspekta sledim korene njihovog pragma-tizma i uspeha, zakljuio sam da u veini sluajeva naem svetu, kako to kau Crnogorci, pamet smeta. Sticajem okolnosti, obrazovanja, mental-nog i kulturnog naslea, decenijama su od naih glava stvarane banke beskorisnih podataka, inei nas sve defokusiranijim, samim tim, manje

Uvod

BITI RADITI IMATI

prodornim i manje uspenim. U tome vidim i sutinske razloge nae rela-tivno male kompatibilnosti sa savremenim svetskim tokovima i efikasnou kako Zapada tako i Dalekog Istoka, a istovremeno i odgovore na fenomen da sam u ivotu sreo ogroman broj naih ljudi irom sveta koji su, iako kolovani kod nas, u drugaijem okruenju pruili mnogo vie kao svoje maksimume od onoga to je bio sluaj dok su iveli u svom izvornom okruenju.

Za razliku od nas, proseni ovek zapadne civilizacije je informativ-no daleko siromaniji, tj. znanje mu je znaajno manje ali od onoga to zna moe, ume i primenjuje mnogo vei procenat nego to je to kod nas sluaj. Ovo se protee praktino na sve aspekte ivota, te otuda jo jedan paradoks da iako sredina ogromnih potencijala u znanju ipak smo u situ-aciji da esto i za veliku sumu novca kupujemo tui Know-how, odnosno primenjeno znanje.

Znanje koje nije u funkciji za mene i nije znanje te sam s toga ovom knjigom eleo da pruim mogunost itaocu da vidi, spozna i naui kako da ogromne resurse znanja koje ve poseduje uz primenu nekih konkret-nih tehnika stavi u funkciju povienja kvaliteta sopstvenog ivota, zdrav-lja, biznisa, porodice i drutva uopte.

Knjigu sam pisao u vie nivoa tako da podjednako moe da slui oveku opte radoznalosti, koji se nalazi u traganju za boljim sobom, kao i vrhunskom profesionalcu ili menaderu koji eli da svoja znanja i ume-nja dodatno obogati ili upotpuni. Pri tome mi je znaajno pomogla injenica da sam tokom proteklih godina i seminara irom sveta bio u situaciji da direktno komuniciram sa auditorijumom koji je inilo vie desetina hiljada slualaca, kao i da sakupim povratne informacije o tome ta su ovakva znanja znaila na planu poboljanja njihovog kvaliteta ivota, efektnosti i efikasnosti i sree uopte. Knjigu sam zamislio kao intimnog saputnika svih onih koji ele da budu najbolje to mogu biti, shvatajui da ivot nije generalna proba, ve pre svega, ogromni izazov i beskrajno bajkolika avantura. Zbog toga sam je i nazvao vodiem za one koji znaju kuda idu jer sam duboko ubeen u jednu staru izreku koja kae vodi, sledi ili se skloni s puta. Stoga je ovo tivo namenjeno onima koji su spremni da vode ili slede na putu realizacije sopstvenih vizija i ciljeva ije je ostvarenje motivisano pre svega eljom da jednog dana kada nas ne

4

Uvod

bude za sobom ostavimo bolji i lepi svet od onoga koji smo zatekli. Ve sama forma ukazuje na moju elju da ova knjiga bude i interaktivno sred-stvo i ogledalo njenih italaca o emu svedoe prisutni testovi, mentalne igre i prostori za beleke.

Sam naslov knjige odraava moje verovanje da je ovek, koji je jasan sam sebi, koji zna da odredi sopstvene koordinate u ivotu, prostoru i vremenu sposoban za velika dela. Ta dela i rad na njima u takvim uslo-vima neminovno predstavlja izvor ogromnog zadovoljstva, a materijalne i duhovne posledice samo su rezultat tog procesa jer za mene srea i uspeh su pre svega proces a ne destinacija. Otuda se mnoga poglavlja ove knjige upravo bave razliitim procesima.

Mentalno zdravlje kao pretpostavka sretnog, zabavnog i uspenog pojedinca poiva dobrim delom na njegovoj motivisanosti kao neophod-nom gorivu za svaki eljeni pomak u ivotu. Otuda sam motivaciji u ovoj knjizi posvetio znaajan prostor, bilo u formi individualne motivacije, bilo grupne, bilo u skrivenim formama vezanim za neke druge oblasti. Postizanje psihofizike ravnotee i ravnotee odnosa pojedinca sa okruenjem uopte, kako spoljanjim tako i njegovim unutranjim, jedna je od osnovnih pretpostavki sree i uspeha te poglavlje o stresu upravo sistematizuje neka znanja i daje konkretna uputstva u funkciji dostizanja ovih ciljeva.

Kako komunikacija predstavlja jedan od izuzetno znaajnih domena ljudi i ljudskosti uopte a njen nedostatak ili sakatost izvor brojnih nespo-razuma, konflikata i individualnih i drutvenih rascepa, komunikacija se nametnula kao imperativni deo knjige koja je u vaim rukama.

O menadmentu i rukovoenju liderstvu, u nas se veoma mnogo govori i pie. Osnivaju se svakodnevno razliite kole i fakulteti koji se oslanjaju na ove oblasti a da pri tome ogromna veina ljudi o ovim stva-rima praktino nita ne zna. Polazei od sopstvenog uverenja da nema sree i uspeha pa makar to bilo i u mikro okruenjima tipa porodice i kolektiva, bez poznavanja nekih osnovnih pretpostavki i tehnika, u knjizi sam se pomalo bavio i menadmentom i liderstvom, a samim tim logino i linim marketingom uz doticanje kulture odevanja i poslovnog bontona. injenica da su svi smrtni i predvidivog ali izvesnog konanog traja nja, uslovila je da intenzivnu panju poklonim upravljanju vremenom odnosno

5

BITI RADITI IMATI

tajm menadmentu u elji da razbijem neke predrasude (tipa nemam vremena) i pouim nekolikim tehnikama koje mogu svakom biti od koristi i pomoi.

injenica da je ovek pre svega drutveno bie, daje vrlo znaajno mesto grupnoj motivaciji i timskom radu. Ovo tim pre to, iako ueni da budemo deo tima, nismo nikada zapravo naueni ta je to tim, kako se on formira i funkcionie, kakva je uloga pojedinca u timu i koji su i kakvi ti odnosi koji ine da tim uvek ima vee izglede i anse u realizaciji postav-ljenih ciljeva od analogne grupe pojedinaca.

Od rane mladosti inimo i nesvesno mnoge aktivnosti koje bi se mogle podvesti pod opti pojam prodaja. Bilo da se radi o elji da se nekom dopadnemo, bilo da se radi o tome da elimo nekom da plasiramo neku svoju ideju ili pak fiziki neto da dodamo, svi se mi, de fakto, u takvim trenucima bavimo psiholokim igrama. One se mnogo jasnije mogu sagledati kroz poznavanje osnovnih principa psihologije prodaje kao i tehnikama angaovanja naih ula i naih podsvesti. ivot u okruenju ljudi, nepravilna komunikacija sa tim okruenjem iziskuje per-manentni proces nekakvih formi pregovaranja a ove dve oblasti, tj. psi-hologija prodaje i psihologija pregovaranja takoe zaslueno nalaze svoje mesto u ovoj knjizi.

Pre bezmalo deceniju i po na tlo Balkana je na velika vrata ula ideja mrenog marketinga (MLM-a) i u relativno kratkom periodu postala koliko pomodarstvo toliko i veliki biznis. Od tog vremena ekonomske politike i geopolitike okolnosti su se znaajno menjale i za mnoge ljude rad u mrenim sistemima prodaje postao je osnovni izvor prihoda i jedini izvor elementarne egzistencije. U ovakvim formama rada utoite su nali i brojni do jue vrlo obrazovani i drutveno visoko kotirani pojedinci pa i itavi slojevi praktino razorenog srednjeg sloja drutva. Imajui sve to u vidu smatrao sam moralnom obavezom da u zavrnom poglavlju ove knjige uinim osvrt upravo na mogunosti primene prethodno iznetih znanja u oblasti mrenog marketinga odnosno MLM-a. Ovo je istovre-meno bio i moj dug brojnim MLM firmama koje su me pozivale kao gosta predavaa gde sam u sluaocima nalazio svoje budue prijatelje, inspirac-iju i podrku. Duboko sam svestan da su vrlo riskantni poduhvati ove vrste koji imaju za cilj da zainteresuju i budu od koristi razliitim ciljnim gru-

6

Uvod

pama italaca odnosno korisnika. Svesno sam se upustio u taj rizik duboko uveren da posebnost ove knjige ini upravo ono to se ne nalazi u njenim tekstovima ve izmeu njenih redova. To je mogunost svakog od vas da upravo meu redovima ove knjige nae sopstvene, line koordinate te da se uz pomo ove knjige opredeli prema sebi samome, svom ivotu, okruenju, poslu, budunosti i tako dalje. Posebno elim da se zahvalim onima koji su me, bez obzira na moju tenju perfekcionizmu, ohrabrivali da ovu, ma koliko nesavrenu knjigu, ipak uobliim i objavim.

S ljubavlju va,

Novi Sad, oktobar 2001.

P.S. Molim vas da me sa svim vaim razmiljanjima, idejama, primedbama, pita njima i slino, kontaktirate putem e-maila, na adresu: [email protected]

7

Individualna motivacija klju uspeha

7

Pre nego to pristupim razradi tema u vezi sa motivacijom i ispunje nju obeanja datog u samom uvodu ove knjige, eleo bih da vas upoznam sa nekim injenicama u koje duboko verujem i zbog kojih sam se i latio ovako zamanog posla. Naime, duboko sam uveren da je prirodna tenja svakog oveka da nadivi svoje bioloko trajanje ostavljajui za sobom materijalna i duhovna dobra, kao i da traje kroz seanje generacija koje dolaze. Veina ljudi ove prirodne tendencije nije ni svesna pa je zbog toga u sutini nes-retna, optereena unutranjim pritiscima i rastrzana neravnoteom. Ideal svakog oveka je da ivi u ravnotei sa samim sobom i sa sopstvenim okruenjem te da svakog trenutka ini najbolje to moe. Uostalom, odavno je poznata injenica da samo budala radi, misli i ini manje od onoga to moe a da se mudar i ozbiljan ovek propinje na prste, i u moralnom i u duhovnom i u svakom drugom aspektu, u tenji da nadvisi samoga sebe. Uspeh nije neko konkretno odredite, ve je to skup pozitivnih naboja i oseanja i njihovih materijalnih obeleja u sklopu procesa u kretanju ka nekoj od usputnih stanica. Fenomen uspeha, sree, individualnog zado-voljstva i samorealizacije ne usuujem se da definiem za bilo koga od vas. To je pitanje doivljaja i pre svega merilo vrednosti svakog pojedinca. Meutim, duboko sam uveren da uspeh ne dolazi sam od sebe. On ima svoju cenu koju emo, ako ga elimo, platiti. Nasuprot, neuspeh dolazi sam od sebe, njegova cena je mnogo vea i on ne pita hoemo li da je platimo

1


BITI RADITI IMATI

ili ne. Naalost, veina ljudi to uvia kada se ve priblii kraju svoga puta i kada je prekasno da se bilo ta sutinski promeni.

Kao ovek koji se godinama bavi raznim oblastima obrazovanja, na praktino svim stranama sveta, imao sam priliku da se sretnem sa jednim udnim fenomenom. Naime, zapadna civilizacija je u sutini mnogo pragmatinija od istone i ima tendenciju da primenjuje visok procenat svojih znanja pretaui ih u umenja, u famozni Know-how. Nasuprot tome, zemlje Istone Evrope i Dalekog Istoka, kao i arapske zemlje, obeleava osobina da ljudi u sebi nose ogromne koliine informacija i teorijskih znanja, a u jako niskom procentu ih primenjuju ili ih primenjuju suvie dogmatski i nefleksibilno da bi to na duge staze imalo produktivno znaenje. U zemljama postsocijalistike tranzicije se upravo sreemo sa ovim problemom. Svako od vas mogao bi da napie tomove knjiga iz raznih oblasti i nesvesno posedujui u svojim engramima (modane jed-inice pamenja) ogromne koliine podataka koje su potpuno nebitne za ivot, oseanja, odnose, materijalna dobra, standarde itd.

Meutim, kada neto od tog znanja treba primeniti, onda kao da sma-tramo da je to nedostojno naeg intelekta, te uprkos tome to veina ljudi zna ta treba da radi u ivotu, naalost, ne radi ono to zna da treba da radi. Kada smo ve kod znanja, da kaem i to da se znanje grubo moe podel-iti na etiri kategorije:

1. Znam da Znam2. Znam da ne Znam3. ne Znam da ne Znam4. ne Znam da Znam

eleo bih da ovo malo pojasnim. Na moje veliko aljenje, veina ljudi iz naeg okruenja kree se u zaaranom krugu prve dve kategorije.

8

ZNANJE JE OTROV KOJI U VELIKIM DOZAMA LEI A U MALIM UBIJA!

Mor Jokai

ZNANJE JE KAO EK! NITA NE VREDI DOK GA NE UNOVITE!

Nepoznati autor


Znai, ili u nedogled raspolae i vrti znanjima koja su ve odavno ovla-dana, ili koristi drugu kategoriju kao izgovor da u ivotu ne radi ni ono-liko, ni ono to bi mogao. Sutina ivotnog izazova i uenja u ivotu nije u znanju nego u primeni tog znanja ili, kako ja to volim da kaem znan-je koje nije u funkciji nije znanje.

Pravi izazov za oveka koji eli da napreduje, koji eli da realizuje svoje ivotne misije i ciljeve, jeste u tome da tei da osvaja ona prostranstva znanja za koja i ne zna da ih ne poznaje, odnosno ne zna da postoje. Nemojte nikada zaboraviti da se u ovoj oblasti znanja, odnosno neznanja, kriju oni izazovi koji su uinili da od malog, radoznalog deteta postanemo ovek pun raznih znanja od elementarnih kao to su hodanje i komuniciranje, zadovoljavanje fiziolokih potreba, pa sve do uzvienih znanja na kojima poiva ljudska duhovnost i intelektualnost. Takoe, na moju veliku alost, veinu oveanstva (a neki to procenjuju na 95%) ine ljudi koji su se uaurili u svoje dnevne rutine i nezainteresovani su za bilo kakvu nadgradnju, tavore u ivotu bez izazova intelektualnih, duhovnih i emocionalnih perspektiva. To su ljudi koji veruju da su formalno (zato to su dostigli punoletstvo, nekakve diplome, radna mesta i drutvene poloaje i statuse) ostvarili svoju ivotnu misiju. To ne samo da nije tako ve, naprotiv, ugasivi u sebi deju radoznalost i tenju ka novim izazo-vima intelekta i osvajanja novih znanja, sebe su praktino hermetizovali u funkcije jedva 2% modane kore.

Otkrivanje novih horizonata ovekovog neznanja, kako u individual-nom tako i u drutvenom smislu, preduslov je napretka pojedinca i oveanstva uopte. Za pojedinca je to tim znaajnije, a za onog ko eli

9

KO ZNA, A NE ZNA DA ZNA PROBUDI GA! KO NE ZNA, A ZNA DA NE ZNA NAUI GA! KO ZNA, A ZNA DA ZNA SLEDI GA! KO NE ZNA, A NE ZNA DA NE ZNA OBII GA!Nepoznati autor

MORATE SE UITI NA TUIM GREKAMA, JER NEETE IVETI TOLIKO DUGO DA BISTE SE NAUILI NA SVOJIM!

Sam Levenson

BITI RADITI IMATI

da bude poslovni ovek i menader to je apsolutni imperativ. Prolazei kroz ovu fazu, mi stvaramo preduslove da dosegnemo etvrtu fazu kada prestajemo da budemo svesni svoga znanja, odnosno kada ono postaje do te mere deo nas i sastavni deo naeg ponaanja i ivota, da ga nismo ni svesni. Ovo ste nebrojeno puta imali prilike da iskusite u susretu sa delo-vanjem osobe koja je majstor svoga posla umetnik, sportista itd. Kada majstor neto radi onda to deluje lako i jednostavno pa nam se ini da bismo to mogli i mi. Skloni smo ak da uzvikujemo: "pa to nije nita, to moe svako!" Kada, pak, s druge strane, zapitate majstora svoga posla ili zanata, uspenog oveka, kako mu je to polo za rukom, on ne zna da vam to objasni. Prosto naprosto, to je neto to je toliko duboko deo njega da ga nije ni svestan.

Otuda je i osnovna ideja ove knjige da vas upoznam sa nekim prin-cipima i pruim osnovne odgovore na pitanje kako se neto postie, kako biste mogli da se bavite daleko sutinskijim pitanjima, tipa ta je to to vi elite da postignete i ostvarite primenom tih znanja odnosno umenja. Postoji jo jedan razlog zbog kojeg je ovo vrlo znaajna tema, a to je injenica da su se proteklih godina u naem okruenju, pa i u svetu uopte, desile mnoge sutinske promene. One su se neminovno odrazile na svakog od nas. Preraspodela drutvenog i privatnog kapitala, nestanak ogromnog dela srednjeg stalea, kao i stavljanje materijalnih dobara u prvi plan, uinili su da neminovno doe i do dubokih intelektualnih, duhovnih i moralnih promena kako u drutvu tako i u svakom pojedincu.

Sutina ljudskog odnosa prema sebi i okolini moe se definisati sa tri osnovna elementa: biti, raditi, imati. Potresi u materijalnoj sferi i njeno stavljanje u prvi plan rezultirali su tako da je, za ogroman broj ljudi, materijalno posedovanje postalo ne samo simbol drutvenog statusa, ve i instrument drutvenog pozicioniranja. Drugim reima, razvio se obrazac po kome onaj koji ima moe da radi ta mu se hoe, sledstveno tome postaje prepoznat, ljudi mu se dive, tee da mu budu u blizini, tee da ga imitiraju, slede i tako dalje, te tako on postaje neko, i kroz doivljaj i oi drugih postaje drutveni subjekat i ispunjenje ovekove potrebe samoreal-izacije. Zato to ima, on radi ta hoe i samim tim je neko. Dinamini svet u kome ivimo je svojom svakodnevnom neminovnou uverio mnoge da ovakav tronoac stoji na klimavim nogama i da je jo uvek neprikosnoven antiki ideal oveka koji kao jaka, kompaktna i izbalansirana, samosvojna

10


i sebi jasna linost, predstavlja bit iz koje sve drugo proistie. Naime, ideal je da, zato to si kao linost neko, moe da se opredeljuje za to da u ivotu radi ono to te veseli i ispunjava i to predstavlja deo konteksta tvoje ivotne misije. Tako fokusiran ovek u startu obezbeuje sebi zado-

voljstva izazova, kreiranja sopstvenog ivota, fokusira se na to i nesvesno ostvaruje i materijalne aspekte, odnosno onu treu kariku, tj. imati. To je kao kada se neko bavi hobijem i, na primer, ceo ivot skuplja marke i uiva u tome, ne gledajui na materijalni aspekt vrednosti svoje kolekcije, a usput se ispostavi da ona ima basnoslovnu vrednost u novcu. Ili primer iz ivota gde veina ljudi, koja je sanjala i matala o svom domu, kada jednom i stigne do njega, ne zna kako se to desilo ve se jedino sea rados-nih trenutaka kreiranja i planiranja svake cigle i svakog detalja ugraenog u taj dom, koji je u njihovoj mati iveo daleko pre nego to je ostvarena materijalna baza. Za razliku od njih, veina onih koji su bili preokupirani koliinom novca potrebnom da se plati da bi se uselili u dom po principu klju u ruke, zauvek ima u glavi nepregledni broj primedbi koje ne proistiu iz injeninog stanja ve iz fakta da je za njih to samo objekat a ne dom, predmet a ne i duhovna dimenzija.

ivimo u okruenju ljudi i pitanje spoznaje samoga sebe je istovre-meno i pitanje kvalitetnog odnosa sa okruenjem. Bez obzira na to da li ste poslovni ovek ili neko, ko uei se iz ove knjige eli da unapredi svoj lini ili porodini ivot, vi ste nesporno opredeljeni za to da posao i ivot

11

BITI RADITI IMATI

planirate, organizujete, kontroliete i samim tim kao pravi voa i vodite. Svi ljudi ele da uspeju u ivotu a ja sam se opredelio za ulogu da im pomognem i pokaem kako. Kao to rekoh, to nije sticaj okolnosti ve skup svakodnevnih smiljenih, svrsishodnih, celishodnih aktivnosti, pa haj'te da se na trenutak zadrimo na jednom vrlo konkretnom pitanju:

taviinite izdanaudan, iznedeljeunedelju,sistemski idosledno,dabisteodrali,paidaljerazvilivaevrednosti?

Ako vam je vana materijalna sigurnost:

tasteuinilinapoveanjuvaihradnihsposobnosti?

tasteuili,tasteitali,kakosteserazvijali?

Ako vam je vana srea vae porodice:

tasteuinilidavaaporodicabudesrenija?

Kolikosterazgovarali,igralise,etaliizabavljalisalanovimavaeporodice?

Ako vam je vano zdravlje:

tasteuinilidapopravitevaezdravlje?

Kojimsportomstesebavili?tastejeliipili?Kolikostespavali?

Ako su vam vani prijatelji:

tasteuinilizasvojeprijateljskeveze?

Dalistesesretalisaprijateljima?tastezajednoradili?

Ako vam je vaan unutranji mir:

tasteuinilizasvojuuravnoteenost?

Dalistesvesnousporilitempoiiskljuilise?

Jesteliprovodilivremesami,uprirodi?

Ve sam pogled na kategorije traenih odgovora jasno nam pokazuje koliko se u stvari malo bavimo sobom i kako ivot prihvatamo olako.

12


ovek je najuzvienija kreacija prirode i zasluuje najvee uvaavanje i panju, a pri tome svi ivimo u jednom ogromnom paradoksu. Naime, vie se bavimo svojim automobilom i njegovim servisiranjem, dolivanjem goriva, ulja i krpljenjem limarije, ili pak biljkom u saksiji na prozoru naeg doma, tuim ivotima, domaim ivotinjama i slino, nego to se bavimo sopstvenim ivotom, njegovim kreiranjem i realizacijom. Nije onda ni udo to toliko nesretnih, toliko promaenih ljudi tumara planetom Zemljom. Kako ja to esto metaforino opisujem, majka rodi udo i d nam ga da od njega napravimo jo vee udo, a u veini sluajeva od toga ispadne makar ta. Kao kada bi dopustili da bogom dani komad drveta stvoren da od njega Stradivarijus napravi najlepu, najzvuniju i najvredniju violinu, zavri kao cepanica u neijem tuem ognjitu ili kaminu.

Psihofiziki, prosenom oveku su roenjem teorijski pruene sve mogunosti ovoga sveta. Tvorac nije iao od jednog do drugog govorei ti si mi simpatian, ti e biti sretan i uspean a ti nee, i tako dalje. Naprotiv, svako od nas je u ivotu onoliko sretan i uspean koliko je spreman da ispotuje neke principe, da uloi svoju energiju u pravom trenutku u prave stvari i koliko je spreman da primeni znanja dostupna danas oveanstvu u oblasti primenjene psihologije, pa samim tim i psihologije uspeha.

Teorijski, svako od nas moe imati ta god poeli, moe postii ta god poeli ali ne i sve to poeli. Ovo proistie iz injenice da je ljudski vek vremenski ogranien i da u njegovom trajanju kraj dolazi nepredvid-ivo, a tokom tog trajanja mi se neprekidno menjamo kao i okolnosti oko nas. Onaj koji shvati da to se pre opredeli i odlui ta mu je najvanije u ivotu, taj ima prednost i veliku ansu da to i ostvari. Takvih je, naalost malo. Neki kau jedva 5%. Preostalih 95% oveanstva se ponaa kao da je ivot generalna proba, kao da se u njemu ima beskrajno vremena i ne ini nita. Delimino i zbog toga to ne eli da izgubi iluziju i privid da teorijski moe svata. To ete esto uti kada ljudi kau samo da sam hteo, mogao sam to ili ono, a pri tome kada zatraite da vam konkretno ukau na to ta su oni zapravo hteli a ta su uradili, osim tog privida i iluzije nema nikakvog odgovora. Ovo me podsea na staru priu o antikom seljaku koji je odveo magarca na livadu i na magarevu nesreu ostavio ga izmeu dva plasta sena. Kada je posle nekoliko dana doao po njega naao ga je uginulog. Siroti magarac je krepao od gladi ne mogavi da odlui sa kog plasta da jede seno. Za razliku od takvih, mali broj ljudi se

13

BITI RADITI IMATI

vrlo rano opredeljuje za to da uzme kontrolu nad sopstvenim ivotom, da spozna neke elementarne injenice i da ih iskoristi u svoju korist, na linu sreu i zadovoljstvo ali i korist i zadovoljstvo svog okruenja takoe. ak i tamo gde mu te injenice ne idu u prilog, takav ovek je spreman da u njima vidi izazov, da ih obuzda i iskoristi da i one rade za njega. Sledea pria je upravo pria o pragmatinim aspektima korienja nekih principa u cilju realizacije naih ivotnih misija i daljih otiskivanja putem uspeha, sree, zadovoljstva, bogatstva i ega god poelite.

Verovatno ste i sami zapazili da ima dana kada smo prividno bez razloga dobre volje, kada na sve gledamo optimistiki, puni elana, spremni na akciju, kada nam nita nije teko i kada u svemu vidimo ansu. Istovremeno, svesni smo dana kada nam nije ni do ega, kada bi najradije ostali u krevetu, kada nas nita ne raduje, kada teko nalazimo smisao u ivotu, poslu, sebi i ljudima oko sebe. To je jedno prirodno stanje koje, na ravno, kod nekih ljudi izlazi iz opsega onoga to se smatra statistiki normalnim, kada to prelazi u manijakalnost ili depresiju, no o tome neemo sada. Sutina je upravo u sledeem da svesni toga, primenjujui odreene tehnike i organizujui ivot na bazi primene odreenih znanja, ove nega-tivne faze uinimo to reim i to kraim a pozitivne to duim i to eim.

Svi imamo neke svoje skrivene elje, snove, ciljeve u ivotu, i njih grubo moete poistovetiti sa nekim prevoznim sredstvom koje, bez obzira na to koliko bilo tehniki savreno, lepo i moderno, udobno i komforno, samo po sebi nema nikakvog smisla i funkcije bez pokretakog goriva i energije. Ono to pokree ljude, ono to predstavlja gorivo za sreu i uspeh to je ljudska motivisanost. Otuda nije sluajno to oblast motivacije pred-stavlja sastavni i obavezni deo svih savremenih kolovanja irom sveta, a naroito menaderskih, polazei od injenice da ovek, da bi mogao motivisati druge, mora pre svega biti u stanju da spozna sebe i motivie samoga sebe pa tek onda druge. Brojne su definicije motivacije, a za mene najoptija i najprihvatljivija jeste ta da je motivacija sve ono to znanje i umenje pretvara u uspeh (sreu ili neki konkretno postavljen cilj).

Treba znati da su ljudi u optem sluaju najmotivisaniji za neku akciju kada su anse za postizanje cilja 50%:50%. to se tie uspenih i veoma uspenih ljudi, kod njih se motivisanost, odnosno najvie motivi-

14


sanost za neko delanje pomera ka zonama manje verovatnoe. Drugim reima, oni su motivisani kada neto nije lako i kada naravno, to ne moe svako. To ete vremenom otkriti i kod sebe u trenucima kada e vam poseban izazov predstavljati neto od ega drugi ve odustaju ili neto za ta postoji generalno miljenje da je na granici mogueg. Ovo je, naravno, sve u vezi sa ovekovom tenjom ka samorealizaciji i psiholokom izdva-janju iz sivila mediokritetstva i uravnilovke. Ovo je razlog zbog ega se na Zapadu aci od poetka usmeravaju na obilje izbornih predmeta, upravo sa ciljem razvijanja posebnosti na bazi linih afiniteta i kvaliteta. Zato, od ovog trenutka vas molim da se ne oseate igosano i neprijatno zato to ste posebni ve, naprotiv, da negujete svoje posebnosti jer su one upravo to to vas svrstava u ka tegoriju ljudi koji menjaju svet i ostavljaju sutinski trag za sobom.

S tim u vezi elim da kaem da u ivotu postoje dve kategorije ljudi. Grubo reeno, ogromna veina je onih koji svojim ivotom i ponaanjem negiraju potencijale oveka, njegove mogunosti i resurse, i praktino jedini trag koji ostave za sobom je trag u WC olji. Drugi, neuporedivo manji deo populacije, ine oni koji aktivno menjaju svet, pre svega menjajui sebe, ostavljajui trag koji se meri ehom generacija i generacija koje dolaze za nama. Te dve kategorije ljudi ete sretati itavog ivota i to je neminovnost. No, ne dajte da vas zavede brojnost one prve grupe, jer u ivotu je sutinski bitan jedino kvalitet. Druite se sa onim drugima, jer to je jedini put i nain da sebi dokaete i pokaete koliko stvarno vredite.

Svako od nas u ivotu ima neto to ja nazivam kapitalom za uspeh, tj. svega ima dovoljno da moe da postigne ta god naumi u ivotu, pod uslovom da to koristi racionalno i pametno, usmereno i ciljano. Nije sluajno ono to jedna stara indijska poslovica govori: ako ne zna kuda ide, gde god da stigne na pogrenom si mestu. Ako pak, s druge strane znamo kuda idemo i znamo ta elimo da postignemo, onda e nam nai lini

15

USPEH NE DOLAZI SAM OD SEBE: ON IMA SVOJU CENU KOJU EMO, AKO GA ELIMO, PLATITI.

NEUSPEH DOLAZI SAM OD SEBE, ALI NJEGOVA CENA JE MNOGO VEA I ON NE PITA HOEMO LI DA JE PLATIMO.

BITI RADITI IMATI

resursi biti dovoljni te e biti prodorni, usmereni u pravom trenutku na prave stvari. Ljudi esto kau da u ivotu za neto nemaju dovoljno vre-mena, a najee nemaju vremena da se pozabave sopstvenim ivotom. Koji je to cinizam kada znamo da i najuspeniji i najbogatiji ljudi sveta kao i prosjaci pred Sabornim hramom imaju isto vremena u ivotu, tj. 24 sata dnevno. Nije li onda ispravnije da se ubudue, kada god elimo da kaemo da za neto nemamo vremena pri emu mislimo na neto bitno, ugrizemo za jezik i umesto toga kaemo sebi, jasno i glasno ja ne umem da orga-nizujem svoje vreme. To nam otvara perspektive, to nam pomae da racio-nalnije upotrebimo vreme, umesto to ga iracionalno troimo. Energija je drugi element naeg kapitala, gde, poput karatiste, usmerena u jednu konk-retnu taku, bez obzira na to koliko mala bila, moe imati prodornu i razornu mo. Veina ljudi se, naalost, moe poistovetiti sa grogiranim bokserom koji uludo i uprazno zamahuje pesnicama i svakim zamahom je sve umorniji, sporiji i tromiji. Zbog toga je potrebno vratiti se na ranije iskazanu injenicu da je najvanija stvar u ivotu da odluimo ta nam je najvanije, te da na to svim svojim silama prionemo. Znanje je na ogro-man kapital. No, kao to rekoh, jedino znanje, koje je u funkciji, ima pravo da se zove znanjem. Znanja imamo onoliko koliko imamo, ali ako mu pristupimo sa otvorenou i radoznalou malog deteta, tragajui stalno za onim to ne znamo da ne znamo i teei da postanemo majstori koji nisu ni svesni da znaju ta sve znaju, znanje postaje saveznik i sredstvo koje nas vodi do cilja. Svaki ovek ima gomilu elja. Te elje su obojene najrazliitijim motivima i naalost, vrlo esto, posledica su elja ljudi oko nas a ne nas samih. Otuda esto mislimo da su neke elje nae i onda kada su indukovane od strane roditelja, okruenja, navika i tako dalje. Na pravi kapital za uspeh predstavljaju one elje koje su izvorno nae, za koje sutinski smatramo i elimo da obelee na ivotni put. Da biste to lake razluili, postavite sebi ve davno citirano pitanje: Kada bi mi lekari saoptili da mi je preostala jo godina dana ivota, ta bih eleo, kako bih eleo i s kim bih eleo da je proivim? Nezaobilazni elementi naeg kapi-tala za uspeh su i naa mata, samopouzdanje i samosvest. Mata je, valjda, najzloupotrebljavanija stvar koju posedujemo od nas samih. Naime, oveku je mata data kao radionica za projektovanje i razradu vizija, tj. projekcija budunosti, za kreiranje i trasiranje budueg ivota. Veina ljudi je ne doivljava i ne koristi na taj nain. Oni mataju o iracionalnim stva-rima izvan konteksta vremena i prostora i resursa, po principu ta bi bilo

16


kad bi bilo. Umesto da se kroz matu suoavaju sa realnou sadanjosti i projektuju vizije budunosti, mnogi mataju na sledei nain: kako bi sad bilo lepo da sam princeza u nekoj kuli zamka, sedim i mirno vezem goblene i ekam na princa iz bajke a onda se on pojavi na belom konju i odjaemo u budunost u kojoj emo dugo i sretno iveti.

Ljudi u principu misle dobro ili runo sa ili bez razloga, no ogro-man broj nema nikakvo miljenje ili svoje miljenje ne moe da podu-pre injenicama. Da bih vam doarao bar deli potencijala koji u sebi nosite i kojim ste spremni da preduzmete sve potrebne korake u ivotu da biste bili sretni, uspeni i zadovoljni, dajem vam primer liste vaih moguih kvaliteta. Apelujem na vas da je po potrebi dopunite a da, oznaavajui onu osobinu koju smatrate da se odnosi na vas, stvorite brzu i pouzdanu sliku o tome koliko ste vi ve ovog trenutka spremni da budete bolji, sretniji, uspeniji nego to ve jeste.

atraktivan ima svoje principe

brian ima vizije

brzo ui informisan

disciplinovan inspirativan

divi se drugima inteligentan

dobar je matematiar iskren

dobar je prijatelj istinoljubiv

dobar je roditelj izazovan

dobar je sused komunikativan

dobar je u mehanici kreativan

dobar je voa lako se prilagoava

dobar manuelac lako sklapa poznanstva

dobar u svom poslu lepo pria

dobro igra lojalan

17

MOJ POETNI KAPITAL ZA USPEH"INVENTARSKA LISTA"

BITI RADITI IMATI

dobro izgleda miroljubiv

dobro kuva motivie druge

dobro organizuje posao muzikalan

dobro peva naitan

dobro pria viceve ne predaje se

dobro je razvijen nean

dobro se slae sa drugima neposredan

dobrog je obrazovanja nepovodljiv

dri se dogovora nesebian

drueljubiv nezavistan

duhovit odan

efektan odgovoran

efikasan odluan

elegantan odvaan

emotivan ohrabruje druge

- entuzijasta - optimista

govori strane jezike oseajan

graciozan ostavlja dobar utisak

hrabar otvoren

ima dobar ukus pametan

ima prioritete portvovan

ima puno prijatelja pomirljiv

poslovan "iroke ruke"

postavlja ciljeve tolerantan

pouzdan topao i srdaan

poverljiv uljudan

pozitivan umetniki nastrojen

- poten - uredan

18


potuje autoritete usmeren, fokusiran

potuje sebe uvaava savete

potuju ga uverljiv

prihvata odgovornost uviavan

- prijatan - veseo

prijateljski raspoloen vitalan

- pun razumevanja - vizionar

puno prua vole ga

radoznao voli da se stara o drugima

razborit voli da uini drugima

romantian zabavan

- samosvojan - zdrav

samouveren zahvalan

saradljiv zavrava posao

snane linosti zna ta hoe

- spontan -

sportski tip

sposoban da izvrava nareenja

sposoban da nareuje

- sposoban da se stara o sebi -

spreman da rizikuje

srean

taan

staloen

- strastan -

strpljiv

svojstven (autentian)

19

BITI RADITI IMATI

to se samopouzdanja tie, ono je direktna posledica ljudskih aktivnosti i rezultat iskustava koja iz njih proistiu. Samopouzdanje je tim manje to smo manje aktivni, to vie podleemo inerciji neinjenja i to manje argumenata imamo na bazi linog iskustva po kojima moemo da cenimo svoje sposobnosti umenja pa samim tim i reenosti za budue. S tim u vezi neraskidivo je povezana i ljudska samosvest kao jedna od ljud-skih posebnosti. To je jedinstvena sposobnost oveka da spozna samoga sebe. To koliko je ta osobina oveku uroena, najbolje moe da ilustruje sledei primer: zamislite sebe kako sedite negde drei se za svetiljku nad vaom glavom i od gore gledate na sebe kako u ruci drite ovu knjigu, itate ove redove i istovremeno zamiljate sebe kako visite drei se za svetiljku nad vaom glavom. Da li moete to da zamislite? Pa naravno da moete. estitam! Jer to to je vama logino, to nijednoj drugoj vrsti na planeti Zemlji osim ljudskih bia nije mogue da zamisli i shvati. E, vidite, ta ista samosvest je data oveku kao mogunost da sebe spozna kako u odnosu na sopstvene elje i psihofiziko stanje, tako i u odnosu na okruenje, na vreme sadanje i vreme budue. Dato mu je kao vrlina da, realno procenjujui gde se nalazi i gde se to nalazi u odnosu na ono gde eli da se nalazi u budunosti, moe da mata i planira, stvara jasnu strate-giju i realizuje budue korake. Opet, naalost, veina ljudi ne shvata funkciju samosvesti a jo manje je upotrebljava na adekvatan nain. Za veinu ljudi daleko je blii i prirodniji put onaj koji ja nazivam relativistikim pristupom. Naime, ljudi u tenji da se zavaravaju i uljuljku-ju u svom komformizmu, sebe procenjuju na osnovu poreenja s drugima. Otuda ete esto uti iskaze tipa "kako je drugima, meni nije strano ili nije ni tako loe..." ili "ja sam uspeniji od drugih jer su oni nesretni a ja sam manje nesretan...", "ti si siromaan, ja sam manje siromaan...", "ti si bolestan, ja sam manje bolestan od tebe..." i tako dalje.

Prilagodljivost predstavlja takoe znaajnu vrlinu i element kapitala za uspeh. Za mene je prilagodljivost odraz visokog stepena inteligencije, svesnih i nesvesnih reakcija, sa ciljem ostvarivanja saglasja sa stalno me njajuim okruenjem i, kako spoljanjim tako i unutranjim, okolnos-tima.

20

NE DOPUSTITE DA PROGRAMIRANJE U PROLOSTI KONTROLIE VAU SADANJOST I BUDUNOST.


Za bolje razumevanje sopstvene motivacije, kao i ljudi oko nas, potrebno je da znamo da se svi ljudi mogu grubo podeliti u dve kategorije: prvu, veinsku kategoriju ine takozvani reaktivni ljudi ije se po naanje u sutini svodi na nie oblike ivotinjskog ponaanja, tj. oni deluju, stupaju u akciju tek kada je ona izazvana neim spolja te je u sutini svaka njihova akcija reakcija na neki impuls. To su ljudi kojima je potrebno da im se dese neke strane stvari u ivotu da bi shvatili da mogu da se menjaju, prilagoavaju, funkcioniu, deluju i ostvaruju neke ciljeve. To su ljudi kojima je potrebno da doive neposredne ivotne opasnosti, gladovanje i slino, da bi shvatili da mogu da privrede, da mogu sami da utiu da se situacija promeni i to u njihovu korist. Za razliku od njih, svet menjaju tzv. proaktivni ljudi, ljudi okrenuti aktivnosti, ljudi noeni unutranjim nagonom za delovanjem. To su ljudi koji nisu ni svesni da koriste jedan od prirodnih zakona inerciju koja u ovom sluaju, za razliku od reaktivnih, veoma pomae, jer i nesvesno, to su aktivniji, to tee da budu jo aktivniji, a za ta postoji i fizioloka osnova o kojoj u go voriti kasnije.

Jedna znaajna stvar koja razlikuje oveka od ivotinje sadrana je upravo u injenici da kod oveka, izmeu odreenog spoljanjeg stimu-lansa i unutranjeg odgovora, odnosno reakcije, postoji kratka vremenska pukotina u kojoj se realizuje ono to se naziva sloboda izbora. ivotinja nema tu mogunost i zbog toga je kod nje mogue predvideti odgovor na konkretni stimulans (ovim se posebno bavio profesor Pavlov u svojim studijama o uslovnim refleksima). Za razliku od ivotinje, ovek moe da bira i da se svesno opredeljuje za reakcije na konkretni stimulans. To, kako emo na neto reagovati, zavisi iskljuivo od nas. To je naa sloboda izbora. Ta sloboda izbora poiva na etiri elementa. O samosvesti i mati je ve bilo rei. Savest je trei element na koji se u irem smislu nadove-zuju i elementi morala, etike i slinih kategorija. Vrlo interesantan je etvrti element slobode izbora, tzv. slobodnavolja. Kao to svaki ovek ima slobodu izbora, tako i neminovno nosi u sebi slobodnu volju. U mnogim sistemima i u mnogim vremenima ta slobodna volja je namerno ili sluajno guena, iako ona u sutini predstavlja pokreta mnogih deavanja u oveku i oko njega. Koliko ne shvatamo znaenje ovog ovekovog kvaliteta dovoljno govori injenica da i nesvesno svoju slobodnu volju stavljamo na raspolaganje drugima praktino svakodnevno. esto to radimo iz istog komformizma, kada u elementarnim komunikacijama, samo zato to smo lenji da se bavimo sobom i svojim mislima, preputamo

21

BITI RADITI IMATI

odluke koje su direktno u vezi sa naom slobodnom voljom drugima. To se naroito jasno vidi kada na neka pitanja odgovaramo po tipu "kako ti kae" ili "kako ti hoe" ili pak kada neke stvari stavljamo iznad svoje slobodne volje i svoje linosti po principu "ja to moram", "ta e oni o meni misliti ako to ne uradim", itd.

Proaktivni ljudi su generalno pozitivne linosti koje predstavljaju drutvenu avangardu. To su kreativni ljudi koji do maksimuma koriste potencijale kako leve tako i desne hemisfere mozga. Naime, moda vam je poznato, hemisfere u ljudskom mozgu nose razliite funkcije te se o

22

uspeniljudi...

SU BEZ PREDRASUDA!

SU UVEK FOKUSIRANI I "U TOKU"!

SU PUNI ENTUZIJAZMA!

SU SPREMNI NA KRITIKU!

U SVAKOM PROBLEMU VIDE IZAZOV!

NISU SEBINI!

U SVEMU VIDE DOBRO!

SU STRPLJIVI I UPORNI!

NISU ZAVIDLJIVI!

VERUJU U SEBE!

SE NE BOJE NEUSPEHA!

SU ODGOVORNI ZA SVOJE POSTUPKE!

SU KOOPERATIVNI!

OHRABRUJU DRUGE!

NISU SITNIAVI!

UVEK IMAJU PLAN!

IMAJU PISANE CILJEVE!

DOBRO PLANIRAJU VREME!

ZNAJU SVOJ POSAO!

STALNO UE!

SE NE BOJE PROMENA!

NIKADA NISU MALODUNI!


dominantnoj ulozi leve ili desne hemisfere moe zakljuivati na bazi oso-bina i ponaanja pojedinih linosti u pojedinim situacijama. Za uspenog oveka od izuzetne je vanosti simultano korienje funkcija obe hemis-fere, tj. maksimalna mobilizacija svih modanih potencijala. Kao to sam ranije rekao, na ogromno aljenje, veina ljudi koristi zanemarljivo mali procenat svojih modanih potencijala. Pri tome, treba na glasiti da je ljud-ski mozak fenomenalna struktura koju nikada nee moi zameniti nijedan kompjuter. Naime, bez obzira na to koliko savren i memorijom bogat kompjuter bio, binarnost protoka njegovih informacija ograniava nje-gove funkcije na jednu funkciju u jedinici vremena. Za razliku od toga, ljudski mozak predstavlja potencijal od 16 milijardi elija koje istovre-meno pojedinano i na 16 milijardi faktorijel naina moe da obradi neogranieni broj informacija. Leva hemisfera nosi u sebi osobine prizem-nosti, jednostavnosti, tanosti, ablonizovanosti i praktinosti, dok nam desna otkriva znaenja, pomae u uoptavanjima, korelacijama, meta-forama i sanjarenjima i predstavlja ishodite naeg optimizma. Ve iz ove grube ematinosti jasno je vidljivo koliki se potencijal krije u njihovom integrisanom korienju.

Naalost, ljudi tee ablonima koji vremenom prerastaju u navike a skup navika ini modane mape ili paradigme koje, koliko god nam pomau u ivotu, predstavljaju na duge staze limitirajue faktore koji gue slobodu linosti. Ovo je naroito izraeno u sluajevima gde su te navike, abloni i norme ponaanja indukovane spolja, tj. od okoline, i kada ih ne doivljavamo kao svoje. Zbog toga se linost osea ugroeno, pod stalnim je pritiscima i neminovno dolazi u njoj do pukotina, pa neretko i do ras-pada. Jo davno je openhauer rekao da tri etvrtine stvari u ivotu radimo zbog drugih. Meutim, onda kada linost u potpunosti postane predmet pritiska okoline i tuih paradigmi, ona neminovno tei sopstvenoj degra-daciji. S druge strane, kada se linost razvija po sopstvenim paradigmama, negujui sopstvene navike i motive, ona neminovno buja, raste i jaa a samim tim ne samo to postaje kvalitetnija sebi samoj, nego i sve vie privlai i skree na sebe panju okoline. Nae navike poivaju na tri osnovna stuba na eljama, znanju i umenju, odnosno vetinama. Kao to je reeno, svi ljudi imaju elje, spremni su da njihovu realizaciju podupru i odreenim znanjima, ali u veini sluajeva im nedostaju potrebna vetina i umenje ili hrabrost da se otisnu u konkretna delanja. Navike su nosioci naih paradigmi i kao i sve drugo mogu se menjati, ali je za to neophodno

23

BITI RADITI IMATI

da, pre svega, postoji potreba tj. svest o potrebi menjanja po sledeem principu: ako elim da napredujem potrebno je da se neto menja; ono to ja mogu da menjam, to sam ja sm, znai potrebno je da se ja menjam; i tree, naravno najtee, treba uveriti sebe: ja mogu da se menjam. Zato ovde priam o promenama? Pa zato to modane mape nastale na bazi naih navika bivaju esto od ljudi doivljene kao integralni deo linosti,

kao neto to se sa sobom mora nositi itav ivot, te se samim tim para-digma prihvata kao neto nepromenljivo. Naravno, to nije tako. Paradigma je kao i svaki kompjuterski program koji moe da se napie, izbrie, popravi, dopuni, izmeni, nadogradi i slino. To je u osnovi mapa nekakvih naih automatizovanih ponaanja i delanja. Zamislite oveka koji iz Beograda odleti u Moskvu, pun elje da upozna njene le pote i znamenito-sti, pri emu je za tu svrhu izdvojio odreenu koliinu vremena, novca, vrlo je motivisan i tako dalje. No, na nesreu, u rukama dri turistiku mapu Beograda u nameri i iekivanjima da rea lizuje svoje ciljeve u vezi sa Moskvom. Izgleda vam apsurdno, zar ne? Pa naravno. Tako i meni izgleda ovek koji doe i kae: sit sam ovakvog ivota, elim da uim da se menjam, da napredujem, da budem bolji za sebe i za ljude oko sebe, a onda ve na prvom koraku svojim ponaanjem jasno demantuje svoje rei kada na primedbu da se na novi put ne moe ii u starim cipelama, odgo-vara: ta da radim, ja sam takav. Ovo se, na ravno, odnosi i na kolektivne paradigme. Jedno od prvih iskustava koje sam imao sa ruskim poslovnim

24


ljudima nakon otvaranja menaderske kole na Kipru je bilo upravo to. Naime, na svaki sadraj ili tehniku koja je odudarala od njihovih navika oni su reagovali samoodbrambeno, reima: to kod nas ne moe tako, znate, to je Rusija.

Da biste napravili bilo kakvu promenu u ivotu i radu, potrebno je da na to gledate kao na veliki, uzbudljiv iza-zov novog projekta. Taj projekat podrazumeva da mu se pristupi po principu takozvane otvorene ili deje pame-ti, tj. na nain gde ete prosto skloniti u stranu ili iz brisati sve ono to moe da vas sputava a opredeliti se da bez filtra prihvatate nove sadraje i o njima sudite tek onda ka da ste se u praksi uverili da vam pomau u rea lizaciji novopostav-ljenih ciljeva.

Postoji jedna stara samurajska pria koju bih eleo da vam ispriam na ovom mestu. Naime, u drevnom Japanu vrhunac samurajske vetine je bilo dostizanje tzv. tehnike "prazne pameti". Tako je junak nae prie krenuo u japanske planine, u peinu starog mudraca da ga ovaj naui teh-nici "prazne pameti". Stie umoran i iscrpljen te ga starac ponudi ajem. Kako je mladi samuraj sedeo skrtenih nogu i ritualno drao olju dok mu je starac sipao aj, kipui aj je dostizao rub olje i poeo se prelivati po

25

ZONA KOMFORA

TROJANSKI KONJI NAIH NEUSPEHA KRIJU SE U NAIM LIMITIRAJUIM NAVIKAMA ZONI KOMFORA.

BITI RADITI IMATI

krilu mladog samuraja. Na to on skoi i u udu zapita: ta to radite? Uim te tehnici "prazne pameti", mirnim glasom odgovori starac.

Prvi preduslov sutinske promene bilo koje oblasti u ivotu je ne samo reenost da se stvari menjaju, ve istovremeno i spremnost da se odre-knemo mnogih svojih sadraja, a pre svega navika, kako bismo ustupili mesto novim, adekvatnijim, potrebnijim, korisnijim i svrsishodnijim. Ljudi se u sutini veoma teko menjaju. Razlog za to je sadran u osobinama linosti koje se ponaaju po principu bolje poznato zlo nego nepoznato dobro. Razlog zbog koga se ljudi ne menjaju je, pre svega, baziran na strahu od menjanja. No, pre toga, par rei o promenama. Veina ljudi je predmet jednog udnog paradoksa. Mi smo ivi zato to se stalno menja-mo. Na ivotni put od zaetka do bioloke smrti je put aktivnog menjanja. ivi smo zahvaljujui metabolizmu, postojimo i trajemo zahvaljujui razmeni materije, a pri tome je veini ljudi ideal da im se u ivotu to manje ili nita ne menja. Bave se istim stvarima, kreu se u istom krugu ljudi, zanimaju se za iste stvari i praktino ive jedan dan, nedelju, mesec ili godinu ivota iznova, iznova, iznova... S druge strane, sve elije naeg tela, sem nervnih i naeg skeleta, koji je inae neorganskog porekla, kom-pletno se izmene i potpuno su nove svakih 11 meseci. Uoavate li taj para-doks? S jedne strane stalno fiziko menjanje, a s druge strane patoloka tenja da se u ivotu to manje ili nita ne menja. Naravno, tokom godina, taj raskorak biva sve vei i vei, ovekova nezadovoljstva sve vea i vea i njegovo udaljavanje od ideala i ciljeva kojima je teio u mladosti sve vee i vee, te otuda nije ni udo to smo okrueni tolikim brojem iskomplek-siranih, frustriranih ljudi, psihopata, alkoholiara, narkomana itd. Iako su promene jedino prirodno ovekovo stanje, ljudi se ne menjaju upravo zato to su duboko ogrezli u svoje navike. One su toliko duboko u nama da veina ljudi misli da su te navike u stvari njihova linost. Stoga, na prepo-ruku da, pre svega, moraju menjati navike, oni su skloni da kau pa da, ali ja sam takav, ja ne mogu da se menjam. I samim tim daju navikama nekakvu sudbinsku kategoriju. Skup tih navika odreuje nae paradigme koje se u psiholokim okvirima smatraju tzv. zonama komfora odreenih linosti, tj. ponaanja sa kojima se odreena linost saivela i smatra ih neraskidivim delom sebe.

Ovo me podsetilo na priu o tome kako u Indiji pripremaju male slonove da jednog dana, kada porastu i ojaaju i oni poput njihovih

26


roditelja rade na iznoenju sruenih stabala iz dungle. Svaki dan vode malog slona sa odraslim slonovima na rad, a uvee, kada se vrate u kamp, veu ga i okuju groteskno debelim lancem za stub usred kampa. To tako traje 67 godina. Ve krajem tree godine, slon postigne impozantnu teinu i snagu kada je ve u stanju da jednim ozbiljnijim pokretom noge pokida lanac kojim ga i dalje vezuju. Meutim, to se ne deava, a nee se desiti ni narednih godina, iz vrlo jednostavnog razloga. Naime, stvorena navika i doivljaj lanca kao nesavladive prepreke, ini da, bez obzira na promenu u njegovoj snazi, to u njegovoj glavi i dalje predstavlja nesav-ladivu prepreku protiv koje on ni ne pokuava da se bori.

Zone komfora su opta ljudska osobina da se, kad god je i gde god je mogue, ponaamo po principu mehanizama i navika.

Najuspeniji ljudi su oni kod kojih ne postoji strah od promena, odnosno oni koji su izgradili takve zone komfora u kojima dominiraju

27

BITI RADITI IMATI

28

navike stalnog menjanja i praktino stalnog izlaska iz te zone komofora. Pri tome oni znaju da je razlog zato ovek bei u navike, sakriven u strahu od neizvesnosti i klasinom pitanju koje sebi u takvim situacijama postav ljamo: "pa kako u ja to, ja to nisam nikada radio". Odgovor je vrlo jednostavan ovek je vrlo spreman da se menja, ak i da pravi drastine zaokrete u ivotu kada za to postoje jasni razlozi i izazovni ciljevi. Kada neodreeno gledamo na menjanje, mi sve izvan naih navika doivljavamo kao mrak i nepoznanicu, meutim, kada prvo postavimo ciljeve, pa se onda opredeljujemo za to ta je potrebno menjati da bi se ti ciljevi ost-varili, stvar postaje mnogo jednostavnija. Umesto mraka imamo svetioni-ke ciljeve koji nam obasjavaju put te se i na novom terenu izvan navik-nutog ne oseamo izgubljenim. to su ti svetionici jai, tj. to su razlozi menjanja za nas vie bitni, to nam je i raskidanje sa ranijim paradigmama i navikama jednostavnije i lake.

Preduslov da to menjanje bude konstruktivno i u funkciji eljenih ci ljeva upravo je u tome da nae opredeljenje za promenu bude konano, a naa reenost da istrajemo potpuna. Kod veine ljudi to nije sluaj. Oni krenu, preduzmu neke korake meutim, poto su reili da probaju a ne da uspeju, oni u sebi ve nose dozu rezerve izgovora i spremnosti na neuspeh.

U velikom broju sluajeva ljudi na put promene, umesto odlukom da stignu kuda su poli, kreu s namerom da probaju. Zato esto ujete: "probau ovo ili ono", "probau da se menjam" itd. Za moj pojam, probai su ogromne tetoine. Moda su i bili korisni u Cezarovo vreme kad su imali funkciju da probaju hranu pre njega i umru u sluaju da je hrana zatrovana. Sve drugo je tetno. Naime, kada neko kae probau da ura-dim neto, on u startu sebi dozvoljava mogunost da se to ne desi. A pri tome ostaje duboko demotivisan i nesretan negde nasred puta izmeu onoga to su njegove navike i dotadanja zona komfora i neostvarenih ci ljeva koji su jo daleko pred njim. Za razliku od takvih, oni ljudi koji reeno krenu ka nekom cilju, ne doputajui mogunost da ga ne dostignu, imaju u osnovi dve mogunosti u ivotu: jedna je da do cilja ne stignu zato to smo svi smrtni i nikada ne znamo kada e nam iscuriti vreme iz ivotnog peanika. S druge strane, stiu i ostvaruju cilj i tada opet mogu da se naslauju postignutim, ili da konstatuju da ih taj cilj vie ne zado-voljava, te da krenu sa punim naramkom nove motivacije dalje, ka sledeim ciljevima. Za mene to predstavlja vrlo interesantan fenomen.


29

Naime, motivacija je valjda jedina stvar u prirodi koja se aktivno opire prirodnom zakonu entropije, tj. osobini svakog sistema da vremenom pada na nii energetski nivo. Kada je motivacija u pitanju, ovo ne mora da bude tako. Naime, to vie radimo u ivotu, to vie ciljeva postiemo na bazi sopstvenih odluka i sopstvenih napora, to smo sve vie motivisani za nove izazove, nove ciljeve i nove promene. Za uspeh u ivotu i svakom poslu potrebno je da postoje odreeni elementi bez kojih nema potrebnog zamaha kojim bi se pokrenula tzv. spirala uspeha. Naime, sve to se deava u ivotu, a pre svega vezano za napredak, deava se kroz tri ele-menta koji se sukcesivno smenjuju inei tzv. spiralu uspeha. Ta tri ele-

menta su: odluka,aktivnosti rezultat. Prvi korak u svemu je odluka. Da bi do nje dolo potrebno je, pre svega, eliminisati strah od neuspeha i shva-titi da je neuspeh najvei uitelj. Naalost, ueni smo da je sramota greiti, te je valjda otuda veina ljudi izvela pogrean zakljuak da to manje greimo to vie vredimo, a poto najmanje greimo kad nita ne preduzi-mamo onda smo najuspeniji, najpametniji i najbezgreniji kada sedimo, nita ne radimo i gledamo kako nam ivot prolazi. Odluka je izuzetno znaajna i zbog toga to, u stvari, trenutkom odluke mi oblikujemo budunost, tj. kreemo putem ka konkretnom cilju. Na odluku se nemi-novno mora nadovezati aktivnost, a kao to sam rekao ta aktivnost nemi-novno dovodi do rezultata. Da bismo postigli neki cilj potrebno je da znamo jo neke stvari o elementima "zamajca" u funkciji uspeha, odnosno

BITI RADITI IMATI

30

spirale uspeha. Osnovni preduslov ostvarenja svakog cilja je njegova jasna vizija, nepokolebljiva vera u sebe i, naravno, istrajnost. Da bismo krenuli putem ostvarenja konkretnog cilja, potrebno je da u tome vidimo izazov i oduevljenje. Znajte, ukoliko se unapred ne radujete neemu, i ako u tome ne vidite izazov koji u vama budi oduevljenje, nestrpljenje itd., male su anse i verovatnoa da ete ikada do tog cilja stii. Kada, pak,

postoje ovi elementi, potrebno je da planove vezane za konkretni cilj pot-krepite tzv. projektom u vidu intermedijalnog planiranja (srednjorono planiranje, do dve godine). Naime, da bi ljudski um neki cilj doiveo kao realnost potrebno je da taj cilj bude razgraen na elemente za iju real-izaciju potrebni period nije dui od godinu, maksimum dve godine dana. U protivnom, mi to ne moemo da doivimo kao realnost i samim tim ne moemo da mobiliemo kompletnu linost na tom projektu. Predlaem vam sledeu vebu. Zamurite i zamislite doek sledee Nove godine, a posle krae pauze uinite to zamiljajui doek neke Nove godine kroz deset godina. Ve iz ove vebice vam je jasno da je u pitanju doivljaj ne tako daleko u budunosti, onda moete da se uivite i da ga sebi doarate do najsitnijih detalja, kao da se ovog trenutka i deava. Nasuprot tome, kada je neto u dalekoj budunosti onda gubite atribute realnosti i mnogo vam je tee da se uivite u to.

Kada smo zavrili sa detaljnim planiranjem akcija i aktivnosti, potrebno je da uinimo samostalne korake, tj. da se trudimo, bez obzira na to koliko smo neiskusni, da se kreemo ka cilju. Ovo esto ima za pos-ledicu provokaciju podrke okruenja i onih koji sutinski mogu da nam


31

pomognu. Naime, ljudska je osobina da kada vide da neko na neemu radi predano i da je sav time zanet, isprovocirani tim njegovim "magnetiz-mom" i samoinicijativno priskau u pomo. Naravno, ti samostalni napori pa jo uz tuu podrku i pomo, jo bre i jo verovatnije vode eljenom cilju. Ostvarenje svakog cilja nosi pored materijalnog i vrlo znaajni aspekt tzv. psiholokog uspeha. Naime, ostvarenje cilja rezultira u poveanom samopotovanju i samopouzdanju koji neminovno vode u potrebu za veim izazovima, te je samim tim ovaj zamajac obavio svoju funkciju, tj. dolazi do reenosti da se nastavi jo vie, jo dalje, jo bolje, tj. "na viem nivou". Tako uspeni ljudi stepenicama spirale uspeha koraaju sve dalje i dalje, noeni odlukom o akciji koja vodi ostvarenju cilja, odlukom da se pristupi realizaciji novih ciljeva, itd.

Ranije ispriana pria o zoni komfora i paradigmama moe i vrlo konstruktivno biti upotrebljena za sagledavanje sopstvenih osobina i uoavanje potrebnih smerova rada na sebi i nadogradnji pojedinih osobi-na. Naime, za uspenog oveka vrlo je znaajan stepen prisutne radoz-nalosti, entuzijazma, samopouzdanja i spremnosti na rizik. Ako na pre-thodno priloenoj skali koju sam nazvao Portret moje zone komfora obeleite takama u relaciji od 1 do 10 to kako ocenjujete sebe u koordi-natama ove etiri osobine, pa to meusobno poveete zatvorenom linijom (kao to je dat primer), dobiete jasnu sliku toga gde su potrebne najhit-nije intervencije i na kojim osobinama treba prioritetno raditi. Iskoristite ovu emu da intervjuiete vae ukuane ili kolege na poslu o tome kako oni vas vide u ovim koordi-natama, te e vam i to biti koristan izvor infor-macija u vezi sa buduim radom na sebi. Naravno, po vaem izboru moete ovaj sistem proiriti pa da bude i od 1 do 20, i od 1 do 100. Da biste shvatili koliko, u stvari, nae navike i paradigme dominira-ju u svim porama naeg ivota, molim vas da na trenutak, vrlo kratko, pogledate cifre koje su pred vama u sledeem prilogu, da sklopite knjigu i na posebnom listu hartije zapiete koliki je zbir. Potom se vratite ovom tekstu, prekontroliite rezultat i najverovatnije ete se sloiti sa mnom da je svako od nas slep za sve ono to se ne uklapa u njegovu paradigmu.

BITI RADITI IMATI

32

Pred vama se nalazi 16 taaka unutar 16 kvadratnih polja, a va zadatak je da sa est pravih linija koje se nastavljaju jedna na drugu poveete sve take ne podiui olovku sa hartije. Potrudite se, jer ete iz ove vebe nauiti jedan vaan princip.

U osnovi, svaki ovek u toku ivota teorijski prolazi kroz tri faze razvoja svoje linosti. Od samog poetka, tj. roenja svi smo mi vrlo za visni. Zavisimo prvo od svoje majke u biolokom smislu i od okoline uopte. Zavisni smo od toga da li e nas neko nahraniti, prepoviti, zavisni smo u svom uenju kroz koje polako postajemo kompatibilni sa okruenjem, sa svetom oko sebe preuzimajui polako pojedine funkcije tog odnosa (sumarni prikaz je dat na kraju poglavlja).

Na fazu zavisnosti nadovezuje se tzv. faza nezavisnosti odnosno put od zavisnosti ka nezavisnosti linosti svakog pojedinca. Kada za nekog kaem da je nezavisan kao linost, pod tim podrazumevam da je to ovek koji je izborio linu pobedu, tj. okruenje ga prepoznaje kao pojedinca. On je kao takav deo mozaika svog okruenja i ima sve pretpostavke da ga

OVEK JE SLEP ZA SVE TO SE NE UKLAPA U NJEGOVU PARADIGMU !

(Reenjesenalazinakrajuovogpoglavlja)

Faze razvoja linosti


33

ljudi cene, uvaavaju. To je osoba koja "stoji s dve noge na zemlji", koja zna ta hoe, kuda ide, ima svoje vizije i ciljeve. Naalost, do nivoa neza-visnosti u psiholokom smislu stie jako mali broj ljudi. Ogromna veina nikad ne dostigne taj nivo, ve na ovaj ili onaj nain ostaje psiholoki za visna od pojedinaca ili ireg okruenja itavog ivota. To su ljudi koji, iako odrasli, itavog ivota imaju potrebu za tzv. psiholokom rukom koja ih vodi kroz ivot. To su osobe inferiorne kako u linom ivotu tako i u braku, iroj zajednici, na poslu i sl. To su osobe koje, pre svega, ive pod pritiskom okoline i tue paradigme, koje nisu stvorile psiholoki ambijent u kome bi njihova linost, noena sopstvenim motivima i paradigmama, kvalitativno i kvantitativno narastala.

Za vas kao ljude koji ste se opredelili da budete neto vie u ivotu, da budete subjekti a ne objekti ivota, da budete eventualno menaderi, lideri odnosno voe, sigurno da je postizanje nezavisnosti vae linosti izuzetno vano. Pa da vidimo kako.

Nezavisnost - Budi proaktivan. Prethodno poglavlje je detaljno obradilo fenomen proaktivnosti na koji bih ovde eleo da vas podsetim. U kontekstu u kome sada govorim, proaktivnost podrazumeva znaajno korienje njenih elemenata, pre svega okrenutost akcijama, uz maksimalnu upotrebu mate i njemu dominantnu ulogu, jer jedino slobodnom voljom ovek moe da se otrgne zavisnosti i krene putem nezavis-nosti.

- Svetoraditeponitesakrajnjimciljemnaumu.Ovo podrazumeva da put do realizacije nekog cilja mora biti definisan samim tim ci ljem, tj. osnovno pitanje koje sebi zrela, nezavisna linost postavlja je u sutini: "ta". injenica je da je u pragmatinom smislu ivota, najvanije trasirati ivot onim to se eli postii u vidu ciljeva. Meutim, veina je ljudi koja zavisi po svojoj psiholokoj konsti-tuciji i nerazvijenosti svoje linosti i u ivotu se dominantno bavi pita njem "kako". Za njih je najvaniji put i nain i opredeljuju se za to ta e raditi iskljuivo na bazi toga da li ih nekuda vodi laki ili tei put, a ne na bazi toga ta se nalazi na kraju puta.

-Imajsvojeprioritete.Jedna od znaajnih osobina nezavisnih ljudi je da imaju svoje prioritete, da se u hijerarhiji prioriteta bave prevashod-

BITI RADITI IMATI

34

no onim stvarima koje su predmet njihovog izbora po stepenu znaenja za njihovu linost. Pri tome dobrovoljno plaaju cenu svoje socijalizacije, tj. injenice da ive u okruenju drugih ljudi. Kada ovek ima prioritete onda je sposoban da se fokusira, da usmeri svu svoju energiju u pravom trenutku na ono to je za njega prava stvar i samim tim ima daleko vee anse za uspeh od drugih.

Onda kada na putu svog razvoja linost dostigne svoju zrelost, mani-festnu u formi nezavisnosti linosti, spreman je za sledeu etapu, koja se naziva meuzavisnost ili uzajamnost. Naime, prirodno je da zaokruena, zrela linost, pored line pobede u formi nezavisnosti tei daljem napretku i nesvesno sebi postavljajui pitanje ima li ta dalje, ima li ta vee i lepe?

Meuzavisnost (uzajamnost)

Jedan mali procenat ljudi (25%) su ljudi koji sutinski idu dalje. To su osobe reene da ne budu samo mali rafovi velikih sistema, ve tee da postanu nezamenljive poluge, da postanu subjekti razvoja drutva, sopst-venog okruenja ili oveanstva uopte. To su ljudi specijalisti koje vidi-mo kao majstore svog posla, uzore u nekoj oblasti, etaloni odreenih oblasti ljudskog znanja, umetnosti, odnosa, politike ili biznisa. Da bi se ostvario ovakav nivo razvoja linosti, potrebno je takoe ugraditi u svoje paradigme tri znaajna elementa:

-Mislipozitivno. Pokret pozitivnog miljenja je obeleio ezdesete godine prolog veka. Sutina pozitivnog miljenja je u tome da se u svemu gledaju pozitivne strane i da se sve sagleda sa aspekta pozitiv-iteta koji sa sobom nosi, bez obzira na prisutnost negativnog i problematinog. U optem smislu, pozitivno miljenje podrazumeva vitalnu optimistinu i nadasve konstruktivnu osobu, osobu koja u svakom problemu vidi ansu ili izazov, osobu koja na bazi razvijene upotrebe samosvesti brzo i efikasno opredeljuje raspoloivi inventar svoje linosti, svog psihikog i fizikog bia i na bazi inventara odnosno preseka u jedinici vremena, nalazi elemente svoje linosti kojima kree u akciju. Mnogi se podsmevaju pozitivnom miljenju

NAJVANIJA STVAR U IVOTU JE DA ODLUIMO TA NAM JE NAJVANIJE!


35

jer ga u osnovi ne razumeju. Banalizuju ga. Kau moe ti da sedi mesecima i godinama i da pozitivno misli o tenisu, od tebe nikad nee biti teniser. I da znate da su u pravu. Jedino gree u tome to to nije pozitivno miljenje. Pozitivno miljenje je neto sasvim drugo. Na mom primeru bi to izgledalo ovako. Umesto da kao veina ljudi traim izgovore zato neto ne treba da radim ili ne mogu da radim, ovek koji pozitivno misli pre svega odmerava pozitivne strane, koristi konstruktivnost od nekog injenja. Znai 50 mi je godina, teak sam 120 kg, imam malo raspoloivog vremena za rekreaciju, u mladosti mi je telo bilo izlagano brojnim povredama itd. No, tenis je sport poslovnih ljudi, izuzetno dobra forma oslobaanja od stresa i prilika da se sree sa ljudima iz sveta biznisa kao i da se "pobegne" od mobilnih telefona i tekuih obaveza na satdva dnevno. To su razlozi zbog kojih elim da se rekreativno bavim tenisom. Cilj mi nije da postanem ampion Vimbldona, ve su moji ciljevi takvi kakvi su napred definisani. E sad vidite, kad tako pristupite, onda to pozitivno miljenje ini da iz sebe generiete, konkretnim ciljevima motivisani, potrebnu energiju i njeno usmerenje, govorei sebi "da, ti to treba da uradi, ti to hoe i moe". Ovo rezultira u motivisanosti da se bude najbolji to se moe biti u datim uslovima i neminovno vodi ka tome da onda igram tenis na onom nivou, na kom to moe da ini ovek od 50 godina, sa brojnim povredama i teak 120 kg.

Tako treba da bude u vaem ivotu, u vaem poslu, ako elite da za ivota izrastete u oveka trajanja i u vremenu kada vas ne bude na planeti Zemlji, treba uvek da traite razloge zato neto hoete i moete, a ne izgovore zato neto ne moete i neete. Potrebna je vrsta vera u sebe i stalno fokusiranje na pozitivne razloge nekog delanja da bi se u tome i uspelo. Kada tako mislite, onda vi kom-pletnu svoju linost, njen svesni i nesvesni deo usmeravate na kon-struktivnu akciju koja se moe onda dalje definisati po sledeem obrascu: elim, znai inim, znai mogu. Jer, nemojte nikada zabo-raviti da je sopstvena linost najbolja dimenzija naih mogunosti i da kada sebi kaemo ja neto ne mogu, mi u stvari u potpunosti sputavamo i ograniavamo svoje mogunosti. S druge strane, kada sebi kaemo ja to mogu, a ako to trenutno ne mogu, inim i uiniu sve da bi to sutra ili u nekom buduem vremenu mogao, mi u stvari otvaramo kanale psiholoki pozitivnog komuniciranja sa samim

BITI RADITI IMATI

36

sobom i nesvesno napredujemo. Pri tome nije vano ta drugi kau i ta okruenje o tome misli jer ak i pod pretpostavkom da je okruenje neprijateljski nastrojeno prema nama i tvrdi, a i ini da nam dokae da to ne moemo, u stvari nam ide na ruku. U takvim sluajevima esto ak angaujemo i dodatnu energiju u vidu inata pa postavljen cilj ostvarujemo jo bre i efikasnije.

-Prvoshvatipabudishvaen.Ovo je izuzetno vaan princip uspenih ljudi, a bazira se na tome da je komunikacija sa svetom ansa sva-koga od nas da ui, upita svet na bazi nauenog i u naem mozgu obraenog, modelira taj svet i samim tim se bolje odnosi prema njemu. Nije sluajno to ovek ima dva oka i dva uha a jedna usta. Ovo na simbolian nain odraava ovekovu potrebu da komunicira sa svetom na nain u kome prijem informacija predstavlja znaajniji deo, no na povratni uinak.

-Budisaradljiv. ovek je onoliko jak i uspean koliko je u stanju da ostvari pozitivnu harmoniju sa okruenjem. Kada se radi o javnim linostima, tj. javno prepoznatljivim osobama koje su specijalisti i majstori svoga posla, ovo se moe najbolje razumeti kroz analogiju sa priom o malom orlu koji je itav ivot proveo meu piliima i kokokama i nikad nije doao u priliku da shvati da je orao. Naprotiv, ako se ovek kree i nalazi u okruenju boljih, uspenijih i efikasnijih od sebe, a pri tome je spreman da ui i napreduje, a pre svega ako je saradljiv, neograniene su mogunosti koje su pred njim. Jedan od najpoznatijih i najuspenijih poslovnih ljudi Amerike s kraja osamde-setih godina prolog veka, gospodin DonaldTramp, ivi je primer koji moe ilustrovati ovo o emu govorim. Naime, nakon to je diplo-mirao, on je praktino sav novac koji mu je otac dao za poetak biznisa uloio u lanstvo u eminentni klub poslovnih ljudi u Njujorku jer je ve tada uvideo da je druenje i kretanje u krugovima efikasnih i uspenih ljudi najbolja investicija u budunost. Ne bih eleo da me pogreno shvatite. Ne radi se o vezama i protekcijama, ve se radi o ambijentu koji svojom meuzavisnou i saradljivou pogoduje jo brem i boljem razvoju svakog pojedinca.

Upravo se na ovom principu bazira jedna velika istina koja kae "ako eli da bude najbolji, okrui se boljima od sebe". Istinitost ovoga sreemo na svakom koraku. U profesionalnom smislu to je najlake vid-


37

ljivo i moe se povui paralela jednog takvog menadera i njegovog tima sa dirigentom i njegovim orkestrom. Jedan Fon Karajan ne bi nikad postao veliko ime u svetu muzike da nije pred sobom imao u orkestru takve mu ziare tj. takve pojedince ijim je usklaivanjem i kreacijom ambijenta meusaradnje stvorio tako maestralnu reproduktivnu muziku. Ovakav odnos je stimulativan po vie aspekata, a pre svega zbog toga to u okruenju divova i sami imamo tendenciju da se propinjemo na prste, da rastemo i jaamo.

Veina ljudi u ivotu ima ogroman interes za beznaajne stvari. Otuda je fenomen da u veini sluajeva ljudski mozak predstavlja banku beskorisnih podataka, tj. ljudi poseduju ogromnu koliinu informacija o, za njih, potuno nebitnim stvarima u ivotu. Ovo rezultira u onome to je ve ranije bilo reeno, tj. da ljudi imaju ogromna znanja, skromna ume nja i samim tim problem sa pragmatinom primenom znanja za linu i optu dobrobit.

Istovremeno, svi ljudi imaju snove o svojoj sudbini, svoje nade i motive. Svi mi negde u dubini svojih misli i due sa njamo o neka-kvom naem ivotu, matamo o njemu. Naalost, u veini sluajeva to ostaju pusti snovi, jer kao to je reeno mali je procenat proaktivnih ljudi, tj. ljudi spremnih da preduzmu neku konkretnu akciju. Da bi ti nai snovi i ti nai motivi urodili plodom, potrebno je da oni budu propraeni konk-retnim akcijama, da te nae aktivnosti budu kroz tzv. kontrolisani fokus, tj. usmerene na prave stvari u pravom trenutku. Kao to svaki, pa i najdui put poinje prvim korakom, tako i realizacija naih snova, naih matanja

i naih ciljeva, poinje odlukom. Ta odluka mora imati neke osobine. Ona mora biti ozbiljna i nositi sobom spremnost na istrajnost, samim tim odluka mora biti na bazi nae samosvesti, doneta na bazi spoznaje samoga sebe, elja, mogunosti, potreba, vizija i misija. Tokom dana ovek donese preko 85.000 odluka. Meutim, kada na ovom mestu govorimo o odluci,

Snovi o sudbini

SVE POINJE SA SNOM!

SVE ONO TO MOETE SANJATI MOETE I OSTVARITI!WaltDisney

BITI RADITI IMATI

38

onda ne mislim na odluke tipa pomeriti levu ili desnu nogu, trepnuti, poeati se i slino. Govorim o onim vanim, stratekim odlukama koje obeleavaju na ivot, koji ga razlikuju od tuih ivota i ine ga vrednim ivljenja po naim sopstvenim kriterijumima. Rekli smo da je menjanje navika jedan od bitnih preduslova reali zacije naih elja, naih ciljeva i snova. Iz toga svega logino sledi da je odluka o promeni datog stanja ili neega u naem ivotu kljuna. Ova odluka mora biti trajna, odnosno, kada jednom neto naumimo, moramo biti vrsto reeni da ni po koju cenu ne odustanemo od cilja odnosno od realizacije te odluke. Da se na trenutak zadrimo na tome zato odluka mora biti trajna. Ranije je reeno da tre-nutkom odluke mi de facto oblikujemo svoju budunost. Zbog toga je psiholoki znaajno da se odluka i realizuje, odnosno postigne postavljeni cilj. Ako sluajno odustanemo, deava se nekoliko negativnih stvari. Gubi se oseaj da mi kontroliemo sopstveni ivot i gubi se motivisanost, zbog toga to je ogromna koliina energije utroena bez rezultata (setite se analogije sa grogiranim bokserom koji promauje). Ako se postavljeni cilj na bazi konkretne odluke ostvari, moe se desiti da zakljuimo da taj cilj nije bio vredan uloenog napora ili pak da je ostvareni cilj samo stepenica ka nekim viim ciljevima. No, u svakom sluaju, ve sama injenica to smo ga ostvarili na bazi sopstvene odluke i prevashodno sopstvenim sna-gama daje nam jo veu snagu, samopouzdanje, motivisanost za dalje akcije.

Preduslov da ovek ostvari svoje snove je da donese, po mom mi ljenju, najznaajniju odluku u ivotu. A to je odluka koja kae "nikada vie neu biti nita manje od onoga to mogu biti". Zato je ova odluka tako vana? Vana je pre svega zbog toga to nam daje idealni okvir ivota u koji moemo da stavimo sopstveni ivot na sopstveni nain u svakoj dimenziji koju sebi postavimo kao cilj. Ona zadovoljava osnovni pedagoki princip koji kae da svako tei da se pozicionira onako i ono-liko koliko mu se dopusti. Setite se samo kad ste bili deca, koga je uiteljica izvodila pred razred da nadgleda red i mir u trenucima kad se

NEMA NIEGA UZVIENOG U TOME DA BUDE BOLJI OD DRUGIH.

PRAVA UZVIENOST JE U TOME DA BUDE BOLJI OD PRETHODNOG SEBE! Indijskaizreka


39

ona udalji iz uio nice. To su po pravilu bili najnemirniji aci. A zato su ba oni birani? Pa upravo zbog ovog principa. Ako nekom date veliki ram u koji moe da urasta on e neminovno i da raste. A ako nekom stalno govorite, a naj stranije to veina ljudi to samom sebi stalno govori, to ne mogu, janisamdostojantoga, janisamsposobandatouradim, jasamnesrean itd, to e se i desiti. Postoji jo jedan razlog zbog koga je ovakva odluka sutinska odluka u ivotu. On je sadran u injenici da ivimo u svetu u kome ljudi stalno tee da se s nekim takmie i da budu bolji od nekog drugog. Kao to je to Aristotel rekao, nema u tome nieg velikog i uzvienog. Poenta je upravo u tome da iskoristimo upravo ovu ljudsku

osobinu da se takmiimo sa samim sobom. Da, ta god radili, sebe uvek pitamo da li je to najbolje to moemo i kako da bude jo bolje. Ako smo vrsto reeni da ovu odluku realizujemo i ako na nju usmerimo i koncentriemo sve svoje moi, onda je sigurno da e nam ivot postati izazovna avantura, pun smisla, zadovoljstva, unutranjih i spoljnih vred-nosti. Kako to moemo postii?

-Podignitesvojestandardeikriterijume. U ovome e vam pomoi vaa samosvest i sve one snage koje posedujete a kojih niste ni svesni. Okrenite se na trenutak sebi, sedite i jasno, jednom zauvek, definiite i zapiite ta je ono to elite da postignete u ivotu, i ta su stvari koje neete nikad vie tolerisati u svom ivotu. Pri tome imajte uvek na umu da odluke koje stoje iza ova dva elementa moraju biti trajne, s njima se ne sme igrati i u njihovoj realizaciji nema mesta za "probau".

-Promeniteverovanjakojavasograniavajuisputavaju. Kao to je kazano, nae negativne misli, nae navike, paradigme i zone komfora su najodgovornije za injenicu da se nalazimo gde se nalazimo, neza-dovoljni stvarima kojima smo nezadovoljni. Jedini put da se to promeni je upravo po ovom obrascu. Kao i sve drugo u ivotu, tako i ova promena dolazi vebom. I poput atlete koji veba svakodnevno poveavajui optereenje i napore, tako i u psiholokom smislu ove

NAJVEA VREDNOST U SVAKOM OVEKU JESTE NJEGOVA MOGUNOST DA POSTIGNE NAJVIE TO ON MOE POSTII! Aristotel

BITI RADITI IMATI

40

promene treba uvebavati na sitnim promenama, na sitnim navikama, kreui se ka kapitalnijim i veim.

- Promenitestrategiju. Sa aljenjem moram da konstatujem da jako mnogo ljudi odustaje od svojih ciljeva i namera pre no to i pokua da ih ostvari. Naime, to ste sigurno sretali puno puta u ivotu, da neko pone da vam pria o svojim namerama, sav je zapaljen, pun entuzi-jazma i pozitiviteta, a onda i nesvesno pree u drugu fazu traenja i iznoenja argumenata zato je postavljeni cilj nerealan, koje su sve prepreke na putu ka njemu, itd. Na kraju je efekat katastrofalan, od cilja se odustalo, pre nego to je uinjen i prvi korak. Od stvari koje su vam bitne u ivotu ne treba odustajati, pa ak i onda kada cilj u vie razliitih pristupa nismo uspeli da ostvarimo i dostignemo. Promena strategije omoguuje realizaciju jedne velike ivotne istine koja kae: "ako jasno znate ta elite i verujete da to moete postii, put ete nai". Znate, opet se vraamo na pitanje puta izvedeno iz pitanja kako u? Molim vas da zapamtite jednom za svagda da je jedino vano pitanje ta a ne kako. Jer, razlog zbog koga veina ljudi luta ivotom je sadran upravo u injenici da nemaju ciljeve, ne znaju ta hoe i samim tim, naravno, ne mogu ni da nau pravi put koji vodi do toga. Kae jedna stara indijska izreka: "Ne idi putem na kome ima punootisaka tuih stopala.Tonije tvojput.Postavi sebicilj,uzmimaetuikrisvojput.Jertamogdejemnogostopa,tamojevero-vatnonekolutao.Aivotjekratakzalutanje."

Promena strategije je princip koji je vrlo opti i koji moete videti kako u linom ivotu tako u sportu, politici, biznisu. U fudbalu, na primer, kada nekoj ekipi ne ide, ona ne menja sportsku disciplinu, nije ak u toku jedne utakmice u stanju ni da promeni kvalitet ni spospobnosti igraa na terenu, ali promena rezultata dolazi kao pos-ledica promene strategije: ako ne ide na jedan nain, onda na drugi, trei, peti ali se ne odustaje od toga da se d gol.

Kao to je to ve kazano, u ivotu mnogo ljudi zna ta treba da radi, ali vrlo malo ljudi radi ono to zna da treba da radi. Otuda imamo udan paradoks. Doe vam prijatelj, poznanik, ima neki problem, posavetuje se sa vama, proe neko vreme, i onda vam doe i kae: sluaj, onaj tvoj savet je bio odlian, primenio sam ga, odlino je funkcionisao. Onda se mi sami naemo u nekoj analognoj situaciji i odjednom nam ona deluje beznadena,


41

prekomplikovana i bezizlazna. To je takoe ljudska osobina i razlog vie da shvatimo da nam je u ivotu mnogo lake uz pomo drugih, pogotovo kada su oni iskusniji, optimistiniji, vitalniji i generalno uspeniji od nas. To mogu biti konkretni ljudi, mogu biti istorijske linosti, mogu biti ljudi koje upoznajemo itajui njihove biografije i sl. Ono to je najvanije u tom kontekstu jeste injenica da je to put i nain da uimo neke principe ponaanja, neke osobine i vrline koje su krasile ljude koji su postizali ili postiu odreene rezultate kojima i mi teimo. Posedujui takva saznanja, dolazimo u situaciju da moemo da pristupimo procesima tzv. modeliran-ja, tj. da odreene uoene principe stavimo u funkciju naih ci ljeva, da ih prilagodimo naim potrebama. Treba praviti jasnu razliku izmeu mode-liranja kao usvajanja principa i imitiranja, oponaanja odnosno kopiranja, koji su kontraproduktivni i sem fasade i privida ne daju nikakav sutinski rezultat. Idealno bi bilo da svako za sebe obezbedi, na jedan od opisanih naina, neki uzor ili nekog ko bi se po jednoj ili vie ivotnih oblasti mogao smatrati naim trenerom, naim uzorom, guruom itd. Uloga trenera u ivotu je vrlo znaajna i odnosi se na brojne oblasti, pa da pomenem samo neke:

- Emocije. Sutina svega to radimo u ivotu je upravo u tome da promenimo ono to oseamo. ovek je emotivno bie i kod veine ljudi emocije se esto prepree kao nepremostive prepreke na ivotnom putu. Iste emocije u razliitim kontekstima imaju razliiti efekat na nas i obrnuto, razliite emocije mogu da izazovu podjed-nako negativne efekte na nau linost. Kroz tu umu emocija se lake ide u drutvu nekog ko bolje od nas razume ljudsku psihu i pri tome imamo i vie pozitivnijih iskustava vezanih za emocije.

- Zdravlje. Zdravlje naravno nije sve, ali je bez njega sve nita. Zbog toga treba uvaiti znanja i iskustva vezana za odreene tehnike, principe koji uvaju i unapreuju zdravlje, potpomaui harmoniju ovekovog telesnog i psihikog bia. Otuda je jedno veliko poglav lje ove knjige posveeno upravo toj oblasti.

- Odnosi. ovek je socijalno bie te otuda stupa u najrazliitije odnose unutar drutva, porodice, na poslu itd, za sve to mu trebaju konkretna znanja, ali i praktina umenja te mu je za to potreban trener. Ponajvie nam je potrebna pomo i podrka u odnosu sa samima sobom. Razumeti sebe, spoznati to kako funkcioniemo, ta

BITI RADITI IMATI

42

nas kao konkretnu jedinku pokree, a ta nas s druge strane razdire i razjeda, vrlo je kompleksan i odgovoran zadatak.

- Finansije. Deo naih odnosa sa okruenjem i svetom u kome ivimo bazira se na materijalnofinansijskoj bazi. to manje novca, to vie problema, jer ga moramo deliti na sve manje delove kako bi pokrili veliku paletu obaveza i obrnuto, to vie novca, to vie pritisaka, to vie strahova. Sa poveanjem koliine novca poveava se i broj pitanja tipa kako ga sauvati, kako oploditi, u ta investirati itd, za ta su nam takoe potrebna tua znanja i iskustva, njihovo modeliranje i primena na na konkretni sluaj.

- Vreme. Vreme je posebno interesantna kategorija u naem ivotu, s obzirom na ogranienost naih ivota, na nae menjanje i starenje, kao i na vremensku ogranienost, dnevne 24asovne periodinosti. Zbog svega toga nije svejedno da li ga troimo ili koristimo. Zato i treba vremenu posvetiti znaajnu panju kako bi se od njega uinio pouzdani saveznik u svemu to radimo.

U prethodnim delovima ove knjige je bilo indirektno puno rei o odlukama. S obzirom na njihov znaaj za na ivot i nau motivisanost pre svega, na ovom mestu elim da sistematizovano i detaljno obradim ovu oblast. Naime, odluke su elementi puta ka naoj sopstvenoj moi, kamen temeljac naih buduih koraka u ivotu. Trenutkom donoenja odluke mi, u stvari, kreiramo svoju budunost i kreiramo svoju sudbinu. Odlukom poinje spirala uspeha, odlukom se kree na put do svakog postavljenog cilja. Kao to je Boris Pasternak rekao, ovek je roen da ivi a ne da se priprema za ivot. Meutim, kada pogledate ivote veine ljudi oko sebe, videete da oni slie generalnim probama gde se stalno neto eka, gde se stalno za neto priprema. S tim u vezi bih eleo da kaem da se sve odluke donose trenutno. Da, pripreme nekad traju jako dugo, ali sam in donoenja odluke je trenutan. U trenutku donoenja odluke mi oblikujemo svoju budunost. Evo da pojasnim to na primeru, recimo, braka. Nekoga ste poznavali dugi niz godina, moda ste se s njim jo u detinjstvu igrali porodice, pravei na pesku plae neto to za vas predstavlja va dom, fi ziko okruenje itd. Zabavljali ste se, izlazili, provodili, matali o zajednikom porodinom ivotu, spremali za donoenje odluke. Meutim,

Odluke


43

bez obzira koliko je sve to dugo trajalo, samu odluku ste doneli u jednom trenutku. Doneli ste je vi ili je to neko drugi uinio za vas. U svakom sluaju, odluka je doneta trenutno. Tu snagu donoenja odluke poseduje svako od nas. I svako od nas moe svakoga trenutka da odlui ta e i kako dalje u ivotu.

Pretpostavimo da ste pua i da elite da prekinete da puite. ta vam je za to potrebno? Na osnovu onoga o emu piem, nita osim odluke da prestanete da puite. Uinite li to na sledei nain, odluka e biti trenutna a posledice doivotne. Naime, uzmite zapaljenu cigaretu, ugasite je i recite ovo je poslednja cigareta u mom ivotu i nema te sile, nema tih okolnosti koje e uiniti da ja ikad ponovo zapalim cigaretu. Zvui moda suvie banalno i jednostavno, no u principu, ivot je jednostavan, a najvea majstorstva izgledaju banalno.

Kao to rekoh, pripreme za odluke nekad traju dugo. Uzmimo, na primer, enu koja eli da smra i koja se sprema da donese odluku da otpone dijetu. Tek to nije donela odluku, sazna da se dijeta lake dri kada se otpone u vreme punog meseca. Potom zakljui da je jednos-tavnije ako to pone u ponedeljak pri emu bi najbolje bilo da to bude prvi ponedeljak u mesecu pa jo ako to bude prvi ponedeljak u januaru, pa jo po mogustvu 1. januara, onda vam je jasno kada e ta dijeta poeti, a isto vam je jasno da se ne radi o odsustvu snage da se donese odluka ve o istoj neodlunosti koja se nesvesno skriva u pripremi za odluku. Ovakve pripreme za odluku i odlaganje donoenja odluka su posledica nesagleda-vanja znaaja odluka i neogranienih potencijala uticaja na sopstvenu sudbinu koje ovek kroz snagu odluke ima.

Molio bih vas sada da na trenutak ostavite itanje ove knjige i da se zamislite o tome gde je svet bio i gde ste vi bili pre deset godina. Pomislite samo ta se sve poizdeavalo na globalnom nivou, pomislite samo ta se sve poizdeavalo u vaoj zemlji koja ak vie i ne podsea na onu od pre deset godina i, naravno, pomislite na to gde ste bili, ta ste radili, o emu matali, o emu sanjali i na ta je liio va lini ivot pre deset godina. Kada ste apsolvirali to razmiljanje pomislite na trenutak koliko vam ansi prua vreme koje je pred vama i ta se sve moe promeniti i desiti u nared-nih deset godina. Zar vam ne dolazi sama od sebe elja da u tih narednih desetak godina svoj ivot kreirate vi kako bi promene bile jo znaajnije,

BITI RADITI IMATI

44

jo drastinije nego u prethodnih deset, kako biste uinili da ivot postane ba va, po vaim merilima, po vaim eljama i vaim snovima.

Jo je BendaminDizrael rekao da ovek nije proizvod okolnosti ve da on, ovek, kreira okolnosti. Ili kako je to rekao HenriToren, stvari se ne menjaju, mi se menjamo i u toj sposobnosti spremni smo da, me njajui se, krenemo putem koji nas sigurno vodi uspehu.

Od roenja pa do smrti mi se kreemo nekim ivotnim putevima. Oni su za veinu ljudi opredeljeni onim to se naziva sticaj okolnosti ili srea. To su krivudavi, neizvesni putevi na kojima se u veini sluajeva ljudi oseaju izgubljeni i nemoni. Za razliku od takvih puteva i takvih ljudi, mali broj ljudi koji odlui da to bude drugaije, koraa irokim putevima vizija, akcija i samopouzdanja, putevima koji vode do velikih, uzvienih ciljeva i misija. Svako, naravno, ima ansu da pree na puteve uspeha ali je preduslov da ispotuje neke recepte koji su evidentno pomogli mnogi-ma. Prvi element realizacije cilja je, pre svega, njegovo definisanje. Podseam jo jednom na izreku koja kae: "akoneznakuda ide,gdegod da stigne - na pogrenom simestu". Postoje neke odluke koje de facto kontroliu nau sudbinu i od ijeg korienja zavisi efikasnost naeg puta. Odluke koje kontroliu nau sudbinu su:

Odluke vezane za to na ta usmeriti nau panju;

Odluke kojima opredeljujemo ta nam ta znai u ivotu;

Odluke kojima odgovaramo na pitanje ta uiniti da se postignu eljeni rezultati.

Za odluku smo odgovorni mi sami, a rekli smo da je najvanija ona odluka koja utie da doe do neke promene u naem ivotu.

Svi ljudi u naelu ele da u ivotu promene stvari u domenu dve oblasti: oblasti toga kako se oseamo i kako se ponaamo. Da bi do odluke

o promeni dolo, moramo prvo verovati i biti svesni toga da neto moramo promeniti. Zatim moramo verovati da se mi moramo promeniti jer ivot je suvie kratak da bismo sedeli i ekali da se promene okolnosti i da se

ONO S IM POVEZUJEMO BOL I ZADOVOLJSTVO OBLIKUJE NAU SUDBINU.


45

stvori po nas pozitivnija klima ili ansa. I naravno, trei i moda najbit-niji element je verovanje u to da "ja mogu da se promenim".

Nita se ne menja u nama sutinski dok se ne promeni senzacija u naem mozgu vezana za konkretno iskustvo. Znai, odluka da se neto promeni sama po sebi ne znai nita dok se vrednost te odluke ne potvrdi kroz konkretno injenje. Na bazi uinjenog na mozak prikuplja elemente potvrde da je odluka bila ispravna i mogua a potom, na bazi jedne teh-nike koju u vas kasnije uiti, nova osobina ili navika u vidu eljene promene postaje sastavni deo naeg ponaanja, naa nova navika.

Put ka uspehu se moe definisati sledeim etapama. Prvo, odluite ta elite. Drugo, krenite u akciju. Tree, uoite ta funkcionie a ta ne. I etvrto, menjajte pristup i strategiju sve dok ne naete pravi put. Pri tome nemojte zaboraviti da je put do boljih odluka donoenje to veeg broja odluka. Svaki put kada donesemo neku odluku za koju se ispostavi da nije bila adekvatna i da je ak bila pogrena, mi markiramo teritoriju koja je neproduktivna i svakim tim pogrenim koracima odnosno odlukama pribliavamo se pravim odlukama odnosno pravim putevima.

Iz pomenutog postupka sledi jedna kapitalna posledica. Naime, svaki put kada donesemo neku znaajnu odluku i svim svojim snaga se pos-vetimo realizaciji postavljenog cilja, mi istovremeno iskljuujemo svaku mogunost neuspeha. Naime, ili e se cilj ostvariti ili nas fiziki nee biti. Ovo nam sve daje ogromnu slobodu da uivamo u svom putu, da merimo preeni put, da iz toga crpimo samopouzdanje, samopotovanje i naravno motivaciju.

Zapamtite:

Odluke imaju moi koje mogu promeniti itav va ivot;

Najtei korak ka uspehu je donoenje prave odluke;

Donosite odluke esto;

Uite se iz svojih odluka;

Ostanite verni svojim odlukama, ali budite fleksibilni u njihovoj realizaciji;

Uivajte u donoenju odluka .

ZNAMO TA JESMO, ALI NE ZNAMO TA MOEMO BITI!Hamlet-W.S.

BITI RADITI IMATI

46

Nikada nemojte zaboraviti poruku HelenKeler koja, uprkos tome to je znaajno hendikepirana na razne naine, kae: "ivot je ili izazovnaavanturailinita."

Takoe, nemojte dopustiti da programiranje u prolosti kontrolie vau sadanjost i budunost. S tim u vezi striktno se pridravajte mog sledeeg recepta:

Sve to je prolo i na ta ne moe uticati zaboravi;

Kada neto naumi i pone raditi, ne predomiljaj se dok ne stigne do cilja;

Ne boj se promena.

Uvek imajte na umu da su za uspeh kljuna dugorona opredeljenja i da ovek ko

Dr. Nick Biti+Raditi+Imati

Documents

Transcript of Dr. Nick Biti+Raditi+Imati